stručna revijaApril 2018.broj: 90

ISSN 1820-0257

besplatan primerak

Zonalnepegavosti Flyspeck (Schizothyrium pomi) na plodovima jabuke

Pravo rešenje za suzbijanje korova u strnim žitima

nevidljivi neprijatelj gajenih biljaka.

Lancelot 450WG

Nematode

SADRŽAJ

08 14

31

11

28

40

72

58

74

85

32

77

65

03

38

82

66

17

04

24

ORIGINAL Srbija AgroStatistikaAgro It Svet

Ekološke crticeNavodnjavanje –osnovni principi

Villager – tehničkaobuka 2018

Pčelarenje

Efikasnost pojedinih insekticida u suzbijanju tripsa

Organo

EXPO 11 – dobri domaćini, još bolji gosti

Reč struke

Stranica za tehnologe

ONAJ KOJI BUDI SUNCE

Reč urednika

Zonalne pegavosti – Flyspeck

Kako što bolje iskoristiti fungicide?

Stočarskikutak

Nematode,nevidljivi neprijatelj gajenih biljaka.

Sa Agromeridijana

Agro It Svet

Nova godina, novi članovi,nove inicijative

Jarilo

4

AGROSVET 90Stručna revija ISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs

Distributivni centri:Kragujevac: 034/300-435Inđija: 022/801-160 Beograd: 011/404-82-83Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska Mitrovica: 022/649-013

AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230Banja Luka: +387 51/535-705Sarajevo: +387 33/407 480

AGROMARKET CRNA GORADanilovgrad: +382 20/818-801

AGROMARKET KS Priština +383 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća

Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović

Sekretar redakcije: Dušica Bec

Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

ok se slova uobličuju u reči koje is-punjavaju belinu papira na kome pišem ovaj tekst, dotle, pogled kroz prozor ukazuje da se kristalno bele pahulje „slažu“ u novi snežni pokrivač. I sve to 25. marta, danu kada smo pre 77 godina rekli prvo „NE“, danu od pre 19 godina kada smo kažnjeni zbog trećeg „NE“. Da li ima simbolike? Za one koji se slabije ili ne žele da se sećaju, il ne znaju, dru-go „NE“ je rečeno 1948. godine. Gledajući kroz prozor tražim reč kojom se sve ovo što se događa, a nema veze ni sa politikom, niti sa istorijom, može najbolje iskazati. Nije to ni „Božja volja“, ne daj Bože da je „Božja kazna“, sma-tram da ni Ameri, a ni Rusi nisu baš zaslužni za ovo. Promišljanje, pa opet promišljanje i, mislim da je imam. Reč kojom pokušavam da objasnim ovaj vremenski košmar (kako ga mnogi nazi-vaju) je ravnoteža. Iako u opštem smislu reč ravnoteža podrazumeva balans tela, odnosno sposobnost da se telo zadrži u stanju mirovanja ili pak kretanja, po meni je ono što se dešava sposobnost da se priroda zadrži u svojim zadatim granicama, pa bile one u mirovanju ili kretanju. Ovo možda malo filozofski zvuči ali definitivno verujem da priro-da teži opštem uravnoteženju. Naime, belina visibaba oko Božića se uravnote-žuje sa belinom u prvim danima prole-ća. Ili predivni lanjski oktobarski (neko reče letnji) dani odlično koreliraju sa

minusnim danima krajem ovog marta. Još jedno podsećanje, na verovatno najhladniji januar u proteklih nekoliko decenija, januar 2017. je u mom Zaječa-ru zabeležio srednju mesečnu od minus 5,6 stepeni po Celziju, da bi to uravno-težio jul sa 23,2 stepena. Ili presušne 2011., kada opet Zaječar beleži manjak od preko 220 l/m2 na godišnjem nivou, a priroda to uravnoteži 2014., kada to vrati, doduše sa kamatom i imamo višak od 460 litara. I čovek, taj sićušni deo prirode u svo-jem delanju pokušava da kopira stari-jeg, odnosno da stvari i pojave stavi u ravnotežu. Evo kako to uravnoteženje izgleda u poljoprivrednoj proizvodnji. Tako, npr. drastično opadanje stočnog fonda se uravnotežuje smanjenjem po-vršina pod kukuruzom ovog proleća. Ili, ukidanje kvota za šećer u EU iz 2017., se savršeno slaže sa najavljenim padom površina pod šećernom repom u sezoni 2018. Kako drugačije nego ravnotežom objasniti da povećanje površina pod malinom, a samim tim i roda, neminov-no vodi ka smanjenju njene vrednosti na tržištu. Ili, da je tursko-albansko-grč-ko-makedonski paradajz jeftiniji od na-šeg jer je njegova cena uravnotežena sa stepenom ulaganja u intenziviranje proizvodnje.Ili možda nije sve baš tako uređeno, hoću reći, uravnoteženo. Za prirodu ve-rujem, za čoveka nisam siguran.

D

7 6

Sa Agro meridijanaPriredio:Dragana Đorđevićdipl. inž. polj.

Bajer prodaje deo poslovanja kako bi preuzeo Monsanto

Izvor: Tanjug, 12. februar 2018.

Nemačka hemijska i farmaceut-ska kompanija Bajer planira da proda globalno poslovanje sa semenjem povrća i da kompaniji BASF omogući ekskluzivan pri-stup digitalnim poljoprivrednim podacima, navela su tri izvora upoznata sa situacijom.

Bajer se na takav potez odlučio s ciljem otklanjanja bojazni evrop-skih regulatora zbog predloženog preuzimanja američkog Monsan-ta za sumu od 63,5 milijardi do-lara, prenosi agencija Rojters. Naime, Evropska komisija je rani-

je upozorila da bi ta transakcija mogla ograničiti konkurenciju u segmentu pesticida i semenja.

U oktobru prošle godine, Bajer je postigao dogovor sa nemačkim BASF-om o prodaji svog poslova-nja sa semenjem i herbicidima za 5,9 milijardi evra.

Bajerovo poslovanje sa seme-njem povrća, koje posluje pod brendom Nunhems, obuhvata više od 1.200 varijeteta semenja 25 povrtnih kultura.

Kancerogene ćelije i u hrani?!

Izvor: RTS 8. februar. 2018.

Da zdravlje na usta ulazi znamo odavno, međutim, naučnici Uni-verziteta Kembridž došli su do novih potvrda da hrana može da utiče na rast i širenje ćelija raka po organizmu. Sve je više nesum-njivih potvrda da ono što nam je u tanjiru može da izmeni tok rasta kanceroznih ćelija i širenje raka, tvrde eksperti sa Kembridža.

Istraživanje sprovedeno na životi-njama pokazalo je da tumor dojke nije mogao da napreduje bez ami-nokiseline asparagina kojeg ima u špargli, živinskom mesu, morskim plodovima i mnogim drugim na-mirnicama.

Studija, koju su sproveli stručnjaci sa Kembridža, izvedena je na mi-ševima koji su imali agresivni oblik raka dojke. Miševi bi obično umrli za nekoliko nedelja jer bi se tumor proširio na celo telo, ali su im na-učnici davali hranu koja ima nizak nivo asparagina ili lekove koji blo-kiraju ovaj sastojak, pa se tumor nije širio.-„Ovo je velika šansa za one kod kojih se teško pronalazi gde se rak nalazi“  istakao je pro-fesor Greg Hanon.

Univerzitet u Glazgovu, prošle go-dine, sproveo je istraživanje čiji rezultati su pokazali da je bez uno-sa aminokiselina serina i glicina razvoj limfoma i raka creva bio je znatno usporen. „Pronalazimo sve više dokaza da određene vrste raka zavise od određenih sastojaka koje unosimo ishranom. Nadamo se da ćemo modifikovanjem ishrane pa-cijenta ili upotrebom lekova koji menjaju način na koji ćelije tumora mogu pristupiti određenim sastoj-cima u budućnosti moći da pobolj-

šamo rezultate terapije“, zaključio je Hanon.

Početna faza tumora nije smrtono-sna. Tek kada nastupi metastaza tada bolest postaje smrtonosna. Da bi mogle da putuju po telu će-lije raka moraju da prođu koroz velike promene – moraju da nauče kako da „izađu” iz tumora, da pre-žive u krvotoku i dođu do određe-nog dela tela gde se dalje razvijaju. Naučnici su uvereni da veliku ulo-gu u ovom procesu ima asparagin. Budući da ove pravilnosti tek tre-ba da budu potvrđene kod ljudi, naučnici ne savetuju izbegavanje namirnica sa asparaginom, a i izu-zetno ga je teško izbeći pa ćemo najverovatnije morati da sačeka-mo lekove koji ga blokiraju.

Zbog lošeg tumačenja roka trajanja oko 9 miliona tona hrane godišnje završi u smeću

Izvor: N1, 19. februar 2018.

Evropska komisija objavila je veli-ku studiju o uticaju oznaka rokova trajnosti na bacanje hrane u EU.

Rezultati terenskog istraživanja pokazuju da se oko 9 miliona tona hrane godišnje, što je 10 odsto ukupne količine bačene hrane, u EU baci iz razloga povezanih s oznakama trajnosti prehrambenih proizvoda, piše N1 Hrvatska.

Prema istraživanju, koje je obu-hvatilo 2.296 proizvoda kupljenih u 109 trgovina na teritoriji osam država članica, najviše potencija-la za smanjenje bacanja hrane u

kontekstu rokova trajanja ima kod mlečnih proizvoda, jogurta, svežih sokova, pakovanog mesa i ribe.

Manje od pola građana EU razu-me razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, oznaka koje su propisane evropskim zako-nodavstvom.

Iako nakon isteka ove druge ozna-ke hrana može biti dobra za jelo još danima, nedeljama i meseci-ma, ona se masovno baca na dan isteka.

“Najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da npr. zadržava optimalnu hrska-vost i boju. U Švedskoj i Norveš-koj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo na-kon“. Evropska komisija bi svaka-ko trebalo tu inicijativu uzeti u ob-zir, smatra izvestiteljka Evropskog parlamenta za smanjenje bacanja i povećanje doniranja hrane, Bi-ljana Borzan.

Tko će nas hraniti u budućnosti – dug put do suvereniteta hrane?

izvor: Agrobiz 22. februar 2018.

Industrijski lanac hrane koristi najmanje 75 posto poljoprivred-nog zemljišta širom svijeta kako bi nahranio jedva 30 posto svjetske populacije. Nasuprot tome, više od

500 milijuna seoskih farmi širom svijeta koristi manje od 25 posto zemlje kako bi hranili 70 posto čo-vječanstva. Jedan je to od ključnih zaključaka u izvještaju Tko će nas hraniti? (Who Will Feed Us?) koji je tijekom prošle godine dostavljen tvorcima politike u svijetu koji su sudjelovali na dvije ključne konfe-rencije o poljoprivredi i klimi u u Rimu i Bonu.

Akcijska grupa za Eroziju, Tehno-logiju i Koncentraciju je kroz ovaj izvještaj dala izvorne podatke o značaju seoskih sustava hrane i stvarnih ekonomskih, ekoloških i društvenih troškova industrij-ske poljoprivrede. Međutim, kako tvrde, “seoska poljoprivreda kao osnovni način opskrbe” nije ko-načno rješenje. To znači da bi se poljoprivreda, zbog klimatskih promjena, u budućnosti morala prilagoditi uvjetima uzgajanja koje svijetu nisu poznata već tri miliju-na godina.

Stručnjaci procjenjuju da nema razloga biti optimističan u vezi s predstojećim problemima. Po-trebno je smanjiti otpad i usmje-riti naše financijske resurse na jačanje seoske mreže hrane, raz-mišljati o klimatskim promjenama i osigurati suverenost u proizvod-nji hrane. Prošle godine, na dvije spomenute neovisne konferencije razmatrala su se različita rješenja problema. Tako je sredinom listo-pada, Komitet UN za svjetsku si-gurnost hrane, održao svoj godiš-nji sastanak u Rimu, alarmirajući da se broj gladnih ljudi na planeti povećao za 40 milijuna u prote-klih godinu dana, uglavnom zbog direktnih i indirektnih utjecaja

9 8

klimatskih promjena. U međuvre-menu, godišnja Konvencija UN o klimatskim promjenama – COP23 održala se u Bonu, a prioritet na agendi bila je potreba za smanje-njem emisije plinova koji izazivaju efekt staklenika.

Sigurnost hrane ili klimatska si-gurnost? Dakle, ono što su dele-gati u Rimu smatrali za problem je sigurnost hrane, dok su delegati u Bonu ipak smatrali da je problem klimatska sigurnost. Rješenje za suverenost hrane i klimatske si-gurnosti je da se demontira glo-balni industrijski agro-prehram-beni sustav (industrijski lanac hrane) i da država da više prosto-ra već rastućoj i otpornoj ”seoskoj mreži hrane”, međusobno pove-zanoj mreži malih farmera, sto-čara, lovaca i sakupljača, ribara i urbanih proizvođača koji, kako istraživanja pokazuju, hrane veći dio populacije. Svjetski stručnjaci ističu kako nema razloga biti op-timističan u vezi s predstojećim problemima jer svijet mora sma-njiti otpad i usmjeriti svoje finan-cijske resurse na jačanje seoske mreže hrane, razmišljati o klimat-skim promjenama i osigurati su-verenost u proizvodnji hrane.

Iz svega gore navedenog vidljivo je kako je globalna poljoprivreda na velikom raskrižju u kom smje-ru dalje treba ići. Neke procje-ne govore da će do 2050. godine ljudska populacija brojiti gotovo devet milijardi, što će zahtijevati i

drukčiji pristup proizvodnji hrane, ali i prehrani. Procjenjuje se da će se do 2050. proizvoditi milijarda tona žitarica više nego danas, a analitičari smatraju kako će se po-ljoprivredne površine morati po-većati na 70 milijuna hektara, no činjenica je da se količina raspo-loživog poljoprivrednog zemljišta ne povećava, već se smanjuje zbog širenja gradova, tako da već danas poljoprivredni stručnjaci savjetu-ju promjenu tehnologije poljopri-vredne proizvodnje.

Primjerice, tzv. multiple cropping – uzgoj više usjeva na istoj povr-šini u jednoj sezoni – omogućuje da se uzgajaju usjevi i ostvaruje proizvodnja kao da je raspoloživog obradivog zemljišta čak 140 mili-juna hektara, no ovako intenzivna proizvodnja kao i očite klimatske promjene zahtijevaju i navodnja-vanje, te nužne promjene u načinu prehrane koje će uključivati sma-

njenje ukupne konzumacije mesa. Naime, iako potražnja za hranom raste 11 % godišnje, s druge strane, trećina ukupno proizvedene hrane u svijetu se baca. Dostupnost hra-ne te sigurnost strateško je pitanje u svim državama svijeta, zbog čega su nužne promjene u poljoprivred-noj proizvodnji koje uključuju nove i moderne tehnologije te dugoroč-ne strategije edukacije stanovniš-tva o pravilnoj i održivoj prehrani.

Gdje smo mi u svjetskim previra-njima? Prije dva tjedna na Savje-tovanju o zaštiti bilja u Opatiji, stručnjaci s područja agronomije iznijeli su dramatične pokazatelje kako EU zbog sve strožih pravila uporabe raznih sredstava za zašti-tu bilja i pesticida, polako kaska za brzorastućim agrarnim državama. Naime, zbog sve manje dozvolje-nih sredstava za zaštitu bilja, u EU poljoprivredi pojavljuje se sve više bolesti, štetnika, što za posljedi-cu ima pad prinosa, velike štete u proizvodnji, te u konačnici i ogro-mne gubitke u dohotku poljopri-vrednika. U Hrvatskoj je to postalo još izraženije i dramatičnije.

Dok svijet vodi raspravu treba li budućnost globalne poljoprivrede graditi na suverenosti u proizvod-nji hrane i povećanju prinosa, ili očuvanju prirode, Hrvatska, se u svemu tome još nije odredila i uglavnom prepisuje pravila koja postavlja EU ne vodeći računa o našim potrebama i tome kakvu poljoprivredu mi želimo. Trebaju li nam mali proizvođači ili veliki sustavu te koje proizvodnje treba forsirati nešto je što i dalje nismo definirali. Zbog toga su nam rezul-tati gotovo i svim proizvodnjama

sve lošiji, a postali smo uvoznica za čak preko 45 posto potreba za hranom i poljoprivrednim proizvo-dima. Isto, tako, za razliku od poda-taka s početka teksta, naši podaci govore da je vrijednost otkupa i prodaje poljoprivrednih proizvoda u primjerice 2016. iznosila 7,06 mi-lijardi kuna, od čega je vrijednost prodaje iz vlastite proizvodnje po-slovnih subjekata (tvrtke i obrti) iznosila čak 4,45 milijardi kuna ili 63,1%, dok je vrijednost otkupa od obiteljskih poljoprivrednih gos-podarstava iznosila 2,6 milijardi kuna ili 36,9%. Iako imamo preko 160.000 malih poljoprivrednih gos-podarstava njihova je efikasnost još uvijek niska u odnosu na ono što je trend u svijetu zbog čega je važno otvoriti pitanja kako pota-knuti da više proizvodimo i poku-šamo u budućnosti ostvariti pre-hrambenu suvrenost.

Pravila za pravilnu ishranu belog luka!

Izvor: večernjenovosti 1. mart 2018.

Gotovo da nema jela u koje ne ide beli luk. Kako biste izvukli maksi-mum iz ovog začina, potrebno je da se pridržavate samo nekoliko pravila. Kad ga ljuštite, ako u sre-dištu nađete zeleni deo, odstranite ga jer će jelu dati nepotrebnu gor-činu. Od jela koje spremate zavisi da li ćete u pripremi luk iseckati ili smrviti. Imajte u vidu da što se više oštete ćelije belog luka, više se enzima oslobađa, što znači da će i ukus biti jači. U prevodu, naj-jači ukus ima luk koji ste smrvili nožem, blaži ukus ima seckani, a najblaži nedirnut čen. Ako ga sec-

kate, ne ubacujte ga odmah u ti-ganj, sačekajte od 10 do 15 minuta jer je toliko potrebno da kiseonik reaguje sa enzimima i da se stvore zdrave komponente.

Beli luk dodajte u jelo pri kraju ku-vanja jer brzo izgori, zbog čega ga treba često mešati. Ne preterujte, ako možete da ga osetite u jelu, ima ga previše, zamaskiraće druge ukuse. Čuvajte ga na hladnom, ta-mnom i suvom mestu – cela glavi-ca može da stoji do četiri meseca, a čenovi od pet do deset dana.

Savet plus: Kako biste se oslobodi-li mirisa belog luka, potopite ruke u činiju sa mešavinom limuna, soli i sode bikarbone.

Jedite banane, savršene za nervni sistem!

Izvor: večernjenovosti 1. mart 2018.

Banane poseduju mnogobrojna lekovita svojstva i imaju moć da ublažavaju simptome mnogih bo-lesti. Obiluju hranljivim materija-ma, vitaminima A, B6 i C, a sadrže i minerale fosfor, mangan, magnezi-jum, kalijum i folnu kiselinu. Zbog veće količine vitamina B, povoljno deluju na nervni sistem. Ublažava-ju stanje depresije i deluju opu-štajuće, jer proteini tokom varenja dovode do stvaranja serotonina, hormona zadovoljstva. Koru mnogi koriste za smirivanje kože nakon uboda ili iritacije.

Sušene banane su takođe izuzet-no korisne jer ubrzavaju metabo-lizam, proizvodnju hemoglobina, povećavaju snagu mišića i ukla-njaju opstipaciju. Tokom sušenja jedino gube tečnost i manje količi-ne vitamina A i C, ali su zato druge materije još koncentrovanije nego u svežim bananama.

11 10 10

Kraj prethodne godine obeležile su mnogobrojne aktivnosti Saveza „Original Srbija“ sa jedinstvenim ciljem - poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača, očuvanje proizvoda sa oznakom geografskog porekla i kreiranje uslova za sistemsku podršku proizvođača kroz konkurentne i korektne uslove na tržištu.

Intenzivne aktivnosti rezultirale su novim članovima, pa je Savez bogatiji za : Zlatarski sir, Sremski kulen, Kačerski med i Đerdapski med, koje ćemo svakako u nekom od narednih brojeva detaljno i predstaviti.

Kada je sistemska podrška proizvođača poljoprivrednih pro-izvoda sa oznakom geografskog porekla u pitanju, konkretni koraci su učinjeni već početkom ove godine, kada su članovi Asocijacije poljoprivrednika i saveza ’’Original Srbija’’ pod po-kroviteljstvom projekta ‘’OSNAŽIMO MALE’’ održali sastanke sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na kojima su diskutovali o problemima proizvođača tradicional-nih proizvoda, kao što su nelojalna konkurencija, zloupotrebe oznake geografskog porekla i nedovoljne vidljivosti sertifiko-

vanih proizvoda sa oznakom geografskog porekla na tržištu. Rezultat je dogovor o realizaciji medijske kampanje u što sko-rijem vremenu koja će imati za cilj podizanja svesti potroša-ča o značaju sertifikovanih GI proizvoda i proizvoda koji su u procesu sertifikacije. Istovremeno, na sajtu Ministarstva po-ljoprivrede u segmentu Saopštenja objavljen je i spisak svih proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla koji su oba-vili sertifikaciju 2017. godine ili su ušli u proces sertifikacije.

O problemima proizvođača proizvoda sa oznakom geograf-skog porekla razgovarano je i na okruglom stolu “Pozicija i perspektive poljoprivrednih gazdinstava sa malom i tradici-onalnom proizvodnjom”, održanom u organizaciji Asocijacije poljoprivrednika i Saveza proizvođača tradicionalnih proizvo-da “Original Srbija”. Kada proizvođači budu osećali sigurnost u vidu efikasne kontrole zloupotrebe, prepoznatljivosti zašti-ćenih proizvoda i mera podrške, pristupiće sertifikaciji u većoj meri. Okrugli sto je organizovan u okviru projekta ”Osnažimo male – unapređenje održivosti malih poljoprivrednih gazdin-stava kroz proizvodnju malih količina proizvoda sa dodatnom vrednošću i transparentne mere podrške” koji je realizovan

Nova godina, novi članovi,nove inicijative

Ivana Tanurdžić, novinar

uz podršku EU, organizacije ORCA i partnera regionalnog kon-zorcijuma, koji implementira projekat “Održiva poljoprivreda za održivi Balkan”.

