1

SENICA

Pod krilima tvojim wi{e se trava

kao kosa wena nekada

u vrtu bagremova.

I kao da sada gledam

kako korakom latice miluje

makove i |ur|evak.

A haqina joj ko zvon~i} u daqini,

dok me| vlatima kose

prole}ni svetluca zrak.

*

I dok vetar sa krila tvojih

na sve strane

miris {iri

Cve}a livadskog

{to devojke beru ga

rosom umiveno

U gnezda{cu pti}i skriveni

`ute podi`u

kquni}e.

*

Ptico, do|i, i krilcem srce dirni,

od qubavi silne umiri ga,

- lad mu na~ini.

2

U glasu tvom mili poznajem zvuk;

eh, ti, {to kao trava

boju mewa{.

U kqun, vidim, cvetak nosi{;

ostavi ga, a onda,

iz ruku mojih poleti.

*

Milokrila, obi|i `bune i drve}e nisko;

pevaj i ska~i

s gran~ice na granu.

A u jesen, kada grane zlatne plodove ponesu,

kada dan ozimi

i duga spusti se no}

na prag pa{}e{ mi ti,

i u o~i gledaju}i me - umah tada

sklopi}u krletke (srca) dveri.

______________

S muzikom zapevano pre koju godinu.

3

KOTAO

U jednom malom gradu `iveo je i radio

jedan siroma{ni kazanxija. [tono ka`u, jedva je

sastavqao kraj s krajem. [to je ujutru zaradio, do

ve~eri je sa svojom porodicom potro{io.

Jednom jedan imu}niji ~ovek iz grada

naru~i od kazanxije da mu napravi takav kotao koji

}e veli~inom i sjajem zadiviti svakog posetioca

wegovog velikog dvori{ta.

Kotao bi trebalo da stoji nasred dvori{ta,

na verigama, i da se u wemu spremaju razli~ita

jela. Bilo je poznato u gradu da je on imao

mnogobrojne goste, i bila mu je takva zamisao da bi

pozla}eni kotao davao poseban ukus svakom jelu,

jer je ~uo da zlato za to ima nekakva posebna

svojstva.

Kazanxija je bio jedini sa takvim zanatom u

gradu. Iako je bio siroma{an, prihvatio je ponudu,

jer i on je odavno `eleo ne{to veli~anstveno da

napravi u `ivotu. Iako su se svi divili wegovim

spretnim rukama, i za wega je ovo bio poseban

izazov.

Naru~ilac mu je obe}ao da }e za sve zlato

koje ugradi u kotao, a kada kotao bude gotov, sve

dvostruko platiti, ali, naravno, da to bude {to

tawi sloj jer je va`no da se kotao sjaji. Kazanxija

je odgovorio da mu plati samo materijal, a oko

topqewa }e se sam postarati.

Da bi mogao da kupi zlato, kazanxija je

prodao sve posu|e {to je imao u radwi i deo alata

da bi napravio {to ve}i i lep{i kotao.

Kada vide{e drugi zanatlije kako se wihov

kolega predao poslu i radi ne{to ozbiqno od jutra

4

do ve~eri, znati`eqni po~e{e ga ~e{}e

pose}ivati i nuditi mu pomo}.

Pekar i mesar, znaju}i da je sav imetak

ulo`io, obe}a{e mu besplatnu hranu za wega i

porodicu sve dok ne zavr{i kotao. Kafexija mu je

svakog dana donosio po litar vina jer je znao kada

se {to radi lepo, potrebno je malo i misao

opustiti.

Pose}ivao ga je i obli`wi poslasti~ar.

On je donosio slatki{e deci, jer u radwi su

dolazili odrasli s decom, a deci je bilo dosadno.

Jednom do|o{e zidar i stolar i reko{e mu:

Kom{ija oko tvojih vrata i prozora ima nekoliko

rupa, ide zima, ali ne brini.

Po gradu se ve} uveliko pri~alo o velikom

zlatnom kotlu i svi su bili znati`eqni kako }e

izgledati.

Kada zavr{i kazanxija kotao, vi{e

ponosan, no {to }e zaraditi, re~e: Zavr{i smo

posao. Tad mu naru~ilac odgovori: Toliko sam u

dugovima u poslednje vreme, ne}u mo}i ni da

pogledam kotao jer te{ko bi mi pala wegova

lepota.

Bez ijedne re~i kazanxija se vrati ku}i,

zagrli svoju porodicu i oni shvati{e celu pri~u.

*

No, novi dan novu rodi nadu. Ode kazanxija

u radwu i vide da osim kotla ni~eg drugog i nije

bilo. U izlogu radwe stavi kazanxija kotao i tog

celog dana pred izlogom je bilo mnogo

znati`eqnika dive}i se lepoti i sjaju kotla o

kome se puno pri~alo.

Mnogo izre~enih re~i o kotlu kao da su se

nadovezale i do{le do jednog bogatog ~oveka iz

drugog grada, koji je hteo da vidi kako izgleda

kotao kako bi i on naru~io sli~an. Videv{i mnogo

5

qudi ispred radwe, i kotao u izlogu, on bez

dvoumqewa plati kazanxiji po dvostrukoj ceni

zlata i odmah uze kotao.

Kazanxija kao da se ispovedi: hteo sam da ga

prodam i za puno mawe para, ali u gradu nije bilo

ni takvog kupca. Malo je falilo da kotao zavr{i

na pu~ini, na dnu mora. Bio sam spreman da krenem

prvim jutarwim brodom.

I ve} sutradan wegova radwa bila je

prepuna gostiju, naime onih qudi koji su mu

pomagali. Jelo se i pilo do kasno u no}.

6

ZDRAVE SE

(Rukohvat)

I no} be{e jasna i hladna.

Mesec, kao na suncu ~a{a srebrna,

taj stra`ar blistavi,

tvrdo najavi jutro.

I zaista,

u najve}oj zimskoj studeni

dok kroz te{ke magle

probi(ja) se jasni sunca sjaj,

~u(je) se iz daqine pesma radosti,

prvi poj ptica veselih.

Qudi {irom otvori{e prozore,

i reko{e:

- To se zdrave zima i prole}e.

