nena seminarski organziacija u sportu.doc

7/25/2019 nena seminarski organziacija u sportu.doc

1/38

UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA NOVI SAD

FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADMENT, EKONOMIJU I

FINANSIJE

SEMINARSKI RAD

PREDMET:Organizacija u sportu, zdravstvu i turizmu

Tma: Mar!ting u sportu

Mentor: Student:

Beograd 2016.


2/38

SADR"A#

1. Uvod 3

2. Drutvo i sport 4

3. Privlanost sporta 5

4. Pojam sportske publike 6

5. Sport i nova !

6. "omerijali#aija sporta $

!. %a#voj marketin&a u sportu 1'

(. )isija marketin&a u sportu 1'

$. )arketin& i industrija sporta 11

1'. )arketin& u sportskoj or&ani#aiji 12a. )arketin& miks 12

*mi+, kluba 12

Sportska marka 13

Sportski do&a+aj 14

Sportske uslu&e 15

b. S.-../. anali#a 1611. Plan marketin&a sportske

or&ani#aije 1!12. Sportsko tr,ite 21

a. *stra,ivanje sportsko& tr,ita 22b. Se&mentaija sportsko&

tr,ita 23

. "anali distribuije sportsko& proi#voda 24

13. Spon#orstvo u sportu 25

a. )arketin& i# #asede 26

b. *ndosament 2!14. snovi i pola#ite P%0 a u sportu 2$

a. Publi %elations P% 2$

b. dnosi sa medijima 31

. dvertaj#in& 33

d. *nternet marketin& i sport 35

15. akljuak 36

iteratura 3!


3/38

$% &'OD

)arketin& je kao konepija ili poslovna ilo#oija nastao sredinom prolo& veka i od

tada se stalno usavrava i prouava skoro u elom svetu. U sutini re je o jednoj od

tr,ini7 konepija upravljanja i rukovo+enja or&ani#aijom8 koja umesto ranije proi#vodneorjentaije8 inau&urie tr,inu orjentaiju elokupne poslovne politike or&ani#aije8 a sa tim u

ve#i i prinip da se svaka kritina poslovna odluka mora donositi kro# pri#mu njeno& odra#a

na ponaanje potroaa tj. kupa.

Sport je podruje ljudsko& delovanja u okviru ko&a marketin& #au#ima #naajno

mesto jer su mno&i sportski do&a+aji masovne medijske maniestaije najvie& ran&a

Svetsko prvenstvo u udbalu8 koari...8 limpijske i&re8 9vropska prvenstva8 i&a ampiona

u udbalu itd. broj &ledalaa koji posredstvom televi#ije prate sportske do&a+aje dosti,e

milionske brojke8 tako da sportski do&a+aji postaju sve vie komunikaije i#me+u sami7

aktera i o&romne mase navijaa tj. potroaa. va injenia omo&u:ava uspostavljanjebrojni7 relaija psi7oloko&8 soioloko& i naroito marketinko& karaktera.

)arketin& u sportu mo,emo posmatrati kao jedan od &lavni78 a sada ve: i krajnje

neop7odan8 opredeljuju:i strate&ijski prava sportski7 or&ani#aija8 u reali#aiji sportski7

iljeva8 pro&rama i #adataka.

Sa aspekta sportski7 or&ani#aija8 marketin& treba posmatrati kao va,nu poslovnu

unkiju8 koja obu7vata sve aktivnosti koje su neop7odne da se indetiikuje8 antiipira i

#adovolji tra,nja u# ostvarenje iljeva poslovanja8 &de vie od polovine sredstava sportski

kolektiv obe#be+uje marketin& aktivnostima. bo& to&a8 upravljanje marketin& aktivnostima

u sportskim or&ani#aijama #a7teva eikasnu kombinaiju elemenata kao to su; proi#vodsportski re#ultat8 ena8 distribuija prodaja i promoija.


4/38

(% DR&)T'O I SPORT

Sport se ne mo,e posmatrati i#olovano od drutveno& stanja i konteksta. Svakodrutvo predstavlja i#vesnu or&ani#aiju proi#vodnje8 drutveni7 delatnosti i drutveni7

odnosa. /o je samodovoljan sistem akije koji je sposoban da postoji du,e ne&o to je,ivotni vek pojedina. Drutvene &rupe se uvek javljaju #bo& odre+eni7 aktivnosti i#adovoljavanja speiini7 potreba. ne se naje:e i dele po unkiji koju ljudi &rupno vre;ekonomske8 porodino0srodnike8 vaspitno0obra#ovne8 kulturne8 reli&io#ne8 politike8rekreaijske8 sportske itd.

Drutvo je u tesnoj ve#i sa svim maniestaionim obliima sporta8 jedino se postavljapitanje unkionisanja nje&ovi7 instituionalni7 oblika=

Drutvo obe#be+uje od&ovaraju:u podelu ulo&a8 i#me+u ostali7 i sportski7= onopriprema mlade ljude da preu#mu neku od ti7 postoje:i7 ulo&a=

Drutvo8 putem sporta8 svojim lanovima pru,a mo&u:nost intarikije i posebne vrstekomuniiranja=

Drutvo soijali#uje svoje lanove8 a sport je #naajan a&ens te soijali#aije=

a neka drutva je karakteristino prekomerno verovanje u sport i nje&ove unkije8dok je #a dru&a sport neto sekundarno i mar&inalno. Preterano verovanje u sport void donje&ove mitolo&i#aije8 jer se na sport &leda kao na neku novu vrstu reli&ije koja treba daomo&u:i ostvarenje vode:i7 ideala. >ta vie8 sport se8 danas8 u kri#nim vremenima poinjeposmatrati kao spasonosna ormula #a drutventi pro7odnost pokretljivost. Sportu seponekad pripisuje mo: koju ne poseduje bar kad je u pitanju drutvo. Ustvari8 sport je samo

slika i i#ra# odre+eno& drutva= on reprodukuje obnavlja drutvo u sa,etom obliku. Sport je#drav kad je i drutvo #dravo i kvari se #ajedno sa kri#om drutva. ko u drutvu ima porokai kriminala8 oni vrlo lako nala#e svoj put do sporta. ato svaka reorma sporta tra,i ipret7odnu promenu i reormu drutva.

?a,nost istra,ivanja sporta je evidentna8 jer on pripada naoj ivili#aiji8 sastavni jedeo ivili#aijski7 i kulturni7 tokova. Prate:i tok i ra#voj sporta u ra#novrsnim drutvima8mo,e se #akljuiti slede:e; Sport nije pod @staklenim #vonom@8 ve: deli sudbinu drutvakojem pripada i kome se svakodnevno maniestuje. "onkretnije reeno8 sport je i#ra#odre+eno& drutva8 nje&ovi7 obra#aa i svi7 protivrenosti koje ono nosi sa sobom. Sport jepodsistem8 podruje drutva8 >to #nai da pripada &lobalnijem poretku i iroj drutvenojelini.

Sport se smatra mar&inalnom drutvenom aktivno:u mada8 danas8 sve e:e saperierije drutveno& ,ivota dola#i u entar drutveni7 #bivanja. avisno od drutva i sportakoji se propa&ira8 postoje ra#liite maniestne i latentne unkije sporta. Drutvo nije7omo&ena elina i ne mo,e se posmatrati kao jedinstven blok.


5/38

*% PRI'+ANOST SPORTA

U odnosu na ranije8 tradiionalno s7vatanje sporta8 ini se da je potrebno re:i ta se

podra#umeva pod savremenim sportom; AU pitanju je jedan elastini epitet koji vie govori o

onome ko ga upotrebljava, nego o pojavi o kojoj je re. Danas se #a sport kro# pra:enje inavijanje #anima skoro polovina oveanstva. )e+u onima koji se interesuju nala#e se ljudi

ra#liito& pola8 u#rasta8 kulturno& nivoa8 ra#liiti7 politiki7 i reli&io#ni7 ube+enja.

Proi#vodnja potreba u sportu neodvojiva je od naina i lo&ike proi#vodnje8 naina

svakodnevno& ,ivota ljudi u savremenom drutvu. Soiolo&ija u svojim anali#ama u#ima u

ob#ir ove speiinosti pokuavaju:i da od&ovori na pitanje #ato je sport danas tako

popularan. Svaka ljudska delatnost ima #a ilj #adovoljavanje odre+ene potrebe. U drutvu

privatne svojine i robne proi#vodnje i sport postaje kapital odnos8 proesionali#uje se8

poprima komerijalne nanose.

Proesionalno0komerijalni sport je idealni sluaj delatnosti koja mo,e slu,iti #a

#adovoljavanje masovni7 potreba publike. n je reakija na nemo&u:nost da se #adovolje

dru&e univer#alnije potrebe.


6/38

-% PO#AM SPORTSKE P&.+IKE


7/38

/% SPORT I NO'A0

?e#a i#me+u sporta i ekonomije nije nikada o#biljno dovedena u pitanje8 mada se

karakter te ve#e menjao. Danas romantiarski #vui slo&an da je nova neto nedostojno i

prljavo8 to ra#ara #dravo i plemenito tkivo sporta. %anije se ,elelo predstaviti da su svetnova i svet sporta sute suprotnosti. "raj CC veka o#naio je deinitivno #dru,ivanje sporta i

nova koji su poeli da bratime nemo&u:nosti. Pre to&a8 sport i nova8 reeno metaoriki8

bill su tek vereni. Dr,ava8 lokalna drutva i sportski pokret8 na dobrovoljnoj osnovi

preu#imaju rukovo+enje sportom= s dru&e strane8 tr&ovi proi#vode i prodaju sportske

rekvi#ite8 ija je ekonomska vrednost jo uvek niska. U drutvu8 u kome sve vie vlada

ekonomska lo&ika8 sport je8 jo uvek8 ljubomorno uvao polje i&re.