Na skupu su prezentovani rezultati istraživanja u okviru koga su intervjuisana 92 proizvođača 11 tradicionalnih proizvoda, koji uživaju značajnu reputaciju na domaćem tržištu. Istra-živanje, sprovedeno u okviru projekta “Osnažimo male” od strane udruženja “Futoški kupus”, pokazalo je da postoji zna-čajan procenat proizvođača koji samo delimično razumeju koncept oznake geografskog porekla, što predstavlja jedan od osnovnih razloga zašto proizvođači ne sprovode postupak zaštite, odnosno sertifikacije do kraja, već smatraju da je po-stupak završen sa registracijom.

Značajan broj proizvođača ističe da mnogi proizvođači proi-zvoda koji su zastićeni oznakom geografskog porekla posluju u nelegalnim tokovima i nisu zainteresovani za sertifikaciju

zbog nemogućnosti da odgovore visokim zahtevima koje pred njih postavljaju važeći zakonski propisi. Zato je neophodno donošenja zakonskih akata koji će dati prostor za poslovanje malim tradicionalnim proizvođačima kroz jedan fleksibilniji zakonski okvir.

Takođe, ne postoji monitoring inspekcijskih služi kada je u pitanju sistem oznake geografskog porekla, što ima za posle-dicu demotivaciju korisnika oznaka, koji su sproveli postupak do kraja i koji naposletku nisu u mogućnosti da ostvare bene-fite dodate vrednosti proizvoda.

Proizvođači smatraju da potrošači nisu upućeni u značenje kontrolnih markica što govori u prilog neophodnosti eduka-cije potrošača. Kako je rečeno na okruglom stolu, neophodna je promocija proizvoda sa oznakom geografskog porekla, s obzirom da su kontrolne markice slabo prepoznatljive (često mešane sa akciznim markicama), a promociju bi prvenstveno trebala da vodi država.

Iz perspektive proizvođača istaknuto je da je bolje prvo pro-izvođače usmeriti u legalne tokove čime će se povećati pla-sman proizvoda. Sa trenutnom situacijom sa proizvodima sa geografskim poreklom poljoprivrednici dolaze u situaciju da odustaju, jer proizvodnja nije održiva.

Prema rečima proizvođači iz Sjenice, svaki beli sir u Beogradu je sjenički. Oni ističu da je njihov proizvod registrovan, ali da nemaju dovoljan broj ovlašćenih korisnika i da rade na tome, a da kontrola i promocija proizvoda sa oznakom geografskog porekla treba da budu mnogo efikasnije.

Prisustvo predstavnika tržišne inspekcije u debati bilo je od velikog značaja za otpočinjanje dijaloga i upoznavanja sa pravnim mehanizmima. Neophodno je nastaviti započeti di-jalog kroz niz zajedničkih sastanaka sa predstavnicima proi-zvođača tradicionalnih proizvoda, Sektora tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, Ministarstva poljoprivrede i Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, zaključeno je okruglom stolu.

Izvor: http://originalsrbija.org/

Evropska unija i Kina su  napravile listu od 200 prozvoda sa geografskim poreklom koja predstavlja osnovu za bilateralni sporazum prema kojem će se obe strane obavezati da će ih zaštititi na svojim tržištima. Od toga 100 proizvoda sa liste su evropski,

a preostalih 100 kineski. Među evropskim proizvodima našli su se

šampanjac, gorgonzola, poljska vodka, feta, a Kinezi, između ostalih, žele da zaštite određene brendove pirinča,

čaja od jasmina, jabuka, manga i slično. U Evropskoj unji trenutno

postoji 3.300 autohtonih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom,

a još oko 1.250 zaštićenih potiče iz zemalja koje nisu članice Unije.

Zaštita neevropskih proizvoda takođe je rezultat bilateralnih sporazuma sa zemljama iz kojihovi proizvodi

potiču. Tržište evropskih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom vredno je više od 54 milijarde evra, a

oni u ukupnom izvozu hrane i pića iz EU učestvuju sa čak 15 odsto.

Digitalizacija poljoprivrede, izazov novog doba!

Izvor: Blic, 2. mart, 2018.

U prethodne tri industrijske revo-lucije Srbija nije bila među pobed-

nicima. Možda zato ne možemo da poverujemo da prvi put u istoriji imamo znanja i sposobnosti da bu-demo među liderima. A, imamo. I možemo. Čak i u poljoprivredi, digi-talizacija može da donese ogromne pozitivne promene.

Uvođenje parne mašine, industrija-lizacija i računari stigli su u Srbiju sa zakašnjenjem, kao odjek velikih promena u svetu. Prethodne tri in-dustrijske revolucije iznedrile su svoje pobednike – Veliku Britaniju, SAD, Japan – zemlje koje su u de-cenijama nakon nastalih promena prednjačile u svetskoj ekonomiji. Srbija, opterećena svojom istori-

jom, geopolitičkim kontekstom, gu-bitkom stanovništva, niskim nivoom obrazovanja, finansijama, nije bila među tim pobednicima.

Verovatno baš zbog toga teško pri-hvatamo da iz ove tekuće, četvrte industrijske revolucije, Srbija može da izađe kao pobednik. Ne može-mo da poverujemo da prvi put u istoriji, možda sasvim slučajno, imamo znanja i sposobnosti da bu-demo među liderima u nečemu. A, imamo. I možemo.

Četvrta industrijska revolucija, ili digitalizacija kako je često naziva-na, odnosi se na primenu različi-

Agro IT SvetPriredio:Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Izvor: www.ekapija.com

15 14

tih tehnologija koje omogućavaju fuziju stvarnog i digitalnog sveta. Digitalizacija se ne ogleda samo u programiranju, korišćenju online formulara umesto odlaska na šal-ter ili povezivanju različitih baza podataka. IT, veštačka inteligencija, robotika, internet stvari, 3D štampa, nanotehnologija samo su neke od danas zrelih tehnologija koje ima-ju potencijal da iz osnova promene svet u kom živimo.

Jedan od sektora od velikog značaja za Srbiju, koji je tradicionalno per-cipiran kao privredna grana sa ma-lim potencijalom za digitalizaciju jeste poljoprivreda. Međutim, digi-talizacija može da donese ogromne pozitivne promene u toj oblasti. Na svetskom nivou, poljoprivreda se suočava sa ogromnim izazovom: da bi se ishranilo čovečanstvo, 2050. moraće da se proizvede skoro dva puta više hrane nego danas. Ne-iskorišćenog poljoprivrednog ze-mljišta skoro da više nema, a posto-jeće agrotehničke mere ne mogu da obezbede potreban rast. Srbija se suočava sa ekonomskom (ne)odr-živošću poljoprivredne proizvodnje koja posebno pogađa male proizvo-đače. Kao deci, često su nam govo-

rili da je zemljište u Vojvodini toliko plodno da bi naša poljoprivreda mogla da hrani čitavu Evropu. Ali, nikada nije. Digitalizacija je naša istorijska šansa da to promenimo.

Otvaranje Centra digitalne poljopri-vrede Srbije u Novom Sadu Digita-lizacija predstavlja jedino rešenje danas dovoljno zrelo da odgovori na ove izazove. Ona je i tek samo prvi korak u uzbudljivom životu jed-nog podatka i osnovni preduslov da nove tehnologije kao big data pruže svoj pravi doprinos. Različiti senzori koji proizvode podatke, postavljeni na biljke i životinje, u zemljište, na dronove, robote ili satelite, omo-gućavaju nam da sagledamo kom-pleksne procese u poljoprivredi. Na primer, da razumemo zašto i najbolji proizvođači u Srbiji danas na nekim delovima svojih parcela imaju razli-ku u prinosu od nekoliko puta iako primenjuju sve agrotehničke mere – i da to promenimo. Ili da preporu-čimo koju sortu sejati na kojoj par-celi tako da se bez ikakvih dodatnih novčanih ulaganja istovremeno po-veća prinos i smanji rizik za poljo-privrednika. Ili da do sada nedostu-pnim podacima podržimo bankarski i sektor osiguranja tako da njihovi

proizvodi postanu dostupniji poljo-privrednicima.

Srpski Institut BioSens prepoznat je danas kao jedna od vodećih nauč-nih institucija u svetu koja se bavi poljoprivredom 4.0. Digitalna po-ljoprivreda Srbije već je zaživela kroz platformu AgroSens koja je za svega par meseci postojanja priku-pila preko 5.000 korisnika koji bez naknade mogu da pristupe razli-čitim podacima vezanim za svoju proizvodnu parcelu i da uz pomoć satelitskih snimaka prate napredak i uoče probleme, čak i preko mobil-nih telefona.

Ipak, digitalizacija poljoprivrede, ili bilo koje druge privredne grane, nije zadatak koji može rešiti samo jedna institucija. Domaći IT sektor je soli-dan i već se pokazao spremnim da doprinese ovom procesu. Prelazak sa, danas preovlađujućeg, outsour-cing modela IT kompanija na razvoj sopstvenih proizvoda može da obez-bedi da značajna dodata vrednost ostane u Srbiji. Okupljeni kroz Inici-jativu Digitalna Srbija, zajedno zna-mo i možemo da srpsku privredu i društvo transformišemo u jednog od lidera četvrte industrijske revolucije.

17 16

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Srpski vinari najmanje izvoze za zemlje EU

Izvor: SEEbiz, 20. februar, 2018. Sa proizvedenih 198 miliona litara vina u 2014. godini Srbija je bila na 19. mestu svetskih proizvođača vina i proizvodila je oko četiri puta više vina od Hrvatske i Makedonije, a u regionu samo je Mađarska bila ispred nas.

Međutim, to je ukupna proizvodnja dok je proizvodnja vinarija registrovanih u vinskom registru daleko manja. U 2016. godini ova proizvodnja je iznosila oko 37,6 miliona litara vina i to skoro podjednako belih i crnih (i roze) vina. Ova industrija u Srbiji se oporavlja s obzirom da je 2009. proizvedeno (prema podacima iz Vinskog atlasa) 238 miliona litara da bi do 2012. godine to palo na svega 126 miliona litara. Nepovoljno je što se manji deo proizvodi u vinarijama, profesionalno, a još nepovoljnije je što u njihovoj proizvodnji dominiraju stona vina, dok su kvalitetna vina sa geografskim poreklom tek oko sedmine proizvodnje.

Na nizbrdici se nalazi i izvoz vina iz Srbije. Naime sa izvezenih 23,4 miliona litara 2012. godine količina ovog alkoholnog napitka je više nego prepolovljena na 9,8 miliona litara u 2016. godini.

Ubedljivo najveće tržište za srpska vina je Rusija u kojoj je završilo 4,4 miliona litara, a sledi ih Bosna i Hercegovina sa uvezenih 3,4 miliona litara iz Srbije. Zanimljivo je da srpski vinari najmanje izvoze na tržište Evropske unije. S druge strane, može se videti da cena našeg vina u izvozu raste. Dok je 2012. godine prodata relativno velika količina po niskoj ceni (0,87 dolara po litri), u 2016. godini prosečna cena litre vina koja ide preko granice je 1,41 dolar. I mada, količinski, tržište EU predstavlja manji segment nego rusko ili tržište CEFTA, tamo idu najkvalitetnija vina.

Dostignuta prodajna prosečna cena litre vina izvezenog u EU u 2016. godini prevazišla je 2,5 dolara. To i ne čudi s obzirom da je EU ubedljivo najveći proizvođač vina na svetu, a prve tri zemlje Italija, Španija i Francuska proizvode malo manje od polovine ukupne svetske proizvodnje. Ne treba ni pominjati da odatle dolaze najkvalitetnija (i najskuplja) vina pa za slab kvalitet nema mnogo mesta. Velika šansa i potencijal za domaće vinare moglo bi biti kinesko tržište na koje je u 2016. izvezeno 115.000 litara vina i to po prilično visokoj ceni od 4,4 dolara za litar. Inače uvoz Kine koja je i peti najveći proizvođač vina na svetu iznosi preko dve milijarde dolara.

Stručnjaci upravo ističu da Srbija ne može da se nosi sa konkurencijom obimom proizvodnje, ali može kvalitetom, te da je naj-bolji način probiti se na tržište visokokvalitetnim i naravno skupim vinima. Za ovo je potrebno promeniti strukturu proizvod-nje i akcenat baciti na uzgoj visoko kvalitetnih sorti grožđa. Takođe, poslednjih godina na svetskom tržištu sve je popularnija egzotika-vina pravljena od autohtonih sorti grožđa.

Inače, prošle godine odjeknula je vest da je proizvodnja vina, prema podacima Međunarodne organizacije za vino, pala na najniži nivo u poslednjih 50 godina. Kako su objasnili, proizvodnja vina 2017. procenjuje se da je dostigla istorijski nizak nivo od 246,7 miliona hektolitara zbog lošeg grožđa i klimatskih promena u tri najveća prozvođača. U Italiji je proizvodnja opala za 23 odsto, Francuskoj za 19, a u Španiji za 15 odsto. Svet je godinu pre, u 2016, proizveo 268,8 miliona hektolitara vina. Zanimljivo je da su među retkim zemljama u kojima je proizvodnja povećana države iz našeg okruženja, Austrija, Rumunija i Mađarska.

Od velikih svetskih proizvođača na istom nivou proizvodnju su zadržali SAD i Južna Afrika.

Na našem tržištu, međutim, dominira prodaja domaćih vina koji čine dve trećine prodaje. Problem je siromašno tržište što se ogleda u tome da se najveća količina vina 31 odsto prodaje u velikim prodavnicama, a najmanje u restoranima i hotelima (15 odsto) iako se tu postiže najviša cena. Osim domaćih, na našem tržištu značajno prisustvo imaju makedonska vina koja zauzimaju petinu tržišta i crnogorska sa manje od sedam odsto tržišta.

AgroStatistika

EU polovinu ruža uvozi iz Kenije

Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Evropska unija uvozi deset puta više ruža nego što izvozi, a glavni izvoznik i uvoznik je Holandija, prema podacima evrop-ske statističke agencije Eurostat. Sveže cveće u EU u najvećoj količini dolazi iz afričkih zemalja, pre svega Kenije, a najviše odlazi u Rusiju i Švajcarsku. Od januara do oktobra 2017. godine EU je u zemlje koje nisu članice izvezla ruže u vrednosti od 62 miliona evra, a uvezla to cveće u vrednosti od 624 miliona evra. Holandija je u tom periodu izvezla ruže u vredno-sti od 43 miliona evra, što je 70 odsto ukupnog izvoza ruža iz EU u treće zemlje. Posle Holandije, najveći izvoznici ruža su Litvanija, koja je izvezla ruže za sedam miliona evra, Nemačka i Letonija.

Odličan izvoz voća i povrća, sve ostalo katastrofa

Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Udeo naše poljorivrede u BDP je između devet do 11 odsto, što je malo da bi ona sama uticala na veće promene. Kako otkri-va „Blic”, najnoviji podaci govore da nam je izvoz u poljoprivredi minule godine pao za jedan odsto i iznosio je 3,18 milijardi dolara, a uvoz je porastao 15,4 odsto i dostigao 1,79 milijardi dolara. Tako je suficit manji nego prošle godine za 16,5 odsto. Jedino što je bilo odlično je izvoz voća i povrća i njihovih prerađevina, koji je dostigao nivo od 887 miliona dolara i najveći je do sada u istoriji Srbije, čak i kada se računa period SFRJ.

Ko su najveći izvoznici u agraru?

Izvor: Tanjug, 7. februar 2018.

Srpski agrar je u Evropu i svet prošle godine izvezao preko 2,5 miliona tona žitarica i uljarica, a kompanija MK Grupa, sa svojim članicama MK Commerce i Agroglobe, zaslužna je za čak trećinu ukupnog izvoza, pokazuju podaci udruženja “Žita Srbije”, navodi se u saopštenju MK Grupe. Ukupan izvoz svih žitarica u Srbiji za 2017. godinu iznosio je 1,7 miliona tona, od čega je gotovo 25 posto izvoz koje su ostvarile kompanija MK Grupa sa svojim kompanijama članicama, zahvaljujući čemu su zauzele vodeće mesto u izvozu žitarica, rečeno je na sednici Upravnog odbora udruženja. Prvi sledeći izvoznici sa liste su kompanije Delta Agrar sa 205.911 tona i Konzul, sa 165.396 tona, navodi se u saopštenju MK Grupe.

„Još jednu godinu u nizu potvrđujemo da smo stabilan partner naše zemlje u spoljnotrgovinskoj razmeni. Rezultati koje su ostvarile kompanije MK Commerce i Agroglobe, pozicionirale su MK Grup na vodeću poziciju izvoznika žitarica iz Srbije“, izjavio je član borda direktora kompanije MK Grupe zadužen za poslovanje iz domena agrara, Nemanja Vuković.

Podsetio je da je nedavno dodeljen kreditni rejting „BB-” toj kompaniji od strane vodeće svetske rejting agencije S&P glo-bal, još jedna potvrda kredibiliteta i stabilnosti poslovanja agrarnog segmenta tog holdinga.

I pored smanjenog prinosa, koji je posledica suša tokom prošle godine, glavni izvozni proizvod Srbije je i dalje kukuruz sa 1,7 miliona tona, u kom je učestvovalo 192 izvoznika, a među kojima su članice MK Grupe – MK Commerce i Agroglobe,

19

AgroStatistika

ostvarile više od petine ukupnog izvoza, dok je preostalu količinu izvezlo 190 kompanija među kojima su Delta Agrar, Konzul, Vimeksium, Mat-Agro, Ćirić i sin i drugi.

Od izvezenih 1,7 miliona tona, Dunavom je otpremljeno oko 1,1 miliona tona, što čini skoro 64 odsto ukupnog izvoza. Ostalih 36 posto otpremljeno je železnicom i kamionima, pri čemu je najveća izvezena količina otpremljena u Rumuniju, dok su Italija i BiH na 2. i 3. mestu kao zemlje uvoznici našeg kukuruza.

Kada je reč o pšenici, tokom 2017. izvezeno je 511.154 tona, a među najvećim izvoznicima i ove žitarice ponovo se nalaze kompanije članice MK Grupe sa više od 10 posto izvoza srpske pšenice.

Izvoz brašna iznosio je 235.457 tona, što preračunato na zrno daje količinu od 306.094 tona pšenice. Na prvom mestu po izvozu brašna našla se i ovog puta MK Grupa, odnosno njena članica – Žito Bačka iz Kule sa količinom od skoro 40.000 tona, dok drugu i treću poziciju u izvoznom bilansu zauzimaju Mitsidest Point iz Sremske Mitrovice i MB Komerc iz Rume sa 3,5 puta manjim količinama.

Što se tiče izvoza soje, tokom 2017. godine izvezeno je 114.591 tona, a uvezeno 151.806 tona, što Srbiju čini neto uvoznikom soje u količini od 37.215 tona. Kompanije koje su ostvarile najveći izvozni rezultat su RWA Srbija, Delta, Konzul i kompanije članice MK Grupe.

Šta kaže zvanična statistika

Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

U jesenjoj setvi zasejano je 813.647 hektara površine, što u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2016. godini pred-stavlja povećanje od 19,7%, navodi se u zvaničnom izveštaju Zavoda za statistiku. Posmatrano po kulturama, pšenice je zasejano za 17,3%, ječma za 30,0%, raži za 38,4% i ovsa za 32,2%. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2007‒2016), površine pod pšenicom povećane su za 15,2%. Od ukupnih površina, prema podacima Zavoda za statistiku, pšenicom je zasejano 632.968 hektara.

Svetski populacioni sat

Izvor: Politika, 12. februar 2018., Sandra Gucijan

Na planeti trenutno živi 7.601.283.959 ljudi. Procene su da će 2050. godine najmnogoljudnije zemlje biti Indija, Kina, Nigerija, SAD, pa Indonezija. Ostavljamo zapis za one koji će jednom analizirati našu prošlost: u 18 časova i 30 minuta 11. februara 2018. godine na Zemlji je živelo 7.601.283.959 ljudi. Tačno vreme smo naveli zato što se podaci menjaju bukvalno iz sekunde u sekundu, a zainteresovani mogu uživo da prate pomeranje populacionog sata na sajtu worldometers. Podaci s ovog ame-ričkog sajta se smatraju najpreciznijim na svetu, a izvor su Ujedinjene nacije. Osim ukupnog broja stanovnika na planeti, mogu se pogledati i uporediti podaci o broju rođenih beba i umrlih osoba, dnevno i na godišnjem nivou. A brojke govore da se i dalje više ljudi rađa nego što umire: za pet časova, bilo je gotovo 82.000 beba i oko 34.000 zabeleženih smrti.

Zanimljiva je i lista najbrojnijih država, ali i poređenja s periodom pre pola veka i projekcije o tome koliko će imati stanov-nika za 30 godina. Na početku 2018. godine, najmnogoljudnije države na svetu su Kina, Indija i Sjedinjene Američke Države,

AgroStatistika

kako je bilo i 1950. godine. Pre više od pola veka, u Kini je bilo 555 miliona stanovnika, u Indiji 378 miliona, a danas je u obe države po milijardu stanovnika više. Amerika je 1950. godine imala 159 miliona ljudi, Rusija 103, a Japan skoro 83 miliona sta-novnika. Više od dve milijarde hrišćana Najnovije studije, rađene prema preseku od 6,9 milijardi ljudi na planeti, pokazuju da je na svetu najviše hrišćana. Oko dve milijarde i 200 miliona, od kojih je polovina katolika, 37 odsto su protestanti, a 12 procenata pravoslavci. Muslimana je skoro milijardu i 600 miliona ili 23 odsto, dok su na trećem mestu ljudi koji su religijski neopredeljeni. Ateista, agnostika i onih koji su odbili da se izjasne u pogledu religijske pripadnosti je 16 odsto na planeti ili više od milijarde i 100 miliona. Hinduista je nešto preko milijarde, budista skoro 500 miliona, Jevreja skoro 14 miliona… Populacioni pad je naročito primetan u Rusiji koja je s mesta četvrte najmnogoljudnije zemlje sredinom prošlog veka sada pala na deveto mesto, a predviđanja su da će 2050. godine biti na 15. mestu. Slična je situacija i u Japanu, koji je s petog mesta pao na sadašnje 11, a procene su da će u ne tako dalekoj budućnosti biti na 17. mestu. Te 2050. godine, predviđanja statističara govore da će najmnogoljudnija zemlja biti Indija (milijardu i 659 miliona stanovnika), slediće Kina (milijardu i 364 miliona), Nigerija (skoro 411 miliona), pa SAD (gotovo 390 miliona) i Indonezija (321 milion ljudi). Populacioni obrt i pomeranje ka vrhu liste zabeležiće afričke zemlje: uz Nigeriju, Uganda će imati najveći populacioni skok i sa sadašnjeg 32. mesta dospeti na 18, a za po 10 mesta na listi će se popeti Kenija i Tanzanija.