7

TRI KLUBETA

Be{e kakav siromah i ima{e lewu `enu.

@ena mu je bila toliko lewa da je le`ala po celi

dan. I za svoj nerad uvek je imala izgovor: ne

isplati se. Imali su u dvori{tu jednog petla i

jednu koko{ku, a `ena je govorila: I to se ne

isplati ~uvati, ali eto.

Dve nevoqe pritiso{e ~oveka, em

siroma{tvo, em lewost. Usni on jednom kako je na

tavanu svoje ku}e prona{ao tri klubeta konca i da

}e mu neka `ena od toga isplesti {al, ~arape i

rukavice, i jo{ }e mu platiti.

U mislima on se obradova samo jednom od ta

~etiri. U snu mu se ne pokaza ba{ jasno ko je ta

`ena, ali je znao da to wegova ne}e uraditi.

Pope se on na tavan i vide u pau~ini tri

klubeta konca. Pomisli da je on to sawao, ali i da

je on to nekad ranije video, pa sad mu u san do{lo.

Uze ih on i ode prvoj kom{inici, ispri~a

joj {to je usnio i jo{ re~e da }e po obavqenom

pletewu i woj biti dobro pla}eno.

Ona se nasme{i i re~e mu: Pa mi smo beda

kao i ti, nego pazi da te u dvori{tu ne ugleda

petao sa koncima koji vire iz tvog pocepanog

xempera, pomisli}e da je zrno te }e ti i to

oparati.

Odnese kod druge `ene, a ona mu re~e: Pa

to ko zna od kada je u pra{ini i pau~ini; ne zna se

8

ni da li su unutra celi konci; iz daqine ose}am

miris tavana. Ne}u to u ruke.

]ute}i on ode kod tre}e `ene. Ona, kao i

~etvrta i peta, reko{e mu kao i ona prva. Vide on

da se pri~a pro{irila i da je br`a od wegovih

nogu.

Vide da }e biti ismejan i da }e ostati

pri~a, ali pomisli: Do sada sam bio kod `ena

sli~nog statusa kao {to je i moja porodica,

poku{a}u jo{ kod jedne sredwe bogate, pa ako i tu

ne uspe, baci}u ova tri klubeta.

Me|utim, ova `ena ga lepo primi, saslu{a

i re~e mu: Skini xemper. On pomisli da je to

opet neka {ala, i s negodovawem to u~ini. Ona

na|e istu boju konca i okrpi ga. I re~e: Ostavi

to, poku{a}u. Ionako svakodnevno pletem svojima,

i to ~inim s u`ivawem.

Taman be{e dovoqno jedno klube za ~arape.

I taman da zavr{i iz klubeta ne{to ispade i

zvecnu na pod. Uku}ani vide{e da je to ve}i

zlatnik. Obradova se, ali ne pozva siromaha, no mu

isplete i {al i rukavice. I tu ispado{e iz klupka

jo{ dva zlatnika.

Opra ona i sredi to {to je uradila te

izgleda{e kao novo. Pozva siromaha, a on kada vide

da je sve gotovo za jedan dan jako se obradova.

Sle`e ramenima kad pomisli na pla}awe i

pomisli da makar uzme samo ~arape, a `eni da {al

i rukavice. Ona mu pokaza ruku sa tri zlatnika i

re~e: Ovo je tvoje.

Ispri~a mu `ena {ta je i kako bilo, a on

ne hte da uzme. Ona mu re~e: Ja sam imu}na, ali

neka onda jedan zlatnik ostane meni a tebi dva.

Na obostrano zadovoqstvo on pohita ku}i da se

pohvali `eni.

Kada joj sve ispri~a, ona mu re~e: Dobro,

neka tebi ostane jedan zlatnik i meni jedan da mogu

da kupim jo{ vunice i zaradimo i mi koju paru.

9

Kupi{e dosta vune, `ena po~e da plete i

zaradi{e dosta noca.

Kad to vide wen suprug ulo`i i on svoj

zlatnik, te ukqu~i{e u posao i kom{ike koje su ga

ranije ismevale. Pokrenu{e dobar posao i za

kratko vreme zaradi{e dosta novaca.

Januar 2006.

10

LISICA I ZEC

Ugleda lisica zeca kako peva.

Slu{aju}i to u obli`wem `bunu, lisica iza|e

i re~e:

- Je li, hvalisavi, u ~emu si ti toliko dobar

kada si me|u najsitnijim `ivotiwama u {umi?

Mekodlaki stanovnik {ume jesi, ali priroda samo

brzinu ti dade, a ne peva~ da bude{. A i to mo`emo

proveriti.

Zec re~e:

- U mom telu razliva se du{a meka, ne`nija od

tvoje dugorepe dlake. No, hajde da ti i ja tr~imo

uzbrdo do onog `buna.

Lisca re~e:

- Hajde da tr~imo niz brdo do onog hrasta.

Zec razmisli, pa re~e:

- Mogli bismo, onda, po ravnini da tr~imo do

one jele.

Lisica re~e:

- Mo`e, ali sa ove druge srane, do druge jele,

Zec primeti:

- Ali, tamo je `buwe gu{}e.

11

@IROVAWE

(Ortaci)

*

Behu najpre dobra vremena i qudi se

naviko{e da `ive u wima.

A onda nai|o{e nekakva te{ka vremena i

qudi misli{e: Pro}i }e. Me|utim nema{tina, a

sa wom i nevoqe potraja{e, i qudi su bili

prinu|eni da bi pre`iveli da se late mnogih

poslova o kojima do tada nisu ni razmi{qali.

Pogodi se da je `irorodna godina. @ir

be{e dobro poterao i obilno rodio.

Petoro ortaka iz sela dogovori{e se i

re{i{e da poteraju sviwe u planinu. Do tada to

nisu radili, ali ~uli su da su wihovi preci na tim

poslovima solidno zara|ivali. Naime, isteraju

sviwe u planinu, tamo borave, takore}i puste ih u

sampas. I uz malo truda oko wih one brzo napreduju

u te`ini.

