1. Uvod

PSTN je koncipirana na bazi komutacije kola za razliku od interneta koji koristi komutaciju paketa.

Osnovni digitalni kanal u PSTN-u je 64kb/s, koji je poznat kao „DSO“ ili Digital Signal 0 (i on je takođe poznat kao „timeslot“ tj. osnovni vremenski kanal koji se koristi u TDM prenosu).

Za formiranje 1 dig. vremenskog kanala koristi se freq. odmeravanja od 8 kHz.

Odmerci se kvantuju i koduju 8-bitnom impulsnom kodnom modulacijom ili PCM (pulse Code Modulation), dok se za bolji kvalitet signala koristi modulacija.

Multipleksiranjem DSO kanala povećava se kapacitet kola... A osnovni multipleksi koji se koriste imaju:

-32 kanala protoka 64kb/s (30 govornih i 2 servisna) – EVROPA (E1)

-24 kanala protoka 64kb/s (označava se sa DS1) – Amerika i Japan (T1)

Osnovna karakteristika paketske komutacije je to što linija nije zauzeta sve vreme tokom prenosa poruke (, sto nije slučaj i sa komutacijom kola gde se kanal zauzima u toku razgovora sve dok se ne prekine veza.

Neke mreže sa komutacijom paketa kao što su X.25 i ATM mreže, mogu da realizuju virtualnu komutaciju kola – koja ustvari predstavlja logičku konekciju.

2. Arhitektura PSTN

PSTN se grubo može podeliti na:

- pristupnu mrežu (access network) i

- mrežu komutacije (switch network)

Prenos govora izmedu dva korisnika mreže ostvaruje se uspostavljanjem govornog kanala (kojim se inače prenosi govor, podaci ili mm saobraćaj) na principu komutacije kola.

Mreža komutacija

- se sastoji od komutacionih čvorova (centrala) – organizovanih u veći broj hijerarhijskih nivoa.

Fleksibilnost PouzdanostPSTN +

Internet +

Lokalni komutacioni cvorovi (lokalne centrale– LEX) - direktno su povezani na pristupnu mrežu i nazivamo ih komutacioni čvorovi klase 5 (Class 5 switch).

Dok, Komutacione čvorove na svim ostalim nivoima naše mreže (tranzitne centrale– TEX) nazivajmo – komutacioni čvorovi klase 4 (Class 4 switch).

- LEX - opslužuju lokalni saobracaj i realizuju udaljene telefonske servise, a

- TEX - tranzitiraju saobracaj.

Sa porastom prenosa podataka i zahtevima za novim servisima kao što su VOIP, IP/Centrix i multimedijalna komunikacija, nestaje i potreba za LEX-om.

_ Soft-Switch je nova generacija komutacionih cvorova, bazirana na najnovijim paketskim tehnologijama i standardima, kreirana da bi se izašlo u susret današnjim zahtevima i izazovima.

Transportna mreža

Iz mreže komutacija prva se izdvojila transportna mreža (Transmission Network), koja se koristi za međusobno povezivanje kom. čvorova i prenos velikih grupa govornih kanala.

Poziv izmedu dva korisnika PSTN mreže samo se komutira u mreži komutacije, dok najveći deo putanje prelazi u 64 kbit/s kanalu alociranom u transportnoj mreži.

Postijeće transportne mreže:

PDH (Plesionchronous Digital Hierarchy) – u nestajanju

SDH (Synchronous Digital Hierarchy) – aktuelna

SDH tehnologija danas predstavlja tipicno rešenje transportne mreže kod telekom operatora.

- U mrežama nove generacije SDH mreže ostaju kao prelazno rešenje za transport signala.

Signalizaciona mreža

Iz mreže komutacije, postepeno se izdvojila signalizaciona mreža (signaling network), čiji je osnovni zadatak bio ostvarenje velikog broja dodatnih servisa.

Signalizacija SS7

Ideja razmene signalizacionih informacija bez uspostavljanja govornog kanala (signalizacija po odvojenom kanalu) je revolucionarno uticala na dalji razvoj PSTN mreže.