Na ovom sajtu mogu da se pronađu i druge zanimljive informacije. Primera radi, pre 8.000 godina pre n. e. na svetu je živelo samo oko pet miliona ljudi. Najveći skok čovečanstvo je doživelo s industrijskom revolucijom: bila je potrebna čitava isto-rija ljudskog roda da oko 1800. godine dostignemo milijardu ljudi. Druga milijarda je prestignuta za 130 godina, treća za 30 (1960. godine), četvrta za 15 godina, a peta milijarda za samo 13 (1987. godine). Dan kada je čovečanstvo stiglo do brojke od šest milijardi ljudi je 12. oktobar 1999. godine. A ukoliko se pitate kada ćemo dostići brojku od 10 milijardi ljudi, prognoze Ujedinjenih nacija su da će to biti – 2056. godine.

21 20

Nematode,nevidljivi neprijatelj gajenih biljaka.Kako ih se rešiti?Mladen Đorđević, dipl. inž. polj.

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Fitoparazitne nematode sve češće prouzrokuju štete na gajenim biljkama. One nisu karakteris-tične samo za jednu vrstu proizvodnje već pod-jednako napadaju gajene biljke bilo da se radi o povrtarskoj, ratarskoj proizvodnji ili vinogra-darstvu. Ova grupa štetnih organizama je dugo bila zanemarivana jer su se štete koje su se javljale pripisivale drugim organizmima, patogenima – prouzrokovačima biljnih bolesti ili štetočinama.

Posle insekata, nematode predstavljaju najbrojniju grupu životinja koje pripadaju valjkastim crvima. Pro-cenjuje se da postoji oko 800.000 vrsta od kojih je opi-san manji broj, oko 15.000. Ova grupa životinja nasta-njuje različita staništa, a parazitira pre svega biljke ali i životinje i ljude.

Vrste koje parazitiraju biljke su predmet interesovanja naučnika već duže vreme ali su i dalje nedovoljno pro-učene. Povećanju šteta u biljnoj proizvodnji, koje mogu nastati delovanjem nematoda, doprinosi i savremeni sistem biljne proizvodnje koji je sve intenzivniji, ovo posebno kod povrtarske proizvodnje.

Savremeni način proizvodnje povrća podrazumeva gajenje biljaka u monokulturi ili jako redukovanom plodoredu, gajenje visoko prinosnog sortimenta koji je često osetljiv na ovu grupu štetočina, uništavanje sekundarnih hraniteljki nematoda i prirodnih nepri-jatelja nematoda. Sve ovo pospešuje rast populacija nematoda u zemljištu što sve češće dovodi do pojave šteta na gajenim biljkama.

Štete koje nematode prouzrokuju mogu biti direktne i indirektne. U prvu grupu direktnih šteta spadaju one do kojih dolazi ubušivanjem nematoda u koren i zbog oštećenja na korenovom sistemu on gubi, delimično ili potpuno, svoju funkciju i te biljke često pokazuju simp-tome koji se pogrešno pripisuju nekim nedostacima u ishrani biljaka. Indirektne štete su one koje nastaju od strane zemljišnih patogena ili saprofita koji ulaze u koren kroz povrede koje nematode prave na tkivu i izazivaju trulež korena i propadanje biljaka. Dokazana je povezanost i sinergistički odnos nematoda i zemljiš-nog patogena paradajza Fusarium oxysporum f. sp. ly-copersici. I jedne i druge zajedno dovode do jako loših rezultata povrtarske proizvodnje.

Morfologija i biologija. Nematode su valjkasti crvi iz-duženog oblika čije se telo sužava na oba kraja. Sam naziv nematoda potiče od latinskih reči koje u prevodu znače vlakno ili končić. One su jako sitne i golim okom praktično nevidljive. Veličina im se kreće od 0,5 – 2 mm, a prečnik 15 – 20 µm. Boja tela je bez pigmenta.

U zavisnosti od veze sa biljkom domaćinom nematode mogu biti egzoparazitne (žive na površini biljnog tkiva, pri čemu se samo usna bodlja povremeno ubušuje u biljno tkivo), semiendoparazitne (prednjim delom tela ubušuje se u biljno tkivo i tu provodi jedno vreme) i en-doparazitne (potpuno prodiru u biljno tkivo i tu provo-de najveći deo svog života). Nakon prodiranja pojedine vrste se ne kreću (korenove nematode Meloidogyne spp.) dok se većina slobodno kreće u zemljištu u zoni korenovog sistema ali ne dalje od desetak santimetara.

U zavisnosti od tipa oštećenja koje prouzrokuju na bi-ljakama nematode se dele na dve grupe od kojih jedna

23 22

pravi oštećenja nadzemnih delova biljaka (lisne gale, nekroze i obezbojavanje tkiva, pege na listu, gale na stablu i vratu korena), a druga oštećenja podzemnih delova biljaka (gale na korenu, truleži, nekroze površine korena, rane, preterano grananje korena). Za povrtar-stvo najznačajnije su štete koje nastaju na podzemnim organima biljaka.

Gale na korenu izazivaju nematode iz dobro poznatog roda Meloidogyne čije larve prodiru u tkivo korena, gde se hrane. Ishranom dolazi do pojave džinovskih ćelija sa mnogo jedara. Obrazovana zadebljanja onemogu-ćavaju rast vrha korena te se javljaju bočni korenovi. Simptomi gala su karakteristični kod biljaka paradajza.

Truleži su karakteristični za nematode koje se hrane u sočnim biljnim tkivima kod krompira, mrkve i raznih lu-kovica (rod Ditylenchus spp.).

Nekroze površine korena nastaju odumiranjem ćelija usled ishrane nematoda na površini ili neposredno is-pod površine korena. Posledice mogu biti ogoljavanje

korena. Ova oštećenja izazivaju nematode rodova Xiphinema, Helicotylenchus, Rotylenchus i dr.

Rane na korenu izazivaju nematode iz roda Pratylenchus. Ishranom ovih nematoda dolazi do pojave manje ili više ograničene nekrotične rane koje, ukoliko dođe do spajanja, mogu da izazovu formiranje nekrotičnog prstena na korenu ispod kojeg dolazi do odumiranja korenovog sistema.

Preterano grananje korena može da se desi usled ishrane pojedinih korenovih nematoda kao što je Meloidogyne hapla. U tom slučaju dolazi do obrazova-nja velikog broja bočnih korenova i obrazovanje veli-kog broja sitnih korenčića tzv. bradatost korena.

Mere suzbijanja. Sve brža i zahtevnija poljoprivredna proizvodnja kako za količinom tako i za kvalitetom po-drazumeva i uvođenje različitih mera suzbijanja ove grupe štetočina. Mere suzbijanja mogu da se podele u nekoliko grupa i to: agrotehničke, biološke i hemijske. Prve dve grupe suzbijanje nematoda ne eliminišu nji-hovo prisustvo u potpunosti dok hemijske metode koje podrazumevaju upotrebu nematocida to uspešno čini.

Agrotehničke mere podrazumevaju primenu plodo-reda, gajenje otpornih i/ili tolerantnih sorti i hibrida, obradu zemljišta, navodnjavanje, vreme setve, uništa-vanje korova domaćina, trajanje vegetacije kao i još neke mere kojima se negativno utiče na populaciju ne-matoda. Upotreba pojedinih biljaka u plodoredu ili u združenom usevu sa gajenim biljkama može se uspeš-no uticati na smanjenje populacije ovih štetočina. Na-ime, korišćenjem takozvanih antinematodnih biljaka,

kao što su pojedini hibridi uljane repice, ili kultura koje nisu značajni za ishranu nematoda, kao što su kukuruz, lucerka, neke trave, asparagus, špargla, u značajnom se smanjuje njihova brojnost. Takođe, setva specijalizova-nih useva u združenom načinu gajenja ima isti efekat kao i prethodne grupe biljaka. Tako, davno je prime-ćeno da setvom kadifice u značajnoj meri se smanjuju štete nastale delovanjem nematoda.

Suzbijanje nematoda moguće je primenom fizičkih mera kao što je termosterilizacija zemljišta primenom pregrejane vodene pare ili zagrejanom vodom. Prime-na solarizacije koja podrazumeva pregrevanje zemlji-šta tako što se dobro natopi, a potom prekriva tran-sparentnim folijama i tako drži u trajanju 30 – 45 dana tokom najtoplijih meseci, takođe u značajnom smanju-je uticaj nematoda ali i najbitnijih zemljišnih patogena.

Brojnost populacija nematoda se može kontrolisati i primenom bioloških mera. Danas na tržištu hemijskih insekticida i dezinfekcionih sredstava koja postepeno nestaju, javljaju se novi proizvodi, pod nazivom „bi-onematicides” koje sadrže supstance biljnog porekla. Međutim, njihovo delovanje je repelentno („Tagetes”,

Kuillai ekstrakt-KL…), što znači da nemaju direktan uticaj na nematode i samo odlažu rešavanje proble-ma sprečavanjem infekcije nematodama u prvim fa-zama rasta useva. Takođe, razvijaju se i proizvodi koji podrazumevaju primenu nematofagnih gljivica koje predstavljaju prirodne neprijatelje ovih štetočina. Po-jedine vrste gljivica iz rodova Arthrobotris, Dactylaria, Dactylella, Trichothecium i druge, svojim micelijama prirastaju za telo nematoda i razvijaju se na njihovoj površini hraneći se njihovim telesnim sadržajem. Po nekim istraživanjima na ovaj način uspešnost suzbija-nja, u zavisnosti od vrste, kreće se u rasponu od 55 pa do 94,8%.

Najefiksanije i najsigurnije mere suzbijanja ovih šteto-čina ipak jeste primena insekticida tj. nematocida. Za hemijsko suzbijanje nematoda najbolju efikasnost is-poljio je preparat Vydate 10L. Aktivna materija oksamil koja se u preparatu nalazi u količini od 100 g/l, pri-pada grupi Oksimkarbamata i ispoljava svoje dejstvo inhibirajući holinesterazu. Preparat se usvaja korenom i pronosi kroz biljku akropetalno, te ostvaruje sistemič-no delovanje. Vydate 10L onemogućava nematode da se orijentišu prema korenu biljaka i sprečava njihovo prodiranje u tkivo korena.

Preparat Vydate 10L namenjen je suzbijanju širokog spektra slobodnoživućih i cistolikih nematoda iz rodo-va Meloidogynea spp., Globodera spp., Heterodera spp. u usevima povrtarskih kultura gajenih, pre svega, u za-štićenom prostoru. Pored toga što ovaj preparat suzbi-ja nematode jako efikasno suzbija i belu leptirastu vaš (Trialeureodes vaporariorum) jer ima jako sistemično delovanje. Velika prednost Vydate 10L je i ta što pored dejstva na nematode i leptirastu vaš ima i izuzetno ve-liku efikasnost u suzbijanju i drugih zemljišnih štetoči-na kao što su žičnjaci i rovci.

Preparat Vydate 10L se primenjuje isključivo sam, kroz sistem za zalivanje (kap po kap) uz utrošak vode od 1 - 2 l/m2. Doza primene ovog preparata je 10,0 litara po hektaru. Preparat treba razmutiti u kofi ili rezervoaru odakle se pomoću Venturijeve cevi unosi u sistem koji ga dalje raspoređuje po površini. Sam postupak prime-ne podrazumeva da se 60% vode prvo pusti kroz si-stem, zatim da se sa 20% tečnosti preparat pusti kroz sistem do biljaka i da se na kraju sa 20% preostale teč-

25

nosti sistem ispere od Vydate 10L, a sredstvo rasporedi oko korenovog sistema.

Ono što treba napomenuti kod primene nematocida Vydate 10L, ali i drugih sredstava za zaštitu bilja, je da treba voditi računa o pH vrednosti vode koja bi trebala da bude 4,5 – 5,5. U slučaju da to nije tako treba u re-zervoar sa vodom dodati FitoFert pH Green u dozi od 100 do 500 g/m3 što zavisi od same pH vrednosti vode.

Od 2017. godine, zahvaljujući dugogodišnjoj sarad-nji španske kompanije Lida i kompanije Agromarket, u prodaji se može naći i proizvod N-GRIP. Ovaj proi-zvod povećava rast prirodnih neprijatelja nematoda u rizosferi, čime se stvara pozitivno okruženje za rast zdravog korenovog sistema, što je osnova za profita-bilnost useva. Velika raznovrsnost sojeva mikroorgani-zama koji su prisutni u mikrobiološkom ekstraktu ovog proizvoda dovodi do niza poboljšanja fiziološkog sta-nja biljke, kao i samog stanja u zemljištu: nosi u sebi enzime koji umanjuju ili sprečavaju štetu nastalu od larvi nematoda, juvenilnog stadijuma do odraslih je-dinki nematoda, smanjenjem broja izlegnutih jedinki. Mikroorganizmi u proizvodu N-GRIP uspešno deluju na deformaciju stileta kod nematode čime se smanjuje broj novopoloženih jaja.

Šta je N-GRIP? Preparat N-GRIP sadrži ekstrakt fermen-tacije mikroorganizama, kao i žive mikroorganizme (20% v/v) u microglobulated formulacija S.T.C. ® (pro-izvedeno pо nanotehnologiji) koji daje maksimalnu stabilnost i održivost mikroorganizama i do 18 meseci. Proizvod je u praškastoj formulaciji i visoke rastvorlji-vosti. Biorazgradiv je i bezopasan po ljudsko zdravlje i okolinu.

Veoma je važno napomenuti da se u rizosferi mora odr-žavati odgovarajući nivo organske materije da bi se u potpunosti iskoristila efikasnost preparata N-GRIP, od-nosno mikroorganizama u njemu.

Proizvod N-GRIP može da se koristi u svim usevima koji pate od stresa izazvanog prisustvom nematode, u povrtarstvu (paradajz, paprika, krastavac, dinje, lube-nice, krompir, luk, šargarepa), voćarstvu i vinovoj lozi, citrusima i tropskom bilju. U povrtarstvu i proizvodnji sadnica tretman izvesti odmah po nicanju ili pikira-nju prskalicom u dozi od 2 g/l. Bitno je da se proizvod N-GRIP nanese i dopre do korenovih žilica najbolje sa prskalicama koje mogu da proizvedu što sitnije kapi, koje će upiti supstrat, vodeći računa da se korenov si-stem pravilno natopi rastvorom.

Treba voditi računa i o tome da li se N-GRIP kori-sti u nedezinfikovanim supstratima, kada se nano-si doza od 500 g/ha u prvom tretmanu posle posle presađivanja, zalivanjem (navodnjavanjem) i to po-noviti aplikacijama od 500 g/ha na 15 dana u in-tervalima, do minimalnog ukupnog programa od 2 kg/ha proizvoda. Ili, ako se radi o dezinfikovanom supstratu po rasađivanju naneti N-GRIP u dozi od 500 g/ha sa prvim navodnjavanjem i ponovite sa aplikaci-jama od 250 g/ha na 15 dana u intervalima do minimal-nog ukupnog programa od 1,5 kg/ha.

U slučaju da je neophodna primena nekih od prepara-ta na bazi Hlorothalonil, Diniconazol, Fosetil –Al, Folpet, Mankozeb, Bakarni complex, Thiram, treba da se izvede tako da bude jednonedeljni interval između primene hemijske supstance i N-GRIP.

Kao bioproizvod, N-GRIP treba čuvati na temperatu-rama 20-25ºC, daleko od direktne sunčeve svetlosti, a stabilnost na ovoj temperature iznosi 12 meseci, dok

na temperaturama 10-12 ºC proizvod ima period sta-bilnosti do 18 meseci.

Prednosti primene proizvoda N-GRIP:

• smanjuje potencijal dejstva biljnih parazita – ne-matoda u zemljištu, kao i gubitak sadnog materijala zbog nematoda.

• Omogućuje bolji razvoj biljke, kao rezultat boljeg razvoja korena. Igra ključnu ulogu u razgradnji i mobilizaciju or-ganske materije u zemljištu i pospešuje stvaranje hranljivog kompleksa koji koren lako apsorbuje.

• Oslobađa vezani fosfor prevodi ga u pristupačni oblik za biljke u zemljištu, čime doprinosi boljem razvoju korenovog sistema kao i njegovu regenera-ciju.

• Pospešuje rast i razmnožavanje korisnih mikroorga-nizama (bakterije i gljivice) koji utiču na smanjenje štetočina u zemljištu. Unapređuje uravnoteženju populacije mikroorganizama u rizosferi.

• Netoksičan i ne kontaminira okolinu, vodu ili hranu. Ne ostavlja nikakve ostatke i može se primeniti u svakom trenutku u toku rasta i razvića biljaka.

• Ne utiče na zdravlje ljudi i drugih životinja.

• Olakšava organsku poljoprivredu useva.

• Potpuno je biorazgradiv. Ostaje u okruženju, kao deo ekosistema i ne izaziva nikakav štetni efekat po žive organizme.

• Utiče povoljno na rast populacije predatora nemato-da u rizosferi, stvarajući uslove za zdrav koren, koji su neophodni za profitabilne useve.

Ovim tekstom pokušali smo da predstavimo vrlo sitne, ali veoma moćne neprijatelje koji mogu devastirati po-ljoprivrednu proizvodnju. U rešenju problema ponudili smo veći broj rešenja, od agrоtehničkih do hemijskih. Na vama je izbor.

27 26

Jabukin smotavac danas pred-stavlja najdominantniju šteto-činu jabuke. Za potpuno suzbi-janje ove štetočine neophodna je primena insekticida iz različitih hemijskih grupa da bi se ona odr-žala na ekonomski prihvatljivom nivou. Nedostaci takve prakse uključuju snažne negativne efekte na korisne insekte i na kraju razvoj otpornosti na insek-ticide. Sve ovo otežava kontrolu štetočine i na taj način ugrožava proizvodnju jabuke. Zbog toga postoji očigledna i hitna potreba za razvojem manje agresivnih kontrolnih mera kao što je pri-mena nehemijskih jedinjenja.

Mikrobiološki pesticidi kao što su granulovirusi predstavljaju značajan

iskorak u suzbijanju ove štetočine. Ovakvi pesticidi imaju minimalan uticaj na životnu sredinu i korisne in-sekatske vrste. Jedan od takvih proi-zvoda je Carpovirusine EVO 2, biološ-ki insekticid koji sadrži granulovirus. Proizvod je istraživačkog tima kom-panije Arysta LifeScience i naslednik je prvog preparata na bazi virusnih čestica, Carpovirusine. Granulovirus jabukinog smotavca nakon ishrane insekta se dalje umnožava u sred-njem crevu, gde ostvaruje infekciju pri čemu izaziva uginuće larve. Zara-žene larve prestaju sa ishranom pri čemu se tope i oslobađaju milijardu novih virusa koji dalje mogu ostvariti novu zarazu larvi. Ovaj virus je bezo-pasan za organizme koje ne želimo da uništimo pri čemu se koristi u bi-ološkoj kontroli i kao takav ekološki je bezbedan.

Standardna doza primene doza je 1,0

l/ha primenjenih sa 1000 l vode po hektaru, a preporučuje se da se tre-tman ponovi nakon 8 dana. Primena nižih koncentarcija od 500 ml/ha ta-kođe može dati dobre rezultate, ali u kraćim razmacima od 6 dana. Može se kombinovati i sa klasičnim insek-ticidima. Kada je najjači pritisak prili-kom maksimuma prvog i drugog leta upotrebiti brzodelujuće insekticide da bi sprečili oštećenje plodova. Ova strategija je posebno važna da bi se smanjio rizik od pojave rezistencije na insecticide. U cilju zaštite virusa usled izlaganja UV zracima prepo-ručuje se aplikacija predveče. Kada imamo nisku početnu gustinu nase-ljenosti larvi po stablu (1-3 larve po stablu, 1-5% od oštećenih plodova) moguće je održati nizak nivo šteta duži vremenski period tj. procenat oštećenih plodova je ispod ekonom-skog praga. Ovo se odnosi na prime-nu niže preporučene doze od 500 ml/

Virusi kao insekticidi

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

ha. Broj tretmana se može svesti na 3 – 5 po generaciji. Pri većoj brojnosti doza se mora povećati na 1000 ml/ha sa 4-6 tretmana po generaciji uz kom-binaciju sa insekticidima. Obzirom da Carpovirusine EVO 2 deluje samo na gusenice kao odličan partner može se kombinovati sa regulatorima rasta koji deluju na jaja kao i sa inhibitori-ma presvlačenja.

Od velike važnosti je da prilikom kre-tanja larvi po listu i plodovima virus već bude deponovan. Usled kretanja larva biva zaražena zbog čega unosi virus u ubušeni hodnik gde daljom ishranom unosi virus u crevni trakt. Prilikom primene nižih doza uginja-vaju stariji larveni stadijumi, a zabe-leženo je da se na ovaj način virus može prenositi i na potomstvo tj. na sledeću generaciju. Virusi mogu biti neaktivni neko vreme u doma-ćinu-larvi pa se prilikom stresa, gla-dovanja, prezimljavanja, aktiviraju i ubijaju larvu.

Za dobru efikasnost Carpovirusi-ne EVO 2 veoma su važni vremenski uslovi prilikom primene. UV zračenje je najdestruktivniji faktor koji može umanjiti aktivnost ovog virusa. Di-rektno izloženi na sunčevoj svetlosti životni vek je samo 2 dana. Visoke temperature nakon primena ovog proizvoda nisu ograničavajući faktor efikasnosti. Formulacija sadrži samo organske aditive zbog čega nakon njegove primene nema hemijskih ostataka u lancu ishrane i može se koristiti u organskoj proizvodnji.

