neobične stvari koje do sada niste znali

Neobične stvari koje do sada niste znali

Kako da iskoristite stvari iz kuće za druge namene

Mleko služi i za..

Mleko ima svestranu upotrebu. Koristimo ga za piće, pravljenje kolačića ali i za čišćenje srebra, glancanje nameštaja, kao regenerator za kosu... Evo još nekih super načina da iskoristite staro dobro mleko!

Vraćanje sjaja srebru

To se radi ovako. Kašiku mleka i kašiku soka od limuna mućkajte dok se ne napravi kao kiselo mleko. Potopite srebro preko noći u taj rastvor. Izjutra ćete biti prijatno iznenađeni.

Fleke

Fleka od hemijske baš vam je umazala najlepšu majicu. Nema brige. Stavite malo mleka na mrlju i pustite da enzimi iz mleka učine svoje. Materijal neće biti oštećen a majica će ponovo biti lepa i prijatna.

Nega kože i odeće

Kožni nameštaj se odlično čisti mlekom, vraća joj sjaj. Čistu krpu za čišćenje dobro natopite mlekom zatim lagano trljajte površinu kožnog nameštaja. Isto tako možete čistiti i odeću od kože.

Regenerator za kosu

Brojni proteini i prirodni enzimi čine mleko sjajnim regeneratorom za kosu. Posle pranja kosu prelijte sa malo mleka, neka malo odstoji i eto prirodnog regeneratora.

Za pukotine u posuđu

Ako su se na keramičkom ili porcelanskom posuđu pojavile pukotine mleko će pomoći. Ono sadrži kazein, protein koji će preuzeti ulogu lepka. Stavite tanjir u lonac s mlekom, koji ćete lagano zagrevati sve dok mleko ne postane vruće. Pustite da komad posuđa odstoji potopljen, najbolje preko noći i posao je gotov a posuđe kao novo.

Aspirin služi i za...

Sigurno niste znali da stari dobri aspirin može da se iskoristi i na druge načine osim kada imate visoku temperaturu ili vas boli glava. Evo ih neke od praktičnih ideja:

Za sveže cvećeAspirin pomaže da cveće u vazi ostane duže sveže. Stavite ga u vodu u vazi i cveće će danima ostati kao da je upravo ubrano.

Za lepšu kožu licaŽelite da ulepšate kožu? Napravite masku za lice uz pomoć aspirina. Razmrvite ga i dodajte nekoliko kapi vode kako bi nastala meka pasta, a onda je nanesite na lice i ostavite desetak minuta. Isperite vodom a sastojci aspirina će pomoći podmlađivanje kože koja će odmah izgledati bolje.

UbodiAspirin pomaže i kod uboda insekata, posebno komaraca ili osa. Mesto uboda odmah navlažite vodom, a potom utrljajte aspirin koji će brzo delovati i smanjiti otok i svrab.

BaštaU litru vode rastvorite pola aspirina i zalivajte biljke. Bašta će izgledati nikad bolje.

KosaUzmite čašu tople vode i u nju dodajte šest do osam aspirina. Onda to nanesite na obojenu kosu i držite 15 minuta pa operite. Vaša boja će povratiti sjaj.

Ako niste imali baku da vam prenese to drevno znanje

Kuhinjske tajne i trikovi

Svako ko malo vremena provodi u kuhinji pripremajući makar i najosnovnije, zna koliko su važne ali i zanimljive tajne naših baka i mama koje su nadasve vrhunski kuvari. Bilo da je reč o trikovima koji sprečavaju da se hrana pokvari ili majstorije koje utiču na ukus, treba ih znati i tada kuvanje postaje zanimljivo.

Osnovne veštine jesu načini da se hrana sačuva. Možda niste znali da pirinač u slaniku sprečava da se so stvrdne. Isto tako ako dodate jabuku ili parče hleba u smeđi šećer on ostaje mekan i vlažan, kako treba, a isti efekat se postiže i ako ga stavite u frižider. Lovorov list sprečava brašnaste bube da priđu vašem pirinču, testenini i brašnu.

Svi sirevi se vrlo brzo stvrdnu ali i za to postoji lek. Sir koji se nalazi u vosku je prvi na listi. Da biste ga sačuvali, premažite otvorenu stranu maragarinom ili puterom u vrlo tankom sloju i problem je rešen. Mekši sirevi se čuvaju ako ih dobro upakujete i ponovo ih možete čuvati u frižideru. Ostali mlečni proizvodi se čuvaju, ako je moguće, okrenuti naopako jer nema previše tečnosti pa se održavaju duže.

Umesto da bacite jaja jer ne možete da pretpostavite da li su pokvarena, ubacite ih nežno u posudu sa vodom. Dobra jaja potonu, pokvarena plutaju. Dobra jaja imaju grubu i hrapavu ljusku a stara sjajnu i glatku. Takođe, ako imate napuklo jaje ne morate ga bacati. Možete ga skuvati ako dodate malo sirćeta i vodu i jaje ostaje unutra.

Da biste sačuvali svoje povrće bar neko vreme, stavite papirni ubrus ispod njega, da li u frižider ili u neku posudu nije bitno. Povrće se najviše kvari zbog vlage koju će u ovom slučaju pokupiti ubrus. Njega možete koristiti i za pečurke koje se vrlo brzo kvare - samo ih umotajte i to je to. Ako se ipak desi da povrće krene da se 'gumira', isecite krompir, ubacite ga u ledenu vodu a posle ubacite i povrće. Biće sveže za tili čas.

Ako vam se učini da med počinje da stvara kristale, to ne znači da mu se nešto desilo. Med se nikada ne može pokvariti. Ako postane mutniji ili stvara kristale ubacite ga u mikrotalasnu na dvadesetak sekundi i promešajte nakon toga. Ovaj trik služi samo estetici jer je med uvek dobar i nikada se ne baca.

Kada vam treba samo jedna čaša limunade koju želite sami da napravite, jednostavno probušite rupicu u limunu i iscedite koliko je potrebno, umesto da bacate četvrtinu ili pola limuna koji će se osušiti pre nego budu upotrebljeni. Štapić za ražnjiće je idealan. Takođe, citrusno voće i paradajz nikada ne stavljajte i frižider jer niske temeperature ubijaju aromu. Da bi vam limun dao dvaput više soka, držite ga u zatvorenoj posudi ili u vodi.

Gomila lišća i začina izgleda odlično u torbi ili na pijaci ali uglavnom ih kupujemo u količinama koje ne možemo da potrošimo. Postoji trik i za to. Operite ih i stavite u zamrzivač. Ništa vredno neće izgubiti, lakše se seku i ostaju u životu i do mesec dana.

Ako slučajno supa ili čorba ispadnu masniji, ubacite kockicu leda. On će izdvojiti višak masnoće koju

možete pokupiti kašikom.

Kratki saveti:

Ako vam treba samo pola luka, uvek sačuvajte polovinu sa korenom, duže traje.

Da biste se rešili mirisa koji ostaje posle sečenja luka i belog luka protrljajte ruke o nerđajući kuhinjski predmet i miris nestaje.

Kada presolite supu, ogulite krompir i ubacite ga. On će pokupiti sav višak soli.

Iako će zvučati ludo, pre nego što počnete sa kokanjem kokica ubacite ih u vodu, ocedite i onda nastavite kao i uvek. Zbog vlage će se brže iskokati a biće i manje onih neiskokanih. Isti efekat ćete obezbediti ako ih držite u frižideru.

Da biste sprečili prskanje ulja po kuhinji i vama, dodajte malo soli u posudu u kojoj pržite.

Kada vam ostane crvenog vina zaledite ga u posudi za led i koristite ga kao dodatak sosovima, supama i čorbama.

Mleko se najčešće kvari pre nego što ga iskoristimo a da bismo ga sačuvali dodamo vrlo malo soli u mleko čim ga otvorimo i ono ostaje sveže čak nekoliko dana duže.

Ako vam kuvanje nije ljubav, bakina riznica vas uči načinima da kuvanje bar kraće traje, a ako i tada ne zavolite varjaču, predajte štafetu nekom drugom - kad je spremljeno s ljubavlju boljeg je ukusa.

Korisni saveti: Uz pomoć štapa i kanapa, BUKVALNO!

Sitne kućne popravke

Ispraznite ambalažu od kozmetike i u njoj čuvajte telefon i ključeve na plaži.

Trljajte orah po izgrebanom drvetu i brzo će izgledati kao novo.

Složite sve kablove uz pomoć toalet papira.

Iskoristite ove šnale za papir kao nosač za vaše kablove kako ih ne biste tražili ispod stola svakog puta.

Kada nešto brzo morate da rashladite, umotajte flašu u mokar ubrus i ostavite na 10 minuta u frižider.

Kada kucate eksere koristite štipaljku umesto prsta.

10 saveta koji će vam pomoći da to radite kao predsednički kandidat

Kako da komunicirate BOLJEUspešna komunikacija je veoma važna. Od ovih veština zavisi vaš uspeh na ispitima, na poslu pa čak i u vezama. Ali ništa se ne brinite. Donosimo vam savete koji će vam pomoći da komunicirate bolje. Recimo kao predsednički kandidat!

1. Govorite jasno i glasno ravnomernom glasnoćom i tonom. Slobodno vežbajte takav izgovor.

2. Kontakt očima je veoma važan. Tako ćete pokazati da vam je stalo do sagovornika kao i vašu iskrenost.

3. Slušajte. Važna tajna uspešne komunikacije je u slušanju. Pažljivo pratite vašeg sagovornika i slobodno ga prekinite pitanjima.

4. Ne budite agresivni. Osobe koje su vešte u komunikaciji nikada neće napadati ili pretiti na bilo koji način. Čak i kada se ne slažete to iskažite pristojno i uz spremnost na kompromise.

5. Budite iskreni i jednostavno govorite iz srca. Slobodno pokažite vašu strast i emocije.

6. Tražite rešenje za obostranu korist. Kada imate dovoljno samopouzdanja iz vas neće govoriti sujeta već želja da svi budu zadovoljni.

7. Koristite humor. Duhovitost može da smanji tenziju i opusti sve učesnike u komunikaciji.

8. Slobodno pokažite zahvalnost. Upravo to može snažno da ojača veze.

9. Izvinite se kada pogrešite. Ali ne zato što postojite ili ste uopšte pomislili na nešto...

10. Prepoznajte teškoće sa kojima su ljudi suočavaju, naučite da primate kao i da dajete podršku od drugih.

Lek za bubuljiceKako da sami napravite najbolji lek koji dokazano radi bolje od krema i losiona iz apoteka

Zaboravite na kreme i druge skupe preparate! Naučnici kažu da su otkrili najbolji lek za bubuljice. I to sasvim prirodan iz vaše bašte pa još besplatan a možete i sami da ga napravite.

Novo istraživanje sa Leeds Metropolitan University ukazuje da obična majčina dušica deluje više puta bolje od najboljih preparata za kožu kao lek za bubuljice.

Dokazano je da ova biljka deluje antibakterijski protiv propionibacterium acnes kulture koja je kriva za širok spektar bubuljica i drugih problema na koži. Naučnici su otkrili da tinktura od majčine dušice čisti lice bolje od kupovnih losiona i krema.

Ok, pa kako sada da napravimo tu tinkturu, sigurno se pitate.

Ne brinite se imamo odgovor i na to pitanje!

Biljku majčine dušice potopite u alkohol na nedelju dana. Taj proces će iz nje izvući korisne sastojke! I onda tom tečnošću, redovno čistite lice i rešite se tih groznih bubuljica i to lekom iz vaše baštice. Javite nam rezultate!

Kako se biraju lubeniceProvereni saveti koji će vam pomoći da odaberete najbolju lubenicu iz celog kamiona!

Pošto su svi preduslovi ispunjeni vreme je da se spremite za sezonu lubenica. Ali, uvek ste se pitali kako da odaberete stvarno najbolju lubenicu sa gomile "kraljice leta" u kamionu. Ako je preslatka, često je i prezrela, a ako je zelena neće biti ukusna.

Lubenica je puna veoma zdravih sastojaka zbog čega se preporučuje u što većim količinama. Tu su likopen, koji sprečava mnoge bolesti, kao i vitamini A, C, B6, beta caroten koji štiti kožu i još mnoge druge sjajne stvari za vaše zdravlje i imunitet.