Pa se današnji standard za razmenu signalizacionih poruka naziva SS7 signalizaciona mreža (Signaling System number 7).

Prednosti SS7 signalizacije:

- signalizacione poruke se razmenjuju nezavisno od uspostavljanja govornih kola

- kašnjenje signalizacionih poruka je redukovano i ne postoji neefikasno zauzimanje govornih kola za potrebe signalizacije

- signalizacione poruke razmenjuju se velikim protokom bez uticaja na korisnike mreže

- govorni kanal se rezerviše tek ako je krajnji korisnik dostupan...

SS7 je mreža bazirana na komutaciji paketa čiji se čvorovi odnosno ruteri nazivaju STP tacke (Signaling Transfer Point)

A krajnje tacke u SS7 mreži nazivaju se SSP tacke (Signaling Switching Point) i nalaze se u komutacionim cvorovima.

Mana:

- svaki komutacioni cvor treba opremiti servisnim funkcijama, što proces uvodenja dodatnih servisa cini skupim i sporim.

Pa možemo zaključiti da ovaj tip signalizacije nije dobro rešenje za NGN, ali još uvek se koristi u postojecim mrežama.

Servisna mreža

Kao posledica nedostatka SS7 mreže u fleksibilnom, jeftinom i brzom uvodenju dodatnih servisa, iz signalizacione mreže izdvojila se nova mreža: servisna mreža (Service Network).

- Prva predložena realizacija servisne mreže poznata je pod nazivom inteligentna mreža IN (Intelligent Network).

Inteligentna mreža (IN)

- bazirana je na ideji da se servisi nude centralizovano u mreži u posebnim cvorovima mreže koji su nazvani SCP tacke (Service Control Point), koje su povezane sa ostatkom PSTN mreže preko SS7 mreže (SSP (Signaling Switching Point) cvorovima).

Mreža upravljanja

U paraleli sa prethodnim mrežama razvijena je i mreža upravljanja (Network Management) koja upravlja kompletnom PSTN mrežom tj. svim njenim celinama.

- Mreža upravljanja esencijalna je za ispravan i stabilan rad PSTN mreže, i

Omogućava operatoru da:

detektuje i reaguje na bilo kakve otkaze elemenata PSTN mreže,

konfiguriše mrežu sa jednog centralizovanog mesta i

obavlja tarifiranje servisa koji su korisnici realizovali.

Slojevi u upravljačkoj mreži

Sastoji se od cetiri sloja:

- Sloja mrežnih elemenata ili NE sloja (Network Element Layer),

- Sloja upravljanja mrežnim elementima ili EM sloja (Element Management Layer),

- Sloja mrežnog upravljanja ili NM sloja (Network Management Layer) i

- Sloja upravljanja servisima ili SM sloja (Service Management Layer).

Najniži NE sloj čine mrežni elementi (komutacioni čvorovi, SDH oprema, SCP tačke, itd), a svaki mrežni element sadrži upravljacki softver nazvan OMC centar (Operation and Maintenance Center) koji nadgleda dati element i svi entiteti OMC centra u mreži cine EM sloj.

NM sloj cine NMC centri (Network Management Center) koji centralizovano prikupljaju i obraduju podatke sa veceg broja ili cak svih entiteta OMC centara, dok SM sloj takođe čine NMC centri koji se brinu o elementima mreže koji se nalaze u servisnoj mreži.

Prenos korisnih informacija

- Govorni kanal ili primarni multipleks formira se u pristupnoj mreži.

- U komutacionim centrima vrše se razna odgranjavanja i formiranje multipleksa višeg reda

- U transportnoj mreži najzastupljenija je SDH tehnologija.

- Signalizacija SS7 omogucava prenos signalnih informacija paralelno sa govornim.

- Čvorovi i transportne i signalizacione i upravljacke mreže nalaze se uglavnom u postojecim komutacionim centrima.

