nerazvijenost ruralnog turizma u srbiji

UNIVERZITET U NOVOM SADUFAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžmentKatedra za kvalitet, efektivnost i logistikuPredmet: Projektovanje i analiza postupaka održavanja

Studenti: Tanja Nešković, IM 101/2011Ivana Jagetić, IM 21/2011Saška Šarić, IM 100/2011

NERAZVIJENOST RURALNOG TURIZMA U SRBIJI

(ISPITNI RAD)

Novi Sad, 2015

Projektovanje i analiza postupaka održavanja: Tema – Nerazvijenost ruralnog turizma u Srbiji

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

21000 NOVI SAD, Trg Dos i te ja Obradovića 6Datum:

Zadatak za ispitni rad iz predmeta

PROJEKTOVANJE I ANALIZA POSTUPAKA ODRŽAVANJA

Studijski program: Inženjerski menadžment

Studijska grupa: Menadžment kvaliteta i logistike

Student(i):

1. Tanja Nešković2. Ivana Jagetić3. Saška Šarić

Broj(evi) indeksa:

1. IM101/2011

2. IM21/2011

3. IM100/2011

Tema / naslov ispitnog rada:

Analiza uzroka i posledica otkaza i definisanje mera za njegovo ublažavanje / eliminisanje

Tekst zadatka:

Za izabrani otkaz (ovaj otkaz mora imati posledice koje su dovoljno „teške“ da bi opravdale jednu ovako detaljnu i skupu analizu), potrebno je sprovesti analizu uzroka i posledica.Definisati način (postupak, kriterijume...) ocene posledica otkaza.Identifikovati uzroke otkaza, oceniti posledice, izdvojiti neprihvatljivo teške posledice i zatim predložiti mere koje mogu eliminisati ili ublažiti posledice konkretnog otkaza.Nakon predlaganja zaštitnih / preventivnih mera, potrebno je proveriti da li su navedene mere delotvorne i da li su dovoljne da posledice posmatranog otkaza ublaže ili potpuno eliminišu, odnosno, da eliminištu utkaz u potpunosti (ponovo sprovesti postupak ocene posledica otkaza, u slučaju primene predloženih mera).U zaključku prokomentarisati opravdanost uvođenja predloženih zaštitnih / preventivnih mera.

Mentor rada:


Prof. dr Ivan Beker

Sadržaj

1. Uvod......................................................................................................11.1 Detaljan opis (ponavljajućeg) problema..................................3

2. Analiza mogućih uzroka otkaza.............................................................42.1 Bainstorming rezultati..............................................................42.2 Ishikawa dijagram....................................................................4

2.2.1.............................................................................Definisanje problema.........................................................................................5

2.2.2................................................................................Identifikacija uzroka.........................................................................................5

2.2.3........................................................................Izbor osnovne strukture.........................................................................................5

2.2.4...................................................................................Razrada dijagrama.........................................................................................6

3. FMEA za sve identifikovane uzroke otkaza...........................................83.1 Određivanje verovatnoće nastanka rizičnog događaja............83.2 Određivanje posledica rizičnog događaja................................93.3 Detaljna analiza kritičnih uzroka otkaza................................12

3.3.1Kritičan otkaz –Neobučenost učesnika u ruralnom turizmu – Tanja Nešković.........................................................................13

3.3.2Definisanje zaštitnih mera za otkaz – Neobučenost učesnika u ruralnom turizmu............................................................14

3.3.3Kritičan otkaz – Loše stanje objekata/smeštajnih kapaciteta – Ivana Jagetić.............................................................................15

3.3.4...................Definisanje zaštitnih mera za otkaz – Loše stanje objekata/smeštajnih kapaciteta......................................16

3.3.5Kritični otkaz – Neadekvatna promocija ruralnog turizma - Saška Šarić...............................................................................18

3.3.6Definisanje zaštitnih mera za otkaz – Neadekvatna promocija3.4 Karte aktivnosti za sprečavanje otkaza..................................203.5 FMEA nakon uvedinih mera...................................................20

4. ZAKLJUČAK............................................................................................22


5. Literatura..............................................................................................23

Projektovanje i analiza postupaka održavanja: Nerazvijenost ruralnog turizma u Srbiji

1. UVOD

Ruralni turizam podrazumeva i uključuje spektar aktivnosti, usluga i dodatnih sadržaja koje organizuje ruralno stanovništvo na porodičnim gazdinstvima u cilju privlačenja turista i stvaranja dodatnog prihoda. Ovaj proizvod otvara turističkoj tražnji najčešće seoske sredine, termalne izvore, reke ili jezera, a gostima prezentuje tradicionalnu gostoljubivost i životne vrednosti lokalnog stanovništva, te je poluga ekonomskog razvoja i podizanja životnog standarda u ruralnim zajednicama, sve na principima održivog razvoja i očuvanja prirodnih resursa. Danas su u Evropi izrazito poznate turističke ruralne marke Francuske (Gites de France), Austrije (Urlaub am Bauernhof) i Italije (Agroturismo). Ruralni turizam uključuje različite oblike turističke aktivnosti kao što su:

1. agroturizam, seoska gazdinstva, farme - turisti posmatraju i učestvuju u tradicionalnim poljoprivrednim radovima,

2. aktivnosti u prirodi - rekreacija i odmor (lov, ribolov, jahanje, biciklizam, planinarenje, pešačenje),

3. eko-turizam - turizam koji podržava zaštitu prirodnih resursa, 4. ruralno iskustvo (seoski turizam) - turisti uranjaju u svakodnevni seoski

život, 5. kulturni turizam - odnosi se na kulturu, istoriju, arheologiju i ostale

karakteristike ruralnog područja i 6. ostali kombinovani oblici turizma posebnih interesa - događaji, festivali,

rekreacija na otvorenom, proizvodnja i prodaja lokalnih suvenira i poljoprivrednih proizvoda itd.