Danas je sport postao #latni kave# bi#nisa. Pro,et novem8 ponekad se sro#ava do

moralno& bankrota= upre&nut u politike projekte8 #au#dan ra#lo#ima dr,avno& presti,a8 s

mukom brani i&ru kao svoj temelj. ato savremeni save# i#me+u sporta i nova ne bi smeoda se pretvori u najvul&arniji vaarski komerijali#am. )e+utim8 esto se ne pravi

elementarna ra#lika i#me+u sporta8 s jedne strane8 i irkusko& vaarista s dru&e8 koje

avori#uje8 pre sve&a8 sportove sa visokim stepenom ri#ika po ,ivot. Danas8 na kraju jedno&

veka sporti#aije na&oveten je menad,er moderno& doba= ekonomija se domo&la sporta8

ali je sport8 s dru&e strane8 prokrio put ekonomiji.


8/38

?elike multinaionalne kompanije su to dobro s7vatile i #a nji7 je skoro obave#a da

uestvuju kao spon#ori na me+unarodnim takmienjima. Sve ve:e ure:e spon#ora dodatni

je i#&ovor dr,avi da se povue i# sektora koji joj je tradiionalno pripadao. Sportu je du&o

vremena bilo la&odno u krilu dr,ave. a to su bili krivi sami sportski radnii i sportska

birokratija navikli da pre,ivljavaju 0 a neki i dobro ,ive 0 od dotaija i doprinosa koje je davaladr,ava. Sportske instituije i klubovi su du&o bili miljenii vlasti. "ada je dolo vreme

liavanja i pre,ivljavanja8 kada je u&ro,ena i sama eistenija8 nisu pomo&la ni saoptenja i

besplatan servis masovni7 medija.

Dr,ava se poela dr,ati re#ervisano. /o je bio si&nal sportu da se okre:e a&resivnoj

propa&andi8 promoiji i marketin& koneptu. "lubovi i proesionalne sportske or&ani#aije u

svetu ve: odavno samostalno stiu pri7ode ne samo od svoje osnovne delatnosti 0

uestvovanja na takmienjima i &ledalaa8 ne&o i od reklame8 prodaje prava na /? prenos8

transera vr7unski7 sportista i spon#orstva u pojedinim sluajevima i preko 6' F pri7oda.

?e#a i#me+u sporta i nova danas je postala najrentabilnija i najproitabilnija8 tvrde mno&iistra,ivai.

&romne novane mase stavljene su u promet. Samo u 1$(5. &odini spon#orsrva u

sportu donela su Sjedinjenim Dr,avama 184 milijarde dolara8 a ukupan do7odak od

proesionalno& sporta i#nosio je 3 milijarde dolara. *stoj dr,avi je sport 1$$1. &odine doneo

najvie nova i bio ak unosnija &rana od natne industrije 26 milijardi dolara.

)a&ini trou&ao bi#nis 0 sport 0 /? prela#i i naj#atvorenije &ranie. Prime:eno je da

priliv nova u sport pove:ava nejednakost i#me+u veliki7 i mali7 klubova8 i#me+u sportista

bo&ati7 i siromani7 #emalja8 umanjuju:i na taj nain ono to uobiajeno #ovemo

velianstvena ne#avisnost sporta. *sto tako8 ne treba #aboraviti da pove:anje broja turnira imeeva mo#e da i#a#ove #asi:enost publike.


9/38

1% KOMER0I#A+I2A0I#A SPORTA

U protekle tri deenije8 kao re#ultat komerijali#aije8 sport koji je imao du&aku

nekomerijalnu istoriju8 preao je put od i&re ra#onode do o#biljno& bi#nisa. Smatra se da

je do na&lo& irenja komerijali#aije u sportu najvie doprinela interakija slede:i7 aktora;te,nja ka sportskom spektaklu8 ra#voj te7nolo&ija8 pove:anje konkurenije8 &lad #a

rekordima i proesionali#aija menad,menta rukovodstva u sportu.

/vrde:i da komerijali#aija odu#ima sutinu postojanja samo& sporta8

komerijali#aija sporta se i danas osu+uje kao ne,eljen proes. Sa jedne strane smatra se

da je komerijali#aija sporta o7rabrila opravdala pojavu dopin&a u sportu8 nametanje

utakmia8 kokanje i nasilje. Dok se sa dru&e strane na komerijali#aiju &leda kao na

pokretaku sna&u sporta.


10/38

3% RA2'O# MARKETIN4A & SPORT&

>irenjem marketin&a sedamdeseti7 &odina u neproitnim or&ani#aijama8 i#nikli su i

marketin& problemi8 koji su reavani8 u&lavnom optim marketinkim prinipima. U sportskim

or&ani#aijama8 svakodnevno su prisutni problemi nedostatka inansijski7 sredstava8 koji nedaju mo&unost8 ili ak limitiraju sprovodenje sportski7 aktivnosti.

Postavlja se osnovno pitanje; u kojoj meri i u kom obliku se marketin& koristi u

sportuG d&ovor na to pitanje mo,e nam dati se&mentaija nje&ovi7 reursa i mo&unosti8 ali

i neke predstave o ansama8 koje sport ima u oblasti marketin&a.

U savremenom vr7unskom sportu marketin& i&ra veoma va,nu ulo&u8 jednostavno

#ato to #a7valjuju:i marketin&u sport dobija mo&u:nost privlaenja #naajni7 sredstava8

neop7odni7 #a nje&ovo unkionisanje. U isto vreme #a one or&ani#aije i sportiste koji imaju

vr7unske sportske re#ultate ali i od&ovaraju:u menad,emntsko0marketinku strate&iju

pomo:u koje mo&u da komerijalno iskoriste8 marketin& predstavlja dopunsku mo&u:nost #a

stvaranje vrlo visoko& proita.

U savremenom sportu marketin&8 po ulo#i i va,nosti8 ini naj#naajniju radnu unkiju

bilo koje sportske or&ani#aije.

5% MISI#A MARKETIN4A & SPORT&

Drutveni #naaj sporta proi#ila#i i# prirodne potrebe ljudi #a sportskim aktivnostima8

u kojima se oni usmeravaju ka savrenstvu du7a i tela. Sportski interesi i&raju veoma va,nu

komunikaijsku ulo&u u drutvu8 politikoj i to je va,no #a marketin& u sportu ekonomskoj

seri ovekovi7 delatnosti. Dru&i8 ne manje va,ni interesi sporta8 le,e u seri radne delatnosti8

jer #a mno&e8 sport je proesija. U #naajnoj meri savremeni sport predstavlja uspean i

#adovoljavajui bi#nis #a mno&e. n je uvek predmet interesa najire javnosti8 i i#lo,en je

neprestanom okusiranju sredstava masovno& inormisanja.

U sadanjim okolnostima sport8 da bi se ostvario kao kreaija8 tra,i puteve i#laska i#

#aarano& kru&a8 u kome nedostaju:a sredstva8 odluuju:e opredeljuju kvantitet i kvalitet

sportsko& stvaralatva. )isija marketin&a u sportu nala#i se u kontinuiranom pribavljanju

ondovai tra,enju inansijske podrke #a reali#aiju sopstveni7 sportski7 pro&rama.Sa jedne strane proit i nje&ovo umno,avanje8 radi ostvarivanja sportsko& ra#voja8 je

jedan od va,ni7 momenata uvo+enja marketin& strate&ije u sport8 na putu ostvarivanja

&lavno& sportsko& ilja; dosti#anja optimalni7 sportski7 re#ultata a samim tim i usavravanja

od&ovaraju:i7 ovekovi7 kvaliteta.
http://www.savremenisport.com/Finansije_Pribavljanje_fondova.htmlhttp://www.savremenisport.com/Finansije_Pribavljanje_fondova.htmlhttp://www.savremenisport.com/Finansije_Pribavljanje_fondova.htmlhttp://www.savremenisport.com/Finansije_Pribavljanje_fondova.html


11/38

6% MARKETIN4 I IND&STRI#A SPORTA

Iedan od enomena sporta poetkom CC* veka nala#i se u pojavljivanju o#biljno&

bi#nisa. U tom bi#nisu entralno mesto #au#imaju sportski prota&onisti; sportisti8 treneri8

menad,eri8 sportske or&ani#aije8 or&ani#atori sportski7 do&a+aja8 kao jedinstveni promoterikorporativno& bi#nisa8 odnosno spon#ora i to pre sve&a preko sportsko& auditorijuma8 kojim

oni vladaju. U isto vreme sportski prota&onisti ra#vijaju sopstveni bi#nis8 u kome identiikuju

svoje proi#vode i iljno tr,ite.

%a#voj sporta i uoavanje potenijalno& tr,ita u sportskom auditorijumu utiali su na

strate&ijska opredeljenja mno&i7 kompanija koje proi#vode sportsku opremu i rekvi#ite. ni

ra#vijaju svoju proi#vodnju dvojako; na osnovu potreba savremeno& sporta u dosti#anju

optimalni7 sportski7 re#ultata8 ra#vijaju:i savremene te7nolo&ije i usavravaju:i svoje

proi#vode= i na osnovu potreba iroko& tr,ita8 koje se nala#i u sportskom auditorijumu. Pod

tim se podra#umeva #adovoljenje potreba svi7 oni7 koji na bilo koji nain uestvuju usportskim aktivnostima sportista proesionalaa i amatera8 rekreativaa i oni7 koji se

identiikuju sa sportskim #ve#dama.

