nije teško biti gej (kratki treš roman)

8/17/2019 Nije teško biti gej (kratki treš roman)

1/79

-0-

Ljubomir Đukić


2/79

-1-

Ljubomir Đukić

nijeteško

bitigej

kratki treš roman

autorsko izdanje

© Đukić, Ljubomir 201 6

pogovor Selma Kešetović

Sva prava zadržava autor. Za svako korišćenje, umnožavanje istavljanje u promet dela teksta ili teksta u celini potrebna jesaglasnost autora.


3/79

-2-

/ Gej je opšteprihvaćeni izraz za homoseksualne osob e/


4/79

-3-

Vidljiv i prepoznatljiv sam iz naslova, a i indikativnog podnaslova...

Sve i svašta, pristo jna alternativa...Nisam pažljivo razradio... sve svoje želje. Dok pričam zapinjem...

A svako je priča za sebe -nedorečena priča.


5/79

-4-

Posvećeno (samo)progonjenim dokoličarima


6/79

-5-

Vreme za spoznaju sudbine

Sede mali miš i mama miš ispred crkve posle propovedi. U jednom trenutku iznad crkve proleti slepi miš, a mali miš kaže: „Mama, mama, vidi anđeo!“

Odavno sam čudan. Zbunim sebe - lako utvrdim sopstveni osećajgovoreći u prvom licu, sitna zadovoljstva me jedino kvare kad otplo vimu prošlost, a tada, po nepisanom pravilu, dok sam u društvu zanimljivog

lika, žalim što se nisam kasnije rodio... Mrzim sebe kad god slažem danam se stilovi poklapaju i da nije primetan generacijski jaz, a ako i jeste,da je to najmanji problem... Vel ičam ga u svetlosti i sjaju, jer ne moguda odolim – veličam ga bezgranično kao svetlost, kao život. lepo je,poveruje(m) u zablude. Nespretno mu uhvatim pogled: smeši se, vatrapucketa - rado bih uronio u svetlost blaženog neznanja... Beznadežnoga zavod im u sebičnoj želji za posedovanjem. Plivam po njegovojmladosti, uranjam bez ograničenja − neodoljiva potreba uhvaćenamrežom opsesije.

Sasvim obično upoznavanje. Odvažan je u svojoj energiji, izbegavamda ga pogledam u oči, posramljen, nesiguran da li ispunjavam njegovepotrebe... Bezbrižno bih da uživam prepušten iskrenoj, naivnojm ladosti, krhkoj sreći. Bolje je nego da ostanem zarobljen uprevaziđenim osećanjima, da klizim u prošlost, u bol za jednomosobom, dozvolim sebi da ga i dalje volim, naglašavajući ispovest duše,nadahnuće srca . Zar nije dovoljno što ga u snovima molim da poželinešto, a on uporno odbija da mi odgovori Tera me u osećaj patnje, ukojoj, osim njega, nema ničega - izbegava (m) razmenu doživljaja,primamljiva obećanja, ludačka iskušenja, tamne senke... Ne tražimsigurnost u grupi sličnih zanesenjaka, u njihovoj iskrenosti ilineiskrenosti, jer se smelo suočavam sa vlastitim osećanjima.


7/79

-6-

Taman nam je ova avantura nedostajala

Glupost je čest ukras lepoti. Charles Baudelaire

Taman nam je ova avantura nedostajala. Svirep uvod u kratkepripovesti. Hronološka zb(i)rka graniči se sa besmislom, ludilom iliprosipanjem mudrosti. Mada sam kriv – nevericom, mračnim intrigama imuškom sujetom upućivao sam ga da mu štogod ne promakne,požuri vao u greh, nagovarao ga da otkrije tajne seksa, a seks jeopijum…

Prst uperen u skrovita područja ožiljka - posledice događaja i ljudi.Kao da sam želeo da stvorim stranca od Zlatka gurajući sebe u stranu. Ne ponaša se suprotno očekivanjima. Želi sve da spozna, sve da proba.Donosi nevolju. Sluđen seksom. Bez osećanja krivice. Histerija od onihstvari . Već ga i sama priča uzbuđuje…

I evo dičnog junaštva, feeling ... Džabe se uporno trudi da nađeopravdanje. Nažalost, nisam više raspoložen, prenuo me je iz sna, ulivaomi je previše poverenja protekle pola godine, koliko smo u vezi. Unevolji sam od kad blesnuše bolne munje u prenatrpanoj glavi, euforija zbog glupe komplikacije kojoj sam doprineo. Uzdrmana stvarnost istavovi:

„Dragi mi je preljubnik, u stvari on je izdajnikizvrnut ruglu. Ide mi na

nerve, stvara strepnju i gađenje.“ Degutantan sam, pa šta?! Ne zanima me da li to nekog vređa.

Poravnavamo se lako, oslobađajuće uvek prenaseljeni u drugim.Neverovatno, Zlatka su dobili nezdravi Gvozdeni Vitezovi od

Potencije, pet orica pomahnitalih zveri sluđenih seksom. Ulubljenimozgovi izređali se u nizu: Cepanica, Blentokrat, Vulgarist, Vikač iStegač. Postalo je jasno: Zlatko im je karika u lancu. Dobro, pitam se,

koga prvog da razbijem?! Inače me nimalo ne privlače gruba mušk a tela,ljudeskare, već nežna koja dugo ostaju dečačka...


8/79


9/79

-8-

imenovani pederčiću, dušice...” Znao sam da neću biti jedini, strepeosam sebično od suprotstavljenih želja, iako sam otvoreno navaljivao danađemo zajednički objekat požude, i nametao temu o mogućnosti pronalaska užitka u seksu sa ženom ili drugim muškarcem...

Nemoćan sam pred događajem - traume svesti. „Imaš li još kojusličnu ideju, zagolicaj mi maštu, pa me razori. Šutiraš me pravo uinstru ment, ne izbijaš mi iz glave... Kujo jedna, privlače te fantomskipederi, postaješ jedan od pravih, i to najmlađi, najslađi. Objasni mi to,molim te, obmanom mi srce stežeš.“

Ne želim da autentično rekonstruišem događaj, mada je slika bila

dovoljno jasna, a upravo to činim iz trena u tren. Bolno se urezuje umisao... Nedavno je tek probao, a vidi pretencioznu kuju sada. Najtežidoživljeni trenutak ne izlazi iz mene. Iznenada upadam, ne verujemočima, oni nagi zatečeni, svi do jednog, papirnati likovi pozvani naskandal, prednjače u bludu, biseksualizmu, promiskuitetu,perverzijama, prljavštini, dalekosežnim posledicama raskalašne zabaveležerne devijacije.

Jebena mesta bazara apatije, siromaštva, destrukcije, i njihovestanovnike treba oplemeniti ovakvim zabavama, orgijama – odličnimtemama za prepričavanje... Pružimo im nadu za radost i gadost.Raspireni sukobi neposredno održavaju stvarnost. Uz sliku iluzionističkepredstave gube sebe iz vida, skreću pažnju sa svojih nevolja zaokupljenisa pola sata sreće.

Histerična vriska se čula, neutešno zapomaganje, bolni užitak.

Unezvereno sam uleteo, zatekao neverovatan prizor, živu sliku pakla. Nije moguće! Dvojica ga čvrsto drže, treći se zabada u njega. Ostaladvojica vitlaju svojim mačevima... Golo, jebeno zaprepašćenje. Neimenovani su, bezvezni, glupi ravnodušni pogledi, nemasvedočanstva o njima. Kog su staleža, porekla povlašćeni, odakle su?! Izmnoštva znakova pitanja i uzvika... Zlatko se prepustio banalnim,beznačajnim apsurdima. Zanemeo sam, ne mogu doći se bi. Glupobuljim, gubim se u trenu, oči nikako da siđu sa njega, odličan provod...Zlatko je savladan i sažvakan. Da bude još gore, najstariji mipobedonosno prilazi u igri gneva i inata i zahteva da im se pridružim nabojištu, da im se naguzim, popušim... Podbunjuje, oduševljen dodatno


10/79

-9-

poentira dripačkim komentarima. Ne volim taj pogled... Iživljavanje, pakome šta zapadne. U čudu, nisam imao ni želje ni snage da negodujem,pogubio bih se u zamerkama, uvredama, gnevu animalije, a najradije bih

se sa njim a iz očaja i poniženja zubima klao. Gledam u njega, jako su gastisnuli, zarobili, još jedino ume da vrišti i trza glavom. Ovako, dakle,testira granice mog strpljenja, gornji nivo moje izdržljivosti. „Gledam utvoje suzne oči... Ne mogu da izdržim taj pog led, položio sam oružje,umesto napada kukavički poraz priznajem, umem da lajem, ne i daujedam.“ Bežim iz stana, iz stvarnosti, iz sebe odvijugam... „Srećno idoviđnja.“

Ne uspevam da potisnem sablasnu, bolnu pomisao. „Čak se ne sećamšta sam prvo pomisl io kada sam te narednog dana ugledao. Nepodnosim bolne misli, emotivne rane ne umem da lečim. Kao što nemogu bez poetskih elemenata...“

Savlađivao mi je nemoć i strahove, prenaseljen sam njim. A upravo tanemoć i strahovi potiču od njega. Slab sam, preos etljiv. A sada postajemi nemoćan. Bio sam oduvek spreman i za ovakav slučaj, mislio sam da

sam nesalomiv, savitljiv, sada sam poražen, boli me pripadnost ljubavi... Kada duša klone, ne pomaže čak ni povez preko očiju. Bezbroj pitanja, anijedan ispravni o dgovor. Overio sam svoje stravične slutnje i strahove. Dva osećanja istovremeno me progone, oba zapletena nagim telima...Krivo mi je, krvicu svaljujem na sebe, bojim se da ne izgubim Zlatka.Tražim smisao svoje ranjivosti, a za Zlatka opravdanje... Kada se svinaslade nevinom mladošću, ja ću mu iznova posvetiti pažnju. Nesreća

pronađe nesreću. Brzo sam smekšan. Pokoravam se izneverenoj ljubavi,uporan i dalje sam samo učtiva budala. „Jebali te petorica veličanstvenihcinika, sad si napet, odvratan, smešan ... Glupa kurvo, gadiš mi se, kadaću samo prestati da analiziram situaciju u kojoj sam te zatekao, tebe ikonačnu dimenziju tvog ličnog usuda. Tvoje slobodno ponašanje nenailazi na moje prihvatanje. Ne želim da slušam zamršenu priču koju neumeš da razmrsiš i sročiš. Izgubio si sebe. Je l’ ti seks postao jedinousmerenje?“ Zapinjem, jecam, krijem suze. Obojica smo očajni... Misaono stanje mi je žešće sranje. Reči iznevere misli. Reči razigravajudušu i traže utočište... „Osetio si moje prisustvo u daljini, pre nego štoću stići do našeg doma, pre nego što ću upasti u sobu izbezumljeno, i


11/79

-10-

panično si počeo da vrištiš...“ Od uzbuđenja ne može da diše. „I da želimne mogu da uzvratim. I ja sam mogao, da sam hteo, bezbroj puta uzetizajedničko obeležje gej sudb ine...“ Paralelizam, duša se uveksuprotstavljala telu. Vrišti – vrisak užitka ili negodovanja, cmizderaj igrcanje. Ni reč nisam izustio, bespoštedni ishod osude – prodoran zaopogled je bio dovoljan. Znamo se... A sada još i dodatna pomisao da meu stvar i ne voli (ključ opredeljenja) nego me se boji. „Jebaćeš se sa svimakojih se bojiš? Jebeni glupi mali mazohisto! Poznat ti je epilog – oprostiću ti i poželeću te sa rezervom, mada to sve nema smisla...“ Želimoje prisustvo iz navike. Boji se samoće baš ka o i ja. Nestrpljivo me

očekuje čim se udaljim par koraka. Prihvatam činjenice o nama.Neobično stanje svesti. Zlo činimo samo sebi. Srce mu ludački tuče. Svenam smeta, za sve imamo opravdanje u podlom podivljalom socijalnomokruženju koje nam ne da mira. Konfliktna zajednica u kojoj su stalnoprisutni sukobi, netrpeljivost i napetost onih koji bi da zaposednu tuđeživote. Da bih prekinuo nepodnošljivu tišinu izustih:

