nikola@ivanovi} carmina galli · parovi {to vole {etwe po mom kraju idu kroz moj `ivot ato ine...

Nikola @ivanovi}

CARMINA GALLI

EdicijaPOVEQA

BibliotekaPOEZIJA, DANASkwiga sto peta

Urednici@IVORAD NEDEQKOVI]DEJAN ALEKSI]

Nikola @ivanovi}

CARMINA GALLI

NARODNA BIBLIOTEKA„STEFAN PRVOVEN^ANI”

KRAQEVO2014

Na korici:Gvido Reni, Sveti Sebastijan (uqe na platnu), oko 1625.

5

Nemawi i Aleksu

7

QUBAVNA PESMASVETOG SEBASTIJANA

po T. S. Eliotu

Do{ao bih tebi u kostreti,Do{ao bih s lampom usred no}i,Seo udno tvoga stepeni{ta;[ibao bih sebe do besvesti,Posle dugih sati u samo}i,Molitve, muke, i miqa ~istaMoja krv bi isprskala lampuDok na wenom svetlu ne zablista;Digao bih tvoga neofita,Ugasio svetlo da ne blista,Da pratim kud tvoj poziv mami,Da pratim gde su ti stope beleKa tvome krevetu u tami,

Da pratim tvoju spava}icuI tvoju crnu pletenicuDok ne primi{ me u lo`nicu.

Jer tvome oku bio sam mrzak,Bio bih primqen bez sramaZato {to treba da sam mrtavA kada svane jutro novog danaNa tvojim grudima bi mi le`ala glava.

Do{ao bih s pe{kirom pod {akomStisnuo ti glavu kolenima;Tvoje u{i svijaju se takoDa na svetu nema sli~nih wima.Kada svet se istopi i sru{i,Istopi se il’ ga zbri{e zima,Se}a}u se kako su se uvijale tvoje u{i.

8

Za tren bih oklevao u ti{iniPa prstom pre{ao po krivini,A tvoja glava pod mojim kolenima –

Mislim da bi ti najzad bilo jasno.Nema {ta vi{e da se ka`e i ~ini.Vole}e{ me jer je trebalo da te zadavim i zgazim,Vole}e{ me zbog }udi ozlogla{ene;A ja }u te voleti jo{ vi{e jer sam uspeo da te unakazimI jer tvoja lepota vi{e ne postojiNi za kog osim za mene.

9

STVARNOST, PRVA VARIJACIJA

Probudi{ se pored tela koje voli{.ârape, ga}e, ~etkica za zube, prekida~i.Gleda{ u telo koje voli{,I ta qubav je stvarna i zna~i.

Ose}a{ bol dok odlazi{.Napoqu ki{a, {um kape dok se navla~i.Ose}a{ bol dok tako bez nade odlazi{,I taj bol je stvaran i zna~i.

Odlazi{ u svet, ovaj ìvot, ovu „stvarnost”,Ulice, dani, red, tvoje Ja, posmatra~i.Odlazi{ u svet gde ni{ta nije stvarno,Niti tu moè{ doneti i{ta {to ti zna~i.

STVARNOST, DRUGA VARIJACIJA

Voli taj osmeh, o~i, lice, telo.I ta je qubav stvarna. On bi s wimaUmilne re~i, poqubac u ~elo.I ta je qubav – samo pantomima.

Gde bi to stvarnost pogleda il’ plesaMogla u ovom svetu da se na|e,U nestvarnosti usana i mesa,Ravnodu{nosti grqewa i sva|e?

Koja bi pesma, mudrost, kakva glumaMogla da mesto te stvarnosti uzme,Tog ose}awa, dok stoji bez umaI s nosa bri{e izmi{qene suze?

10

STVARNOST, TRE]A VARIJACIJA

I{li smo Beogradom kog nije bilo,Na Autokomandi su zastajali nepostoje}i autobusi,Na Kaleni}u su senke stvari prodavane za novac

koji niko nije imao,I{li smo ulicama kojima se nije imalo kuda oti}iNiti vratiti,I{li smo tako zajedno, vi{e sami,Jer mene nije bilo, ni tebe nije bilo,A onda smo pro{li pored nas,Zagrqenih, stvarnih, kakvi nismo.