Iednom reju8 na#naeni subjekti8 uesnii sportsko& bi#nisa8 ormirali su ve: novu

poprilino dobrostoje:u privrednu &ranu 0 industriju sporta. tome najbolje &ovore injenie

da je u SD8 1$(!. &odine8 sportski bi#nis #au#imao je 22. mesto u ukupnom bi#nis skoru

ele #emlje8 sa ukupnim obrtom od 63 milijarde dolara.


12/38

$7% MARKETIN4 & SPORTSKO# OR4ANI2A0I#I

Delovanje sportske or&ani#aije u oblasti marketin&a konentrie se oko problema i

pojava na tr,itu. Sadr,ina to& delovanja je stvaranje korisni7 eekata #a kupe dobara i

klijenteJ korisnike uslu&a u po&ledu oblika8 mesta8 vremena i posedovanja.

Iedna upro:ena deiniija marketin&a ka,e da je to @ukupnost svi7 aktivnosti u ve#i

sa politikom prodaje8 s iljem stvaranja8 ouvanja ili irenja tr,ita@. )arketin& je od strane

meriko& udru,enja #a marketin& deinisan kao obavljanje poslovni7 aktivnosti koje

usmeravaju toka dobara i uslu&a od proi#vo+aa do potroaa ili korisnika.


13/38

"upa8 odnosno dru&a8 naje:e proitna or&ani#aija8 ima dva svoj prioritetna

interesa kupovine sportsko& proi#voda8 odnosno dela imid,a sportske or&ani#aije;

/ranser imid,a u datom momentu8 od dru&e ka svojoj or&ani#aiji8 sa iljem tra,enja

bolje pre#entaije svoje or&ani#aije na tr,itu.

Promoija proi#voda proitne or&ani#aije preko imid,a sportske or&ani#aije

*mid, se mo,e prodavati8 a nikada rasprodati8 ukoliko ne postoje i#me+u proi#vo+aa i

potroaa diskriminiraju:i i diskredituju:i odnosi. *mid, nema o&raniavaju:u koliinu svoje

@robe@. n se8 novim sportskim re#ultatima i ponaanjem ele sportske or&ani#aije mo,e

obavljati i dopunjavati8 stvaraju:i novi8 rever#ibilni iklus proesa i#me+u ponude i potra,nje8

odnosno proi#vo+aa i potroaa.

Sports!a mar!a je sa stanovita marketin&a najkrupniji korak ka reavnju svoji7

inansijski7 problem. Uvo+enjem sportske marke #apoinje jedna nova era primenemarketin&0prinipa u sportu8 koja se vie ne ba#ira na iskljuivosti adverti#in&a8 kao

elementa promoije. Sportska marka omo&u:ava stvaranje sportsko& proi#voda8 kao

materijalno& dobra. Sportska marka je ime8 simbol8 di#ajn ili nji7ova kombinaija8 kojima se

obele,ava sportski proi#vod jedne sportske or&ani#aije0kluba8 da bi se ra#likovao od

proi#voda dru&i7 klubova i da bi se lake plasirao na sportsko tr,ite. *me sportske marke

o#naava onaj deo marke koji se mo,e i#&ovoriti. nak sportske marke je onaj deo marke

koji se mo,e vi#uelno prepo#nati8 ali se ne mo,e i#re:i8kao to su; di#ajn8 simbol ili upotreba

ra#liiti7 boja ili slova.

atitni #nak je #akonom #ati:ena marka ili deo marke koja je u iskljuivoj upotrebi.atitni #nak titi iskljuiva prava proi#vo+aa ili prodava #a upotrebu imena ili #naka

marke. Sportski klub mo,e koristiti samo jednu sportsku marku ime kluba8 to se retko

do&a+a. "lub8 me+utim8 poseduje set sportski7 marki.


14/38

Sports!i doga;aj je potenijalni sportski proi#vod koji ima svoje viestruke

potroae. Sportski do&a+aj ili sportsko takmienje8 pobu+uje veliko interesovanje u

sportskoj javnosti i sto&a je jedan od najpo#iionirani7 sportski7 proi#voda i potenijal #a

stvaranje proita marketinkom akijom.

Sportsko takmienje dobija svoju marketinku i#ionomiju deinisanjem potenijalni7tr,ita. Sa stanovita sa#nanja i# prakse ta tr,ita mo&u biti slede:a;

iroki sportski auditorijum

Potenijalni o&laivai

Potroai sportske marke

"omunikaija sportske or&ani#aije sa neposrednim i potenijalnim &ledaoima8 koji

svoju potrebu #a sportskim proi#vodom iska#uju na stadionskim tribinama8 o&leda se uu#ajamnom kupoprodajnom odnosu8 kao jednom od oblika @dijalo&a@ i#me+u prodava i

kupa. Pla:ena ula#nia je materijali#ovan odnos nji7ove komunikaije. Postoje i dru&i

komunikaijski odnosi i#me+u sportske or&ani#aije i neposredno& &ledaoa sportsko&

do&a+aja8 ali sa manjim i sekundarnim #naajem.

>iroki sportski auditorijum svoje potrebe #a sportskim proi#vodom obe#be+uje

potronjom inormaija mas0medijsko& karaktera. "ao medijator i#me+u proi#vo+aa i

potroaa naje:e se pojavljuje televi#ija. dnos i#me+u /v i sportske or&ani#aije je u

kupoprodaji /? prava prenosa sportski7 do&a+aja. na su #naajna sto&a to su u nji7

ukljuena marketinka prava o&laavanja dru&i7 or&ani#aija. Pri7odi od prava kre:u se oddesetine 7iljade dolara do astronomski7 185 milijarde dolara8 koliko je istaknuta suma #a

prenose limpijski7 i&ara u i# tlante 1$$6.&odine. Sportske or&ani#aije ovom problem

pristupju ire ne&o to je proit od prodaje /? prava. /o je prilika #a pridobijanje sportski7

potroaa #a dru&e marketinke akije. U tom smislu od bitne je va,nosti ukljuenje prinipa

me+unarodno& marketin& na pridobijanju tra,nje #a /? prenosima8 kao i tra,nje #a

sportistima i sportskim ekipama u smislu nji7ovo7 ue:a na me+unrodnim takmienjima.

*stra,ivanje medija u inostranstvu u tom smislu8 pomo:i :e boljem inormisanju i deinisanju

me+unarodne marketinke strate&ije.

Potenijalni o&laivai svoji7 proi#voda i svoje robne marke veoma su #ainteresovani#a upotrebu sportsko& do&a+aja kao medija preko ko&a :e se predstaviti svom

potenijalnom tr,itu. Borma odnosa i#me+u sportske or&ani#aije i o&laivaa je u

adverti#in&u reklama8 ekonomska propa&anda i to neposredno na sportskim borilitima8

spon#orisanjem ekipa ili pojedinaa i o&laavanjem putem /?.

Sportski do&a+aj8 naroito oni vr7unsko& karaktera8 promoviu u isto vreme i

sportsku marku od&ovaraju:e& takmienja. Sportska marka kao proi#vod8 tra,i svoje tr,ite i

nala#i &a u onim iljnim &rupama8 #a koje se smatra das u kon#umenti sportski7 inormaija.


15/38

Sports! us9ug su deo ponude sportskom tr,itu. dnose se na omo&u:avanje

#adovoljenja potreba iroko& potroako& auditorijuma #a i#ikim ve,banjem8 odnosno

sportom. U vr7unskom sportu ovi7 uslu&a praktino nema8 osim u kate&orijma sportista8 koji

se pripremaju #a vr7unska dosti&nu:a sportske kole i pioniri. Sportske uslu&e8 koje se

napla:uju #a as ve,banja odnose se u&lavnom na rekreativni sport. )arketinkom akijomobe#be+uje se klijentela #a rekreaiju. Sve e:e vr7unske sportske or&ani#aije kombinuju

svoju delatnost sa ponudom ve#anom #a davanje uslu&a. Uslu&e mo&u biti u vidu strune

pomo:i koje daju sportske or&ani#aije klijenata. *mid, sportista ili &rupa je tako+e

potenijalni sportski proi#vod koji se mo,e @marketirati@ po#natijim ormama8 koje su

objanjene u ranijem i#la&anju npr. transeri sportista8 marketinko kori:enje likova i imena

sportista i sl. avravaju:i i#l&anje o sportskom proi#vodu8 kao jednom od etri elementa

marketin& miksa nu,no se name:e injenia da sportski proi#vod ini osnovnu varijbilu na

osnovu koje se stvara ponuda sportskom t,itu.

Dru&i element marketin& miksa je ena. /o je jedini element koji donosi nova a netroi &a. )e+utim8 mali broj proi#voda se prodaje po objavljenoj eni8 tako da je @list prie@

enovnik ormalne prirode. Sportski marketin& unosi u enu i kate&oriju @diskonta@0sni,enja

ena starim @muterijma@ i tradiionalnim poslovnim partnerima. ?rlo esto @diskont@ se

primenjuje i na kupe sportski7 proi#voda do koji7 je sportskoj or&ani#aiji naroito stalo.