Svako se potrudio da istera {to ve}i broj

sviwa, a isterao je ko je koliko imao i mogao.

Sabra{e ih preko osamdeset.

U ve~eri pred polazak okupi{e se ortaci i

vrlo veseli behu u dogovoru. Sve lepo

isplanira{e, ~ak i dan povratka iz planine.

12

Orededi{e kada }e ujutru po}i.

Pripremi{e najnu`nije stvari: hranu, sekire,

testere i druge potrep{tine.

Odo{e na isto to meso gde su wihovi preci

godinama odlazili. Kolibe stare popravi{e i

nove napravi{e. Papratom prekri{e ih i preko

wih nabaca{e zemqu.

U obor za sviwe navuko{e paprat i {umu

te im tako napravi{e le`aj.

Obor napravi{e kraj potoka, jer `ir je

sladak te sviwe ~esto piju vodu.

Prvog dana sviwama dado{e mekiwe i

napoji{e ih vodom iz korita. Sutradan ih

potera{e u planinu, a one se predve~e same

vrati{e u obor. Tad ih napoji{e i utera{e u obor,

a na ulaz unutra le`e vepar sa zadatkom da {titi

sviwe od eventualnog napada.

Po dogovoru ortaci su na red ~uvali sviwe.

Ko je koliko ~uvao sviwa taj je toliko dana ostajao

u planini.

Kod prvog ~uvawa oprasi{e se dve sviwe i

prvi ~uvar je ostao jo{ dva dana sa krdom. Tako se

to radi od starina, za svako prinovqeno prase dan

vi{e.

Me|utim, kad iz planine si|e prvi ortak i

treba{e da ode u planinu drugi, ovaj prvi ispri~a

da mu je bilo dosadno u samo}i. Ortaci prepravi{e

dogovor i odlu~i{e da po{aqu mlado ~oban~e koje

}e ih zameniti i kome }e svi platiti kada se

`irovawe zav{i. Tako i bi.

A kada se `irovawe zavr{i, sviwe se

podgojile i porasle, i si{le sa planine ortaci ih

ne prepozna{e koja je ~ija. I u toj raspravi

odlu~i{e da ih sve zajedno prodaju, jer bi to bilo

najboqe re{ewe.

I svako od ortaka imao je svoju malu i

potajnu ra~unicu. I govorili su ~esto: Nema

problema svi }emo biti na dobitku.

13

^uv{i za tu pri~u, i dolazak sviwa, na

dogovoreno mesto pojavi{e se na kowima i

sa~eka{e ih ravni~arski trgovci.

Ortaci se jako obradova{e kada vide{e da

su na kowima obe{ene velike torbe i da su trgovci

dobro raspolo`eni.

Pogleda{e pa`qivo svaku sviwu. I

predlo`i{e trgovci da ih sve otkupe.

Tada jedan od trgovaca svojima tiho re~e:

Ne{to kao da sviwe nisu ba{ kako vaqa, i kao da

su boqe ravni~arske sviwe koje se hrane tikvom,

je~mom i kukuruzom. Me|u ortacima se stvori

laki nesporazum. Uozbiqi{e se, pogleda{e, a

jedan od wih izusti: Hajde da se dogovorimo.

Povuko{e se ortaci u odaju, a kada

izusti{e prve re~i me|u sobom, pojavi{e se i re~i

nerazumevawa i nesporazuma. Po{to su se prvi put

bavili `irovawem, a takore}i nisu ni kro~ili u

planinu, niti su pak znali kako treba da izgledaju

sviwe i koja je wihova cena, u~inilo im se da }e ih

trgovci prevariti.

U daqem razgovoru i uz neke bu~nije re~i

i prekore da sviwe nisu dobro ~uvane, svako od wih

hteo je vi{e, i tra`io je razna opravdawa za to.

Namerno su se kao u razgovoru dugo

zadr`ali ne bi li do{li trgovci i ponudili im

dobru cenu. Me|utim, trgovci su strpqivo ~ekali

napoqu.

I kako je razgovor odmicao sve je vi{e

li~ilo da sviwe ne treba prodavati, nego

podeliti.

Ostav{i napoqu i trgovci su po~eli

ne{to da se domun|avaju, i jedan od wih re~e:

Moramo se {to du`e poga|ati dok ~ekamo na{eg

ortaka koji treba da sakupi novca od na{ih

du`nika i do|e, a kad mi novac na videlo- lako

}emo pazariti. Jedan od wih re~e: Mi moramo,

14

dakle, najpre kupiti vreme, a ne vaqa se poga|ati

ako nema{ novca u xepu.

I pro|e dosta vremena. U~inilo im se da

prodavci }utawem ili uve}avaju cenu, ili su

odlu~ili da ne prodaju. Trgovci po~eka{e

dovoqno, a kada vide{e da ne izlaze ortaci, niti

se pojavquje wihov novcono{a, odlu~i{e da odu.

Na kowima izgubi{e se u no}.

Kada iza|o{e ortaci, vide{e da napoqu

nema ni kowa, ni trgovaca. Onda na brzinu

potvrdi{e dogovor da sutradan podele sviwe.

I kada po~e{e da se razilaze pojavi se

~ovek na kowu sa dve torbe opasane, koji im je

li~io na kupca. Kada zapita gde su trgovci, wegovi

kolege, ortaci objasni{e da su bili tu, ali

verovatno su odustali od kupovine i zato su

oti{li.

Novi ~ovek izvadi novac i re~e im: Da li

`elite da kupim sve sviwe po ceni koju sam onomad

dao kupuju}i isto `irovane sviwe. Ortaci se

malo zbuni{e; ali kada zasja novac u wegovim

rukama jedan od ortaka re~e: Pa svakom od nas i ne

treba toliko sviwa da bi ih ~uvali u ku}ama.

Pade na brzinu dogovor, i on otkupi i

otera sve sviwe.

Dogovor izme|u trgovaca i wihovog kolege

bio je: ako se do ve~eri ne pojavi, da se sutradan

na|u na istom mestu. Kada sutradan do|o{e

trgovci, nisu zatekli niti sviwe, niti svog

ortaka. Kroz razgovor zakqu~i{e da su ortaci

odustali od prodaje, a da wihov kolega, trgovac,

nije jo{ sakupio novaca od du`nika.