Prenos podataka

Trenutno su najveća uska grla u pristupnoj i transportnoj mreži. Rasterećenje PSTN-a vrši se na taj nacin što se prenos podataka pokušava što pre proslediti sa PSTN mreže na mrežu za prenos podataka (npr. ATM ili IP)…Što se ostvaruje uvodenjem pristupnih rutera nazvanih RAS serveri (Remote Access Server) u Lex - što bliže krajnjim korisnicima.

Povezivanje PSTN i mreže za prenos podataka

Unapredenje koncepta, gde se potpuno zaobilazi komutaciona mreža, donela je DSL (Digital Subscriber Line) tehnologija.

Uredaji u pristupnoj mreži, ili udaljeni elementi pristupne mreže (npr. MSAN - Multi Service Access Node) ili DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer):

razdvajaju govorni saobracaj od prenosa podataka.

Govorni deo komutacionu mrežu

Podaci mreži za prenos podataka.

Media Gateway su ključne komponente u prelazu na novu generaciju zasnovanu na IP tehnologiji... Što znači da oni praktično predstavljaju vezu između postojeće arhitekture i NGN-a.

Takode, u signalizacionoj mreži - SG - Signaling Gateway, uvedeni za potrebe konverzije SS7 signalizacionih poruka u formu pogodnu za prenos po IP mreži.

3. NGN (Next Generation Network)

Da bi se prešlo na mreže sledece generacije potrebno je da QoS bude najmanje istog nivoa, a cena niža u pore d enju sa postojecim mrežama.

Ljudi zele:

- MM iskustvo

- Sigurnost i personalizaciju

- Slobodu pokreta

A to se postiže sledećim mrežnim k-kama:

- Baziranim na jezgrima koja prenose Internet Pakete ( IP )

- Usluge ce se prenositi putem računarskih servera povezanih na zajednička jezgra

- Pružanjem usluga nezavisno od pristupnog metoda ( fiksnih ili mobilnih tacaka )

Kakve mogucnosti NGN nudi operaterima?• Znatne uštede u ceni• Isporuku novih usluga• Mogucnost za kontrolu i personalizaciju od strane krajnjih korisnika

NGN treba da nastavi da obezbeduju nasledene usluge putem komutacije kola. Alternativa komutaciji kola je da se prede na viši logicki oblik povezivanja na mrezu putem direktnog IP pristupa.

4. Prelazak na NGN

Def. Mreža sledece generacije (NGN) je skup servera koji omogucava korisnickim agentima da uspostavljaju i održavaju sesije, unutar koijh se može obavljati multimedijalni prenos podataka.

Karakteristike i zadaci mreže nove generacije

o paketski zasnovan prenos;

o nezavisnost primenjenih servisnih funkcija;

o mogucnost korisnika za neogranicenim pristupom uslugama iz ponude razlicitih davaoca usluga (service provider);

o sposobnost pružanja velikog broja razlicitih servisa ukljucujuci govor, video, audio i vizuelne podatke, putem sesije i interaktivno u unicast, multicast i broadcast režimu;

o mora da garantuje kvalitet usluga (Quality of Service-QoS) end-to-end za širokopojasne usluge i real-time usluga (govor)

o uvodenje novih multimedijalnih servisa poput videokonferencije, streaming nezavisno od mreže i tipa pristupa koji koristi korisnik

o obezbedivanje mobilnosti korisnika

o obezbedivanje interworking-a sa vec postojecim mrežama PSTN/ISDN, PLMN preko otvorenih interfejsa i sa NGN mrežom drugih operatera.

Rizici...

Šta je ETSI?

_ ETSI je nezavisna, neprofitna organizacija, cija misija je izrada telekomunikacionih i ICT standarda za globalno tržište.

Šta je ETSI TC TISPAN?