16/38

% S%


17/38

$$% P+AN MARKETIN4A SPORTSKE OR4ANI2A0I#E

Sportska or&ani#aija mo,e da uspeno ostvari svoju marketinku unkiju ako

pripremi i sistematski sporovodi marketinki plan. vim planom se dovode u ve#u iljevi

or&ani#aije sa raspolo,ivim sredstvima i obe#be+uje od&ovornost menad,era #a marketin&i marketera. Posedovanje plana marketin&a ima osobit #naaj #a pripremanje ponuda #a

spon#orstvo 0 ova ponuda se i#vodi i# marketinko& plana8 takav plan ini va,an ra#lo& pri

opredeljivanju #a spon#orstvo. U nastavku je prika#an nart tipino& plana marketin&a

sportske or&ani#aije.

P9an mar!tinga okvir #a i#radu

1. Smernce marketinkog projekta

1.1. ?i#ija

Llavne rte marketinke ilo#oije8 strate&ijski okus na koje tr,ine se&mente se

stavlja na&lasak= po#iionisanje proi#vodaJ uslu&a prema konkureniji. Pretpostavke o

potrebama i ,eljama kljuni7 se&menata korisnikaJ kupaa uslu&a. Llavne vrednosti

sportske or&ani#ije C kojima se ide u susret projektovanim potrebama korisnika.

1.2. Miljevi

Prei#na8 brojano i#ra,ena8 ormulaija; a sportski7 te7noloki78 operativni7

iljeva nainiti pomak na ran& listi takmiara #a 2 do 4 mesta8 pove:ati kontin&ent plate,no

sposobni7 ve,baa #a 2'F8 i sl.8 b poslovni7 iljeva pove:anje naplative reali#aije #a2'F8 pove:anje isto& inansijsko& re#ultata0bruto mar,e #a 1'F8 pove:anje udela van0

sportske naplative reali#aije u ukupnoj reali#aiji na 4'F8 i sl.

2. Trine mete

2.1. Deiniija i se&mentaija tr,ita


18/38

2.3. /r,ina meta

a svaku deinisanu tr,inu metu 0 tr,ini se&ment8 priprema se posebno po&lavlje

marketinko& plana sa slede+im sadr,ajem;

2.3.1. Potrebe i #a7tevi

>ta je najva,nija0realna potreba iljni7 korisnikaG d ko&a #avisi #adovoljenje

potreba iljni7 korisnikaJ kupaa uslu&aG "o ima utiaja na donoenje odluke korisnika da

kupe uslu&uJ pro&ram sportske or&ani#aijeG Proena veliine iljno& se&menta korisnika 0

oni7 koji predstavljaju eektivnu potra,nju kupovinu projektovano& pro&rama sportske

or&ani#aijeG Proena u,e i ire populaije stvarni7 korisnikaJ kupaa u vremenskoj

perspektivi i u re&ionalnom po&ledu. "akvi su #a7tevi korisnika u po&ledu te7noloko& i

unkionalno& kvaliteta uslu&aJ pro&ramaG ena imid,a 0 sposobljavanje @personala

prvo& kontakta@8 prvenstveno strunjaka trenera.

2.3.2."anali distribuije

)re,a kola8 sportski7 objekata= sportske priredbe. &enti0posrednii u kanalima

distribuije sportski7 uslu&a. "oji kanali su najeektivniji #a privlaenjeJ animaiju pojedini7

tr,ini7 metaG "anali distribuije i promoije talentovani7 sportista.

2.3.3. Sna&e konkurenije

"omerijalno orijentisana konkurenija. Proena sopstveno& polo,aja na tr,itu koji

proent klijenata u &radu ili ire naa or&ani#aija privlaiG. Pro&rami kojima se parira

konkureniji kratkoroni projekti sportsko0te7nike instrukta,e8 komerijalni8 #abavno0

rekreativni kampovi i sl8 oslona na nauku testovi8 pra:enje ra#voja i sl.8 servisiranjetrenersko& i menad,ersko& kadra seminari i sl..

2.3.4. "omunikaije

"anali kojima inormaije dopiru do iljni7 meta; kole proesori i#iko& vaspitanja8

seminari sa nastavniima8 mas0mediji lokalne novine8 radio8 /?.


19/38

3. Strategija marketinkog plana

Diereniranje u odnosu na konkurenijsko okru,enje. Stvaranje imid,a uspene i

produktivne irme koja se raspo#naje 0 vidljiva je u prenatrpanom medijskom prostoru.


20/38

5.3.Pro&no#a reali#aije prema tipu aktivnosti

Prika# napora po pojedinim tipovima marketinki7 aktivnosti.

5.4. Pro&no#a reali#aije prema vrsti proi#vodaJ uslu&e

/abelarni pre&led i &raikon pro&rama uslu&a koji poka#uju oekivanu dinamikumarketinki7 napora.

6. Merenja i poreenja

Pre&led dinamike ukupno& pri7oda i trokova. Promene u strukturi trokova. "od

koji7 pro&rama se oekuje povoljan odnos trokova i ukupno& pri7oda8 a kod koji7 pro&rama

je potrebna dopunska anali#a i revi#ija. Utvr+ivanje standardaJ normativa prema kojima :e

se meriti napredovanje ostvarivanja iljeva ovo& plana.

!. "rganizacija marketinga

"o je &lavni nalo&odava marketinkoj slu,biG "o rukovodi marketinkom unkijom u

sportskoj or&ani#aijiG "o ini ekspertski tim #a marketin&= kako su podeljene nadle,nosti #a

pojedine sektore makretinki7 aktivnostiG

#. $riti%ki a&pekti

>ta su o&ranienja i mo&u:e kritine take u reali#aiji plana marketin&a; 1 trasiranje

dr,anje akija u &raniama postavljeni7 planom i pra:enje uvo+enja plana u praksu8 2

okusiranje tr,ini7 se&menata problemi oko usmeravanja marketinki7 napora na planiranitr,ini okus8 3 odustajanje od ansi i#van ra#vojno& okusa neop7odnost da se unapred

ormuliu senariji ponaanja #a sluaj da se pojave i#a#ovne anse koje #nae odvlaenje

sna&a i#van okusa koji se ovim planom deinisan8 4 ostale predvidljive kritine take

reali#aije ovo& pro&rama.

Marke sportske opreme : A!as, N!ke ! P"ma


21/38

$(% SPORTSKO TR"I)TE


22/38

a% Istra8ivanj sports!og tr8i=ta

U posebnim okolnostima sportska or&ani#aija mo,e da pribavi inormaije va,ne #a

predvi+anje pribe&avaju:i &enerisanju sopstveni7 primarni7 podataka. r&ani#aija koja

nastoji da se realno postavi prema tr,itu svoji7 pro&rama i uslu&a8 nala#i se pred

problemom; "o su potenijalni potroai njeni7 pro&rama i uslu&aG d&ovor na ovj problemje istra,ivanje tr,ita kojim se selektiraju tr,ine mete i ispituje ponaanje potroaa.

*stra,ivanje tr,ita ukljuuje slede:e sekvene;

Prikupljanje primarni7 i sekundarni7 podataka=

brada i tumaenje prikupljeni7 podataka.

*stra,ivai se prvo orijentiu na interne podatke sportske or&ani#aije #a koju vre

istra,ivanje. Llavnina korisni7 podataka potie i# inansijski7 i#vora; podai i# aktura8 liste

inventara8 podai o klijentima8 proi#vodnim linijama8 podai o proitabilnosti pojedini7

pro&rama i sl.

Sekundarni podai delimino mo&u da se na+u u samoj or&ani#aiji a ve:im delom

se pribavljaju i# javni7 i#vora.


23/38

Iedan od posebni7 istra,ivaki7 postupaka u sportskom marketin&u je se&mentaija

tr,ita. /o je postupak spajanja kupaa sa istim ili slinim potrebama i ponaanjem na tr,itu

u 7omo&ene &rupe. Se&mentaija tr,ita se mo,e i#vriti pomo:u dva kriterijuma;

karakteristike potroaa8

nainima ponaanja potroaa.

Milj se&mentaije tr,ita je podela kupaa na 7omo&ene &rupaije i#me+u koji7

sportska or&ani#aija mo,e da i#abere iljni se&ment ili t#v. tr,ine mete8 na ko se&ment ili

t#v. tr,ine mete8 na koje konentrie svoje marketinke aktivnosti. a se&mentaiju tr,ita

mo&u da se koriste ekonomski kriteriji8 demo&raski kriteriji8 &eo&raski kriteriji8 psi7oloki

kriteriji.

Posebne osobine proi#voda0uslu&a u sportu #a7tevaju da se prilikom istra,ivanja

u#mu u ob#ir posebni kriteriji se&mentaije kupaa sportski7 uslu&a. )e+u takve kriterijume

spadaju se#onski karakter potra,nje neki7 sportski7 uslu&a8 #ajedniko ili ra#dvojenokori:enje sportski7 uslu&a od strane korisnika koji pripadaju ra#liitim &rupama.