A onda pojavi se wihov kolega na kowu, ali

bez torbi. Videv{i to, jedan re~e: Novca nema, i

boqe je {to se nismo poga|ali.

Kada ga upita{e gde se i za{to zadr`ao

re~e: U `urbi kow se spotakao, i morao sam da ga

odmorim.

15

Kada ga upita{e za{to je sam kupio sviwe,

odgovori: te{ko je ponovo okupiti prodavce, a jo{

te`e sa svakim poga|ati se.

Ovako su svi bili zadovoqni.

April 2006.

___________________

Pri~a zapo~eta po kwizi @ivot i obi~aji

narodni u Leskova~koj Moravi Dr. M. \or|evi}a.

16

KRTICE

Te godine u selu su se toliko namno`ile

krtice da su seqacima pojele svu letinu. Seqaci

su posmatrali kako se u zemqu vra}aju mlade

biq~ice tek iznikle iz semena.

Mnogi su tr~e}i poku{avali da ih zadr`e,

ali slaba{ne u ruci su im ostajale sa uskra}enim

stablom i bez korena.

Seqaci su preduzimali i druge metode:

kada bi videli da se zemqa podi`e prilazili su i

brzo kopali ne bi li uhvatili neprijateqa, ali

uzalud.

Shvatli su da }e ostati bez letine. I kada

im se u~inilo da }e zavladati glad, i da }e morati

da napuste selo i odu u grad, pade obilna ki{a.

Seoski drumovi se u~as pretvori{e u

potoke. Krtice su nakon toga nestale, ne zna se da

li od vode ili ne~eg drugog, a seqaci su osetili

veliko olak{awe. Ipak, ostala je zebwa da }e se

mo`da opet pojaviti.

17

ZA ^ISTU RABOTU

(Me|e)

Bio jednom jedan ~ovek koji nije `iveo od

zemqe, ali voleo je povremeno da ode na svoj posed

i u`iva u detelini koju je godinama sadio.

Ranijih godina ~esto je obilazio svoju

wivu, ali nekoliko godina nije obi{ao ni jednom.

Kada re{i to da u~ini, pope se na obli`we

brdo da vidi svoju wivu. Bio je malo zbuwen jer

wegova wiva bila je vidno ve}a od svih wiva koje

su je okru`ivale.

Po{to je jedina bila pod detelinom, bila

je i po boji razli~ita od wiva koje su je

okru`ivale.

^ovek je bio zbuwen jer je wegova wiva

bila sada po veli~ini ista sa onima koje su je

okru`ivale.

Re{i da proveri {ta se to doga|a i pozva

geometra i ~etiri kom{ije.

Odazvao se samo kom{ija sa kojim se

grani~io sa severa.

Uze geometar da meri, a vlasniku wive dade

kolac, i po~e mu govoriti: Idi levo, levo, jo{,

pomeraj jo{...

Kada ve} duboko za|e u wivu kom{ije koji

je prisutan, i kom{ija mu po~e govoriti: Za ~istu

rabotu pomeraj, idi, idi, slobodno idi, za ~istu

rabotu. ^ovek onda slobodno u|e gde mu re~e

geometar. Kad na kraju pogleda{e, a ono be{e u{ao

dva metra s jedne strane; a sa druge strane be{e

dobra me|a.

18

- To je oko dva ara, kom{ija, re~e mu ~ovek,

a kom{ija potvrdi.

Drugi kom{ija, koji je u{ao tri metara sa

obe strane i sklonio me|e nije se ni pojavio. I

posle merewa, kada su postavqene nove me|e, on ih

je ubrzo sklonio, i opet u{ao u wivu. I to je oko

dva ara. Me|uti, wivu godinama nije obra|ivao,

niti je to ~inio nakon merewa.

Tre}i kom{ija u{ao je u wivu jedan ar.

I kada se sve lepo izmerilo ~ovek je dobio

pravu veli~inu svoje wive, i ona je opet delovala

dosta ve}a od okolnih.

Posmatrao je kako mu je wiva polako

postajala kolika je i trebalo da bude.

April 2006.

19

MALI DOGOVOR

( sluga, radnik, al i gospodar)

Be{e tako jednom jedan vlastelin koji je

imao na svom nevelikom imawu dvanaest slugu i

radnika.

Pozva on jednom svoje sluge i radnike i

re~e im:

- Ja sa vama i jedem i pijem, takore}i

`ivimo zajedno u ovoj ku}i velikoj. Imate dosta

slobode, tako da ste ne samo slobodni u poslovima

na zemqi, nego i u mojoj ku}i. Ali, i primam va{e

savete.

Trenutno i nisu tako lo{a vremena, ali

nama u poslovima ne{to ne ide.

*

Tad jedan od radnika re~e:

- Gospodaru, mi (kao i do sada) slu{a}emo

vas, i kakav stav vi budete zauzeli po odre|enim

pitawima, mi }emo se (tome) prilagoditi. Vi

znate, ve}ina nas je uvek spremna na to, a i

ostalima drugo ne preostaje. Podr`a}emo vas u

svemu, jer mi ne sumwamo u ispravnost va{ih

principa gospodarewa i upravqawa, i uglavnom do

sada nam je (svima) bilo dobro. Pa i kada

pogre{ite, mi smo spremni da se prilagodimo, i

nekako smo i takve situacije prebrodili.

A vi ste, gospodaru, u posledwe vreme

nekako }utqivi, ne ispoqavate svoje mi{qewe i

20

ideje, te tako i me|u nama vlada izvesna pometnja.

A to se prenosi i na na{ rad.

^ini mi se da i ostali (prisutni) dele moje

mi{qawe.

Vlastelin re~e:

- To je kako vi vidite stvari sa va{e ta~ke

gledi{ta. Ja posmatram situaciju ovako:

- Kao {to vi gledate mene - isto to i ja

~inim sa vama. A kada vi iznedrite zdravu ideju, a

ne sumwam da }e to biti tako (i od ve}ine), onda }e

moje odluke biti lake, takore}i va{e, ili meni

nametnute (zgotovqene). Bi}e to odluke prema

va{oj ideji, a na moju radost (prihva}ene).