Ruralni turizam predstavlja obično drugi ili treći odmor i traje najduže do 10 dana. Proizvod je vrlo sezonalan i vrhunci potražnje su u proleće (mart - maj) i jesen (septembar - oktobar). Cenovno je izrazito elastičan.Ključni elementi ruralnog turizma su:

odvija se u naseljima manjim od 10.000 stanovnika prirodna okolina slaba infrastruktura snažne individualne aktivnosti mali objekti posed je u privatnoj svojini lokalne populacije turizam podržava ostale interese (poljoprivreda) često je pod uticajem sezonalnosti odnosi s gostima su personalizovani etika očuvanja / ograničenja rasta eko i etno okvir

1


Današnje tržište ruralnog turizma Evrope sastoji se od otprilike 190 hiljada smeštajnih objekata sa kapacitetom od 1,7 miliona kreveta. Pri tome se oko 98% svih registrovanih smeštajnih objekata ruralnog turizma nalazi u zemljama članicama Evropske Unije. Godišnja stopa zauzetosti kapaciteta ruralnog turizma u proseku iznosi 25% (varira između 10% i 50% po pojedinim destinacijama), dok je cena smeštaja po osobi i po noćenju u rangu od ispod 10 evra u istočnoevropskim zemljama, do 30 evra u najskupljim regijama Nemačke ili Austrije. Prosečni godišnji prihodi po krevetu mogu varirati između 1.000 i 2.500 evra za noćenje s doručkom, te između 800 i 1.800 evra za puni pansion. Najveća receptivna kao i emitivna tržišta ruralnog turizma su Francuska, Nemačka, Austrija, Velika Britanija i Italija, koje zajedno čine preko 77% ukupnog tržišta ruralnog turizma u Evropi. Glavni motivi putovanja u ruralno područje su: odmor, „utapanje“ u prirodu i gastronomija, dok su sekundarni motivi aktivnosti na selu i posebni interesi. Tipične aktivnosti za ruralni turizam su sledeće: uživanje u ruralnoj scenografiji (75%), gastronomija (70%), odlazak na jezera i reke (58%), obilazak istorijskih i kulturnih atrakcija (41%), ribolov-lov-ploviti čamcem (32%), biciklizam-jahanje-planinarenje-pešačenje (24%). Glavni klijenti ruralnog turizma su: porodice sa decom, bračni parovi bez dece (penzioneri), individualci/grupe koje dolaze radi aktivnosti i posebnih interesa (biciklizam, jahanje, lov, ribolov, umetnici, posmatrači prirode)1.Povratak prirodi predstavlja trend koji je u svetu sve popularniji. U modernom dobu kada je vazduh zagađen i hranimo se genetski modifikovanom hranom, moderan čovek teži da se bar na kratko vrati u neko drugo, zdravije, doba.U Srbiji ruralni turizam ima ogroman potencijal, ali je daleko od razvijenog. Postoje brojni problemi koji bi morali biti rešeni kako bi srpsko selo moglo da napreduje. Razvoj ruralnog turizma donosi brojne benefite za seosko stanovništvo, to je, najpre, stvaranje dodatnog profita koji može da se uloži u modernizaciju i poboljšanje poljoprivrede, zatim stvaranje novih radnih mesta i zadržavanje mladih, s obzirom da sve veći broj mladih odlazi u grad u potrazi za poslom. Sela ostaju napuštena i propadaju. U ovom smislu, ruralni turizam predstavlja svojstvenu revitalizaciju sela i omogućava bolju zaštitu životne sredine.Upravo zbog navedenih benefita koje ruralni turizam može imati na razvoj i očuvanje srpskog sela, ovaj rad će se fokusirati na neke od uzroka sadašnjeg problema nerazvijenosti ruralnog turizma.

1 Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, Strategija turizma Republike Srbije-Prvi fazni izveštaj, 2012., str. 74

2


1.1 Detaljan opis (ponavljajućeg) problema

Trenutni nivo razvijenosti i konkurentnosti ruralnog turizma u Srbiji svakako nije zadovoljavajuć, pogotovo kada se uzmu u obzir ključni faktori uspeha poput smeštajnih kapaciteta, ugostiteljskih sadržaja, specijalizovanih proizvoda, putne infrastrukture, ponude suvenira, eko-muzeja...Za razvoj ove grane turizma u Srbiji postoje svi prirodni, kulturni i socijani preduslovi. Naša zemlja je bogata prirodnim, ali nedovoljno iskorišćenim potencijalima potencijalima.Neki od najizraženijih prirodnih potencijala predstavljaju: značajno poljoprivredno zemljište, značajan broj poljoprivredno aktivnog stanovništva, tradicionalni pristup poljoprivredi, dobar potencijal za agro-turizam, nezagađenost tla hemijskim supstancama i mogućnost proizvodnje "zdrave hrane", dobar potencijal za razvoj komplementarnih aktivnosti kao što su jahanje, gađanje lukom i strelom, tradicionalni lokalni gastronomski specijaliteti i sl2.Kuće na selu imaju svoju istorijsku prošlost – u nekima je stvarana istorija Srbije. Njihov značaj za srpsku kulturnu stvarnost takođe može predstavljati atraktivni faktor seoske turističke ponude, a takvih primera ima na svim prostorima Srbije, iz svih vremena3.Upravo su neiskorišćeni potencijali i kapaciteti tema ovog rada i njegov cilj je, stoga, pokušaj rešenja problema nerazvijenosti ruralnog turizma kroz identifikaciju uzroka ovog problema i nuđenja određenih rešenja.

2 Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, Strategija turizma Republike Srbije-Prvi fazni izveštaj, 2012., str. 1283 Đukić-Dojčinović V., Seoski turizam Srbije, Turistička štampa, Beograd, 1992., str. 59

3


2. ANALIZA MOGUĆIH UZROKA OTKAZA

Analiza mogućih uzroka otkaza sprovedena je pomoću Ishikawa dijagrama, kome je prethodila grupna metoda za prikupljanje ideja (Brainstorming), a zatim je sprovedena FMEA analiza.

2.1 Bainstorming rezultati

Breinstorming („oluja mozgova“) predstavlja grupnu tehniku prikupljanja ideja na određenu temu i, između ostalog, koristi se kao pomoć i osnova pri izradi Ishikawa dijagrama. Ovom metodom pronalaze se kreativna rešenja za postavljeni problem.Brainstorming metodom utvrđeni su sledeći uzroci problema nerazvijenosti ruralnog turizma:

1. neadekvatna radna snaga,2. mali i neadekvatni smeštajni kapaciteti,3. nepotpuna ponuda usluga i 4. neadekvatna promocija.

Na osnovu uzroka pronađenih Brainstorming metodom izrađen je Ishikawa dijagram, prikazan u nastavku rada, koji ustanovljava uzročno posledičnu vezu između ustanovljenog problema i potencijalnih uzroka.

2.2 Ishikawa dijagram

Dijagram uzroci-posledica tj. ISHIKAWA dijagram je rezultat opšte analize uticaja (uzroka) koji uslovljavaju određeni ishod posmatrane pojave (procesa). Dijagram uzroci-posledica se pojavljuje u literaturi i pod imenom "dijagram riblje kosti", budući da svojim izgledom podseća na skelet ribe. Osnovne karakteristike predmetne metode su:

jasan vizuelni prikaz mogućih uzroka pojave koja je predmet posmatranja i posledice njihovog dejstva,

obezbeđuje se mogućnost analize međusobnog odnosa pojedinih uticaja-uzroka, njihovog značaja za posmatranu posledicu i mesta u ukupnoj strukturi mogućih uzroka-jedan uzrok se može javiti na više mesta u dijagramu (u više različitih grupa uzoraka),

veze uzroka i posledice međusobne veze uzroka su, u opštem slučaju, kvalitativnog i hipotetičkog karaktera i služe kao podloga za efikasnije rešavanje problema nekom drugom, odgovarajućom metodom4.