Da bismo tačno odredili tačan mo-menat primene Carpovirusine EVO 2 neophodan je kontinuitet u praće-nju jabukinog smotavca. U zavisnosti od godine sporadično pojavljivanje

odraslih jedinki počinje početkom treće dekade aprila, a već krajem me-seca i kontinuirani ulov koji se može definisati kao početak u praćenju ove štetočine (Biofix). Prva položena jaja mogu se pronaći već krajem meseca dok se prve larve pojavljuju oko 10 – 15. maja i to je pravi momenat za primenu ovog proizvoda.

Može se mešati sa fungicidima i in-sekticidima ali treba izbegavati me-šanje sa sumporom i bakrom. Radni rastvor bi trebao da ima pH vrednost između 5-7. Količina vode iznosi 1000-1500 litara po hektaru. Visoke količi-ne vode će biti potrebne u starijim zasadima gde je veći habitus stabla da bi dobili bolju pokrovnost. Inter-vali između tretmana se kreću od 7 do 14 dana. Kraći intervali se prime-njuju usled jačeg intenziteta sunče-vog zračenja. Da bismo povećali ili održali aktivnost Carpovirusine ECO 2 neophodno je dodati Vin-Film kao UV protektant u količini 0,5l/1000 l vode. Ovaj proizvod se mora čuvati na tem-peraturama ispod 5°C da bi se virus održao.

Jednom rečju, Carpovirusine EVO 2 je proizvod koji ima perspektivu. Sve veća pojava rezistencije na organofo-sfate i piretroide otvara mogućnost za primenu ovog preparata. Može se koristiti i sam, ali takođe i u kombi-

naciji sa drugim insekticidima. Naj-bolji rezultati se postižu u zasadima sa niskom gustinom populacije gde je neophodno primeniti 4 tretmana protiv prve generacije i 6 tretmana protiv druge generacije. Bez obzira na formulaciju predstavlja snažan larvi-cid koji značajno smanjuje proce-nat oštećenih plodova od jabukinog smotavca. S obzirom da nema karen-

cu predstavlja odličan izbor za po-slednje tretmane jer nakon njegove primene nema ostataka u plodovima.

Registrovan je skoro u svim evrop-skim zemljama kako u konvencional-noj proizvodnji tako i u organskoj. Organska proizvodnja je, ulaskom Carpovirusine EVO 2, na naše tržište, dobila odličan proizvod kojim može da se kontroliše jabukin smotavac.

Cydia pomonella - larva

Cydia pomonella - štete

29

31

Navodnjavanje predstavlja agrotehničku meru koja di-rektno utiče na povećanje pri-nosa. Još od davnina je poznat značaj navodnjavanja u bilo kom obliku. Arheološka istraživanja su našla evidenciju za posto-janje irigacije na mestima gde prirodne padavine nisu bile dovoljne za uzgajanje useva. Iri-gacija na godišnjoj bazi je bila praktikovana u Mesopotamiskoj niziji, gde su usevi bili regularno navodnjavani tokom uzgojne sezone dovođenjem vode kroz mrežu malih kanala formiranih na polju. Drevni Egipćani su prak-tikovali slivnu irigaciju koristeći poplave Nila za poplavljivanje zemljišnih parcela koje su bile okružene nasipima. Poplavna voda se držala sve dok se plodni sediment ne bi istaložio i zatim bi se višak vratio u vodotok.

U praksi postoje različiti sistemi za navodnjavanje: brazde, prelivanje, mikrokišnjenje, orošavanje, kapa-nje, subrigacija. Svaki od ovih siste-ma ima svoje specifične prednosti i nedostatke tokom procesa navod-njavanja, a neki su i zastareli.

Prema načinu pretvaranja toka vode u kapilarnu vodu u zemljištu postoje tri metode navodnjavanja: površinsko, podzemno i kišenje. Voda se koristi iz različitih izvora, iz vodenih tokova, veštačkih jezera, izvora, bunara itd. Najčešće u upo-trebi su sistemi koji zahvataju ve-like površine navodnjavanja odjed-nom, a to su veliki sistemi poput tifona, aluminijumske cevi, centar pivot-a i lineari. To su uređaji koji koriste velike količine vode i ener-gije za navodnjavanje.

Danas, u uslovima kada nema do-voljnih količina vode, a i iz razloga pojednostavljenja načina korišće-nja, nameću se sistemi koji su jef-tiniji za postavljanje, lako se njima manipuliše, troše male količine

Navodnjavanje –osnovni principi

Milan Kusalo, dipl. inž. polj. vode i energije za rad, omogućavaju rad radnika čak i kada su uključeni i imaju zadovoljavajuću preciznost doziranja vode.

Sve ove karakteristike poseduje sistem kap po kap. Prednosti ovog sistema su:

1. Kontrolisana količina vode po jedinici površine

2. Kontrola vodno-vazdušnog reži-ma zemljišta

3. Niža cena koštanja navodnjava-nja

4. Mogućnost primene kristalnih vodotopivih đubriva kroz sistem

5. Kontrola EC-a (saliniteta zemlji-šta) i pH

6. Veći i kvalitetniji prinos gajene kulture

Ovaj sistem sve više i više menja ve-like i skupe sisteme. Jednostavnost postavljanja i preciznost primene čine ga superiornijim u odnosu na ostale načine navodnjavanja. Po-

što može da radi pod niskim priti-skom, za efikasniji rad nije potreb-na čak ni pumpa. Gravitacionim puštanjem vode, ona sama stvara pritisak dovoljan za iskapavanje potrebne količine vode, naravno ovo se radi na malim površinama tj. okućnicama. Sistem se sastoji iz izvora vode iz kog se preko pumpe voda potiskuje u sistem. Obavezno i veoma preporučljivo je odmah nakon pumpe postaviti filter i to na manjim površinama običan, a kod većih sistema peščani ili drugi kva-

litetniji. Zbog smanjenja pritiska kroz filter potrebno je na sistem postaviti i manometer. Pritisak u si-stemu se koriguje preko regulatora pritiska, a u praksi pritisak proizvo-đači regulišu pomoću same pumpe. Sistem se sastoji iz niza razvodnika, skretnica, start konektora, spojni-ca, slavina, obujmica i fitinga razli-čitih dimenzija.

Deo za dodavanje hrane u sistem odnosno gajenu kulturu se obavlja preko dela sistema koji se naziva “Venturijeva cev”. Ova cev u stvari predstavlja „bajpas” ili zaobilazni-cu za glavni vod, kojim se usmerava voda. Međutim, osnovna karakteri-stika ove cevi je da je manjeg preč-nika, pa voda istog pritiska, a u ma-njem prečniku cevi, ubrzava. Na tom mestu, odnosno suženjem cevi, po-stavlja se dodatna cev, koja se ura-nja u poseban rastvor vode i hraniva. Zbog brzine protoka vode stvara se podpritisak kojim se uvlači rastvor i bureta te ubacuje u čistu vodu.

U praksi poljoprivredni proizvođači zaobilaze postavljanje “Venturijeve cevi” i postavljaju ventile sa do-datnim crevom na usis pumpe, gde pumpa pod pritiskom usisava hra-nu i ubrizgava u sistem ili uzimaju

33

dodatne pumpe tzv. hidropak i po-moću njih ubacuju hranu u sistem.

Kompanija Agromarket u ponudi ima trake kap po kap turske kom-panije Isko Plasnik koja u ponudi ima brend Sunstream. U ponudi su klasične trake tzv „zipovane”, otvor kapljača sečen laserom i to su trake čiji je način izrade dosta jednostav-niji i trake sa ugrađenim kapljačem tzv. IN LINE trake. Pouzdanost i tač-

nost navodnjavanja kod „zipovanih” traka jako je varijabilna u odnosu na trake sa ugrađenim kapljačem. Trake su napravljene od polietilena i to je standardni materijal za proizvodnju ovih tipova proizvoda ali uz dodatke aditiva na UV stabilnost, (otpornost na štetan efekat sunčevog zračenja na materijal).

Spoljašni prečnik SUNSTREAM IN LINE kapajuće trake je standar-dni 16 mm. Debljina zida trake je 0,15mm tj. 150 mikrona. Ove trake imaju ugrađene kapljače koji daju 1,6 litara/h vode, sa razmakom ka-pljača 15 cm, 20 cm, 25 cm i 33 cm.

Zipovane trake Sunstream karakteri-še beskonačni lavirint i protok vode od 6 l/h/m i 10l/h/m sa razmakom-kapljača od 10 cm i 20 cm, takođe sa spoljašnim prečnikom od 16 mm i debljinom zida od 150 mikrona.

Razmak kapljača i protok kapljača su karakteristike koje su jako bitne pri primeni trake u navodnjavanju. Kod IN LINE traka na osnovu raz-maka kapljača dobijamo broj ka-pljača u dužnom metru trake, čijim množenjem sa protokom jednog kapljača od 1,6 l/h dobijamo količi-nu vode koju daje traka na jednom dužnom metru za sat vremena. Ovo nam je i osnov za projektovanje si-stema odnosno dužinu redova koju možemo da zalivamo da bi pritisak bio ujednačen na prvom i posled-njem kapljaču u redu. Normalni radni pritisak predstavlja radni pritisak na kome kapljač daje stan-darnu količinu vode za koju je pro-jektovan. Normalni radni pritisak kod traka je 0,8-1,2 bara.

Svaka biljna kultura u zavisnosti od faze razvoja, klime tj. vremena i vodnih karakteristika zemljišta na kome se nalazi troši tačno određe-nu količinu vode.

Ovo su samo uvodne napomene i osnovni pojmovi o navodnjavanju. Stručna služba kompanije Agro-market u svom timu ima mlade, kvalifikovane stručnjake koji su osposobljeni da projektuju zalivni sistem. Sistemi koje su izgradili ši-rom Srbije to dokazuju.

Tabela 1 – Karakteristike IN LINE kapajuće trake

Naziv proizvodaDebljina

zida trake(mm)

Razmak između

kapljača (cm)

Spoljašnji dijametar

trake(mm)

Unutrašnji dijametar

trake(mm)

Preporučeni radni pritisak

kPa (bar)

Nominalni protok vode po kapljaču

(l/h)

Protok vode po kapljaču na pritisku

0,8 kPa (bar)

Kapajuća traka 0,15 15 16 15,85 0,8-1,20 1,60 1,45

Kapajuća traka 0,15 20 16 15,85 0,8-1,20 1,60 1,45

Kapajuća traka 0,15 25 16 15,85 0,8-1,20 1,60 1,45

Kapajuća traka 0,20 20 16 15,85 0,8-1,20 1,60 1,45

Preporučene dužine (m) kapajuće trake u odnosu na razmak kapljača (cm) i protok vode po kapljaču (l/h), na radnom pritisku od 1 bara.Varijacija protoka kreće se od 0 - 5 %. Dijametar kapajuće trake Ø 16.

Protok vode po kapljaču

(l/h)

Razmak kapljača (cm)

15 20 25 33

1,60 85 m 105 m 125 m 145

Ekološke crticePriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. polj.

Flaširana ili česmovača, pitanje je sad

Kao bomba odjeknula je vest da se EU odriče flaširane vode u korist če-smovače. Tako su bar mediji prene-li novu direktivu EK o poboljšanju kvaliteta vode za piće koja je done-ta nedavno posle prve uspešne gra-đanske inicijative „Pravo na vodu”. Čak 1,6 miliona Evropljana potpisa-lo je ovaj dokument na osnovu kog je EK revidirala postojeće propise o pijaćoj vodi. Obavezavši sve članice da poboljšaju pristup pitkoj vodi, pre svega na javnim mestima i bolje informišu građane o kvalitetu vode sa česme, EU je u stvari poručila da je to u interesu javnog zdravlja i za-štite okoline. Međutim, mnogi su u tome prepoznali da bi direktiva EK mogla ozbiljno da ugrozi industriju flaširane vode.

Ubrzava se rast nivoa okeana

Rast nivoa okeana ubrzava se i do kraja veka mogao bi dosegnuti 65 centimetara, što se poklapa sa pro-cenom UN-a. Ta pojava bi mogla ozbiljno da ugrozi gradove na oba-li, navodi se u naučnoj studiji. Nivo okeana sada raste ritmom od pri-bližno tri milimetra na godinu, ali bi se ritam mogao utrostručiti na 10 milimetara svake godine sve do 2100., navodi se u studiji objavlje-noj u listu Proceedings of the Na-tional Academy of Sciences of the US. Rezultati radova temelje se na podacima koje su prikupljali sate-liti tokom 25 godina. „Ova studija skreće pažnju na važnu ulogu koju mogu imati podaci prikupljeni sa-telitima jer oni potvrđuju projekci-je o klimi“, rekao je koautor studije Džon Fasulo.

Žene od ključnog značaja u klimatskim promenama

Doprinos žena urbanističkom pla-niranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja, jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces pla-niranja i donošenja odluka, može se ponuditi efkasan i delotvoran pristup ovom pitanju. To je zaklju-čak jučerašnje konferencije „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, odr-žanoj u Skupštini grada Beograda. Rodna ravnopravnost je peti cilj od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja formulisanih od strane Ujedinjenih nacija. Iako klimatske promene ne

diskriminišu, one utiču na sve, ista-kla je Jelena Milovanović, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnoprav-nost i osnaživanje žena u Srbiji.

Vuk viđen u Belgiji posle više od 100 godina

Belgijska organizacija za zaštitu ži-votne sredine saopštila je da je u Belgiji viđen vuk posle 118 godina, preneo je juče portal Fokus na Bel-giju (Focus on Belgium). Flamanska organizacija “Landschap” prenela je da je viđena vučica koja je dobila ime Naja, a u Belgiji se nalazi od 11. januara nakon što je prešla granicu Nemačke. Posle prvih svedočenja meštana i zvanične potvrde o pri-sustvu vuka, u Belgiji je formirana mreža stručnjaka koja će na terenu analizirati primljene informacije o vukovima kako bi se utvrdilo nji-hovo kretanje. Kako prenosi portal Fokus na Belgiju, belgijske vlasti nedavno su podsetile da je vuk za-štićena vrsta, kao i da je zabranjen lov i ubijanje te životinje.

Jelena Sajić, agronews.rs

35 34

Poljoprivreda na rubu propasti Poljoprivreda je u poslednje tri de-cenije u Srbiji prosečno godišnje rasla samo 0,45 odsto, a jedan od ključnih problema je katastrofalan odnos države prema ovoj grani pri-vrede.

Ovo je zaključak Studije o ekonom-skom i društvenom razvoju Srbije do 2040. godine, koju su za Srp-sku akademiju nauka i umetnosti uradili naši vodeći poljoprivredni stručnjaci. Studija uskoro ide na javnu raspravu, pa na Vladu Srbije, koja bi trebalo da je usvoji.

Jedan od autora dela studije koji se odnosi na poljoprivredu, Brani-slav Gulan kaže da država konačno mora prestati da gleda na poljopri-

vredu kao na socijalnu kategoriju, te da odluči šta s njom želi. Dok su subvencije u Evropi od 150 do 300 evra, kod nas su od 30 do 50 evra po hektaru, dok se u svetu navod-njava 17 odsto obradivih površina, kod nas samo tri. S druge strane, kako piše u studiji SANU, kod nas je od 30 do 50 odsto posejane pšenice ona „sa tavana”, a naše stočarstvo se trenutno po broju grla nalazi na nivou iz 1910. godine.

Strategija razvoja poljoprivrede koju je 2014. godine usvojila Vlada rađena je na netačnim podacima i odatle te nelogične i besmislene projekcije razvoja. Ono što su struč-njaci isplanirali nijedna država još nije uspela da ostvari. To je bilo udvaranje političarima. Od 2000. godine do danas imali smo 13 mini-stara poljoprivrede, svaki je obeća-vao da će navodniti milion hektara njiva, da je svaki od njih to uradio na barem 10.000 hektara, već bismo imali nešto – rekao je Gulan, član Akademskog odbora za selo i Nauč-nog društva ekonomista Srbije.

Prema strategiji koju je usvojila Vlada pre više od tri godine, pla-nira se da poljoprivredni rast u Sr-biji do 2024. godine bude čak 9,19 odsto godišnje, a u pesimističnijoj varijanti 6,1 odsto. U prvog godini primene strategije poljoprivreda je imala pad od osam odsto, sledeće godine u odnosu na taj pad bilo je povećanje od osam odsto, a proš-le godine je zabeležen pad od čak 11 odsto. Kako smatra Gulan, naja-ve naših političara da ćemo u Kinu izvesti 500.000 tona junetine, dok ukupno godišnje proizvedemo oko 75.000 tona, zvuče smešno. Prošle godine bebi-bifa smo izvezli samo 300 tona, dok je samo Srbija 1990. izvezla 30.000 tona ovog visokokva-litetnog mesa.

Na putu razvoja, kako kažu struč-njaci, stoji nam demografija. U 86 odsto sela smanjuje se broj stanov-nika, a od 4.700, čak 1.200 sela je u nestajanju, dakle svako četvrto!

Vojislav Stanković, agrarni analiti-čar, kaže da je studija dobro ura-đena, ali naglašava da mora da se

Izvor: Blic, 6. februar 2018.

Reč strukePriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

sagleda ceo sistem. Veoma je mali udeo proizvoda sa dodatom vred-nošću u našoj poljoprivredi. Stočni fond je u odnosu na osamdesete prošlog veka manji za 50 odsto, ali opet imamo dovoljno potencijala. Ako to ne uradimo, ostaćemo izvo-znik jeftinih sirovina. Druga stvar,

Robinzon je imao više šanse da preživi na pustom ostrvu nego naši mladi na selu. Zvuči preterano, ali tako je – rekao je Stanković, i do-dao da će budućnost poljoprivrede odrediti da li ćemo kreirati jasnu nacionalnu politiku i koje ćemo ugovore potpisati u vezi s obnovlji-

vim izvorima energije, zaštitom pri-rode i konkurentnošću tržišta.

On na kraju dodaje da je problem i to što građani Srbije za hranu i be-zalkoholna pića dnevno mogu da izdvoje samo 2,2 evra, što nas svr-stava na dno Evrope.

Kalibracija prskalica i atomizera

Sigurna i precizna aplikacija zaštit-nog sredstva moguća je jedino ako se sprovede ispravna kalibracija prskalice. Kalibracija se mora spro-vesti čistom vodom i pre korišćenja bilo kakvog sredstva za zaštitu.

Osnovne informacije o tome koliko hemikalija je potrebno dozirati na određenu kulturu nalaze se na sa-mom pakovanju sredstva za zaštitu. Kako bi navedena doza bila isprav-na potrebno je proveriti osnovne parametre prskanja: dozu, brzinu prskanja, radni pritisak i izbor di-zne. Tako istovremeno dobijate

precizniju dozu zaštitnog sredstva, a sigurno se postižu i određene uštede u zaštitnim sredstvima.

Često se prvo određuje doza prska-nja (l/ha) i brzina prskanja (km/h). Pri tome je izbor dizne ograničen radnim pritiskom koji se kreće u rasponu pd 1,5 – 4 bar. Primer ka-libracije prskalice za dozu pd 150 l/ha pri radnoj brzini pd 7 km/h.

Provera brzine kretanja. Izme-rite udaljenost od 100 metara i prođite s traktorom tu udalje-nost mereći vreme potrebno za taj put. Pokušajte izabrati uslove što sličnije uslovima na polju, iz-bor radne brzine treba biti jednak radnoj brzini prskanja, a rezervo-ar neka bude napunjen do pola. Iz izmerenog vremena u sekunda-ma možete pročitati brzinu kreta-nja iz tablice:

Izbor dizne. Diznu možete izabrati korišćenjem diska za kalibraciju. Pokrenite unutrašnji disk gde mo-žete očitati hektolitarsku dozu od 150 l/ha na brzinu kretanja pd 7 km/h. Ispod doze od 150 l/ha mo-žete očitati da je potreban protok

po dizni 0,875 l/min. Na donjem delu diska izabere se dizna pa za ove radne uslove moguće je koristi-ti diznu ISP 025 pri 2,3 bar ili diznu ISP 02 pri 3,6 bar. Napominjemo da će kapi biti manje koristite li diznu ISP 02 jer pored toga što standar-dno daje manje kapi pd dizne ISP 025 njen je radni pritisak veći.

Nakon izbora dizne uz pomoć dis-ka za kalibraciju postavite izabranu diznu na prskalicu. Proveriti kako sistem radi na način da pritisak po-većate na 7 bar i proverite da slu-čajno negde ne dolazi do kapanja iz sistema. Istovremeno morate da imate dovoljno intenzivno mešanje sredstava u rezervoaru.

U slučaju da je sve u redu podesite pritisak na radni, tj. na onaj koji ste dobili prilikom rada s diskom. Iz-merite uz pomoć menzure količinu vode u razdoblju od 1 minut. Pono-vite proces na najmanje 2 dizne na svakoj sekciji grana. Preporuka je zameniti dizne u slučaju ako imate odstupanje između dizni veće od 10%. Ako je odstupanje veće od 15% zameniti dizne novim.

Autor: master inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović, PSSS Niš

Sekundi na 100 m 40 42 46 50 54 58 60 62 66 70 74 76 78 80

Brzina (km/h) 9.0 8.6 7.8 7.2 6.7 6.2 6.0 5.8 5.5 5.1 4.9 4.7 4.6 4.5

37 36

Deklaracija parametar kvalitetaUskoro će početi setva prolećnih useva (kukuruz, soja, suncokret), pa stoga treba na vreme osim pri-preme parcela obezbediti i kvali-tetno seme. Kako je Pravilnikom o kontroli proizvodnje semena jasno definisana dokumentacija koja tre-ba da sadrži poreklo upotrebljenog semena, vrstu, sortu i kategoriju kao i stručne preglede u toku ve-getacije na osnovu kojih se sačinja-vaju zapisnici koji sadrže podatke o svojstvu zasnovane kulture za proi-zvodnju semena, na osnovu čega se daje ocena useva. Ovakvim postup-kom se posle skidanja useva omo-gućava seme namenjeno setvi.

