Septembar 2013 Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Srpski privrednici-Mihailo

Janković

Str.2

Uloga i značaj koridora u

ekonomskom razvoju Srbije-

Dmitar ðurović

Str.5

Budućnost bankarstva-izazovi i

opasnosti

Str.8

Značaj virtuelnog liderstva u

savremenom poslovanju

Str.10

Inovativnost u današnjem

poslovnom okruženju

Str.11

U ovom izdanju:

REČ UREDNIKA

Miloš Tucaković

Direktor

Stanton Chase Beograd

Poštovani čitaoci,

Bliži se kraj godišnjih odmora. Svi smo napunili baterije

i spremni smo da se uhvatimo u koštac sa svim onim

što nas čeka do kraja godine. Pripreme i odbrane

budžeta, revizija postojećih, pokušaj da se u

poslednjem kvartalu stigne sve ono što nismo do sada

uspeli.

Da sve ne zvuči tako teško i da vam damo makar malo

prostora za opuštanje pripremili smo novi, jesenji broj

Newswire-a, uz interesantne sagovornike i zanimljive

članke. Hvala vam na podršci i interesovanju i

trudićemo se da i dalje ispunimo vaša očekivanja.

Želimo vam puno uspeha u nastavku godine. Jedno je

sigurno, dinamike i napetosti će biti u izobilju, ali smo

kao i uvek optimisti da će se završiti onako kako smo

želeli i da poslovni rezultati neće izostati.

Prijatno čitanje!

belgrade@stantonchase.com

Executive Newswire

Početak korišćenja vode sa izvora vezuje se za 1811.

godinu, kada je Dositej Obradović posetio izvor i koristio

vodu u lekovite svrhe. Od te godine počinje i tradicija točenja

kisele vode u krčage, burad i „butele“. Od 1839. do 1846.

godine ureñen je i unapreñen stari izvor i podignuti su prvi,

drveni objekti za smeštaj posetilaca. Novi izvori mineralne

vode, od kojih je jedan ureñen kao bazen za kupanje,

pronañeni su 1852. godine. Prva kaptaža sa izvora

mineralne vode počela je 1866. godine, a tom prilikom stariji

izvor je dobio ime „Knjaz Miloš“, a novi „Knjaz Mihailo“. Izvor

termalne vode otvoren je 1935. godine. U to vreme dnevno

je točeno oko 3.000 boca mineralne vode. 1956. godine prvi put u Srbiji proizvedeno je više od

milion litara mineralne vode. Bukovička kisela voda jedina je voda u Srbiji koja se prodavala u

bocama od 0,5 i 0,3 litara. Godina 1964. je važna godina u istoriji „Knjaza“ – postavljeni su američki

ureñaji za industrijsku eksploataciju. To je bio trenutak prestanka ručnog flaširanja vode. Godine

1965. „Knjaz Miloš“ je prva fabrika u staroj Jugoslaviji koja proizvodi „pepsi-kolu“ po licenci

otkupljenoj od gene- ralne direkcije iz Njujorka. Dnevna proizvodnja mineralne vode 1972. godine

bila je 600 000 litara, a izvozila se u Ameriku, Australiju, Kuvajt, Gvineju… „Knjaz Miloš“ a.d. prolazi

kroz svojinsku promenu i 2004. godine, postaje vlasništvo kompanije „FPP Balkan Limited“, kojoj se

od januara 2005. godine kao partner pridružuje i fond „Salford Capital Partners“.

Razgovor smo vodili sa Mihailom Jankovićem, Generalnim direktorom kompanije Knjaz Miloš.

Vi ste veoma mladi došli na izuzetno odgovornu poziciju u kompaniji sa velikom tradicijom i

još prepoznatljivijim brendom, kako su Vas prihvatili?

Velika je čast ali i odgovornost biti na čelu kompanije kakva je Knjaz Miloš. Trudim se da u kompaniji

ličnim primerom i svakodnevnim radom zastupam profesionalne, ali i privatne vrednosti u koje

verujem – raditi kao tim, verovati u sebe, postaviti ciljeve visoko, ne zadovoljavati se trenutnim

stanjem, konstantno tražiti način da radimo bolje i efikasnije, imati inicijativu i preuzeti odgovornost.