4 Đorđe Premović, Primena ishikawa metode u cilju unapređenja kvaliteta, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2005., str. 167

4


Koraci po kojima se gradi ovaj dijagram su:

1. Definisanje problema2. Identifikacija uzroka3. Izbor osnovne strukture 4. Razrada dijagrama5. Postupak širenja (grananja)6. Analiza

2.2.1 Definisanje problema

Problem je definisan u samom uvodu i naslovu rada. Ono što je bitno je da bi rešenje ovog problema poboljšalo život na selu i sprečilo odumiranje srpskih sela. Razvijeni ruralni turizam doprineo bi otvaranju novih radnih mesta, te bi se tako sprečio odliv mladih iz sela i crni scenario po kome su sela pusta, kuće ruševne… Takođe, ruralni turizam bi doprineo poboljšanju u oblasti poljoprivrede, te na taj način i bolji život stanovnicima sela.

2.2.2 Identifikacija uzroka

Kao što je već napomenuto, Brainstorming metodom utvrđeni su glavni uzroci nerazvijenosti ruralnog turizma i to: neadekvatna radna snaga, mali i neadekvatni smeštajni kapaciteti, nepotpuna ponuda usluga i neadekvatna promocija.

2.2.3 Izbor osnovne strukture

Uzroci formirani pomoću Brainstorming metode čine četiri grupe uzroka osnovne strukture Ishikawa dijagrama. Ove četiri grupe mogle bi se klasifikovati u kategorije: učesnici, sredstva, postupci rada i marketing.Osnovna struktura izgleda ovako:

Slika 1: Osnovna struktura Ishikawa dijagrama

5

Nerazvijenost ruralnog turizma

neadekvatna radna snaga

nepotpuna ponuda usluga

mali i neadekvatni smeštajni kapaciteti

neadekvatna promocija


2.2.4 Razrada dijagrama

Navedeni uzroci koji su klasifikovani u osnovne grupe dijagrama uzroci-posledice podrazumevaju i određene posebne uzroke koji do njih dovode, odnosno između osnovnih i posebnih uzroka postoje uzročno posledične veze.Prva osnovna grupa su učesnici. Uzrok koji predstavlja ovu grupu u problemu nerazvijenosti ruralnog turizma je neadekvatna radna snaga. Socio-ekonomska struktura domaćinstava koja se bave turizmom je uglavnom neodgovarajuća. Najviše nosilaca domaćinstava su penzioneri, zatim slede zaposleni, nezaposleni nosioci domaćinstva i individualni poljoprivrednici. Obrazovna struktura je različita, najzastupljeniji su oni sa srednjom i nižom stručnom spremom. Osim toga, brojni zanati i veštine su zastupljene u seoskim domaćinstvima, te su stoga i one pogodne za komercijalizaciju. Generalno gledano, angažman ljudskih resursa u ruralnom turizmu je mali. Najveći problem ove grupe uzroka je depopulacija. Depopulacija je uslovljena prirodnim promenama i migracijama. U srpskom selu zastupljena su oba načina. Sela su “stara” jer ih sve više mladih, u potrazi za poslom, napušta, a to dalje uzrokuje povećan prirodni mortalitet i smanjen natalitet. Upravo zbog svega toga srpska sela odumiru. Drugu grupu bismo mogli klasifikovati kao sredstvo, iako to u bukvalnom smislu nije. Smeštajni kapaciteti su, u neku ruku, sredstva koja dovode do rešavanja uočenog problema, te su svrstana u ovu grupu. Većina domaćinstava nema veliki kapacitet smeštaja, a naročito za prihvatanje grupa turista. Ovakva struktura ograničava značajniju komercijalizaciju u ruralnom turizmu. Kvalitet smeštaja je srednjeg nivoa. Zastupljenost apartmana i druge vrste smeštaja u odnosu na sobe, kao i zastupljenost viših kategorije smeštaja su izrazito male.U postupke rada svrstana je neadekvatna ponuda usluga. Ovo se, uglavnom odnosi na činjenicu da mnogi smeštaji nude samo uslugu prenoćišta, ali ne i hranu i piće. Osim toga, većina domaćinstava ima proizvodnju sopstvenih proizvoda, što poljoprivrednih produkata, to i zimnice, džemova i sl., a samo mali deo to i služi svojim gostima. Takođe, domaćinstva nemaju prateće usluge, sportsko-rekreativne, kulturne, transportne, zanatske i trgovinske i sl. Slaba diversifikacija usluga je izuzetno izražena i govori o jako niskom razvoju ponude domaćinstava.Četvrtu grupu predstavlja marketing, odnosno neadekvatna promocija. Promocija ruralnog turizma je vrlo ograničena i nerazvijena, kao i kanali prodaje. Internet kao globalna mreža, sa svojim različitim servisima predstavlja promotivni alat koji se sve više koristi zbog svojih prednosti. Procenat gostiju koji stiže preko lokalnih turističkih organizacija je značajan.

U nastavku rada biće prikazani navedeni uzroci po grupama.

6

Neadekvatna radna snagaObučenost Depopulacija Neposvećenost drzavnih organa Migracije, natalitet...


Nepotpuna ponuda uslugaPrateće uslugeDiverzifikacija Informisanost i povezanostPosvećenost

Mali i neadekvatni smeštajni kapacitetiStanje objekataKategorizacija Finansijska ulaganja

Neadekvatna promocijaKanali prodajePovezanost

Na osnovu navedenog razgranat Ishikawa dijagram možemo predstaviti na sledeći način:

7

neposvećenost državnih organa

kategorizacija

finansijska ulaganja povezanost

kanali prodaje

posvećenost informisanost i

povezanost

diverzifikacija

prateće usluge

stanje objekata

migracije, natalitet...

depopulacijaobučenost

Nerazvijenost ruralnog turizma

neadekvatna radna snaga

nepotpuna ponuda usluga

mali i neadekvatni smeštajni kapaciteti

neadekvatna promocija


Slika 2: Razgranat Ishikawa dijagram

3. FMEA ZA SVE IDENTIFIKOVANE UZROKE OTKAZA

FMEA metoda predstavlja analizu mogućih grešaka i njihovih posledica. Ona je logična tehnika koja se koristi za identifikaciju i eliminaciju mogućih uzroka grešaka.FMEA metoda predstavlja analizu uticaja i posledica potencijalnih grešaka. U pitanju je metodologija koja se bazira na sistemskom pristupu analizi parametara jednog procesa i identifikaciji slabih mesta – otkriva se rizik od pojave grešaka. Metoda analizira potencijalnu grešku, posledicu greške i uzrok greške. Tako se vrši analiza svih relevantnih informacija koje utiču na pojavu greške, pa samim tim i na kvalitet poslovanja. Metoda je bitna za otkrivanje uzroka grešaka u projektovanju i razvoju.Potencijalni vidovi otkaza, ili kategorije otkaza, mogu se identifikovati opisujući način na koji objekti otkazuju:

potpuni otkaz delimični otkaz otkaz na mahove otkazi tokom vremena otkazi nad funkcijama

3.1 Određivanje verovatnoće nastanka rizičnog događaja

Na osnovu uočenog problema/posledice i uzroka ustanovljenih Ishikawa dijagramom, neophodno je utvrditi verovatnoću da će identifikovani uzroci dovesti do posledice.U nastavku je data tabela valorizacije verovatnoće uticaja identifikovanih uzroka na posledicu pri čemu je verovatnoća kvantifikovana i ocenjena. U prvoj tabeli prikazano je pojašnjenje, odnosno način kvantifikacije i valorizacije verovatnoće, dok druga tabela prikazuje verovatnoću u radu identifikovanih uzroka, odnosno njihovog uticaja na posledicu.