Pri i#boru strate&ije se&mentaije8 sportska or&ani#aijamora da ima u vidu takve

aktore kakvi su veliina raspolo,ivi7 inansijski78 kadrovski7 i materijalni7 resursa8 stepen

ra#likovanja osobina kupaa uslu&a8 delovanje konkurentski7 or&ani#aija.

c% Kana9i distriucij sports!og proizvoda

Voe)e s(etske kompa%!&e kao spo%'or! sportsk!* takm!+e%&a
http://www.savremenisport.com/Menadzment_Sportska_organizacija.htmlhttp://www.savremenisport.com/Menadzment_Sportska_organizacija.htmlhttp://www.savremenisport.com/Menadzment_Sportska_organizacija.html


24/38

Distribuija je deo marketin&a koji se odnosi na i#bor kanala kro# koje sportski

proi#vod dospeva nje&ovi7 krajnji7 potroaa. Distribuija je delatnost posrednika usmerena

na plasman proi#voda vremensko i prostorno pove#ivanje proi#voda i potroaa. bino se

distributivni kanal sastoji od etiri karike; proi#vo+a8 tr&ovina na veliko8 tr&ovina na malo8

potroai.Ulo&u kanala distribuije sportski7 uslu&a ima mre,a sportski7 klubova i sportski7

objekta. U ovom sluaju kanal distribuije se svodi na dve karike proi#vo+a uslu&a 0

potroa. vakav nain distribuije predstavlja direktnu prodaju sportski7 uslu&a. %a#vijanje

kanala distribuije sportski7 uslu&a ve#an je sa irenjem mre,e sportski7 objekta lokalna8

re&ionalna8 naionalna i slino.

Iedan od naina ra#voja distributerske mre,e u sportu mo,e da bude rani#in& 0

osnivanje manji7 lokalni7 klubova kao istureni7 odeljenja veliki7 i po#nati7 sportski7

or&ani#aija. Brani#in& je du&oroni u&ovor o saradnji me+u samostalnim predu#e:ima8 od

koji7 se jedno primao rani#in&a koristi odre+enim pravilima predu#e:a davaoarani#in&a rani#era.

)o&u:e su tri strate&ije distribuije sportski7 uslu&a;

1. *nten#ivna strate&ija koja se nastoji da #adovolji osnovne potrebe iroke populaije i

#a7teva stvaranje iroke i &uste mre,e uslu,ni7 punktova=

2. Selektivna strate&ija koja rauna na posebne tr,ine se&mente i oslanja se na

o&ranienu i speijali#ovanu uslu,nu mre,u=

3. 9ksklu#ivna strate&ija koja rauna sa elitnom korisnikom populaijom i oslanja se na

jedan uslu,ni entar visok& standarda.

Roto pa%o! %a sta!o%" Part!'a%a


25/38

$*% SPON2ORST'O & SPORT&

"omerijalno spon#orstvo du&i ni# &odina predstavlja jedan od najbr,e rastu:i7

oblasti marketinki7 aktivnosti u sportu. Sportsko spon#orstvo predstavlja eikasan

marketinki alat koji omo&u:ava spon#oru da pove:a svest o brendu koji ,eli da predstavireklamira. Sportsko spon#orstvo je postalo eektivna marketinka strate&ija #a mno&e

kompanije ali isto tako i eektivan i#vor pri7oda sportski7 or&ani#aija.

Spon#orstvo se mo,e deinisati kao direktno obe#be+ivanje resursa u vidu nova8

opreme i sl. od strane spon#ora nekom pojedinu ili dru&oj or&ani#aiji8 odnosno

spon#orisanom8 sa iljem omo&u:avanja nastavljanja aktivnosti8 u #amenu #a koristi po

osnovu ostvarivanja promotivne strate&ije i iljeva spon#ora.

Sportsko spon#orstvo predstavlja vrstu ula&anja u vidu nova8 opreme ili uslu&a u

#amenu #a mo&u:nost eksplatisanja komerijalno& potenijala koji je pove#an sa aktivno:usportsko& entiteta u koji se ula,e. Spon#orstvo u sportu se mo,e deinisati kao davanje

podrke sportu8 sportisti8 sportskoj or&ani#aiji ili takmienju od strane or&ani#aije ili

pojedina u ilju posti#anja obostrane koristi.

Pove:ana konkurenija stvorila je potrebu kod predu#e:a da ra#likuju svoje

proi#vode i uslu&e od rastu:e& broja reklama na tr,itu i da dobiju vie #a nova ulo,en u

reklamiranje. "ompanije esto daju prednost spon#orstvu u sportu nad dru&im marketin&

te7nikama kao to su na primeradvertaj#in&8odnosi s javno:u88 lina prodaja u reali#aiji

bi#nis iljeva i planova. ?eliki broj or&ani#aija irmi8 predu#e:a spon#orisanjem sporta

sportski7 or&ani#aija8 takmienja ili sportista pove#uju svoje proi#vode i uslu&e sasportom i trude se da na nji7 preslikaju po#itivnu sliku koju sport nosi mladost8 #dravlje8

#abava8 itd.. "ro# rastu:u vidljivost kompanije8 njeni7 proi#voda i uslu&a putem sportsko&

spon#orstva8 predu#e:a predvi+aju8 a mno&a i oekuju pove:anu potronju svoji7 proi#voda

i uslu&a.

snovni ra#lo& avori#ovanja spon#orstva le,i u ansi da se preko nje&a br#o i

kvalitetno mo,e dosti:i ,eljeni nivo imid,a spon#ora ili nje&ovo& proi#voda. U sportu se

spon#ori opredeljuju na osnovu mo&u:nosti koje im se nude na sportskom tr,itu &de su

naje:e #atupljeni slede:i oblii spon#orstva;

1. Spon#orstvo sportske or&ani#aije sportski save#8 sportsko drutvo8sportski klub=

2. Spon#orstvo sportsko& takmienja turnira8 li&e8sportski do&a+aj=

3. Spon#orstvo sportista.
http://www.savremenisport.com/Marketing_Advertajzing.htmlhttp://www.savremenisport.com/recnik-s-sportski-klub.htmlhttp://www.savremenisport.com/Osnove-Sportski-dogadjaj.htmlhttp://www.savremenisport.com/Marketing_Advertajzing.htmlhttp://www.savremenisport.com/recnik-s-sportski-klub.htmlhttp://www.savremenisport.com/Osnove-Sportski-dogadjaj.html


26/38

Spon#orstvo dominira ekonomskim ,ivotom mno&i7 sportski7 or&ani#aija. a sport8

se spon#orstvo javlja kao #naajan i#vor inansijksi7 sredstava neop7odni7 #a ostvarivanje

nje&ovi7 pro&rama. Sportskim or&ani#aijama i sportskim takmienjima spon#orstvo u

#naajnoj meri obe#be+uje resurse potrebne #a ostvarivanje planirani7 aktivnosti i

pro&rama8 dok vlasniima klubova8 or&ani#atorima sportski7 do&a+aja i samim sportistimaobe#be+uje #naajne inansijske pri7ode. a or&ani#aije i pojedine spon#ore8

spon#orstvo se javlja kao mo:na marketinka aktivnost koja ima mo: da jaa korporativni

imid,8 menja stavove potroaa i ostvaruje prisniju komunikaiju sa postoje:im i

potenijalnim klijentima.

Sportsko spon#orstvo jedva da je postojalo kao privreda delatnost pre 4'05' &odina8

tokom poslednje dve deenije je sa#relo i danas i&ra dominantnu ulo&u u svetu marketin&a.

Prema podaima i# 2''3. &odine8 na &lobalnom nivou tr,ite sportsko& spon#orstva vredelo

je oko 26 milijardi dolara8 prema predvi+anjima oekuje se da :e do 2'1'. &odine ovo tr,ite

dosti:i vrednost od oko 5' milijardi dolara.?eliki broj marketinki7 eksperata smatra da je spon#orstvo u sportu #adnji7 deenija

bilo jedano od najbr,e rastu:i7 tr,ita na &lobalnom nivou8 dok se sa dru&e strane na&laava

da je ovo tr,ite odavno pre#asi:eno... bilo kako bilo8 sportsko spon#orstvo #naajno je

napredovalo tokom &odina i ra#vilo se u mo:an marketinki alat be# ko&a savremeni sport

danas ne bi bio ono to jeste.

a% Mar!ting iz zasd

Pove:ana potra,nja na tr,itu spon#orstva u sportu primorala je kompanije

marketere da pribe&nu relativno novoj marketinkoj te7nii pod na#ivom marketin& i##asede en&. mbus7 marketin& koja se u&lavnom svodi na #loupotrebu veliki7 sportski7

maniestaija u reklamne svr7e8 be# pla:anja od&ovaraju:i7 spon#orski7 nadoknada

or&ani#atorima maniestaija.

"ompanije koje sebi ne mo&u da priute ili ne ,ele da budu #vanini spon#ori veliki7

sportski7 maniestaija pokuavaju na neki dru&i naini da budu prisutni u javnosti u#

odre+enu maniestaiju8 a jedan od najeektivniji7 naina je svakako marketin& i# #asede.

"ompanije marketeri u# pomo: marketin&a i# #asede u&lavnom pokuavaju da i#be&nu

visoke trokove koje ukljuuju spon#orstva veliki7 sportski7 maniestaija8 a sa dru&e strane

,ele da iskoriste popularnost8 emoije i masovnost koje te maniestaije neminovno nose sasobom.

Spo%'or! UEFA L!-e .amp!o%a


27/38

Postoji vie ra#lo&a #bo& ko&a se kompanije odluuju #a marketin& i# #asede u

odnosu na klasino spon#orstvo8 jedan od ra#lo&a mo,e biti #ato to kompanija nije uspela

da nadmai svoje konkurente u ponudi #a spon#orska prava ili #ato to to sebi inansijski ne

mo,e priutiti8 ili pak jednostavno ,eli da se reklamira be# potrebe da pla:a naknadne

trokove naknadu #a spon#orska prava.?isoka ena i potra,nja #a spon#orstvom u sportu svakako su bitno utiale na na&li

ra#voj marketin&a i# #asede koji se mo,e deinisati kao; an&a,ovanje na promoiji svoji7

proi#voda i uslu&a ve#uju:i poistove:uju:i i7 naje:e #a neku sportsku maniestaiju8 njen

sadr,aj8 popularnost ili u&led8 pritom #bunjuju:i obmanjuju:i javnost da kompanija #aista

ima neke ve#e spon#orske ili dru&e sa sportskom maniestaijom. vakav oblik marketin&a

neje:e mo,e biti vi+en #a vreme odr,avanj veliki7 sportski7 maniestaija kao to su

9vopska i Svetska prvenstva8 limpijade8 itd.