„Pagane - pogane sam naravi, slavim prirodnu dekadenciju ali se ne

boj moje osude, utiska i reakcije. Rešili smo problem. Lotos, cvet kojiopsesivno volim, raste u prljavoj vodi... Ne koristim situaciju ni da bihnametnuo svoju superiornost. Nije te bilo zabavno gledati...“

Nisam zloban, ali u sebi izgovaram:„Samo zaboravi na stare zasluge koje poseduješ, zar prema tebi da se

ravnam?“ Posmatra me i smeši se, poziva u našu stvarnost, opsesiju, čednu laž

i iluziju. „U dobroti si ukorenjen“ – njegove su reči. Laska nevaljalac – „Rekao si, Ljubo, da pronađem mogućnosti za izražavanje svih svojihsposobnosti, ti si me pazio, mazio i razmazio, ali...“ Neka zaborav dođešto pre. Dosta sivila, gužve i energičnog smeća! Zlatko mi prvi putdonosi brigu i nevolju. Njegov majušni život naglo je krenuouobičajenim tokovima presvlačenja činjenica. Početak prljave ljubaviuvija bokove, izvrgava se ruglu. „Ko si ti, Zlatko, da li si ti lažni junakmoje bajke? Baciš me u žbunje, izgubiš pa tražiš. Tako je to sa tobom.“ Postaje jedan od onih najgorih, primitivnih, loših glumaca... Svi su bilioduševljeni. Ugodno im je ispunio noć. Hvata me panika kad pomislimšta će biti dalje, trudim se da ga sačuvam, da se ne otopi ljubav do


12/79

-11-

kraja, nije više nedodirljiv, ne rastače se u svemu u čemu smo skupavezani, u čemu postojimo kao jedno. Šta da radim? Šta nam nedostaje?Parčićima ljubavi se ne zadovoljavam. Sve ili ništa. Ali jebeno je to što ga volim... Kao da sam već doneo o dluku, ne gubimo ljubavni spoj, glupaepizoda se ovde završava. Sve nam je u jebenoj krajnosti, jednostavnosmo takvi. Opsednutog, preokupiranog njegovom lepotom progoni meosećaj koji ne umem da iskažem, kao što ne umem ni njega da izrazim. Na prvi pogled značajno dešavanje brzo se gubi u sećanju. Jedino štosujetno moram jeste da brišem fotografije, jer guza mu nije višeoptočena zlatom i mojim poljupcima. „Ništa lično, tvoja guza tvoja stvar,

mada strep im da li ću uspeti da zapamtim prvo uzbuđenje, da li ćuzadržati preuveličanu viziju onog izdanja koje sam voleo, zbog kojegsam patio? Ranjiv sam... Da li još uvek možemo imati osećaj, istidoživljaj?“ Pristajem da i dalje život delim s njim... Ali da li je njemuseks, zajebancija, žurka imperativ? Da li je sebi jasan i dopadljiv kadame dobro uhvati za falus, a tren pre toga crveni i pravda se? Ako je većpokrenuo jedan nezaustavljivi proces, da li da njegovoj kreaciji dam

doprinos. Nova zanimacija, ubu duće plen delimo, kratko i jasno, tražimolika koji će zadovoljiti dvostruki potencijal. Da natovarimo još jedno zlosebi na glavu, potvrdimo slabost i bizarnost, koja neobično, mističnoprija u želji da blud postane stvar navike. Sutra je novi dan. A jebeno sesećam, kada mi je prvi put pružio ruku, kad smo se prvi put poljubili...Preskačem opise robovanja slabostima, emotivne praznine, patetikeopredeljenja koje određuju osobu, njen karakter, sve... Nesigurna

priroda izbegava pogled u oči, ali i dalje određuje priču tromihdešavanja. Izgubili smo pravu priču o nama, ništa više neće biti isto... Stalo mu je do ovog lika, a i meni do njega – jedino je to sigurno. Dao seu raspon od lepote do straha, proždrljivog užitka. A sad još i ovaj okvirkoji nam se na meće, u kojem se sudaramo. Najpre sa činjenicama, azatim sa ljubavlju. Strepnja da ljubav gubi snagu i da pobeđuje crnilo. Najpre sa sećanjem na prvo seksualno iskustvo koje smo imali, a zatimna letargiju emocija koje su se smenjivale u težnji i protivtežnji. Ishod:bol, radost, rast i slabost - sudar slobode i prinuđene dogme. „Molim te,zadrži osmeh slatki. Evo, leto je, paganski proslavimo smenu godišnjihdoba, ima smisla...“ Sve nam je nekako u jebenoj krajnosti. Psovačke


13/79

-12-

uvrede i ljuti začini se jedino kobno pamte i beleže. Svaki jebeni putpočinje prvim korakom – to se zna. Pokušavamo se izvući iz ovesituacije kratkoročnim pamćenjem. Gledamo stvari otvorenim očima.Treba izbeći labilnost i prevrtljivost, pomisao na osvetu i mizernokinjenje kakvo u ovakvim ili sličnim neprilikama priređuju kukavice islabići. Ne doziram osećajnost, dajem sve od sebe, svu blagost intime, da bih dosegao nove prostore slobode. Stvorimo ugodno stanje, beg udugu šetnju, kratkotrajni zaborav. Vidik novog predela motiviše, zaljubljen sam u beskrajna nepoznata prostranstva. Uplovimo ukreativno stanje! Započnimo već jednom naše putovanje! Da napravimo

najpre bezbroj krugova po centru grada...„Što um stvori, to punom snagom i žestinom izbija na površinu,

odbacimo realnost i zaplovimo!“ Boli ga što više nije bez greha...Umirujem mu savest:

„O tome je trebalo da misliš ranije, uživaj, makar nam nije dosadno.Ne dozvoljavam ti da nosiš moje čizme, nemoj da mi kradeš foru...Leto

j, ludače, zajebantu, ako ne izdržiš bez dr Marte ns, baciću ih u smeće.

Nemaju veze moje glupe čizme i tvoj način života. Budi originalan, terajpo svome iz duše, a ne iz smrdljivih čizama, glupog slavnog i posranoginata, ne budi ljigav, ne nameći sebi moj izgled, bezrazložno se mučiš.Ne volim tvoj ina t, crpiš mi energiju. Šutnem te sa čizmama u dupe sveu šesnaest! Razumeli smo se? U ove lenje letnje dane čizme su tidobrodošle? Ne preteruj više. Nema ograničenja, mada glupost sputava, kao reklamna industrija veštačkih snova. Šokantno izgledaš, vrati

rokerke i kožne pantalone! Teraš po svome, stalo ti je samo do dobrezezancije, ovladao si zajebancijom, a sad još i promiskuitetom...“ „Mogao si sve to da mi kažeš i bez popovskih saveta, minimumom reči,ali ti umeš da mentalno maltretiraš, Ljubo - trubo!“ Prepuštam se ljubavi,zaluđen sam ljubavlju, njegovom mladošću i izgledom, umesto dabudem na oprezu.

Uvek nešto došaptava i bez predaha pravi probleme, unezveren sam jer ne čujem šta mi još dobacuje, „Kupam seeee, jebi se!!!“ Umesto da seobrišem, peškir mi ispada iz ruku pravac u WC šolju. Pravo sranje!Popizdim zbog smotanosti i glupih sitnica o kojima se ne govori. Lošese osećam, sav sam blokiran nesigurnošu i ko zna kakvim glupostima.


14/79

-13-

Plodno tlo za razvoj provokacije, nezadovoljstva i besa. Ne volim tajnadrkan izgled, trendy povezan, potpirivan tračerskim gejizmom.Saglasan sam: „Hodaj nag, dođi tako do punog izražaja, ako ti toodgovara. Sve možeš osim preljubničkih govnarija. Odskači od šablona,sapunastog klišea, plastike... Budi najzanimljiviji k lovn, droljice muška. Oblači moje dronjke, gledam sebe iz sredine osamdesetih - mlad,buntovan, kontroverzni konceptualista, lepi aksiom... Istraživao samgradove, ludovao po Mariboru i Zagrebu - zezancije u Segedinu iliBudimpešti...“ Dosta više bolesne melanholije! A Zlatko kao da je krenuona neki supkulturni skup... Propisano telo, lepota, stil, unapred određen

način nesklada – on nije oličenje lične slobode. Sasvim mi je dovoljno što znam ko je i šta je, kao što i on zna sve o meni. Nedostaci supredv idivi, jedino dokoličari tragaju za savršenstvom, traže od drugihono što oni sami nemaju i ne umeju da pruže. Uvek sam bezopasan iradije ne bih da znam sve odgovore i otkrijem sve tajne – koliko će sveovo da traje i koliko košta? Sve pre ili kasnije, na pred - nazad, gore ilidole, postane treš. Mada nije treš sve što se tim imenom naziva.

Zahvaljujući pustoši i stado se brzo rastera i rasturi. Bude nas pa nasnema... Radujmo se, slavimo strast i uspeh, pozdravimo Sunce, krenimose prema Suncu. Sunce je dostupno svima. Sloven sam, poklonikbezgrešnog, večnog Sunca. Tamo gore nije pakleno vruće već vladaneizmerna svetlost i radost. To je svetla tačka, večna tišina koja mutisliku ovde dole u mraku i paklu.

Još kada krene u život ovako skockan, pun pogodak, džiberaj ide u

renomirani restoran sa mnom na ručak. Srećan sam. Bode oči, a ima jošmnogo toga u ponudi. Uživa u neprijatnostima koje stvara. Dobićenaklonost okoline za svaku od šest boja na sebi. Ulični teatar. Baš jesmešan i uzbudljiv. Moćan kontrast sa mojim belim lanenimpantalonama, belom raskopčanom, dugačkom i širokom košuljomkojom skrivam naslage celulita. Na nogama bele platnene „starke“, i naglavi ogromni, beli, platneni šešir, a u glavi - oluja.

On je sila moćne mladalačke destrukcije, a ja ležeran i nezategnut. „Hajde sada, Zlatko. Perem ruke od svega, a ti obraz. Rekoh da seizgubim, a ne da se družim sa tvojim prijateljem. I neću raznoraznesalate. Hrskavu feta salatu i salatu od morskih plodova ne umem ni da


15/79

-14-

razlikujem - gađaću te veget arijanskim tanjirom, prestani da zvečiš,kanto! U snobovskom kafeu hoću pasulj sa kolenicom. Usrao si cilj, kao isvoj izgled. Uvek je po tvom. Obrati malčice pažnju na sebe. Tebe višeniko ne može da spase. Najgore je kada ne uočiš da si arogantan,tvrdog lav, monstruozno prkosan. I još nešto – ne poziram nikad i nigde,kršim sva snobovska pravila, to ti je jasno?“

Pravo, dobro, opipava me... Koje sam ja sreće... I naravno, ne zanimame sada njegov drug. Užas koji nas u kafeu dočekuje. Naučio sam popušiti. Hvala na pažnji i bolesnom inatu „lenja guzo“ - „To je zbogtoga što ti nisam na vreme dao metalnu pedalu, korpu i šutku. I ne širi

više paniku. Dužan si mu piće, i laskavu duvku možda? Imun odgovordaj kasnije, sada veselo španciraj pumpadžijooo...“

Let o je, ljudi golišavi, svi osim Zlatka. Po ulici radosno skače u ritmuludom, misli, izvukao se. A ja se radujem svakoj njegovoj toploj reči. Gde smo ono stali, a da, nisam zaboravio incident - pravo samdžangrizalo: „Vodi računa, drugi put se makar dobro prodaj. Prosti tucači su

uglavnom dosadni... To je bila početnička trema, naredni put ćeš već bitibolji. Ne sećam se toga modno osveštenog prezervativa što sedi zašankom, nazivaš ga Emil, da bi napredovao u društvu voli da tračari i prostituent je, mala d rolja...“

Neopisiva moć iživljavanja približno istih generacija i vizuelnihpojava. Osetljivi klinac, bezlične maske gej nesklada, trzavac satračerskom opsesijom. Tipičan, konkretan primerak našminkanog peška,

prerušen u peška, trebalo bi da zna, da to št o jeste druge ljudepreterano ne zanima, osim onih na gej pijaci - a pitam se, zašto bi ih izanimalo?

Kao da među gejevima nema prijateljstva, zbog grča ljubomore, sujete, uz obavezne osećaje usamljenosti, napuštenosti, neprihvatanja iodbačenosti emotivno siromašnih mašina gej buke. Bespomoćni, a silese bojažljivo, preteruju i rugaju drugim bespomoćnicima. Ne umeju daizraze svoju stvarnost, usklade sa opredeljenjem. Ovakvi likovidoprinose da nam ljubav ostane još dugo pod zabranom. Ali ništa boljinisam od njih, potrebno je da neke stvari sam sebi pojasnim,- moralne


16/79

-15-

dileme i licemerstvo. Isti sam kao i oni, jer me upravo oni opsedaju,doprinose razmišljanjima – intrige, pakosti i zavisti...