Verovatnoća Ocenavrlo niska 1

niska 2srednja 3visoka 4

vrlo visoka 5Tabela 1: Valorizacija verovatnoće

8


Uzrok Ocena VerovatnoćaNeobučenost učesnika u ruralnom turizmu

4 visoka

Depopulacija 5 Vrlo visokaNedovoljna posvećenost državnih organa

4 visoka

Mali smeštajni kapaciteti 4 visokaLoše stanje objekata 4 visokaNepostojanje kategorizacije objekata 3 srednjaNedovoljna ulaganja 3 srednjaNepostojanje pratećih usluga 3 srednjaLoša diverzifikacija 2 niskaSlaba informisanost učesnika 2 niskaNeadekvatna promocija 3 srednjaSlaba povezanost 3 srednjaNerazvijeni kanali prodaje 4 visokaTabela 2: Verovatnoća uticaja uzroka na posledicu

3.2 Određivanje posledica rizičnog događaja

Kada je proces identifikovanja opasnosti završen, potrebno je ustanoviti kakav uticaj svaka od identifikovanih opasnosti ima na uočeni problem nerazvijenosti ruralnog turizma. I u ovom delu formirane su tabele gde prva pokazuje pojašnjenje, to jest kvantifikaciju uticaja, dok druga kvantifikuje uticaj uočenih uzroka na posledicu.

Uticaj Ocenazanemarljiv 1

srednji 2znatan 3velik 4

vrlo velik 5Tabela 3: Valorizacija uticaja uzroka na posledicu

9


Uzrok Ocena UticajNeobučenost učesnika u ruralnom turizmu

4 velik

Depopulacija 5 vrlo velikNedovoljna posvećenost državnih organa

4 velik

Mali smeštajni kapaciteti 4 velikLoše stanje objekata 4 velikNepostojanje kategorizacije objekata 3 znatanNedovoljna ulaganja 4 velikNepostojanje pratećih usluga 3 znatanLoša diverzifikacija 2 srednjiSlaba informisanost učesnika 3 znatanNeadekvatna promocija 5 vrlo velikSlaba povezanost 3 znatanNerazvijeni kanali prodaje 4 velikTabela 4: Ocena uticaja uzroka na posledicu

Nakon kvantifikovanja verovatnoće i uticaja uzroka, neophodno je odrediti granicu prihvatljivosti rizika, odnosno za RPN.Kao i pri kvantifikaciji verovatnoće i uticaja, i kod definisanja granice prihvatljivosti rizika biće prikazane dve tabele. Prva prikazuje granice prihvatljivosti, dok druga prikazuje precizniji način definisanja rizika.

Ocena rizika(proizvod verovatnoće

i posledice)

Rizik

do 5 mali5 – 15 umeren

preko 15 neprihvatljivTabela 5: Granice prihvatljivosti

10


54321

Ver.

Uticaj1 2 3 4 5

Tabela 6: Tabela preciznijeg određenja granica prihvatljivosti

Prethodna tabela (tabela 6) prikazuje precizniji način određenja granice prihvatljivosti. Na osnovu proizvoda verovatnoće i uticaja iz tabela 2 i 4 dobija se vrednost rizika koji se dalje kroz tabelu 6 klasifikuju. Pri tome, crvenom bojom su predstavljeni neprihvatljivi rizici, žutom umereni, a zelenom mali. Neprihvatljivi rizici su oni koji iziskuju prioritet rešavanja i proces se ponavlja iznova i iznova prema prioritetima i pomeranju rizika na niži nivo, “sigurniju zonu”.Na osnovu proizvoda u tabelama 2 i 4 dobijeni su sledeći rezultati i kvantifikovani rizici:

Uzrok Ocena rizikaNeobučenost učesnika u ruralnom turizmu

16

Depopulacija 25Nedovoljna posvećenost državnih organa

16

Mali smeštajni kapaciteti 16Loše stanje objekata 16Nepostojanje kategorizacije objekata 9Nedovoljna ulaganja 12Nepostojanje pratećih usluga 9Loša diverzifikacija 4Slaba informisanost učesnika 6Neadekvatna promocija 15Slaba povezanost 9Nerazvijeni kanali prodaje 16Tabela 7: Ocena rizika za nerazvijenost ruralnog turizma

11


3.3 Detaljna analiza kritičnih uzroka otkaza

Analizom rizika ustanovljeno je da su neprihvatljivi:1. neobučenost učesnika u ruralnom turizmu2. depopulacija3. nedovoljna posvećenost državnih organa4. mali smeštajni kapaciteti5. loše stanje objekata6. neadekvatna promocija7. nerazvijeni kanali prodaje

