nepostojanje povrede odredaba parniČnog postupka zbog neobaveŠtavanja stranaka o vremenu...

NEPOSTOJANJE POVREDE ODREDABA PARNIČNOG POSTUPKA ZBOG NEOBAVEŠTAVANJA STRANAKA O VREMENU VEŠTAČENJA

Zakon o parničnom postupku

član 361 stav 2 tačka 7)

Uvid veštaka u spise predmeta

Sentenca:

• Kada je veštak izvršio veštačenje na osnovu uvida u spise predmeta spora, pošto druge dokumentacije nije bilo, tada to ne predstavlja povredu odredaba parničnog postupka - neobaveštavanje stranaka o vremenu veštačenja.

Iz obrazloženja:

"Nema pokriće navod žalbe da je pobijana presuda zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Neosnovani su navodi žalbe da tuženom nije omogućeno raspravljanje u ovoj parničnoj stvari. Tačno je da veštak nije obavestio tuženog o danu i času veštačenja, ali to je bez značaja, jer veštak nije vršio veštačenje u prostorijama tuženog, već na osnovu uvida u spise predmeta, što sledi i iz sadržaja nalaza i mišljenja veštaka Lj. M. U pravnoj situaciji kada veštak ne vrši veštačenje pregledom dokumentacije u prostorijama stranke, već na osnovu stanja u spisima, tada veštak nije u obavezi da pozove stranke, jer isprave na osnovu kojih je on izvršio veštačenje su, kao sadržaj spisa, dostupne strankama po prirodi stvari, a one iste po pravilu i poseduju. Zato su bez značaja navodi žalbe da je sudski veštak Lj. M. svoj poslovni nalaz od 26.8.2009. godine i dopunski nalaz od 30.9.2009. godine uradio, a da pismeno ni usmeno nije obavestio tuženog, ni njegovog punomoćnika, o danu i času i mestu održavanja istog. Veštak je dolazio u prostorije tuženog, prema sadržaju njegovog nalaza, dana 13., 14. i 24.8.2009. godine, ali tuženi nije bio u mogućnosti da stavi na uvid potrebnu dokumentaciju za predmet veštačenja, evidenciju radnog vremena tužioca, obračun i isplatu zarada, osim dokumentacije o uplaćenim doprinosima socijalnog osiguranja.

Radi toga i pošto je, prema nalazu, isti dat na osnovu uvida u spise predmeta, ovi navodi žalbe se pokazuju kao neosnovani."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 3008/2011 od 24.8.2011. godine)

NEOSNOVANO IZRICANJE NOVČANE KAZNE ZBOG NEDOSTAVLJANJA TRAŽENE ISPRAVE


član 223

Dokazivanje zloupotrebe prava

Sentenca:

• Nedostavljanje isprave se rešava primenom pravila o teretu činjenične tvrdnje i dokaza, a ne

izricanjem novčane kazne zbog zloupotreba procesnih prava.

Iz obrazloženja:

"Imajući u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi svojim nepostupanjem po nalogu suda zloupotrebio procesna ovlašćenja, zbog čega je, na osnovu odredbe čl. 181. i 185. u vezi člana 233. st. 1. i 3. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), kaznio tuženog novčanom kaznom u iznosu od 100.000,00 dinara i odlučio kao u izreci pobijanog rešenja.

Međutim , odredbom člana 181. stav 1. ZPP propisano je da će sud u toku postupka kazniti novčanom kaznom u iznosu od do 30.000, dinara za fizička lica, odnosno 100.000,dinara za pravna lica, zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja, stranku, umešača, zakonskog zastupnika, punomoćnika ili veštaka.

Odredbom člana 233. stav 2. ZPP propisano je da stranka ne može uskratiti podnošenje isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda ili ako je reč o ispravi koju je po zakonu dužan da preda ili pokaže, ili ako se isprava, s obzirom na sadržinu, smatra zajedničkom za obe stranke, a stavom 5. istog člana propisano je da će sud, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju oceniti od kakvog je značaja što stranka koja drži ispravu neće da postupi po rešenju suda kojim joj se nalaže da podnese ispravu ili protivno uverenju suda poriče da se isprava kod nje nalazi.

Dakle, imajući u vidu napred citirane propise, prvostepeni sud je bio dužan u provedenom postupku da ceni da li nedostavljanje tražene dokumentacije od strane stranke u postupku predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja, odnosno osnovano kažnjavanje stranke, ili se u tom slučaju ima primeniti odredba člana 223. ZPP, kojom su propisana pravila o teretu dokazivanja."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 5485/2011 od 21.12.2011. godine)

ODBACIVANJE TUŽBE ZBOG NEDOSTATKA STRANAČKE SPOSOBNOSTI


član 204

Procesni nedostatak

Sentenca:

• Ako tužbom nisu obuhvaćena sva lica koja imaju položaj jedinstvenih suparničara ne radi se o nedostatku pasivne legitimacije, već o nedostatku stranačke sposobnosti, što je razlog za odbacivanje tužbe.

Iz obrazloženja:

"Međutim, tužba za poništaj poravnanja je neuredna ako tužbom nisu obuhvaćeni svi učesnici poravnanja koji su jedinstveni suparničari, u smislu člana 204. Zakona o parničnom postupku.

Neobuhvatanje tužbom svih lica koja u smislu navedene odredbe imaju položaj jedinstvenih suparničara, te se smatraju jednom parničnom strankom, ne predstavlja nedostatak pasivne legitimacije, već se radi o procesnom nedostatku - nedostatku stranačke sposobnosti, što je razlog za odbacivanje tužbe."

(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 13654/2010 od 21.12.2011. godine)

ODLUČIVANJE SUDA U GRANICAMA POSTAVLJENOG TUŽBENOG ZAHTEVA


član 3 stav 1

Propust tužioca da preinači tužbu

Sentenca:

• Kada tužilac propusti da preinači tužbu, povećanjem tužbenog zahteva, tada sud odlučuje u granicama tužbenog zahteva, nezavisno od toga što tužilac nije imao primedbi na nalaz veštaka, kojim je utvrđen veći iznos.

Iz obrazloženja:

"Neosnovano se žalbom tužilje osporava pravilnost utvrđene visine naknade štete na ime promenjene tržišne vredosti stana, s obzirom da tužilja svojim podneskom, kojim je navela da nema primedbi na dopunski nalaz veštaka, nije zahtevala manji iznos od utvrđenog, te da nisu postojali opravdani razlozi da tržišnu vrednost stana veštak obračuna po najnižoj ceni. Ovo iz razloga što je tužilji na raspolaganju bila mogućnost da, nakon veštačenja, postavi tužbeni zahtev na viši iznos (preinači tužbu), što ona nije učinila, a kako se sud može kretati jedino u granicama postavljenog tužbenog zahteva, nije postojao osnov za drugačije presuđenje."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 6042/2011(2) od 25.5.2012. godine)

ODREĐIVANJE PERIODA KORIŠĆENJA GODIŠNJEG ODMORA I DOSTAVLJANJE REŠENJA ZAPOSLENOM


čl. 220 i 223

Teret tvrdnje i dokazivanja

Sentenca:

• Na poslodavcu je teret tvrdnje da je doneo rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u kome je odredio vreme korišćenja godišnjeg odmora i da je isto zaposlenom dostavio. U toj situaciji zaposleni treba da dokaže da, na osnovu odluke poslodavca, nije iskoristio godišnji odmor.