A ako li vi ne iznedrite zdravu ideju, nego

pobedi ve}a grupa sa nezdravom idejom, a i ja se

onda tome pridru`im, praksa }e pokazati da

gubimo i vi i ja, a to obi~no vu~e daqem

nazadovawu. Vi uglavnom znate o ~emu govorim i

kakve su to situacije; u vi{e navrata i to smo

iskusili.

To se, kao {to znate, mo`e re{iti kada se

od spoqa na silu nametne ispravna ideja, ali to

onda nije popularno i naziva se pritiskom, a

takavog gospodara obi~no nazivaju i tiraninom. A

to je onda situacija te`ine i onome koji odlu~uje i

onima koji slu{aju (odluke).

Dakle, u takvim situacijama uz strah i

nepoverewe pove}ava se budnost i onome ko

kontroli{e i onome ko sprovodi odluke.

*

Drugi radnik re~e:

- Dakle, koliko sam razumeo, zdrava ideja

mo`e odr`ati i vas i nas, gospodaru.

Vlastelin re~e:

- Boqe je tako. Ali, najboqe je kada se puno

ne posmatramo, nego svako gleda svoja posla, i radi

ko koliko mo`e (dobro). Nikad nisam insistirao

21

na poslovima koji }e vam toliko oduzeti snagu da

vam nedostaje za normalan `ivot u toku dana.

Svakog jutra dolazili ste sve`i, ~ili i orni za

rad.

A i to jeste, svako od nas je posebna

li~nost, svi smo i razli~iti sa svojim potrbama i

htewima, niti smo svakog dana jednako raspolo`ni

za rad.

Jer onaj koji radi svoj posao, on i nema

puno vremena da se bavi i posmatra druge kako

rade, te i gospodara. Svako uglavnom zna {to je

wegov posao i {ta je dobro(ga) raditi (u wemu).

*

Tre}i radnik re~e:

- Te i gospodar- ne zna~i da je to samo onaj

koji vlada. I on }e biti dobar u svom domenu ne ako

izdaje nare|ewa i stara se o doslednom

sprovo|ewu, nego i ako se odluke same name}u od

ve} ura|enog posla. Dobre odluke same odlu~uju,

ili name}u nove (dobre) odluke.

Dakle, bitni ~inilac tvorewa odluka nije

uvek i samo pretpostavqeni. Dobar gospodar slu{a

i osli{kuje, ne nadzire suvi{e svoje radnike, ve}

vi{e se pona{a tako da si|e (spusti se u posao)

me|u radnike i (li~nim primerom) ne{to im

pomogne neposredno u~estvuju}i u sve poslove.

Tada ga i radnici ne do`ivqavaju kao gospodara i

spoqa{wu kontrolu, nego kao jednog od istih

(svojih).

Dobri radnici ne do`ivqavaju prisustvo

gazde kao pritisak ili spoqa{wu kontrolu, ve} je

to pre radost susreta.

*

Tre}i radnik re~e:

22

- Ako svi budemo dobro radili, onda ne

mora niko da nam zapoveda. Dobro ~iwewe stvara

situaciju bez (potrebnosti) naredbi.

Uvek su bili najnezadovoqniji ne oni koji

imaju najmawe plate, nego oni koji do|u na posao, i

niko ih ne dira, a oni ne znaju {ta }e da rade, a to

se daqe odra`ava da ne znaju {ta }e sa sobom, ali i

sa drugima. Wihovo nezadovoqstvo uvek se

uve}avalo i prostiralo na{iroko, da su im na

kraju krivi ne samo gospodari nego i vladari.

Re~e vlastelin:

- Ako li vi budete dobro radili i sami

nadgledalie svoj posao, onda i meni smawujete taj

nepopularni kontrolni ~in. Ja onda imam vi{e

vremena da se posvetim kreativnim stvarima, a i

vi mo`ete isto taliko vi{e kreativnosti unositi

u radu.

Jer, ~este kontrole odr`avaju red, ali ne i

najboqe rezultate.

Ali, ako dobijem dosta vremena, ja mogu

vi{e i boqe raditi, ali to mo`e biti i dobar

mamac za opu{tawe.

*

^etvrti radnik re~e:

- Izgleda najboqe }emo raditi ako }utimo

i ako svako gleda svoja posla.

Vlastelin re~e:

- @elim da svima vama bude dobro. Jer,

va{e zadovoqstvo je siguran znak i meni lak{eg

rada i uspewa. Mi nismo mnogo, te i nezadovoqstvo

jednog od nas oseti}e se kao trule`na jabuka (me|u

ostalima).

A, ako ~ovek ose}a posao kao naporan rad i

neprestanu muku, a ne kao dru`ewe i radost rada,

onda }e mu i `ivot dobiti takvo obele`je. A ako

to potraje u du`em vremenu, sigurno }e se odraziti

i na zdravqe. A onda se postavqa i pitawe: koja je

23

svrha (takvoga) `ivota. U stvari, svi se trudimo da

nam `ivot bude koliko toliko lep. Obi~an ~ovek u

radu provede mo`da oko tre}inu `ivota.

Iz toga proizilazi da je va`no gde }e, i

kako }e i sa kim raditi. I ako su, na primer,

me|uqudski odnosi lo{i onda je i bitan deo

~ovekovog `ivota takav.

Ili ako svi stanemo sa radom, kao {to je

sada, onda gubimo svi, i to najvi{e. A u ovakvim

situacijama- {to je grupa qudi ve}a- ve}i su i

gubici.

Me|utim, dobro je i ovako- stati i

sagledati situaciju. Pogledati {ta to {kripi u

to~kovima, a onda popraviti situaciju, na}i dobro

re{ewe, i krenuti daqe. A ovakve stvari se

de{avaju u svim kolektivima- grupama gde qudi

`ive i udru`uju se.