12


3.3.1 Kritičan otkaz –Neobučenost učesnika u ruralnom turizmu – Tanja Nešković

Kao što je već napomenuto, socio-ekonomska struktura nerazvijenosti ruralnog turizma je neadekvatna radna snaga. Primarna delatnost ruralnih predela je poljoprivreda, te se većina stanovnika bavi isključivo ovom delatnošću. Osim toga, siromaštvo je ono koje primorava mlade da prekidaju školovanje i što ranije počnu da privređuju, te stoga ostaju na osnovnom ili srednjem nivou obrazovanja, bez mogućnosti da se usmeravaju i usavršavaju. Obrazovnih ustanova skoro i da nema, a one koje postoje su uglavnom osnovne škole, dok je većina srednjih škola u obližnjim gradovima. Što znatno budi nezaineresovanost mladih, da putuju radi školavanja, gubeći tako vreme za privređivanje. Takođe, važno je napomenuti da fakultetskih ustanova ima samo u većim gradovima, te i ako se odluče na visoko školovanje veliki broj mladih i ostaje u gradu, zbog većih mogućnosti zaposlenja. Samim tim, na selima je najveći broj penzionera i nezaposlenih. Veliki broj poslova u ruralnom području je podeljen na muško-ženske poslove, što podrazumeva da muški deo populacije uglavnom radi na poljoprivredi i stočarstvu, dok ženski deo je zadužen za obavljanje poslova u kući. Samim tim, postoji velika neiskorišćenost ženske populacije u ruralnim područjima, koje pored spremanja kuće i okućnice, pripreme jela i čuvanja dece, ne žele ili nemaju mogućnost da svoje mogućnosti i potencijale pretoče u poslove koje im mogu doneti prihode.Negovanje tradicije zanata postoji,ali zbog sve veće modernizacije i mogućnosti kupovine svega što je potrebno ona ostaje u krugu porodice, bez usavršavanja što posao znatno otežava i čini ga ne isplativim. Mladi, ukoliko nastavljaju sa školovanjem, upućuju se na obrazovanje koje nije primarno i iskoristivo u ruralnim delovima, radi mogućnosti boljeg zaposlenja u gradovima. Veliki problem predstvlja i to što, kako mlađa tako i starija populacija, ne preduzima nikakve mere da nauči nešto novo, već su okenuti samo poslovima koje svakodnevno obavljaju, uglavnom za svoje potrebe. Stariji ne prihvataju nove načine obavljanja posla, kao ni nove vidove posla, dok su mladi ne zainetesovani, učeni od starijih da je to nepotrebno.

13


3.3.2 Definisanje zaštitnih mera za otkaz – Neobučenost učesnika u ruralnom turizmu

Tradicija je veoma važan faktor za razvoj ruralnog turizma. Osim poljoprivrede kojom se pretežno bavi seosko stanovništvo, tradicija je naših ruralnih područja je izuzetno bogata. Stari zanati su i dalje zastupljeni, i pravo u tome je potencijal. Stvoriti svest ljudi u ruralnim sredinama kako je, osim prirodnih bogatstava, ono što je njima svakodnevica turistima atrakcija i kako u tome leži pravi potencijal i mogućnosti razvoja. Integrisani pristup turizmu umesto isključivo jednobraznog koji se fokusira isključivo na poljoprivredu i prirodna bogatstva je najbolje rešenje.

Kadrovi odnosno stanovništvo u ruralnim područjima bi trebalo da sve više postaju praktično obučeni za ruralni turizam. To sve pre svega odnosi na otvaranje radionica. Radionice mogu biti iz raznih oblasti kao što su drvenarija, obućarski zanat, tekstilni zanat i slično, ali i radionice sa sticanjem znanja i veština iz marketinga, savremenih komunikacija interneta i slično. U radionicama bi pre svega trebalo stariji da prenose svoje znanje na mlađe, ali i školovani da prenose nove načine rada kako na starije tako i na one sa nižim stepenom obrazovanja. Na taj način, zanati će se i dalje obavljati tradicionalno ali sa boljim iskorišćenjem alata, opreme i kadrova. Svaki zanat koji se stekne putem radionice, može dovesti do velikih mogućnosti kao što su pravljenje raznih predmeta i stvari, koje će turistima biti velika atrakcija ali i mogućnost zarade prodajom istih. Što se tiče znanja i veštine iz oblasti marketiga, komunikacija interneta i sl, predstavljaju osnovne veštine koje svaki učesnik ruralnog turizma mora posedovati, kako bi mogao da najbolji način predstavi svoju ponudu i usavrši svoje mogućnosti. Pored radionica trebalo bi otvarati što više osnovnih i srednjih škola, gde će primarni smerovi biti poljoprivreda, stočarstvo, turizam itd. koje će biti u blizini ruralnih mesta kako bi svaki stanovnik mogao da se obrazuje. Takođe trebalo bi usmeraviti mlade, koji idu na fakultetsko školovanje u većim gradovima, da se obrazuju u oblasti koje mogu unaprediti njihovo mesto i podsticati da se vrate i da ta stečena znanja iskoriste u svojim mestima. Što više bude visoko obrazovanih kadrova odnosno stanovništa to će i radnih mogućnosti biti sve više. Kao što je već napomenuto, veliki broj ženskog stanovništa se bavi spremanjem kuće i okućnice i čuvanjem dece. Tu takođe leži veliki potencijal. Spremanje zimnice i ostalih tradicionalnih srpskih jela predstavlja veliku mogućnost zarade. Svaki turista koji dođe na odmor u ruralno mesto, želi da jede isključivo prirodne namirnice i tradicionalna jela, kao i da ponese organsku zimnicu kući kako bi se i tamo zdravo hranio. Organizovanje sezonskog spremanja zimnice, sokova i ostalih gurmanskih specijaliteta, na kojima bi učestovale sve domaćice, omogućio bi da taj posao bude znatno zanimljiviji i privlačniji celokupnom stanovništvu, ali i mogućnost prenošenja znanja i veštana u spremanju između domaćica što bi svakako unapredilo tu vrstu posla. Učesnici u ruralnom turizmu bi trebalo da održavaju festivale, sajmove gde bi se okupljalo što veći broj ruralnog stanovništa i učestvovali u predstavljanju svog mesta i načina rada u njemu. To bi otvorilo nove mogućnosti prenošenja znanja i veština između kadrova iz različitih područja koje su geografski udaljeni. Zaključak je da bi primarna mera bila organizovana edukacija pre svega na lokalnom nivou gde bi se stanovništvu predočilo šta i kako treba i može da se

14


radi, kao i primeri kako su to bolji i razvijeni uradili. Ovakav tip edukacije ujedno bi predstavljao i svojevrsnu motivaciju na primeri dobre prakse.