Meñusobno poštovanje i privrženost kompaniji je nešto na čemu uvek insistiram, i drago mi je što

mogu da kažem da su zaposleni u Knjazu prepoznali i prihvatili ove vrednosti, a nadam se samim

tim i mene kao nekoga ko želi da stvori, unapreñjuje i vodi tim koji uspešno igra tržišnu utakmicu.

SRPSKI PRIVREDNICI -

MIHAILO JANKOVIĆ, Generalni direktor kompanije Knjaz Miloš

Str.2

Kakvo je stanje danas u industriji mineralnih voda u Srbiji?

Srbija je bogata kvalitetnim vodama, ali moramo da razmišljamo dugoročno i da nacionalnom

strategijom i podizanjem konkurentnosti industrije flaširanih voda učinimo poslovanje u ovoj industriji

održivim. I pored izuzetnih resursa industrija flaširanih voda je danas u teškoj situaciji. U zemlji

funkcioniše 45 punionica vode koje sve teže podnose plaćanje izuzetno visoke naknade za vodu,

koja je u proseku više od dva puta veća od naknade zemalja u okruženju. Nadležni državni organi u

razgovorima sa predstavnicima strukovnog udruženja proizvoñača voda moraju naći rešenja, na

zadovoljstvo i korist svih – države, proizvoñača i zaposlenih inače će cela industrija biti ugrožena jer

će domaći proizvoñači biti hendikepirani na sopstvenom tržištu. Industrija mineralnih voda danas

zapošljava skoro 4.000 ljudi i to većinom u ekonomski nerazvijenim područjima, gde je najčešće i

najveći poslodavac i oslonac lokalne zajednice. To je dodatni razlog zašto država mora posvetiti

punu pažnju ovoj industrijskoj grani i sprečiti njeno dalje urušavanje.

Prema našim poslednjim istraživanjima, kroz CEO Survey, vidimo da je poslovno okruženje

imalo jednu od najnestabilnijih godina, kako je poslovao Knjaz Miloš?

Prethodna godina za kompaniju Knjaz Miloš, bila je uspešnija nego 2011., jer smo se na vreme

pripremili za izazove koji su bili pred nama, optimizovali troškove i prilagodili strategiju izazovnom

okruženju.

Na osnovu svih raspoloživih procena, trendova i informacija koje imamo sa tržišta, 2013. godina je

znatno teža i izazovnija u odnosu na prethodnu godinu. Nepovoljni vremenski uslovi tokom letnjih

meseci u kombinaciji sa padom raspoloživog dohotka uticali su na značajan pad potrošnje svih

kategorija bezalkoholnih napitaka.

Ipak, uz planirane inovacije, kao i dalju optimizaciju troškova, težimo da poslovanje približimo

prošlogodišnjem nivou.

Uprkos teškoj godini, uvek težimo odgovornom poslovanju, pogotovo kada je reč o ulaganju u naše

zaposlene i brizi o lokalnoj zajednici. Takvim pristupom, mi verujemo da ulažemo u održivu

budućnost Knjaza.

Šta mislite o profesionalizaciji rukovodećeg kadra u javnim preduzećima?

Mislim da je to jedini način za uspešno rukovoñenje bilo kojim preduzećem, javnim ili privatnim.

Namera da se direktori javnih preduzeća i preostali rukovodeći kadar biraju na javnim konkursima

naišla je na veoma pozitivne reakcije u privatnom sektoru, jer su kvalitetni pojedinci na upravljačkim

mestima jedina garancija da će poslovanje ovih preduzeća biti ako ne u plusu, a ono bar na

„knjigovodstvenoj nuli“.

Str.3

Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Bez ovih promena u rukovoñenju javnim preduzećima i dalje će njihovi gubici biti pokrivani od

poreskih i drugih prihoda ubranih iz privatnog sektora. Ipak, mislim da je potrebno vreme da bi

koncept profesionalizacije kadra u javnim preduzećima zaživeo u pravoj meri i formi i da se neće

desiti preko noći. Neophodno je da ulazak profesionalnog menadžmenta prati i due diligence

proces.

Da li biste Vi prihvatili takvu ulogu?