Na javnom mestu asocijalan sam, neprilagođen, to nije razumnoponašanje, na drugost nesvesno ukazuje. Radije bih cugao pivo, utapaonapetost i izgubljenost, družeći se sa svojom ekipom ili, recimo, dragimDenisom i bacio u zasenak obojicu. Rado je u mojim mislima,fantazijama i...

Malo je ljudi poput fantastičnog Deni sa. Beskrajno prijateljskinaklonjen (u njegovom društvu sam se zbližio sa Zlatkom), doprineo jenašem zajedništvu. Prihvatio nas je podjednako. Pomogao nam kada

smo bili u krizi. Denis uvek raspali maštu. Inteligentan je i pronicljiv,srdačan i opušten. Moj simpatikus, izazovno zagonetan, skladan usvemu, umiljat, urođeno blag. Divan dečko - privlači poput magneta. Otvoreno izražavam privlačnost koju osećam ka njemu, ne štedim rečidivljenja i hvale, oduševljen sam njegovom pojavom. Blista, uveren,doteran, stilizovan. Pokazuje ukus, a ne materijalno bogatstvo. Slasnoprelazim očima preko njega, mislima ga dodirujem, mazim... Maštovito

duhovit. Imam dojam da su mu sve želje ostvarive, a snovi realnost.Savršene je kulture, nesebične komunikacije. Zaslužuje status „lepotan“.Emotivno dopadljiv. Beskrajno nam je privržen, strpljiv - blagost udosluhu sa telesnom lepotom. Dečko dobrote, vredan pažnje - odličnoga poznajem - opuštena elegancija ličnosti, prefinjen... Retka je pojava.Nasuprot mojoj masivnosti, vitak, bele puti koju obožavam, visokog jestasa, crne kovrdžave kose, zelenih očiju, uskog lica, ogromnih usana,

uvek sa osmehom... Nezaobilazan je, volim njegovu svežinu, mističnostkojom pleni, i kojom stvara pozitivnu energiju. Voleo bih da znam kolikomu značim, ali čemu kada pravi značaj uviđam i crpim. Već svojomblizinom, momentalno me uzbudi. Kad god možemo „neopaženo“ sedodirujemo, kao što to dečaci često čine. Za početak pogled u njegovimočima skriva želju za igrom. Polazi mi za rukom ili za... Suptilna erotika,bez ijedne izgovorene reči, kad skupim hrabrost, njegove guzovegnječim, ujeo me je jednom za rame, nisam ni nameravao da se branim ibunim... Trudiću se da ne kvarim igru, a tako bih rado u zanosu... Zlatkoi on su stalna veza za mašta rije u dosluhu sa stanjem u kojem sam.


17/79

-16-

Denis ne želi da se takmiči sa ostalim mladićima, ne zanimaju gapravila uličnog gejizma, dakle, nije obezličen, i to je ključni razlogzašto me privlači. Bezbrižan je i razigran u mojim očima i mislima... Dabismo postali bliski, bilo bi dovoljno da se bolje upoznamo. Dovoljno jerazličit od drugih da bih rado pomahnitao za njim... Takvu prirodu trebaslediti. Nadjačava svakidašnju buku i mrtvilo apatičnog sveta, on je nekoko bi da nas nasmeje, ohrabri, a to što je gej ide mu u prilog,neverovatno, zar ne? Ne krijem da sam ludilom obuzet, pomućenimumom seksualnim utapanjem žuborim u njemu. Bojim se da bi onizrazio svoje gađenje. U svakom slučaju, dobiću čiste treš činjenice...

U kafiću je tiho i jedva ima gostiju, obožavam udobne fotelje, plenime rustični pod od dasaka, debeli sloj laka - maštam o jednom takvomu svome stanu i kako vodim ljubav na njemu...

Kad god ugledam police na zidu, slatko se nasmejem. Tu međupraznim flašama i keramičkim vazama, jednom sam sakrio knjigu ikladio se da će ostati nedirnuta, još uvek joj ćošak viri kako sam jenamestio... Možda je trebalo da, poput našeg eminentnog književnika, i

novčanicu skrijem u njoj, sve u nadi da će je neko makar poštenoprelistati. Knjiga je nekada bila čovekov najdraži prijatelj, danas je toseks! Površno se čita, nema se vremena, a i seks je na brzaka...

U ovaj popularni lokal se izlazi samo vikendom, a ostalim danima zavreme radnog vremena. Veseli doček. Leti je puna terasa, promenada, zimi izlog, stol ovi su okrenuti ka ulici, baš kao da smo u Parizu...

„Trči, brzo, brzo, poljubi ga u ... osmeh ranjiv. Pokaži mu odmah

svoju... pravu stranu. Ne želim ti stati na put. Zanima me da li smo ikadabili bolji? Poduči ga o tvom poduhvatu i ne obraćaj pažnju na mene.Kada se mrštim, tada mrzim sebe. Nekad sam klistiranog uma.“ (Bašsam zajedljiv prema nesretnom dečaku). Ne želim ga ni iz bliza, a ni izdaleka. Svi ti mirisi, puder i maskare, urođena sklonost, ženstvenmuškarac. Sedeću za stolom u ćošku i popiti l itru kafe, i dalje samneprilagođen. Promenio sam položaj i okrenuo glavu na drugu stranu. Zurim u nedužne namrštene prolaznike – kada mi ne ide, okrivim drugei rado izazivam nepotrebne polemike. Nije ispravno ono što činim,sećanja nadiru, uznemiravaju.. . Izluđuje me sada, baš kao kada nekočeprka po mojim stvarima, rukopisima, šta god to trebalo da znači.


18/79

-17-

Pokušavam da živim od onoga što napišem, uvek mi se nešto potkradepa sam na početku te priče (a priča bi polako da kruži, ako imazainteresovanih koji željno očekuju razvoj događaja). Ne želim dagledam prizor. Prijatelj mu je fensi, poderan po nekim detaljima, izobesti i prezira napuderisan, otkriva svoje ženske principe. Vrhunskacica. Mladi uličar na to što jeste gleda sa stilom. Može biti samo geni je,apsolutni fenomen. Smeće nas zatrpava i mi ga radosno konzumiramo kad god nam se svidi ili ne svidi. Baš sam glupo očajan i zajedljiv. Zaštoljudi vole da ekstremno skreću pažnju na sebe, šta će im sve pasti napamet, zar im nedostaje ruganje, uvrede i prezir gorih od njih ili su

jednostavno mazohisti? Na prezrive grimase gumenjaka, on se neobazire. Svaka mu čast kad tri puta na dan vežba u teretani, telo trebasrediti i upicaniti se impresivno. Mora se ako želiš da budeš seks mašinaza pravljenje love. A promiskuitet je samo loša navika. Prizor govori višeod reči, kad se već ne ume baratati rečima. I dalje su u modipolupismeni krimosi, ratnici, heroji, vitezovi od mišića – fizički ideal ipokoja muška droljica. Misli samo na sebe i priča o sebi kada ne

ogovara druge. Ko sa kime, kada i kako, kakva guza i alat... Sve to uzminimum reči. Ne zna šta bi sa sobom, ali, ah, zna šta bi sa drugima. Nosi samo roze i žute linije, leto je i to je u modi kada je u pitanju perje. A rogovi? Rogovi su impozantno naj veći! Za njega su uvek u zapetomstanju! Upućen je u scenu do bola... Istetoviran je tamo gde pogledsvakog ne dopire. Nakit, tabakera, skupocene neizostavne sitnice.Turbo- folkom energično neguje svoj i onako bogat intelekt. Skoro da je

izgubio identitet pa je poželeo drugi, dobio je intenzitet ukusa, u tome je ključ njegovog uspeha. Reći ćeš; „Bio je nekada lepši i moćniji, jednaljubavna afera ga je unazadila.“ Kako se može izgubiti ono što nikadanisi imao? Svi treba da se pozabave njegovom dramom... Šta bi ostalood njega da ga raščlanimo, odvojimo od tipičnih ženskih stvarčica iskinemo šminku (ne želim znati!) ili je dovoljno pitanje - kakav mu jepogled na svet? Eto, ako želiš, biće i moj idol, uzorna privilegija, zvezdavodillja!!! Lep mu je izbor haljinica i perli. Jaka maza... Još da pokuša dase makar na tren odvoji od narcisoidnog sebe, pohvale ludosti isamosažaljenja, furiozne apatije. Divim se njegovoj odeći sa potpisom,kao i očupanim obrvama – tako je elegantan i istripovanog izgleda,


19/79

-18-

crvenih obraza – i posebno napućenim dopadljivim usnama. Vapaj iveličanje frustracije i depresije. „Zamoli ga za spisak tretmana koje ćemoda obavimo da bi i mi postali zavodljivi.“ Vrcka guzom u parkovima,višenamenskim ambijentima, javnim klozetima i mračnim prolazima,sačekuje žrtvu. Da, da, to su samo najbliža mesta za dogovorenisastanak. Ma ništa ne znam, glup sam. Ali ima da svi imamo tankeobrve, obraze i čela što blistavije, što ljigavije, slatko. Na uvid nudi svojefotke. Svi žele da budu kao on! Jako to žele! Jao, kako mu je dodijala ženska konkurencija, samo da nam je znati. Čopor podivljalih pasa lajeza njim, a on niz ulicu vrcka. Nabacićemo sve što je poželjno. Ima da se

doradimo i formiramo. Gej industrija prepravlja ljude po svojoj zamisli iprogramu gej proizvoda. Za obožavanje je prirodni užitak, ne želimmodifikovan seks. Volim kada ispred i iza svega stoji prav i zdravemotivac. Gej vrhunska znamenja, kultura, muzika, film i književnost,slabo utiču na ponašanje ovdašnje populacije, prednjači pornografija,objekti seksualnog čina, snobovski izgled, a promiskuitet nije dalekoodmakao. Ultrasuper nešto i mi da postanemo nešto! Nestrpljivo

čekamo predloge razmetljive i nametljive. Obeshrabrujuće je dalje ovakoživeti u savremenom svetu. „Glupo je, Zlatko, pravdati se, dečko je upravu. Moramo pod hitno da poradimo na sebi!!! Otkupimo tuđi izgled.“

Naložen je da mu je seksualna moć čudo i počinstvo izuzetno. Dauvek on bira partnere i određuje cenu. Uh, narcisoidan razvija besmislice- da ima nečeg impresivnog u njegovoj lepoti što ga izdvaja od svih.Molim, opšte je mišljenje da je veliki, pravi i da ga svi žele i jure. Teško

se uspeva odbraniti od popularnosti u visoko odabranom društvupovlašćenih. Mučna idealizacija slike o sebi. Glumi, a kada će živeti? Neumem da slušam ovakve priče jer se osećam užasno potcenjen. Ono štopriče umeju da stvore, priče umeju i da unište. Ponekad osmeh govoriviše od reči i priče... O ukusima se ne raspravlja, a zašto ja to ovakopodlo činim? Zaslužujem osudu, prezir i narušen autoritet.

Ne jebem hitove, nikada nisam imao strpljenja, ni smisla za to, madami je širok ukus kada su likovi u pitanju. Burnim, promenjivimraspoloženjem, pomišljam na stare ljubavi... Ostaju neizbrisiv uzburkantrag. Nedostaju mi stari ne razdvojni drugovi i životne okolnosti, bolesnisam melanholik, nedostaju mi najblaži sedativi; prepoznavanja dragih


20/79

-19-

ljudi. Kada će doći vreme olakšanja? Postoji li negde normalni život bezsmeća i raznorazne truleži?

Volim ja ženstvenost muškarca. Tačnije, volim prirodnu ženstvenost koju naglašeno poseduju pojedini muškarci, nevinu ženstvenost u njima, neizveštačenu ženstvenost, onu koju muškarac možda ubija u sebi, onukoje se stidi, onu koju bezuspešno skriva ubijajući senzibilni deo sebe ilitražeći u sn ovima i na javi nekog pred kim bi bio prirodan. Smeta mi kadšminka animu, dograđuje, uprošćava svoj intimni karakter, svojuženstvenost. U stvari, volim podjednako i žene i muškarce, tačnijenjihovu ženstvenost.

