Niko no voli prazna obecanja

Obećana je podrška SOS telefonima za

žene žrtve nasilja

i

Niko ne voli pragma obećanja

SOS TELEFONI Članice će preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere za uspostavljanje non-stop (24 sata dnevno) besplatne SOS telefonske linije koja pokriva celu zemlju, radi davanja saveta pozivaocima, poverljivo odnosno čuvajući njihovu anonimnost, u vezi sa svim vidovima nasilja obuhvaćenih ovom Konvencijom.

Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, član 24. SOS telefoni

U Srbiji ne postoji jedinstveni SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja koji pokriva teritoriju cele države i ispunjava standarde u pogledu dostupnosti, anonimnosti i specijalizacije za sve vrste nasilja obuhvaćene Konvencijom.

Zakon o socijalnoj zaštiti prepoznao je uslugu SOS telefona, međutim, proces izrade pravilnika kojim se regulišu standardi za ovu uslugu, počeo 2013. godine, još m'je završen.

Trenutno je nemoguće sveobuhvatno i precizno sagledati postojanje usluge SOS telefona, jer ne postoji baza podataka koja objedinjuje informacije iz državnih institucija i nevladinih organizacija. Baza podataka Mreže Žene protiv nasilja sadrži podatke o 22 SOS telefona1 za žene žrtve nasilja kojima rukovode ženske organizacije. Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu sadrži podatke o 14 SOS telefona za žrtve porodičnog nasilja pri državnim institucijama i samo 6 nevladinih organizacija? Provera navedenih podataka Zavoda pokazala je da oni nisu tačni?

Na regionalnom nivou postoji jedinstveni, za korisnice besplatni, SOS telefon za teritoriju AP Vojvodine (0800-10-10-10) koji vode ženske nevladine organizacije? Na lokalnom nivou, 5 SOS telefona koje vode ženske organizacije dostupno je 24/7?

SOS telefoni ženskih nevladinih organizacija su specijalizovani telefoni za psihološku i pravnu podršku ženama sa iskustvom nasilja, koja je zasnovana na dostupnosti, poverljivosti i anonimnosti kao osnovnim principima rada? Ženske organizacije imaju višedecenijsko iskustvo u pružanju usluga različitim korisničkim grupama. Godišnje, one prime vise od 10.000 poziva žena. Ipak, ne mogu da obezbede održivost usluge, koja bi trebalo da bude finansirana iz budžeta lokalnih samouprava. Projektno finansiranje (do sada uglavnom iz stranih donacija) onemogucava uspostavljanje stalnosti ove usluge. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, 6 SOS telefona pri ženskim nevladinim organizacijama prestalo je da radi.7

1 Izvan Mreže postoje još 3 SOS telefona; http://goo.gl/dTMcNK, avgust 2013. 2 http://goo.gl/5yu7JT, avgust 2013. 3 Izveštaj Mreže ŽPN dostupan na: http://goo.gl/kXaAHV, jul 2013. 4 http://goo.gl/Z6s31r, avgust 2013. 5 Astra - Beograd; Atina - Beograd; Oaza sigurnosti - Kragujevac; Fenomena - Kraljevo; Udruženje Romkinja Osvit -

http://goo.gl/dTMcNK, avgust 2013 6 Vrednosti i principi Mreže ŽPN, http://goo.gl/qDSnnH, avgust 2013. 7 Žene u akciji - Velika Plana ; SOS telefon - Smederevo; SOS telefon i sklonište za podršku ženama i deci žrtvama

nasilja u porodici - Užice; SOS telefon - Niš; SOS telefon - Valjevo; SOS telefon - Zaječar.

- Nfš;

I

Obećani su krizni centri

za žrtve silovanja

i

Niko ne woli prazna obećanja

KRIZNI CENTRI Članice će preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere kako bi omogućile otvaranje odgovarajućih, dovoljno velikog broja, lako dostupnih kriznih centara za slučajeve silovanja odnosno centara za zrtve seksualnog nasilja koji žrtvama obezbeduju usluge lekarskog i forenzičkog pregleda, podršku u slučaju traume i savetovanje.

Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, Član 25. Podrška za žrtve seksualnog nasilja

U Srbiji ne postoje krizni centri za žrtve silovanja i centri za zrtve seksualnog nasilja, niti slične ustanove, koje ispunjavaju standarde Konvencije, odnosno u kojima su na jednom mestu objedinjene medicinska, psihološka i pravna pomoć i podrška.

U Beogradu i Nišu žrtve seksualnog nasilja mogu na svoju inicijativu da obave pregled kod specijaliste za sudsku medicinu o zadobijenim telesnim povredama. Ovi specijal ist ički pregledi ne predstavljaju usluge koje su pokrivene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, te je neophodno da in žrtve plate? Pored toga što su sudskomedicinski pregledi nesumnjivo u interesu zrtve, oni su u interesu istražm'h i pravosudnih organa, jer se njima dobija kvalitetna dokumentacija, pa je nejasno zašto država očekuje da žrtva krivičnog dela finansira obezbeđenje dokaza o izvršenom krivičnom delu.

U Srbiji ne postoje opšti niti specijalizovani protokoli o postupanju sa žrtvama silovanja,9 te izveštavanje zavisi od pojedinačnog lekara. Pored toga, žene žrtve silovanja (u braku) m'su priznate kao osetljive grupe koje bi morale da imaju pravo na besplatan abortus, niti su im dostupni besplatna „pilula za jutro posle" za sprečavanje neželjene trudnoće i l i testiranje na HIV/AIDS. Nije im dostupna ni besplatna specijalizovana psihološka pomoć za prevazilaženje traume silovanja, niti država finansijski pomaže organizacije civilnog društva koje pružaju tu vrstu pomoći.

Tokom 2013. godine Autonomni ženski centar je zagovarao za promenu trenutne situacije i unapređenje zaštite žrtava silovanja i drugih seksualnih delikata u Srbiji.10

Predloženo je da Ministarstvo zdravlja inicira izradu intersektorskog protokola o postupanju u slučajevima seksualnih delikata, kao i formiranje kriznih centara za žrtve silovanja u 4 glavna centra u Srbiji, u skladu sa standardima koje postavlja Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama.

Senka nad Srbijom - izveštaj nevladinih organizacija za 55. zasedanje Komiteta CEDAW 2013. godine, Beograd, maj 2013. ' Isto. l0http://goo.gl/NRPtlp, jun 2014.

I

Obećano je da će proganjanje

biti krivično delo

i

Wiko ne woli prazna obecanja

PROGANIANJE Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno ponašanje ponavljanjem pretnji upućenih drugom lieu koje uzrokuju da se lice plaši za svoju bezbednost bude inkriminisano.

Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, član 34. Proganjanje

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije ne postoji krivično delo proganjanja. Slučajevi proganjanja se procesuiraju kao ugrožavanje sigurnosti" il i bi mogli da se procesuiraju kao prekršaj - remećenje javnog reda i mira, a za neke oblike moglo bi da se procesuira i za povredu tajnosti pisama i drugih pošiljki ili neovlašćeno prisluškivanje i snimanje.

Istraživanja pokazuju da je svaka 5 žena (18,6%) proganjana od strane člana porodice, sadašnjeg ili bivšeg partnera1.2 Neke žene su proganjane od muškaraca sa kojima nikada nisu bile i ne žele bilo kakav odnos. Neki od slucajeva proganjanja se završe smrtnim ishodom. Savremena komunikacijska i elektronska sredstva proširuju mogućnost proganjanja do neslućenih granica.

Q Na predlog Autonomnog ženskog centra, Zaštitnik prava gradana je podneo inicijativu Ministarstvu pravde za uvodenje krivičnog dela proganjanja u Krivični zakonik Republike Srbije.13

Predloženo je novo krivično delo - proganjanje:

(1) Ko ustrajno i kroz duže vreme prati ili uhodi drugu osobu Hi s njom direktno ili preko treće osobe ili na drugi način nastoji da uspostavi neželjeni kontakt i time kod nje izazove promenu životnih navika, teskobu Hi strah za njenu sigurnost ili sigurnost njoj bliskih osoba, kazniće se kaznom zatvora do tri godine.