Dakle, lubenice jedite svakog dana i kada god imate priliku! Najbolje od svega je što skoro da ne možete da preterate pošto imaju vrlo malo kalorija.A evo ih saveti koji će vam stvarno pomoći da izaberete najbolju lubenicu:

1. Uvek birajte lubenice simetričnog oblika, pošto će one biti ukusnije.

2. Obratite pažnju na peteljku. Po njoj ćete videti da li je lubenica sveža, kada je peteljka zelena. Ako je peteljka suva i tamne boje onda je ubrana odavno i verovatno je izgubila na ukusu i strukturi.

3. Birajte veće lubenice svetle boje.

4. Birajte teže lubenice u odnosu na svoju veličinu.

5. Normalno je da lubenica ima žutu pegu na mestu gde je ležala na zemlji. Nije normalno ako je nema.

6. Ako niste sigurni pitajte prodavca da vam pomogne.

Ultimativni vodič: Sve što vas je oduvek zanimalo o najboljem letnjem sportu koji ste mogli da zamislite

Ronjenje za početnike30.05.2011

Niko ne zna kada je čovek prvi put poželeo da spozna tajne morskih dubina. Ne zna se ni zašto je to uradio, da li je to bilo zbog hrane, straha od krvoločnih primeraka kopnene faune ili možda samo želja da se zadivi poglavicina ćerka. Prvi pisani tragovi nastaju u Grčkoj kada je Homer u Ilijadi pisao o ronjenju. Ronjenje kao sport zaživeće ipak dva milenijuma kasnije.

Tek u 19 veku pojavljuju se prve boce sa kompresovanim vazduhom. Ronjenje kao što ga danas znamo nastalo je nedavno, kada je otkriveno da je za ronjenje na veće dubine potrebno koristiti posebne smeše kiseonika, kako da se izbegne dekompresiona bolest i sve druge važne sitnice koje život znače.

Počnimo redom, a u našem Ultimativnom vodiču za ronjenje saznaćete šta vam je potrebno, gde da ronite i koja su osnovna pravila i kako da se folirate ako to nije za vas. Prvo ronilačko odelo je skicirao Leonardo da Vinči!

Šta vam je potrebnoZa bezbedno ronjenje je potrebno da imate proverenu opremu i da je dobro poznajete. Rekreativni ronioci najčešće upotrebljavaju aparate otvorenog kruga disanja. U osnovnu opremu pored boce spadaju i: maska, disalica, peraja, regulator plovnosti, regulator, odela, merni instrumenti i tegovi. Za ozbiljnija ronjenja će vam trebati i dodatna oprema, ali o tome neki drugi put.

Boce

Boca je vaš izvor života pod vodom.

One mogu da budu jednodelne ili dvodelne, pri čemu uvek morate da insistirate na dvostrukim ventilima koji su se pokazali bezbednim.

Zapremina boce određuje dužinu ronjenja. Za ronjenje u otvorenom dovoljne su lagane boce od 10 do 15 litara. Poželjno je da na ronjenje ponesete i bocu sa dodatnim vazduhom poznatu i kao "ponny bottle". Nikad se ne zna!

Kompenzator plovnosti - BC u žargonu

Ovo je važan komad opreme kome bi trebalo posvetiti pažnju. Na njemu nemojte štedeti.

On nosi opremu umesto vas i omogućava da plutate na dubini ili na površini.

Ako preterate sa naduvavanjem isplivaćete brzo na površinu što vodi do dekompresione bolesti prouzrokovane naglom promenom parcijalnog pritiska azota rastvorenog u krvi. Javiće se mehurići u vašem telu i napraviti vam potpuni haos u organizmu. Dakle, vodite računa o kompenzatoru i izronu!

Regulator

Regulator pretvara vazduh pod pritiskom u vazduh normalnog pritiska koji može da se udiše.

On je tu i za pomoć u plovnosti u kompletu sa kompenzatorom plovnosti.

Poslednjih godina ustalila se praksa da svaki ronilac nosi i dodatni tzv. oktopus regulator, uočljive žute boje, koji služi da se pozajmi drugu u nevolji ako bi mu iz nekog razloga nestalo vazduha. Maska, odelo i peraja

Odaberite ih da vam budu udobni. Maska neka bude od silikona a potrebno je da vam savršeno prijanja na lice. Kupite masku proverene firme sa tempered staklom.

Ako možete da birate odaberite masku male zapremine kod koje su stakla bliže očima.

Pre nego što zaronite pljunite na stakla sa unutršanje strane kako se ne bi zamaglila. Odelo vas štiti od svega što može da vas povredi pod vodom. Naravno ono obezbeđuje i toplotu. Dele na mokra i suva, a vi kupite odelo napravljeno od kvalitetnog neoprena. Veoma je važno da vam odelo bude udobno i da vam savršeno prijanja uz telo. Peraja odaberite na osnovu iskustva. Što veća to bolja. U poslednje vreme su popularna ona sa usekom na sredini koja dodatno štede energiju ronioca.

Folirajte se - Bleferski vodič za ronjenje

Pitanje: Koja je najveća dubina do koje si išao?Pravi ronilac kaže: 40 metaraFolirajte se i kažite: U poverenju 70 metara, ali nemoj to da pričaš drugima pošto je veoma opasno.

Pitanje: Da li tu ima svetla?Pravi ronilac kaže: Da, ali malo manje.Folirajte se i kažite: Strašno je mračno, a kada dodaš hladnoću i sve rizike odustaćeš odmah. Mene naravno nije uplašila ni velika bela ajkula prošlog leta.

Pitanje: Da li te voda pritiska?Pravi ronilac kaže: Ne, čovek ne oseća taj pritisak.Folirajte se i kažite: Strašno mnogo, zato i ne može svako da se bavi tim sportom.

Pitanje: Kako si došao na ideju da se baviš ronjenjem?Pravi ronilac kaže: Još kao klinac sam se ložio...Folirajte se i kažite: Ogledao sam Veliko plavetnilo i znao da je to za mene!

Pravila koja morate da znate

1. Ne ronite bez kursaNemojte da ronite bez završenog kursa od licenciranog instruktora. Kada dobijete karticu CMAS ili PADI klubovi će vas primiti u svoje prestižno društvo i možete na ronjenje. Opušteni pristup će vas dovesti samo do - povreda ili još gore fatalnih posledica.

2. Nikada ne ronite samiUvek sa iskusnim roniocem, naravno suprotnog pola! Mada, nije loše ni u grupi.

3. Nikada alkoholDroga i alkohol nisu dobra kombinacija sa ronjenjem.

4. Ne paničiteSmirite se kakva god da je situacija i donesite što bolju odluku.

5. Ne zadržavajte dah dok izranjateVazduh u vašim plućima se širi kako izranjate. Zato je važno da ga lagano ali konstantno izdišete dok izranjate, naročito ako izranjate brzo što bi naravno trebalo izbegavati.

6. Poštujte pravila dekompresijeOvo pravilo je veoma bitno i svaki kurs će vas naučiti zašto je to važno. Ipak zapamtite da uvek morate da pravite zastanke u skladu sa planom ronjenja.

7. Gde je vođa tu ste i viNema udaljavanja od grupe. Pratite vođu i sve će biti ok.

8. Proverite opremuPre ronjenja proverite opremu, a onda je ponovo proverite. Najvažnije je da imate dovoljno vazduha u boci, da regulator radi i da ste nabacili masku i peraja.

9. Ne pipajteSva ta divna stvorenja obično bodu, grizu, peku i ubijaju. Ne pipajte ih!

10. Ne pipajte ni njuNajslađu devojku u ronilačkom kampu pošto nabildovani instruktor ima iste osobine kao i ta divna stvorenja pod vodom iz pravila 9.

Gde da ronite

Jaz u Crnoj GoriOvo je mesto gde se već godinama okupljaju ronioci iz naših krajeva ali i stranci. Ne propustite lokacije Sveti Nikola, Rt Mogren sa potopljenom kafanom, kao i potopljeni austrijski brod kod rta Jaz. On se nalazi na dubini od 33 metra i ako je vidljivost dobra bićete oduševljeni. Tu su još i Diznilend sa pećinicama i Platamuni greben za iskusnije.

Boka Kotorska i okolinaKada savladate Jaz pređite na lokacije u blizini. Ostrvo Mamula kod Herceg Novog je popularna lokacija, kao i potopljeni brod u uvali Trsteno na 24 metra kod plaže Žanjic. Tu je i Plava špilja, ili uvala Mirište gde ćete naći stare antičke amfore. Tu su i Verige, kao i mnoga druga dobra mesta koja garantuju dugo leto.

Tajland - PhuketZa sve vas punijeg džepa skoknite do Tajlanda. Ako ste se ložili na film Plaža ovo je lokacija za vas. Phuket se naziva i Biser juga, a savetujemo da odaberete ronilačke ture od desetak dana na brodu. Tu ćete moći da vidite dobroćudne kit ajkule i neverovante pećine. Tamo se ide od oktobra do maja kada nije sezona kiša.

Crveno moreEgipat je popularna destinacija naših turista. Dubine Mojsijevog mora obiluju atraktivnim lokacijama. Nikako ne propusttite lokaciju Thistlegorm gde se nalazi olupina britanskog ratnog broda potopljenog 1941. godine. Prevozio je opremu i oružje i savršeno je očuvan. Struje mogu da budu jake a dubina je 130 metara, pa je potrebno da budete iskusni. Poznata baza za okupljanje ronilaca je grad Dahab kod Šarm el Šeika.

Great Blue HoleNa kraju Veliku plavu rupu jednostavno morate da vidite kad tad. Nalazi se kod Belizea i izgleda kao velika plava tačka usred mora. Kružni greben je dubok 130 metara i prepun je bizarnim oblicima i koralima. Pećine i prolazi, kao i neverovatna svetlost će učiniti ovo ronjenje za pamćenje.

Napravite ozvučenje od telefonaKako da se spremite za neočekivanu žurku uz pomoć stvari koje imate

Sve što želimo od života...Je ovaj bungalov sa pogledom na more

Proračun namotaja i izrada transformatoraAutor Marko Nikolić. -- Tutorijali

Transformator je električni uređaj koji transformiše energiju iz jednog kola u drugo, posredstvom magnetne sprege, bez ikakvih pokretnih delova. Transformator se sastoji od dva (ili više) spregnuta namotaja ili jednog namotaja sa više izvoda, i u većini slučajeva magnetnog jezgra koje koncentriše magnetni fluks. Naizmenična struja u jednom namotaju će indukovati struju u drugim namotajima. Transformatori se koriste da spuštaju ili dižu napon, da menjaju impedansu i da obezbede električnu izolaciju između kola.

Osnovni princip rada Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja - primara i sekundara. Ako se vremenski promenljiv napon Up priključi na primar od Np navojaka, struja koja tada teče kroz njega indukuje magnetnomotornu silu (MMS). Kao što elektromotorna sila (EMS) tera struju kroz električno kolo, tako i MMS tera magnetni fluks oko magnetnog kola. MMS na primaru izaziva promenljiv magnetni fluks Φp u jezgru i indukuje EMS koja je suprotnog smera u odnosu na Up. Prema Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije, indukovan napon kroz primar je direktno proporcionalan brzini promene fluksa:

Slično, napon koji je indukovao međusobni fluks kroz sekundar je:

U idealnom slučaju, fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i zato se mogu izjednačiti Φp i Φs. Iz ovog sledi:

Dakle, u idealnom transformatoru, odnos primarnog i sekundarnog napona je jednak odnosu broja navojaka u namotajima, tj. napon po jednom navojku je isti u oba namotaja. Odnos struja u primaru i sekundaru je obrnuto proporcionalan odnosu broja navojaka. Ovo vodi najčešćoj upotrebi transformatora: preobražavanju električne energije jednog napona u električnu energiju drugog napona upotrebom namotaja sa različitim brojem navojaka. EMS u sekundaru, u slučaju da je priključen na neko električno kolo, izaziva tok struje u njemu. MMS koju proizvodi struja u sekundaru je u opoziciji MMS primara i teži da poništi fluks u jezgru. Pošto smanjeni fluks smanjuje EMS indukovanu u primaru, u njemu teče povećana struja. Rezultat povećanja MMS zbog struje u primaru će izjednačiti efekat

suprotne sekundarne MMS. Na ovaj način, električna energija dovedena na primar prenosi energiju na sekundar. Na primer, ako je snaga od 50 VA dovedena na transformator čiji je odnos broja navojaka 25:2.