Nakon ovog postupka, dorađivač-ki centri imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju kvalitetnog i pripre-mljenog semena koje treba ponu-diti poljoprivredniku. Da bi poljo-privrednici bili sigurni u ono šta kupe, na svaki proizvod se stavlja odgovarajuća deklaracija.

Kontrolom semenskog useva od strane aprobatora, utvrđen kvali-tet, odnosno kratak opis proizvoda, u ovom slučaju semenskog materi-jala sadrži sledeće parametre:

DEKLARACIJA O KVALITETU SE-MENA POLJOPRIVREDNOG BILJA (UZ OTPREMNICU)

I. OSNOVNI PODACI O SEMENU

1. Biljna vrsta (narodno ime, latin-ski naziv) 2. Sorta 3. Kategorija 4. Godina proizvodnje 5. Proizvođač 6. Dorađivač 7. Broj i datum uverenja o aproba-ciji semenskog useva, odnosno cer-tifikata o sortnosti semena koje je izdala zemlja izvoznica (uverenje o aprobaciji) 8. Broj partije semena i količina u kg 9. Broj pakovanja u partiji semena

10. Neto-masa jednog pakovanja u kg 11. Naziv preparata kojim je seme tretirano i klauzula: 12. Broj semena u pakovanju (ako se pakuje po broju semena), naziv i dimenzije frakcije (za kalibrirano seme)

II. UTVRĐENI KVALITET

Naziv organizacije udruženog rada koja je vršila ispitivanje

Broj i datum izveštaja o kvalitetu semena

1. Čistoća, u % 2. Sadržaj vlage, u % 3. Klijavost, u % 4. Energija klijanja, u % 5. Masa 1.000 semena 6. Sadržaj drugih biljnih vrsta, u % (naziv i broj zrna) 7. Sadržaj korova, u % (naziv i broj zrna) 8. Zdravstveno stanje (naziv nađe-nih bolesti i procenat); (naziv nađe-nih štetočina i broj) 9. Datum do koga važi deklaracija 10. Datum izrade izveštaja; (M.P.); Odgovorno lice u organizaciji udru-ženog rada,

Poljoprivredni proizvođači prilikom kupovine semena za setvu, treba da obrate pažnju na sve karakteri-stike sa deklaracije, čime će omo-gućiti setvu kvalitetnog semena. Setvom u optimalnom roku i pri-menom pravilne i pravovremene agrotehnike, postići će kvalitetnu i rodnu žetvu.

Autor: dipl. inž. Gordana Rehak, PSSS Šabac, Alternativna rodnost maslina može se

spriječiti preciznom gnojidbom, znanstvenici pojašnjavaju kakoNedavno objavljena studija suge-rira kako se naizmjenično dobri i loši prinosi maslina mogu ublažiti i izjednačiti adekvatnim dodava-njem hranljivih sastojaka stablima.

Istraživanje provedeno u suradnji sa stručnjacima sa Sveučilišta Sfax u Tunisu i Sveučilišta Bari u Italiji, otkrilo je kako dobro tempirano i sistematsko dodavanje određenih umjetnih gnojiva može spriječiti fluktuacije prinosa uz minimalan potrošnju sredstava. Ova saznanja će biti od velikog utjecaja i na uzgoj masline u Hrvatskoj.

Naizmjenični prinosi su uobičajena značajka stabala voćaka i smatraju se homeostatskim mehanizmom. U dobrim godinama stabla daju viši prinos što iscrpljuje zalihe dušika, fosfata i kalija, pa onda u lošijim godinama stabla daju manji prinos kako bi te hranljive sastojke iskori-

stila na stvaranje klica, te rast listo-va i izdanaka.

Prema podacima dobivenima pro-vedenim istraživanjem, primjena specifičnih gnojiva u određeno doba godine je financijski efikasniji i ekološki prihvatljiviji način ubla-žavanja razlika u prinosima nego iznimno intenzivno orezivanje.

Nutrijente bi trebalo dodavati sta-blima maslina kad je to potrebno, uzimajući u obzir jesu li stabla u “višoj” ili “nižoj” godini.

Istraživanjem su se pratile sezon-ske promjene količine dušika, fo-sfata i kalija u listovima i deblu stabala maslina u Tunisu tijekom četiri godine. Najniža razina duši-ka zabilježena je u proljeće godina s višim prinosom i u ljeto godina s nižim prinosom. U godinama višeg prinosa preporučuje se gnojidba

maslina dušikom u kasno zimsko doba, ponovno tijekom proljeća i još jednom nakon berbe. U loši-jim godinama gnojidba dušikom u proljeće i ponovno u jesen pomaže vegetativni rast.

Najniže koncentracije fosfata zabi-lježene su tijekom ljeta i u boljim i u lošijim godinama, dok je najniža koncentracija kalija izmjerena tije-kom zime u oba ciklusa prinosa.

Istraživanje je provedeno u Tunisu koji ima vrući i suhu klimu veći dio godine, ali su rezultati primjenjivi bilo gdje, no, moraju biti prilagođe-ni lokacijama u skladu s njihovim specifičnostima. Stoga, naši masli-nari imaju što za naučiti.

Naravno, gnojidba maslina će se nastaviti istraživati, ali će se slična istraživanja provesti na vinovoj lozi i nasadima nara.

Izvor: Maslina.slobodnadalmacija, 12. februar, 2018.

39

Vojvodini preti trajno osiromašenje poljoprivrednog zemljišta!Zbog alarmantnog opadanja organ-ske materije, odnosno humusa, po-gotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle da po-stanu neplodne!

Stručnjaci upozoravaju da je nivo hu-musa u zemljištu već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre po-četka intenzivne poljoprivredne pro-izvodnje na vojvođanskim njivama (u drugoj polovini XX veka) bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto. „Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope“, ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Srbiji, a posebno Voj-vodini, preti velika opasnost od traj-nog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na pro-izvodnju. Negativni efekti već su vid-ljivi, jer uprkos tome što se prime-njuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.

Oko 75 odsto površine Vojvodine po-kriveno je sa dva tipa zemljišta, čer-nozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj hu-musa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri od-

sto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Sr-biji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organ-sko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Osim toga, žetveni ostaci se masovno pale, ili odnose sa parcela. To znači da se iz zemljišta više organske ma-terije iznese nego što se đubrenjem unose.

S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje, naro-čito ako se ima u vidu da voda sada stiže samo na tri odsto oranica, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Stručnjaci, međutim, upo-zoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, bez stajskog đubriva Vojvodina, već za pola veka, postati pustinja. A zaora-vanje, umesto paljenja žetvenih osta-taka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi ko-štalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je

reč o obnavljanju stočnog fonda, tre-ba naglasiti da je to dugotrajan pro-ces. Činjenica je da u stvaranju BDP u srpskom agraru stočarstvo učestvuje sa 31 odsto, a u svetu sa čak 60 odsto!

Moglo bi se reći da rešenje treba tražiti u oporavku stočarstva i po-većanju broja goveda. U tom kon-tekstu zanimljiv je podatak da četiri najveća tajkuna u Srbiji raspolažu sa više od 120.000 hektara oranica. Kada bi po svakom hektaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda to bi značilo stočni fond od 120.000 junadi (Srbija danas ima od 15.000 do 20.000 junadi). Dalje to znači da bi sa 120.000 junadi imali dovolj-no prirodnog gnojiva za đubrenje zemljišta. I ne samo to – imali bi-smo 10.000 tona bebi-bifa za izvoz u EU. Podsetiću da od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona bebi-bifa na to tržište, ali se nika-da nismo primakli tim količinama. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, a 2016. tek nešto

Izvor: Danas, 1. mart 2018.

više od 400 tona. Da je reč o skro-mnim količinama o tome najbolje svedoči podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 50.000 tona, od čega iz Srbije 30.000 tona bebi-bifa. Uz to imali bismo više ju-nećeg mesa za izvoz. U 2016. bilo je proizvedeno tek 75.000 tona juneti-ne, a slične procene su i za 2017. Ako

se zna da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Ar-gentine to znači da bismo komplet-nu proizvodnju mogli da plasiramo na to tržište. Predstavnicima vlasti u Srbiji svojevremeno je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona bebi-bifa godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu.

A potrebno je samo naterati vlasni-ke „latifundija“ da ponude državi po jedno goveče po hektaru zemlje koju poseduju. To bi bilo dugoroč-no rešenje svih problema srpske poljoprivrede.

Voćarska rejonizacija osnova i za zaštitu voća od izmrzavanja Zbog blage zime postoji realna opa-snost od izmrzavanja voća u nared-nom periodu. Najbolja preventiva je izbor odgovarajuće voćne vrste za svaki rejon. Zato stručnjaci podseća-ju proizvođače da država neće pod-sticati one voćare koji podižu zasade van odgovarajućih terena.

Koliko je ova zima specifična i to-pla, najbolje ilustruju reči profesora na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu Zorana Keserovića. ,,Ove godine imamo situaciju koja se nije desila od kada radim, odnosno 30 godina. Imali smo toplo vreme u pr-voj dekadi januara. Temperature su se tada kretale između 16 i 18 stepe-

ni. Sigurno da su te visoke tempera-ture uticale da dođe do ubrzane faze organogeneze, odnosno bržeg obra-zovanja cvetnih začetaka u genera-tivnim pupoljcima. Čim su generativ-ni pupoljci na višem stepenu razvoja, oni su daleko osetljiviji na pojavu niskih temperatura,” objašnjava Ke-serović.

Postoje mnoge tehnike za smanjenje uticaja mraza na voćke. Međutim, osnova je preporučeni izbor voćne vrste za određeni rejon, upozorava Keserović. On podseća da će od toga zavisiti i podsticaji države. “Dobro je da se sada radi voćarska rejonizacija Srbije. Za tri godine moramo tačno

da odredimo koji su to agro-ekološ-ki uslovi najbolji za pojedine voćne vrste, sorte, klonove i koje podloge treba koristiti. To će biti preporuka na osnovu koje će resorno ministar-stvo davati podsticaje. To ne znači da proizvođači neće moći u ravnici da sade breskvu i kajsiju. Međutim, oni će tada dobiti male ili neće dobiti ni-kakve podsticaje od države”, upozo-rava Keserović.

Prema rečima profesora Zorana Ke-serovića, sve više voćara traži savet koje voćne vrste da gaje na svojim posedima. On zaključuje da je i dalje najviše zainteresovanih za zasade ja-buke, trešnje, borovnice, ali i lešnika.

Izvor: RTV, 13. februar 2018.

41

Iz godine u godinu proizvođači ja-buke u Srbiji suočeni su sa velikim problemima kako u proizvodnji tako i prilikom prodaje prvoklasne robe. Kriterijumi što se tiče izvoza konstantno se pooštravaju što se tiče kvaliteta plodova, a naravno akcenat je stavljen i na ostatke pe-sticida i đubriva. Ono što posled-njih par godina zadaje veliku gla-vobolju proizvođačima svakako su klimatske promene koje pogoduju razvoju velikog broja štetočina i patogena, naročito krajem leta pred samu berbu. Klimatske pro-mene takođe utiču i na veoma ne-stabilno vreme tokom cele godine

(sneg, mraz, suša, grad, oluja, pre-obilne padavine itd..) i u tim sluča-jevima gubi se granica koja pato-gene i štetočine deli na primarne i sekundarne, a sa ekonomske stra-ne bitno je obratiti pažnju na sve i ne dozvoliti „iznenađenja“.

Jedno od mogućih „iznenađenja“ može da se javi kada dođe do perioda obilnih padavina tokom leta i rane jeseni upravo u perio-du berbe jabuka. Radi se o pojavi mikoznog oboljenja zonalne pega-vosti - Flyspeck na površini zrelih plodova jabuke. Ovo oboljenje ja-buke nije destruktivno i ne prou-

zrokuje bitne promene plodova što se tiče ukusa, tako da su plodovi sa simptomima ove bolesti potpu-no bezbedni za konzumiranje. Naj-veći problem prouzrokuju upravo simptomi na pokožici plodova i ta-kvim plodovima bezuslovno opada tržišna vrednost. Ukoliko dođe do izraženije pojave simptoma, plo-dovi nakon berbe postaju sklo-ni bržem propadanju, tj. postaju smežurani. Ovaj oblik propadanja plodova izazvan je destrukcijom voštanog sloja pokožice ploda usled prisustva gljive, nakon čega dolazi do njihove dehidratacije.

Zonalne pegavosti – Flyspeck

(Schizothyrium pomi)na plodovima jabuke

evropskog žutila koštičavog voća

Goran Jakovljević, dipl. inž. polj.

Oboljenje Flyspeck se u proizvod-nji jabuke najčešće javlja zajedno sa još jednim oboljenjem pod na-zivom čađava mrljavost plodova – Sooty blotch, koju prouzrokuje glji-va Gloeodes pomigena i sličnog je ekonomskog značaja kao i Flyspeck.

Simptomi oboljenja zonalne pega-vosti – Flyspeck (muvlji upljuvak), kao što je pomenuto isključivo se javlja na površini plodova, a izra-ženi su u obliku crnih, izdignutih, neravnomeno grupisanih tačkica - plodonosnih tela gljive, čiji broj može da se kreće i do 100 tačkica po zaraženom mestu. Mesta na ko-jima najčešće mogu da se uoče ovi simptomi su na spoju između plo-dova, ukoliko su plodovi u gronja-ma, gde se vlaga najduže zadržava.

Uzročnik oboljenja Flyspeck, gljiva Schizothyrium pomi prezimljava na granama stabala jabuke i na mno-gim drugim domaćinima koji se nalaze u prirodi, kao što su jasen, javor, vrba, divlja kupina, brest itd. Spore gljive se oslobađaju tokom kišnog perioda godine, jedan do dva meseca od momenta cvetanja jabuke. Prenošene vetrom i kišnim kapima, spore dospevaju na zamet-nute plodove jabuke, a dalji razvoj gljive usko je povezan sa vremen-

skim uslovima. Optimalni uslovi za klijanje spora su temperatura vazduha 15°C - 26°C i visoka rela-tivna vlažnost vazduha od preko 95%. Prve infekcije se ostvaruju to-kom juna i jula meseca (ili kad god se akumulativno skupi 270 sati vla-ženja biljaka nakon fenofaze pre-cvetavanja), dok se prvi simptomi mogu uočiti tokom avgusta i sep-tembra. U zavisnosti od vremenskih uslova ispoljavanje simptoma de-šava se 3 – 6 nedelja nakon ostva-rene infekcije.

Efikasnu borbu protiv ovog obo-ljenja treba započeti kvalitetnom rezidbom, uklanjanjem suvišnih grana čime se dobija neometana cirkulacija vazduha i prouzrokuje se bolje provetravanje krošnje bez zadržavanja vlage. Takođe jedna od redovnih tehnoloških mera kao što je hemijska proreda plodova pred-stavlja odličan preduslov za bolju pokrovnost plodova pesticidima, a time i borbu protiv Flyspeck i osta-lih oboljenja i štetočina.

U voćnjacima širom Srbije, primena fungicida je u velikoj meri vezana za suzbijanje ekonomski najznačaj-nijih bolesti kao što su čađava kra-stavost plodova i pepelnica jabuke. U takvim slučajevima primena fun-

gicida je najizraženija u prvom delu vegetacije otprilike do polovine juna meseca. Ukoliko se primarne infekcije pomenutih bolesti u tom periodu zaustave, u drugom delu vegetacije često dođe do reduko-vane primene fungicida, što ostav-lja prostor za pojavu „sekundarnih“ oboljenja kao što je Flyspeck. Kišo-vita jesen povećava rizik od pojave ovog oboljenja naročito na sortama kasnijeg datuma berbe kao što su ajdared, fuji, greni smit, pink lady itd. Kako ne bi došlo do pojave ovog oboljenja, neophodno je redovno primenjivati fungicide i u drugom delu vegetacije, dakle i tokom leta naročito ukoliko je vreme kišovito.

U svrhu suzbijanja ovog oboljenja može se koristiti fungicid Captan 80 WG/Capi u količini 2,0 kg/ha. Dve nedelje pred berbu primeniti fungicid Funomil (0,7 kg/ha), a se-dam dana pred berbu fungicid Mili u količini 1,0 l/ha. Ovim fungicid-nim tretmanima sprečićemo „izne-nađenja“, a ujedno suzbiti ostala ekonomski značajna oboljenja plo-dova jabuke koja nam prave pro-bleme tokom skladištenja i čuvanja plodova.

Zonalna pegavost - pojedinačne pege

Zonalna pegavost - karakterističan simptom na

plodu

Apple flyspeck - zonalna pegavost

43

Inovacije su postale sastavni deo svih Villager proizvoda. Sva-kodnevno se radi na razvoju i unapređenju performansi koje su neophodne za postizanje maksimalnih rezultata. Ovo je neophodno jer je tržište sve zahtevnije, a klijenti očekuju mak-simalan učinak i fleksibilnost. Pored aktivnog učešća na tržištu, veoma važan segment u našem poslovanju su postprodajne ak-tivnosti i razvoj dobrih odnosa sa krajnjim korisnicima Villager uređaja. Villager iz godine u go-dinu unosi različite inovacije na naše tržište, širi prodajni program i unapređuje kvalitet svojih proiz-voda. Tako i ove godine na tržištu će biti predstavljeni novi modeli akumulatorskih kosačica, a na-jveća atrakcija po svemu sudeći biće Villager robotska kosačica Villybot.

Pored samih noviteta koji će biti predstavljeni tokom godine, veoma važan segment u ukupnom poslova-nju koncepta Villager jeste tehnička podrška i konstantne edukacije ser-visera u sistemu servisne mreže Villa-ger. Servisna služba Villager orijenti-sana je u nekoliko pravaca: pored pružanja servisnih usluga, zadatak servisne službe je i pružanje tehnič-ke podrške ovlašćenim prodavcima i krajnjim kupcima kroz vršenje nul-tih servisa i davanjem odgovarajućih

saveta vezanih za održavanje i upo-trebu uređaja. Naša obaveza je i sna-bdevanje klijenata originalnim rezer-vnim delovima, jer samo ugradnjom originalnih rezervnih delova Villager mašine postižu maksimalne perfor-manse i bezbednost pri eksploataciji.

Početkom februara meseca u hotelu „Šumarice“ u Kragujevcu održan je servis trening za servisere zaposle-ne u kompaniji Agromarket. Pored servisera iz Srbije, serviseri iz dru-gih zemalja regiona bili su u prilici da razmene iskustva i upoznaju se sa novim tehnološkim rešenjima pri-menjenim na Villager uređajima. Ta-kođe servisne edukacije su održane i za naše uslužne servise sa kojima Villager ima dugogodišnju saradnju. Tokom meseca marta serviseri iz Bo-sne i Hercegovine biće u prilici da se upoznaju sa svim inovacijama koje su primenjene na Villager uređajima.

Košenje travnjaka je često naporan posao koji iziskuje veliki utrošak vremena i energije. Nakon naporne radne nedelje, najmanje što vam je potrebno da čitavo popodne prove-dete u košenju travnjaka. Zbog toga

je Villager spremio robotsku kosači-cu Villybot, čija je svrha samostalno košenje travnjaka sa minimalnom asistencijom čoveka. Proizvodnji Vi-llybot robotske kosačice prethodio je višegodišnji razvojno-istraživački proces koji je imao za cilj stvaranje pouzdane autonomne jedinice na-menjene za svakodnevno održavanje travnjaka. Villybot robotska kosačica se kreće nasumično pravolinijskom putanjom i u stanju je da pokosi 120 m² po radnom satu. Operativna je na nagibima do 30º. Robot je opremljen senzorima za kišu i otkrivanje prepre-ka. U slučaju detekcije kiše, sam se vraća na „doking stanicu“ koja treba biti natkrivena i zaštićena od pada-vina. Pre košenja površina travnjaka treba da se obeleži elektro žičanim provodnikom kako bi Villybot imao sve parametre neophodne za poče-tak košenja. U konstrukcionom smi-

– tehnička obuka 2018Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

slu kosačica se sastoji od tri elektro motora, indukcioni elektro motor od 70 W služi za pokretanje diska sa no-ževima, dva elektro motora od po 20 W namenjena su pokretanje kosačice. Elektronsko upravljanje i senzori za praćenje linije vođenja omogućavaju košenje travnjaka po unapred pripre-mljenom koordinatnom sistemu.

Zamislite košenje bez izduvnih gaso-va, električnih kablova koji vas zama-raju i bez bučnih benzinskih motora. Sve to je moguće uz Villager akumu-latorsku kosilicu Villy 6000 E. Ono što je karakteristično za ovu kosilicu je-ste SAMSUNG baterija napona 40V sa kapacitetom od 6000 mAh. Kada god poželite možete proveriti nivo napu-njenosti baterije jednim pritiskom na dugme, a na indikatoru pratite status napunjenosti baterije. Zahva-ljujući Li-ion tehnologiji, punjenje je sada moguće veoma brzo i u bilo koje doba. Kompletno punjenje baterije sada traje samo sat vremena. Zahva-ljujući naprednoj tehnologiji brzog punjenja kosilica ima potpunu mobil-nost i kvalitetan rad u vrtu. Na samom motoru primenjen je najsavremeniji inženjering, dizajniran je motor bez četkica, indukcioni motor. Odlikuje ga visok stepen iskorišćenosti snage uz drastično smanjenje buke. Na rotoru su smešteni permanentni magneti, a stator se sastoji iz namotaja. Kroz statorske namotaje se propušta stru-ja koja dovodi do okretanja rotora.

Nema četkica i komutatora, efikasniji je, uz manje trenje i veću brzinu. Na rotoru su stalni magneti, a stator se pobuđuje odgovarajućom elektro-nikom koja vrši kontrolu rada elek-tro-motora. Imaju zamenjen meha-nički komutator za elektronski. Kod ovih motora nema problema oko za-tvaranja strujnog kola kroz rotor pre-ko četkica, a samim tim su jeftiniji za održavanje i ne dolazi do varničenja između rotora i četkica. Namena ove kosilice je za košenje manjih zelenih površina do 250 m², širina košenja je 420 mm.