Iz obrazloženja:

"Nije teret na tužiocu, suprotno navodima žalbe tužene, da dokazuje da nije mogao da koristi godišnji odmor krivicom poslodavca, već je na tuženoj strani da dokaže da je donela rešenje o korišćenju godišnjeg odmora u kome je odredila vreme korišćenja godišnjeg odmora i da je isto tužiocu dostavila. Samo u toj situaciji na tužiocu bi bio teret činjenične tvrdnje i dokaza da dokaže da krivicom poslodavca, a ne svojom, nije iskoristio godišnji odmor. Suprotno, ovde tužena strana nije donela rešenje o korišćenju godišnjeg odmora i nije pružila dokaz da je tužilac naznačene godine koristio godišnji odmor, zašto su i ovi navodi žalbe tužene strane neosnovani."

(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž1. 422/2012(2) od 25.1.2012. godine)

ODREĐIVANJE STVARNE NADLEŽNOSTI SUDA S OBZIROM NA VREDNOST PREDMETA SPORA


član 31 stav 2

Vrednost svakog pojedinog zahteva

Sentenca:

• Stvarna nadležnost suda se određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva ako tužioci nisu suparničari, u smislu odredbe člana 199. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja:

"Uvidom u spise Apelacioni sud je našao da, iako je tužba u ovom predmetu podneta protiv istog tuženog, tužioci nisu suparničari u smislu člana 199. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), jer u pogledu predmeta spora nisu u pravnoj zajednici i njihovi pojedini tužbeni zahtevi ne zasnivaju se na istom činjeničnom osnovu. U takvoj procesnoj situaciji, a saglasno članu 31. stav 2. ZPP, stvarna nadležnost suda se određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Kako se tužbeni zahtevi tužilaca odnose na potraživanje u novcu, a vrednost svakog pojedinog zahteva ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po oceni ovog suda radi se o sporu male vrednosti, iz člana 467. stav 1. ZPP."

(Rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 5486/2010 od 18.5.2011. godine)

ODLUKA SUDA O ŽALBI I ZAHTEVIMA STRANAKA KAD JE U ISTOJ PARNICI PRVOSTEPENA PRESUDA VEĆ BILA UKINUTA


član 369 stav 3 i član 373 stav 3

Ukidanje međupresude

Sentenca:

• U situaciji kada je prvostepeni sud međupresudom odbio tužbeni zahtev u pogledu osnova za naknadu štete i odlučio da će zastati sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva do pravnosnažnosti te odluke, drugostepeni sud ne može ukinuti pobijanu međupresudu i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ukoliko je prvostepena presuda bila jednom ukinuta, već mora ukinuti međupresudu i istovremeno odlučiti o zahtevima stranaka, u smislu člana 369. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz obrazloženja:

''Pobijanom međupresudom utvrđeno je da tužena opština V. nije u obavezi da tužiocima naknadi štetu na ime srušenih poslovnih prostora od dva lokala, ukupne površine 112 m2, u KO V. na delu Kp. br. ... i na ime izuzimanja zemljišta iz privatne svojine radi proširenja glavne ulice u V. koje čini 112/332 dela katastarske parcele ... veličine 03,32 ara. Stavom drugim izreke zastaje se sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva do pravosnažnosti pobijane presude. Stavom tri izreke utvrđeno je da će se o troškovima postupka odlučiti naknadno.

Odlučujući o žalbi tužioca protiv navedene međupresude, Apelacioni sud je ukinuo međupresudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nalazeći da se međupresudom može odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva samo ako sud nalazi da pravni osnov za tužbeni zahtev postoji. To znači da međupresuda uvek ima karakter utvrđujuće presude, a u konkretnom slučaju je pobijanom međupresudom utvrđeno da ne postoji pravni osnov za naknadu štete.

Vrhovni Kasacioni sud je, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti koji je izazvao Osnovni sud u Vranju, utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu nadležan Apelacioni sud u Nišu, obzirom da je odredbom člana 373. stav 3. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) propisano da, u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pošto je pobijana međupresuda po žalbi već ukinuta, Apelacioni sud je, nakon održane rasprave, u smislu člana 369. stav 3. ZPP, presudom odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva tužilaca u celosti.''

(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž. 218/2011 od 11.3.2011. godine)

UTVRĐENJE PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI I PRAVA KORIŠĆENJA UZ UPIS U JAVNE KNJIGE


član 204

Nepotpuna procesna zajednica

Sentenca:

• Kada se presudom usvaja tužbeni zahtev i utvrđuje svojina tužioca na određenoj nepokretnosti, po osnovu kupovine od oca prvotuženog, kao ranijeg vlasnika do 1980. godine, a od 1980. godine pravo korišćenja nepokretnosti, i tuženi obavezuju da mu to priznaju i omoguće upis u javne knjige, a tužbom nisu obuhvaćeni i ostali četvoro sukorisnika, odnosno njihovih pravnih sledbenika, na koje se nepokretnost vodi u srazmeri od po jedne petine, onda je pogrešno primenjeno materijalno pravo koje vodi preinačenju odluke i odbijanju tužbenog zahteva.

Iz obrazloženja:

"Zakonska odredba iz člana 204. Zakona o parničnom postupku propisuje da, ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari), onda se oni smatraju kao jedna parnična stranka, tako da se, kad pojedini suparničari propuste koju parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji, koje su izvršili drugi suparničari, proteže i na one koji tu radnju nisu preduzeli. Kako preostalih četvoro sukorisnika nisu obuhvaćeni tužbom, prigovor drugotuženog je materijalnopravne prirode i nepotpuna procesna zajednica vodi odbijanju tužbenog zahteva, a ne odbačaju tužbe, to je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen."

(Presuda Apelacionog suda u Nišu, Gž. 2137/2011 od 8.11.2011. godine)

NADLEŽNOST DRUGOSTEPENOG SUDA U POSTUPKU PO ŽALBI NA REŠENJE KOJIM SE ODBIJA PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA


član 422 tačka 9)

Ispitivanje pobijanog rešenja

Sentenca:

• Odlučujući o žalbi na rešenje kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka drugostepeni sud se ograničava na ispitivanje tog pobijanog rešenja, ne upuštajući se u ispitivanje odluka koje su mu prethodile.

Iz obrazloženja:

"Prema činjeničnom utvrđenju, u predmetu Višeg suda u S. R. ... raniji punomoćnik protivnika predlagača, advokat P. M. iz V., dana 23.1.2009. godine, obratio se Ministarstvu pravosuđa Republike Hrvatske za pribavljanje mišljenja o postojanju faktičkog reciprociteta za priznanje stranih odluka između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Uz predlog za ponavljanje postupka protivnik predlagača je priložio dopis Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske, od 29.9.2010. godine, kojim se navedeno ministarstvo obratilo Vrhovnom sudu Hrvatske radi pribavljanja informacije o postojanju faktičkog reciprociteta u vezi sa priznanjem i izvršenjem stranih sudskih odluka, koji dopis je protivniku predlagača dostavljen 5.10.2010. godine.

Nakon što je Apelacioni sud u N. S. doneo rešenje Gž. ... od 8.12.2010. godine, kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u S. R. ... od 21.12.2009. godine, kojim je priznata odluka Trgovačkog suda u Z. P. ... od 7.10.2004. godine u delu odluke kojom je tužilac (ovde protivnik predlagača) obavezan da naknadi troškove spora u iznosu od 595.455,60 kuna, protivnik predlagača je zatražio mišljenje Ministarstva pravde Republike Srbije o postojanju faktičkog reciprociteta za priznanje stranih odluka između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Ministarstvo pravde RS, dana 26.10.2011. godine, obavestilo je protivnika predlagača da ugovorom između SRJ i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 15.9.1997. godine nije uređen institut prizananja i izvršenja stranih sudskih odluka, zbog čega je potrebno da zainteresovana strana zatraži kod nadležnog suda Republike Hrvatske utvrđivanje relevantnih činjenica koje su potrebne za priznanje i izvršenje strane sudske odluke.