)arketin& i# #asede u sutini predstavlja komenrijalnu aktivnost koja koristi

publiitet veliki7 sportski7 maniestaija a koja se #asniva na reklamiranju koje nepodra#umeva pla:anje prava #a reklamiranje or&ani#atorima maniestaije. )arketin& i#

#asede jeste iljano neovla:eno reklamiranje0o&laavanje sa namerom da skrene ukrade

pa,nju publike javnosti sa odre+ene sportske maniestaije odnosno sa njeni7 le&itimni7

spon#ora.

% Indosamnt

*ndosiranje sportista predstavlja vid marketin& odnosa i#me+u vode:i7 svetski7

sportista i krupni7 kompanija. U indosiranju8 kao obliku marketin& odnosa ima sasvim malo

u&ovora8 jer se u&ovori #akljuuju iskljuivo sa sportistima koji su ve: postali ampioni8 liderii 7eroji u sportskoj sredini ili sa onima od koji7 se oekuje da :e to postati. *ndosment je

transakija u#me+u kompanija i sportista8 u kojoj sportista imenom daje @peat odobrenja@

Stamp o approval8 odnosno daje potpisuje podrku odre+enoj kompaniji ili delovima

njene proi#vodnje uslu&a. Peat odobrenja #nai da kvalitet proi#voda od&ovara

potrebama tr,ita i &arantuje se imenom sportiste.


28/38

*ndosament je sutinskasa&lasnost na promoiju i podrku proi#voda uslu&a8 re&ulisano& u&ovorom8 koji deinie

line odnose i#me+u partnera. *ndosament u&ovori nisu jednostavno u&ovori o kori:enju

lienno& prava ili u&ovori o spon#orstvu. U indosamentu sportista svojim potpisom na

u&ovor i#ra,ava odobrenje i podrku promoiji8 odnosno omo&u:ava dodatni publiitet

odre+enom proi#vodu. Sa tim potpisom sportista se javlja kao remittent8 odnosno vlasnik

vrednosno& papira8 a nje&ov bi#ni# partner smatra se i#davaoem vrednosno& papira8

odnosno indosantom.

"ompanije biraju sportiste #a indosament u&ovor na osnovu ra#ni7 kriterijuma8 ali

uvek sa podra#umevaju:im sportskim perormansama i re#ultatima8 atraktivno:u8privlano:u i popularno:u kandidata. )arketin& menad,eri tra,e u sportistima8

kandidatima #a indosament da imaju visok sportski perormans i prirodnu medijsku

privlanost. Peat odobrenja na sa&lasnost o podri proi#voda uslu&a daje se pre sve&a

od strane najbolji7 sportista. /o je speijalno8 u tom smislu8 pravno i ekonomsko pri#nanje

imid,a sportiste8 koje se ba#ira na obostrano komerijalnom pristupu. Sportisti8 potpisuju:i

u&ovor o indosamentu mo&u postati partneri veliki7 kompanija u svetu.

Da bi reali#ovali marketin& aktivnost pomo:u indosamenta8 kompanije su obave#ne

da anali#iraju sopstveni imid,8 odrede kvalitetni proi#vod #a indosiranje8 utvrde marketin&

strate&iju i ormiraju poetni bud,et marketin& kampanje. U praksi se poka#alo da

stimulisanje proi#voda u prodaji putem indosamenta ima eekata. /reba na&lasiti i da

indosament mo,e biti veoma ri#ian po kompaniju. %i#ik indosament u&ovora se o&leda u

naruavanju sportski7 i dru&i7 pravila od strane sportista koji su dali podrku peat

odobrenja kompaniji. *pak kompanije predvidjaju ri#ik u indosament u&ovorima i osi&uravaju

se od ne&ativni7 i nepredvi+eni7 postupaka sportista.

*ndosament u odnosu na dru&e marketin& mo&u:nosti sportista8 kao to su

spon#orstvo8 na&rade8 plate8 #arade8 7onorari od prodaje lienni7 prava predstavlja

#naajan element marketiranja sportsko& imid,a.

De&(! /ekam " rek$am! 'a peps!#o$"


29/38

Ro%a$o " rek$am! 'a N!ke


30/38

$-% OSNO'I I PO+A2I)TE PR>a & SPORT&

a% Pu9ic R9ations ?PR@

Publi %elations P% #a sportsku or&ani#aiju predstavlja jedan od naj#naajniji7metoda promoije ele or&ani#aije ili njeni7 proi#voda i uslu&a. Sport ima veoma mno&o

obele,ja javne delatnosti i u tom smislu obave#an je da u odnosima sa javno:u i#dr,i i

po#itivne i ne&ativne od#ive javno& auditorijuma8 predstavljene obino kro# sredstva

masovno& inormisanja S)*. Sportski subjekti koriste predmetnu metodu8 naje:e #a

poboljanje imid,a. a postupke i sportsku aktivnost8 posebno #a nivo sportski7 re#ultata8

oni su od&ovorni pred javno:u i navijaima. Iavnost i reakija8 u povratnoj spre#i8

predstavljaju kontrolni instrument ukupno& ponaanja sportski7 or&ani#aija i sportista8 kao

javni7 or&ani#aija i linosti. S)* slede:i kretanja u javnosti i njeno ponaanje8 prema

sportskim klubovima i sportistima ponekad mo&u biti nemilosrdni8 naroito u sluajevima

smanjeni7 sportski7 re#ultata ili u sluajevima nji7ovo& problematino& ponaanja. Utoliko

pre8 jer S)* predstavljaju8 s jedne strane aktor podi#anja imid,a8 a s dra&e strane oni &a

mo&u smanjiti i ak unititiN

)arketin& menad,ment sportski7 or&ani#aija suoen je sa kontinuiranim problemom

kako i kojim nainom umanjiti prisustvo kritike od strane javnosti8 s jedne strane i

maksimalno iskoristiti svaki po#itivni momenat i plasirati &a putem S)*8 s dru&e strane.

)e+utim8 S)* mo&u da samoimijativno piu8 &ovore i poka#uju sve o sportu i to sa obe

ekstremne strane. )no&o je primera da su upravo sredstva masovno& inormisanja

@smenjivala@ i @postavljala@ trenere i menad,ere klubova8 odnosno utiala odluuju:e na

konkretna reenja odre+eni7 sportski7 or&ani#aija. Kak se do&a+alo da su S)* vrili

pritisak na neke vlasnike proesionalni7 klubova ne bi li i7 prodali #bo& slabi7 re#ultata i

slabo& vo+enja poslova8 to su ovi i inili. U sportu se permanentno postavlja pitanje; kako

kontrolisati odnose s javno:u i drutvom8 uopteG Proesionalne i uopte vr7unske ekipe

prema tom problemu odnose se mno&o o#biljnije od ostali7. ne su ve: u toj a#i da

#apoljavaju speijaliste #a P% problematiku.

>ta je8 u stvari8 Pablik %ilejensG U direktnom prevodu sa en&lesko& ovaj termin

o#naava odnose8 ve#e sa javno:u. P% je usmeren ka ormiranju po#itivno& miljenja

javno& mnjenja o nekom objektu. li8 deiniu:i predmetni termin8 moramo imati u vidu da su

to ve#e i odnosi sportske or&ani#aije sa ra#liitim slojevima javnosti i drutva8 i# sopstveno&

okru,enja i u kru&u sopstvene operativne delatnosti. U okru,enju se mo&u nala#iti sportski

auditorijum8 sportsko tr,ite i# spoljanje& i unutranje& okru,enja industrije sporta8 politiko8

ekonomsko i pravno okru,enje8 ra#liiti drutveni slojevi stanovnitva i konano8 uslovno

na#vana opta8 ili &eneralna javnost. Iedan od pojavni7 oblika8 odnosno iljeva P%8 kojim

svaka or&ani#aija promovie sebe i proi#vodeJuslu&e predstavlja aktivnost na stvaranju

po#itivno& sportsko& publiiteta. ko se od&ovaraju:a inormaija publikuje na neplate,noj

osnovi8 kao inormaija od #naaja #a S)* i nje&ove klijente8 or&ani#aija je suoena sa

problemom nemo&u:nosti da kontrolie sadr,inu objavljeni7 poruka u tampi i dru&im
http://www.savremenisport.com/Recnik_O_Odnosi_s_javnoscu.htmlhttp://www.savremenisport.com/Recnik_O_Odnosi_s_javnoscu.htmlhttp://www.savremenisport.com/Recnik_O_Odnosi_s_javnoscu.html


31/38

medijima8 i ne#avisno od po#itivno&8 odnosno ne&ativno& pristupa poruke. Sport je s tim u

ve#i tipian primer.

Postoje dva prava delovanja pablik rilejna u sportu8 i to;

a *normativna priprema sportski7 or&ani#aija8 usmerena na saradnju sa S)*8 u tom

smislu i priprema konkretne inormativne ponude sportski7 or&ani#aija usmerena

sredstvima masovno& inormisanja.