S = E·I (snaga = EMS · jačina struje)

50VA=2Vx25A u primaru, kada transformator promeni dobijamo 50VA=25Vx2A u sekundaru.

U praksi, visokonaponski namotaj ima više navojaka tanke žice, a niskonaponski malo navojaka debele žice. Pošto jednosmerni napon neće dati promenljivi fluks u jezgru, ni EMS neće biti stvorena i struja koja teče kroz transformator će biti beskonačno velika. U praksi, redna veza otpornosti navojaka će ograničiti jačinu struje koja može teći, sve dok transformator ne dostigne termalnu ravnotežu ili bude uništen.

Gubici i stepen iskorišćenja

Idealni transformator nema gubitaka i zato je stepen iskorišćenja 100%. U praksi se energija rasipa zbog otpornosti namotaja (poznato kao gubici u bakru) i magnetnih efekata koji se prvenstveno dešavaju u jezgru (poznato kao gubici u gvožđu). Transformatori obično imaju vrlo visok stepen iskorišćenja i veći transfomatori (od 50 MVA i više) imaju stepen iskorišćenja od 99,75%. Mali transformatori koji se koriste u uređajima potrošačke elektronike imaju manje od 85% efikasnosti.

Konstrukcija transformatora

Transformatori koji se koriste na industrijskim i audio učestanostima imaju jezgro načinjeno od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi su obmotani primarom i sekundarom. Pošto je čelično jezgro provodno, ono takođe ima struje indukovane zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan od obližnjeg sloja da bi se smanjili gubici zbog vrtložnih struja koje zagrevaju jezgro. Uobičajeno slojevito jezgro je napravljeno od limova u obliku latiničnih slova ”E” i ”I”, što im je dalo ime ”EI” transformatori. Izvesni tipovi transformtora mogu imati zazore napravljene u magnetnim putanjama da spreče zasićenje. Ovi zazori mogu biti korišćeni da ograniče struju u kratkom spoju, kao što je slučaj u transformatorima za neonske svetiljke. Torusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljeno od dugih traka od silicijumskog čelika ili permaloja obavijenih u namotaj, od gvožđa u prahu ili ferita, zavisno od radne učestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeđuje da su granice traka optimalno poravnate, povećavajući efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminiše vazdušne zazore ubačene u konstrukciju EI jezgara. Poprečni presek prstena je obično kvadratnog ili pravougaonog oblika, ali su skuplja jezgra kružnog preseka takođe prisutna. Primar i sekundar su često namotani koncentrično

da prekriju celu površinu jezgra. Ovo smanjuje dužinu potrebne žice i takođe obezbeđuje zaklon da smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija. Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara. Druge prednosti u odnosu na EI - su manja veličina (za oko polovinu), manju težinu (za oko polovinu), manje mehaničko zujanje (čineći ih superiornim u audio pojačavačima), manjim spoljašnjim magnetskim poljem (oko jedne desetine), postavljanje na jedan stub i više izbora oblika. Glavna mana je veća cena. Nedostatak konstrukcije torusnih transformatora je viša cena po namotaju. To za posledicu ima da se torusni transformatori retko sreću iznad nekoliko KVA. Mali distribucioni transformatori mogu da iskoriste neke prednosti torusnog jezgra deleći ga i otvarajući ga, a zatim ubacujući klupko koje sadrži namotaje. Kada se namešta torusni transformator, važno je izbeći slučajno kratko spajanje kroz jezgro. Ovo se može desiti ako je čeličnom stubu jezgra dozvoljeno da dodirne metalne delove sa oba kraja, što može izazvati da opasno velika struja teče kroz stub. U većini realnih transformatora, primar i sekundar su kalemi sa više navojaka provodne žice jer svaki navojak doprinosi magnetskom polju, stvarajući veću magnetnu indukciju nego što bi samo jedan navojak uradio. Žice susednih navojaka i raličitih namotaja moraju biti izolovane jedne od drugih. Provodni materijal korišćen za namotaje zavisi od namene. Transformatori malih snaga i signalni transformatori su namotani od žice punog preseka, izolovanim emajlom ili ponekad dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ili aluminijuma pravougaonog preseka ili užastog preseka za vrlo velike struje. Transformatori na visokim učestanostima koji rade na učestanostima od stotina KHz imaju namotaje od licnovane žice, da smanje gubitke u provodniku zbog skin (površinskog) efekta. Kod malih transformatora, kao izolacija namotaja se koristi lak.

Proračun namotaja za transformator sa ''EI'' jezgrom

Osnovni podaci koji su potrebni za proračun su:

Up - Napon primara [V] Us - Napon sekundara [V] S - Snaga transformatora [VA] Sp - Dimenzija jezgra [cm2] Ip - Struja primara [A] Is - Struja sekundara [A] Dp - Debljina žice primara [mm] Ds - Debljina žice sekundara [mm] J - Gustina struje [A/mm2]

Ukoliko pretpostavimo da je napon primara 230V / 50 Hz, konstanta za dimenzionisanje jezgra je 45. Površina jezgra je u cm2, a dobija se množenjem strana kalema (Sp = a x b).

Broj namotaja primara i sekundara Ns i Np, dobijemo iz formule:

Nx = 45/S (broj zavoja žice za 1 V)

Np = N x Up, potreban broj namotaja na primaru Ns = N x Us, potreban namotaj na sekundaru (zavisi još i o potrebnom naponu na izlazu) Struju primara i sekundara izračunavamo formulom: Ip = S/Up [A], struja primara Is = S/Us [A], struja sekundara Pod preptostavnom da je gustina struje konstantna vrednost (J = 2,5 A/mm2), tada se debljina žice izračunava formulom: Dp = 0,7√Ip [mm] , debljina žice primara Ds = 0,7√Is [mm], debljina žice sekundara

Izrada transformatora

Kad izračunamo sve potrebne podatke sledi namotavanje, uvek se prvo namotava primar, tako da se žica namotava po mogućnosti jedna do druge, ali može i jedna preko druge, ali ne sme se ukrštati. Nakon namotanog primara, on se obmota prešpan papirom (debljina 0.1 do 10 mm), kako bi se primar odvojio od sekundara. Namotaji moraju biti čvrsti jer će u protivnom slučaju doći do većih vrtložnih struja, te će trafo imati dosta gubitaka, i grejati se. Sekundar se takođe mota navoj do navoja, dok se svaki red ne omota prešpanom, i tako do završetka. Isključivo se koristi bakarna žica jer ima manji otpor i samim tim manji su gubici, a ne aluminijumska žica jer bi u tom slučaju debljina žice bila veća i samim tim bi u nekom trenutku zafalilo mesta za namotavanje.

Što se tiče merenja debljine žice koja se koristi za namotavanje transformatora treba da se spali lak sa nje jer se u današnje vreme lak žica uglavnom lakira dva puta što može dovesti do pogrešnih rezultata. Nakom namotavanja i postavljanja izvoda primara i sekundara (obavezno obeležiti krajeve) ostaje još da se pravilno poređaju transformatorski limovi koji čine jezgro, a to se radi tako što se prvo uklope svi limovi oblika E, ali naizmenično (jedan stavljati sa jedne a drugi sa druge strane). Nakon toga potrebno je uklopiti između i limove oblika I i stegnti jezgro da ne bilo brujanja. Ako kojim slučajem bude brujanja, transformator treba potopiti u posebno ulje i

zagrejati ga do 80oC, nakon sušenja neće više biti brujanja. Naravno treba biti pažljiv pri postavljanju limova da ne bi došlo do oštećenja žice tj. namotaja. Karakteristike lak žice i jezgra transformatora možete pronaći ovde. Deo teksta je preuzet sa:

www.sr.wikipedia.org www.napravi-sam.com

Osnovne metode čišćenja umetnički obikovanih predmeta i starina od metala

13NOV 2012

Štampaj

MEHANIČKO ČIŠĆENJE:Metalne predmete koje čistimo pre čišćenja obavezno razdvojimo-ako je to moguće. Ukoliko je predmet složeniji

obavezno ga pre rastavljanja skiciramo ili fotografišemo kako kasnije ne bi imali problema sa sastavljanjem(ovaj

postupak prethodi svakom čišćenju –što se tiče muzejskih predmeta sve faze rada se obavezno dokumentiraju na

odgovarajući način).Kod uklanjanja tanjih korozionih slojeva kao osnovno i najjednostavnije sredstvo koristimo smesu

vode i taložene krede. Umesto vode u određenim slučajevima se možemo poslužiti i alkoholom ili acetonom odnosno

benzinom. Smesu nanosimo bilo mekom krpom ili vatom, bilo tvrđim kistom ili četkicom za zube. Možemo koristiti i

rotirajuće četkice od prirodnih ili veštačkih materijala. Radimo najčešće pomoću zlatarskog motora sa gibljivom

osovinom a možemo raditi i sa modelarskim motorima koji su u odnosu na prve znatno jeftiniji. Teže uklonjive tačke,

kao i deblje i tvrđe korozione slojeve uklanjamo bilo skalperom bilo malim dletima te iglama od metala, drveta ili kosti

odnosno plastike. Pri radu na arheološkim predmetima možemo se u određenim situacijama koristiti i zlatarskim

vibracionim dletom, zatim aparatom za mikropeskarenje(isključivo uz pažljivo odabran abraziv!) i najrazličitijim

rotacionim alatima koji se koriste u zlatarstvu.Treba raditi pažljivo i koncentrisano jer premda je mehaničko čišćenje

često jedini mogući način ono ujedno predstavlja najveću opasnost po predmete. Nepažnjom vrlo lako možemo

uništiti neke detalje poput finih tragova posrebrenja, cizeliranja, graviranja ili iskucavanja odnosno kovanja. Tragovi

turpijanja ili ostaci pozlate ,posrebrenja ili nekog drugog sloja (npr.toniranih lakova) ,kao i raspored i veličina

uglačanih površina mogu se potpuno ukloniti ili izmeniti ako radimo bez osećaja za materijal .Tako obrađeni predmeti

gube velik deo svoje autentičnosti.

http://www.arheo-amateri.rs/2012/11/arheologija/konzervacija/osnovne-metode-ciscenja-umetnicki-obikovanih-predmeta-i-starina-od-metala/print/

http://www.arheo-amateri.rs/2012/11/arheologija/konzervacija/osnovne-metode-ciscenja-umetnicki-obikovanih-predmeta-i-starina-od-metala/print/

http://www.arheo-amateri.rs/wp-content/uploads/2012/11/Sitni_restauratorski_alati_Drzavni_arhiv_u_Rijeci.jpg

Predmete sa tanjim korozionim slojem nikada ne čistimo do potpunog ogoljene, metalne površine. U udubljenim, za

čišćenje nedostupnim mestima ostavimo deo patine i to samo kod predmeta sa izrazito tankim korozionim slojem.

Predmeti sa potpuno uklonjenom patinom upućuju na potpuno nepoznavanje i nerazumevanje identiteta predmeta pa

su očigledan dokaz neznanja onog ko ih je čistio( ovo se pre svega odnosi na iskucane, reljefno ukrašene

predmete ).

HEMIJSKO ČIŠĆENJENajjednostavnija sredstva za hemijsko čišćenje metala su zapravo kombinacija mehaničkog i hemijskog čišćenja.

Dodatkom ekstrata korena biljke sapunike(Saponaria Officinalis) krednoj kaši dobijamo blago sredstvo za čišćenje

koje u sebi kombinuje abrazivno delovanje krede sa delovanjem prirodnih saponina(hem. sapunska materija, u

korenju biljki sapunika i dr.). U svežem stanju ovo sredstvo je potpuno neutralno dok nakon nekoliko dana reaguje

blago kiselo a osim masnoće i prašine ono uklanja i tanje korozione slojeve. Umesto spomenutog rastvora krednoj

kaši možemo dodati i amonijak ili neki neutralan ili blago alkalan deterdzent.