*

Peti radnik re~e:

- Onaj koji je radan, koji je radno mobilan-

spreman (uvek) da radi, wemu i nije najbitnije da

li ga pretpostavqeni nadzire. A i ako nema ba{

(adekvatnog) posla, on na|e bilo (kakav) drugi- i

radi. On je obi~no zainteresovan za uspeh celine

(grupe) qudi sa kojim radi i `eli da poslovi

(dobro) odmi~u.

Re~e vlastelin:

- A i onaj koji obavqa najmawe zna~ajni deo

posla odrazi}e se i na sve nas, kao {to i kola

postaju klimava ako od wih otpadne i najmawi

klin.

Zapovest nije jednosmerna. Va{im

postupcima mo`ete i vi meni izdati zapovest. A

to u stvari neprestano i ~inite.

Zapovest je dakle dvosmerna. Wu, dakle, ne

tvori (samo) gospodar prema svojoj voqi.

24

Sami poslovi pokazuju gde i {ta treba

raditi. Tad }e i gospodar biti u nezgodnoj

situaciji ako insistira na svojoj voqi koja nije

ba{ u skladu sa poslovima, a pogotovu ako bitno

odudara od prirode posla.

Svaki gazda koji u dobroj meri ne poznaje

posao svojih radnika, sli~an je ptici koja ne

razlikuje godi{wa doba.

I ma kako silan bio gospodar nad

pod~iwenima, ako su oni jedinstveni u svojoj ideji

ili zamisli, pa makar ona bila i pogre{na, ne}e

mu lako biti.

*

Tad {esti radnik re~e:

- Ko radi svoj posao, on i nema vremena da

se bavi tu|im poslom, niti ga to previ{e i

interesuje.

U suprotnom, bave se iskqu~ivo {ta drugi

rade, a nekad im je najzanimqivije to {to bi

trebalo i vaqalo gospodar da ~ini - a ne ~ini. A

najpre se krivi za neuspeh posla radnik do vas, pa

onda drugi (radnici), a na kraju gazda najvi{e. To

tako mo`e i}i sve do dr`ave, pa i do neba.

Re~e vlastelin:

- Mnogo je re~i me|u nama sada. (Obi~no)

Mnogo re~i- malo posla.

I dodade:

- Vi znate, po dogovoru, radili smo koliko

je ko mogao i kasa je bila stalno otkqu~ana - mogao

je svako u wu zaviriti, i bila je puna. Uzimali ste

(pribli`no i) prema rezultatima rada i gledali

da ima i za druge. A onda je toliko po~ela da se

mewa situacija; mawe se gledalo na kakvo}u

ura|enog posla, a sve vi{e u kasu. Jedno iz drugo o

(dobro ura|enom) poslu ste govorili sva mawe - o

kasi sve vi{e. To vaqda tako nekako i ide.

25

A onima koji su neumereno uzimali iz kase,

bila je sve ve}a `eqa da uzmu, i bivali su sve

glasniji u optu`bama da drugi to ~ine, naro~ito

oni koji su to najmawe uzimali.

Tako se stvaralo sveop{te nezadovoqstvo:

nisu dakle bili zadovoqni ni oni koji su uzimali,

niti oni kojima se uzimalo. A ovo drugi su se sve

vi{e povla~ili i postajali }utqiviji.

A onda te{ko je vratiti situaciju na

pre|a{we stawe. Jer, kada unutra{wa savest

popusti - te{ko se to spoqa ispravqa. U takvim

situacijama izgleda jedino se uz napor stvari

vra}aju u nekakve normalne tokove.

Umesto sebe, neradnici naj~e{}e optu`uju

one pored sebe, a najradije gazde. Ali, pazite isti

je slu~aj i sa gazdama. Dobar gazda vrlo ~esto krivi

sebe za neuspeh u poslu radnika.

*

Sedmi radnik re~e:

- Do{li smo, dakle, do zajedni~kog

mi{qawa koje mo`e postati mali dogovor.

Tad vlastelin re~e:

- I re}i }u vam: gospodar postaje to {to

jeste (tek) slu`ewem. Dakle, mora da se namu~i

prvo on i pronikne u sr` i sadr`aj svakog posla,

kao {to kolar mora da poznaje i najmawi klin da

bi osetio kada su kola dobro napravqena ili kada

dobro ne idu da odmah utvrdi {to im fali.

Ne}e uvek ni samo znawe, no traba i

intuicije u svakom poslu.

Jedino tako gospodar spoznajom celokupnog

posla mo`e imati uvid u svakom wegovom delu, ili

{to bi rekli, u `ivot posla.

A onaj gospodar koji ne radi, niti se dru`i

sa radnicima, poma`e, niti im u~estvuje u radu- no

ih izbegava, ili samo izdaje naredbe i prisiqava

ih, ili vre|a, poni`ava i gleda sa visine, sli~an je

26

listu kojega vetar nosi. I na kraju daleko ga

odnese od stabla od kojega je otpao.

Obi~no su najnezgodniji i

najbeskompromisniji gazde i gospodari oni koji su

bili najsiroma{niji i u najdowem delu naroda.

^esto wihovo boga}ewe po~iwe da u~vr{}uje i

wihovu misao, a onda i uverewe, da to tako treba, i

da su oni stvarno vredniji od ostalih. Me|utim,

izgleda nije dobro kada se ~ovek suvi{e izdvoji od

okoline, a naro~ito u situacijama kada kakva

nevoqa pritisne narod (grupu qudi). On se, dakle,

izdvaja od okoline i naroda.

*

Osmi radnik re~e:

- Iskustvo me nau~ilo da kada je ~ovek u

nevoqi, a retko ko od nas nije u tome bio,

dovoqno je uva`iti ga, ili pru`iti mu lepu re~.

Re~e gazda:

- I ni{ta ne traje samo u dobrome. Te ni

gazdovawe. Sve ima svoje uspone i padove.

Ali i kada su velike krize kao da u na{im

srcima, po malo skrivena, postoji nekakva iskrica

radosti, nekakva sve}ica koja se mo`da mo`e

nazvati dobra ili zdrava ideja koja je spremna da

nam poka`e i izvede nas na dobar put.

Ona poput zvezdice (vodiqe) mo`e voditi

u dobrome pravcu kako na{e poslove, isto tako i

zakasalog ~oveka, a mo`da i narode.