15


3.3.3 Kritičan otkaz – Loše stanje objekata/smeštajnih kapaciteta – Ivana Jagetić

Za turizam kao ekonomsku delatnost poljoprivreda i farmerstvo nisu samo neophodni izvor hrane već i izvor atraktivnih aktivnosti i kreator atraktivnog ambijenta, predela i biodiverziteta, koji pomažu u povećanju raznovrsnosti turističke ponude. Turizam, s druge strane, oživljava seoski ambijent jer lokalna zajednica ima konkretnu materijalnu korist od održavanje njegovog atraktivnog tradicionalnog izgleda. Sve više ljudi koji žive u urbanim sredinama, koji se susreću sa svakodnevnim stresom u tim istim urbanim sredinama, oseća potrebu da za vid odmora izabere ruralno područje kako bi boravkom u prirodi, u okruženju tradicije i autentičnosti se relaksiralo. Upravo zbog toga selo treba da iskoristi svoje mogućnosti, iskoristi u što većem učešću u turističkim kretanjima. Prioritet po ovom pitanju čini i održivost smeštajnog kapaciteta u razvoju ruralnog turizma. Smeštajni kapaciteti i prolaze kroz brojne probleme kao što su loša infrastruktura, slaba kategorisanost, nedovoljna informisanost i dr.Kvalitet smeštaja u većini ponuda ruralnog turizma je srednjeg nivoa. Mala je zastupljenost apartmana i druge vrste smeštaja u odnosu na sobe, kao i viših kategorija smeštaja što govori o relativno niskom kvalitetu usluge smeštaja, a što za posledicu ima niske cene i nizak ukupni prihod. Ovakva situacija je strukturni problem, koji onemogućava značajniji rast obima poslovanja u ruralnom turizmu. Osim toga, iako je 21. vek mnoga domaćinstva i smeštaji ne raspolažu kupatilima ili bar nedovoljnim brojem i kategorije smeštaja drastično variraju, odnosno. kvalitet smeštaja.Većina domaćinstava u proseku nema veliki kapacitet smeštaja, a naročito za prihvatanje grupa turista. Ovakva struktura ograničava značajnu komercijalizaciju u ruralnom turizmu, što direktno implicira mali obim ukupnih prihoda. Domaći posetioci čine skoro 100 % svih posetilaca ruralnog turizma u Srbiji što ukazuje na nedostak inostranih turista koji bi svojim odmorima i troškovima na odmoru doprineli povećanju prihoda od turizma kako samom lokalnom stanovništvu tj domaćinstvima ali isto tako i uvećanju državnog budžeta.Takođe, za razvoj ruralnog turizma potrebno je pirmeniti i odgovarajuću standardizaciju, ondosno kategorizaciju usluga, posebno uslova za smeštaj. Zakonom o turizmu posebno je uređeno pružanje usluga, smeštaja i ishrane u domaćinstvima, kao i specifčan oblik pružavanja ugostiteljskih usluga. Smeštajni objekti moraju da ispunjavaju propisane sanitarno-tehničke uslove i treba da budu razvrstani u odgovarajuću kategoriju . Još uvek ne postoje kvalitetne garancije u ruralnom turizmu Srbije. Oznake kvaliteta traba da budu korišćene upravo za njihov razvoj.

16


3.3.4 Definisanje zaštitnih mera za otkaz – Loše stanje objekata/smeštajnih kapaciteta

Dva bitna principa razvoja ruralnog turizma jesu autentičnost seoske sredine (izgled naselja, izgled kuća, život stanovništva, negovanje tradicije) i standardizacija i kategorizacija (mali broj objekata kategorizovan, izvršiti kategorizaciju, napraviti oznake i pratiti promet.

Što se tiče poboljšanja smeštaja odnosno povećanja kvaliteta smeštajnih objekata domaćini koji se bave turizmom treba da prilagode smeštajne kapacitete u skladu sa svojim mogućnostima i poslovnim opredeljenjima prilikom izbora segmenta turističke tražnje. Npr. ukoliko su ciljni turisti porodice sa decom, onda je neophodno opremiti više apartmana/soba odnosno kuća za odmor (koje su po mogućstvu izdvojene), a ako su ciljni segment organizovane grupe onda domaćinstvo bi trebalo da ima adekvatan broj ležajeva i druge uslove za pružanje usluga organizovanim grupama, dok na primer ukoliko su ciljni segment parovi, sobe bi trebale da imaju bračni krevet, da se napravi neka romantična večera za dvoje i tome slično. Najbolje bi bilo da se naprave specijalizovani smeštajni kapaciteti za različite segmente turista: porodice, školarce, studente, parove, penzionere i druge vrste grupa kao i turiste specijalnog vida interesovanja (interesovanje za ekstremne sportove, lov, ribolov, biciklizam, planinarenje...)Bitna karakteristika u ruralnom turizma jeste i domaća/organska hrana koju domaćini sami spremaju, a koja je danas veoma tražena i koja treba da se nađe na meniju kako bi turisti imali kompletan utisak života na selu. To znaći da ugostiteljski objekti moraju da imaju salu za ručavanje, trpezariju odnosno moglu bi da svoje slavske sali i druge slobodne objekte, uz adaptaciju iskoriste kao trpezarije za ishranu turista i kao i onih koji nisu na njihovom smeštaju. Takve sale bi mogle da se koriste i za prezentacije tradicionalnih zanata, jela i sl. ali i za komercijalnu degustaciju domaćih proizvoda (vina, rakije i sl).Trebalo bi izgraditi i obnoviti tipične seoske smeštajne kapacitete u duhu tradicije i izvornog izgleda. Takav način je već primentut na salašima u Vojvodini kao i tradicionalnim kućama u Centralnoj Srbiji, a takav primer dobre prakse bi trebao da se prati na celoj teritoriji Srbije. Takav tip gradnje ili obnove bi trebao suštinski da prati tradicionalnu srpsku kuću.Jako je bitno graditi na već postojećim ruralnim područjima i diverzifikovati ponude koje bi u budućnosti doprinele razvoju ovog vida turizma. Smeštajni kapaciteti mogu biti različiti što pomažu kreiranju njihove specifičnosti. Na primer u smeštajne kapacitete mogu da se uključe: kuće na farmi, brvnare, kolibe, čamci sa kabinama, kućice na splavovima, kućice na drvetu, lovačke i planinske kolibe i sl.Razvijanje pratećih usluga u ruralnom turizmu je od strateškog značaja za jedno domaćinstvo. Osim mogućnosti za dodatne prihode, posedovanje doadtnih sadržaja ponude učiniće da domaćinstvo stekne značajne tržišne prednosti u odnosu na druga domaćinstva.Razvoj centralnog rezervacionog sistema u ruralnom turizmu na nivou države, te naknadno povezivanje sa sistemima u Evropi bila bi jedna od dobrih mera za poboljšanja smeštaja. Na taj način bi Turistička organizacija Srbije, kao i lokalne i ostale turističke organizacije, agencije i turooperateri mogli da ponude preko

17


svojih i partnerskih kanala promocije određena domaćinstva i imaju uvida u raspoloživost i stanje smeštaja koji preporučuju.Da bi mogao da se razvija centralni rezervacioni sistem, najpre se preporučuje kreiranje sistema standarda ponude ruralnih objekata (kvalitet smeštaja, prehrana, zaposleni, postavljanje ponude na internet...).Kategorizacija objekata i ugostiteljske ponude olakšala bi potencijalnim turistima da se opredele prema izabranom kriterijumu za određeni smeštaj. Takođe, za smeštaj važi pravilo da što je višta kategorija smeštaja – viša je i cena po kojoj se taj smeštaj iznajmljuje, a bolja je i pozicioniranost na tržištu.Kvalitet se ne može nametnuti zakonom ili propisima jer predstavlja mešavinu materijalnih i nematerijalnih elemenata. Međutim potreban je solidan zakonski okvir kako bi se postavili minumalnih standarda, izbegla nelojalna konkurencija i zaštitio potrošač, bar u oblasti osnovnog turističkog učinka. Oni su predstavljeni kao ,,obavezne oznake’’.5

Obavezne oznake se korste da bi pružile garanciju za minimum standarda. Ovi obavezni sistemi za prepoznavanje kvaliteta moraju biti usaglašeni sa međunarodnim standardima, posebno u odnosu na smeštaj, hranu i piće

Postojeći objekti moraju se pridržavati novih standarda, a novi objekti moraju da ih zadovolje, kao minimalan zahtev za ulazak u sektor ruralnog turizma

Takođe postoje dobrovoljne oznake kvaliteta koje treba koristiti kao strateški alat za diferenciju. Strategija je da se koriste ove dobrovljne oznake kako bi se pružile dalje garancije turistima. Tako postoje oznake za ruralni smeštaj (oznaka za tradicionalni ruralni smeštaj), oznake za destinacije (oznaka za tradicionalno selo, ,,porodična’’ seoska destinacija, planinska destinacija i sl), poljoprivredne oznake (mogu da se koriste za prenošenje ličnih priča o ruralnim zajednicama koje su uključene u proizvodnju određenog proizvoda).