(2) Akoje delo iz stava 1. učinjeno u odnosu na člana porodice, osobu s kojom je učinilac bio u emotivnoj ili seksualnoj vezi ili prema maloletnom biću, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

I pored obećanja, inicijativa nije usvojena!

Delo ugrožavanja sigurnosti iz čl. 138 Krivičnog zakonika može obuhvatiti samo neke od slucajeva proganjanja, jer ( priroda kontinuiranog zastrašivanja, imanentna ovom delu, izostaje iz postojeće definicije. " V. Nikolić-Ristanović (urednica): Nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i

ravnopravnost polova, Novi Sad, 2010: 47; http://www.womenngo.org.rs/images/pdf/Predlog_izmena_i_dopuna_KZ_-_Ombudsman.pdf, jun 2014.

I

Obećane su hitne mere zaštite za

žrtve nasilja

i

Niko ne woli prazna obećanja

HITNE MERE ZAŠTITE U situacijama neposredne opasnosti, strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da nadležni organi imaju mandat da izdaju nalog učiniocu nasilja u porodici da napusti mesto stanovanja žrtve i l i ugrožene osobe u dovoljnom vremenskom periodu i da zabrane učiniocu da pristupa boravištu odnosno stupi u kontakt sa žrtvom ili ugroženim licem.

Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, član 52. Hitne mere zaštite

(u vezi sa £1. 50 Neposredni odgovor, prevencija i zaštita)

Q

nasilja i osiguranje roku od najduže 24

Meie dovodenja,

zadižavanja i pritvora(%)

TTTTTE1

U Republici Srbiji ne postoje mere čiji je cilj sprečavanje daljeg bezbednosti i zaštite žrtve, a koje mogu biti izrečene odmah ili u sata.

Zaštita žrtve se može postići merama dovođenja, zadržavanja i l i pritvora za učinioca krivičnog dela. Ove se mere retko koriste u slučajevima na­silja u porodici: tek u svakom devetom slučaju određeno je zadržavanje od 3 do 48 sati, a u sva­kom trinaestom slučaju pritvor, koji je trajao do -. 14 3 meseca. Zaštita žrtve od ponavljanja nasilja može se postići i merama zaštite od nasilja u porodici u parničnom postupku, koji je hitan, a odluka suda se mora doneti na najviše dva ročišta, dok se prvo ročište zakazuje najkasnije u roku od 8 dana od prijema tužbe. Ipak, u 42% slučaja održi se vise od dva ročišta. Odlaganje ročišta je česta pojava: u svakom drugom slučaju odloži se jedno, a u svakom četvrtom, odlože se dva ročišta!5

Predlažemo hitne mere zaštite za zrtve po ugledu na austrijski zakon.

Austrijski zakon je policiji dao ovlašćenje da učiniocu nasilja, na lieu mesta, izda nalog za iseljenje iz stana na period od 14 dana, bez obzira na želju žrtve. Iseljenje učinioca nasilja iz stana pokazuje se kao efikasno sredstvo i snažna podrška sigurnosti i bezbednosti žrtve, jer (hitno) zaustavlja nasilje. Policijska intervencija je ograničena i predstavlja prvi korak, nakon čega se kontrola nad daljim procesom jasno i bezuslovno prepušta žrtvi, odnosno sudskom postupku, u okolnostima u kojima žrtva raspolaže informacijama kako bi mogla da donese nezavisnu odluku i uz pomoć koordiniranih usluga različitih službil6

Parnični postupak

I- ročišta

14 Jovanović, Simeunović-Patić i Macanović, Krivičnopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad, 2012: 98; Petrušić i Konstatinović Vilić, Porodičnopravna zaštita od nasilja u porodici u pravosudnoj praksi Srbije, Autonomni ženski centar, Beograd i Ženski istraživački centar za edukaciju i komunikaciju, Niš, 2010: 106-107; Dearing, Austrijski zakon o zaštiti od nasilja u porodici, u: Temida, časopis o viktimizaciji, Ijudskim pravima i rodu, Viktimološko društvo Srbije, Beograd 2002, br.3, str. 15-27;

I

Obećane su strože kazne za nasilnike

i

Niko ne voli prazna obećanja

STROZE KAZNE ZA NASILNIKE 1. Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da krivicna dela utvrdena na osnovu ove Konvencije budu kažnjiva sankcijama, koje su delotvorne, srazmerne i odvraćajuće od vršenja krivičnih dela, uzimajući u obzir njihovu ozbiljnost. Ove sankcije obuhvataju, prema potrebi, kazne lišenja slobode, što može dovesti do ekstradicije.