Prava sredstva za hemijsko čišćenje najčešće su kiseli ili alkalni i neutralni vodeni rastvori, dok se drugi rastvori

koriste ređe. Najvažnije svojstvo spomenutih je da rastvaraju korozioni sloj a ne nagrizaju ili minimalno nagrizaju sam

metal koji čistimo.

Njihov osnovni nedostatak je da po pravilu uklanjaju i izvorni sloj patine i tako obrađeni predmeti gube svoj izvorni sjaj

pa ih po čišćenju moramo ponovo uglačati. Idealno bi bilo da predmete povremeno uglačamo posebnom krpom za

glačanje metala ,najbolje tokom bar 2,3 meseca. Za to vreme na udubljenim i glačanju nedostupnim mestima stvoriće

se tanak sloj patine. Po formiranju spomenutog možemo predmete po želji zaštiti lakom ili voskom pa ih eventualno

zamotati u specijalnu tkaninu ili papir za umotavanje metala i ostaviti ih u kutije od bezkiselinskog kartona. Ako su

nam i papir i tkanina i bezkiselinski karton nedostupni najjednostavnije je predmete ostaviti ili još bolje zavariti u

polietilenske kese. Na kraju treba posebno istaknuti da predmete po hemijskom čišćenju obavezno temeljito

isperemo ,kako ostaci korišćenih hemikalija ne bi doprinosili ponovnom aktiviranju korozionih procesa.

Obojene metalne predmete kemijskim putem čistimo pomoću rastvora ili primenom gotovih sredstava za skidanje

stare boje. Sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida ili dimetil formamida mogu se koristiti i za čišćenje

predmeta od kalaja, cinka i olova. Kod velikih predmeta ili u slučaju da želimo očistiti samo određeni deo predmeta

rastvore možemo pomešati sa metilceluloznim lepkom za tepete. Dobijeni gel nanesemo na predmet pa ga nakon

nekog vremena dobro isperemo i postupak po potrebi ponovimo. Kod rada sa rastvorima koji se ne mešaju sa vodom

rastvor treba da napravimo gušći, a to možemo uraditi pomoću parafina ili nekog inertnog materijala.

ELEKTROHEMIJSKO ČIŠĆENJEKod ove vrste čišćenja koristimo neki alkalni ili kiseli rastvor kao i cink ili aluminijum, većinom u vidu lima, strugotina ili

praha kao izvora elektrona. U kombinaciji sa gore spomenutim gelom možemo koristiti i aluminijsku foliju. Možemo

raditi i sa tamponima vate koje natopimo rastvorom pa ih naprašimo metalnim prahom-. Tamponom trljamo predmet

do željenog rezultata, pa na kraju dobro isperemo.

ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJEZa razliku od prethodne metode ovde električnu energiju dovodimo spolja- radimo ili pomoću baterija, akumulatora ili

se koristimo niskonaponskim transformatorima(najbolji su oni koji se koriste u galvanotehnici). Po pravilu se predmet

veže na minus pol izvora struje, pa uranja u rastvor elektrolita, u koji je već uronjena ploča od nerđajućeg čelika

spojena na plus pol. Kao elektrolit koristimo najčešće neki alkalni ili kiseli rastvor.

ULTRAZVUČNO ČIŠĆENJEOva metoda se uprkos dugotrajne primene u industriji i zanatstvu nerado koristi za čišćenje umetnički oblikovanih

metalnih predmeta. Predmete uronimo u neki od rastvora za hemijsko čišćenje, pa ih izložimo delovanju

ultrazvuka(bolje više puta na kratko).Umesto vlastitih rastvora možemo koristiti i komercijalne proizvode. Suva

varijanta ovog procesa, tkz. ultrazvučno dleto već duže vreme se uspešno koristi za rad na arheološkim predmetima.

OBRADA MEHANIČKI OŠTEĆENIH PREDMETAMehanički oštećene metalne predmete-znači pre svega predmete koji su polomljeni najjednostavnije spojimo

lepljenjem. Pri tom možemo se koristiti i ojačanjima od staklenog platna i klinovima. Tvrdo i meko lemljenje koliko je

to god moguće izbegavamo a primenjujemo ga samo ako je to zaista neophodno dok su na arheološkim predmetima

ti postupci apsolutno isključeni. Ukoliko se odlučimo za tvrdo lemljenje onda sa predmeta obavezno uklanjamo i

najmanje ostatke mekog lema- ova napomena posebno važi za srebrne i zlatne predmete. Zavarivanje dolazi u obzir

samo kod velikih predmeta i to isključivo ako dobro vladamo samim postupkom. Na manjim predmetima eventualno

bi se moglo primeniti zavarivanje laserom, ali u ovom trenutku takva oprema je uglavnom nedostupna. Kod predmeta

sa ulubljenjima ili sličnim deformacijama ravnanju odnosno ispravljanju istih takođe prilazimo uz najveći mogući

oprez. Pri tom koristimo različita dleta i čekiće kao i nakovnje od metala, drveta ili plastike. Pliće ogrebotine

popunjavamo pomoću neke plastične mase kojoj dodamo odgovarajući metalni prah a mogli bismo ih popuniti i

galvanskim putem. Kod jako deformisanih arheoloških predmeta možemo napraviti galvanoplastične kopije istih pa

ispravljanje i ravnanje izvesti na kopiji- postupak je složen ali i etički korektniji od zagrejavanja i mehaničke obrade

originalnog predmeta(promena izvorne strukture ).

OBRADA PREDMETA KOD KOJIH JE METAL KOMBINOVAN SA DRUGIM ORGANSKIM ILI NEORGANSKIM MATERIJALIMANa ovu grupu predmeta primenjujemo isključivo mehaničko čišćenje i pranje destilovanom vodom. Drago i poludrago

kamenje čistimo tamponima navlaženim destilovanom vodom, a možemo koristiti i ekstrat biljke sapunike(Saponaria

Officinalis) kao i različite rastvore, nikako rastvore hemikalija. U nekim slučajevima možemo naići i na drago kamenje

koje je položeno u obojenim folijama ,kod takvih predmeta kamenje čistimo isključivo mehanički ili minimalno

natopljenim tamponima vate, uz maksimalnu pažnju jer tečnost ne sme doći u dodir sa folijom! Slonovaču čistimo

tamponima vate natopljenim destilovanom vodom kojoj dodamo par kapi amonijaka, a umesto vode možemo uzeti i

mešavinu vode i alkohola. Drvo čistimo vodom ili gotovim sredstvima za čišćenje(najčešće se radi o

emulzijama).Staklo i emajl čistimo ili čistom vodom ili vodom kojoj dodamo malo amonijaka, eventualno dodajemo i

malo nekog rastvora, npr. acetona ili alkohola (9 delova destilovane vode +1 deo propanola + par kapi amonijaka).

Na isti način čistimo i plastične mase, pa pristupamo, uz napomenu da se na njima nipošto ne koriste nikakvi

rastvoti(znači voda sa par kapi amonijaka ili deterdženta, ili rastvor korena sapunike). Nelirane srebrne ili zlatne

predmete nipošto ne čistimo hemijskim sredstvima već isključivo mehanički (kod ove tehnike predmeti su prevučeni

smesom metalnih sulfida). Poseban oprez potreban je pri radu na arheološkom materijalu ovog tipa-kod njih se

koristimo isključivo krajnje pažljivom primenom mehaničkog čišćenja.

OBRADA PREDMETA SA OŠTEĆENOM PREVLAKOM (PREMAZOM) OD DRUGOG METALAU obnovu delomično ili potpuno uništenih prevlaka upuštamo se samo nakon što dobro razmislimo o potrebi istog

zahvata. Prevlake obnavljamo ili galvanskim putem (ako su i same galvanski izvedene) ili pomoću listića ili praha

nanešenog na lepljivi lak. Idealno bi bilo da mesta sa očuvanom izvornom prevlakom zaštitimo nekim lakom (u svrhu

izolacije!) pa obnovimo prevlaku samo na mestima gde je potpuno istrošena. Kao alternativu galvanskim prevlakama

možemo koristiti i postupke dobivanja metalnih prevlaka utrljavanjem, uronjavanjem, kontaktnim taloženjem i

reduktivnim putem – ovako dobijene prevlake izrazito su tanke pa se po potrebi lakše uklanjaju. Danas se na

evropskom tržištu mogu naći i specijalne boje koje vrlo dobro imitiraju metalne prevlake (Mirrachrome boja, trenutno

oko 35 britanskih funti / 100 ml). Sve ove prevlake(premaze) na kraju obavezno zaštitimo nekim lakom ili ređe

voskom.

IZRADA NEDOSTAJUĆIH DELOVADelove koji nedostaju najlakše izvodimo u nekoj plastičnoj masi (uzmemo silikonski otisak odgovarajućeg dela pa ga

izlijemo u plastici) .Ovaj postupak je jednostavan i što je najvažnije ovakve su nadoknade potpuno reverzibilne.

Plastiku obojimo bilo površinski bilo u masi a možemo joj dodati i prah odgovarajućeg metala ili je prevući

odgovarajućim metalom pomoću galvanizacije. U izradu rekonstrukcija u izvornoj tehnici i materijalu upuštamo se

samo ako zaista dobro vladamo obradom dotičnog materijala – u tom slučaju rekonstruirane dijelove obavezno

posebno označimo, najbolje godinom izrade ili kosim crtama (na zadnjoj strani). Možemo koristiti i galvanoplastiku

(otisak predmeta ili gvozdenog uzorka galvanskim putem prevlačimo do nekoliko milimetara debelim slojem metala,

sam otisak najčešće je od nevidljivog materijala tako da ga prvo moramo učiniti vidljivim-bilo utrljavanjem grafitnog ili

metalnog praha, bilo hemijskim putem), kao i lijevanje u metalu. Sastav novoodlivenih delova mora u tom slučaju biti

što bliži sastavu originala(u principu, ali u nekim slučajevima možemo koristiti i kalaj ili neki drugi lako topiv metal).

ZAŠTITA I ODRŽAVANJEOsnovna metoda zaštite metalnih umetnina i starina zasad je najčešće lakiranje ili nešto ređe voštenje (na tehničkim

spomenicima i oružju mogu se koristiti i uljni premazi) kao i kombinacije ova dva postupaka. Primena korozionih

inhibitora nije raširena osim ako se izuzme primena benzotriazola (korozioni inhibitor za bakar i njegove legure, zatim

srebro, aluminijum, cink i kalaj). Primena istih na žalost se ne može preporučiti, pre svega sa obzirom na mogući

uticaj kako na zdravlje osoba koje sa njima rade tako i na posetitelje. Preporučiti se može i upotreba posebnih

tkanina i papira za umotavanje odnosno spremanje metalnih predmeta (isti su impregnirani sredstvima koja na sebe

vežu gasove koji utiču na koroziju metala). Najjednostaviji oblik zaštite je zatvaranje ili još bolje zavarivanje u vrećice

od polietilena. Idealna temperatura za držanje predmeta bila bi 10-15 C (sa izuzetkom kalaja min .18 C). Relativna

vlaga u prostoru u kojem čuvamo ili izlažemo predmete trebala bi biti ne viša od 4o %, a u slučaju arheoloških

predmeta sa aktivnim hloridima i znatno niža(15 % ili niže). Predmete kod kojih je metal kombiniran sa organskim

materijalom(kost, slonovača, kornjačevina, perje, koža, tekstil, papir) ne bi trebalo izlagati relativnoj vlazi vazduha

manjoj od 45 %. Posebno vredne objekte najbolje je čuvati u komorama sa azotom. Predmete ne bi trebalo držati u

kutijama od običnog kartona niti u fiokama, ili kutijama od drveta, iverice ili šperploče (ovo se odnosi i na vitrine za

izlaganje predmeta). Vuna i filc takođe se ne preporučuju za umotavanje metalnih predmeta-, niti bi predmete trebalo

držati u vitrinama obloženim spomenutim materijalom. Jačina osvjetljenja ne bi trebala prelaziti 150 luksa dok bi za

predmete koji su izrađeni od metala i materijala osetljivih na svetlo ta vrednost bila znatno niža- najbolje oko 5o luksa

(papir, plastika, perje, sedef, biseri, slonovača, tkanine). Na kraju istaknimo da pri rukovanju sa predmetima

obavezno koristimo bele pamučne rukavice (ili polietilenske, odnosi se i na lakovane ili voštene predmete)!