Iskreno, za sada sebe vidim u privatnom sektoru, ali po prirodi nisam isključiv i moguće je da bih

prihvatio takvu poziciju ukoliko bi, naravno, to imalo poslovnog smisla i predstavljalo novi izazov gde

bih mogao dalje da se profesionalno usavršavam i dokazujem. Da bih uopšte razmatrao taj put,

koncept bi prvo morao da zaživi i u praksi i da se demonstrira spremnost države da odgovorno

pristupi ovoj temi.

Kakvi su dalji planovi razvoja kompanije Knjaz Miloš?

Današnji potrošač je više nego pre prinuñen da vrlo vodi računa o svom novcu i pažljivo se odlučuje

za kupovinu, te su u njegovoj korpi isključivo oni proizvodi za koje on veruje da vrede koliko koštaju i

da mu pružaju konkretne benefite. Stoga, naš plan je da konstantno unapreñujemo naše proizvode i

očuvamo visok kvalitet istih, kako bi sačuvali lojalne potrošače, ali i privukli nove. Kvalitetni

proizvodi, stručni zaposleni i verni potrošači su glavna pokretačka snaga i ključ uspeha svake

kompanije. Knjaz Miloš se može pohvaliti svakim od navedenih i upravo je to osnova na kojoj smo

izgradili tradiciju dugu dva veka. Pažljivo osluškujemo puls tržišta, ali se trudimo da ne budemo

reaktivni, već u duhu lidera, kreiramo budućnost .

Razgovor vodio Miloš Tucaković

Str.4

Drumski transport u Republici Srbiji

predstavlja dinamičan i dominantan vid saobraćaja

koji učestvuje sa oko 80% u ukupnom obimu

prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u

ukupnom broju prevezenih putnika.

Izgradnja Koridora kroz Srbiju, najveći grañevinski

projekat u zemlji, predstavlja ogromnu razvojnu

šansu za domaću privredu, osigurava ravnomerni

razvoj Repu- blike na celoj teritoriji i pruža priliku

da se zaustavi dalji demografski pad kroz

unapreñenje putne mreže kao prvi preduslov

razvoja regiona. Moderna saobraćajna infrastruktura uslov je za privlačenje stranih

investicija, od velikog je značaja za smanjenje nezaposlenosti i razvoj nerazvijenih opština

kroz koje autoput prolazi.

Više hiljada radnika svakoga dana radi na izgradnji naših puteva a ljudi u opštinama i

gradovima na jugu Srbije i u čačanskom i milanovačkom kraju već sada, u periodu izgradnje

imaju ekonomske koristi i mogu da osete šta znači kada vam je autoput u blizini.

Dobra transportna integracija u meñunarodnim okvirima za posledicu ima stimulativni efekat

na privredu Republike Srbije. U dugoročnom smislu, transportna integracija u meñunarodnim

okvirima će povećati potencijal Republike Srbije za učešće u manje profitabilnim sadržajima

transportne infrastrukture i omogućiti uravnoteženo oblikovanje nacionalne transportne

mreže i bolje transportne veze izmeñu perifernih i ekonomski manje razvijenih i naprednijih

područja.

Imajući u vidu geografski položaj Republike Srbije,

nesporno je postojanje mogućnosti da se brzim i

adekvatnim merama transportne politike stvore pre-

duslovi za privlačenje meñunarodnih tranzitnih tokova.

Putni pravci kroz Republiku Srbiju omogućavaju

uspostavljanje najkraćih i najefikasnijih veza zapadne i

centralne sa južnom i jugoistočnom Evropom.

Str.5

Stanton Chase Beograd

ULOGA I ZNAČAJ KORIDORA U EKONOMSKOM RAZVOJU SRBIJE –

DMITAR ðUROVIĆ, Direktor Koridora Srbije

Executive Newswire

U tom kontekstu potrebno je maksimalno angažovanje svih

nas koji učestvujemo u ovom poslu, i Koridora Srbije kao

investitora, i nadzornih organa, kreditora, izvoñača,

projektanata i konsultanata. Posebna odgovornost je na Vladi

Republike Srbije i trebalo bi istaći punu podršku resornih

ministarstava koja su do sada u najbržem mogućem roku

podržavala sve inicijative Koridora Srbije.