_ TISPAN je ETSI tehnicki komitet koji radi sa fiksnim mrežama i definše migraciju iz CS mreža (komutacija kola) u PS mreže (komutacija paketa)

_ TISPAN se fokusira na sve aspekte standardizacije za sadašnju i buducu konvergenciju mreža ukljucujuci NGN

_ TISPAN proizvodi detaljne primenljive standarde koji pokrivaju NGN servise, arhitekturu, protokole, QoS i aspekt mobilnosti pretplatnika unutar fiksnih mreža

Karakteristike NGN

Mogucnost lake migracije (smanjenje zagušenja mreže)

Skalabilnost (jednostavno proširenje mreže)

Mali troškovi izgradnje i održavanja

5. Arhitektura NGN

Slojevita arhitektura NGN-a, def. 7 slojeva:

1) Sloj krajnjih tačaka(Endpoints Layer)

2) Pristupni sloj (Access Layer)

3) Sloj medije (Media Layer)

4) Kontrolni sloj (Control Layer)

5) Sloj servisa (Servis Layer)

6) Transportni sloj (Transport Layer)

7) Sloj upravljanja (Management Layer)

- korisnici su elementi sloja krajnjih tačaka LAN mreža

- pristupni sloj čini pristupna mreža DSLAM, ADSL modem

- transportni sloj NGNa čine 2 paketske tehnologije: ATM i IP... I on će se, bar u početku, osloniti na postojeću SDH tehnologiju

- sloj medije je novost u odnosu na prethodne arhitekture, radi se o graničnom sloju pristupa mreži i transportnom sloju, a osnovni elementi su MG-ovi

- osnovni zadatak kontrolnog sloja je upravljanje MG-ovima a osnovni uređaji u ovom sloju su MGC i SG SG

- sloj servisa nasleđuje ulogu servisne mreže u PSTN-u, a osnovni elementi su centralizovani serveri (AS i MS)

Sloj medije

Zadatak sloja medije je:

1. Konverzija raznovrsnih formata u pristupnom sloju na IP paketski tok u transportnom sloju

2. Konverzija saobraćaja govornog servisa sa PSTN mreže na transportni sloj

Osnovni elementi sloja medije su MG (Media Gateway) i njih možemo podeliti u 2 kategorije:

Pristupni MG-i:

o AMG (Access Media Gateway) se nalazi u MSAN uređajima, vrši paketizaciju saobraćaja – prihvata saobraćaj preko PSTN i ISDN pristupa i prosleđuje ga direktno na IP mrežu.

o RMG (Residental Media Gateway) se nalazi na strani pretplatnika, priprema saobracaj sa korisnickih telefonskih linija za IP prenos još u pretplatnickom delu mreže. Povezuje se direktno sa privatnim komutacionim cvorovima (IP PBX).

o IAD (Integrated Media Gateway) je naprednija varijanta RMG-a, sadrži integrisan ADSL modem preko kojeg ostvaruje IP vezu sa ostatkom mreže i sposoban je za povezivanje sa rač. opremom preko LAN mreže.

Transportni MG-i

o TMG (Trunking Media Gateway) se nalazi u cvorovima mreže i njegov zadatak je konverzija signala koji prenose govorne kanale u paketizovane govorne kanale pogodne za prenos po IP mreži… Povezuje se na komutacione čvorove klase 4 ili 5 (Dakle, lokalne ili tranzitne)

Podela na pristupne i transportne MG vrši se u zavisnosti od broja i kapaciteta interfejsa prema pristupnoj mreži

Uređaji u sloju medije

Podela MG-a na specificne uredaje opisuje odnos MG-a i pristupne opreme u pristupnom sloju. Prema jezgru NGN IP mreže svi ovi uredaji su identicni sa aspekta interfejsa i protokola i njihov cilj je uspostavljanje multimedijalnih sesija preko niza IP rutera sa kraja na kraj transportnog sloja NGN mreže.

MM sesije

Sesije koje se uspostavljaju izmedu MG-a nazivaju se RTP/RTCP sesije.

_ RTP/RTCP sesije uspostavljaju se za svaki poziv i cine ih par završnih aktivnosti na MG-ima odredenih njihovim IP adresama i parom portova, RTP i RTCP portom, na svakoj strani veze.

_ Za multimedijalne pozive uspostavljaju se posebne RTP/RTCP sesije za govorni, video i bilo koji drugi tok.

_ Moguce je i više ucesnika u RTP/RTCP sesiji, tzv. multikast veze.