U postupku priznanja navedene strane sudske odluke, koji je vođen pred Višim sudom u S., protivnik predlagača se već pozivao na činjenicu nepostojanja faktičkog reciprociteta za priznanje stranih sudskih odluka između Republike Srbije i Republike Hrvatske.

U predlogu za ponavljanje postupka od 21.11.2011. godine protivnik predlagača se ponovno pozvao na nepostojanje faktičkog reciprociteta, nalazeći da je to nova činjenica koju je doznao iz mišljenja Ministarstva pravde RS od 26.10.2011. godine, na koju okolnost je pružio dokaz (dopis Ministarstva Republike Hrvatske od 29.9.2010. godine, koji je zaprimio 5.10.2010. godine).

Na osnovu tako utvrđenih činjenica, Viši sud u S. je zauzeo stanovište da nisu ispunjeni uslovi iz člana 422. stav 1. tačka 9) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), zbog čega je predlog protivnika

predlagača odbio kao neosnovan.

Odredbom člana 422. stav 1. tačka 9) ZPP (koji se primenjuju shodno odredbi člana 506. novog ZPP) propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

S obzirom na okolnost da se protivnik predlagača u predlogu za ponavljanje postupka pozvao na mišljenje Ministarstva pravde RS (od 26.10.2011. godine) da institut prizananja i izvršenja stranih sudskih odluka sa Republikom Hrvatskom nije uređen, a da se u postupku priznanja odluke suda Republike Hrvatske već bio pozvao na činjenicu nepostojanja faktičkog reciprociteta kod priznanja stranih sudskih odluka sa tom državom, Viši sud u S. je, pravilnom primenom materijalnog prava, odbio predlog protivnika predlagača iz razloga što u predlogu za ponavljanje postupka nisu istaknute nove činjenice i nisu pruženi novi dokazi na osnovu kojih je za protivnika predlagača mogla biti doneta povoljnija odluka da su isti bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Neosnovan je prigovor stvarne nenadležnosti istaknut u žalbi. Naime, pobijano rešenje doneo je Viši sud u S. koji je, shodno odredbi člana 428. stav 1. ZPP, nadležan da odlučuje o zahtevu za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan rešenjem Okružnog suda u S. R. ... od 21.12.2009. godine, koje je potvrđeno rešenjem ovog suda ... U ovoj fazi postupka nema mesta žalbenom isticanju stvarne nenadležnosti suda opšte nadležnosti da odlučuje o priznanju strane sudske odluke koja je doneta u sporu između domaćeg i stranog privrednog društva. Ovo stoga što, odlučujući po žalbi na rešenje kojim se odbija predlog za ponavljnje postupka, drugostepeni sud ispituje da li je prilikom donošenja tog rešenja bilo propusta u smislu odredaba člana 360. ZPP u vezi sa članom 388. ZPP, pri čemu se ne upušta u ispitivanje odluka koje su prethodile pobijanom rešenju. Dakle, čak i da je, eventualno, odluku o priznanju strane sudske odluke doneo stvarno nenadležan sud, odnosno sud druge vrste, ovaj sud nema ingerencija da interveniše u tom pravcu, budući da po žalbi na rešenje kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka ovaj sud postupa ispitujući pravilnost tog pobijanog rešenja."

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 927/2012 od 17.5.2012. godine)

NEMOGUĆNOST DONOŠENJA PRESUDE ZBOG IZOSTANKA U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA


čl. 468 i 476

Zahtev za isplatu zarade

Sentenca:

• O osnovanom tužbenom zahtevu zaposlenog protiv poslodavca radi isplate pripadajuće zarade ne može se odlučiti presudom zbog izostanka.

Iz obrazloženja:

"Prvostepenom presudom zbog izostanka usvojen je tužbeni zahtev, obavezan je tuženi da plati tužilji neisplaćenu zaradu u neto iznosu za period jul-novembar 2010. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, počev od dana dospeća pa do isplate, i da uplati doprinose

socijalnog osiguranja za tužilju.

Drugostepeni sud je našao da je presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 468. i člana 476. stav 1. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), na koje se u žalbi osnovano ukazuje.

Prema odredbi člana 476. stav 1. ZPP (koja se odnosi na postupak u parnicama o sporovima male vrednosti), ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka). Međutim, u konkretnom slučaju se ne radi o takvom postupku, jer je odredbom člana 468. ZPP propisano da se ne smatraju sporovima male vrednosti, između ostalih, i sporovi iz radnih odnosa. U konkretnom slučaju tužilja je izjavila tužbu radi isplate zarade, odnosno radi ostvarenja prava iz radnog odnosa i time je pokrenula postupak iz radnog odnosa. Stoga se ovaj spor ne smatra sporom male vrednosti, pa nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog izostanka. Zbog navedenog, pobijana presuda zbog izostanka je ukinuta i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će primeniti pravila postupka u parnicama iz radnih odnosa i, nakon toga, doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku."

(Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž1. 302/2012 od 20.2.2012. godine)

POSTUPANJE SUDA U SLUČAJU POSTOJANJA RAZLIČITIH NALAZA I STRUČNIH MIŠLJENJA


član 259

Mišljenje drugih stručnih lica

Sentenca:

• U situaciji kada u istoj parnici postoji i stručni nalaz i mišljenje veštaka, koji je suprotne sadržine izveštaju Centra za socijalni rad, sud, radi zadovoljenja principa najboljeg interesa maloletnog deteta, treba od Centra za socijalni rad da zatraži dopunu stručnog nalaza i mišljenja, a ukoliko bi se, i nakon dopune, stručni nalazi i mišljenja Centra za socijalni rad i veštaka suštinski razlikovali, obaveza suda je da zatraži mišljenje drugih stručnih lica.

Iz obrazloženja:

"Presudom Osnovnog suda u Z. od 19. I 2011. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se mlt. U. M., rođena 12. IX 2003. godine, poveri ocu D. M., tužiocu-protivtuženom, radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i da se odredi način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i majke K. M, tužene-protivtužilje, tako što će mlt. U. M. provoditi kod majke svaki drugi vikend od petka od 18.00 časova do nedelje do 18.00 časova, sedam dana u vreme zimskog raspusta, petnaest dana u vreme letnjeg raspusta, drugi dan detetovog rođendana, drugi dan državnih i verskih praznika, kao i za dan majčine i krsne slave i da sud obaveže tuženu-protivtužilju K. M. da na ime doprinosa dečjem izdržavanju plaća mesečno iznos od 3.000,00 dinara počev od 21. VI 2010. godine pa ubuduće, do 5. u mesecu za tekući mesec, pod pretnjom izvršenja (stav 1. izreke), usvojen je protivtužbeni zahtev te je obavezan tužilac-protivtuženi D. M. da na ime doprinosa izdržavanju mlt. U. M. plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara počev od 13. X 2010. godine, pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi, dospele a neisplaćene iznose odjednom u roku od 15 dana sa zakonskom zeteznom kamatom na svaki pojedinačni

iznos počev od dospelosti do isplate, buduće iznose do 10. u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju dolaska u docnju, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja (stav 2. izreke), obavezan je tužilac-protivtuženi D. M. da na ime troškova postupka isplati tuženoj-protivtužilji K. M. iznos od 71.250,00 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja (stav 3. izreke).