RECEPTURA ZA ČIŠĆENJE POJEDINIH METALA

1.ČIŠĆENJE PREDMETA OD ZLATA:

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Au-od latinskog aurum

Atomski broj: 79

Atomska masa: 196,96655

Temperatura topljenja: 1 064 °C

Temperatura ključanja: 2 856 °C

Gustina: 19 290 kg/m3

Tvrdoća po Brinellu- 18,5

Boja- žuta

Važnije osobine- u čistom obliku premeko za preradu u nakit ili posude, zato se legira sa srebrom ili bakrom u slučaju

žutog, crvenog ili ružičastog i zelenkastog zlata, kod belog zlata kao dodaci dolaze najčešće nikl ili paladijum, može

se izvrsno kovati pa se može izvući u najtanju žicu, izrazito otporno na koroziju, otpornost opada sa povećanjem

količine drugih metala, legure sa do 20% primesa vrlo su otporne na koroziju.

Važnije legure-žuto, crveno, ružičasto i belo zlato (po pravilu se stapa sa bakrom i srebrom, kod belog zlata sa

paladijumom, srebrom, platinom, cinkom ili niklom- ove legure mogu biti različitih finoća, pod finoćom

podrazumijevamo količinu zlata na 1000 delova legure, najčešće su legure sa 333,585 i 750 delova zlata).

OPŠTE NAPOMENE : Zbog mekoće materijala posebno treba biti oprezan kod mehaničkog čišćenja arheoloških

predmeta. Hemijskim putem čistimo samo novije predmete. Kako je zlato najčešće stopljeno sa bakrom ili srebrom za

čišćenje možemo koristiti i rastvore za čišćenje spomenutih metala. Pozlaćene predmete čistimo zavisno o osnovnom

metalu.

1.1 ČIŠĆENJE AMONIJAČNOM VODOM

Vrućoj vodi dodamo par kapi amonijaka(25%).Nakratko uronimo predmete pa ih iščetkamo četkicom za zube ili

kratko ošišanim kistom. Umesto amonijačne vode možemo koristiti i rastvor biljke sapunike (Saponaria Officinalis).

Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

1.2 ČIŠĆENJE KISELIM RASTVOROM

1-25 delova sumporne kiseline

1-10 delova hlorovodonične kiseline

1-15 delova natrijumovog hipohlorita

1 litar destilovane vode

Samo za neporozne, masivne predmete! Koncentracija zavisi od debljine korozionog sloja. Po završetku dobro isprati

i neutralizovati eventualni ostatak kiseline, najbolje 5% rastvora natrijum bikarbonata. Ne koristiti na arheološkom

materijalu!

1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA

25 delova običnog tvrdog sapuna za rublje

1 deo kalajnog pepela

2 dela amonijakovog karbonata

4 dela krede

Umešati sa što manje vode pa pomoću četkice za zube čistiti predmete. Dobro isprati!

Receptura ne potiče iz restauratorske već iz zanatske literature! Ne koristiti za rad na arheološkom materijalu!

1.4 RASTVOR ZA ČIŠĆENJE PLEMENITIH METALA

300 gr natrijum-tiosulfata


Uronjavati predmete. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Dobro isprati! Receptura ne potiče iz

restauratorske već iz zanatske literature! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA

1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA

I. 37 gr natrijum hlorida rastvoriti u 100 ml destilovane vode

II. 5 gr bezvodnog kalaj hlorida rastvoriti u 10 ml vode

III. rasvoru kalaj hlorida polako dodati 9 ml hlorovodične kiseline

IV. na kraju rastvoru dodati još 6 ml vode i dobro izmešati

Komadić filter papira natopimo slanom vodom, pa ga prihvatimo pincetom koju spojimo na minus pol 9 voltne baterije.

Predmet koji ispitujemo spojimo na plus pol pa ga nakratko dodirnemo natopljenim papirom koji držimo pincetom-cca

10 sekundi. Na papir nakon toga kapnemo kap rastvora kalaj hlorida. Ako se pojavi crna boja radi se o zlatu. Odmah

dobro isprati! Probu raditi na zadnjoj strani predmeta, ili na nekom neuočljivom mestu!

2. ČIŠĆENJE PREDMETA OD SREBRA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum

Temperatura topljenja: 960 °C

Temperatura ključanja: 2162 °C

Specifična težina – 10,5 g/cm3

Tvrdoća po Brinellu – 26

Boja - bleštavo bela

Važnije osobine- izvrstan provodnik električne struje, po kovnosti tek malo zaostaje za zlatom, osetljivo na prisutnost

sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u čistom stanju premeko za preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura

za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i kalaj.

Važnije legure- srebro finoće 800, 900 i 925 (pod finoćom podrazumevamo količinu srebra u 1000 delova legure,

ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.

OPŠTA NAPOMENA: Arheološke predmete u principu rađe čistimo mehanički, a hemijskim metodama pribegavamo

samo nakon što dobro promislimo o potrebi i mogućim posledicama istog. Kod novijih predmeta prvo koristimo

najblaža sredstva, a tek ako ista zakažu radimo hemijskim putem ili elektrolitčki. Glavni problem kod arheoloških

nalaza hloridna korozija, kod novijih sulfidna.

2.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE

100 gr tioure

15 ml hlorovodične kiseline


Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vađenje i četkanje četkicom za zube ubrzava proces! Sumlj se da

tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama, izbegavati dodir sa rastvorom, ne udisati prah niti plin koji se

razvija za vreme čišćenja! Spomenuti plin je (sumporovodik) ujedno i zapaljiv pa zato ne raditi kod otvorenog

plamena ili izvora varnica! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.2 ČIŠĆENJE ELEKTROLIZOM

50 gr natrijum hidroksida


Anoda (+) od nerđajićeg čelika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12 V, max 2 A/dm2.

Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vađenje i četkanje. Umesto natrijum

hidroksida možemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat i natrijum tetraborat. Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na

arheološkom materijalu!

2.3 ČIŠĆENJE KREDNOM KAŠOM

Najfiniju taloženu kredu i vodu pomešamo u gustu kašu. Možemo dodati i malo amonijaka ili nekog deterdženta.

Nanositi četkicom za zube ili tamponom vate. Pri čišćenju ne koristiti pritisak! Dobro isprati!

2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK – TIOSULFATA

150 gr amonijak-tiosulfat

10 gr nejonskog deterdženta

1 lit. destilovane vode

Predmete potopiti u rastvor. Veće predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i sulfid! Dobro isprati! Ne koristiti

na arheološkom materijalu!

2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA

300 gr natrijum-tiosulfat


Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA

5-25% rastvora mravlje kiseline (ili sirćetne ili limunske)

aluminijumski ili cinkani opiljci

Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastičnu ili staklenu posudu u kojoj se već nalaze opiljci ili

gruba strugotina i rastvor. Može se koristiti i lokalno- tampone vate koje natopimo rastvorom i pospemo strugotinom i

čistimo predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju 2o % rastvora sode bikarbone! U principu

ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA

40 gr natrijum-hidroksida

50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)


Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tečnost ulijemo u do vrha napunjenu posudu

koja se može hermetički zatvoriti (ulaženje vazduha pretvorilo bi ditionit u sulfat!) i u kojoj se već nalaze predmeti.

Dodamo ditionit i zatvaramo posudu. Proces traje sedam dana i za to vreme posudu svaki dan protresemo. Po

vađenju predmete isperemo i očetkamo od srebrnog praha. Ovim postupkom obrađeni predmeti imaju poroznu

površinu. Obavezno raditi u rukavicama! Ditionit čuvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv! Samo za

arheološke predmete, ali s obzirom da potpuno uklanja patinu korišće se ne može preporučiti!!

2.8 PRAH ZA ČIŠĆENJE SREBRA

4 gr natrijum-nitrata

2,5 gr natrijum-hlorida

2,5 gr kalijalum-sulfata

2,5 gr amonijak-hlorida

Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, četkicom za zube ili tamponom vate koji natopimo alkoholom trljati predmet.

Temeljno isprati i odmah dobro osušiti!

2.9 OBNOVA POSREBRENJA

2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM

10 gr srebrnog hlorida

20 gr natrijumovog hlorida

20 gr kalijumovog bitartrata

Sastojke izmešati u gustu pastu. Pomoću komadića pluta ili kože utrljavati na dobro očišćen i odmašćen predmet.

Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko ošišanu četkicu ( kist). Po formiranju sloja istrljati finom žičanom

četkom (debljina žice 0,10-0,15 mm) koju natopimo sapunicom. Dobro isprati! Što brže osušiti i lakirati ! Ne koristiti na


2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM

15 gr srebrnog nitrata

10 gr amonijakovog hlorida

30 gr natrijumovog tiosulfata


Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i pošto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor amonijakovog hlorida u istoj količini

vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i pomešamo sa prethodnom rastvorom. Uronjavati dobro odmašćene i od

oksida očišćene predmete. Rastvoru možemo dodati i 150 gr krede (taložene) i tako dobijemo smesu za srebrenje

utrljavanjem. Za bakar i legure! Po formiranju sloja dobro isprati, i što pre osušiti i lakirati! Ne koristiti na arheološkom

materijalu!

2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I

23 gr srebrnog difosfata

100 gr kalijumovog difosfata

24 gr amonijakovog karbonata


Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u 0,6 litara vode. Pomiješaj

rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode. Predmet vežemo na minus pol jednosmernog transformatora, na

plus ploču od nerđajućeg čelika. Napon 6V,temperatura rastvora 18 C. Držati u rastvoru do formiranja sloja. Isprati i

istrljati finom žičanom četkom, ponovo isprati ,dobro osušiti i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II

10 gr srebrnog hlorida

20 gr kalijumovog ferocijanida

20 gr kalijumovog karbonata

40 gr natrijumovog sulfita


Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro hlorid i na kraju sulfit, kuvaj 30-

120 min. Po hlađenju filtriraj. Anoda nerđajući čelik ili čisto srebro. Po srebrenju istrljati finom žičanom četkom

natopljenom sapunicom. Dobro isprati! Nipošto ne mešati sa kiselinama- može doći do razvijanja vrlo otrovnog plina

(cijanovodik)! Raditi u rukavicama! Možemo raditi i lokalno- predmet spojimo na minus pol ispravljača, na plus

spajamo komad nerđajućeg čelika koji je omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom prelazimo po mestu

koje želimo posrebriti a koje je prethodno dobro očišćeno i odmašćeno. Po formiranju sloja dobro isperemo i zaštitimo

lakom ili voskom! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

2.10. OBNOVA POZLATE

2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM

3 gr zlato hlorida rastvori u što manje vode (ili rastvori 2 gr čistog zlata u 10 gr mešavine od 3 dela hlorovodične i

jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor ugustiti zagrejavanjem u vodenoj kupki i istu razrediti sa što manje

vode). Dobijenim rastvorom natopimo lanenu krpicu koju zatim po potpunom sušenju spalimo. Pepeo koji dobijemo

služi nam kao prah za pozlaćivanje- pomoću pluta ili komadića kože koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na

predmet. Na kraju predmet istrljamo finom čeličnom četkicom natopljenom sapunicom. Dobro isperemo! Za bakar i

njegove legure i srebro! Ako želimo pozlatu više crvenkaste boje gore spomenutom rastvoru dodamo najviše 1 gr

bakar hlorida, a ako želimo više zelenkastu boju onda najviše 1 gr srebro hlorida (postepeno uz probe)! Ne koristiti na


2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I

1 gr zlato hlorida

75 gr natrijum fosfata

2,5 gr natrijum sulfita


Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomešaj sa rastvorom fosfata u 0,5 lit vode-na kraju dodati sulfit

rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerđajući čelik. 4-8 V,20 C. Za srebro, bakar i njegove legure! Po formiranju pozlate

iščetkati finom čeličnom četkicom koju natopimo sapunicom. Dobro isprati, osušiti i lakirati! Ne koristiti na


2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II

2,65 gr zlato hlorida


15 gr natrijumovog karbonata


Rastvori ferocijanid u vrijućoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato hlorid. Kuvati 30-150 min. Po

hlađenju filtrirati. Anoda nerđajući čelik. Postupak kao 2.9.4!