_ RTP/RTCP protokoli nezavisni su od protokola na transportnom OSI sloju i ne garantuju kvalitet servisa ili isporuku u realnom vremenu.

Kontrolni sloj

Osnovni zadatak ovog sloja jeste upravljanje(uspostavljanje poziva između krajnjih tačaka) MG-ima a uredaji koji su zaduženi za ovaj deo posla nazivaju se MGC (Media Gateway Controller).

Pored osnovne funkcije, uloga kontrolnog sloja je i konverzija signalizacije sa signalizacione PSTN mreže na poruke(u okviru kontrolnog sloja NGN mreže) za koju su zaduženi SG (Signaling Gateway).

MGC (Media Gateway Controller)

- Su centralni kontrolni uređaji namenjeni kontroli uspostavljanja poziva preko pristupnih MG-a.

- Osnovna i najcešca uloga MGC-a je preuzimanje signalizacionih poruka od strane telefonskih korisnika i uspostavljanje odgovarajucih konekcija na MG-ima

- Takode, MGC prihvata signalizacione poruke SS7 signalizacije za uspostavljanje govornog kola izmedu krajnjeg korisnika i RAS servera

Protokoli pri komuniciranju sa:

SG – upotrebom SIGTRAN protokola

MG – upotrebom MGCP tj. MEGACO/H.248 protokolom

MGC – dominantno SIP protokolom, a predvideno i BICC

Sloj servisa

- nasleduje ulogu servisne mreže a snovni elementi ovog sloja su centralizovani serveri… (AS iMS).

o Aplikacioni serveri (AS) - su elementi inteligentne IN mreže sa otvorenim interfejsima za povezivanje ka kontrolnom sloju u cilju pružanja servisa korisnicima.

o Medija serveri (MS) - predstavljaju inteligentnu periferiju za masovno smeštanje multimedijalnih sadržaja.

Sloj servisa sastoji se od elemenata koji na centralizovan nacin rukuju servisima koje mreža nudi

Ovi elementi se nazivaju SCP tacke, kao i aplikacioni serveri (Application Server) i media serveri (Media Server)

Nesto u vezi arhitekture NGN

Za potrebe VoIP poziva putem NGN mreže, uvodi se novi tip telefonskih centrala, SOFTSWITCH uz MGC (Media Gateway Controler), koji vrše kontrolu uspostave poziva preko NGN mreže kroz interfejse sa PSTN mrežom, uspostavljene preko dva tipa gejtveja:

o MG (media gejtvej) – na putanji podataka

o SG (signalizacioni gejtvej) – na putanji signalizacije

Logički slojevi u NGN-u

NGN se sastoji iz pet logickih slojeva:

o IT i Servisni sloj

o Sloj kontrole sesije

o Kontrolni sloj _sredstava i pristupa

o Sloj medije i granicnog gateway-a

o Granicni sloj

Granični sloj - ovo je sloj gde korisnici pristupaju NGN preko žicnih i bežicnih

tehnologija.

Sloj medije i graničnog gateway-a - prenosi IP pakete koji sadrže enkodiranu

multimediju (video, glas).

Kontrolni sloj sredstava i pristupa - dodeljuje delove propusnog opsega

individualnim tokovima multimedijalnih podataka, i reguliše pristup korisnika na

NGN

Sloj kontrole sesije - prenosi neophodne signali kako bi dozvolio krajnjim

korisnicima da uspostave multimedijalne komunikacijske

sesije.

IT i Servisni sloj, koji sadrži:

o Telekomunikacionu upravljacku mrežu

o Osnovni preplatnicki server

o Aplikacijske servere

o Sistem operacijske podrške

o Podrška sistema naplate.

