49.  Реализам – опште одлике. Формирање политичких странака у Србији. Источна криза (1875–1878). Устанак у Херцеговини, вође устанка. Устанци у Босни и вође. Берлински конгрес. Државна независност Србије и Црне Горе.

Прије невесињске пушке 1875 десила су се још два неуспјешна устанка: херцеговачки Луке Вукаловића 1852 и босански Петра Поповића Пеције 1857.

Вође народа у Херцеговини Јован Гутић, Симун Зечевић, Илија Стевановић, Тривко Грубачић, Продан Рупар и Петар Радовић током августа и септембра 1874. се састају и одлучују да почну припреме за устанак.

Ова група је у октобру ступила у преговоре са црногорским кнезом (књазом) Николом Првим Петровићем. 

Турци су дознали за преговоре са кнезом и покушавају да похапсе коловође, али ови бјеже у Црну Гору у зиму 1874. 

Устаничке вође се враћају 1875. и настављају са плановима на дизању устанка. 

У међувремену су Турци тражили хајдукеПере Тунгуза који су 5. јула на Цетњој пољани на планини Бишини напали караван. У гоњењу Турци 9. јула улазе у сукоб са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац сјеверно од села Крекова. Овај сукоб је постао познат под именом Невесињска пушка и означио је тако почетак општег устанка у читавој Херцеговини. 

По избијању устанка Турци покушавају добити у времену преговарањем са устаницима док им стигну појачања. Устаници су тражили смањење пореза, што Турци одбијају и борбе се настављају.

Крајем августа почињу борбе и у Босни, а Србија и Црна Гора обећавају помоћ. Ово доводи до појачања устанка. Црногорци шаљу Петра Вукотића, а Србијанци Мића Љубибратића.

29.августа пада Невесиње. У октобру је 49 караула освојено од устаника у простору Гацка, Голије и Бањана. Са блокадом кланца Дуге устаници онемогућавају Турцима комуникацију Гацко-Никшић. Турци губе и на Муратовцу. Комадант свих устаника постаје Петар Вукотић

Устанак је довео до објаве Српско-турског рата 30 јуна 1876

У међувремену 15 августа почиње и устанак у Босни.  У припремама се истичу Васо Видовић, Симо и Јово Билбија, Спасоје Бабић и Васа Пелагић. Вођа постаје Остоја Корманош, затим Петар Поповић Пеција, па Голуб Бабић, а потом Милета Деспотовић.

Устанак се завршава Берлинским конгресом гдје је Босна дошла под Управу Аустроугарске. 1878.