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tužilac-protivtuženi D. M. pobjajući je u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev (stav 1. izreke) i u delu o troškovima postupka (stav 3. izreke) iz svih razloga predviđenih odredbom člana 360. stav 1. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP).

Žalba je osnovana.

S obzirom na to da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. Porodičnog zakona - dalje: Zakon), prvostepeni sud propustio je da utvrdi činjenice koje se odnose na način i adekvatnost samostalnog vršenja roditeljskog prava od strane tužene-protivtužilje, te su žalbeni navodi u predmetnom delu osnovani. Istovremeno, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta prema odredbama člana 6. stav 1. i člana 266. stav 1. Zakona, kao i člana 3. Konvencije o pravima deteta. Naime, već u tužbi opisani su postupci tužene-protivtužilje koje sud nije ispitivao u kontekstu samostalnog vršenja roditeljskog prava. Nisu utvrđene činjenice koje se odnose na podobnost tužene-protivtužilje da samostalno vrši roditeljsko pravo, odnosno na eventualne izmene njene podobnosti u odnosu na period prethodnog odlučivanja.

Nadalje, odredbom člana 270. Zakona propisano je da, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Smisao citirane zakonske odredbe jeste da u parnicama koje se tiču prava deteta sud obezbedi stručnu pomoć kako bi imao mogućnosti da postupi u najboljem interesu deteta. Smisao citirane zakonske odredbe je rasvetljavanje svih bitnih činjenica. Prvostepeni sud, iako je u dva navrata zatražio izveštaj specijalizovanih ustanova, nije utvrdio sve bitne činjenice.

Naime, Centar za socijalni rad u Z. u svom stručnom nalazu i mišljenju od 21. IX 2010. godine bazira se na afirmativnoj analizi prilika i mogućnosti tužioca-protivtuženog za samostalno vršenje roditeljskog prava, u kom pravcu, naposletku, i daje svoj predlog. Međutim, isti stručni nalaz i mišljenje, iako sadrži navode koji se odnose na tuženu-protivtužilju, ne sadrži razloge, u smislu postupaka tužene-protivtužilje, zbog kojih je neophodno da se prethodna odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava menja.

Istovremeno, u nalazu i mišljenju veštaka od 5. XI 2010. godine navedeno je da oba roditelja imaju motivaciju za samostalno vršenje roditeljskog prava i da oba roditelja ispoljavaju emocionalnu naklonost prema detetu, te da je dosadašnjim načinom komuniciranja maloletnog deteta sa ocem zadovoljen njen pozitivni razvojni interes i da nema elemenata za izmenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Prvostepeni sud ne prihvata stručni nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad, navodeći da isti ne sadži osporavanje ličnosti majke kao roditelja, a da navodi da će otac, samostalno vršeći roditeljsko pravo, bolje zadovoljiti potrebe maloletnog deteta i da je spreman na saradnju sa majkom, dok je u postupku utvrđeno da ni majka nikad nije uskraćivala održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem. Ovakvo zaključivanje prvostepenog suda je proizvoljno i suprotno ulozi Centra za socijalni rad, kao ustanove specijalizovane za porodične odnose, u parnici za vršenje roditeljskog prava. Naime, sud je u obavezi da zahteva mišljenje specijalizovane ustanove baš iz razloga što ne poseduje dovoljno stručnog znanja, te izveštaj Centra za socijalni rad ne može kritički posmatrati i ocenjivati. Navedeno, posebno u situaciji kada u istoj parnici postoji i stručni nalaz i mišljenje veštaka koji je suprotne sadržine. Naprotiv, sud, radi ocene šta predstavlja najbolji interes maloletnog deteta, treba od Centra za

socijalni rad da zatraži dopunu stručnog nalaza i mišljenja. Centar za socijalni rad, u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, treba da upotpuni svoj nalaz i mišljenje tako što će se izjasniti i bliže objasniti koje činjenice konkretno čine opravdanim izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, odnosno koje su to činjenice koje sada oca čine podobnijim za samostalno vršenje roditeljskog prava i koje to činjenice sada čine majku manje podobnom za samostalno vrešnje roditeljskog prava u odnosu na period prethodnog odlučivanja. Ukoliko bi se i nadalje stručni nalazi i mišljenja Centra za socijalni rad i veštaka suštinski razlikovali, obaveza suda, prema odredbi člana 259. stav 3. ZPP, je da zatraži mišljenje drugih stručnih lica.

Zbog izloženog, ovaj sud je žalbu tužioca-protivtuženog usvojio i, primenom odredbe člana 373. stav 1. tačka 3) ZPP, prvostepenu presudu ukinuo, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev (stav 1. izreke) i u delu o troškovima postupka (stav 3. izreke), i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje."


PREINAČENJE PRESUDE U DELU U KOJEM JE DOSUĐENA ZAKONSKA ZATEZNA KAMATA NA POTRAŽIVANJA IZRAŽENA U STRANOJ VALUTI


čl. 372 i 373

Stopa Evropske centralne banke

Sentenca:

• Na iznos glavnog duga, koji je izražen u stranoj valuti - evru, ne može se dosuditi zakonska zatezna kamata, već jedino kamata po stopi koju za evro propisuje Evropska centralna banka, kao zajednička Centralna banka država članica Evropske unije za označenu valutu.

Iz obrazloženja:

"Prvostepenom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime povraćaja duga, isplati iznos od 3.700 evra, sa zakonskom zateznom kamatom Centralne evropske banke, računajući od 10.3.2009. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji banke u vreme i mestu ispunjenja budu obračunavale za evro, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 89.688,00 dinara, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja (st. 1. i 2. izreke). Odbijen je tužbeni zahtev, u delu tražene kamate na glavni dug, za period od 11.5.2008. do 10.03.2009. godine (stav 3. izreke).

Protiv ove presude, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima spora, žalbu je blagovremeno izjavila tužena, iz svih razloga predviđenih članom 360. stav 1. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), sa predlogom da je ovaj sud ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da je preinači i odbije tužbeni zahtev i tužioca obaveže na snošenje troškova prvostepenog i žalbenog postupka.

Ispitavši pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1), 2), 5), 7) i 9) ZPP, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava, u skladu sa odredbom člana 372. stav 2. ZPP, ovaj sud je našao da je prvostepena presuda doneta bez bitnih povreda parničnog postupka, na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, ali pogrešnom primenom materijalnog prava u delu kojim je

odlučeno o kamati.

Osnovano se žalbom osporava primena materijalnog prava u pogledu odluke o kamati. Odlučujući o sporednom potraživanju prvostepeni sud je tužiocu dosudio zakonsku zateznu kamatu Evrospke centralne banke. Zakonska zatezna kamata je kamata propisana Zakonom o visini stope zatezne kamate, kojom se poverioci, čija potraživanja glase na iznos izražen u domaćoj valuti, štite od obezvređivanja potraživanja usled opadanja vrednosti dinara. Potraživanja koja su izražena u stranoj valuti se štite dosudom domicilne kamate, tj. kamate po stopi zemlje domicila valute. Za dugovanja koja se odnose na evro, za period posle njegovog stupanja kao monete, dosuda kamate se vrši po stopi koju Evropska centralna banka propisuje za evro, jer ne postoji zemlja domicila ove valute, već je, s obzirom da se radi o više zemalja koje imaju zajedničku valutu, jedino moguće i opravdano kao važeću kamatnu stopu obračunavati stopu zajedničke Centralne banke navedenih zemalja za označenu valutu. Žalba je, stoga, u ovom delu usvojena, a prvostepena presuda preinačena, dosuđivanjem tužiocu pripadajuće kamate, i odbijanjem zahteva za dosudu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga."