Napokon krećemo u lutanje, landaramo po ne poznatom mrtvom delugrada. Sve što činim – činim sa željom da se zabavim, bez imperativa dase nešto mora. „Ružičaste naočare i grad je tvoj. Više si mi negopodnošljiv, jer si nepopravljiv slučaj, veličaš preterivanja, sećanja izprošlosti... Osvajaš snagu libida, upoznaješ sebe do srži. Uživaš u svojojpravoj prirodi i ne zanima me šta ti je on rekao i kakvo ima mišljenje omeni. U znak protesta tražiš sitnice.“ Davi se u sladoledu... Hodamo do

napuštene železničke stanice, naše tajno mesto za vođenje lj ubavi savešticom - živom maštom. Ulaz nam je ograničen, provlačimo se krozrazbijen prozor. U prostranom tajanstvenom mozaiku od vlage i patine,niko osim duhova i nas. Zlatko ne zalazi. Iskušenja dodira patine,zapušteni snovi napuštenih priča, komadići zarobljeni u paučini. Ovdevlada skladna melanholija u koju unosimo deo naše intimne memorije.Spokojno mesto, simbol neminovne prolaznosti i odbačenosti jednog

vremena. Nekada mesto polazišta, danas je van svet(l)a. Postajemonjegovi redovni posetioci i n a taj način reanimiramo prostor za potrebeskrivene ljubavi. Počasni pozdrav ljubavi.

Bitno nam je da smo na čarobnom mestu. Potucamo se od nemila donedraga, delimo doživljaj i prostor tajanstven sam po sebi. Na oronulimzidinama pomalo sablasne čudne boje, izbeljena mesta označavajuogledalo, red vožnje i zidni sat. Želja nam je da od ovog mesta, kojezaslužuje novi izgled, jednom načinimo muzej ili galeriju sanjarenja.Možda nam i uspe da uobličimo tu ideju, povežemo slike iz mračnihuglova. Bilo mi je n ajmanje važno kako da ga obradim. Samopouzdanosam gledao u dignutu mi alatku, koju je lizao plamen razjarene vatre i


21/79

-20-

Zlatkove razrovarene pulsirajuće utrobe. Trošimo se nemilice... Šta smosve doživeli u jednom danu, ne računajući onaj ružni prethodni. „Ž ivot jekurva, to joj je posao... Uviđaj stvari na vreme i usisaj ih cele, slikerealnog...“ Psovka mi je simbol slabosti, sama se od sebe otkači,iznenadi lakoćom i prirodnosti označava priprostu stvarnost usimbolima - omakne, kad iskače ne bira mesto ni društvo, izbije iunazadi. Iskren sam, zažmurim pred prostaklukom, strepnjom igađenjem.

Danas fantastika a sutra činjenica A.T. i M.T. u petak rano ujutru napala je grupa nepoznatih muškaraca koji su

ih maltretirali i tukli pištoljem. Sve je počelo oko 4h u fast food-u "Mil-Mir" naBulevaru oslobođenja 11, gde su dva mladića svratila. Nepoznati muškarci supočeli da ih provociraju i dobacuju im, pa su A.T. i M.T. napustili lokal. Međutim,

trojica momaka su krenula za njima, a jedan je izvukao pištolj i udario M.T. policu, slomivši mu jagodičnu kost! Isti muškarac je zatim pucao u pravcu A.T. i

jedan metak je mladiću probušio nogavicu. Po dolasku policije grupa nasilnikase već razbežala sa lica mesta. Kako "24 sata" nezvanično saznaju, motiv napadabila je (pretpostavljena) seksualna orijentacija A.T. i M.T.

“24 sata” , 3. 3. 2008.

Kad doznaš da si smrtan , uplašiš se smrti, nestanka, uništenja. Bojećise uništenja , samouništavaš se i tako upoznaješ podmuklu samoću. Uplašivši se bes krajne podmukle samoće iz očaja uništavaš i druge, prve, sve koji ti se nađu na dohvatu pakosti i mržnje. Zlo je neizlečivo ,zaklanja svetlost.

Kad jednom stignem do kraja, do dna nemira, voleo bih na samomkraju da izbegnem crnilo. Kukavičluk i pat etiku.

Skrivena u beleškarenju, slobodna ljubav ima cenu. Takva ljubavuslovljava i najveća je kazna u kilavom društvu, među grešnicimaprepravljenim u novokomponovane vernike intrige, sujetni, koji su


22/79

-21-

zaposeli tuđe živote, i koji uvek izbegnu odgovornost za sve svoje glupedogme i zločine. Čitaju površno... „Juče sam ugledao najbolji grafit:KURČIMO SE DO KRAJA! To je filozofija koja govori o nepromenjivojdruštvenoj klimi... Sve se radi iz prinude i prestiža na ovom najlepšemmestu na svetu. Gorke li iro nije i splačina... Gadi mi se močvarno ostrvo:previše je Pijavica, krpelja i komaraca, a trska seče duboko u mesoduše...“ Politička religija, mentalni pritisak, mirno nastavlja karijeru, gazipreko leševa... Trebalo bi im javiti da naoružani narod više n e postoji!Razbiti iluzije. Priroda i sudbina čoveka, vizija sveta upućuje da senijedno mišljenje neće večno održati i da će kazivanje o iskrenoj,

slobodnoj ljubavi postati prirodna stvar. Vremenska mašina će svesamleti. Savremenom tehnologijom stvoriće se (iznova!) i treći pol,protiv kojeg će u početku biti većina, zbog predrasuda i društvenenetolerancije prema različitostima, a zatim će se razbiti predrasude idesiće se novi početak... A dok se to ne desi, otkriću im tajnu:

„U pravu ste – homoseksualne osobe su opasni zaverenici,i treba ih doživljavati kao pretnju,ništa drugo ne rade nego razmišljaju

kako da napakoste...“ Glupe uvrede su argumentovan dokaz zablude i straha od drugosti.

Na primer, homoseksualci su udruženi u tajna društva. Primer -maksimalno nastojim da verujem u religiju prirode...

Obratiti pažnju, podučavati dečake i vodite brigu o njima, u školamadečaci se jure, hvataju za faluse i guze – zaraženi su homoseksualnošćui to čine javno, uz kikotanje, generacijama unazad. Do danas ni ko nije

mario za dečje radosti, ali tome je došao kraj. Treba im usaditi spoznajuo nedoličnom, izuzetno grešnom stanju i ponašanju da do nemilihdogađaja ne dođe, a to je i mogućnost da se iskoreni opaka bolest čijikrajnji rezultat može biti spoznaja l jubavi! Vrebajte ih iz prikrajka ipazite šta rade! Treba da se zna red, „rutinski red“ - ovo je uređenodruštvo! U kojem se prekomerno konzumira sloboda. (Kaže to često iZlatkova mama, oprosti mama...) Mesto boravka – siva svakodnevica ukojoj se pozicio niraju svi, pa i nasilni duševni invalidi. U društvu su,osim odabranih, svi marginalci, zatočenici izolovanog primitivizma udoba konzumerizma.


23/79

-22-

Razni likovi, neki manje prijatniji od drugih, neki su čak i gej, dokdrugi gaje dvostruku pripadnost, u obilju su jednog i drugog. Pasivni ineutralni, dok nas nema u njihovj blizini, a kada nas ugledaju raduju

nam se, a imaju i zbog čega da se bune i negoduju. Krajičkom oka nasnadziru. Težak im je zadatak poveren. Razlučivanje dobra od zla. Osuđuju što živimo zajedno i volimo se. Nemilosrdno vređaju. (Jedinostvoritelji mogu prosuđivati o svojim zakonima i na osnovu njih suditi,ako uopšte imaju želju da sude.)

Vezan sam za jednu osobu, žestoko volim. To je za najgoru osudu -umesto da se usredsređuju na sopst veno zadovoljstvo, radije bi da

učestvuju u društvenim predrasudama, upakovanim lažima, i dadiskriminišu uz propagandu beskrupuloznih fraza. Slutnje i predrasude– u njih se više veruje nego u istinu. Imam li pravo na erekciju?Smejurija?! Konkretna sam ludost i utopija. Ali ne izazivam probleme većih pokušavam rešiti.

Otpor prema razlikama duboko je ukorenjen u zatvorenomsveprisutnom mentalitetu, poretku simbola, religijama i političkim

krugovima. U modelima ugrabi, prevari, unazadi, udari ... (sahraniti žrtveprekopavajući stara groblja...) Programer velikih promašaja umesto dase zaleti glavom o zid, ceo dan poruke šalje onima koji životare uinformatičkom političkom lakrdijaškom prostoru:

“Svi koji nisu sa nama, protiv nas su. Merila vrednosti narodod ređuje. Sam si sebi problem napakovao. Takvi kao ti potapaju procvatnacije.”

Kad poželi nekog da kazni, prozove ga pederom, bez obzira naseksualno opredeljenje, a ta se ljaga ne može sprati. Vest se brzo širi,bez obzira na to ko je u pitanju, etiketirani nema šanse za odbranu.

Zašto ih muči ko jeste, a ko nije gej? Tuđa sreća iritira, vidi se upogledu... Izrežirana demokratija predstavlja iluziju slobode. Nisamuzorni građanin, ne trpim licemerje, imam petlju, a i muda...

Opasno se odražavamo na izuzetn o humano, pravedno i bogatodruštvo. Opasni smo i iz nekog nepoznatog razloga, užasavamo ih. Zazagovarače represije i podele predstavljamo odurne anarholiberale,urbane utopiste, prljave pankere, pedere... Podložne izvrgavanju ruglu. Rekli bismo - bolje b i nam bilo da poštujemo i veličamo političku


24/79

-23-

poslušnost, političku nekorektnost i implantiranu religiju, popovskesavete i život u strahu od sebe i drugih, “naški” model presvlačenjačinjenica,a ne da ističemo slike i (ne)prilike realnog, da ne prepričavam bezbrojne poznate stvari i budalaštine...

Ništa nas ne može sprečiti da nastavimo. Proživimo život jedan udrugom, ne izgubimo igru, Zlatkovu mladalačku svežinu - pogonskusnagu. Ljubav ne gubi na snazi. Stimulišemo jedan drugom intelekt. Lišimo se svih predrasuda! Učimo i istražujmo sopstvenu stvaralačkuslobodu da bismo imali šta da kažemo!

Reče mi da sam pankoidan i da je ravan meni! Nabijam ga pank

energijom. „Panker jednom, panker do kraja života. Anarhija – društvoblagostanja! Više i ne pokušavam d a objasnim da se anarhizam i daljepogrešno definiše kao bezvlašće, raspuštenost, nedostatak zakona i autoriteta u društvu, nered, haos... Još jedna neprihvaćena ideja, jer masa voli vlast, autoritet, oklop i prisilu više od samoorganizacije,društva ravnopravnosti, u kome se živi potpuno slobodno, a da se pritome ne radi na štetu drugih, već uz punu odgovornost prema tuđoj

slobodi.“ – Ovo sam pisao još davnih osamdesetih prošlog veka u jednom listu mladih na mađarskom jeziku. I od tada se ništa nijeizmenilo, ostao sam dosledan svom stavu. Anarhista je neprilagođentotalitarnoj naciji, politici, društvu. Gnevni „pravovernik“ panka. Izdržaosam zub vremena. Pank je polet. Sve se drastično menja, ali uverenjaostaju ista. Pank sprdnja, pivo, pacifizam, kosmopolitizam i naravnoanarhija je ostala ista. A u kojoj meri smo mi ostali isti? Pank je spona

između prošlog i sadašnjeg. Pank reflektuje proročke činjenice. On jenajava događaja... Pank je otpor nasilju! Otpor onima koji nas odvraćajuod stvarnosti. O tpor krotiteljima ovaca za šišanje.

Smatralo se da su to splačine i sprdačine, nerazumne emocije... Poslobodnom izboru određujemo količinu bizarnog smeća. Mogu dablistam kad god pomislim na pank, da živim pank, model ponašanja, daga lično osmišljavam - buntovni sanjar... Nije čudo što se anarhističkiodnosim prema mnogim temama, pogotovo prema gej temi. Ja sam gej,nisam fukara. Nije teško biti gej,ali je lakše i preporučljivije biti fukara. Aizvinite, ko ste vi? Ako želite da budete izopšteni od fukare , a niste gej,glumite da jeste i eto vam rešenja.