Razvijena infrastruktura je jedan od preduslova privrednog oporavka naše zemlje. U

Koridorima Srbije u potpunosti smo svesni svoje uloge i maksimalno smo angažovani na

realizaciji poslova koji su u domenu naših ingerencija.

Svi naši napori mere se isključivo kilometrima autoputa koje ćemo asfaltirati i bez obzira na

okolnosti, meñurezultat ne postoji. Na početku godine istakli smo da je cilj Koridora Srbije u

2013. godini najmanje 40 km izgrañenog autoputa što ćemo i ostvariti. Naš cilj je gotov

Koridor 10 do sredine 2016. godine i to je poslednji rok koji sebi kao država možemo da

dozvolimo.

U protekla tri meseca potpisano je sedam novih ugovora na Koridoru 10. Dinamika izvoñenja

radova u 2013. godini je na visokom nivou, izuzev dve deonice na kojima je radove izvodila

austrijska kompanija Alpina sa kojom su raskinuti svi ugovori. U Koridorima Srbije, krajem

prošle godine, pokrenuta je reforma preduzeća, uspostavljeni su novi standardi poslovanja i

započeto je efikasno rešavanje problema u oblasti eksproprijacije, projektovanja i izvoñenja

radova, koji najviše otežavaju proces izgradnje infrastrukture u domenu odgovornosti

Koridora Srbije.

Menadžment preduzeća maksimalno je angažovan i naši stručni timovi zajedno sa

izvoñačima rade na otklanjanju problema i svega što može ugroziti planiranu dinamiku.

Autoputevi u Srbiji se danas grade na 164 lokacije odnosno napadne tačke. Koridori Srbije

su se uključili u rešavanje svih tekućih problema da bi sa Vladom Srbije, bez obzira na to ko

je nosilac posla na odreñenoj deonici, omogućili izgradnju na svim deonicama oba autoputa,

jer je to u interesu države i svih grañana. Nastupamo sa novim stavom da o nama govore

dela i rezultati - zato mnogo vremena provodimo na terenu, bavimo se starim izazovima i

idemo u susret svakom novom.

Str.6

Na pitanje može li Srbija u budućnosti imati

putnu mrežu kao i evropske članice i kada

se to očekuje, dobili smo sledeći odgovor:

“Kao što smo u više navrata istakli naši napori

su usmereni na to da Koridor 10 završimo do

polovine 2016. godine, a da radove na

Koridoru 11 na deonicama od Obrenovca do

Preljina završimo do kraja iste godine. Nadzor

nad izgradnjom puteva koje radimo vrše

kompanije iz Evropske unije i sigurno je da se

poštuju svi standardi i pravila struke. “

DEONICE ČIJA JE IZGRADNjA U NADLEŽNOSTI PREDUZEĆA ''KORIDORI SRBIJE'':

- Autoput E 75 od Novog Sada do Horgoša, uključujući tzv. ''Ipsilon krak'' (GP

''Kelebija''-Subotica),

- Obilaznica Beograda

- Istočni krak Koridora 10, autoput E80 od Niša do Dimitrovgrada

- Južni krak Koridora 10, autoput E75 od Niša do makedonske granice

- Autoput E 763, Beograd- Južni Jadran

Razgovor vodio Miloš Petrović

Str.7

Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Dolazak mobilnog bankarstva definitivno menja sadašnji biznis model

u bankarstvu, ali takoñe nudi veliki potencijal za nove i postojeće proizvode i

usluge, najviše preko uticaja koji imaju podaci.

Treba imati u vidu da su banke samo jedna grupa igrača u ovoj utakmici.

Kompanije koje se bave telekomunikacijama, Internet, trgovinski lanci i drugi

- kao što su Microsoft, Google i Facebook – takoñe se bore za mobilni

novčanik.

Vrednost podataka je dugo bila potcenjena od strane finansijskih kompanija.

Izgleda da će banke sada ne samo nastaviti da koriste postojeće podatke,

već će pokušati da ih unovče na nove načine.

Jedna od opcija za banke biće da prodaju zbirne i anonimne podatke o

vlasnicima tekućih i štednih računa drugim kompanijama koje pokušavaju da razumeju trendove

kupovnih odluka kod potrošača.