Potrebno je zato, ako `elimo re{avati

probleme, imati otvorene duh i du{u i pristupiti

iskreno, jer jedino tako mo`emo (pre)poznati ovu

iskricu. Ali, ni to nije lako, jer kada nevoqa i

nezadovoqstvo srce stegne, a ti ga treba{

otvoriti.

Ovu zvezdicu ni najve}i mrak ne mo`e

ugasiti.

27

Mi, qudi, ~esto smo i nezadovoqni i

neraspolo`eni i o~ajni, ali ko spozna ovu

zvezdicu, on ne gubi nadu ni u veoma te{kim

situacijama, i zna da ne{to {to je sveto ipak je u

osnovi `ivota.

Kada se ka`e gospodar ili gazda- obi~no se

misli na onog ko ima mo}i da sprovodi svoju voqu,

bilo u dobrom ili suprotnom.

Pravom posedniku i nije najbitnije da li

on uvek i u svakom trenutku vlada i iskazuje vlast

nad onima {to im se pretpostavqa da su

podre|eni. On je {irokogrud i zna da niti je gazda

uvek i skroz odozgo kao {to niti je pot~iweni

skroz i uvek odozdo.

*

Deveti radnik re~e:

- Meni se ~ini da kada do|e do ovakve

situacije kao {to je sada u na{oj maloj zajednici, i

u ve}im - kao {to je i sama dr`ava, svaka mera koja

se upotrebi za weno razre{ewe ne}e biti na sre}u

svih ~lanova zajednice.

Kreativna ideja, ~ini mi se bila bi tada,

ako je mogu}e, najboqe re{ewe. To je ona nova

misao koja vodi napred. Svaka prisila obi~no ra|a

nezadovoqstvo kod ve}eg broja qudi.

Kada se stvori ve}a skupina nezadovoqnih

qudi na istome ili sli~nom zadatku, bez obzira da

li se radi o maloj grupi kao {to smo mi ili su to

velike grupe poput naroda, onda bilo koje re{ewe

izaberete bi}e uvek i dosta nezadovoqnih. A

posebno ako se radi o re{avawu tako va`nih

pitawa kao {to su pitawa egzistencije. Ne mogu,

dakle, biti svi zadovoqni.

Vlastelin re~e:

- Tako nekako jeste. Kada do|e do krizne

situacije u kakvom kolektivu ili ve}oj skupini

qudi, poput naroda, ili me|u narodima, onda je

28

nezadovoqstvo op{te i gotovo kod svih, ili bar

kod velike ve}ine.

I tada se naj~e{}e o~ekuje i javno tra`i da

pojedinci za koje se smatra da u tom momentu imaju

mo} odluke, bez obzira da li su na polo`aju ili su

qudi iz naroda, re{e stvari. U takvim situacijama

to su obi~no novi qudi, jer se ~esto smatra da su

oni koji su bili na polo`aju i stvorili takvu

situaciju, ili ne okrivquju}i ih direktno - da se

situacija stvorila dok su oni imali mo}

odlu~ivawa.

I onih koji treba da donesu odluke- uloga

je nezavidna. Naime, bilo kako da odlu~e na jednu

stranu mogu doneti dobra, na drugu ne. Dakle,

wihove odluke ne mogu biti bezbolne. A onda

(daqe) na jednoj strani jo{ ve}e nezadovoqstvo, a

na drugoj umesto pove}anog zadovoqstva naj~e{}e

javqa se mir - kao kakvo nulto ili uravnote`eno

zadovoqstvo. Dakle, i ovi drugi nisu ba{ previ{e

zadovoqni.

Sli~no je to ponekad kao kada se ~ovek

oboga}uje (materijalno ili duhovno), kada ima

uspona u slavi, sre}i ili {to god pozitivnog. To

on do`ivqava kao ne{to {to je dobro i opu{ta se,

a ~esto po~iwe da zaboravqa na uva`avawe qudi

oko sebe. Dok to sredina, ili wegovo okru`ewe,

do`ivqava kao wegov veliki uspon i kao da {tr~i

previ{e, i da bi trebalo da bude i on kao i ostali.

Eto situacije koja doprinosi nevoqama i padu tog

~oveka.

*

Deseti radnik re~e:

- Meni se ~ini da je boqe razgovarati sa

qudima, no nare|ivati. Niti se treba previ{e

zamerati sa qudima ako pre toga nemaju ube|ewa da

su va{i postupci i stavovi ispravni i

primenqivi, jer po(nekad) pomogne u `ivotu onaj

29

od koga se najmawe nada{. Zar tu ne bi moglo da

va`i pravilo: postupaj lepo s bli`wima.

Nekada je velika pomo} ~oveku u nevoqi

lep prijem i lepa re~, bez obzira da li }e{ mu

pomo}i (ili ne) u re{avawu konkretnih problema.

Nekada je dovoqno re~ju preusmeriti

~oveka, dakle otvoriti mu nove vidike. On }e tada

po~eti lak{e da re{ava svoje probleme, a to mu

mo`e biti i najve}a pomo}.

Meni su stari govorili: kada se prvi put u

toku dana sretne{ sa ~ovekom, oslovi ga, pozdravi

i neka ti prve re~i budu ne{to {to je lepo i

prijatno.

Mnogo je u qudima. Oni ~ine ponekad i

veliku sre}u i veliku nevoqu.

Vlastelin re~e:

- Bogata{i bi trebalo da se ~uvaju faze

(perioda) u sticawu kada novac i bogatstvo po~iwu

sami sebe da (o)gleduju. Kao u ogledalu, vide samo

sebe.

Da bi poslodavac znao {ta i kako mu rade

radnici, on bi trbalo da poznaje svakog radika kao

osobenu li~nost, a i posao svakog svog radika.

Naime- mora najpre da i sam radi taj i takav posao.

To }e mu u znatnoj meri olak{ati saradwu i

razgovor (komunikaciju) sa radnicima i uticati na

boqe me|usobno poverewe.

*

Jedanaesti radnik re~e:

- Kada se vi, gospodaru pojavite, mi kao

delovi zajedni~ke ma{ine, kao da svako prona|e

svoje mesto.