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 359/2012 od 22.3.2011. godine

PROPUŠTANJE DOSTAVLJANJA POZIVA ZA SASLUŠANJE STRANCI KOJA SE NALAZI U PRITVORU


član 263 stav 2 i član 361 stav 2 tačka 7)

Bitna povreda postupka

Sentenca:

• Sud čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka i stranku onemogućava da pristupi sudu ako stranci u pritvoru ne obezbedi, uz dostavu poziva radi saslušanja stranaka, pribavljenu saglasnost za izvođenje iz zatvora - nalog krivičnog veća suda koji je odredio pritvor.

Iz obrazloženja:

"Odredbom člana 241. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da se pritvorenik može samo po nalogu suda koji je odredio pritvor ili kada to zahteva hitna medicinska pomoć, izvesti iz zavoda i sprovesti drugim organima odnosno u zdravstvenu ustanovu. Ovo u konkretnom slučaju znači da se pritvorenik može dovesti na ročište za glavnu raspravu samo ukoliko je prethodno pribavljena saglasnost - nalog krivičnog veća suda koji je odredio pritvor. Kako u konkretnom slučaju u predmetu nije utvrđeno da je sud zatražio saglasnost pre nego što je pozvao tuženog da prisustvuje ročištu i da li je takvu saglasnost dobio, jer ukoliko nije saglasnost dobio, tuženi i ne bi mogao prisustvovati ročištu za glavnu raspravu, jer ga, shodno citiranoj odredbi, ne bi ni doveli. Stoga, ukoliko je sud primenio odredbu člana 263. stav 2. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) i odlučio da se sasluša samo jedna strana, jer je druga strana uskratila davanje iskaza ili se nije odazvala pozivu suda, onda je učinio bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) ZPP, odnosno onemogućio je tuženog da raspravlja u ovoj pravnoj stvari."


DOKAZIVANJE ČINJENICA NA OSNOVU KOJIH SE OSPORAVA POTRAŽIVANJE TUŽIOCA


član 220

Obaveza tuženog

Sentenca:

• Sud nije u obavezi da po službenoj dužnosti izvodi dokaze radi utvrđenja navoda tuženog kojima se osporava potraživanje tužioca.

Iz obrazloženja:

"Iz stanja u spisima priloženih i izvedenih dokaza se utvrđuje da su svi radovi koji su izvedeni od strane tužioca, a čiji je naručilac i investitor bio tuženi, evidentirani kroz obračunske listove građevinske knjige i uredno potpisani i overeni pečatom od strane nadzornog organa, postavljenog od strane investitora, ovde tuženog, kao i od strane samog tuženog. Na navedene dokaze parnične stranke nisu prigovarale, ni formalno, ni sadržinski, a iskazi saslušanih svedoka u skladu su sa priloženom dokumentacijom i pismenim dokazima.

U vezi sa tim, neosnovani su žalbeni navodi tuženog da prvostepeni sud nije utvrdio činjenicu da je tuženi istakao nedostatke u pogledu radova koje je izveo tužilac, a koji su obuhvaćeni fakturom br. ..., te da radovi koji su obuhvaćeni fakturama ... nisu bili ugovoreni, obzirom da, do zaključenja glavne rasprave, u prilog svojim navodima kojima je osporio potraživanje tužioca, tuženi nije dostavio dokaze. Takođe, neosnovan je i žalbeni navod da sud nije izveo nijedan dokaz na okolnosti navedene u prigovoru tuženog, te da je to bio dužan da učini, obzirom da tuženi u prilog svojim navodima iz prigovora nije predložio ni priložio ni jedan dokaz, a, shodno članu 220. Zakona o parničnom postupku, svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, pa je ta obaveza predlaganja dokaza bila na strani tuženog, a ne na strani suda."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 2313/2011 od 18.1.2012. godine

DOKAZIVANJE ČINJENICA O OBAVLJANJU UGOSTITELJSKE DELATNOSTI RADI NAPLATE NAKNADE ZA JAVNO SAOPŠTAVANJE FONOGRAMA


član 220

Uslov za obračunavanje naknade

Sentenca:

• Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma ima obavezu da, radi naplate naknade za javno saopštavanje fonograma, obračunate za obavljanje ugostiteljske delatnosti, dokaže da sportska organizacija, osim registrovanih sportskih aktivnosti, obavlja i

ugostiteljsku delatnost.

Iz obrazloženja:

"Tuženi je u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave istakao da je sportska organizacija, koja je registrovana kod Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, o čemu je dostavio dokaz, rešenje ... od 21.4.2008. godine. Istakao je da obavlja samo sportske aktivnosti i da je objekat dostupan samo članovima kluba.

Iz zapisnika sačinjenog od strane kontrolora tužioca, koji tužilac dostavlja uz podnesak od 1.4.2010. godine, izjašnjavajući se o navodima iz prigovora, ne proizlazi da tuženi u objektu obavlja ugostiteljsku delatnost. Sledi da je pogrešno prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je obavezao tuženog da tužiocu plati naknadnu za javno saopštavanje fonograma u objektu za koji nije dokazano da se obavlja ugostiteljska delatnost, a naknada je upravo s obzirom na ovu ugostiteljsku delatnost obračunata. Izjašnjavajući se na navode iz prigovora, u vezi sa istaknutim prigovorom nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog, tužilac je samo paušalno u podnesku naveo iz čega proizlazi ovlašćenje tužioca da štiti imovinska prava proizvođača fonograma i da nije nužno zaključenje ugovora, odnosno da obaveza plaćanja proizlazi iz činjenice javnog saopštavanja fonograma. Tužilac nije ni naveo, niti dokazao, da tuženi u objektu obavlja ugostiteljsku delatnost i zbog čega je naknada, s obzirom na ugostiteljsku delatnost, obračunata u iznosima koji su ispostavljeni utuženim fakturama."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 6224/2011 od 8.3.2012. godine)

DONOŠENJE ODLUKE NA OSNOVU ČINJENICA O KOJIMA STRANKAMA NIJE OMOGUĆENO DA SE IZJASNE


član 7 stav 4 i član 361 stav 2 tačka 7)

Bitna povreda postupka

Sentenca:

• Član 7. stav 4. Zakona o parničnom postupku propisuje da sud može da donese odluku bez raspravljanja samo ukoliko je to predviđeno odredbama tog zakona. Stoga, ukoliko se odluka donese na osnovu činjenica o kojima strankama nije omogućeno da se izjasne, a takva procesna situacija nije predviđena zakonom, odluka je doneta uz apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog povrede raspravnog načela.