25/79

-24-

Pagani smo propeti ka suncu, jedino nas ljubav obara. Paganizam nijeiskustvo svih, po njemu se razlikujemo, razdvajamo, radujemo skrajnuti,obezbeđeni bezbrižnošću, uvijeni lakomislenom ironijom. Ne uti čupromene ni podsticaji sa strane, nismo iščezli, ukinuti, spaljeni, nismehom do smrti pogođeni. Paganizam je u paganinu instinkt gorštaka- iznova se rađa ne bežeći i ne prilagođavajući se progoniteljima. Ništanam ne manjka, jer je sila prirode riznica u nama, a ljubav glavni pojamživotne panorame.

Štipaljka i još poneko Navikli smo već da nam često u dom dođe Štipaljka i još poneko,

kada smo već lišeni pravog društva. Upoznali smo ga jednog lepog danaputem gej oglasa - zanimljiv dečko, devetnaest mu je godina. Nijebuljanfer. A nije ni zadovoljan svojim seksualnim opredeljenjem.Nelagodno se oseća pri dodiru sa muškarcem. Nelagodnost muproizilazi iz naravi. Boji se raspojasanosti. Moralni strah lomi muugodnost, oblikuje ga jer je nevoljen i nap ušten od oca koji ga jestrogo vaspitavao. Shvatamo njegov problem, lišen je emocija, kao imnogi drugi gej ljudi, sva sreća pa ga sumorni nedostatak drugara iprovoda nije gurnuo u drugu priču, u promiskuitet. Progonjen gejinstinktom, utamničenom dušom, spoznajom o sebi, dotrčao je do nas unadi da će dobiti pomoć. Sva sreća pa je nas upoznao. Nećemo gazavesti, upotrebiti, ni iskoristiti kako bi to mnogi na našem mestuučinili. Bolesno je stidljiv i smotan, prava fantazija...

Spadam među one koji obožavaju tuđu, a preziru svoju stidljivost. Treba mu neko pred kim bi pokušao da izrazi svoja osećanja. I poredsvojih mnogobrojnih nespokoja, jedan je od malobrojnih koji su se brzoprivikli na nas dvojicu. Učtiv, lepih osobina, kao takav je i prisutan unama. Proučili smo ga i dozvolili da on prouči nas. Pokušavam da ga

uputim u mudrost i sabranost koja mu je potrebna za odnos međuljudima... Savršeno se uklapa u naš senzibilitet, najbolji nam je prijatelj. Ipak, emotivno nas ne zadovoljava, bez mogućnosti smo da dopremo do


26/79

-25-

situacije koja nosi seksualnu konotaciju. Homoseksualnost se uglavnomtemelji na seksu i drugarstvu, ponajmanje na ljubavi. Zlatko i ja bi da useksu pronađemo razne kombinacije, ali van ljubavnog odnosa - vannaše najdublje intime.

Zaustav ljeni smo pred nevinim ulazom u dečačko lomljivo duhovno i duševno prostranstvo, pred njegovim naglašenim autoerotizmom. Zaseks nam je neinspirativan, zbog toga među nama nema ljubomore,zavisti, sitnih čarki i zavađica, poznate sujetne pojave koju ume daprouzrokuje seks utroje. Obrt u njegovom slučaju nije moguć, čak nepostoji ni pomisao na seks, što je razlog više za iskreno prijateljstvo.

Lišeni smo pravog društva. Savladani poplavom čula, hoćemo daprobamo nešto drugo, da ostvarimo čaroliju koja poti če iz halucinacije...Tražimo naša zadovoljstva. Okuražila nas je naša najdraža prijateljica.Od kako nas je upoznala pre pola godine, nakon jednog celonoćnogdopisivanja, želja joj je da uravnoteži našu seksualnost. Patricija bi namse lako dala i poduči la nas igri vatre, nju ne zanimaju zablude, radijeslobodno čini lančane telesne rituale, olako deli intimne trenutke sa

odabranim muškarcima i ženama (teši me spoznaja da i pored toga štoživimo u pomalo nakaradnom muškom svetu – ženska homoseksualnost

je na neki način prihvaćena...), koji zaslužuju njen užitak i moć. Imadvadeset i tri godine, nepredvidiva, zgodna, divlja mačka. Zaslužujeuzajamnu toplinu. Seksualno eksperimentiše, ne može se svrstati ni na

jednu stranu, pripada onima koji nisu optereć eni seksualnimopredeljenjem. Prirodna je, vickasta i bez imalo stida. Maštali smo da je

vidimo golu. Hoćemo sve da probamo, pa i ono što nam ona želidarivati! Nimalo se nismo unervozili kada je došla jedne noći i ponudilanam sjajnu priliku. Sad je trenutak, dosta je bilo zezancije! Nezapamćeniizazov sa dvojicom homoseksualaca! Opuštena atmosfera, vino, sveće,eterična ulja... Pravo ludilo! Pojavila se graciozna neiscrpna inspiracija snamerom da osveži hladne pločice vrelim tabanima. Zdanje za koje samsebično birao svaki detalj nameštaja u kupatilu - hromirane slavine kojeopsednuto znam da glancam satima, ručno obojene pločice na koje jeAnita, drugarica iz detinjstva, naslikala mozaik od cveća, pre pečenjapeska, kaolina i kanjiške gline. Nije ni primetila unikatnost najdražeskupocene odaje. Stajali smo iza odškrinutih vrata blenući u pompezni


27/79

-26-

ritual. Sa stolice od pruća nežno je podigla sunđer i rukavicu. Gutali smonaježeno telo, raspršene sapunice, pred nama je sapunjala i prstimazalazila u naji ntimnije proreze dopuštajući nam da postanemo očeviciprizora koji ni u snu nismo slutili. Obmotala se u peškir, ispratili smo jesa dignutim jarbolima do sobe žmirkave svetlosti raznobojnih sveća. Odnjenog prisustva sve je postalo sićušno, i soba, i post elja, i nas dvojica,svet je postao mali, jednostavan i dohvatljiv. Dominira, vreli, i pleni našenestašne, malene pohlepne duše... Stala je između nas, i dok smo jelagano brisali, udisali smo miris ljubičastog muškog gela - naši dodiri inaš miris na njoj, nismo znali šta bi pre. Sve je znala i lagano je

reagovala uvodeći nas u neizbrisivu priču. Bili smo nemi učesnici njenihprohteva i skrivenih želja. Postali smo najprisniji podanici celonoćnogplesa užitka. Vrhunska tajanstvena umetnica užitka. Iz sv eta imaginacijeušetala je u stvarnost. Vreli goli snimak devojačkog tela mami i osvaja, neizbrisivo i neopisivo nadahnuće nas snaži. Dovoljno je bilo da jeugledam uzavrelu, nagu, stavim ruku na njen struk i postanemprovodnik elektriciteta. Sve troje smo drhtali obliveni znojem i dugo se

ljubili... Preda mnom je predivna gola devojka duge crne ravne kose, zakoju smo emotivno vezani. Ona je pesma za nas, pesma rađanja,isticanja dvojice sanjara... O, šta sam godinama propuštao, kako susamo slatke rosne latice razjapljene vulve, želje preko putanje najlepšihmajušnih sisa sa velikim tamnim pupoljcima, dolivenim vinjetama daudahnem i oližem čitavo joj telo, u koje buljim otvorenih usta, u želji dadotaknem sva senzorska polja žarulje. Nemoguće je moguće l epo!

Završili smo sve troje u ogromnom krevetu... Ruke klize po njoj,zaustavljaju se na zaobljenom delu tela, ženskim linijama. Pljuskamo joji ljubimo guzove - slatka je, noć se otegla. Ona blaženo drema, a telo

joj govori, titra sa nama, izvežbanim navođenjem srčemo sliku i priliku, pripremamo joj polubudni počinak, održavajući vatru, ljubeći jojmesečeva stopala u trezvenoj kreativnoj poremećenosti, upoznajemo jojšarolikost usled gracije njenog duha i tela. Prijatno nas iznenađuječinjenica da nam telesni život dobiva naročiti smisao, bogati put upravcu Patricije.


28/79

-27-

Zlatko je prvi put sa devojkom, a ja ponovo nakon pet godina.Pamtim joj reči:

„Ispravili ste nepravdu, imate od danas i devojku. Nismo u gej svetu.Zadužena sam za vas dvojicu! Budite zahvalni jednoj pravoj pravcatojveštici, koja će vam negovati intimu, koja želi sa vama da se provodi, naišli ste na mene, srećni ćete smešno lepršati.“

Ubedila nas je – jebljiva je, volimo je! Česte posete, ne sedimoskrštenih ruku, njušimo je, hvatamo u vaz duhu, prionemo na uživanciju,baš nam je lepo, senzualnima tako i treba, nadahnula nam je svaku rečženskom blagošću... Gola gaca po nama − zavodnica i dva sanjara – oči

bodu očekivanja, strepnja, slike na koži. Od sebe nećemo pobeći, odvojiti se jedan od drugog, Zajedno smo

blizu tri godine. Stvorili smo tajno sporazumevanje, telepatsku bliskost.„Kad predosetim da ćeš doma doći, gledam kroz prozor, ubrzo zatim teugledam. Uvek znaš kako mi je, bez reči mi skuvaš kafu, donosiš čašuvode, čitaš misli... Ma da često menjam raspoloženja i mišljenja,podnošljivo je... Nekada sam grub i ne ostavljam ga na miru, dok nije po

mojoj meri i želji.“ Kada se noćima budi, tiho izusti: „Budi uz mene“, anikada nisam ni pomislio da ga napustim, ušuškavam ga, spava dalje umom zagrljaju, ne mogu da mrdnem iz ovog položaja, mačorčina mi jebudna u džaku... Dok ga ostatak noći milujem, polaže mi snove u ruke. Sofisticirana međusobna onanija. Čuvam ga i hrabrim. Noć sporo teče,snovi dugo traju. Bojim se svih onih koji u njeg ov san kroče. Polakoenergični. Od straha i sitnih detalja snova ne umem da zaspim. Strašna

zebnja i snovi me za ljubav vezuju, uživam li u tome? Ni u snovimanema osame. Mada likovi iz snova neće danju da govore i tako ostajunepojmljivi, nezabeleženi. Po dsećaju me na otuđene, konzervativne, zatvorene ljude.

Momci iz grada

Momci iz grada žele da se zabave po svaku cenu. Imam ideju −idemo na napušten salaš. Udaljen od civilizacije, daleko od znatiželjnih


29/79

-28-

pogleda. Totalna izolacija je ono što nam treba, zaborav i beg odsadašnjosti. Pokrenućemo stvari ni iz čega... Gej ljudi umešno stvarajuniz običaja. Sjajno mesto na kome se može priuštiti zadovoljstvo gejžurke. Imanje bez vlasnika. Nalazi se blizu reke, nadomak šumarka. Ovde retko ko zalazi. Improvi zovani letnjikovac u ravnici koja se pružapred tobom dokle ti pogled seže - neodređene daljine su privlačne.Uživamo u prirodi na osoben način. Koristimo priliku da vršimo stareobrede u polju i šumarku, postavimo tajna obeležja iz radosti premagodišnjem ciklusu, Suncu nebu, cveću, bagremu, glogu, vrbi, uzahvalnost prirodnoj ljubavi. Obožavamo i verujemo u veliku prirodu, i

jedan u drugog, u dosluhu sa prirodom, prihvatajući jedan drugognaprosto onakve kakvi jesmo. Zanimljivo je da pored salaša nemanijednog objekta, ni čardaka, ni kokošinca, kuruzane, štale – da li je ovosalaš ili možda čarda, vajat, kuća skeledžije, šumara ili lugara? Ovajsalaš zadesiće ista sudbina kao i mnoge druge, da propada, truli inestaje. Odavno ga vreme proždire. Deluje potpuno prirodno obrastaobršljenom, kao da je iz zemlje iznikao. Zavirujemo u tužne napuštene

ogoljene odaje ispod strehe gnezda ptica selica, u udobnost mahovine,sređujemo utiske i dvorište. Čiji duhovi i misli lutalice ovuda putuju...Usredsređujemo se. Pitam se, čiji je ovo bio dom, kome su ove odajebile raskošne i srećne? Mora da je ovde živeo lovočuvar, šumar,krčmar... ne nije krčmar, nije ovo bila čarda, daleko je od asfalta... Ovo

je najskroviije mesto na svetu.Danima se pripremamo, obilazimo teren , raskrčujemo dvorište,

Zaglušen zujanjem muva kosim travu. Srećom, nema krvopija komaraca. Skriven sam u travuljini do ramena, najebao sam od koprive. Preosetljivami je koža na granje, a čuvam se i šiblja, drvuljaka i trnja. Jedna megrana udarila posred čela dok sam pokušavao da je otfikarim tesarskomsekiricom. Odletele mi narandžaste cvike, najnoviji model dunlopa . Svasreća pa su sletele na pokošenu travu. Zlatko mi se ruga, cereka, sunčase go golcijat, dok mu ne razbijem pi... ili se ne pomokrim na njega. Bezzamerke, nego šta... Imam previše obzira prema drugima, a posebnoprema njemu, jer u njemu i sa njim nalazim sve što mi treba.