2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA

2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA

3 gr kalijum bikromata

3 ml sumporne kiseline

12 ml destilovane vode

Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro očišćeno i odmašćeno mesto. Kap

se u slučaju da se radi o srebru odmah oboji tamno crveno. Odmah dobro isprati! Kalijum bikromat je kancerogen

spoj-izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom!

3. ČIŠĆENJE PREDMETA OD BAKRA I NJEGOVIH LEGURA

OSNOVI PODACI:

Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum

Temperatura topljenja- 1083 C

Specifična težina- 8,92 g/cm3

Tvrdoća po Brinellu- 45

Boja- crvenkasta

Važnije osobine – odličan provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza zlata i srebra, kod dužeg izlaganja

spoljnim uslovima prevlači se prvo tamnim a na kraju zelenim korozionim slojem takozvanom patinom, ovaj sloj je

stabilan i štiti ga od daljeg razvoja korozije.

Važnije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70 Cu/30 Zn) ,novo srebro (sa cinkom i

niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska bronza (95 Cu/5 Al).

OPŠTE NAPOMENE: Na arheološkim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu mehaničkim putem.

Čistimo do tkz. originalne površine (kuprit/tenorit), nipošto do samog metala. Hemijske metode koristimo samo za

uklanjanje hlorida i stabilizaciju predmeta, kao i za rad na novijem materijalu. Namerno hemijski obojene predmete, te

predmete sa patinom nastalom zbog kontinuiranog korištenja ili delovanja atmosfere čistimo isključivo mehanički,

hemijska sredstva izbegavamo. Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optičkim instrumentima,

satovima itd.) takođe nikako ne čistimo hemijskim metodama.

3.1 ČIŠĆENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM

50 gr limunske kiseline


Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 – vrednost ustanovimo

univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor. Povećena temperatura ubrzava process (najviše 80 C).

Može se koristiti i za pozlaćene predmete! Kod rada na većim predmetima možemo koristiti rastvor u obliku želea (isti

pomešamo sa celuloznim lepkomom za tapete). Dobro isprati! U principu ne koristiti za rad na arheološkom

materijalu!

3.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM


40 gr tiouree (NH2)2CS


Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok procesa – predmete držati u rastvoru

cca 10 minuta. Na kraju iščetkati finom četkom i dobro isprati ! Jedan pocenat rastvora limunske kiseline može se u

kombinaciji sa naknadnom obradom 1% rastvorom natrijumovog seskvikarbonata koristiti za uklanjanje hlorida na

velikim predmetima.

3.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM

100-200 ml fosforne kiseline

10 gr tiouree


Manje predmete uronjavati ,veće prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na arheološkim predmetima! Obavezno raditi u

rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!

3.4 ČIŠĆENJE OKSALNOM KISELINOM

300 gr oksalne kiseline

400 gr drvenog uglja u prahu

300 gr etanola

200 gr terpentina


Za čišćenje većih predmeta! Obratiti pažnju na abrazivno delovanje ugljenog praha! Dobro isprati! Bolje deluje na

bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u rukavicama !Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.5 ČIŠĆENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM

Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.

Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% želatina na 1 lit rastvora

Za čišćenje većih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A čistimo predmet od prašine, prljavštine i mineralnih

naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B čistimo do metalne površine. Dobro isprati-najbolje uz neutralizaciju

pomoću 5% rastvora natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.6 ČIŠĆENJE KOMPLEXONOM III

Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)


Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata

200 ml vode

350 ml amonijaka 25%

dodati vode do 1000 ml!

Rastvoru A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odličan rastvor za čišćenje bakra i njegovih

legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza sam metal! Povećana temperatura pojačava delovanje (8o C)! Može

se koristiti i za pozlaćene predmete! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.7 ČIŠĆENJE NATRIJUMOVOM BAZOM


1 lit vode

40 ml glicerina

2% betanaftola ili 0.2% furfurola

Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara brzo, bakar (I) sporo. Obavezno

raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.8 PASTA ZA ČIŠĆENJE

15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)

5 gr komplexona III

2 gr natrijumove baze


10 gr metilceluloze

Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata korozione slojeve! Kod debljih

korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti. Temeljno isprati! Pre poslednjeg ispiranja neutralizovati 5%

rastvorom limunske kiseline pa tek onda vodom! Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.9 ČIŠĆENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM

150 gr kalijum-natrijum tartarata



100 ccm vodonik peroksida

Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara bazne bakar karbonate.

Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces! Dobro isprati! Koristiti samo sveže pripremljen rastvor! Možemo

koristiti i rastvor od 250 gr kalijum-natrijum tartarata na litar vode (bez dodataka), posebno za pozlaćene predmete!

Ne koristiti na arheološkom materijalu!

3.10 ELEKTROLITIČKO ČIŠĆENJE

Natrijumova baza 2-5%

Anoda nerđajući čelik

Dodati najviše 2% nekog tečnog deterdženta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca 1A/dm2. Oko 12 V. Raditi u

rukavicama! Povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Možemo koristiti i blaže elektrolite- rastvor sode ili

boraksa a može i natrijumov fosfat .Nije za rad na meko lemljenim predmetima. Ne koristiti na arheološkom

materijalu! Dobro isprati!

3.11 TERPENTIN

Služi za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa kožom. Pri dodiru kože i bakra i njegovih legura nastaju u određenim

uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuni- terpentin iste rastvara.

3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)

5-15% rastvora u vodi

Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheološkim predmetima. Deluje i na bakar okside

(CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process (8oC)!

3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA

3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM

10-25 gr natrijum karbonata

10-25 gr natrijum bikarbonata

1 litara destilovane vode

Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo svaki dan. Postupak uklanja

hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra nastaje bazni bakar karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i

popunjava pore u patini). Proces prekidamo u trenutku kada srebro nitratnom probom više ne možemo ustanoviti

prisustnost hlorida. Nakon toga možemo predmet stabilizovati benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rađe izvodi

tako da predmete prvo tretiramo 1% rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor natrijum

seskvikarbonata (1%).

SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE

Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu čistom destilovanom vodom. U

svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!) azotne kiseline i 3 kapi rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj

epruveti pojavi beli, zgrušani sloj srebrnog hlorida postupak nastavljamo sve do negativne probe. Puno je pouzdanije

raditi sa elektronskim meračem prvodljivosti!

3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO –DITIONITSKOM REDUKCIJOM

Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne može preporučiti.

3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOĆU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov postupak)

10 % amonijak

Benzotriazol 3 % rastvora u etanolu

U hermetički zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka. Predmet sa patinom koja u sebi sadrži

hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon kraćeg izlaganja amonijakovim parama na predmetu se pojave plave

kapljice bogate hloridima- u slučaju da je sadržaj hlorida slabiji predmet se samo ovlaži. Predmet isperemo, osušimo i

ponovo izložimo isparenjima- postupak ponavljamo sve dok predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga

potopimo predmet u rastvor benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osušimo. Suvišni nevezani benzotriazol

uklonimo pomoću acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se više ne primenjuje (patina jako potamni ,izaziva

pucanje mesinga).

3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)

Rastvor BTA 3% u etanolu

Odmašćene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne prestanu da izlaze mehurići.

Suvišni ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom acetonom. Raditi u rukavicama! Izbegavati dodir sa rastvorom ili

prahom! Ne udisati isparenja niti prah!

3.14 OBNOVA OŠTEĆENIH PREMAZA

3.14.1 OBNOVA POZLATE

Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!

3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA

Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!

3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM

60 gr nikal hlorida

30 gr kalaj hlorida

10 gr gvožđe hlorida

1 lit destilovane vode

Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili sunđer ili tampon vate natopimo rastvorom i zahvatimo malo

cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na dobro očišćen predmet. Po stvaranju sloja isprati, osušiti i lakirati.

3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM

50 gr kalaj hlorida

10 gr vinske kiseline

1 lit vode

Tkaninu, sunđer ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha ili finih strugotina. Utrljavati na

predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti. Dobro isprati! Lakirati ili voskirati!

3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE

68 gr nikl sulfata

35 gr natrijumovog citrata

1 gr borne kiseline


Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm – 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).

3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE

17 gr kalaj hlorida

35 gr natrijum fosfata


Anoda nerđajući čelik ili kalaj. Predmet = katoda (-).

3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA

3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM

Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razređenu sumpornu kiselinu (1:1). Nakon 2-3 minuta delovanja

kiseline kap upijemo komadićem filter papira koji zatim uronimo u razređeni amonijak(1/1). Ako se javi plava boja radi

se o bakru ili nekoj njegovoj leguri! Odmah dobro isprati!

4. ČIŠĆENJE PREDMETA OD GVOŽĐA I ČELIKA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum



Tvrdoća po Brinellu- 45-55

Boja- srebrno sivkasta

Važnije osobine – u prirodi izrazito rašireno ali neotporno na koroziju, zato se mora stapati sa drugim metalima kao

što su ugljenik i silicijum, osim legiranjem i galvanskim ili termičkim prevlakama štitimo ga i pomoću posebnih

antikorozivnih premaza.

Važnije legure- livano gvožđe (2-5% C), gvožđe za kovanje (0,35% C), nerđajući čelik (npr 18 Cr/8Ni) i brojne druge

vrste čelika (sa bakrom, manganom, titanijumom, silicijumom, vanadijumom, volframom, hromom i niklom)

OPŠTE NAPOMENE: Što se tiče arheoloških predmeta vredi isto što je rečeno za bakar (ali uslovno rečeno

originalna površina se znatno teže uočava, pošto se radi o tankom sloju između spoljnog i unutarašnjeg korozionog

sloja, u spomenutom sloju očuvan je izvorni oblik predmeta) preferiramo mehaničko čišćenje, dok hemijske i druge

metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju. Kod čišćenja potpuno korodiranih predmeta obavezno

koristimo rendgenske snimke istih. Brunirane predmete čistimo isključivo mehanički ili uljnim sredstvima za skidanje

rđe (WD 4o, Balistol, Ivazok, petrolej). Obojene predmete čistimo pomoću rastvora (white spirit, aceton, alkohol,

amonijak itd.). Glavni problem na arheološkim predmetima je uklanjanje hlorida.

4.1 ČIŠĆENJE FOSFORNOM KISELINOM

10-20 % fosforna kiselina

1 % tutkala ili želatina

Manje predmete uronjavati veće prelivati. Povećana temperatura ubrzava proces! Povremeno četkanje takođe! Dobro

isprati! Samo za novije predmete, nije za rad na arheloškom materijalu.

4.2 ČIŠĆENJE AMONIJUMOVIM CITRATOM



Rastvoru dodavati amonijak (25%) do postizanja pH3,5. Vrednost ustanoviti univerzalnim pH papirom. Povećana

temperature i povremeno vađenje i četkanje ubrzavaju proces! Dobro isprati! Uz odgovarajući oprez može se koristiti

i za predmete sa umetcima ili prevlakom od drugih metala! Postoji i složenija varijanta ovog procesa. Samo za novije

predmete!

4.3 ČIŠĆENJE TIOGLIKOLNOM KISELINOM

3-30 % tioglikolna kiselina

Pomoću amonijaka (25%) podesiti pH na 7.

Delotvorno neutralno sredstvo za čišćenje. Delovanjem se oboji ljubičasto. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava tok

procesa. Dobro isprati. Samo za novije predmete.

4.4 ČIŠĆENJE RASTVOROM KOMPLEXONA III

30 gr koplexona III (kod nas kompleksal III)


pH 5,5 / temperatura rastvora 8o C

pH korigujemo limunskom kiselinom ili natrijumovom bazom. Možemo čistiti i predmete sa umetcima od drugih

metala. Dobro isprati! Samo za novije predmete!

4.5 ČIŠĆENJE MEŠAVINOM ORGANSKIH KISELINA I NATRIJUMOVOG GLUKONATA

47,5 gr natrijumovog glukonata

47,5 gr limunske kiseline


1 lit vode

Temperatura rastvora do 80 C. Posebno dobro za niklovane, pocinkovane ili hromirane predmete i nerđajući čelik. Na

kraju dobro isprati!