Iz obrazloženja:

"Osnovano se u žalbi tužioca ukazuje da je rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP). Prema čl. 426. i 427. ZPP, ukoliko predsednik veća ne odbaci predlog za ponavljanje postupka, nakon ocene blagovremenosti, potpunosti i dozvoljenosti, dužan je da dostavi primerak predloga protivnoj stranci i da, nakon dospeća odgovora na predlog ili proteka roka za davanje predloga, zakaže ročište za raspravljanje o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je odlučio o osnovanosti podnetog predloga za ponavljanje postupka bez prethodnog dostavljanja predloga protivnoj strani, kao i bez zakazivanja ročišta za

raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka, zbog čega osnovano tužilac u žalbi ukazuje na apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) ZPP. ZPP na imperativan način reguliše u članu 427. obavezu zakazivanja ročišta radi raspravljanja o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka, kada se prethodno utvrdi da je predlog dozvoljen, blagovremen i potpun, a što predstavlja konkretizaciju raspravnog načela iz člana 4. ZPP. Dakle, ne radi se o procesnoj situaciji, predviđenoj članom 4. ZPP, kada sud ima mogućnost da odluči bez raspravljanja, obzirom da takav izuzetak mora biti predviđen zakonom, a što konkretno nije slučaj.

U ponovnom postupku po podnetom predlogu za ponavljanje postupka prvostepeni sud će otkloniti napred navedenu bitnu povredu parničnog postupka tako što će, nakon ocene blagovremenosti, dozvoljenosti i potpunosti podnetog predloga za ponavljanje postupka, isti dostaviti suprotnoj strani na izjašnjenje i nakon prijema izjašnjenja ili proteka roka, zakazati ročište povodom podnetog predloga za ponavljanje postupka, te će, nakon održanog ročišta, odlučiti o osnovanosti podnetog predloga."

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 8455/2011(2) od 8.1.2012. godine)

DOZVOLJENOST REVIZIJE


član 412

Strana arbitražna odluka

Sentenca:

• Protiv pravnosnažne odluke o priznanju strane arbitražne odluke, revizija nije dozvoljena.

Iz obrazloženja:

U konkretnom slučaju, reč je o vanparničnom stvari u kojoj se ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje strane arbitražne odluke, iz čega proizlazi da se rešenjem o priznanju ne odlučuje u meritumu, budući da strana arbitražna odluka o meritumu već postoji, te da se u ovom postupku samo traži njeno priznanje, u skladu sa odredbama Zakona o arbitraži.

Odredbama čl. 412. st. 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Rešenjem o priznanju strane arbitražne odluke postupak se ne završava pravnosnažno, pa je prvostepeni sud pravilno odlučio kada je u izreci pobijanog rešenja reviziju protivnika predlagača odbacio kao nedozvoljenu.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pvž. 585/2011 od 13.7.2011. godine - Sudska praksa privrednih sudova - Bilten br. 1/2012)

DUŽNOST SUDA DA PRE SASLUŠANJA UPOZORI SVEDOKE NA POSLEDICE DAVANJA LAŽNOG ISKAZA


član 244 stav 2

Krivičnopravna odgovornost

Sentenca:

• Nije u ovlašćenjima suda da procenjuje koji od svedoka ima svest o posledicama davanja lažnog iskaza, a koji ne, jer je njegova dužnost da svakog svedoka, pre saslušanja, upozori na dužnost da govori istinu i na posledice davanja lažnog iskaza.

Iz obrazloženja:

"Prvostepeni sud u suštini odluku zasniva na utvrđenju činjenice javnog saopštavanja, a ovu činjenicu utvrđuje na osnovu ocene izvedenih dokaza saslušanjem svedoka, prihvatajući iskaz kontrolora zato što je objektivan i u skladu sa pisanim dokazima. Pisani dokaz je zapisnik koji je upravo to isto lice sačinilo. Argument zbog čega veruje ovom svedoku jeste da smatra da nema razloga da netačno iznosi činjenice i da je kao službeno lice svesno posledica davanja lažnog iskaza. Nije jasno iz čega prvostepeni sud zaključuje da lice koje u ime tužioca vrši kontrolu u objektima dostupnim javnosti ima svojstvo službenog lica, što bi ukazivalo da prvostepeni sud smatra da tužilac kao organizacija za kolektivno ostvarivanje srodnog prava ima svojstvo organizacije koja vrši javno ovlašćenje. Tako odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima nije predviđeno, jer tužilac kao organizacija ne može imati više prava od onih koja su joj poverena zakonom, a zakonom joj je poverena samo mogućnost da registruje delatnost kolektivnog ostvarivanja prava za koju pribavlja dozvolu od nadležnog organa i da u skladu sa zakonom ovu funkciju vrši, štiteći prava proizvođača fonograma, i to njihova subjektivna, imovinska i privatna prava. U vršenju tih ovlašćenja organizacija nema javna ovlašćenja, akti koje sačinjava nemaju svojstvo javne isprave, a lica koja angažuje radi kontrole u objektima dostupnim javnosti nemaju svojstvo službenih lica. Osim toga, prvostepeni sud zaključuje da to lice ima svest o posledicama davanja lažnog iskaza. Iz toga bi se dalo zaključiti da ostali saslušani svedoci takvu svest nemaju. Ako je i tako, dužnost je prvostepenog suda bila da, pre saslušanja svedoka, saglasno članu 244. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim što ukaže svedoku na dužnost da govori istinu, da ukaže i na posledice davanja lažnog iskaza, a posledica je krivičnopravna odgovornost. Da je tako prvostepeni sud postupio, a nije, ne bi mogao odluku zasnivati na tvrdnji da samo jedan svedok ima svest o posledicama davanja lažnog iskaza, a da to drugi nemaju, jer je to očigledno posledica propusta prvostepenog suda."

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 7295/2011 od 29.3.2012. godine)

EVENTUALNI TUŽBENI ZAHTEV


član 191

Sadržajno različiti zahtevi

Sentenca:

• Da bi se radilo o eventualnom tužbenom zahtevu u smislu odredaba člana 191. stav 2. Zakona o parničnom postupku, neophodno je da se radi o sadržajno različitim zahtevima, a ne o zahtevima za isplatu novčanih iznosa različite visine.

Iz obrazloženja:

…Tužbeni zahtev koji je tužilac formirao kao eventualni, nema prirodu eventualnog tužbenog zahteva jer se njime takođe traži obavezivanje tuženog na isplatu određenog novčanog iznosa koji je samo po svoj visini drugačiji od primarno opredeljenog zahteva. Da bi se radilo o eventualnom tužbenom zahtevu u smislu odredaba člana Zakona o parničnom postupku neophodno je da se radi o različitim zahtevima, a ne o zahtevima za isplatu novčanih iznosa različite visine, jer je u toj situaciji uvek zahtev za isplatu nižeg iznosa sadržan u zahtevu za isplatu višeg, pa stoga i nema odnos primarnog i eventualnog zahteva.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž. 1995/2011 od 15.3.2011. godine - Sudska praksa privrednih sudova - Bilten br. 1/2012)

GREŠKA U OZNAČENJU ADRESE STRANKE U UVODU SUDSKE ODLUKE


član 349

Rešenje o ispravci

Sentenca:

• Eventualna greška u označenju adrese stranke u uvodu sudske odluke, koja je nastala usled greške u kucanju, ne stvara sumnju u identičnost svih bitnih elemenata naziva i identifikacije parničnih stranaka u pravnom prometu, kao pravnih lica, naročito kada je tokom postupka svako dostavljanje podnesaka i sudskih pismena bilo uredno, te se iz tog razloga navedeni nedostatak otklanja rešenjem o ispravci odluke, u skladu sa zakonom.

Iz obrazloženja:

"Pravilna je odlučio prvostepeni sud kada je odbio kao neosnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije. Eventualna greška u označenju adrese tužioca, koja je nastala usled grešaka u kucanju u uvodu rešenja o izvršenju... ne stvara sumnju u identičnost svih bitnih elemenata naziva i identifikacije tužioca u pravnom prometu, kao pravnog lica, a najmanje utiče na aktivnu legitimaciju tužioca kao poverioca i njegovo pravo da podnese tužbu radi isplate duga po osnovu poslovnog odnosa sa tuženim. U svakom slučaju, greška u pogledu navođenja adrese tužioca je otklonjena prvostepenom presudom, kada je adresa tačno navedena."


