On je bio omiljeno detenjegov vredni i hrabri otac, dok je njegov odnos sa majkombio manje intenzivan. Adler patio od rahitisa. Sa etiri godine imaoPneumonija, koja ga je skoro kotalo ivota. Ovo iskustvo iSmrt njegovog mlaeg brata pod uticajem njegovih kasnijih izbora karijere.Studirao je medicinu u Beu, a tokom svog studijskog vreme sazna njegovobuduca ena Raissa Epstajn Timofejevnu znamo i volimo. Od njihovog brakapojavila etvoro dece i orao je otvorio ordinaciju za opte medicineu blizini Prater - oblasti u kojoj su njegovi pacijenti u siromatvuOdnosi iveo ono to mu daju podrku u svojim stavovima o potrebi za drutveno-medicinsku negu stanovnitva u Beu.Od 1902. Adler prisustvovao diskusijeSreda noc drutvo Sigmund Frojd u delu, ali razvijenUskoro odstupa od psihoanalize, samo-nastave.Video je ljude ne upravljaju instinkti, ali kao slobodan bica koja mora da rei kulturne zadatke koje mu ivot predstavlja. Ovi kontrasti su bili manje mostovi, a tako je bilo 1911. godine pauze sa Frojda.

U svom radu, Alfred Adler fokusiran na potrebe superiornosti, "volja za moc" uzeto od Niea, Frojd je da je isputanje i vanosti seksualnosti i afektivne. U osnovi su osecanje inferiornosti i traiti odtetu red superiornosti. Adler sam priznaje da otkrice ove teorije se zasniva na linom iskustvu. To je bila klimava i bolesnog deteta doivela ogroman odlunost da se prevaziu ove hendikepa da postane lekar, a zatim. Individualne psihologije je tako nazvana jer tretira individualno kao nedeljiva entitet u pogledu svojih mentalnih procesa. Osim toga, Adler je istakao pojedinca kao drutvenog entiteta, i naveo da je jedan od ciljeva njegovog rada je da se pobolja odnose, kako u proirenom drutvu i u malim drutvenim grupama kao to su porodica. Adler ideje uticale vane linosti u psihologiji da je Abraham Maslov, Viktor Frankl i Alber Elis. U nastavku sam ukazati na osnovne principe individualne psihologije.Fiktivna memorijaKao odrastao,Adler je imao zivopsno secanje da hoda kroz groblje na putu ka skoli,kao petogodisnje dete trcao je kroz groblje sav prestravljen I tako savladjivao svoj strah trcajuci napred I nazad nekoliko puta.Kasnije kada je napunio 35 shvatio je da na putu ka skoli nije bilo nikakvog groblja I da je celo secanje bilo samo fiktivno(nije stvarno,secanje stvoreno nesvesno).On je stvorio ovakvo secanje zato sto je sa 5 godina zamalo umro od upale pluca.Kada je brzo ozdravio odlucio je da postane doktor kad odraste.Strah od smrti ostao je dominantan u Adlerovom zivotu I poslu.Stvaranje takvog secanja bio je njegov nacin da se nesvesno izbori sa strahom od smrti.U Adlerovom pogledu,nesvesno stanje nam pomaze u resavanju problema.Strah od smrti je preovldjavao kod Adlera vise nego sto je on znao.Stvaranje takvog secanja pruza moguc model za akciju.u njegovom secanju on se suocava I bori se uspesno sa svojim strahom I pokazuje hrabrost I snagu.Ako sumnjate u ovo uporedite neka svoja secanja iz detinjstva sa svojom porodicom.Oni se mogu setiti tih stvari na skoro drugaciji nacin nego ti.Mozda postoje neke stvari kojih se secas jako I cisto a kojih se ostali nesecaju.