32/38

b d&ovaraju:a reakija S)*8 usmerena je prema sportskim or&ani#aijama i sportskom

auditorijumu. S)* rea&uju na inormativne ponude8 #a svaki posebni8 odnosno

pojedinani sluaj. /ako+e8 rea&uju na svaku promenu stabilno& stanja sportske

or&ani#aije i sami7 sportista. ko postoji prvi8 osnovni prava usmerenja inormaije od

sportske or&ani#aije ka S)*8 onda postoji vie ansi da se kontrolie naklonost8tedenio#nost i tako#vano akentiranje pojedini7 tonova i miljenja koja imaju8 samo na

prvi po&led8 stidljivo i pritajeno8 ali ubitano dejstvo. S)* sportskom auditorijumu nude

sportsku inormaiju8 konste:i tradiionalne klasine ,urnalistike orme; vesti8 lanke8

i#vetaje8 komentare8 intervjue... "valitet pri7vatanja inormaija od strane sportsko&

auditorijuma i nje&ova reakija na oba prava delovanja P% smatra se jednim od

indikatora nivoa imid,a sportsko& subjekta8 i istovremeno poka#ateljem i merom odnosa

i#me+u S)* i sportske or&ani#aije. *nten#itet reakije sportsko& auditorijuma ponekad

#a obe strane8 S)* i sportske or&ani#aije8 biva arbitar nji7ovo& me+usobno& odnosa u

inormativnom toku.

% Odnosi sa mdijima

Dananji savremeni sport karakterie visok stepen komerijali#aije i

proesionali#aije8 u# stalnu pojavu novi7 trendova8 koji pred sportsku or&ani#aiju njene

elnike8 rukovodioe i #aposlene postavljaju nove i#a#ove. Da bi ostale konkukretne8

sportske or&ani#aije moraju neprestano da istra,uju nove te7nolo&ije8 #akone8 odnose8 da

budu u korak sa njima i pre sve&a da naue8 kako na najbolji nain iskoristiti prednosti koje

im one pru,aju.

U dananje vreme8 s!rtanj pa8nj na sebe8 svoje aktivnosti ili upo#navanje irejavnosti sa onim to se smatra drutveno vrednim korisnim postalo je jedan od kljuni7

aktora prilikom merenja @usp=nosti@ sportske or&ani#aije. S ob#irom da javnost ljudi

koriste medije kao jedan od osnovni7 i#vora inormisanja8 a da sa dru&e strane mediji ve:

odavno vre selekiju inormaija po @va8nosti@8 lako se mo,e do:i do #akljuka da posebnu

pa,nju treba posvetit iodnosima s mdijima media relations8 koji u #natnoj meri utiu na

stavove i ra#miljanja te iste javnosti.

)no&e sportske or&ani#aije se danas prila&o+avaju i na sve naine umiljavaju

dodvoravaju medijima8 idu:i do to&a da menjaju termine odi&ravanja pojedini7 meava8

eli7 turnira8 pa ak i menjanjaju pravila i&re8 sve kako bi se prila&odili nji7ovim @#a7tevima@ izadoi9i mdijs!u pa8nju a time i pa8nju javnosti.

Sa dru&e strane8 &otovo po pravilu sportske or&ani#aije i nji7ovi elnii8 koji jo uvek

nisu svesni nisu uvideli korisnost i neop7odnost opte& #naaja saradnje sa medijima8 #a

unapre+enje i stvaranje nove bolje slike o sportskoj or&ani#aiji u javnosti8 a samim tim i

njeno& poslovanja8 i dalje unkioniu po prinipu @kao da se u njima nita ne do&a+a@. va

i ovakva vrsta ne#ainteresovanosti prema medijima veoma esto se o&leda i kro#

ne#ainteresovanost nesposobnost elnika i #aposleni7 da ponude bilo kakvu vrstu

inormaija medijima8 to na kraju samu sportsku or&ani#aiju dovodi na margin

mdijs!og prostora.


33/38

*ako se na odnose s medijima kod nas8 jo uvek &leda kao na te7niku oblast rada

distribuiranje saoptenja #a medije8 itd.8 to u velikom delu oni i jesu8 ostaje injenia da

odnosi s mdijima obu7vataju mno&o vie od pisanja i distribuiranja inormaija medijima8

oni tako+e #a7tevaju vetine koje su daleko slo,enije od obino& slanja poruka8 te sto&a na

odnose s medijima treba &ledati kao na sredstvo alat koje sportskoj or&ani#aiji pru,ava,nu taku pristupa u komunikaiji sa irom javno:u putem medija.

U sutini odnosi s medijima predstavljaju speijali#ovanu oblast8 koja je nei#ostavni

deo odnosa s javno=u8 kojoj je osnovni ilj da gradi i odr8ava dor odnos sa

mdijima predstavniima medija. U ovom kontekstu odnosi s javno:u imaju ulo&u da

olakaju posao #aposlenima koji obavljaju poslove odnosa s javno:u marketin& i podr,e

i7 u nji7ovom nastojanju da sa svojom porukom dopru do ire javnosti.

dnosi s medijima kao i dru&e unkije odnosa s javno:u8 u dananje vreme8

#a7tevaju ako ne spcija9izovano znanj8 onda makar osnovno ra#umevanje #akonitosti8

proesa i pravila i# ove oblasti8 kako bi mediji #aposleni u njima uopte u#eli u ob#ir porukuinormaiju koju sportska or&ani#aija ,eli da plasira u javnost.

edini nain da dospete do medija !da im skrenete panju" je da im pruite ono to

im treba i kad njima treba# $orate da zastupate ideju o obostranoj potrebi i koristi u kojoj

%ete vi da stvarate primamljive poruke& ponude za nji', a ne da traite od nji', odnosno, ko

eli da u medije mora da stvori vest& priu& poruku na pravi nain i u pravo vreme ( )r

)ragan Suboti%.

Sa dru&e strane8 malo utroeno& vremena8 kako bi se nauile osnov odnosa s

mdijima8 mala su ena u odnosu na ono to sportska or&ani#aija mo,e dobiti8 jerne&ovanjem eikasnim kori:enjem odnosa s medijima8 sportska or&ani#aija ne samo da

:e podi:i svoj u&led u oima svoji7 klijenata8 odnosno korisnika8 ve: :e uspostaviti dobar

odnos sa predstavniima medija koji im mo,e dobro poslu,iti #a promovisanj i

upoznavanj =ir javnosti sa aktivnostima sportske or&ani#aije i u budu:nosti.

Ko%1ere%#!&a 'a %o(!%are: 2ra%t, Pros!%e+k! ! V")!)e(!)3
http://www.savremenisport.com/Recnik_O_Odnosi_s_javnoscu.htmlhttp://www.savremenisport.com/Recnik_O_Odnosi_s_javnoscu.html


34/38

c% dvertaj#in&

U sportu #ajedno sa spon#orstvom8 advertaj#in&8 po naem miljenju predstavlja

najva,niju marketin& te7niku. S njim se obino sre:emo8 ili bar u ve:ini sluajeva8 u

reklamnoj kampanji or&ani#aija i# spoljanje& okru,enja industrije sporta. )e+utim8 u

poslednje vreme i sportski subjekti i# unutranje& okru,enja industrije sporta sve vie koristemo&u:nosti o&laavanja usmereno& ka auditorijumu potenijalni7 potroaa sportsko&

proi#voda i uslu&a. Praksa potvr+uje da :e advertaj#in& ve: u bliskoj budu:nosti postati

ravnopravni metod komunikaije sportski7 or&ani#aija s javno:u8 uporedo i sa dru&im

postoje:im metodama8 kao to je na primer Pablik %ilejens.

Sistem P% u prolosti bio je jedinstveni sistem i praktino jedina mo&u:nost koju je

imao sport u irenju ve#a sa okru,enjem. Sa pojavom i urvr:ivanjem sportsko& bi#nisa8 u

sportskim or&ani#aijama je sve vie sa#revala potreba kori:enja klasini7 metoda

promoije imid,a i stimulisanja prodaje proi#voda i uslu&a sporta. )i smo svi svedoi

reklamiranja rekreativno& ve,banja u itness klubovima i dru&im sportskim entrima ikompleksima. ?elike sportske ekipe ispla:uju #naajnu sumu nova8 da bi reklamirale sve

mo&u:nosti prodaje ula#nia #a sportska takmienja. ko mi budemo imali sve vie

slobodno& vremena8 to :e se neminovno do&oditi8 onda :e rasti potra,nja uslu&a u oblasti

sportsko& ve,banja8 kao i potra,nja #a pose:ivanjem sportski7 do&a+aja. 8 #ajedno sa time

ra:e i potreba #a o&laavanjem od strane sportski7 or&ani#aija.

%a#lo#i i#uavanja advertaj#in&a u sportu su viestruki.


35/38

%a#likuju se slede:i tipovi advertaj#in&a;

*nstituionalni advertaj#in&8 u kojem or&ani#aija planira i#&radnju svo&a imid,a

du&orono. U sportu tom tipu advertaj#in&a pripada veiika budu:nost. Danas8 pak8

unutar sportski7 or&ani#aija jo nije prisutna svesnost o eektivnosti #ajedniko& i

or&ani#ovano& kori:enja teku:e&8 neplate,no& P%8 sa instituionalnim i plate,nimadvertaj#in&om.

dvertaj#in& proi#voda8 u kojem or&ani#aija planira i#&radnju du&orone marke

svo& proi#voda.

Prodajno0promoioni advertaj#in&8 u kojem o&iaiva ima #a ilj da pove:a potra,nju

i prodaju proi#voda pomo:u kratkoroni7 aktivnosti8 kakve su &odinje speijalne

prodajne aktivnosti8 prodaje sa popustima i dru&e povla:ene prodaje i rasprodaje.