Iako se banke suočavaju sa rastućom konkurencijom od

strane nebankarskih kompanija, one ipak imaju mnoge

suštinske prednosti u odnosu na njih, jer kompanije kao što

su PayPal, Google i druge ne mogu ponuditi širok spektar

finansijskih proizvoda kao što to mogu banke.

Meñutim, banke ne smeju da ignorišu trendove u ponašanju

klijenata. Stvaranje jednog novog modela poslovanja koji je

orijentisan na klijenta predstavljaće glavni deo ove priče.

Kako su zadnjih godina sve oči uprte u rizična ulaganja

banaka, njihove obaveze u radu sa stanovništvom pomalo su zapostavljene. Ali obezbeñivanje

tekućeg računa u banci je osnovni javni servis i biznis model koji vapi za usavršavanjem.

Duže od jedne decenije konvencionalni pristup je zagovarao

da je jedini način zarade u radu sa stanovništvom putem

kamata na zajmove i dugove, prekoračenja dozvoljenog

minusa ili prodajom dodatnih proizvoda: hipotekarnih

kredita, osiguranja i slično.

Str.8

BUDUĆNOST BANKARSTVA – IZAZOVI I OPASNOSTI

Jasmina Milošević, Konsultant, Stanton Chase Beograd

„Iako se banke suočavaju sa rastućom

konkurencijom od strane nebankarskih

kompanija, one ipak imaju mnoge

suštinske prednosti u odnosu na njih,

jer kompanije kao što su PayPal, Google

i druge ne mogu ponuditi širok spektar

finansijskih proizvoda kao što to mogu

banke.”

Banke hitno moraju da uvedu novi način poslovanja koji će pomoći njihovim klijentima da uštede svoj novac na svaki mogući način.

Prvi direktor banke koji bude shvatio da je budućnost bankarstva u tome da se ljudima pomogne da što efektnije koriste svoj novac uvećaće profitabilnost svog biznisa, i promeniti živote miliona potrošača.

Banke imaju pristup neverovatnoj količini informacija o svojim klijentima: gde žive, šta i gde kupuju, koje račune plaćaju, koliko godina imaju. Znaju uporedne podatke o milionima ljudi. I šta rade sa tim informacijama? Skoro ništa. Ne smeju ni da pitaju za dozvolu da upotrebljavaju te podatke, čak iako bi to moglo pomoći klijentima.

Počnimo sa redovnim računima kao što su računi za mobilne telefone ili internet – banke bi trebalo da koriste podatke koje imaju kako bi obavestile klijente ukoliko plaćaju više od ostalih ljudi. Banke bi mogle isto da urade

sa putnim troškovima, ukazujući klijentima gde bi putovanje sa godišnjom kartom bilo jeftinije ili kada su sezonski popusti. Za malo dodatnih informacija, kao što je broj ljudi u domaćinstvu, tip automobila, banke bi mogle ići i korak dalje u cilju pronalaženja načina da njihovi klijenti uštede trošeći.

Kako bi im pomogli da uvećaju depozite, banke bi mogle navesti klijente da prave “uštedu od uštede” tako što bi novac koji su uštedeli menjajući, recimo, mobilnog ili internet operatera, stavili na poseban račun sa dobrom kamatom.

Ova ideja je jednostavna ali suštinska: banke bi trebalo da prestaju da zarañuju tako što će ohrabrivati svoje klijente da kupuju ono što im možda i ne treba, već tako što će im pomoći da uštede novac kupujući stvari koje im zaista trebaju. To bi mogla biti budućnost bankarstva. Utakmica počinje.

Preostaje pitanje da li ovi novi trendovi mogu da ugroze privatnost klijenta, i predstavljaće izazov bankama da celoj stvari pristupe sa najvećim obzirom.