A kada je gazda dugo odsutan, onda se de{ava

da neki od radnika te`e da postanu i mali

gospodari, a kada se namno`e (takvi) to onda

po~iwe ozbiqno da remeti rad celine kolektiva.

30

Zato je potrebno da ste ~e{}e prisutni. Dakle,

krizne situacije zahtevaju ~e{}e Va{e prisustvo.

Re~e vlastelin:

- Dobra ideja. Vidite, kod ve}ine qudi

javqa se to kada im se da previ{e slobode, oni ne

samo da slabije rade, nego su i nezadovoqniji,

mnoge stvari posmatraju kao negativne i svoje

nezadovoqstvo ne da reflektuju, nego name}u

ostalima koji `ele da rade. Takvim qudima treba u

stvari poslovo|a, onaj koji }e da nare|uje, da ih

tera da rade, i mo`da svojom pojavom pla{i.

*

Dvanaesti radnik re~e:

- Ja stalno ne{to radim i nikad mi nije

dosadno. Dosadno je onim qudima koji ne rade, a

onda kre}u od nezadovoqstva - ne znaju {ta }e sa

sobom, a i sa drugima. Takvi qudi i kad niko ne

dira, i kada rade kako ho}e, opet su nezadovoqni,

sve po~iwe da im smeta, i po~iwu javno da negoduju.

Ta poznata vrsta lewosti postoji i u

najvi{im dr`avnim poslovima. A to je dobar

preduslov da se qudi ose}aju nesretnim. Takvim

qudima potrebna je spoqa{wa kontrola.

Vlastelin re~e:

- Pravi gazda zna da je ~ovek u ~oveku

va`niji od gazde i vladawa, te mu onda prelazak s

posla na drugi posao i ne smeta puno.

Ako ima{ gazdu u sebi i nije ti mnogo

bitno da li ti zapovedawa dolaze od spoqa ili sam

sebi zapoveda{. Va`no je uraditi posao.

^esto je pouka i lek za bogate da se spuste

malo u narod i to onaj koji je najsiroma{niji i da

po`ive malo sa wima, da se hrane, da seku drva i

ostalo. To }e im pomo}i za daqi `ivot, a i

opustiti, a {to je najva`nije, promeniti im neke

poglede na `ivot. A dobro bi bilo i za siroma{ne

31

da upoznaju kako `ive bogati i wihovi gospodari, a

kako bi spoznali i neke svoje vrednosti.

I kao {to rekosmo, izlaz iz mnogih

nezgodnih situacija je dobra ideja, nova zamisao,

zdrava ideja, ili pak disciplina a kako bi se dobro

i ~isto radilo, kao i gazdovawe kroz razgovor, a ne

prinudu. Tek tada se dobija pravi ili ~isti posao.

Najbezbolnije krizne situacije razre{ava

prava ideja. Slu{ajte, kao u pri~i od sedam

pruteva, tako je gotovo i u svakom kolektivu, grupa

je uvek ja~a od pojedinca, i najboqe rezultate tek

kolektiv daje.

Mogu pojedinci u pojedinim situacijama

pokrenuti mnoge grupe, pa i mase, ali to govori da

su grupe ili mase ve} dozrele za takve, a nekad i

korenite promene.

Ko radi polako i strpqivo, s qubavqu, to

je ve} dovoqan uslov za uspeh.

Proizvodwa je sigurnija zarada od

trgovine, ali mo`da ne donosi ve}a i iznenadna i

brza bogatstva kao trgovina. Ipak, to je temeqnije

i postojanije.

No, u svim vremenima i prostorima ima se

{to trgovati, uvek ne{to ide.

Gazda treba da je stalno prisutan, kao otac

u porodici, pre svega duhovno, kako bi se odr`ala

celina kolektiva. Ovo se, dakle, ne odnosi samo na

fizi~ko prisustvo.

Svako je ~uvateq i tvoriteq svog

bogatstva. Te`e je o~uvati solidan imetak- no

veliki (imetak) stvoriti.

I bogati da bi bili sre}ni moraju da rade.

To bi moglo da bude i jedno od va`nih pravila.

Sre}a je zbir svetlucavih, sre}nih

trenutaka.

*

Vlastelin zakqu~i:

32

- Kao {to vidimo: ne{to smo (po)jasnili i

(u)videli. Deo kamena sa srca je pao.

I dodade:

- Ako prionemo na posao, istopi}e se jo{

te`ine. Ose}a se to u vazduhu.

Izgleda da smo svi (po malo) i sluge i

radnici, al i gospodari.

decembar 2004

33

NOV^I]

Pod pija~nom tezgom spavao je pogureni

~ovek u poderanom kaputu.

Mrzovoqno se budio i primetio da ga

ne{to `uqa. Kad pogleda, a ono iz pra{ine

nazirao se sjaj nov~i}a. Tr`e se i sko~i, zgrabi

nov~i}, i kao da podeli radost sa samim sobom,

hitrim korakom nestade u sjaju prvog jutarweg

zraka sunca.

I kao da mu bi najradosniji dan u `ivotu. A

za nov~i} nije mogao da kupi ni celi hleb.

34

SENICA

Negovan Joci}

2006.

35

SADR@AJ:

1. Senica..................................................1

2. Kotao ...3

3. Zdrave se......6

4. Tri klubeta.....7

5. Lisica i zec...10

6. @irovawe.......11

7. Krtice.....16

8. Za ~istu rabotu.....17

9. Mali dogovor.....19

10. Nov~i} ..33

36

Izdava~ i {tampar Negovan Joci}

Recenzenti

Vida Nikoli} Sa{a Adamovi}

Lektor

Dragana Jovanovi}

Kompjuterska obrada Pisac

Izgled korica

Pisac

Tira` - 50 primeraka

* CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821 . 163 . 41 32

JOCI], Negovan Senica / Negovan Joci}. - Bela Palanka:

: N. Joci}, 2006 (Bela Palanka : N. Joci}).

- 33 str. ; 21 cm

Tira` 50.

ISBN 86-902009- 3- 2 COBISS . SR ID 134059276