ISPUNJENOST ZAKONSKIH USLOVA ZA NASTUPANJE PROCESNE PRETPOSTAVKE O POVLAČENJU TUŽBE


član 296 stav 2

Mogućnost vraćanja u pređašnje stanje

Sentenca:

• Rešenjem o povlačenju tužbe, na osnovu člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sud samo konstatuje ispunjenost zakonskih uslova za nastupanje posledice da se tužba smatra povučenom. Sve druge okolnosti koje su dovele do nastupanja te posledice mogu biti razlozi za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštene procesne radnje, u smislu člana 111. stav 1. istog zakona, ali su bez uticaja na pravilnost rešenja kojim je konstatovano povlačenje tužbe.

Iz obrazloženja:

"Prema stanju u spisima, na ročište za glavnu raspravu, koje je bilo zakazano za 23.2.2011. godine, nisu pristupile uredno pozvane parnične stranke, niti svoj izostanak opravdale.

U takvoj situaciji pravilno je prvostepeni sud postupio kada je konstatovao da se tužba tužioca u ovoj pravnoj stvari ima smatrati povučenom, primenom člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Žalbeni navodi tužioca, da je telegramom, dan pre održavanja ročišta za glavnu raspravu, obavestio sud da je zbog vanrednih privatnih razloga sprečen da pristupi na ročište, te da je tražio odlaganje istog iz opravdanih razloga - bolesti bliskog člana porodice, majke, koja je bila smeštena u K. c. zbog zdravstvenih tegoba, bez uticaja su na drugačiju odluku. Ovo stoga što u situaciji kada na ročište za glavnu raspravu ne dođu uredno pozvane parnične stranke, sud je dužan da konstatuje ispunjenost zakonskih uslova i nastupanje zakonske posledice da se tužba smatra povučenom. Razlozi koje je tužilac naveo kao opravdane, a zbog kojih je propustio ročište za glavnu raspravu, predstavljaju razloge za vraćanje u pređašnje stanje, zbog propuštanja određene procesne radnje. Međutim, kako se iz stanja u spisima vidi da nema dokaza da je tužilac podneo takav predlog, takvi žalbeni navodi su bez uticaja na pravilnost prvostepenog rešenja."


IZDAVANJE ZAMENIČKOG PUNOMOĆJA KAO PRVA PARNIČNA RADNJA LICA KOJE NIJE LEGITIMISANO KAO PUNOMOĆNIK


čl. 92 i 475

Pretpostavka o povlačenju tužbe

Sentenca:

• Da bi zameničko punomoćje proizvodilo pravno dejstvo mora biti izdato od lica koje se u

postupku već legitimisalo kao punomoćnik.

Iz obrazloženja:

"Prema stanju u spisima, na ročište za glavnu raspravu, zakazano za 30.3.2011. godine, u ime tužioca, po zameničkom punomoćju, pristupila je advokat G. M. Uvidom u zameničko punomoćje, prvostepeni sud je utvrdio da je isto izdato od strane advokata N. J. Nakon uvida u spise predmeta, prvostepeni sud je utvrdio da advokat N. J. nije postupio u smislu člana 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP) i nije, prilikom preduzimanja prve radnje u postupku, podneo punomoćje, već je, kao punomoćnik tužioca, prvu radnju preduzeo izdavanjem zameničkog punomoćja.

Kod takvog stanja stvari, pravilno je prvostepeni sud postupio kada nije dozvolio zastupanje u ime tužioca od strane advokata G. M. po zameničkom punomoćju, a koje je izdato od lica koje, prema stanju u spisima, nije punomoćnik tužioca.

U takvoj situaciji, stekli su se svi uslovi za primenu člana 475. stav 1. ZPP i nastupanje zakonskih posledica da se tužba tužioca smatra povučenom, jer na ročište za glavnu raspravu, koje je bilo zakazano za 30.3.2011. godine, nije pristupio uredno pozvan tužilac.

Žalbeni navodi tužioca, da je prvostepeni sud pogrešno tumačio i pogrešno primenio odredbu člana 92. stav 2 ZPP, nisu osnovani. Ovo stoga što se navedena zakonska odredba odnosi na punomoćnika koji je već legitimisan kao punomoćnik u postupku, odnosno koji je već dostavio punomoćje da je ovlašćen da zastupa određenu stranku, a da pri tom nije ovlašćen za preduzimanje svih parničnih radnji, a što u predmetnoj situaciji nije slučaj, obzirom da u predmetnoj situaciji nema punomoćnika tužioca, odnosno advokat N. J., koji je izdao zameničko punomoćje, nije dostavio dokaze o tome da je on ovlašćeni punomoćnik tužioca pre preduzimanja prve parnične radnje."


IZGUBLJENA DOBIT USLED OTKAZIVANJA UGOVORENIH POSLOVA


član 223 stav 2

Radnje tuženog

Sentenca:

• Sama činjenica da su tužiocu, posle raskida ugovora sa tuženim, otkazani neki unapred ugovoreni poslovi, ne dovodi u direktnu uzročno posledičnu vezu radnje tuženog i izmaklu dobit kao štetu koja je time tužiocu prouzrokovana.

Iz obrazloženja:

"Pravilno, takođe, prvostepeni sud odbija protivtužbeni zahtev u delu koji se odnosi na obavezivanje tuženog na isplatu izgubljene dobiti zbog tuženikovog gubitka posla, odnosno gubitka dobiti koju je mogao očekivati da mu je povereno održavanje magistralnih i regionalnih puteva na drugoj deonici, a do gubitka posla je došlo iz razloga što sam tužilac nije blagovremeno izvršio svoje ugovorne obaveze.

Pravilno prvostepeni sud ceni da su tuženom protivtužiocu otkazani poslovi koji su već bili dogovoreni, kao i okolnost da se iz toga utvrđuje da je razlog za ovo otkazivanje kašnjenje sa izvođenjem radova na spornoj relaciji u periodu koji je prema zaključenom ugovoru bio predmet tužbe ... ne ukazuje

automatski na postojanje uzročno-posledične veze između dva navedena posla, odnosno postupanja tužioca i izmakle dobiti koju tuženi traži.

Iz navedenih razloga, pravilno je, prema oceni ovoga suda, prvostepeni sud odbio tužiočev zahtev za naknadu štete, nalazeći da isti nije dokazan, a na osnovu člana 223. stav 2. Zakona o parničnom postupku."

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž. 3274/2010 od 2.9.2010. godine

NAKNADA TROŠKOVA PARNIČNOG POSTUPKA U SLUČAJU POVLAČENJA TUŽBE


član 153

Obaveza tužioca

Sentenca:

• Na tužiocu je teret dokazivanja okolnosti koje ga oslobađaju obaveze plaćanje troškova u slučaju povlačenja tužbe.