@dvokatski@ advertaj#in&8 u kojem se ostvaruje neop7odna #atita interesa

prodavaa u speijalnim sluajevima prodaje.

dvertaj#in& se mo,e posmatrati sa stanovita primarni7 iljeva marketin& poruka. U

#avisnosti od iljeva koji odre+uju konkretnu tr,inu situaiju8 advertaj#in& mo,e da reava

slede:e konkretne #adatke8 i to;

*normisanje8 u kojem se obavlja upo#navanje i stiu osnovna #nanja o8 na primer8

novom proi#vodu8 konkretnom do&a+aju8 kompaniji u elosti.

Ube+ivanje8 u kojem se odvijaju proesi postepeno& i nai#menino& ormiranja; 1.

pretpostavki8 koje od&ovaraju nivou pri7vatanja imid,a or&ani#aije i njeni7

proi#voda= 2. ube+enja o neop7odnosti potroaa da obavi kupovinu= 3. podstianjaodre+eni7 aktora koji utiu na po#itivnu odluku o kupovini

Podse:anje8 u kojem se daje kontinuirana podrka pam:enju imid,a or&ani#aije i

njeni7 proi#voda8 odnosno #adr,avanju osnovne inormaione poruke u se:anju

potroaa o proi#voduJuslu#i u intervalima i#me+u dve kupovine8 a tako+e se odnosi i

na podse:anje o dru&im podaima o kupovini proi#voda &de se mo,e kupiti8 kada8

po kojoj eni....

Promo#!&a ap$!ka#!&e 'a a%ro! mo0!$%e te$e1o%e FK5Part!'a%5


36/38

d% Intrnt mar!ting i sport

*nternet kao relativno nov medij koji je omo&u:io jedinstven nain pristupu i ra#meni

inormaija #a kratko vreme postao je veoma popularan i #naajan medij u modernom

drutvu a samim tim i vie ne&o interesantan #a promotivne aktivnosti. Dramatian rast line

i komerijalne upotrebe interneta8 nje&ova korisnost8 kao i oi&ledne prednosti koje pru,a uodnosu na ostale medije doveo je ovaj medij u sam entar marketin& #bivanja8 te se sto&a

sve ve:i broj sportski7 or&ani#aija odluuje da svoje proi#vodeJ uslu&e predstave upravo

preko ovo& medija.

*nternet kao medij se poka#ao kao najjednostavniji i najisplativiji put do &lobalno&

tr,ita #a sportske or&ani#aije koji ujedno odr,ava i ra#vija odnos sa potroaima. Iedna od

oi&ledni7 prednosti kori:enja interneta #a promotivne aktivnosti le,i i u tome to sportske

or&ani#aije posredstvom interneta imaju mo&u:nost da samostalno distribuiraju ,eljene

inormaije odnosno poseduju deliminu kontrolu nad inormaijama.

/ako+e *nternet pru,a mo&u:nost sportskim or&ani#aijama da na eikasan nain

stupe u interakiju direktno komuniiraju sa svojim klijentima i korisniima nji7ovi7

proi#voda i uslu&a to je svakako doprinelo da ve: sada veliki broj sportski7 or&ani#aija

poseduje svoje internet pre#entaije koje im omo&u:avaju relativno @prisniji@ odnos sa svojim

korisniima.

)e+utim8 danas vie nije dovoljno samo biti prisutan na internetu8 naime u moru

internet sajtova koji sadr,e pre&rt inormaija8 samo prisustvo sportske or&ani#aije na

internetu ne mo,e doneti oekivane re#ultate. Da bi se sportska or&ani#aija @i#borila@ #a

bolju po#iiju u internet okru,enju pored adekvatne internet pre#entaije *nternet sajta

mora se povesti rauna o promotivnim aktivnostima koje su adekvatne poslovanju sportske

or&ani#aije8 a koje mo&u da doprinesu pove:anju pose:enosti internet pre#entaije.

snovni #adatak promotivni7 aktivnosti sportske or&ani#aije na internetu je

deinisanje marketinke strate&ije odnosno internet marketin& plana koji predstavlja skup

strate&ija i te7nika koje koriste *nternet kao kanal poslovne komunikaije #a podrku

ostvarivanja &eneralni7 marketinki7 iljeva sportske or&ani#aije. Milj deinisanja internet

marketin& plana jeste kreiranje odr,ivo& proitabilno& modela poslovanja utvr+ivanjem

redosleda poslovni7 proesa koji vode do ostvarivanja iljeva sportske or&ani#aije.

"ljuni elementi #a kreiranje adekvatno& internet marketin& plana su deinisanaS-/ anali#a anali#a industrije i konkurenije8 deinisani iljevi sportske or&ani#aije8

ormulisanje strate&ije8 primena plana strate&ije i preispitivanje strate&ije.

6e0 stra%a 'a %a(!&a+e FK 5Part!'a%5a


37/38

$/% 2AK+#&AK

Sve ve:e pokri:e koje mediji daju sportu re#ultiralo je u pove:anom interesovanju #a

sportski marketin&. Sport nije bio u situaiji da se oslanja na marketin& i promoiju do isto&

stepena kao dru&e industrije. Eio je u mo&u:nosti da se osloni na publiitet kao osnovnipromotivni element. Svake novine imaju sportske strane8 /? ima sportske emisije8 a obino je

i jedan deo vesti posve:en sportu. %a#lo& #a to je jednostavan H postoji veliki interes #a sport.

)no&i sportski do&a+aji u oblasti vr7unsko& sporta sporta predstavljaju masovne medijske

do&a+aje najvie& ran&a. Eroj &ledalaa ili t#v. OelektronskiA auditorijum8 koji posredstvom

televi#ije prati naju#budljivije trenutke sportski7 do&a+aja danas dosti,e viemilionske brojke8

tako da vr7unski sportski do&a+aji postaju sve vie nain i instrument komunikaije i#me+u

sami7 aktera i o&romne mase navijaa ili potroaa. 4bo& vidljivosti koju sport u,iva8 mno&e

komerijalne or&ani#aije ,ele da se sa njime pove,u. Sport je promotivno sredstvo8 broj

&ledalaa je obino lako predvidiv. Svaki sport privlai drukiju publiku8 spon#or mo,e daodabere sport u #avisnosti od to&a kojoj publii ,eli da se obrati.

)o&u:e je primeniti opte marketin& konstrukije na sportski marketin&8 a postoji i

di6erenirani marketin& miks #a sportski marketin&. 4ato ovo podruje treba da se smatra #a

polje primene 1ili subdisiplinu2 marketin&a i treba da dobije vie pa,nje u marketin& teoriji8

raspravama8 predavanjima i praksi.

>irenjem marketin&a sedamdeseti7 &odina u nepro6itnim or&ani#aijama8 i#nikli su i

marketin& problemi8 koji su reavani8 u&lavnom optim marketinkim prinipima. U sportskim

or&ani#aijama8 svakodnevno su prisutni problemi nedostatka 6inansijski7 sredstava8 koji ne

daju mo&unost8 ili ak limitiraju sprovo+enje sportski7 aktivnosti.

Postavlja se osnovno pitanje; u kojoj meri i u kom obliku se marketin& koristi u sportuG

d&ovor na to pitanje mo,e nam dati se&mentaija nje&ovi7 reursa i mo&u:nosti8 ali i neke

predstave o ansam8 koje sport ima u oblasti marketin&a. U savremenom vr7unskom sportu

marketin& i&ra veoma va,nu ulo&u8 jednostavno #ato to #a7valjuju:i marketin&u sport dobija

mo&u:nost privlaenja #naajni7 sredstava8 neop7odni7 #a nje&ovo 6unkionisanje. U isto

vreme #a one or&ani#aije i sportiste koji imaju vr7unske sportske re#ultate ali i od&ovaraju:u

menad,mentsko0marketinku strate&iju pomo:u koje mo&u da komerijalno iskoriste8

marketin& predstavlja dopunsku mo&u:nost #a stvaranje vrlo visoko& pro6ita.

Potrebno je na&lasiti da marketin& u sportu predstavlja @medij@ #a najekonominije

ula&anje kapitala u advertaj#in& i dru&e marketin& 6orme u# najve:e mo&u:e e6ekte. U

savremenom sportu marketin&8 po ulo#i i va,nosti8 ini naj#naajniju radnu 6unkiju bilo koje

sportske or&ani#aije.


38/38

+ITERAT&RA:

1) Milan Tomi - Marketing u sportu -;

2) Glenn Bowdin - Events Management -;) Mr! "ovan #ur$atovi - Menad%ment u sportu;

&) Mom'ilo "oki - (dnosi s avno*u u sportu;

+) ,ttp..www!savremenisport!/om.Marketing0(snove0inde!,tml;

) 3van 4ovak 5 6portski marketing i industria sporta;

7) 8leksandar Miloevi - Marketing u sportu;

9) ,ttp..www!sr!parti:an!rs.;) Milan Ga*ovi 5 6portski marketing!
http://www.savremenisport.com/Marketing_Osnove_index.htmlhttp://www.savremenisport.com/Marketing_Osnove_index.htmlhttp://www.sr.partizan.rs/http://www.savremenisport.com/Marketing_Osnove_index.htmlhttp://www.savremenisport.com/Marketing_Osnove_index.htmlhttp://www.sr.partizan.rs/

nena seminarski organziacija u sportu.doc

Documents