Što se tiče benzino-motornih kosa-čica zanimljivo rešenje nam stiže iz kompanije Briggs & Strattion koje je implementirano na kosačici Villager VRS 510 PI. Radi se o motoru B&S se-rije 575 Instart koji omogućava lako startovanja uz pomoć elektro star-tera. Startovanje je znatno olakša-no, dovoljno je da pritisnete taster za startovanje i kosačica je spremna za rad. Startovanje se vrši uz pomoć elektro-startera koji je u direktnoj vezi sa zamajcem motora. Na ovom motoru je takođe primenjena najsa-vremenija Li-Ion tehnologija, jer je baterija neophodna za pokretanje elektro-motora za startovanje. Bate-rija se puni 60 minuta i može obezbe-diti više od 50 startovanja, takođe ba-terija poseduje opciju brzog punjenja od 10 minuta i sa tako napunjenom baterijom motor se može startovati do 15 puta. Motor zapremine 150 cm³ isporučuje snagu od 2.45 KW pri 2900 obrtaja, širina košenja je 510 mm.

Visok stepen funkcionalnosti i snažan motor koji je pokreće Honda GCV 160 OHC u velikoj meri doprinose da ko-sačica Villager VRS 530 HV bude pozi-cionirana u samom vrhu najsnažnijih

kosačica. Motor je izuzetno snažan zapremine 160 cm³, isporučuje snagu od 3,3 KW. Ono što je karakteristično za ovaj motor jeste OHC tehnologi-ja, koja omogućava znatno smanje-nje vibracija i buke na motoru. OHC (Overhead camshaft) tehnologija jeste specifičan dizajn motora na kome je bregasto vratilo postavljeno iza glave ventila, a ne kao kod stan-dardnih OHV motora na kolenasto vratilo. Konekcija između bregastog i kolenastog vratila ostvarena je uz po-moć zupčastog remena. Na ovaj način smanjena je potrošnja goriva, motor ima tihi rad, niži nivo buke i duži vek trajanja. Kod ovog modela moguća je promena brzine kretanja u četiri ste-pena uz pomoć varijabilnog pogona Villager specijalno dizajniranog samo za Villager kosačice.

Svi pomenuti proizvodi su dostupni od februara meseca i biće na raspo-laganju svim zainteresovanim potro-šačima. Naš servisni tim je tu da pruži svaki vid tehničke podrške potrošači-ma i saradnicima, kao i da obezbedi rezervne delove i dodatnu opremu za sve Villager uređaje.

45 44

47 46

49

51 50 50

54

57

59

61

Ivan Valent dipl. inž. polj.

Efikasnost pojedinih insekticida u suzbijanju tripsa

U Srbiji se crni luk najčešće pro-izvodi iz direktne setve semena, a najzastupljeniji je crni luk sa ble-dožutom, žutom, do bakarnom bo-jom pokožice, suvih ovojnih listova.

Prosečan prinos crnog luka u Srbiji veoma je nizak. Na osnovu podata-ka (FAO STAT 2016) prosečan prinos u Srbiji je bio 13,5 t/ha sa površine od 4772 ha. Ako ovaj prinos upore-dimo sa susednim državama (Graf. 1) onda vidimo da smo mi neg-de „zlatna sredina“ po prinosima. Od susednih država po prinosima prednjači Hrvatska, međutim, pro-sečan prinos od 33 t/ha je sa po-vršine od 906 ha. Najmerodavniji parametar po prinosu za poređenje sa našim ostvarenjima je Albanija sa prosečnim prinosom od 23 t/ha sa površine od 4802 ha.

Ako uporedimo prosečan prinos luka u Srbiji sa zemljama vodećim

u proizvodnji crnog luka (FAO STAT 2016), onda vidimo da su naši pri-nosi vrlo niski (Graf. 2).

Kako se iz prezentiranih podataka vidi, najveći proizvođač crnog luka su SAD sa prosečnim prinosom od 63 t/ha, uz takođe najveće površine

Grafikon 1 – Ostvarena proizvodnja (prosečan prinos po jedinici površine t/ha) crnog luka u Srbiji i zemljama u okruženju u 2016. godini

Imago duvanovog tripsa - Thrips tabaci

63

pod ovom kulturom (53650ha u 2016.). Iako se Australija po prosečnom pri-nosu nalazi odmah iza SAD-a, površi-ne su daleko manje i iznose 4707ha. Holandija ima prosečan prinos od 49 t/ha sa površine od 32723 hektara, dok Španija ima prosečan prinos od 60 t/ha sa površina od 23174ha.

Ono što može da raduje je i da po-stignuti prinos od 84 t/ha u Gospo-đincima 2017. godine dokazuje da postoji mogućnost da se prinosi i kod nas povećaju, uz primenu sa-vremene tehnologije proizvodnje.

Jedan od ograničavajućih fakto-

ra u proizvodnji crnog luka, pored brojnih abiotskih i biotskih (pla-menjača, siva trulež, lukove muve) poslednjih godina je duvanov trips. Vrsta duvanov trips (Thrips tabaci) je jedna od najznačajnijih štetoči-na crnog luka u našim predelima. Sve češće se javlja kod nas i orjen-talni trips (Frankliniella orienta-lis), a razlog tome su sve promene klimatskih prilika (toplija i sušnija leta). Štete nanose i imago i larva tako što sišu sokove iz biljnog tki-va, a pored toga, jedinke tripsa su i vektori biljnih virusa. U sušnijim godinama trips je agresivniji, me-đutim njihovu pojavu ne treba za-nemariti ni u kišnijim godinama. Suzbijanje tripsa je otežano, pošto vodi “skriven” način života, odno-sno sakriva se između usko zbije-nih “pera” luka, a posledica toga je oštećenje mladog lista dok još ni ne izađe iz pazuha starijih listova.

Tabela 1. Spisak ispitivanih insekticida (Gospođinci, 2017)

Preparat Aktivna materija Doza primene (l-kg/ha)

Exirel cyazapir 1,0

Exirel cyazapir 0,75

Movento 100 spirotetramat 0,75

Delegate 250 WG spinetoram 0,4

Akaristop abamectin 1,0

Vin Film* pinolein 0,3

*okvašivač

Grafikon 2 – Proizvodnja u zemljama najvećim proizvođačima crnog luka u 2016. godini u poređenju sa proizvodnjom u Srbij

Sa odmicanjem sezone, brojnost tripsa se povećava, a razlog tome je veliki broj generacija. Vrlo često imamo slučaj da na jednoj biljci imamo, sva tri stadijuma, i jaja, lar-ve i imago. Ako se prenamnože, list luka dobija srebrnu boju, lišće se naglo suši i luk prevremeno zavr-šava vegetaciju.

O uticaju vremenskih prilika govo-ri i činjenica da sa se ustaljenjem srednjih dnevnih temperatura vazduha od 10 do 12°C povećava aktivnost ženki tripsa i tu je već neophodno vršiti redovan pregled parcela. Utvrđeni prag štetnosti u luku je 1-2 larve po jednom listu luka i ako se utvrdi daje signal za preduzimanje mera zaštite. Kolika

je brojnost po jedinici površine može da se sagleda iz činjenice da obično sa prvim tretmanom ulazimo kad nam luk ima 5 listo-va, a ako računamo samo jednu larvu po listu i ako imamo million biljaka po hektaru, to znači da se na jednom hektaru može naći i do 5.000.000 jedinki tripsa, što je jako velik broj. A štetu i da ne pominje-mo. Zato je vrlo bitno na vreme krenuti u tretmane kao i dobar iz-bor insekticida.

Da bi smo ispitali efikasnost nekih novijih insekticida tokom 2017. go-dine, postavljen je ogled na proi-zvodnoj parceli u Gospođincima. U ogledu je bio posađen Elenka F1 (Cora Seeds), hibrid crnog luka. Ogled je postavljen po standardnoj metodologiji, veličina eksperimen-talne parcele iznosila je 25 m² (5 m x 5 m), a ispitivano je 5 insekticida (Tab. 1) u varijantama sa i bez okva-šivača (VinFilm u dozi od 0,3 l/ha),

Tabela 2 – Rezultati ispitivanja efikasnosti insekticida namenjenih za suzbijanje tripsa u usevu crnog luka (Gospođinci, 2017).

Insekticidni preparat

I ocena II ocena

Sa okvašivačem

Bez okvašivača

Sa okvašivačem

Bez okvašivača

Exirel 93,8 92,9 91,1 82,6

Exirel 77,9 71,9 87,9 85,4

Movento 100 85,1 85,9 83,6 63,7

Delegate 250 WG 77,9 61,4 75,0 66,1

Akaristop 65,8 57,2 62,9 54,8

Tabela 3. Rezultati ispitivanja efikasnosti

65

a za upoređivanje poslužila je kon-trolna, netretirana varijanta.

Luk je posejan 7. marta 2017. godine. Hemijski tretmani su rađeni leđnim atomizerom Villager VP14. Usev je redovno pregledan, a na osnovu brojanja tripsa prag štetnosti je utvrđen 2. juna kada su u popod-nevnim satima izvedeni tretmani.

Prvo brojanje je rađeno tri dana nakon tretmana, odnosno 5. juna, a drugo 7 dana kasnije tj. 9. juna. Vizu-elnim pregledom se već kod prvog brojanja izdvojio insekticid Exirel u obe varijante, kao i sve varijan-te u kojima je primenjen okvašivač VinFilm. I prilikom drugog pregleda, registovano je (i vizuelno ali bro-janjem jedinki) bolje, u odnosu na

ostale ispitivane insekticidne pre-parate, delovanje preparata Exirel. Koeficijent efikasnosti je obraču-nat po Abbott-u. Rezultati ispi-tivanja efikasnosti predstavljeni su u tabeli 2, odnosno grafikonu 3. Do sličnih rezultata delovanja preparata Exirel došli su i kolege Vajgand i Raić (Nemanja Raić, Dra-gan Vajgand: EFIKASNOST CIJANTI-RANILIPROLA U SUZBIJANJU TRIP-SA U CRNOM LUKU, XV Simpozijum o zaštit bilja Srbije, Zlatibor 2016). Na osnovu ostvarenih rezultata došli smo do sledećih zaključaka:

• najveću efikasnost i u prvoj i u drugoj oceni ostvario je preparat Exirel (Ciazapir 100 g/l) u dozi od 1,0 l/ha, a zatim isto Exirel u dozi od 0,75 l/ha

• u varijantama u kojima je uz insekticid korišćen i okvašivač VinFilm ostvarena je bolja efika-snost

• insekticid Movento 100 (Spirote-tramat 100 g/l) primenjen u dozi od 0,75 l/ha, takođe je dao za-dovoljavajući rezultat u varijan-tama gde je korišćen okvašivač.

• u tretmanima je obavezna pri-mena okvašivača Vin Film u dozi od 0,3 l/ha.

• Prva ispitivanja u poljskim uslovima pokazala su da se sa tripsom u luku možemo izboriti uz naravno primenu svih agro-tehničkih mera, praćenju broj-nosti populacije tripsa, a tu su kada se pređe prag štetnosti i in-sekticidi, pre svega Exirel u dozi od 1,0 l/ha uz primenu okvašiva-ča Vin Film u dozi od 0,3 l/ha.

Simptomi oštećenja nastali od napada duvanovog tripsa

Jarilo ONAJ KOJI BUDI SUNCE Jelena Maravić, novinar

U dugoj beloj odori, pod plaštom poljskog cveća, sa štitom od zlatnih pločica u jednoj i klasjem u drugoj ruci jaše prolećnim poljanama na belom konju. Naš narod ga zove Jarilo ili Jaro, a među Germanima poznatiji je pod imenom Gerovit, što bi mogao da bude prevod slovenskog imena Jarovid. U njegovom imenu skrivena je i njegova priroda- ratnički duh i razjarenost boga koji se bori protiv sila mraka.

Jarilo se takođe smatra bogom plodnosti i proleća, onim koji donosi Sunce nakon duge i mračne zime. Njegov kult opstao je dugo nakon pokrštavanja, a u pojedinim zemljama poput Rusije i Belorusije svečanosti u čast boga Jarila održavale su se skoro do 19. veka. Sve svečanosti njemu posvećene izgledale su slično - povorka ljudi šeta se selom, a jedan čovek sa zelenim vencima na glavi obučen je kao Jarilo. Ponekad je umesto čove-ka korišćena lutka od slame ili devojka u odori muškarca koja jaše konja. Često se ova lutka bacala u vodu, jer se smatralo da će to doneti plodnu godinu. Cela povorka peva pesme koje govore o Jarilovom dolasku iz daleka, odnosno povratku proleća, plodnosti i bogate žetve.

Najveći hram posvećen Gerovitu ili Jarilu nalazio se na ostrvu Rujan, na kom je stajala njegova statua sa sedam glava i osam mačeva. Verovalo se da sedam glava simboliše 7 (pro)letnjih meseci tokom kojih Jarilo vlada zemljom, kao i 7 mačeva, dok je 8. mač lično Jarilov i predstavlja glavno oruđe ratničkog božanstva.

Njegova dvojaka priroda- ratnika i onog koji donosi svetlost i rađanje prirode vidljiva je i u brojnim narodnim pesmama:

Jarilova žena bila je Lada, boginja leta, ljubavi i lepote, za koju se verovalo da živi u Iriju (raju) dok ne dođe proleće. Nakon prihvatanja hrišćanstva, Jarilove karakteristike prenele su se na Svetog Đorđa, a brojni obi-čaji i rituali koji su se praktikovali u čast ovog slovenskog boga nastavljaju da se praktikuju na jednoj od najvećih srpskih slava - Đurđevdan.

„Lazi lazi Lazare!Naš sileni Jarilo!Oj, Jarilo božilo!

Naš prestrašni (h)rabrilo!Vojska ti se gotovi:U Grmove lugove.U Grmove lugove,

U Draškove ogranje.Silna vojska velika:Obučena crveno.Obučena crveno,

Svetlu boju Jarila.Opasana zeleno,

Tvrdom vetkom dubovom.Tvrdom granom i svetom,

Da pobjedi dušmana.Ogrnuto plavetno,

Da mu bude stasito.Tvrdo jako stasito,

Sveto krasno i stalno.Prigrnuto prebelo,

Da mu bude nevino.“

69 68

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Stočarskikutak

Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u stočarstvo Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Po-trebno je bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedar-stvo da bi ih obnovili. Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja administra-tivne prepreke, kako bi domaće meso stiglo do daleke Kine, Turske i Rusije, a srpski stočari sve češće uklanjaju obore i okreću se ka bilj-noj proizvodnji i ratarstvu. Tako, ni od najavljenog izvoza jagnjetine za Kinu, sredinom prošle godine, nije

bilo ništa. Stručnjaci objašnjava-ju da izvoza nema i da ga još dugo neće biti, jer Srbija nema dovoljno stoke.

Srbija, inače, ima potpisane spora-zume o slobodnoj trgovini i izvozu mesa sa dalekim zemljama. Između ostalog, za Tursku, bez carine, može da ode 5.000 tona goveđeg mesa godišnje, a u Kinu, ta kvota iznosi oko 500.000 tona goveđeg i jagnje-ćeg mesa na godišnjem nivou.

Agroekonomista Milan Prostran nije preveliki optimista kada je reč o najavljenom izvozu mesa za Kinu,

Izvor: večernjenovosti 13. februar, 2018.

71

Indiju i Tursku. Kaže, te destinaci-je su toliko daleko da bi cena mesa morala biti zlata vredna kako bi se pokrili samo troškovi transporta. ,,Odavno pratim kinesko tržište i jedino što smo imali jeste neki ma-nji izvoz semena, jer to ima visoku vrednost”, govori Prostran. ,,To je daleko tržište i najmnogoljudnija zemlja, a mi ne da nemamo kapa-citet u stočarstvu, već je ta grana kod nas u ozbiljnoj krizi. Sada ima-mo samo dva miliona svinja manje nego što ih je bilo devedesetih go-dina. Imamo i milion goveda manje. Jednostavno, nije lako nadoknaditi vremenski sve ono što smo izgubi-li. Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u govedarstvo i svinjarstvo da bismo se vratili na grane kada smo izvozili svinjsku šunku u Ameriku i bebi-bif u Evrop-sku uniju”.

A, da bi naše meso stiglo do novih destinacija, poput Kine, Indije, Tur-ske i Rusije, osnovno je da se ob-novi stočni fond. Agroekonomista Prostran naglašava da niko ne voli kratkoročne aranžmane, već su to ugovori od najmanje 5 do 10 godi-na zagarantovane isporuke. ,,Dr-žavnici su otklonili administrativne barikade potpisujući sporazume o slobodnoj trgovini, ali je potrebno uraditi dosta toga za izvoz mesa, kako bismo se mi pojavili na trži-štu” jasan je Prostran. ,,Potrebne su ozbiljne investicije u stočarstvu. Rusija je dobro tržište, ali je i tu problem transport”.

Srbija, priča Prostran, godišnje jed-va da proizvede 450.000 tona mesa, pa je sporazum za Kinu, od 500.000 tona na godišnjem nivou – nerea-lan. Naša zemlja ne ispunjava čak

ni kvotu za EU, od 8.780 tona, jer maksimalno što smo uspeli da izve-zemo jeste 1.500 tona.

,,Pitanje je koliko Srbija može da konkuriše velikim ekonomijama koje žele tržište Kine i Turske” kaže Prostran. ,,I to što Bosna izvozi meso za Tursku je tako jer oni finansiraju trošak transporta, a nama to niko neće da radi. Nama je potrebno da se domaći proizvođači organizuju u okviru zadruga, pa da mala gazdin-stva postanu značajniji i konkuren-tniji proizvođači”.

U EU, stočarstvo čini 70 odsto po-ljoprivredne proizvodnje, dok 30 odsto pripada ratarstvu. Kod nas je sve obrnuto, iako se zna da je sto-čarstvo lokomotiva razvoja primar-ne poljoprivredne proizvodnje.

Hrvatska na začelju u proizvodnji mlijeka u EU s udjelom manjim od 0,4 posto

Tijekom 2016. godini farme u EU-28 proizvele su oko 168,3 milijuna tona mlijeka, pri čemu je proizvodnja kravljeg mlijeka iznosila 163 miliju-na tona (96,9% svih količina), dok su sve ostale vrste mlijeka – ovčje, kozje i dr. činile 5,4 milijuna tona. Glavni dio proizvedenog mlijeka isporučen je u mljekare (157,1 mi-lijuna tona), a preostali iznos (11,2 milijuna tona) korišten je na farma-ma, prerađeno ili prodano izravno potrošačima ili se koristilo kao hra-na za životinje.

Kada je riječ o isporuci kravljeg mlijeka u preradu ukupno je, pre-ma podacima Eurostata, isporuče-

Izvor: Agrobiz.hr, 5. februar 2018.

na količna od 153,2 milijuna tona mlijeka, pri čemu je Hrvatska imala isporuku od 490.000 tona, što čini manje od 0,4 posto ukupne isporu-ke u cijeloj EU.

Prema podacima koji su objavlje-ni Hrvatska je na začelju u isporu-ci mlijeka u EU, zajedno sa Ciprom (198.000 tona), Luxembourghom (362.000 tona), te Maltom koja je imala proizvodnju od 43.000 tona kravljeg mlijeka. Zanimljivo je da je ispred Hrvatske po isporuci mlijeka Slovenija koja je ostvarila količinu od 575.000 tona. Podaci pokazuju da je ukupna proizvodnja kravljeg mlijeka u Hrvatskoj bila 671.000 tona, što je po količini više nego u Sloveniji koja je imala proizvodnju od 650.000 tona.

Nakon pet godina pripreme mli-ječne kvote su nestale početkom travnja 2015 što je utjecalo na rast proizvodnje mlijeka, no ne u mjeri u kojoj se očekivalo. U 2016. proi-zvodnja sirovog kravljeg mlijeka u EU-28 ostala je relativno stabilna, uz lagani rast od 0,2 posto, ističu EU stručnjaci.

Napominju kako je zabilježeno la-gano smanjenje broja mliječnih krava (0,4%), dok su istodobno ci-jene mlijeka pale tijekom 2016. Na nacionalnoj razini mliječno stado povećao je Cipar (8,7%), Luksem-

burg (5,8%) i Irska i Nizozemska (4,5%). Veća smanjenja zabilježena su u Latviji (5,2%), Estoniji (5%), Li-tvi (4,9%), Slovačkoj (4,8%) i Grčkoj (4,5%). U 7 država članica mliječno stado ostalo je relativno stabilno, s povećanjem ili smanjenjem manje od 1%.

Proizvodnja kravljeg mlijeka opće-nito je pratila trendove u nacional-nim stadima, s velikim rastom u Ni-zozemskoj (5,9%) i Irskoj (4%), dok je proizvodnja smanjena u dvana-est država članica, stoji u izvještaju.

U nekoliko zemalja smanjenje mli-ječnih stada nadoknađeno je pove-ćanjem produktivnosti, a očekivani prinos mlijeka po mliječnim kra-vama u EU-28 povećao se za 0,6% (40,2 kg / po grlu), dosegnuvši 6.941 kg po mliječnoj kravi u 2016. godini.

Njemačka je činila više od peti-ne (20,9%) ukupno isporučenog kravljeg mlijeka koje su prikupi-le mljekare u svim EU zemljama u 2016., dok su nešto više od šestine od ukupne količine (16,%) priku-pile mljekare u Francuskoj. Nakon toga slijedi Ujedinjeno Kraljevstvo (9,6%) i Nizozemska (9,4%).

Tijekom 2016. prikupljeno je uku-pno 3,7 milijuna tona svih ostalih vrsta mlijeka. Španjolska je bila vodeća zemlja koja je prikupila naj-

veću količina ostalih vrsta mlijeka (970 tisuća tona). U Francuskoj je prikupljeno 777 tisuća tona mlijeka od drugih životinja, na trećem mje-stu je Grčka sa 748 tisuća tona itd.