Iz obrazloženja:

"Osnovano se, međutim, u žalbi osporava ovakva odluka suda, jer prema izričitim odredbama člana 153. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), koji posebno reguliše način dosuđenja troškova pri povlačenju tužbe, predviđeno je da tužilac koji povuče tužbu ima obavezu da protivnoj stranci naknadi troškove, osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog. Imajući u vidu citirane odredbe, na tužiocu je bila obaveza da dokaže da se tuženi iselio iz spornog poslovnog prostora odmah posle podnošenja tužbe i da on odmah potom povuče tužbu u smislu citiranog člana, da bi se time oslobodio obaveze naknade parničnih troškova. Tužilac, međutim, u toku postupka, do zaključenja glavne rasprave, nije dostavio dokaze da je tuženi izvršio svoju obavezu posle podnošenja tužbe, odnosno posle 24.11.2010. godine, već je, naprotiv, trenutak iseljenja tuženog ostao sporan među strankama. Stoga, ne može se pouzdano utvrditi ni da li je tužilac odmah po ispunjenju zahteva, odnosno iseljenju tuženog iz poslovnog prostora, povukao tužbu, pa samim tim ni da li su se stekli uslovi da se, u smislu člana 153. ZPP, tuženi obaveže da tužiocu naknadi parnične troškove."


NEBLAGOVREMENA DOPUNA ŽALBE


član 365 st. 1 i 2

Odbacivanje žalbe

Sentenca:

• Sud u postupku po žalbi ne ceni navode iz dopune žalbe podnete po isteku roka za žalbu.

Iz obrazloženja:

"Žalbene navode, iznete u dopuni žalbe tužioca, podnete 4.5.2009. godine, shodno zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 13.9.2010. godine, Privredni apelacioni sud nije razmatrao u postupku po žalbi, jer su isti dostavljeni podneskom koji je sudu dostavljen posle isteka roka za žalbu."


NEOBAVEZUJUĆI KARAKTER PREDLOGA ZA SPORAZUMNO REŠAVANJE SPORA


čl. 322 do 329 i član 476

Presuda zbog izostanka

Sentenca:

• Kada stranke, tokom parničnog postupka, predlože sporazumno rešavanje spora, a na sledećem ročištu pristupi tužilac a ne pristupi tuženi, i sud donese odluku u odsustvu tuženog, tuženi ne može, kao opravdani razlog izostanka, navoditi da nije pristupio ročištu, jer je sa tužiocem imao dogovor za sporazumno rešavanje spora. U ovom slučaju, pristup tužioca na ročište za glavnu raspravu ide u prilog činjenici da je njegova stvarna volja da za svoje potraživanje izdejstvuje izvršnu ispravu i na taj način stekne mogućnost da prinudno naplati potraživanje u izvršnom postupku, i pored eventualne mogućnosti da se postigne sporazum u vezi sa plaćanjem duga sa tuženim. Strankama zakon ne uskraćuje mogućnost da u svako doba sporazumno reše spor, u bilo kojoj fazi postupka, i u parničnom i u izvršnom postupku, ali, takođe, predlaganje sporazumnog rešavanja spora tokom postupka nema obavezujući karakter ni za jednu stranu u postupku.

Iz obrazloženja:

"Ocenom navoda tužioca, kao i dostavljenih dokaza, prvostepeni sud je pravilno utvrdio da iz činjeničnih navoda tužbe proizlazi osnovanost tužbenog zahteva, a da činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac podneo uz tužbu, pa je prvostepeni sud, ocenom izvedenih dokaza, shodno odredbi člana 476. Zakona o parničnom postupku, odlučio pravilno kada je doneo presudu zbog izostanka.

(...)

Nisu od uticaja žalbeni navodi tuženog da su stranke imale dogovor da sporazumno reše spor, te da iz tog razloga nije pristupio ročištu, pre svega iz razloga što sam pristup tužioca na ročište za glavnu raspravu ide u prilog činjenici da je njegova stvarna volja da za svoje potraživanje izdejstvuje izvršnu ispravu i na taj način stekne mogućnost da prinudno naplati potraživanje u izvršnom postupku i pored eventualne mogućnosti da se postigne sporazum u vezi sa plaćanjem duga sa ovde tuženim. Strankama zakon ne uskraćuje mogućnost da u svako doba sporazumno reše spor, u bilo kojoj fazi postupka, i u parničnom i u izvršnom postupku."


OBAVEZA TUŽENOG DA ZA SVOJE NAVODE PREDLOŽI ODNOSNO PRILOŽI DOKAZE


član 223 stav 3

Primena pravila o dokazivanju

Sentenca:

• Tuženi je dužan da za svoje navode predloži ili priloži dokaze. U suprotnom, sud o istima odlučuje primenom pravila o teretu dokazivanja.

Iz obrazloženja:

"Prema činjeničnom stanju koje je potpuno i pravilno utvrđeno u prvostepenom postupku, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o pružanju tehničkih usluga, prema kome se tužilac obavezao da tuženom, kao emiteru, pruži tehničke usluge u emisionoj stanici J. za potrebe emitovanja televizijskog programa na 64. kanalu, a u skladu sa zahtevom tuženog od 28.2.2008. godine. Tuženi se obavezao da za navedene tehničke usluge tužiocu plaća mesečnu naknadu koja je, prema obračunu izvršenom prilikom zaključenja ugovora, iznosila 739.058,00 dinara, s tim što je tužilac zadržao pravo da istu uveća u visini rasta cena na malo u prethodnom mesecu, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Tužilac je, takođe, prema zaključenom ugovoru, imao pravo da iznos naknade za tekući mesec uveća za iznos poreza na dodatnu vrednost i tako izvršen obračun ispostavi tuženom, koji je bio u obavezi da račun plati u roku od tri dana od dana ispostavljanja. Po tom osnovu tužilac potražuje glavni dug u iznosu od 9.675.920,62 dinara na ime naknade za pružene tehničke usluge za period od januara 2009. godine pa do oktobra 2009. godine. Opomenom pred isključenje od 5.5.2009. godine tuženi nije sporio svoju obavezu, ali je tražio od tužioca dodatni rok za izmirenje obaveze i predložio dinamiku plaćanja na taj način što se obavezao da do maja 2009. godine plati iznos od 1.000.000,00 dinara, a ostatak duga u pet rata najkasnije do 20. u mesecu, kao i da redovne rate, počev od maja 2009. godine, plaća mesečno uz ratu za dug. Po predlogu za izmirenje duga, koji je sam predložio, tuženi nije postupio, a plaćanje svoje obaveze prema tužiocu izvršio je samo delimično za iznos od 122.506,74 dinara, i to dana 9.9.2009. godine. Potraživanje tužioca je osporio po visini, navodima da obračun mesečne naknade nije u skladu sa članom 3. Ugovora o pružanju tehničkih usluga. Za svoje navode, kojima je visinu tužiočevog potraživanja osporio, nije predložio niti dostavio dokaze.

U vezi sa tim, neosnovani su žalbeni navodi u kojima se ističe da je prvostepeni sud bio dužan da na nesumnjiv način utvrdi da tuženi ne predlaže izvođenje dokaza u prilog svojim navodima, kojim je osporio visinu tužiočevog potraživanja, jer se nije decidirano izjasnio o tome. Ovo stoga što je odredbom člana 223. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano da stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak i ostvarivanje tog prava i usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije određeno, pa je u takvoj situaciji teret dokazivanja činjenice da je način na koji je tužilac izvršio obračun mesečne naknade nije u skladu sa članom 3. zaključenog ugovora bio na tuženom. Kako tuženi u toku prvostepenog postupka nije ni predložio, ni priložio dokaze u prilog tim svojim navodima, to je o postojanju te činjenice prvostepeni sud pravilno zaključio primenom pravila o teretu dokazivanja."

nepostojanje povrede odredaba parniČnog postupka zbog neobaveŠtavanja stranaka o vremenu...

Documents