5 ,,Master plan održivog razvoja ruralnog turizma u Srbiji'', Zajedničli program UN ,,Održivi turizam u finkciji ruralnog razvoja'' finansiran od strane španskog Fonda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja, jun 2011 godina

18


3.3.5 Kritični otkaz – Neadekvatna promocija ruralnog turizma - Saška Šarić

Promocija ruralnog turizma je vrlo ograničena i nerazvijena. Internet kao globalna mreža, sa svojim različitim servisima predstavlja promotivni alat koji se sve više koristi zbog svojih prednosti. Procenat gostiju koji stiže preko lokalnih turističkih organizacija je značajan.Kada je reč o promociji ruralnog turizma, ona mora biti višeznačna. U ovoj oblasti važno je oglašavati mesta, smeštajne kapacitete, propratne aktivnosti i same proizvode koji se nalaze u domaćinstvima. Ruralni turizam je aktivnost koja podržava direktni marketing dovodeći potrošače na mesto prodaje, ali i obezbeđujući potrošnju proizvoda na licu mesta. Ovo tržište se ipak prvo mora istražiti pre nego što se počne koristiti. Pre svega, postoji potreba da se spoznaju očekivanja turista i potrošačko ponašanje. To umnogome zavisi od toga koliko je neka oblast poznata po određenim lokalnim proizvodima. Čitava mreža aktivnosti i koristi može se isplesti oko ovih proizvoda, uključujući marketing onih proizvoda koji su manje poznati, ali važni za lokalnu ekonomiju. Pijace i prodavnice su idealne, ali saradnja s turističkim agencijama, hotelima, restoranima vezana za marketinga ne bi trebalo da bude potcenjena.

Veliki problem kod promocije ruralnih mesta jeste taj što stanovništvo smatra da je ne potrebno, ne shvatajući njegov značaj. Pored toga, veliki problem je i to što gradske uprave ali i država nedovoljno promovišu ruralni turizam, ne zalagajući se da ga prošire i omuguće da ga posećuju ne samo stanovnici naše države, već i ljudi širom sveta.

19


3.3.6Definisanje zaštitnih mera za otkaz – Neadekvatna promocija

Promocija ruralnog turizma u Srbiji se svodi na promociju odmora na seoskom domaćinstvu i gastronomiji. Treba dati više poruka koje bi intezivnije inspirisale potencijalne goste da se opredele za odmor u ruralnim predelima. Ovo je izraženo sa aspekta opšte turističke propagande. Ruralni turizam treba da bude promovisan od strane nadležnih ministarstava kao značajan vid turizma, jer ruralni predeli kriju nacionalne vrednosti našeg naroda. Turističke organizacije bi trebalo da promovišu ne samo seoska domćinstva, već i najupečatljivije aktivnosti koje se nude u ruralnom prostoru. Turističke agencije bi trebalo da budu stimulisane da nude aranžmane u ruralnim destinacijama Srbije, koji su inače vrlo malo zastupljeni.Već predložena mera rezervacionog sistema mogla bi da uključi i kalendare i vremenske rasporede koji bi po određenim lokalnim jedinicama obuhvatali lokalne događaje i festivale.Udruživanje i promocija na nacionalim i međunacionalnim sajmovima, internet sajtovima i sl. značajno bi doprinelo razvijenosti ruralnog turizma, kom je pomoć potrebna naročito kada su strani gosti u pitanju.Internet sajtovi bi pre svega trebalo da pruže uvid u sve mogućnosti ruralnog turizma od sportskih, rekreativnih do gastromomskih mogućnosti uživanja. Promocija najpoznatijih srpskih brendova kao što su šljivovica, roštilj, pečenje i slično predstavljaju veliku mogućnost privlačenja turista u ruralne predele gde se oni prave tradicionalno. Organizovanje takmičenja u raznim disciplinama, veštinama i poslovima između različitih ruralnih mesta, koje bi se održavalo po različiti ruralnim mestima, doveo bi veliki broj gradskog stanovništa i samim tim omogućio povećanje posete turista. Takođe, skoro svako ruralno mesto je poznato po određenim stvarima, događajima, istorijskim ličnostima, što bi svakako moglo da dobrinise promociji. Deca i omladina bi trebalo da u okviru školskih eksurzija posećuju isključivo ruralna mesta širom Srbije, i na taj način od ranog detinjstva uče o čarima i dobrobitima ruralnog turizma, i stiču naviku da na takvim mestima provode odmore, vikende. Postoje razne aktivnosti koje se mogu obavljati u ruralnim predelima, a to pre svega uključuje mogućnost posećivanja turista radionicama, u kojima se na tradicionalan način proizvode predmeti i stvari i mogućnost da se oni oprobaju u tome, predstavlja veliku reklamu od strane turista. Veoma je važno za razvoj privrede i turizma u ruralnim predelima, imati adekvatnu promociju koja će biti podržana od strane upravnih organa, i tome treba da se rukovodi, jer razvoj ruralnog turizma pre svega doprinosi razvoju države, boljem standardu života stanovništva i što je najvažnije većem broju radnih mesta.