30/79

-29-

Sve prostorije su prazne i neistražene. U najčistiju odnosimokanistere sa vodom, klupe, stolove i ležaljke, dva šatora, roštilj, kotlić zakuvanje, i na kraju iznajmljeni agregat koji je jedva stao u auto-prikolicu

vezanu za Zlatkov stari sitroen. U arteskom bunaru hladimo piće. Vodaiz bunara je ledeno hladna, bazdi na reku. Broj pozvanih i samopozvanihgostiju se igrom slučaja povećava, brojka dostiže trideset napaljenihlikova, precenjenih drugara, željnih ludačkog provoda... Malo šta možepoći naopako, jasna je stvar, ali nas brine kako će se razvijati atmosfera.Momci nisu preterano zahtevni. Nestrpljivo iščekivanje i odbrojavanjedana... Mada sve dođe i prođe spontano.

Napokon je stigao i taj dan, užurban... Početak avgusta, najtopliji danu godini. Mi baš moramo da premašimo sebe, to nas snaži. Iznajmilismo ozvučenje, gramofone, CD plejere, miksetu, disko-rasv etu okačilina bagrenje. Baš dobro.

I onda je sve krenulo. Frka se zahuktava. Pažljivo pratim dešavanja. Dopada se našim znanim i neznanim gostima, koji jedino što je trebaloda urade je da dovuku svoje guze pune života ida se ne štede... Gomila

gejeva na okupu, spremnih za otvaranje. Dečaci su direktni. Umeju daiznenade. Preskakanje sa jednog na drugog.Nekoliko njih odmah pridolasku u paru odlaze u nepoznatom pravcu, i nakon nekog vremenaprovedenog u intimi vraćaju se vidno radosni, zagrljeni sa rukama okostruka i ramena, dok drugi svoje ljubavne igrarije, telesne uživanciječine ispred svih. Neki im se pridružuju, dok drugi gledaju. Neverovatnobizarni kadrovi zaokupljuju mi pažnju, užas koji nemam snage da

prepričam, a koji me podseća na Zlatka i peto ricu, letimičnapornografija... Razgolićeno plešu, glupiraju se i lako se daju u bizarneslike i prilike... Malo oslobođeno stado mužjaka i z grada u seksualnomnadmetanju. Želja mi je da istražujem ovakvu ekstremnu seksualnuenergiju – a ne samo da učestvu jem u egzibicijama ljudske seksualnosti,za to još uvek tražim hrabrost. Elektronsku muziku miksa DJ Hot, volimonjegov (PSY - krupna stvar do jaja) muzički odabir, uz moju skromnupodršku. U kejsu su i par ploča koje su mi poklonili vrsni DJ izvođači, koje smo upoznali u protekla dva letovanja sa Zlatkom na Balatonu. Setprženja, prisutne sam pokorio mešavinom hausa i progresiva,sugestivnom muzikom uz prelepe melodije i varijacije - ritmom za ples.


31/79

-30-

Lože se na to ludaci. Čist tehno – čist seks! Divljamo, divota, fensi trendižurka! Svojski se trudim da ih uputim u vrtlog tripa do bola,prerazvaljeni su... Odlična euforična atmosfera, govor tela i pokreta -svako sanja. Diže im se visoko! Pičili su ludački. Zlatko je uz mene, ližem tekilu sa njegovog slano g vrata...

U spomen prošlih vremena maštamo da smo na nekom drugommestu, (prisetim se velikih nezaboravnih žurki Mayday, Free party uBudimpešti a i ludačkih žurki koje sam godinama organizovao poredreke Tise u diskoteci na otvorenom...). A u nekoj drugo j prilici slušali bivrući džez ili pank, ali to ostaje barem za sada za ličnu konzumaciju,

poput ambijentala za vođenje ljubavi. Ko bi me znao, pravi sam muzičkigemišt i špricer u kojem je više vina nego vode... „Elektro muzikaoslobađa ogromnu energiju koju imaš u sebi i daje čudnu moć.“ Rekaobi DJ Vigorito. U mom slučaju tri muzička pravca koja volim, tri muzičkepotpune suprotnosti oslobađaju energiju od koje postajem emotivniji:sanjam, maštam, pišem, vodim ljubav − jedino to umem da radim. E,zbog toga kada me pikiraju turbo folkom nemoćno bacam peglu na krš,

ne foliram se, spada mi od diplare, simplare, baš kao što mi je mlitav odtriplare. Nikada se neću uspeti formirati u odraslog čoveka. E, zbog togasu mi bliski dečaci dvadesetak godina mlađi o d mene, dakle oni od kojihimam duplo više godina. Pravim energiju od koje ću ostati večno mlad.

Drugi deo žurke je potpuna propast – kiša u jutarnjim satima. Umestoda se ljudi sklanjaju od oluje, oni nastavljaju da plešu. Goli, dopingovanivaljaju se u b latu. Noćne zveri, potpuno pozitivni likovi, momci koji vode

računa o sebi sada su prasci žestoko ugaženi u blato. Sva sreća pa sudaleko od očiju javnosti... Utisci se ne daju preneti bez preterivanja. Dvadana smo bez sna uz preteranu dozu piva i zamamni miris vutre -pristojna droga. Dobri smo sebi i drugima. Vidljive su posledicebančenja i neumerenog ždranja. Ali se elan isplatio... Obično kad želišviše i bolje − desi se gore, ali ovaj put nije tako.


32/79

-31-

Darko, drugačiji od drugih /Darko, glavni p(r)ovod/

Gej seks je ponajprije seks između muškaraca,a zna se koliko te jedinke – čak i kad nisu tipični muškarcikoji vole zanjihati bokovima – treba nagovarati na seks.Otprilike sekundu. Gej seks se zbiva bez komplikovanja,bez očekivanja, bez prošlosti, bez budućnosti, bez misli;i baš zato je divan...

Dražen Ilinčić "Berlinski ručnik" Fokus komunikacije, Zagreb, 2006

Danima ne uspevamo da savladamo umor i smeće koje skupljamooko salaša i spaljuj emo. Gosti nam stižu, Nenad i Darko, i donoseglasine o žurki. Inače njih dvojica su mi uknjiženi među naše favorite. Ispredaju se priče o zezanciji, žurki koja traje večno... Osećam se kao umladosti... Uvek u akciji, nikada u dosadi. U kom vremenu živim, da mi

je znati, i šta je normirana stvarnost? Svi su oduševljeni. Uh, samo kadse meni nije omaklo loše ponašanje, znam da budem nezgodan poddejstvom alkohola... Darko bi da ostane sa nama dan –dva, da sedružimo i da nam pomogne oko smeća, čišćenja minir anog polja irazmontiranja kampa. Ne podnosim kada se neke stvari odugovlače,traju večno, osećam nemoć a i ne ostaje mi se još dugo u nedođiji, makoliko da nam je prirasla srcu. Radosno prihvatamo ponudu, treba nampomoć i rizik... Darko je drugarčina! S tudira u inostranstvu. Nedavnosmo imali priliku da ga upoznamo. Ne boji se bliskosti... Mladić jezaslepljujuće lepote. Izdvojiv iz gomile pojavom, pogledom zavodljivihzelenkasto- plavih očiju, pokretom koji sugeriše erotiku. Dugokosi,plavi, čudnovati ša rmer uzavrele slike. On je jedan od onih kojima se nemože odoleti. Ili sam ja kreten u onim godinama kada su mi svi

nadohvat pogleda, i falusa, lepi! S obzirom na to kako reaguje, Zlatko -Darko je očigledno u modi! Lep, zabavan i druželjubiv. Pomalonezasmislivo da prefinjen mladi gospodin ima želju da boravi u


33/79

-32-

ovakvom prostoru van civilizacije. Upravo ta spoznaja dodatno raduje,uliva sigurnost. Zlatko voli njegove zeleno- plave oči, a ja volim Zlatka, aDarko uspeva da me ludački uzbudi. Divljina, osaml jeni, priroda kojainspiriše i Darko, koji samo trepće okicama neobične izražajnosti, slatkostvorenje na koje se samo seksualno može reagovati. Dok se nenaviknem na lepotu, prinuđen sam da ga gledam krajičkom oka.

Osnovni postupci nisu puki seks već izra z strasti, nadahnuća, poezijadečačke lepote i prekoračene poezije, totalne otkačenosti i vragolasteigre. Zlatko očima daje znake - užas, fantazija! Volim kad je površnakoketirajuća ludica, narcisoidna sisaljka. Darko ga prati izrazom lica,

govorom tela, ljupkim stasom. Testosteroni nam neizdrživo divljaju...Nemamo više mira. Probudio bi želje u nama i da ih nije bilo. Dapribegnemo zavođenju, pa šta bude. Ovo doista puno govori o nama... Sve kraće i kraće vreme je potrebno za zavođenje, nema psihološkeprepreke... Suštinski puno dugujem Zlatku, on je glavni adut. ZavodiDarka za čas posla... Volim mlade snage. Kod njih se zna − hoćeš ilinećeš, i kraj priče. Prima se Darko na izvodljiv trik, kliše aluzije

međusobnog naklona. Prepustio nam se, naš je! Hal apljivo kusazabranjeno voće, odmotava svilu sa velikih peteljki. Nije loš u tome. Nazelenoj mirisnoj poljani, ugaženom ležaju, otpočinjemo nezaboravnuigru. Vreli smo od sunca i požude. A Darko, ne samo da nije loš,naprotiv. Hoćemo da učinimo dobro njegovoj guzi, ma neka nam popuši

junoše! Verbalna nepristojnost, bezobrazluk... Da vidimo ko je najvećadrolja?! „Progutaj mi tvrdu kurčinu!“ Nemamo šta novo da obelodanimo,

postoji izazov i neopisiva želja da se iskaže izazov. Prepoznajemo bez kolebanja bli skost i želju za užitkom, energiju,vitalnost i snagu za muškost. apetost raste, u trenu smo na travnatomležaju, počinjemo se halapljivo balaviti i ludački stiskati sva trojica. Nasmešeno, zamućene svesti, od nas je očekivao - „Uradite sa mnomšta vam volja, budite nemilosrdni, to volim...“ Bio sam zabezeknutfetišističkim karakterom, snažnim osećanjem. Počeli smo sa smehom −Darko se skinuo: više nego prijatno iznenađenje, a ja sam se svojimtelom obrukao. Sve je naopačke, dečko se pali na starije i punij e, volimede poput mene. Prvo nas stidljivo ispituje, mazi, a zatim predivnapasivuša usisava brižljivo proždrljivo oba falusa odjednom, da bi se


34/79

-33-

naposletku zadovoljio sa oba, neviđeno. Stvoren je za seks. Stenjanje,uzdasi ključalog užitka, ozareni zadovo ljstvom spajanja. Ulazak u njega,veličanstven doživljaj: „još malo, još malo, izdržite...“ Dok poskakuje nanama četiri ruke ga održavaju uspravnog na klackalici da ne izgubisvest. Sjajni finiš dok nam sprave načisto ne izgore, i orgazmoleptičkisokovi ne zablistaju razmazani na grudima lepotana. Oštrimo olovke,grafit brzo puca... Preterali smo, jako smo ga upucali. Hiper ludicaDarko. Katastrofa je kako zna apsolutno da zadovolji.