Tijekom 2015. godine povećanje proizvodnje mlijeka u vezi s ne-stankom mliječnih kvota dovelo je do značajnog pada otkupnih cijena mlijeka. Ovaj je trend nastavljen 2016. godine, a pad cijena izno-sio je 5,8% u usporedbi s 2015. i za čak 15,9% u usporedbi s prosjekom prethodnih 5 godina (2010-2015). Prema podacima Eurostat 168,3 mi-lijuna tona proizvodnja svih vrsta mlijeka u EU u 2016, a 153,2 milijuna tona kravjeg mlijeka isporučeno u EU tijekom 2016

Najveći proizvođači po količini is-poručenog mlijeka (udjeli): Nje-mačka – 20,9 posto, Francuska – 16 posto, Velika Britanija – 9,6 posto, Nizozemska – 9,4 posto, Italija – 7,5 posto, Poljska – 7,3 posto, Španjol-ska – 4,5 posto, Irska – 4,5 posto, Ostali – 20,4 posto

Najmanje isporučene količine u EU: Malta – 43.000 tona, Cipar – 198.000 tona, Luxembourg – 362.000 tona, Hrvatska – 490.000 tona, Bugarska – 524.000 tona, Slovenija – 575.000 tona

Konjičko blago ZobnaticeNisu na prodaju i čekaju naredni derbi Alfa, Vedrana i Fila, koja treba da trči na proleće, te Vektor, tako-đe potomak generala Žitka. Gogile je jedan od favorita na predstoje-

ćim derbijima, ali ne zaostaje ni najkrupniji trogodac Alvin, kome je Aron iz susedne štale rođeni brat, te Olimpije (trenutno je u Šapcu), a učestvovao je već u 17 trka. I konj

Fini je mlad ostao bez majke, a po sa jedva nešto više od dvesta duša, koliko broji Zobnatica ni manjeg naselja ni tako nadaleko čuvenog. Ne smeta meštanima ni što su ih

Izvor: Dnevnik 19. februar 2018.

73

davno proslavili pitomci istoimene ergele. Kako i ne bi kad je osnovana još 1750. u vreme dok je carica Ma-rija Terezija tek počela naseljavati ove dugo zapustele krajeve Južne Ugarske, a danas najveća štala u Srbiji drži na stanu i hrani stotinak vrhunskih grla u prelepo uređenom prostoru. Topot kopita svakom lju-bitelju ovih plemenitih životinja zvuči kao najlepša muzika.

Uprava trenutno pokušava da pro-da neke konje, ali i da od ove go-dine opet organizuje galopske trke, po kojima je bila decenijama znana. Ergela, najpoznatija po konju Jadra-nu, čija statua je na ulazu u kom-pleks, godišnje dočeka više deseti-na hiljada turista. Najviše dece jer malo koja ekskurziju kad dopadne severa Bačke ne svrati u Zobnaticu. Tu početnici nauče i da se pravim jahačem mogu smatrati tek kad sti-snutim kolenima mogu da skrckaju orah. Ali zreo.

Za galopske i kasačke trke čeka se lepo vreme, pa da utabanim sta-zama opet jure potomci Jadrana. U

štali za elitu, o konjima koji ne daj bože, nisu za prodaju brine veteri-nar Milan Pražić već pune četiri de-cenije. Od njih se očekuje da budu šampioni i uđu u Muzej konjičkog sporta, koji je u sklopu Zobnatice. Ispred njega je spomenik Kazanovi, proslavljenom pobedniku mnogih trka.

Svojom patinom šmek čitavom kompleksu daje kaštel, koji je podi-gao veleposednik Đula Terlei 1882. Sklad dvorca zidanog u duhu sve-denog poznog klasicizma pomalo razbija visoka kula. Kažu da ju je gazda koristio da može sa visine proveriti da neko na imanju ne za-bušava.

Da je živ, video bi hipodrom, hotel i uzorno uređene poljoprivredne parcele, mali zoološki vrt, parkur za preponsko jahanje, manježe otvo-rene i zatvorene, te štale. Posetio-ci mogu da jašu konje i oko jezera, provozaju se fijakerom, ali ne može svako u sedlo vrhunskih grla koja su ponos ergele. O konjima se sem Pražića staraju njegov kolega Ser-gej Besermenji, treneri i drugi za-posleni.

„Iako se smatra da su veterinari najveći problem, manjak su nam zapravo džokeji, jer su mnogi otišli i rade preko granice“, vajka se Pra-žić, koji zna rodoslov svakog konja u štali.

Desi se povremeno maler i neki konj se povredi, pa se veterinari trude na sve načine da mu zaleče rane. Pražić objašnjava da ako konj slomi nogu, zakače ga o plafon, sve dok prelom ne zaraste.

“Baron ju je dva puta lomio, nosio gips po mesec i po dana i jadničak „lebdeo” u vazduhu sve to vreme. Iako ti konji retko posle mogu uče-stvovati na derbijima, često prave najbolju ždrebad, pa je zato jako važno da sasvim prezdrave, a ne da ih ubijemo kao što su neki „struč-njaci” onomad predlagali. Tako Ba-ron sada ima najlepše potomstvo u Zobnatici”, prepun je Pražić hvale za veterana.

Najčešće su povrede zglobova i te-tiva, dok se kolike lakše rešavaju. Izlečene omice idu u priplod ili se konj vraća u sport. „Lane je rođeno 19 ždrebadi, 11 punokrvnih imamo, ostalo smo prodali“, objašnjava Pražić.

Najviša je kobila Jula, 182 centi-metra ima u grebenu. Šestogodac s imenom Gazda ima glavu pravog arapa, iako je dorat, a poznat je po tome što mu je majku ubio grom. „Othranili smo ga kad mu je majka stradala, prelep je i može se kupiti. Viktori, kumica princeze Jelisavete Karađorđević, u maju će biti pri-puštena, jer nema potreba da više trči“, kaže Pražić.

Mnogima je najlepši u ergeli. Kao dvogodac, Aspektor je imao šest nastupa i uvek je pobeđivao, a sa tri godine, od osam trka dobio je šest. Svi ovdašnji konji dobijaju la-tinično slovo „z„ kao žig i oznaku porekla, jer nije svejedno u kojoj su štali rođeni.

Prospektor, bivši šampion i ponos Zobnatice, sa 19 godina je suviše star da opet trči na derbiju, ali se i dalje momački dobro drži. „I po-lukrvni Jaran od majke Jasmine,

koja je bila odličan skakač prepona, ponos je štale. Htela jedna gospođa da ga kupi, kaže platiće koliko god

zatražimo. Odbili smo je najljuba-znije što smo umeli, jer nema tih para za koje bi dali da ode, neka ga

tu kod nas“, smeška se Pražić.

Svi divlji konji su zapravo izumrli

Svi divlji konji na svetu su izumrli, podatak je istraživanja koje je ne-

očekivano izmenilo saznanja o ra-zvoju konja na osnovu nove DNK

analize njihovog porekla. Konji za koje se verovalo da su poslednji divlji konji na Zemlji, poznati kao konji Prževalski, zapravo su pripito-mljeni konji koji su pobegli svojim vlasnicima, navodi se u radu objav-ljenom u časopisu Science. ,,To je bilo veliko iznenađenje“, kazala je koautorka rada Sandra Olsen iz arheološkog odeljenja Instituta za biodiverzitet i Muzeja prirodnjačke istorije Univerziteta Kansas. Otkri-će je takođe pokrenulo novo istra-živanje kojim se želi utvrditi pravo poreklo današnjih pripitomljenih konja.

U Danskoj svinje prevazišle broj ljudi!Svinje su postale najbrojnija kate-gorija stoke na evropskom tržištu, a u Danskoj su prevazišle broj ljudi i to više nego duplo, saopštio je da-nas Eurostat. Ta evropska statistič-ka agencija je navela da svinje, ko-jih u EU ima oko 150 miliona, daleko nadmašuju broj krava i bikova, koji su sa 89 miliona glava druga najve-ća kategorije stoke.

Eurostat navodi da je najveći broj svinja u EU – 40 odsto, u Španiji i Nemačkoj, a dosta ih ima i u Fran-cuskoj, Danskoj, Holandiji i Poljskoj.

Danska je jedina država u kojoj svi-nja ima više nego ljudi, a na svakih

100 stanovnika dolazi 215 svinja. Nije slučajnost da je reč o zemlji koja je u Evropi poznata po kvali-tetnoj slanini. Holandija je druga

na listi, sa 70 svinja na 100 ljudi, u Španiji 63 svinje dolaze na 100 ljudi, a na trećem mestu je Belgija, gde je odnos 54 prema 100.

Izvor: Energetski portal, 5. mart 2018.

75

PčelarenjePriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Nestanak pčela nepovoljno utiče i na privredu

Za četiri godine broj pčela u Srbi-ji se smanjio za 20 do 37 odsto, a njihovo nestajanje se odražava na privredu čitave zemlje, rečeno je na tribini ,,Uzroci nestajanja pče-la u Evropi i kod nas”. Na tribini koja je održana u Jagodini u okvi-ru projekta ,,U korak s Evropom”, o ovom globalnom problemu go-vorio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mića Mla-denović, koji je naglasio da je ne-stajanje pčela je izraženo svuda u svetu. SAD, Izrael, afričke zemlje, zemlje Evropske unije i kreće se i do 45 odsto, rekao je Mladenović pčelarima Jagodine i Pomoravlja.

On je naveo da se u Srbiji za četi-ri godine broj pčela smanjio za 20 do 37 odsto, a u Centru za selekci-ju matica od 2,65 do 13,04 odsto.

Marković je istakao da ima čak 17 uzroka nestajanja pčela, a među prvima su bolesti varoa i nezemo-za, a zatim nestručna upotreba pe-sticida i insekticida u poljoprivredi.

Nestanak i zdravlje pčela, odraža-va se na privredu zemlje, ne samo kada je u pitanju proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda,

već i kada je u pitanju rod žitarica, industrijskog bilja, voćaka, koje pčele oprašuju, ocenjeno je na ovoj veoma posećenoj tribini.

Kako pčele greju košnicu?

Stiže ledeni talas! Šta pčele čine da prežive zimu? Pčele su hladnokrv-ni insekti, koji mogu da izdrže više temperature nego sisari. Među-tim, kada su temperature niske, a one se ohlade, postaju spore, jer u njihovim mišićima nema dovolj-no energije. Ipak, zdrava društva ne umiru tokom zime - pčele se okupe i primenjuju dve tehnike. Jedna je ishrana zalihama meda, a druga stvaranje toplote, koja ta-kođe zavisi od dostupnosti meda.

Pčele koriste posebne mišiće da bi pomerale krila. Kada se nalaze

unutar košnice, one i dalje mogu da koriste ove mišiće, slično kao što ljudi koriste stopala na papu-čicama automobila tokom vožnje. Na ovaj način stavaraju toplotu, a telo mogu da zagreju do čak 43,8 stepeni Celzijusa. Mnogo pče-la “grejalica” na istom zadatku omogućava da košnica bude to-pla tokom hladnih dana. Košnice nemojte  suviše utopljavati umo-tavanjem, da ne bi došlo do pre-grevanja!

Stvaranje toplote izuzetno je važno za opstanak “beba” pče-la. “Grejalice” se smeštaju na vrh ćelija, vibriraju stomakom, mašu krilima i tako proizvode toplotu. Mnoge ćelije ostaju prazne, da bi se pčele tu smestile i grejale bebe sa svih strana. 

Izvor: BIZlife, 19. februar 2018.

77

OrganoPriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Globalni procvat organske proizvodnjeU svetu trenutno ima 57,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u organskom statusu, 2,7 miliona organskih proizvođača, a vrednost ovog tržišta dostigla je skoro 90 milijardi američkih dolara, što je za oko 10 milijardi više u odnosu na prethodnu godinu. Prema naj-novijim podacima koji su objavlje-ni u statističkom godišnjaku o or-ganskoj poljoprivredi u svetu ”The World of Organic Agriculture 2018”, organsko tržište u Evropi nastav-lja da raste i u 2016. poraslo je za 11,4%, a njegova vrednost dostigla je skoro 33,5 milijardi evra. SAD su vodeće tržište sa 38,9 milijardi evra, a zatim slede Nemačka (9,5 mili-jardi evra), Francuska (6,7 milijardi evra) i Kina (5,9 milijardi evra).

Izvor: Agronews

Konkurs za projekte proizvodnje i prerade organske hraneNLB banka Beograd raspisala je da-nas sedmi po redu konkurs za naj-bolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane – NLB Orga-nic. Rok za prijave je 20. maj, a pravo učešća imaju poljoprivredni proizvo-đači sa registrovanim poljoprivred-nim gazdinstvom, sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku pro-izvodnju. Učešće je omogućeno i pro-izvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata.

Imajući u vidu izjednačenost u kvali-tetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, NLB banka Beograd je odlučila da ovog puta nagradni fond od milion i po dinara bude ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta, koja će odabrati stručna komisija.

Branko Greganović, predsednik Iz-vršnog odbora NLB banke Beograd,

istakao je da o potencijalu organske proizvodnje dovoljno govori činjeni-ca da je u 2016. godini Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 mil. EUR, pri čemu 78,7% u ze-mlje EU, najviše u Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinje-nih Američkih Država. ,,Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemijskim supstancama, a imajući u vidu usitnjenost poseda, organ-ska proizvodnja dodatno dobija na značaju, jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za čla-nove domaćinstva. Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajno i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90% organskih proizvoda završi na inostranim tržištima. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim poda-cima, u 2016. godini vrednost organ-skog tržišta dostigla skoro 90 mlrd. USD, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara, koje obrađuje oko

2,7 miliona organskih proizvođača”, rekao je Greganović.

Predsednica stručne komisije, dr Sne-žana Oljača, profesorka Poljoprivred-nog fakulteta u Beogradu i predsedni-ca Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, istakla je da je posebno ra-duje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata. ,,Značajna je i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbi-je, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji ra-zvoja za naredni period’’.

Broj projekata u prethodnih nekoli-ko ciklusa NLB Organic konkursa je rastao iz godine u godinu, tako da je dostigao skoro 300 prijava. Pobedni-ca prošlogodišnjeg konkursa bila je Mirjana Stevanović, čije gazdinstvo se nalazi u selu Karanovac kod Varvari-na, za projekat ,,Nabavka opreme za pakovanje organskih proizvoda po za-htevima savremenog tržišta”.

Izvor: eKapija, 2. mart 2018.

79 78

Stranica za tehnologePriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. polj.

Kuvano vino govori sve jezike!

Izvor: vino.rs. Ališa Huberman

Kuvano vino – ništa lakše, ništa komplikovanije! Da li je to uopšte vino? Negde i nije... Ali, kako god okrenete, bilo da stavite nešto u vruće vino ili naspete zagrejano vino u nešto drugo, lepo ćete se okrepiti negde na snegu na planini, možda izlečiti ako ste kod kuće, ali verovatno i dobro zabaviti.

Ako izuzmemo kafu, najpopularniji topli napitak u Srbiji je Šumadij-ski čaj, odnosno – kuvana rakija. Odmah tu negde iza popularnosti dođe kuvano vino. Nekad se kuvalo gotovo svakodnevno, u kafanama i kod kuće, danas (izgleda) najviše na improvizovanim zimskim vašar-skim štandovima. Da ljudi ogreju šake i malo dušu!

Istorijat termički obrađenog vina datira, čini se, iz antičkih vremena. Veruje se da su Rimljani prvi doš-li na ideju da svoje omiljeno piće malo začine, malo zagreju na vatri i njime posluže promrzle legionare na pohodima po severu Evrope. To ih je barem spasavalo od hladno-će, ako već ne od napada varvara. Uostalom, biće da su tada otkrive-ne i zdravstvene beneficije, tačnije

lekovita svojstva ovakvog napitka kad je prehlada u pitanju. Što niko ne spori.

Inače, ma šta neko mislio o ovom napitku, činjenica je da se vino danas kuva po celom svetu: En-glezi ga zovu  mulled wine, Nordi-jci  glögg  ili  gløgg, Holanđani  bi-sschopswijn  (biskupovo vino), Francuzi  vin chaud, Bugari  греяно вино, Brazilci quentão  ili  vinho quente, Česi  svařené víno, Mađa-ri forralt bor, Italijani vin brulé (spr-ženo vino), Japanci  kan zake  (gre-jani sake) ili  shoga zake  (sake od đumbira), ako ste u Rusiji traži-te  глинтвейн, Rumuniji  vin fiert, Poljskoj  grzane wino  (imaju tamo i vruće kuvano pivo), a kod Tura-

ka  sıcak şarap. Ipak, najozbiljni-ji su Nemci i Austrijanci sa svo-jim  glühweinom, maglenim, ili zamagljenim vinom, mada je veru-jemo čaša ta koja se magli. Ovakvo vino oni najčešće prave za božićne svečanosti, a kopiraju ih u Alzasu.

Nekada se takvo vino pilo iz spe-cijalnih krigli, pehara, najčešće sa poklopcem, kako mirisi ne bi od-lazili uzalud. Takve posude zvale su se tankard, a najstariji srebrni i pozlaćeni datira iz 1420. godine i pripadao je grofu Johanu IV od Kat-zenelnbogena, prvom zvaničnom uzgajivaču rizlinga.

Ne znam zbog čega danas nisu po-pularni, ali recepti za kuvana vina iz

81 80

tog doba definitivno su bili mašto-vitijih nego ovi današnji. Recimo, glühweinse se pripremao od zagre-janog crvenog vina sa dodatkom štapića cimeta, karanfilića, semena anisa, limuna, šećera, pa ponekad i malo vanile, a pri konzumaciji se uz njega često naiskap pila po čašica ruma ili nekog drugog šnapsa uzvi-kujući: Schuss!

Već ovde se pojavljuju varijacije ko-rišćenja nealkoholnih voćnih vina, od višnje ili borovnice, ali i varije-tet – kuvano belo vino.  Naravno, crveno je dostiglo daleko veću po-pularnost. U Nemačkoj se pojavio i feuerzangenbowle, gde se u kuva-no vino utapala slatka veknica obo-gaćena rumom.

Recept za nordijski glögg  sličan je nemačkom, pogotovo onoj „schuss“ varijanti, samo što se ovde ume-sto ruma dodavala vodka ili bren-di. Kako i dolikuje, u ovim hladnim zemljama navika kuvanja vina odr-žala se u dobroj meri do današnjih dana, pa je moguće kupiti brojne mešavine začina za  glögg  koje se samo uspu u tečnost kuvanu na

60-70 stepeni Celzijusa. Ovo vino se uparuje sa suvim grožđicama, pečenim i slanim koštunicama ili popularnim kolačićima i hlebčićima sa đumbirom i marmeladom od ja-goda u Danskoj. Pored bezalkohol-nih varijanti glögga, popularne su i one od kuvanog porta ili madeire.

U Francuskoj je ovo mešavina jef-tinog vina sa šećerom i cimetom i ne mora biti baš slatka, Holanđani stavljaju narandžu umesto limuna, Bugari med umesto šećera. U Mol-daviji izvar prave sa biberom i me-dom, dok Rumuni ukuvaju i parčiće jabuke.

Najdalje su otišli Kanađani, oni i u kuvano vino umešaju svoj javorov sirup i dodatni alkohol, pa to nazi-vaju caribou  i piju tokom lokalnog zimskog kvebečkog festivala.

Možda zvuči zanimljivo da je tokom Srednjeg veka bilo popularno hlad-no vinsko piće  würzweine, za koje

se tvrdi da ga je izmislio lično Hipo-krat kao lekoviti napitak i po kome se svojevremeno zvalo hipokris.

Pivo

Izvor: https://vrste-piva.weebly.com/vrste-piva.html

Pivo se može podeliti na vrste na osnovu više kriterijuma: prema na-činu vrenja, prema boji, prema sa-držaju alkohola i prema polaznoj sirovini.

Prema načinu vrenja:

Generalno, sva piva se dele na dve osnovne vrste: lageri i ejlovi. Os-novna razlika između ovih vrsta je u samom procesu proizvodnje. Da li je neko pivo lager ili ejl određuje se na osnovu tipa pivarskog kvas-ca koji se koristi i od temperature procesa. Ejlovi se prave sa kvascem koji započinje proces vrenja na po-vršini i na višoj temperaturi i pro-

ces traje relativno kratko. Sa druge strane, lageri se prave sa kvascem koji započinje proces fermentacije na dnu i odvija se na nižim tempe-raturama, a traje nešto duže.

Lageri- Ova piva se proizvode se vrenjem na nižim temperaturama, primenom pivskog kvasca donjeg vrenja. Ovde spadaju poznati tipovi piva: pilzenski, bečki, minhenski i dortmundski tip. U proizvodnji ovih piva nepoželjno je koristiti šećer. Ova piva piju se hladna, na tempe-raturi od 5 do 12°C i imaju karakte-rističan pun ukus i bogatu i trajnu penu.

Ejlovi- Ova piva se proizvode vre-njem na višim temperaturama, upotrebom pivskog kvasca gornjeg vrenja. Najpoznatiji tipovi ove vrste piva su Midl, Bitter, Pale ale, Bown ale, Scottish ale, Irusch ale, Altbier. Ova piva se piju topla, na ambijen-talnoj temperaturi, oko 20°C, što znači da se u principu ne hlade. Ova piva točena u čašu ne formi-raju penu, siromašnijeg su ukusa u odnosu na lager piva i sadrže više alkohola.

Prema boji:

osnovna podela piva prema boji je na SVETLA, TAMNA I CRNA.

Svetla piva - Najpoznatije vrste sve-tlih piva su Heineken i Stella Artois.

Crvena piva - Najpoznatija vrsta cr-venog piva je Kilkenny.

Tamna piva  – Najpoznatije vrste tamnog piva su Potrter i Stout. Naj-poznatije Stout pivo svakako je Gu-inness. 

Crna piva - vrlo tamna, gotovo ne-prozirna piva koja su vrlo hranljiva i najčešće imaju ukus karamele ili crne čokolade. Najpoznatije vrste su Kostritzer, Asahi, Sapporo i Kirin.

Prema sadržaju alkohola:

Sadržaj alkohola u pivima koja se danas proizvode se kreće u raspo-nu od 0,5% do 10%.Piva se na osno-vu ove podele dela na:

bezalkoholna piva (manje od 0,5% alkohola)

laka piva (ispod 3,5% alkohola)

standardna piva (lager i ale) - od 3,5 do 5% alkohola

jaka piva (preko 5% alkohola)

ječmena piva (preko 8% alkohola)

Prema polaznoj sirovini:

Osnovna sirovina za proizvodnju svih tipova piva je ječam, odnosno slad, u nekim slučajevima je do-zvoljena zamena dela slada drugim sirovinama. Najčešći dodaci su ku-kuruz, pšenica i raž.