20-50 gr natrijum hidroksida


Anoda (+) od nerđajućeg čelika

napon do 24 V, jačina 0,5 A/dm2

Rastvoru dodamo i do 30 ml nekog deterdženta da podspeši stvaranja pene kako bi se sprečilo raspršivanje sitnih

kapljica baze. Predmet ne sme biti u rastvoru ako nije uključena struja. Povremeno vađenje i četkanje ubrzava

proces. Nije za predmete koji u sebi sadrže opruge i slične elastične delove. Ne koristiti za meko lemljene predmete.

Samo za novije predmete! Dobro isprati!

4.7 NEKOLIKO POSTUPAKA ZA UKLANJANJE HLORIDA

4.7.1 KATODNO ODSOLJAVANJE

Čista destilovana, dejonizirana voda za elektrolit, 2-4 V napona. 0,25 A/dm2. Anoda od nerđajućeg čelika.

Predmet spajamo kao katodu (-). Trajanje 6-48 sati, nakon čega vodu zamenimo čistom, uz prethodno merenje

prodljivosti (pomoću uređaja za merenje prvodljivosti).Proces traje do smanjenja količine hlorida na najmanju moguću

meru- znači do nekoliko meseci.

4.7.2 ODSOLJAVANJE ALKALNIM RASTVOROM NATRIJUM SULFITA

63 gr natrijum sulfita(Na2SO3)


1 litar deionizirane destilovane vode

U rastvor NaOH stavljamo predmete koje ćemo odsoljavati, posuda u kojoj radimo mora biti od nerđajućeg čelika koja

se mora hermetički zatvoriti. Dodajemo sulfit u obavezno do ivice napunjenu posudu, pa istu zatvaramo. Nakon 7

dana posudu otvaramo, merimo provodljivost rastvora i količinu hlorida, pa po potrebi nastavljamo postupak sa novim

rastvorom. Proces nastavljamo sve dok količinu hlorida ne svedemo na najmanju moguću meru- za to obično treba

barem nekoliko nedelja. Postupku ne izlažemo predmete koji na sebikalaja ili imaju umetke od bakra i njegovih legura

ili srebra. Po završetku procesa predmet moramo dobro isprati kako bismo uklonili ostatke rastvora. I u ovoj fazi

koristimo se meračem provodljivosti. Na samom kraju predmete isperemo 3% rastvorom barijevog sulfata, pa opet

vodom (destilovanom, dejoniziranom!). Proces je dugotrajan i zahtevan ali i izrazito efikasan. Opisana je

labaratorijska, probna varijanta procesa, danas se za sprovođenje istog mogu nabaviti gotovi uređaji.

4.7.3 ODSOLJAVANJE PAROM I VRUĆOM VODOM

Najjednostavniji, tehnički najmanje zahtjevan postupak. Manje predmete izlažemo pari u ekspres loncu oko 3 sata.

Nakon toga ih još 3 sata držimo u vrijućoj vodi, pa ih onda sušimo nad vrućom vodom. Količinu izvučenih klorida

kontrolišemo meračem provodljivosti (ili srebro nitratnom probom). Postupak traje do svođenja istih na najmanju

meru. Na kraju osušimo predmete infracrvenom svetiljkom, pa ih stabilizujemo i zaštitimo. Koristimo isključivo

deioniziranu destilovanu vodu.

4.8 STABILIZOVANJE GVOZDENIH PREDMETA

4.8.1. STABILIZOVANJE POMOĆU FOSFATA

2-3,5 gr primarnog cink fosfata

0,5-18 gr primarnog kalcijum fosfata


Pripremljenom rastvoru dodamo 4 gr natrijum nitrita, radi potsticanja reakcije. Trajanje uronjavanja 10-20 minuta.

Veće predmete polivati ili prskati. Rastvor možemo i zagrejati na najviše 95 C. Na kraju osušiti, pa obavezno

voskirati ili lakirati. Ne pruža trajnu zaštitu- postupak treba periodično ponavljati, a stanje predmeta redovno

kontrolisati. Samo za novije predmete!

4.8.2 STABILIZOVANJE TANINOM

200 gr taninske kiseline

150 ml alkohola


Korodirane ili očišćene predmete uronimo u rastvor. Veće predmete premazivati. Predmete 72 sata držati na 30 C- u

tom razdoblju trebao bi se formirati sloj gvožđe(III)tanata. Višak očetkamo sa predmeta pa isti obavezno lakiramo ili

voskiramo. Mogu se koristiti i znatno manje koncentracije rastvora – minimalno 10 grama tanina. Koristi se i na

novijim i na arheološkim predmetima (efikasnost upitna)! Ne pruža trajnu zaštitu, redovno kontrolisati stanje

predmeta!

4.8.3 STABILIZOVANJE MEŠAVINOM TANINA I FOSFORNE KISELINE

Prethodnom rastvoru dodamo 15-19 ml fosforne kiseline. I za korodirane i za čiste predmete .U principu samo za

novije predmete!

4.9 IDENTIFIKACIJA GVOŽĐA

4.9.1 IDENTIFIKACIJA MAGNETOM

Nedostatak iste je taj što su neke vrste čelika nemagnetične.

4.9.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM BAKARNOG SULFATA

Na predmet kapnemo kap 10 % rastvora bakar sulfata. Ako nastane bakarna mrlja radi se o gvožđu.

4.9.3 IDENTIFIKACIJA KALIJUM FEROCIJANIDOM

Na predmet kapnemo kap 10% azotne kiseline. Pustimo da neko vreme deluje pa kap upijemo komadićem filter

papira i isti uronimo u 10% rastvor kalijevog ferocijanida. Ako se javi plava boja radi se o gvožđu.

5. ČIŠĆENJE PREDMETA OD KALAJA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Sn-od latinskog stannum



Tvrdoća po Brinellu- 3,9

Važnije osobine- Kalaj je metal srebrnobele boje, male tvrdoće. Čist kalaj (beli kalaj) je rastegljiv, vrlo kovan. Pri

sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo vode i vazduha, slabih kiselina i baza. Valjanjem se izvlači u tanke

listiće- staniol. Zbog dostupnosti, niske temperature topljenja, lakoću livenja, dobrih mehaničkih osobina, a takođe i

zbog niske cene, kalajni predmeti su bili veoma popularni.

Važnije legure- meki lem (sa olovom), britanija metal (70-90 Sn, 10-25 Sb, 2-10 Cu)

Arheološki materijal čistimo mehanički dok su hemijske i elektrohemijske metode namenjene pre svega novijim

predmetima. Za održavanje sjaja i čišćenje tanjih korozionih slojeva može se koristiti biljka preslica (Equisetum

Arvense-predmete trljamo sa svježom biljkom).

5.1 ČIŠĆENJE SONOM KISELINOM

5 % hlorovodonična kiselina

0,5% heksametilentetramin

Za uklanjanje tanjih korozionih slojeva. Manje predmete uroniti , veće prelivati. Po završetku dobro isprati, najbolje uz

prethodnu neutralizaciju kiseline pomoću 5% rastvora sode bikarbone! U principu samo za novije predmete!


20-50 gr natrijum karbonata


Anoda (+) od nerđajućeg čelika, napon do 24 V, 0,5A/dm2

Predmet spojiti na minus pol i uroniti u rastvor u koji je već uronjena čelična anoda. Možemo dodati i malo tečnog

deterdženta kako bismo pospešili stvaranje pene. Nakon 5-10 minuta izvaditi iz rastvora, iščetkati krednom kašom pa

dobro isprati !Samo za novije predmete!

5.3 ZAŠTITA

5.3.1 ANODNA PASIVIZACIJA



Predmet spajamo na plus pol (anoda), ploču od nerđajućeg čelika na minus pol (katoda) ispravljača. Napon 6 V,1-2

A/dm2. Predmet uroniti u rastvor u koji je već uronjena katoda! Trajanje 2-3 sekunde. Dobro isprati! Samo za novije

predmete!

5.4 IDENTIFIKACIJA KALAJA

5.4.1 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA

koncentrisana hlorovodična kiselina

10 grama natrijum sulfida u 100 ml vode

Kapnuti kiselinu na predmet (zadnja strana, ili baza), pustiti da kratko deluje, to upiti komadićem filter papira. Na

dobijenu mrlju kapnuti kap rastvora sulfida- ako se pojavi žuto smeđa boja radi se o kalaju. Odmah dobro isprati!

6. ČIŠĆENJE PREDMETA OD CINKA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Zn-od latinskog zincum


Specifična težina – 7,13 g/cm3


Boja –plavkasto bela

Važnije osobine- srazmerno lomljiv i neotporan na koroziju , odlično se lije

Važnije legure- zamak (za livenje, 4%Al,1%Cu), bidri (indijska legura 32-93%Zn, kao dodaci Cu, Pb, Sn)

OPŠTE NAPOMENE: Obzirom na izrazitu osetljivost na koroziju pri primeni hemijskih metoda kod korišćenja istih

neophodan je oprez .Temeljno ispiranje i neutralizacija korišćenih rastvora takođe su u slučaju cinka neophodni.

Osim navedenih rastvora možemo koristiti i rastvore amonijakovog tartarata (5-30%) , ta sredstva za skidanje stare

boje na bazi metilen hlorida i dimetil formamida.

6.1 ČIŠĆENJE SUMPORNOM KISELINOM

sumporna kiselina 5%

Predmete uroniti u rastvor, stalno nadzirati proces, po završetku dobro isprati ,najbolje uz prethodnu neutralizaciju

5% rastvora natrijum bikarbonata!


5% rastvora Komplexona III, pH7

Uroniti predmete, stalno nadzirati proces, dobro isprati!

6.3 ELEKROLITIČKO ČIŠĆENJE

5% rastvora natrijum karbonata ili trinatrijum fosfata, anoda nerđajući čelik. Predmet spojimo na minus pol

ispravljača. Stalno nadzirati tok procesa, povremeno vađenje i četkanje ubrzava proces. Dobro isprati! U principu nije

za predmete sa prevlakom od nekog drugog metala!

6.4 OBNOVA OŠTEĆENIH PREVLAKA

6.4.1 BAKRENJE CINKA URONJAVANJEM

30 gr bakar sulfata


50 ccm amonijaka 25%

1 litar vode

Potpuno čiste i odmašćene predmete uroniti u rastvor. Veće predmete polivati. Odmah po formiranju prevlake izvaditi

i isprati, pa obavezno voskariti ili lakirati! Kod predmeta koji predugo ostanu u rastvoru dolazi do ljuštenja prevlake!

6.4.2 MESINGANA PREVLAKA NA CINKU

10 delova zasićenog rastvora amonijakovog hlorida

1 deo bakar karbonata

Smesu utrljavati na čist i dobro odmašćen predmet. Po formiranju prevlake isprati i lakirati ili voskariti!

6.4.3 NIKLOVANJE CINKA URONJAVANJEM

60 gr nikl sulfata

30 gr natrijum hlorida

10 gr natrijum karbonata

1 litar vode

Uronjavati čiste i odmašćene predmete u zagrejani rastvor. Ako ide prebrzo razrediti.

6.5 ZAŠTITA

6.5.1 ZAŠTITA KOROZIONIM INHIBITOROM

3% rastvora benzotriazola u alkoholu

Predmet premazati rastvorom. Nevezani suvišni BTA nakon sušenja ukloniti acetonom. Lakirati ili zavariti u

polietilenske vrećice. Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom, ne udisati isparenja niti prah!

6.5.2 HROMIRANJE CINKA

10 gr hromne kiseline

0,5 gr sumporne kiseline


Predmete uroniti u rastvor. Po stvaranju žutog sloja isprati! Hromna kiselina je kancerogen spoj – zato oprez! Služi

isključivo kao podloga za zaštitu bojom!

6.6 IDENTIFIKACIJA CINKA

6.6.1 IDENTIFIKACIJA MEŠAVINOM SOLI I BAKAR SULFATA

3O gr bakar sulfata

15 gr natrijum hlorida

1 dl vode

Kap rastvora kapnuti na dobro očišćen i odmašćen deo predmeta (zadnju stranu ili bazu). Ako se javi crna boja radi

se o cinku. Odmah dobro isprati.

6.6.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA

mešavina čiste hlorovodonične kiseline i vode 1:1

10 gr natrijum sulfida rastvorenog u 100 ml vode

Kiselinu kapnuti na predmet (zadnja strana, ili baza)- pustiti da kratko deluje, pa zatim upiti komadićem filter papira.

Kap sulfida kapnemo na mrlju. Ukoliko se pojavi bela boja radi se o cinku. Odmah dobro isprati!