Osećanja su presudna za većinu stvari koje radim, a ljubav i seks supod sticaj. Darko je odokativno pun i moćan. Signal i Zlatkov plan,

prečica do razvrata:„Mali je odveć sladak i bez stida. Uskladiće se još malo...Da se ugradi

u naš nagon, da nas ugrabi, da mu ga damo malo, poslušno će ispunitisve naše želje.“

Ne umem da zavaram ushićenje... Tako se lepo naguzio...Dok jeZlatko ležeći na leđima, gledajući gore u plavetnilo jedino uspeo tiho daizusti, „Ćut’, ćurko, uživam.“

Golišavost, i šta sad? Ozaren pristajem, jače je od mene. Ne opiremse, naprotiv, ne odolevam zeleno- plavim očima. Divim se nevidljivojstrani mladog bića, koja se jedino putem seksa otkriva, bezosećajno,nezasito − užas stimuliše našu aktivnu silu. Bičujem ih pogledom,golicljivo ćaskanje, uvrnute šale... Gubitak suparništva između Zlatka imene obezbeđuje nam užitak, donosi plodove. Opruženi na travi, ležimona leđima, držeći se za ruke, zaputili smo se u zajedničke snove,

zadovoljno blenemo u nebo.Dok savršeni dečaci razvlače federe i dižu tegove, ili jure zabogatstvom, jer materijalno bogatstvo u svemu ima prednost, ja, matoriskot, provodim se, bezbrižno plovim prostorima uživanja i vrhunskezabave, zarobljen, zamaskiran u osamdesetim godinama prošlog veka.Ovako je najudobnije dočekati nešto što se zove starost. Nikakve vezenemam sa realnošću, a konačni rezultat je uvek isti... Bolje da Darkodođe, nestašni ljubavnik, to je sigurno i humanije, zaslužuje još kojisusret dok ne zbriše preko grane u Mađarsku gde studira medicinu.“Nikad nisam upoznao par, dupla trema. Pouzdan jesam i vrlo oprezan.


35/79

-34-

Ne razmećem se sobom. Imam nešto, ali ne mnogo iskustva... Baš steme osvojili, razgalili, olakšali i osvežili i ludički zaveli.” Sasvim ubeđenprihvatio nas je i mi smo prihvatili njega − „Nemojmo ga zanemariti, lik

je odličan u svakom pogledu“ – Zlatko s amog sebe ubeđuje... „Dolaziće,ne brini, sretaćemo se mi sa njim, a idemo u Budimpeštu, sam znaš koliko smo sentimentalno vezani za Budimpeštu, a ta metropola je pravagej destinacija, u šta smo se uverili.“

Privlačno je vođenje ljubavi u tri smera, nadahnuća, šarenila, triprohteva, tri erotske sugestije, tri zavođenja, tri pripitomljavanja, triizraza strasti, tri fantazije, jedna panorama prirodne magije, a tri

orgazma u prirodi čežnje nevidljivog sveta. Lude slike sa stilom... Prešišao nas je šareni rogati haos! Pravedni Đavo odlučuje, kad godpoželi, može nas uzdići ili dokrajčiti, baš kao što i mi jedni drugeobaramo (i)li dižemo.

Otpor ili pohvala greh ?(Danas je Međunarodni dan ponosa LGBT osoba, 27. jun 2008. godine, najznačajniji dan u is toriji lezbejskog i gej pokreta.)

Ne postoji nijedna forma, misao, oblik ili mišljenje prihvatljivo za sve− i zbog toga ne treba nametati nijednu formu, misao, oblik ilimišljenje. Treba jasno podvući granice i biti dosledan sebi. Ne zanimame šta pojedini ljudi govore, misle i nameću. I da li smo na dobromglasu ili smo im jezivi... Tajni kôd ličnog talismana, pod navikom nazvangreh ili skupljač snova, drhtaja tela raščlanjivanje intrigantne percepcije prenosive na odabranog primaoca ovisnika užitka umeća ljubavi. -Opšti sa mladićima! A za to postoji zabrana... Treba ga već jednomzaustaviti jer pravi nevolju!

Polemišem sa Zlatkom: „Ljubo, zar baš moraš da postaneš nepoželjna osoba, skrećeš pažnju

na sebe, i da eksplicitno izražavaš istopolni odnos? Zar ne umeš nadrugi način da zagolicaš maštu prolaznika, nego da ti se smeju i


36/79

-35-

zgražavaju se kada te prepoznaju. Zar ti moraš da budeš najprkosniji?Po čemu je tvoja lična priča opšteg karaktera? Da li ima smisla tvoje gejnešto, što ljudi tajno treba da čitaju? Sve što pišeš ti je ogoljeno, to štopišeš, to i govoriš, tako misliš, naglašavaš. Baš si bez fantazija, surovoistinit i jebeno iskren. Efektno brzo deluješ, mada ostavljaš prostor zarazmišljanje i fantaziju, zato možda i ne fantaziraš već očekuješnadgradnju tuđeg iskustva na tvoju priču o ljubavi i haosu. Kad godmožeš da biraš između šapata i urlika, ti si za urlik. Treba ti jezikvezati.“

Dobro, velim, dragocene sugestije dobijam − veliku pozadinu od

međunožnog zatočenika, živimo skupa unutar skučenih tajni, igre doneba, u lavirintnu ekstaze bez ikakvih pretenzija da otkrijemo izlaz iliizraz. Bez izveštačenih uveličanih verovanja da će biti drugačije, sauvidom u prošlost, izvornim nadahnućima poštovanjem života -slobodno ga odabrati, kreirati, pokušati nekako razumeti i one ljude kojikonzervativno nepomirljivio napadaju i osuđuju. Ali istinu na sunce! Nijeme sramota da kažem ko sam. Ne zanima me ko kako reaguje. Možda

sam uvek na ludim supstancama. Ali sam pažljiv i nikog ne povređujem,čak ni one sa pomanjkanjem razumevanja i tolerancije. Ne zanimaju meoni koji se zgražavaju nad drugima, ali me zanima iskustvo koje samzajedno sticao sa dragim ljudima.

Sa malim šansama da će biti bolje među pripadnicima sličnih arazličitih svetova. Ne stabilni smo zbog zgranute okoline biramo kućnipritvor, jer nema dileme – ne osećamo se bezbedno. Izronila su sećanja

o trenutku kada sam se odlepio od bolne stvarnosti i otkrio svoju tajnu,bezbrojne pogrdne reakcije nisam ni pokušao zabeležiti niti im s edužno posvetio. Zato su zabravljene teskobe naših slučajeva... Svakaborba je destruktivna iluzija (i)li ironija. Nije dostojna paranoje, nipoređenja sa kompleksima niže vrednosti, koji su zarazno bolesni, ružnii uticajni. U želji da vladaju nad duhovn om sirotinjom nisu ni svesni daučestvuju u stvaranju zločina. Lomljivi su. Kratkog daha plivaju, bržetonu i stižu na dno iluzija.

Vreme nas prestiže, uveren je jedan slavenski paganin, otkrivena mu je bestidnost stvarnosti i nečujne kletve drugih što su molitve pretočene,skrite... Maliciozan stav bez ustupaka, umrežen u darežljivi


37/79

-36-

morbidarijum. Odaje svoje kratkotrajno prisustvo u nepreglednomvremenu za kajanje, poplavom talasa zadovoljstva, omamljujućihpogleda, koje voli i u sećanjima skriva. Čak i u najmanju škrinju stajunajveće tajne... Lovac si i lovina... Surova realnost.

Radoznalost ne prašta “Od toliko prostih načina da se umre odabrao sam najlakši -da živim, a da ne osećam više.”

Bio je i suviše tih, plah, submisivan, bez imalo nade da se priklonimojoj gromkosti, nije upeo da podigne temperaturu − “Ko si ti:umrtvljeni dramatični odnos, paralisana burna emocija ili merkatorduše?”

Sputao je moju gordost, pedersku znatiželju, a budio siledžijstvo igadost − nakon što sam na terasi zalio P rašnjave mlinare prolazećipored njega, imao sam neopisivu želju da ga udarim i prisilim na svemoguće gadosti koje sam toga trena imao u glavi. Delovao je takonemoćno kao da je zaslužio silovatelja da ga prodrma... Svakom dajem

jednu šansu, pa makar samo za grubost, žestoko uzimanje, prisilu,ispoljavanje manijakalnih bizarnih želja, puko pražnjenje, patološki očaj.Želeo sam biti užasan prema njemu, dok mu ne dopizdim i dok neuzvrati... Na kraju iscrpljen bolnom tišinom, upitao sam ga: “Znaš li ti zaneki veseliji život?”

Njegov odgovor je usledio sutradan:“Stid: da to je pravi razlog uzdrž anosti. Stidim se sebe i... Znam da je

bilo bespredmetno i da ti nisi sitna duša, ali ponekad je jače od mene.Toliko me pritiska da se izobličim. Mož da sam naizgled bio miran, aliono drugo ja je vrištalo, paničilo, udaralo u rešetke, razbijalo ogledala,

ali svejedno, nije moglo stići do tebe.” Još jedan pokušaj/promašaj .


38/79

-37-

Pitao me je obezličen nestrpljivim pederastijama, nesnošljivomtremom seksualne gladi: „Čoveče, da li se ti nekada napališ?“

Prazno mesto u kućnom bioskopu je između nas: „Nije sigurno da ćešse zadovoljiti odgovorom, Ne mogu se osloboditi bez volje, ali pričekajkoji tren nakon što ejakuliraš, suoči se dešavanjem dok si još uz mene,da vidim ka ko se gubiš sasvim... Ne napalim se od kada nemam višegolog papira na kojem bih škrabao, sve je sazdano na ekranu, čitavspektar oponašanja, porno film ume da nas navede na pražnjenje uprisustvu drugih, ne palim se na ekran, a pogotovo ne na tebe, dokbu ljiš u ekran i očekulješ moje dodire, ja tražim realan život.“

Perun

Vole se kresnuti sa likovima koje ne poznaju, jer da ih poznaju nikada se ne bi kresnuli sa njima...

Vesti iz sveta na internetu:Upravnik doma za nezbrinutu decu, priznati pedagog, sveštenik savisokim zvanjem, poznat po kampanji protiv homoseksualizma iabortusa – uhvaćen prilikom seksualnog zlostavljanja svojih štićenikaoba pola. Suviše odvratno, suviše moralno dvolično, suviše poznato . Idalje će propovedati i dalje očekivati vernike u ispovedaonici i boriće seprotiv homoseksualaca.

Lagao je da je van gej scene, da je usamljen i željan drugarstva. Oženjen, promiskuitetan, rizičan, mutan i prazan. I pored dobre volje neuspevamo da ga svarimo... Nije bezazlen. Predlaže da, ako imamoaktivne drugare, pozovemo i njih - tokom jedne noći kresnulo ga je njihosmorica! Te dragosti, pohvala ludosti... Ne uviđa suštinu, da gapreziremo. Koliko puta sam pogrešno odredio stav, da mi je samo znati.Čekao je strpljivo čitavu noć da mu s e posvetimo, a Zlatko i ja da nammuška fufica izađe iz doma i vrati se svoj ženici i dečici. Okupirao je našintimni prostor, pruža otpor stvarnosti. Pokazuje kolekciju čipkanih


39/79

-38-

gaćica i najlon čarapica, arsenal pomagala želeo bi da demonstrira,femka se, a nas dva ljupka kretena ne uspevamo da mu jasno damo doznanja da nam je grozan, da smo užasnuti i da nam se gadi... Da jemakar nalik trans junaku Almodovarovog filma „Loše vaspitanje“... Prikazuje se kao čudo, bolesna komika, a i vremena ima na pretek. Danavalimo pojedinačno na njega i pomagala ili da ga mlatnemo obojica?Od prizora da se potpuno naježiš. Ne petljamo se sa oženjenimlikovima, bez izuzetka i ustupka. Kakva je korist od gorčine prestupa? Reši se svega što boli − poželi mu laku noć i zbog om. „Nemoj zaboravitida pozdraviš porodicu! Hoćeš, molim te, da poneseš slatkiše deci?“

Zaključujem - mogu valjda toliko da učinim za nas... „Zatvori vrata saspoljne strane.“ Žalim za propuštenim vremenom, ružna noć je iza nas.Debeljan sam koji tvrdoglavo zuri u omlet sa sirom i slaninom. Kako daulepšam dan nakon propale noći? Ne umem... Pitam, kako si, šta radišod rane zore? Za sve je odgovor – „Nešto“... A šta je to nešto i od čega tozavisi? Durimo se obojica zbog sitnice, nije vredna pažnje, to je tonešto? Šta ti od jutros nedostaje? NEŠTO!!! E, to nešto mene izluđuje!