20


3.4 Karte aktivnosti za sprečavanje otkaza

Deo i funkcija

Potencijalni načini okaza

Preporučena akcija Ogovornost

Ljudski resursi

Neobučenost učesnika u ruralnom turizmu

Edukacija, centri za obuku, radionice

Turistička organizacija Srbije, resorna ministarsva

Domaćinstva

Loše stanje postojećih objekata

Uložiti sredstva u sređivanje postojećih smeštaja kako bi zadovoljili potražnju i standarde

Resorna ministarsva, fondovi EU

Selo/oblast

Neadekvatna promocija ruralnog turizma

Promocija turizma kao značajnog vida turizma, i promocija svih sadržaja, kreiranje i promocija festivala i lokalnih događaja

Resorna ministarstva, turistička organizacija Srbije, mesna zajednica

Tabela 8: Karta aktivnosti

3.5 FMEA nakon uvedinih mera

Deo i funkcija

Potencijalni načini otkaza

Preporučena akcija

Odgovornost Verovatnoća

Uticaj

Ljudski resursi

Neobučenost učesnika u ruralnom turizmu

Edukacija, centri za obuku, radionica, takmičenja

Turistička organizacija Srbije, resorna ministarstva

2 3

Domaćinstva

Loše stanje postojećih objekata

Uložiti sredstva u sređivanje postojećih smeštaja kako bi zadovoljili potražnju i standarde

Resorna ministarstva, fondovi EU

2 3

Selo/oblast

Neadekvatna promocija ruralnog

Promocija turizma kao značajnog vida turizma, i

Resorna ministarstva, turistička organizacija

2 3

21


turizma promocija svih sadržaja, kreiranje i promocija festivala i lokalnih događaja

Srbije, mesna zajednica

Tabela 9: FMEA nakon sprovedenih mera

Iz prethodne tabele možemo uočiti da sprovođenje preporučenih mera nestali neprihvatljivi rizici.Predviđene mere iziskuju mnogo ulaganja i vremena kako bi se usvojile, ali daju odlične rezultate. Koraci koji se moraju preduzeti da uočeni problem ne bi predstavljao problem već potencijal i donosio profit su brojni.

Najpre je bitno uticati na svest ruralnog stanovništva i edukovati aktivno stanovništvo. Potrebno je ukazati na pozitivne primere drugih zemalja i benefite za sve koje može doneti ova grana turizma. Edukacija u oblasti ruralnog turizma lokalnog stanovništva je od krucijalnog značaja, jer se bez njih ništa ne može postići.Edukacijom i motivacijom lokalnog stanovništva stvaraju se uslovi za otvaranje novih radnih mesta i proširenje delatnosti isključivo poljoprivrednih domaćinstava. Mogućnosti su zaista velike. Od proizvodnje hrane, prodaje iste, promocije starih zanata i veština, negovanja tradicije, smeštaja i brojnih aktivnosti za koje postoji onaj osnovni prirodni kontekst, a koji je dat na tacni čeka da bude eksploatisan na najbolji i najodgovorniji mogući način. Gore navedenim i sprovedenim merama, stvorili smo podlogu za pokretanje dodatnih sadržaja. Sama priroda omogućava turistima rekreaciju, mesto za razne sportove, ribolovački turizam i sl., a na stanovništvu je da prirodne resurse unaprede omogućavajući turistima da upoznaju našu istoriju, kulturu i tradiciju.Poboljšanjem postojećih i osnivanjem novih smeštajnih kapaciteta omogućiće se boravak većeg broja turista nego što je to do sada bio primer, a ujedno se i time stvara mogućnost novih radnih mesta. Ova mera iziskuje veća finansijska ulaganja i u njeno sprovođenje moraju biti uključena resorna ministarstva i dostupni fondovi EU iz kojih bi se mogli finansirati ili subvencionisati.Promotivne aktivnosti koje se mogu u ovoj oblasti sprovoditi su brojne. Najveći teret u ovoj oblasti treba da ponesu Turistička organizacija Srbije i lokalne samouprave kako bi promovisale sve sadržaje koje ruralni turizam ima. Aktivnosti promocija bi trebala, osim na nacionalnom nivou, da se sprovodi i na međunarodnom. Ruralni turizam treba predstavljati na međunarodnim sajmovima, nuditi stranim turističkim agencijama i sl.

22


4. ZAKLJUČAK

Opstanak malih seoskih gazdinstava i farmi u Srbiji čini se, s obzirom na probleme koji u ovom sektoru danas postoje, kao nemoguća misija. Ruralni turizam, koji ovom opstanku treba da pomogne, ali od njega i zavisi, takođe nailazi u Srbiji na brojne prepreke i probleme.Treba naglasiti činjenicu da će se razvojem, a potom i komercijalizovanjem proizvoda "Ruralni turizam", ne samo direktno doprineti ravnomernijem privrednom razvoju zemlje i smanjivanju nejednakosti u raspodeli društvenog bogatstva između urbanih i ruralnih područja, već će se na efikasan način dugoročno zaštititi, a time i sačuvati najvredniji prirodni resursi.Cilj ovog rada je da se ukaže na problem nerazvijenosti ruralnog turizma koji je jedna od oblasti sa najvećim potencijalom. Prirodna bogatstva se ne mogu napraviti, a ono što i može iziskuje abnormalna ulaganja. Srbija ima neprocenljiva prirodna bogatsva i tradiciju, te s toga ruralni turizam ima nemerljiv potencijal.Kao i svakom segmentu kom su neophodna poboljšanja, i ovom su potrebna izvesna ulaganja, ali se ona sva isplate. Imamo primere mnogih evropskih zemalja koje su uspele da unaprede ovu granu turizma i na njoj stvore značajan profit, te tako i Srbija može poređenjem sa drugima i ugledanjem na primere najboljih u praksi da investira u ovaj segment i na duže staze stvori profit za stanovništvo, spreči odumiranje sela i zaštiti prirodne izvore.U ovom radu su, nakon postavljanja glavnog problema, Brainstorming metodom utvrđeni uzroci koji dovode do postojećeg stanja, tj. posledice.Nakon toga, Ishikawa dijagramom su detaljno razrađeni uzroci i klasifikovani su, kako opšti, tako i posebni. Dijagramom su prikazane i uzročno posledične veze između njih.Na osnovu uzroka iz dijagrama identifikovani su i klasifikovani rizici, na osnovu čega su predložene mere za eliminisanje ili umanjenje postojećih mogućih otkaza. Na kraju rada su predložene mere za poboljšanje u oblasti ruralnog turizma.

23


5. LITERATURA

1. Milić B., Ruralni razvoj-Praktikum za lokalne aktere, Stalna konferencija gradova i opština, Beograd, 2011, ISBN 978-86-88459-03-7

2. Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, Strategija turizma Republike Srbije-Prvi fazni izveštaj, 2012.

1. Đorđe Premović, Primena ishikawa metode u cilju unapređenja kvaliteta, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2005.

2. Đorđević Milošević S., Milovanović J., Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum, Beograd, Agroznanje, Vršac FAO, Budimpešta, Beograd - Vršac - Budimpešta, 2012

3. Đukić-Dojčinović V., Seoski turizam Srbije, Turistička štampa, Beograd, 1992.

4. Đurović D., Cvejić S., Ruralni turizam kao činilac ruralnog razvoja, Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja-zajednički program UN-a u Srbiji, SeConS grupa za razvojnu inicijativu, 2011.

5. Živkov G., Dulić Marković I., Tar D., Božić M., Milić B., Paunović M., Bernardoni P., Marković A. i Teofilović N., Studija: Budućnost sela u Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potpredsednice Vlade za evropske integracije, 2012.

24

nerazvijenost ruralnog turizma u srbiji

Documents