2. Strane mogu da donesu druge mere u odnosu na učinioce, kao što su: praćenje odnosno nadzor osudenih lica; ukidanje prava na roditel jstvo, ukoliko se princip najboljeg interesa deteta ne može garantovati ni na koji drugi način, a što može da uključi i bezbednost žrtve.

Konvencija Saveta Evrope protiv nasiija prema ženama, clan 45. Sankcije i mere

(u vezi sa čl. 46. Otezavajuce okolnosti)

Kada su u pitanju krivicna dela predvidena Konvencijom može se reći da su zaprecene kazne odgovarajuće. Međutim, zabrinjava blaga kaznena politika. Za dela nasiija u porodici dominiraju uslovne osude, dok su kazne zatvora najčešće kraće od godinu dana!7

Mogućnost javnog tužioca da prema slobodnoj proceni odluči da odloži krivično gonjenje lica za koje postoje dokazi da je učinilo delo za koje je zaprećena kazna zatvora do pet godina t j . da primeni institut tužilačkog oportuniteta, kao krajnji efekat ima odbacivanje krivične prijave, ukoliko učinilac ispuni propisane obaveze, od kojih je najčešća (63%) uplata novčanog iznosa u korist humanitarne organizacije!8 Zakon ne predvida da žrtve nasiija daju saglasnost za primenu ovog instituta, a tužilaštva ne vode računa o tome da ovakvim postupanjem bezbednost žrtve može biti dodatno ugrožena, kao i da plaćanje tog novčanog iznosa na kraju snosi žrtva koja je tražila zaštitu.

Krivični zakonik Republike Srbije ne predviđa mere nadzora za lica osudena na zatvorsku kaznu nakon izdržane kazne, ali poznaje meru bezbed-nosti zabrane približavanja i komunikacije sa ošte-ćenim.

4,2 6,8

Vrsta kiivičnih sankcija

(%)

uslovna osuda kazna zatvora

novčana kazna Il|j|:|,|4-|,|J.|||.MII

Dužina izračanih

kazni zatvora

(%)

od 3 do 6 meseci od 6 do 12 meseci

18 i vise meseci

Tražimo doslednu primenu kaznene politike za dela nasiija prema ženama.

Traž imo da se preduzmu neophodne zakonodavne mere kako bi se pr i l ikom odmeravanja kazne za dela nasiija prema ženama, kao otezavajuce okolnosti, uzele u obzir sve okolnosti koje navodi Konvencija.

17 Jovanović, Simeunović-Patić i Macanović, Krivičnopravni odgovor na nasilje u porodici u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Novi Sad, 2012: 99-100. Bejatović i drugi, Primena načela oportuniteta, Udruženje tužilaca i zamenika tužilaca Srbije, Beograd, 2012: 86.

I

Ono što niko ne voli treba

promeniti

primenu Konvencije protiv nasilja prema ženama

t> 213E mm n n .966*2222

Kampanju podrža vaju:

l: '>i^m % I

Brosura je izrađena u okviru regionalnog projekta Udruzemm naponma - ka novim evropskim standardima u zaštiti zena od rodno zasnovanog nasilja (Potpisujem.org), toji se reaLizuje u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji i Austriji.

Brošura je izrađena uz podršku Evropske unije, Americke agencije za medunarodni razvoj (USAID) i Instituta za održive zajednice. Sadržaj brošure je iskLjučiva odgovornost Autonomnog ženskog centra i ne odražava nužno stavove donatora. _ ^ ^