Kukuruzno pivo -  kod njega je do 70% slada zamenjeno kukuruzom. 

Pšenično piva - zamena ječma pše-nicom. Ova piva se nazivaju i Bela piva. Najpoznatija su Berliner We-isen i Weisenbier. Pivara Weifert proizvodi ovaj tip piva pod nazivom Belo. 

Ražano pivo - Raž daje pivu neka nestandardna svojstva: voćni mi-ris, uljastu i često ljutu aromu. U Nemačkoj se proizvodi ražano pivo Schierlinger Roggenbier, a u Austriji Goldroggen.

83 82

U najvećem broju slučajeva, u str-nim žitima je neophodna primena herbicida da bi se ostvarili zado-voljavajući prinosi. Registrovan je veliki broj preparata za suzbijanje korova u ovim usevima. Herbicidi registrovani za suzbijanje korova u usevu strnih žita uglavnom poka-zuju solidnu efikasnost na većinu korova koji se javljaju, a pojedini preparati se izdvajaju po vrhun-skom delovanju na neke korove koji mogu da predstavljaju problem u ovim usevima.

Kada govorimo o primeni prepara-ta za suzbijanje korova u usevima strnih žita, ono što izdvaja vrhun-ske od prosečnih herbicida jeste delovanje na dve korovske vrste - prilepaču (Galium aparine) i pala-midu (Cirsium arvense). Pored toga što koristi hranljive materije i vodu namenjene gajenom usevu, prile-pača može da otežava žetvu usled otežanog rada kombajna. Palamida je biljka sa izuzetno jakim korenom i dugim puzećim rizomima, pojav-ljuje se oazno, jak je kompetitor i može u potpunosti da uguši gajeni usev. Veliki broj herbicida registro-vanih u raznim kulturama ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovič-no delovanje.

Kao herbicid koji besprekorno reša-va palamidu, prilepaču, kao i goru-šicu, mišjakinju, štavelj, ambroziju, kamilicu, poponac i druge korove u strnim žitima, izdvojio se Lancelot

450 WG. Odlikuje ga velika pokret-ljivost, zbog čega odlično deluje na korove koji imaju duboko razvijene podzemne organe kao što je palami-da, jer se preparat spušta u rizome i potpuno ih uništava, što se može najbolje uočiti sledeće vegetacione sezone kada se primeti da palamida nije više prisutna u narednom use-vu. Preparat Lancelot 450 WG sadrži dve aktivne materije- Aminopira-lid i Florasulam. Za razliku od veći-ne drugih herbicida registrovanih za primenu u usevima strnih žita, Lancelot 450 WG se osim delova-nja preko lista, odlikuje i vrlo do-brim delovanjem preko zemljišta (1-3 nedelje nakon primene), čime je omogućeno delovanje na korove koji kasnije niču ili na one koji imaju produžen period nicanja. Što se tiče

simptoma delovanja ovog preparata, najpre je bitno istaći da rast i razvoj korova prestaju već u roku od jednog dana nakon tretmana. Korovi vrlo brzo usvajaju ovaj preparat, tako da padavine 1 sat nakon primene ne mogu umanjiti njegov efekat. Nakon 3-4 dana, simptomi se ispoljavaju u vidu gubitka boje i uvijanja listova koje je praćeno skraćivanjem inter-nodija, dok potpuno sušenje korova nastupa 2-3 nedelje posle primene herbicida.

Preporučena doza primene ovog preparata je 33 grama po hektaru. Poželjno je da se prilikom primene doda i okvašivač kao što je Imox (0,1%) ili Trend 90 (0,1%) radi boljeg kvašenja lisne površine i distribuci-je preparata po tretiranoj površini.

Lancelot 450 WG - pravo rešenje za suzbijanje korova u strnim žitima

Danijela Radujkov, dipl. inž. polj.

U rezervoar prskalice, okvašivač se dodaje poslednji.

Preparat Lancelot 450 WG se može primeniti od početka bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice i ječma. Prednost primene prepa-rata do faze drugog kolenca je u tome što su korovi dobro vidljivi i u gušćim usevima strnih žita i što deo preparata dospe na površi-nu zemlje što kasnije omogućava preparatu da pokaže i svoje dobro zemljišno delovanje. Ovaj preparat se, takođe, od drugih izdvaja po tome što poseduje vrlo dobru ak-tivnost i pri nižim temperaturama, čak i do 5̊C, tako da možemo da očekujemo odličnu efikasnost i u slučaju hladnijeg perioda u vreme primene preparata.

Kada govorimo o plodoredu, iste je-seni se mogu sejati ozima žita i ulja-na repica; sledećeg proleća kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir, mrkva, luk, lucerka, dok se nakon 14 meseci mogu sejati soja i grašak.

Preparat Lancelot 450 WG je dobro rešenje kada se pšenica kombinuje u plodoredu sa uljanom repicom,

jer nema ograničenja, odnosno ne smeta narednom usevu uljane re-pice za razliku od nekih drugih pre-parata koji u pojedinim godinama mogu loše delovati na uljanu repicu.

Preparat Lancelot 450 WG se paku-je u hektarskoj dozi (33 g) ali postoji i pakovanje od 500 grama.

Kao što znamo, korovi u usevu str-nih žita, kao i u drugim usevima,

mogu značajno uticati na smanje-nje prinosa. Da bi to sprečili, po-trebno je izabrati najpre kvalitetan herbicid, kao što je Lancelot 450 WG, koji će svojom efikasnošću opravdati postojanje na tržištu i poverenje kupca. I još nešto, pri-mena preparata Lancelot 450 WG u ovoj sezoni itekako utiče na sma-njenje brojnosti biljaka palamide u narednoj sezoni. A to je tzv. dodata vrednost.

85 84

Uzimajući u obzir cenu koštanja proizvodnje, radne snage, repromaterijala potrebno je sve mogućnosti iskoristiti do kraja. Postoji više preporuka kojih bi se trebalo pridržavati kod korištenja pesticida.

Podešavanje prskalica i korišćenje adekvatnih dizni. Prilagoditi brzinu kretanja, protok vazduha, količinu vode kojom se tretira tj. dobro istretirati biljke ali da se ne sliva rastvor preparata sa listova. To su sve opšte stvari kojih se treba pridržavati.

Ono o čemu treba posebno voditi računa su sledeće stvari:• pH rastvor, naročito kada se koristi alkalna voda što

je čest slučaj u Vojvodini. Dok je većina fungicida stabilna na različitim pH, neki kao što su captan ili mankozeb se dosta lako razgrađuju u alkalnoj sredi-ni. Poluživot aktivne materije captan na pH 5 iznosi 32 sata, na pH 7 je 8 sati, a na pH 8 samo 10 minuta. Kod aktivne materije mankozeb je situacija slična,

na pH 5 poluživot je 32 sata, 17 sati na pH 7, a 34 sata na ph 9

• insekticidi su osetljiviji na pH vrednosti vode nego fungicidi

• postoje sredstva za korekciju pH vode odnosno ra-stvora (FitoFert pH Green)

• često dodavanje okvašivača, pogotovo ukoliko su preporučeni uz preparat značajno povećavaju efi-kasnost i trajnost preparata. Neki okvašivači sadrže UV protektante što znači da smanjuju UV razgradnju preparata. Neki okvašivači na bazi ulja tj. parafina imaju negativno delovanje na gljive, npr. pepelnicu utičući jako loše na zoospore gljive.

• protektivne fungicide bi trebalo primeniti po suvom vremenu radi bržeg sušenja depozita i boljeg veziva-nja preparata za površinu lista. Primena preventiv-nih preparata nekoliko sati pre velikih kiša će izazva-ti gubitak preparata i lošije delovanje.

• primenjivati sistemične preparate u kišnim i vlažni-jim periodima jer je tada kutikula tanja - „isprana“

Kako što bolje iskoristiti fungicide?Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

pa je usvajanje preparata brzo i znatno lakše nego u suvim periodima. Takođe, nakon usvajanja nema opasnosti od spiranja kišom.

• voditi računa o uslovima tokom dana, vetru, tempe-raturama i vlažnosti vazduha. Što se tiče vetra mo-žemo se prilagoditi veličinama dizni ili korišćenjem vazdušne podrške u ratarstvu, korigovanjem vazduš-ne mase na atomizerima u voćarstvu

• izbegavati tretiranja u najtoplijim delovima dana u toplim mesecima zbog bržeg isparavanja vode tj. ra-stvora za tretiranje

• voditi računa o rezistentnosti gljiva prema fungici-dima i držati se određenih pravila npr. da ne treba primanjivati sistemične fungicide ispod preporuče-nih doza jer se gljive tada brže „adaptiraju“ fungi-cidima i ne primenjivati sistemične fungicide kod visokog intenziteta napada sa obilnom sporulacijom zbog verovatnoće pojave mutanata u toj populaciji koji su otporniji na delovanje fungicida. Rešenje je ili miks sa preventivnim fungicidima koji bolje rešavaju problem spora ili primeniti prvo preventivne, a onda sistemične fungicide.

• voditi računa o miksovanju preparata jer to pone-kad može dovesti do pojave fitotoksičnosti. Tako npr. mešanje sumpora sa uljima može dovesti do fitotok-sičnosti čak i u intervalu između njihovih primena od 2 nedelje. Takođe sumpor ne primenjivati na visokim temperaturama preko 28°C, kao i bakar na niskim temperatura ispod 5°C i vlažnom sporosušećem pe-riodu. Takođe bakar ne mešati sa fosfornom kiseli-nom jer bakar postaje znatno dostupniji i toksičniji u kiseloj sredini. Kaptan takođe može biti fitotoksičan kada se koristi sa uljima ili u periodu primene od 4 dana. Prilikom miksovanje fungicida, treba ih pret-hodno proveriti jer nekontrolisano mešanje može dovesti i do inaktivacije fungicida.

• pakovanja fungicidi u vodotopljivim kesicama (kod nas su retki) se ne primenjuju sa uljima ni đubrivi-ma koja imaju bor zato što sprečavaju rastvaranje kesica.

Kada je o miksu pesticidnih preparata i folijarnih đu-briva reč, mešati u sledećem redosledu (osim ako uputstvom nije drugačije određeno):

• sipati prvo manju količinu vode;• zatim vodotopive kesice;• u vodi razmućene praškaste preparate;• granulisane preparate;• SC preparate;• EC preparate;• đubriva uvek idu na kraju;• ostatak vode;

Pridržavanje svih ovih stavki je poželjno i preporučljivo jer se uprkos određenim poteškoćama (česte kiše, kon-statni vetrovi, iznenadni i jak napad štetočina...) pun efekat fungicida samo tada može ostvariti.

87 86 86

Po jedanaesti put kompanija Agromarket je u periodu 19 – 21. februara (Hala 5 Beogradskog sajma) održala svoj kućni sajam, EXPO 11. Tokom prva dva dana, više od 1500 posetilaca, po-slovnih partnera iz Srbije moglo je da se upozna sa novinama u portfoliu garden sektora, sek-tora pesticida, vodotopivih i folijarnih đubriva, semena… Domaćini su poslovnim pri-jateljima među više od 3000 izloženih artikala predstavili i brojne novine, pri čemu su naj-veću pažnju izazvali robotizo-vana akumulatorska kosačica, novi modeli trimera i prska-lica, pesticidi Delegate 250 WG, Priaxor,  đubriva Fitofert Speed G i FitoFert Speed S, novi sor-timent semena strnih žita (So-thys, Santorin, Foxyll…) i drugi brojni proizvodi. Poslovnim pri-jateljima sa područja Srbije je ponuđena i nova aplikacija “On-line poručivanje” što je izazvalo izuzetno veliki interes.

Sajamska manifestacija, od kako je preseljena 2016. u Beograd, po-primila je međunarodni karakter što se i ove godine potrvdilo 21. fe-bruara kada je preko 400 poslovnih prijatelja iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Makedonije,

Hrvatske, Grčke, Iraka,   Albanije, Belgije, Kosova… Svi oni su uz sve-srdnu pomoć domaćina mogli da upoznaju ponudu koju Agromarket ima za njihova tržišta.

Tokom sva tri dana trajanja EXPO 11, održavana su predavanja o novina-ma u ponudi za 2018. godinu, i to domaćim kupcima su predstavljene teme: “Aktuelnosti u zaštiti bilja – voćarstvo“ (Goran Jakovljević), „Fi-tofert u ishrani bilja – voćarstvo“ (Miloš Stojanović),   „Aktuelnosti iz Agromarket-a u zaštiti bilja – po-vrtarstvo“ (Mladen Đorđević), „Fi-tofert u ishrani bilja – povrtarstvo (Goran Radovanović)“, te   „Prezen-tacija asortimana Telwin-a za 2018. godinu (Francesco Cogo). Poslovnim partnerima iz inostranstva pred-stavljene su sledeće teme: „Aktu-elnosti iz Agromarket-a u zaštiti bilja“ (Dragan Đorđević), „Fitofert u ishrani bilja“ (Goran Radovanović), „Prodajni program Villager-a u Slo-veniji“ (Zvonko Gavrilov).

Tradicionalno, poslednjeg dana saj-ma organizovano je izvlačenje do-bitnika u nagradnoj igri. Preko 1500 kupona je bilo u igri, a dobitničke kupone su naizmenično izvlačile dve ljupke dame, Milica Pavićević iz DC Danilovgrad i Samira Smajlović iz DC Sarajevo uz pomoć voditelja programa Dejana Pantelića. A do-bitnici vrednih nagrada su:

Dalibor Radulj - Motorna kosačica Villager VS 51 P Melanija Džudžar - Motorna kosa Villager BC 1250 PE Slavko Zurzulj – Doza KWS semena kukuruza Dragan Bojanić - Doza KWS semena kukuruza Adnan Ćoralić - Doza KWS semena kukuruza Leonardo Biskupović – Komplet herbicida DuPont Lela Ivković - Komplet herbicida Dow AgroSciences Goran Glenović – Pakovanje (5/1) FitoFert Speed Aca Janković – Pakovanje (5/1) FitoFert HumiSuper Plus

Pored radnog dela, na sajmu se našlo vremena i za druženje, pri-ču, susrete starih prijatelja, nova prijateljstva, što je sve upotpunilo prijatnu sliku sa EXPO 11, koja je i najbolja pozivnica za EXPO 12.

EXPO 11 – dobri domaćini, još bolji gosti

Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

89 88

Dugo očekivani IPARD fondovi po-stali su dostupni našim poljopri-vrednim proizvođačima krajem prošle godine. IPARD II je program koji je usvojen odlukom Evropske komisije, 20. januara 2015. godine, kao Program pretpristupne pomo-ći za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. godine. IPARD II program je najznačajniji program pretpristupne podrške ruralnom razvoju i prvi dokument iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koji je odobren od strane svih članica Evropske unije. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivredne pro-izvođače i prerađivače, kao i sve stanovnike ruralnih područja Repu-blike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način, pripremili za ispunjavanje evrop-skih standarda i zakona u oblasti poljoprivrede, prehrambene indu-strije i zaštite životne sredine. Pro-gram definiše mere koje će omo-gućiti finansijsku podršku sektoru primarne poljoprivredne proizvod-nje, sektoru prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda, kao i podršku diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima Re-publike Srbije. Prioritetni sektori za investiranje su sektor mleka, mesa, voća i povrća i ratarstva.

Kako iskustva iz drugih zemalja po-kazuju da je najveći deo neprihva-ćenih projekata odbijen zbog loše pripremljene dokumentacije, raz-govarali smo sa Nićin Radivojem i Stegić Milanom, partnerima u kon-sultantskoj kući Terra Consulting iz Novog Sada, o temama koje su

najznačajnije za uspešno učestvo-vanje poljoprivrednih proizvođača na IPARD pozivima:

Koliko je velika zainteresova-nost poljoprivrednih proizvo-đača za IPARD podsticaje i šta vide kao najveću prepreku? Poljoprivredni proizvođači su po-kazali veliku zainteresovanost za IPARD podsticaje, a posebno za nabavku traktora. Međutim, inte-resovanje je bilo značajno veće od broja poslatih projekata pre svega zbog činjenice da postoje nejasno-će u IPARD pravilima koje nisu do kraja pojašnjene od strane Uprave za agrarna plaćanja što je unelo dozu nesigurnosti kod proizvođača. Mi ovo vidimo kao proces učenja same Uprave, samih proizvođača i konsultantskih kuća koje pružaju podršku na terenu, ali je neophod-na bolja međusobna saradnja kako bi se uočeni problemi rešavali.

Da li su IPARD podsticaji zaka-snili ili su stigli u pravo vreme? IPARD podsticaji su dugo godina u nazad najavljivani, ali dobro je da su stvoreni uslovi da poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost kori-šćenja ovako značajnih sredstva.

Šta je najveća vrednost ova-kvih podsticaja, odnosno šta poljoprivrednici treba da pre-poznaju kao najveću šansu? Osnovni cilj IPARD-a jeste da se unapredi poslovanje proizvođača i time poveća njihova konkuren-tnost. Sami proizvođači uočili su da kroz značajna sredstva IPARD fon-da, mogu da unaprede svoju proi-zvodnju i učini je konkurentnijom i profitabilnijom.

Koliko je sama procedura kom-pleksna i šta su neki osnovni ko-raci u samom procesu prijava? Procedura je veoma zahtevna i u velikoj meri drugačija od onoga što smo imali kroz nacionalne mere. Pravila su drugačija i zahteva se pri-prema veoma opsežne dokumenta-cije kako u prijavi projekta (biznis plan, ponude, građevinske dozvo-le...) tako i u toku i nakon realizacije investicije (računi, potvrde o zado-voljavanju niza standarda, upotreb-na dozvola i sl.). Međutim, niko ne treba da se obeshrabri jer su mo-gućnosti IPARD fonda veoma velike.

Prošao je prvi poziv, kako biste ocenili rezultate prvog ciklusa? Po našem mišljenju, broj pod-netih zahteva je veoma zadovo-ljavajući. Međutim, faza ocene projekata, koja je sada u toku, pokazaće koliko je Uprava uspela da jasno definiše pravila na osno-vu kojih su rađeni projekti, i na koji način će se ona postaviti pre-ma onim poljoprivrednicima koji možda nisu uspeli da na najbo-lji način pripreme svoje projekte. Šta mogu poljoprivrednici da očekuju u narednom perio-du i kako biste ih savetovali da se pripreme za sledeće pozive? Proizvođači treba da vode doma-ćinski svoja gazdinstva, da vode profitabilno poslovanje i da vode računa o stvarnom obimu investici-je koju žele da realizuju, odnosno da njihovo poslovanje može da iz-drži investiciju koja je planirana. Važno je voditi računa i bodovima, a posebna podrška pruža se mla-dim osobama do 40 godina, žena-ma, zadrugarima i sl.

Ipak, IPARDIvana Tanurdžić, novinar

Ime i prezime:

--------------------------------------------

Firma:

--------------------------------------------

Adresa:

--------------------------------------------

Mobilni telefon:

--------------------------------------------

E-mail:

--------------------------------------------

Datum:

--------------------------------------------

Potpis:

--------------------------------------------

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2

34000 Kragujevac

Želim da se registrujemza besplatno dobijanje:

(zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

a) Ratarstvo b) Voćarstvoc) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnostsa dole navedenim pravilima:

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac,PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnostkorisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa

relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket

se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene

od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS

poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primatibesplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenimobaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

91

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlakdirektor marketinga 063/106-63-55Dragan Lazarevićrukovodilac stručne službe

063/580-958Dragan Đorđević DC Niš

063/102-23-45Momčilo Pejović DC Subotica

063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd

063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin

063/628-175Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica

063/625-531Danijela Radujkov DC Sombor

069/51-06-121Mladen Đorđević DC Kragujevac

063/105-81-94Miloš Stojanovićdirektor sektora ishrane bilja

063/414-722Milan Raković DC Sremska Mitrovica

062/213-078Goran Radovanović DC Niš

069/50-70-979Bojana Stanković DC Kragujevac

063/861-86-33Dragiša Vuković DC Kragujevac

062/608-661Milan Kusalo DC Zrenjanin

069/508-65-55Marija Bujagić DC Beograd

063/590-034Miloš Bubnjević DC Sombor

063/590-225

SLUŽBA PRODAJE:

DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC NišGoran Petrović, 063/105-83-20Bojan Đokić, 063/668-165Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995Željko Ilić, 063/590-296

DC ZrenjaninNebojša Lugonja, 063/10-58-223Srđan Protić, 069/507-09-78

DC SomborSlovenka Nikšić, 063/112-01-38Irena Simonović, 063/106-66-06Darko Bukvić, 063/438-641

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929Miljana Vucelja, 063/105-82-76

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312Dragan Dimitrić, 063/10-58-002Nikola Petrović, 063/626-953

DC SuboticaDejan Milinčević, 063/106-74-79Miloš Tomašev, 063/635-495Senka Romić, 069/50 70 827

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com,

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41Dejana Klisurić, 063/11-24-570

AGROMARKET BIH:DC BijeljinaMilenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046Mladen Bijelić, +387 66/365-978Jovo Vujević, + 387 65/189 104

DC Banja LukaBojan Krunić, +387 65/713-435Dragan Ćurković, +387 65/983-150Maja Mirković, +387 65/146-875Lolo Marčeta, +387 65/867-775Kristijan Veber, +387 66/001-352Miloš Todorović, +387 65/843-244

DC SarajevoMirza Babić, +387 65/623-413Danijela Đurđić, +387 33/407-481Samira Smajlović, +387 33/407-483Samir Čobo, +387 66/286-792Mario Rajič, +387 66/289-439

AGROMARKET CRNA GORA:DC DanilovgradSpaso Popović, + 382 67/207-104Miroslav Jokić, + 382 69/300-845Gojko Ljumović, +382 69/183-032Milica Pavićević, +382 69/388-778

AGROMARKET KS:DC PrištinaNaser Spahiu, +383 49/733-814Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

63

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni

urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac

: Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

Dr Zorica Jestrović sektor semena

063/59-01-139; Marko Minić sektor semena

069/511-06-44

92

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet

www.agrosvet.rs