Izlazim na tera su, sedam u stolicu od pruća, bacam doručak golubovima sa trećeg sprata i razmišljam šta je zaboga to Zlatkovo „nešto“? Gledaćudugo u prugasto nebo i duriti se blažen o. Lud sam ili ludački srećan,zar je bitno? Uzdam se u nebo, s ljubavlju uronim u njega, nepobedivonebo. Okružen sam oblacima. Ako istinski želim, progutaću oblak. Nedogled vlada, zauzdava mi ego... Stižem daleko bez želje da seprizemnim. Zaboravim na stvarnost i dosegnem nešto. Nakon pogleda u

nebo opasno je naglo sa terase nagnuti se. Nešto je uvek dvosmisleno,nepoznato do kraja, samim tim nešto uvek nije u redu. I u neredu senešto da uočiti, a tek kada su stvari u redu... Potreban je pojedinačnipr egled, da se vidi svako nešto. U svakom slučaju ima nešto. Neću teljubiti dok ti je brada neobrijana. Gorčina mi brzo dođe i umine. Brzinaod Zlatka zavisi. Ovo mi nešto ne zvuči kao normalan razgovor. Ti umislima, ja u snovima u oblacima, drži korak sa mojim snovima, da bihrazumeo tvoje misli. Pitanja su ovog jutra bez odgovora i to je nešto. Nešto nije u redu? Da li se dogodilo nešto šta bi trebalo da znam? Uzimam ti nešto, a to ti nanosi bol, pa ne želiš o tome da pričaš? Nešto

je bitna odluka, pileći mozgu. Ali mi upravo nešto govori da je bolje da


40/79

-39-

ne razmišljam. Nešto smrdi, preuzmi nešto, nešto je bilo smešno – kogazanimaju detalji i odgovori, koji po pravilu izostaju. Nešto delimo saljubavlju i sa posledicama. Nešto je ovog jutra nerešivo. Možda to nešto

je ništa naročito. Nešto me zanosi. Dok je nešto – nerešivo je. Pokušavam da rešim enigmu, na tragu sam. Nešto je nepoznate prirode. Koncentrisan sam na nešto. Nešto je očito mistično. Nešto je motivnepresušni za raspravu i napetost. Nešto na mene čeka. Nešto se drskonudi i nameće. Da li je nešto u gestovnom prostoru, postupku? Od meneto nešto nećete čuti a ni videti. Jer, kad govorim, ispadnem glup. Sviđami se osporavano nešto, problematčno nešto, mantrično ponavljam

nešto. „Čoveče, zapuši već jednom, pospan sam i mamuran, to je to jebeno nešto! Kako ne razumeš? Šta se tripuješ od jutra na nešto.“ Idodaje:

„Dobar si čovek – glup filozof!“To je dakle nešto oko kojeg se sporim – s(t)imulacija ovog jutra sam

sa sobom izazivajući Zlatka. Usnuo si, lenj, promrzlog duha i karaktera,razočaran ovog jutra „Super, sitnica, nije bitno, bitno je da me voliš!“

Voliš me zar ne, Zlatko?“ Mogao sam pitanje postaviti i bez trabunjanja iglupiranja. Zlatkovo vreme dolazi, a moje prolazi. Ne, nije mi krivo, to jeprirodni sled stvari. Imaj svoju stranu i svoje nešto sa celinom, bezkrajeva očaja. Shodno svojoj mogućnosti bez umeća opisasvakodnevnice. Govorim o trajanju, prepoznavanju, kada jako poželim, intencija se poklapa sa zbiljom. Mašta mi je izopačena , mogući prestup,prevršene mere edenskog zarobljenika, vernika drugosti, nesebičnosti,

ljubavi makar kakve - golišava, podatna blagodet neba... Čije rečiizgovaram, misli zapisujem ako ne svoje? „Nešto“ je lagana prisnost ikad se mazno tešimo u krevetu. .. „Nešto“ je trijumf nad sobom sačuvanod zaborava. „Nešto“ je i sastavni deo poraza, neprijatnost. Stakalcestvari u glavi je „nešto“ koje ume da ti zagorča život. „Nešto“ – hajde damu verujemo, puno sreće do tada. Možda je „nešto“ uvoštenosamoljublje nastalo od ludila dosade? Reči su slobodne da čine ono štoznače, svaka reč pažljivo prati radnju, svaka radnja nema svoju reč, lepota je nesaopštiva, ako je telo u skladu sa duhom, još ako je dušicamistična, nesaopštivost je potpuna. „Nešto“ je tajna u k ojoj se srceužasavajuće ističe, kroz glavu mi se provlači opasnost od nove igre.


41/79

-40-

Nemoćne su jezičke veštine, gde luda i sulud ispisuju redoveantipesama, egzoterici Panonije, približeni granici osamljenog traganjaza nepoznatim, za neočekivanim iscrpljenjem. „Hajde ludo! Imaš ti jošdobre volje i ideje.“ Sadistička škrtost otimanja, istospolna sklonost, beztajni smelo i drsko, sečivo je gorke faktografske efektivne skice. Našesveoblično „nešto“ priželjkuje, idemo dalje, ne zanimaju nas posledice, spojili smo slične sudbine i naše „nešto“ ima bitne odgovore na pitanjanašeg morala i amorala, etike i gorke podlosti, ljubavi i preljube. Naše„nešto“ je sreća koja nam omogućava da imamo strpljenja, vremena ipažnje za sve što činimo... Nemam jedinstven pogled na svet, moj je

odbrambeni mehanizam - polovičnost, lenjost, u prilici delić koji se nezapisuje, ne pamti, neprenosiv je. Beleži se stvarna misao i želja izunutrašnjeg sadržaja. Ne gajim simpatije prema vernim sledbenicimapomahnitalog mlitavog vremena. Radije kršim svoje zakone, obećanja iuslove ne ispunjavam, bezbrižan sam, ojačan, uhlebljen zahvaljujućiZlatku.

Budim i Pešta

Darko nam ne izlazi iz glave, pretočio se u nas, a i mi u njega -ljubavni trougao. Slučajnost ume da odred i sudbinu i, mada je namaslučajnost nepoznata, ona je stvarna i delo je našeg astralnog bića. Sudbinu ne treba omalovažavati, izbegavati i autocenzurisati. Za njomse ne može tragati, ne da se prisvojiti, otuđiti ili nekom pokloniti, snjom nema igre. Kad a bismo upoznali svoje astralno biće, upoznalibismo i sudbinu, znali bismo šta nas još u životu čeka, život bi postaonezanimljiv. Koliko nam je blisko astralno biće, toliko uspevamo danaslutimo sopstvenu sudbinu, i da prodremo delićem sopstvenog tajnogbića u blisko tajno biće. Astralna bića korespondiraju a, kada im seukaže prilika, vode ljubav i to bez obzira na pol i bilo kakvo ograničenje.Nesvesni smo da astralna bića korespondiraju sa nepoznatom osobom ipre nego se izgovori prva reč. Otuda kažemo da nam se neka osoba


42/79


43/79

-42-

sanjam vas i u snu l jubim.“ Sad mi nemamo reči... On seda između nasda nas umorne od puta, oznojene i prljave podrobno opipa. Mazi nas neispuštajući nas ni tren iz vida. Uskoro smo sva trojica bez odeće ispodtuša u mirisnoj peni - kupamo se, mazimo, masiramo, prskamo...Dečaci su direktni. Razveselio nas je Darko. O tajnim željama najboljegovori pojava dva gromadna šiljka, pulsiraju u Darkovoj tremi, otvarajuga, navode na užitak i priču. U tren smo svukli jedni druge. Volimo seneizmenično – nežno, dodirujemo se vragola sto uz golicanje, nežno, pagrubo. Darko poklanja sebe, naseda na uzbuđenja, vulkani su proradili,kulja orgazmoleptički nektar ushićenja. Divno je gošćenje trostrukog

prostranstva, prenosiva sreća nema kraja. Budimpešta u evropskom raskošnom ruhu, u kojoj je svaka želja

moguća, a život je čaroban! Lep grad zaokuplja pažnju znatiželjnika iomogućava ulepšan život. Grad je sposoban da ponudi radost za svesrećnike koji radost priželjkuju i istinski umeju da se raduju, i koji nosesvoju vedrinu ne skrivajući je. Moja radost je uvek pored mene... Pleninas grad i Darko u njemu. Nadahnuti smo gradom i Darkom.

Budimpešta je sa raskošnom pozlatom, efektno dočarava duh, a mi smou adrenalinskoj groznici utešne sreće. Sve bismo radoznalo u „hipu“ davidimo...

Budim je ukrašen monumentalnim zgradama i palatama - stari gradkojim šetam sa dva raskošna anđela sazdana od lake svile. Dekoracije,skulpture, bronza, sjaj nekadašnjeg povlašćenog plemstva... Zlatkopredlaže da se kradom uvučemo u neku od predivnih palata i vodimo

ljubav u njoj dok nas ne uhvate na delu i ne izbace. Znajući kakve suvrhunske komunikacije i prihvatanja drugosti, ovdašnji stanovnici ne bise šokirali našim performansom.

Odlazimo u galeriju koja se nalazi u Ulici zoološkog vrta. Želim Zlatkuda p okažem slike Bertalan Alberta i Deli Antala, mnogobrojna vajarskadela, kao i nameštaj mađarske aristokratije: stolice, stolove, fotelje,komode, stočiće za toalet, paravane i kitnjaste kutije za kojima žudim – barok i bidermajer. Luksuzno pokućanstvo obil ne dekoracije. Časovnicikod kojih je vreme stalo u mističnom isijavanju sa poslednjom gozbom,prijemom ili porodičnim ručkom. U kom mestu, u kom veku, u kojojgodini, mesecu i danu se vreme zaustavilo na glomaznim časovnicima


44/79

-43-

ukrašenim rezbarenim detaljim a. Da bi jedan časovnik nastao, bio jepotreban časovničar, zlatar, skulptor, stolar i okovdžija. U komšiluku jenadaleko poznat prekrasni restoran, sa predivnom baštom... Gosti sumondenski obučeni... Poznata hrana i vina, sve je u znaku imena ovogčuvenog zdanja nacionalne kuhinje. Utisak za pamćenje... Rekonstruisani kraljevski dvor na Budimu pleni, baš kao i pogled saBudima na veličanstveni Parlament. Čitav put smo gacali peške. Da – tabanali!

Pozorišno veče u Bohemian Alibi klubu, prava boemska peštan skaatmosfera. Fenomenalni gej kabare - blistamo i smejemo se u gužvi

redovnih gostiju. „Klub, kao i grad uostalom, prepun je emancipovanihosoba koje ne prodaju lažni moral...“ Darko nas upoznaje sa svojim poznanicima i kolegama sa studija. Tu je i lik koji ga gnjavi, bezustezanja ga grli, Darko se otima. „Smeta mi ovaj lik i njegova glupa

jednoličnost, stalno nešto pokušava, a ja ga jasno odbijam od sebe, jebote... Kad ne uspe u nameri da ostvari fizički kontakt, davi me uvek istompričom o vlastitoj ž ivotnoj drami, o razvedenim roditeljima, o bratu koji

ga tera iz stana, a pored svega stalno naglašava kako se raduje oralnomseksu. Poriče u gej baru da je gej. Nije gej, voli samo da popuši. Živi upredgrađu, ponosan je na svoje telo... Prava je napast, lujka i užas.“

Klub se nalazi blizu poznate Vaci ulice, nadomak Lančanog mosta,koji spaja Peštu sa Budimom. Pijemo češko ledeno pivo sa tekilom,limunom i solju. Zubi trnu, pokušavam rukama da ugrejem pivo, a zatimih šokiram, naglim pokretom ruke spušta m na njihove vrele vratove i

ramena, cvrče neizbežno ludački zapanjeni... Blistam okružen dvojicom predivnih dobrica. Zlatko i Darko obučenisu u belo, dok sam ja u crnom, između njih. Ukrašavaju me dečaci...Dirty dancing - plešemo guzu uz guzu, dodiruje mo se telima, stiskavac,vatačina... Usudili smo se ludirati se u galeriji napaljenih likova. Dim seuvija, pleše sa nama, guši me, slikovit i vijugav...

Zlatko i ja smo prevazišli klasičnu definiciju porodične zajednice dvamuškarca. Darko je naša izbezu mljena ljubavna trpeza. Fizički smorazličiti. Strast sjedinjena izlazi iz tela, baš kao kad iz hlada izlazi senka,a iz senke duša, hladna svetlost u vreloj letnjoj noći...

nije teško biti gej (kratki treš roman)

Documents