Str.9

Stanton Chase Beograd

„Ova ideja je jednostavna ali suštinska:

banke bi trebalo da prestaju da zarañuju

tako što će ohrabrivati svoje klijente da

kupuju ono što im možda i ne treba, već

tako što će im pomoći da uštede novac

kupujući stvari koje im zaista trebaju. “

Executive Newswire

Savremeno poslovno okruženje smatra se jednim

od najznačajnih faktora uspešnosti preduzeća i može se

opisati kao dinamično, neizvesno i promenljivo u svim

segmentima. Ključne promene poslovnog ambijenta

uslovljene su drugačijom ulogom znanja i načinom

upravljanja i rada u organizacijama uopšte. Globalizacija,

kao osnovno obeležje 21. veka, u potpunosti je promenila

do tada važeće tržišne uslove i pravila. Znanje,

produktivnost i efikasnost postaju parametri koji odreñuju pobednika u tržišnoj utakmici. Granice su

izbrisane, kompanije nude svoje proizvode i usluge svim svojim potrošačima, bez obzira na njihovu

lokaciju, a ljudi širom sveta rade na ostvarivanju zajedničkih organizacijskih ciljeva. Paralelno sa

procesom globalizacije, informaciona tehnologija je doživela procvat i omogućila organizacijama da

u velikoj meri racionalizuju svoje poslovanje. U ovakvom poslovnom kontekstu, tradicionalne

organizacije i stilovi liderstva postaju neracionalni i preskupi. Lideri počinju da primenjuju virtuelni stil

liderstva u organizacijama zasnovanim na konceptu aktivnosti.

Virtuelno liderstvo podrazumeva upravljanje ljudima u situacijama kada su oni fizički odvojeni od

lidera i kada su interakcije u suštini svedene na pismenu, digitalnu komunikaciju. Takvo upravljanje

se zasniva na poverenju koje je osnov svake virtuelne organizacije. Virtuelno liderstvo podrazumeva

globalno razmišljanje i fleksibilnost u organizaciji, što vodi konkurentskoj superiornosti na globalnom

tržištu. Ono treba da poveže ljude i resurse korišćenjem informaciono-komunikacionih tehnologija sa

ciljem ostvarivanja rastućih profita. To zahteva znanje, viziju i maštu. Virtuelni lider mora konstantno

da prati promene u okruženju, da usmerava akciju zaposlenih u smeru ostvarivanja zajedničkog cilja

i obezbedi resurse koji će tu akciju podržati. Moglo bi se zaključiti da se uloge lidera u novoj

organizaciji ne razlikuju značajno od uloga u tradicionalnoj organizaciji, ali su uslovi i okolnosti u

kojima se te uloge sprovode drastično promenjene. Nedostatak socijalne interakcije i kontakta “lice u

lice” samo su neki od njih.

Težina virtuelnog komuniciranja je u tome što iskazane reči, njihov ton, stil pisanja i struktura ne

mogu da budu ublažene neverbalnim postupcima. U direktnom komuniciranju često grube reči mogu

da ublaže osmeh ili neki drugi utešni gest. Nasuprot tome, u onlajn interakcijama takav neverbalni

aspekt ne postoji. Struktura reči u digitalnoj komunikaciji ima moć da motiviše ili demotiviše

primaoca u zavisnosti od toga da li su reči pisane u stilu fraza, punih rečenica ili su ekvivalentne

vikanju. Stil pisanja lidera treba da bude prilagoñen njegovom verbalnom stilu, kao i stilu primaoca

poruke. Onlajn - lideri moraju da razviju veštine „čitanja izmeñu redova“ kako bi mogli da odgonetnu

emocionalne komponente sagovornika.

ZNAČAJ VIRTUELNOG LIDERSTVA U SAVREMENOM POSLOVANJU

Jovana Lučanin, Researcher, Stanton Chase International

Str.10

Executive Newswire

Današnje izazovno poslovno okruženje puno značajnih tržišnih oscilacija zahteva različite

nivoe adaptibilnosti u poslovanju. Iz tog razloga sve veći broj kompanija svoju korporativnu kulturu i

poslovanje razvija specifičnim načinima inoviranja. Ovo inoviranje (inovativnost) ima dva aspekta:

prvi se odnosi na zaposlene odnosno povećanje njihove poslovne uspešnosti kroz podizanje nivoa

inicijative i angažovanosti; a drugi se odnosi na samu kompaniju, odnosno uvoñenje raznolikih

poslovnih ponuda i konstantno uvoñenje novina u proces poslovanja. Oba aspekta imaju za cilj

podizanje nivoa inovativnosti i primenu drugačijih pristupa u odnosu prema klijentima i njihovim

zahtevima. S tim u vezi, inovativnost je postala neophodna za uspostavljanje ili zadržavanje liderske

pozicije na današnjem tržištu. Inovativnost omogućava napredak kompaniji kroz otkrivanje novina i

uključivanje drugačijih proizvoda i usluga kojima se mogu osvojiti novi i zadržati postojeći klijenti.