7.ČIŠĆENJE PREDMETA OD OLOVA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Pb-od latinskog plumbum



Tvrdoća po Brinellu- 4

Boja-plavkasto bela (na sveže zarezanom mestu)

Važnije osobine- To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.

Važnije legure- meki lem (sa kalajem), štamparska legura (sa antimonom)

OPŠTE NAPOMENE: Zbog izrazite mekoće olova mehaničko čišćenje koristimo samo kod debljih korozionih slojeva

na arheološkom materijalu. Hemijsko čišćenje kod olova predstavlja standardni postupak, a isto možemo reći i za

elektrolitičko. Kao i kod cinka neutralizacija ostataka korišćenog rastvora i temeljno ispiranje neophodni su. Olovne

predmete nikako ne čuvati u kutijama od običnog kartona ili drveta, iverice, šperploče i polivinil hlorida!

7.1 ČIŠĆENJE SONOM KISELINOM I AMONIJAKOVIM ACETATOM

Rastvor A: hlorovodonična kiselina 5%

Rastvor B: 10 % rastvora amonijakovog acetata, uz dodatak 0,2% agar-agar

Pomoću rastvora A skidamo sve naslage osim oksida, postupak traje sve dok se razvijaju mehurići plina. Potom

isprati vrućom destilovanom vodom (vodu prokuvati neposredno pre upotrebe, kako bi istisnuli eventualno prisutan

ugljen dioksid). Ako je na predmetu zaostao sloj oksida isti uklonimo rastvorom B. Isprati hladnom destillovanom

vodom. Rastvor B može se koristiti i samostalno!


40 gr komplexona III


pH rastvor 5,5 (koregovati sa NaOH i limunskom kiselinom)

Ovo sredstvo posebno dobro uklanja bazni olovni karbonat. Zagrejavanje na 8o C ubrzava proces. Isprati

prokuvanom destilovanom vodom!

7.3 SREDSTVO ZA SKIDANJE STARE BOJE NA BAZI KREČA

200 gr gašenog kreča

100 gr natrijum karbonata


Vode dodati da dobijemo gustu tečnost. Dobro isprati! Obavezno neutralizovati 5% hlorovodičnom kiselinom pa opet

isprati! Uklanja karbonate, sulfate i okside!


50 gr NaOH ili Na2CO3

1 litar vode

Anoda (+) od nerđajućeg čelika, 2-5 A/dm 2,12 V

Samo za predmete sa dobro očuvanim jezgrom. Po završetku možemo na kratko obrnuti polove- na predmetu će

doći do stvaranja tankog sivog sloja olovnog dioksida, koji ima zaštitna svojstva. Predmete sa debelim slojem

karbonata možemo podvrgnuti «učvrščujućoj redukciji»- proces je jednak prethodnom, s tim da koristimo elektrolit na

bazi NaOH ili 10 % H2SO4. Ovim postupkom korozione produkte ponovo prevodimo u metalni oblik. Predmet mora

da bude spojen olovnom žicom! Za razliku od čišćenja koristimo minimalnu jačinu struje (max.25o mA/dm2). Proces

traje sve dok na predmetu nastaju mehurići vodonika – ako do stvaranja istih dođe na metalnojmjezgru doći će do

ireverzibilnog oštećenja izvornog izgleda predmeta!

7.5 ZAŠTITA

7.5.1 ZAŠTITA ANODNOM PASIVIZACIJOM

14,2 gr natrijum sulfata


katoda nerđajući čelik, trajanje oko 6o min.

Predmet spojimo na plus pol (anoda). Samo za čiste i temeljno odmašćene površine. Umesto predloženog možemo

koristiti i elektrolit od 9,8 gr H2SO4 i 1 litar vode! Obavezno lakirati ili voskariti!

7.6 IDENTIFIKACIJA OLOVA

7.6.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU RASTVORA KALIJUMOVOG JODIDA

Na metal koji ispitujemo kapnemo 2 kapi čiste hlorovodonične kiseline. Nakon što kiselina kraće vreme deluje

ispitivano mesto pokrijemo komadićem filter papira pa kapnemo par kapi 10% rastvora kalijumovog jodida. Ako

nastane žuta mrlja radi se o olovu! Odmah dobro isprati!

8.ČIŠĆENJE PREDMETA OD ALUMINIJUMA

OSNOVNI PODACI:

Hemijski simbol Al

Temperatura topljenja – 660 C

Specifična težina- 2,70


Boja – srebrno bela

Važnije osobine- izrazito lak metal i srazmjerno mek, na vazduhu se prevlači tankim oksidnim slojem koji ga štiti od

daljih korozionih procesa, spomenuti sloj se može stvoriti i hemijskim ili elektrokemijskim putem-tako dobijen sloj

znatno je deblji i otporniji a može se i obojiti, dobro se lije, dobar provodnik elektriciteta i toplote.

Važnije legure-duraluminijum (Al+3-5% Cu,1% Mg),silumin(do14% Si),magnalijum(10-15 %Mg)

OPŠTE NAPOMENE: Mehaničko čišćenje u principu rađe izbegavamo. Kod hemijskog načina rada rastvorima

obavezno dodajemo inhibitore korozije , pa temeljno ispiremo predmete.

8.1 ČIŠĆENJE RASTVOROM SAPUNIKE

Željenu količinu sapunike prelijemo vrelom vodom. Nakon 1o min. stajanja možemo rastvor koristiti. Sveže priređen

rastvor potpuno je neutralna ( pH 7 )! Ne dodavati nikakva abrazivna sredstva! Nakon par dana stajanja rastvor

postaje blago kiseo ( pH 5,5 ). Čistiti pomoću tampona vate ili četkice za zube. Ne pritiskati! Jedina metoda pogodna i

za anodički ili hemijski oksidirane predmete! Teoretski bismo mogli koristiti i neko drugo blago kiselo ili alkalno

sredstvo za pranje( pH 5-8 ).

8.2 ČIŠĆENJE INHIBIRANIM ALKALNIM RASTVOROM

10-40 gr (25) natrijum karbonata

5-10 gr (25) vodenog stakla


Uronjavati predmete. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodički ili hemijski oksidirani, niti fosfatirani! Može

se koristiti i za čišćenje cinka ili kalaja!

8.3 ČIŠĆENJE INHIBIRANIM KISELIM RASTVOROM

50 ml dušične kiseline

10 gr kalijumovog bikromata


Uronjavati predmete na najviše 3o minuta, potom dobro isprati. Ovaj rastvor uklanja Al2O3 i Al(OH)3! Samo za

predmete koji nisu anodički ili hemijski oksidirani, niti fosfatirani! Kalijumov bikromat kancerogen je spoj pa se

korišćenje rastvora ne može preporučiti!



8 gr vodenog stakla


Predmet spojimo na minus pol ispravljača (katoda/-/). Anoda (+) nerđajući čelik. Trajanje 3-5 minuta. Temperatura

rastvora 7o-8o C. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodički ili hemijski oksidirani niti fosfatirani!

8.5 IDENTIFIKACIJA ALUMINIJA

8.5.1 IDENTIFIKACIJA POMOĆU NATRIJUMOVE BAZE


100 gr destilovane vode

Kapnuti na zadnju stranu ili bazu predmeta par kapi rastvora, pa pustiti da deluje 5-1o minuta. Ako izostane bilo

kakva reakcija radi se o magnezijumu, ukoliko se pak razvijaju mehurići vodonika radi se o aluminijumu ili nekoj

njegovoj leguri. Odmah dobro isprati! Ukoliko ostane tamna mrlja verovatno se radi o nekoj od aluminijumovih legura.

DODATAK I : PRIPREMA ZAŠTITNIH PREVLAKA

LAK PARALOID B72

20-75 gr Paraloida B 72

1 litar toluola

Akrilnu smolu rastvorimo u toluolu, po rastvaranju koristimo. Nanosimo kistom ili prskanjem, manje predmete

možemo uroniti u lak. Ako želimo možemo dodati i inhibitor korozije benzotriazol, recimo 5 gr na litar toluola. U tom

slučaju prvo rastvaramo BTA u toluolu, nakon toga dodamo smolu. Po nekim izvorima BTA nakon 2 godine potpuno

ispari iz laka. Umesto Paraloida B 72 možemo koristiti i B 67 (topiv u white spiritu),pa B 44.

VOŠTANA PASTA

7gr parafina

2 gr pčelinjeg voska

1 gr montan voska (pročišćenog)

2 gr silikonskog ulja

75 gr toluola

5gr benzotriazola

U loncu sa dvostrukim dnom rastvorimo sve sastojke osim benzotriazola i toluola. BTA rastvorimo u toluolu i dodamo

na kraju. Pastu možemo izraditi i samo od mikrokristalnog voska, toluola i BTA. Nanositi krpom, obavezno koristiti

zaštitne rukavice!

DODATAK II: KUPKE ZA GALVANOPLASTIKU

BAKAR:

150-250(200) gr bakar sulfata

45-110(30) gr sumporne kiseline


anoda= elektrolitski bakar

ZLATO



50 gr zlato hlorida


anoda= platinirani titanijum ili nerđajući čelik ili zlato, temp. 70 C

SREBRO


20 gr kalijumovog karbonata

40 gr srebro hlorida


anoda= platinirani titanijum ili nerđajući čelik ili srebro, temp. 60-80 C

GVOŽĐE

240 gr gvožđe hlorida

180 gr kalijumovog hlorida


anoda= gvožđe, temp. 25 C, 2-5 A/dm2, pH 5-5,5

DODATAK III : METALI KOJE REĐE SREĆEMO U MUZEJSKIM ILI PRIVATNIM ZBIRKAMA

Antimon- u skladu sa literaturom može se naići na arheološke predmete od čistog antimona, dolazi u nekim legurama

(štamparsko olovo, britanija metal)

Hrom- koristi se za elektrolitsko prevlačenje drugih metala-hromiranje, vrlo otporan na koroziju, dolazi i u nekim

legurama(nerđajući čelici)

Nikl- isto kao i hrom ali manje otporan na koroziju, koristi se za elektrolitsko prevlačenje drugih metala-niklovanje, pa

u nekim legurama(nerđajući čelici , novo srebro , neke vrste belog zlata)

Magnezijum- vrlo lak metal (33% lakši od aluminija),koristi se većinom u obliku legura, glavna primena automobilska

industrija(delovi motora), nekad dosta korišćen i u avio industriji

Paladijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, koristi se u proizvodnji belog zlata, retko za nakit

Platina- plemeniti metal, vrlo otporan na koroziju, koristi se u izradi skupocenog nakita

Rodijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, vrlo otporan na koroziju ,koristi se za elektrolitsko

prevlačenje srebra i belog zlata-rodiniranje

Titanijum- laki metal, po osobinama sličan nerđajućem čeliku, može se obojiti termičkim ili elektrolitskim putem,

koristi se u izradi savremenog nakita

Živa- jedini metal koji je tečan na sobnoj temperaturi , korišćena za tkz amalgamsku pozlatu i posrebrenje, do 1840.

jedina šire korišćena metoda pozlate i posrebrenja, koristila se i za izradu ogledala, kao I za izradu termometara i

barometara, spojevi su joj vrlo otrovni

AUTOR SE NE SMATRA ODGOVORNIM ZA ŠTETU NASTALU POGREŠNOM ILI NESTRUČNOM PRIMENOM

BILO KOJE OD NAVEDENIH METODA RADA – AKO SE ODLUČITE DA KORISTITI NEKI OD POSTUPAKA TO

ČINITE NA VLASTITU ODGOVORNOST – UKOLIKO NEKU OD METODA NISTE NIKADA KORISTILI NAJBOLJE

JE DA PRIMENU ISTE PRVO ISPROBATE NA VEŠTAČKO KORODIRANIM UZORCIMA ILI OTPADNOM

MATERIJALU. OVAJ TEKST SASTAVLJEN JE U NAJBOLJOJ NAMJERI I POSTAVLJEN NA SAJT U SVRHU

POTPUNO BESPLATNOG KORIŠĆENJA. BILO KAKVO NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE OVOG TEKSTA U

KOMERCIJALNE SVRHE ZABRANJENO JE I KAŽNJIVO .

neobične stvari koje do sada niste znali

Documents