6. Etape prelaska na NGN

Prelaz sa klasicne PSTN arhitekture na NGN arhitekturu realizuje se u 2 etape

I ETAPA

Jezgro mreže u potpunosti prelazi na NGN koncept, osim transportne mreže, koja ce i dalje ostati bazirana na transportnom sloju PSTN mreže (SDH tehnologija)

Klasična PSTN i NGN mreža biće povezane na 2 nivoa:

- preko kom. ravni za ovu povezanost su odgovorni MG-i, kojima upravljaju MGC

- za povezanost na kontrolnoj tj. signalizacionoj odgovorni su SG-i

Okosnica mreže:

- očekuje se da će biti izvedena u IP tehnologiji

- današnje okosnice NGN mreže čine ili IP ruteri ili ATM svičevi max. performansi

II ETAPA

- Predviđa uklanjanje i preostalih LEX-a u kom. mreži PSTN arhitekture.

- Korisnici pristupaju preko svojih pristupnih mreža direktno na medija sloj NGN.

Tk mreža Srbije u 2010. godini

Tk mrežu Srbije u 2010. godini će sačinjavati:

- mreže sa komutaciom kola (PSTN/ISDN, PLMN)

- NGN multiservisna mreža (Softswitch-evi klase 4 i 5, SIP serveri, aplikacioni serveri)

- transportna (IP/MPLS preko SDH i WDM) i pristupna (IP DSLAM/MSAN, BWA, s bakar i optički kablovi)

Osnovni principi planiranja mreže

U periodu do 2010. godine potrebno je:

1. Završiti započeti proces digitalizacije (100% dig. mreža);

2. Obezbediti uslove za potpuno zadovoljenje potreba i zahteva biznis korisnika, kablovskih i mobilnih operatora, kao i ISP;

3. Nastaviti sa rekonstrukcijom i izgradnjom pristupne mreže, kombinujuci fiksni pristup, preko optickih kablova i bakarnih parica, i bežicne tehnologije;

4. Nastaviti izgradnju cvorova pristupne mreže (MSAN i DSLAM);

5. PSTN/ISDN mrežu konsolidovati, u okvirima postojecih instaliranih kapaciteta u sistemima Alcatel 1000 E10 i Siemens EWSD, a ostale sve komutacione sisteme (i analogne i digitalne), iskljuciti iz saobracaja;

6. U sve komutacione sisteme tipa Alcatel E-10 i Siemens EWSD uvesti SSF (Service Switching Function) funkciju;

7. Nastaviti izgradnju IP/MPLS mreže (core + edge);

8. Izgraditi NGN mrežu baziranu na IMS jezgru, u skladu sa ETSI TISPAN NGN standardima, kao osnove za pružanje multimedijalnih servisa i konvergenciju fiksne i mobilne mreže. Izgraditi cetiri mreže softswitch-a klase 5 (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu) za kontrolu POTS-a na IP MSAN-u (H.248) i SIP korisnka (SIP telefoni, korisnici prikljuceni preko SIP IAD/RGW, SIP softclient);

9. Završiti izgradnju mreže optickih kablova na regionalnom i nacionalnom nivou u topologiji prstena ili petlje;

10. Povecati kapacitet magistralne transportne mreže, proširenjem ugovorene magistralne OTN mreže koja omogucava da se u mreži sa talasnim multipleksiranjem efikasno primene OAM&P funkcije do sada potvrdene u klasicnim SDH mrežama. Uvodenje OTN tehnologije pruža osnovu za buducu konvergentnu MPLS/GMPLS (ASON) arhitekturu magistralne transportne mreže;

11. Izvršiti konsolidacija gateway cvorova u magistralnoj transportnoj SDH mreži (pre svega cvorova nacionalnog nivoa) kako bi se optimizovalo grupisanje klijentskih signala manjeg kapaciteta i izbegle suvišne interkonekcije u pomenutim cvorovima, imajuci u vidu da ce, u pocetku eksploatacije, u OTN mreži preovladavati SDH klijentski signali (STM- 16/64);

12. Na podrucjima u kojima postojeci SDH prstenovi ne mogu da zadovolje definisane saobracajne zahteve uvesti WDM tehnologiju u regionalni nivo transportne mreže;

13. Iskljuciti iz saobracaja analogne i PDH sisteme prenosa;

14. Izgraditi MAN mreže (izgradnja optickih kablova i kombinacija NG SDH/WDM i Metro Ethernet tehnologija u zavisnosti od tehnoekonomske analize) sa po jednim ili dva edge rutera prema nacionalnom core nivou IP/MPLS mreže i izvršiti proširenje postojecih MAN mreža povecanjem kapaciteta na postojecim lokacijama i ukljucivanjem novih lokacija.