Ipak, nije jednostavno postići i razvijati inovativnost u

organizacionoj kulturi. Mnogim kompanijama nedostaju alati,

procesi i struktuirani načini za njihovo uklapanje koje bi

omogućilo željeni pristup inovativnosti.

Poslednjih godina rañena su mnoga istraživanja na temu

inovativnosti. Osnovna dilema istraživanja bila je razumevanje

razlike izmeñu pojmova inventivnosti i inovativnosti. Osnovni

zaključci su da dva faktora odreñuju ove pojmove, odnosno čine

ih različitim - to su vreme i akcija.

Pod inventivnošću se podrazumeva trenutna novina koja može i ne mora da zaživi i predstavlja

potpuno nov segment poslovanja i finalni krajnji proizvod. Naspram toga, inovativnost pre svega

podrazumeva trajno unapreñenje procesa, usluga i proizvoda što je osnovni činilac kontinuiranog

razvoja kompanije.

Kako bi pomogli organizacijama da unaprede postojeće načine poslovanja, istraživači su došli do

zaključka kako se inovativnost može odrediti i struktuirano razvijati tj. pospešiti.

Moguće je naime, kroz razumevanje različitih stilova inovacije kojima su zaposleni skloni, kao i

pratećih tehnika kojima svaki od stilova najradije inovaciji prilazi ili je inicira, struktuirati kreativni

pristup procesu inoviranja. Na ovaj način lakše je sprovesti strateško upravljanje željenim novinama,

jer se od početka može dogovoriti najadekvatniji poslovni proces/pristup.

Takoñe, razmena tj. kombinovanje različitih tehnika i modela inovativnih stilova meñu zaposlenima u

istoj organizaciji čini to da inovativnost zaista i zaživi kao prihvaćen model rada u kompaniji.

INOVATIVNOST U DANAŠNJEM POSLOVNOM OKRUŽENJU

Dušan Jovanović, Consultant, Advance Response International

Str.11

Rano uključivanje menadžmenta u ovaj proces je veoma

važan faktor uspeha i njihova usmerenost na podržavanje i

podučavanje ovim procesima može da održava i poboljšava

performanse tokom vremena.

Model inovativnih stilova je deo programa koji pokazuje da je

gotovo svako inovativan, ali na različite načine, te da se

postiže ogromna sinergija kroz prepoznavanje i korišćenje

različitih stilova.

U praktičnom poslovnom smislu, postoje veoma korisne tehnike za razvoj i unapreñenje

inovativnosti. Ove tehnike nude i detaljne sadržaje koji se pre svega bave izazovnim kulturološkim i

procesnim pitanjima unutar svake kompanije:

Kako prepoznati poslovne probleme koji zahtevaju inovativni pristup?

Kako prepoznati najbolje i pravo rešenje u odnosu na delimična rešenja?

Kako da čitav proces inoviranja odgovara poslovnim prioritetima i strategiji kompanije?

Kako koristiti ključne tehnike koje odgovaraju različitim inovativnim stilovima?

Kako prilagoditi uključivanje svih inovativnih stilova tako da se dobije učešće i zastupljenost što šireg

spektra opcija?

Kako ubedljivo prezentovati ideje ljudima različitih stilova inovativnosti?

Kako organizaciona kultura može da podstakne ili ometa inovativnost?

Odgovorima na ova pitanja možemo ostvariti kontinuirani razvoj poslovanja, a ujedno i dovoljno

sistematičan i koristan proces rada za sve zaposlene i kompaniju u celini.

Str.12

Stanton Chase Beograd

Stanton Chase International

Beogradska kancelarija

Bulevar oslobodjenja 75

11000 Beograd, Srbija

Telefon: 011 3973 676

belgrade@stantonchase.com