15. FR/ATM mreže konsolidovati, u okvirima postojecih instaliranih kapaciteta (ne graditi nove kapacitete), a korisnicima ponuditi L2/L3 VPN (Virtual Private Network) servise;

16. SMIN mrežu konsolidovati u skladu sa merenjima saobracaja (mreža SMIN služi samo za dial/up pristup Internetu), a korisnike komutiranog pristupa Internetu stimulisati za prelazak na ADSL pristup;

17. Pripremiti uslove za iskljucenje iz saobracaja mreže n x 64kbit/s;

18. Obezbediti pružanje novih servisa: IPTV, Triple play, IP Centrex, SAN extension (na primer FC – Fiber Channel), multimedijalne usluge, kao što su video telefonija, Instant messaging, Presence i Unified Messaging;

19. Izvršiti implementaciju automatizacije definisanog skupa poslovnih procesa putem OSS/BSS (Operation Support Systems/Business Support Systems) sistema;

20. Pristupnu mrežu planirati u skladu sa Principima planiranja i projektovanja pristupne mreže. Pristupna mreža mora biti građena tako da zadovolji ukljucenje novih pretplatnika, razdvajanje postojecih

dvojnika, realizaciju širokopojasnih servisa i zahteva rezidencijalnih i biznis korisnika (SOHO, malih i srednjih preduzeca) korišcenjem tehnologija;

21. ADSL2+, SHDSL ATM i VDSL2. Povezivanje velikih biznis korisnika planirati sa optickim kablovima;

Osnovni principi rutiranjaSaobraćaj:

- između pretplatnika PSTN/ISDN RUTIRA SE kroz PSTN mrežu

- PSTN/ISDN prema PLMN kroz PSTN/PLMN mrežu

- PSTN/ISDN prema međunarodnoj mreži preko TDM međunarodnih centrala MnC1 i MnC2 ili preko MGW (pod kontrolom Softswitcha klase 4...

- PSTN/ISDN prema mobilnom NGN (mobilni VoIP) MGW (pod kontrolom Softswitcha klase 4)

Arhitektura PSTN/ISDN mreže

PSTN/ISDN mrežu u 2010. godini sačinjavaće kom. sys. Alcatel 1000 E10 i Siemens EWSD.

Centri za nadzor i upravljanje (Alcatel NMC2 i Siemens NetManager), na koje su povezane sve Centrale, treba da budu povezani na centralni OSS (Operating Support System).

Zadržava se generalna koncepcija arhitekturemreže, prema kojoj je gradena mreža sa dva nivoa komutacionih cvorova.

- Jedan nivo PSTN/ISDN mreže predstavlja nivotranzitnih komutacionih cvorova (tranzitnih centrala)

- Drugi je nivo lokalnih komutacionih cvorova (lokalnih centrala), koji je realizovan sa po jednom centralom (Alcatel 1000 E10 ili Siemens EWSD) uz veci broj udaljenih pretplatnickih stepena i pristupnih cvorova

Media Gateway – MGW

Media Gateway su ključne komponente u prelazu na novu generaciju zasnovanu na IP tehnologiji... Što znači da oni praktično predstavljaju vezu između postojeće arhitekture i NGN-a.

MGW je medij koji omogućava rad i vezu između različitih mreža, kao i komutaciju TDM-IP, TDM-TDM, i IP-IP, i za glas i za video signal.

funkcija MGW-a

Sva komunikacija izmedu TeS (Technologies for E-services) i MGW se obavlja preko ITU-T H.248 kontrolnog protokola ( H.248 protokol je definisan u TISPAN-u ).

7. IMS – IP MultiMedia Subsystem

IMS – je standardizovana NGN arhitektura za telekom operatere koji zele da obezbede i fiksne i mobilne MM servise.

Koristi VoIP implementaciju zasnovanu na 3GPP standardizovanoj primeni SIP-a i pokreće se preko standardnog Internet protokola (IP)

Podžani su svi postojeći telefonski sistemi (kako sa paketskom komutacijom, tako i sa komutacijom kola).

8. Signalizacija NGN

U poslednje vreme signalizacija je bazirana na varijantama Zajedničkog Sistema Kanalnog Signaliziranja Broj 7 (SS7), a što se tiče NGN-a signalizacija će skoro sigurno biti bazirana na SIP protokolu (Session Initiation Protokol).

SIP arhitektura je bazirana na IMS-u koji je definisan za GPRS i 3g mobilnih mreža putem 3g partnerskog projekta (3GPP).

H.248 ima potencijal da postane među-operatoski interfejs.

Medusobna povezanost izmedu NGN i preostalih nasledenih TDM mreža će skoro sigurno primeniti SS7 signaliziranje i TDM prenos preko odgovarajuceg TMG.

SIP – (Session Initiation Protocol)

- Je signalizaconi protokol definisan od strane IETF (Internet Engeenering Task Force).

SIP predstavlja protokol aplikacionog sloja za :

- Uspostavljanje sesije

- Modifikaciju sesije

- Završetak (terminaciju) sesije

Sesija može biti:

- telefonski razgovor izmedu dva korisnika

- multimedijalna sesija izmedu više korisnika (konferencijska veza)

- video poziv

- click-to-dial

- instant messaging

Karakteristike SIP-a

Obezbeduje sopstvene mehanizme za pouzdan prenos - može funkcionisati preko razlicitih transportnih protokola (TCP, UDP, SCTP)

Request Respond

Sadrži vecinu karakteristika dva najpoznatija Internet protokola (HTTP i SMTP)

Kompatibilan sa IPv4 i IPv6

Identifikacija i adresiranje u okviru SIP-a

SIP URI - SIP User Resource Identifier -slede sintaksu po RFC 2396

- Osnovni entiteti SIP mreže se:

User Agent (UA) - generiše SIP zahteve - prima sip odgovore

SIP server - prihvata registracije UA - prosleđuje njihove zahteve/odgovore ka drugim SIP serverima ili drugim UA

SIP poruke

- SIP entiteti komuniciraju razmenom poruka koje imaju formu teksta

- Osnovni element SIP poruka je transakcija koja se sastoji iz:

-jednog request-a

-jednog ili više provisional ili final response

- Transakcija je identifikovana Cseq (Command Sequence Number)

- Dijalog je komunikacija izmedu dva UA, sastoji se iz više transakcija.

- Dijalog se identifikuje parametrom Call-ID, From tag i To tag

H.248 (MEdia GAteway COntrol Protocol) - MGCP

- je protokol za omunikaciju između MGC i MG (TMG, AMG)

- Predstavlja rešenje za trenutni prelaz iz TDM u IP svet

- Koristi se interno za kontrolu IP gateway-a (Trunking i Access GW)

- Može se koristiti kao kontrolni protokol za isporuku servisa do krajnjih korisnika

korisnik

Dva osnovna entiteta unutar MGW koje može kontrolisati MGC su:

• Termination

• Context

Pristup i interfejsi u NGN-u

Kljucna stvar koja omogucava QoS u jezgru Mreža Nove Generacije bice tehnologija Multi Protocol Label Switching (MPLS) - Ova tehnologija još nije u potpunosti sazrela.

Sprema se zamena SDH mreža novim Gigabit Eternet interfejsom, koji ce postati vodeci za velike protoke,dok ce SDH služiti za manje protoke podataka u medjusobnim konekcijama.

Takve konekcije ce omoguciti implementaciju glasovnih, IP i Eternet Virtuelnih Privatnih Mreža (VPN).

Funkcije procesiranje govora

- Kodiranje govora

- Poništavanje eha

- Upravljanje džiter baferom

- Generisanje i detekcija tonova

- Prenos modemskih signala