11

12

KA@E: „NE POZNAJE[ ME”

Da li bi mi znawe dalo neku prednost u qubavi,da li je znawe

Wen vi{i stupaw nego puko dopadawe?Da li onaj ko je voqen u sebi skriva neke nevi|ene draìDo kojih dolazi samo onaj ko znawe preko lepote traì?A zna li lepota dok ne èli znawe o sebi da mi predaKako uop{te u o~ima qubavi ona izgleda?Ima li stopala, {ake, osmeh i trepaviceOd ~ega su joj usne, na ~emu joj je lice?Zna li lepota{ta to qubav na woj tako boja`qivo nalaziIli je lepota tek lepota, kad je od znawa ~ista,Kao ogledalo bistra,Kada kroz wu, bez muke, qubav sama sebi prilazi?

13

HRIST U CRKVI N

1.

Tako je mali ovaj Hrist.^ini mi se da bih ga mogao poneti na rukama;Suv, bez mi{i}a, perce an|ela.Nije bilo nikakvo ~udo {to su MarijeNa{le grob ovoga Hrista prazan.

(mogle su ga zver~ice za tri danaizjesti, razneti kosti po tunelima)

Nema u wemu nikakve snage,Kao da je obe{eno dete,Ili bogaq.

Nije ovo slika stradawa.Ne treba o~ekivati od ovoga HristaDa donese spasewe ili ve~ni `ivot.

Ovde se treba samo pomolitiZa dete koje tu stoji raspetoU drvetu.

2.

Ima mnogo na~ina spasewa,Neki to zovu li~no{}u,Neki novcem,Neki qubavqu,

Ali spasewe je uvek neka mo},Neki vi{i stupaw postojawa,

Mo} koju ima drvo kada se u wemuIzrezbari lik Hrista,A drvo opet ostaje samo drvo,Dakle prokleto.

3.

Berkli je rekao da moja percepcija svetaDokazuje da ja postojimAli ne da postoji i svet.

Drugi koje sre}em u tom svetuMogu biti moj san, utvare.Za{to bih onda mario za te utvareProjekcije moje svesti, virtuelne individue?

Osim ako ne verujem da postoji nekiDuh koji nas sve obuhvataI da je moja vera u BogaUslov moje vere u druge.

I ova `ena koja mi donosi pi}e,I pisac ~iju kwigu prelistavam,I onaj sna`ni mladi} bo`anskih o~iju,Postoje samo zahvaquju}i mojoj veriU malog drvenog Hrista na oltaru.

14

4

Uzaludan je svaki poku{aj naklona ovom Hristu.@ivo telo se ne moè skupiti, tako ponizitiDa pred wim ne izgleda prete}e.

Video sam oltare sa druga~ijim Hristovima

Bradatim Blagim PutenimKrvavim Milosrdnim StrasnimStra{nim Dubokim @ivim

Qudi su iz crkava izlazili nose}imir, snagu, odlu~nost.

Ovaj Hrist stoji kao senka,Moqac koji je sleteo na oltar.Ko zna sa kakvim mislima se pobo`na du{a

od wega udaqava?

5

Mo`da boja oltara, svetlost koja pada sa vitraà,Miris tamjana, ruke koje se krste,Zna~e vi{e od samog Hrista,Koji je samo ìà ovih uticaja.

Ali kako da se ruke ra{ire u tom krstu,Tom kvadratu na{e pobo`nosti,Kako svu veru, nadu i qubavSkupiti u tu orahovu qusku?

15

16

^ETRDESET I PET RE^I O QUBAVI

Kao {to postoji jedan prav ugao,Postoji jedna qubav, jedna mr`wa.I ona se ne de{ava.Ona postoji, kao {to postoje mirne stvari,Kao {to postoje brojevi,Kao masla~ci {to postoje na livadi dok vetar duva,Vetar duva jakoA krunice masla~aka se ne rasipaju.

17

U BA[TI

Ovde u vrtu gladiola, glicinija i hortenzija,Cvetovi se priklawaju nekim druga~ijim sklonostima,Wihovo prisustvo samo markira mesto cvetawem,Jedan snimak, zaustavqeni trenutakGodi{weg doba koje prolazi.

18

STRANCI

Kada nastane neka proizvoqnaSkupina qudi, recimo,Generacija u~enika iliPutnici koji se uvek prevozeIstim me|ugradskim autobusom,âk zaposleni u nekom preduze}uIli nove kom{ije u krajuU koji smo se upravo doselili,

Za mesec dana, dva meseca najvi{e,Otkriju se mogu}e veze me|u wima,Zajedni~ke teme, utvr|uju seOkviri svakog budu}eg druèwa.

To dru{tvo ipak ne odràvaPrijateqstvo, ve} mnogo ~vr{}eI preciznije veze onoga o ~emu sePo pre}utanom sporazumuSa odre|enim osobama ne govori.

A naj~vr{}e ga vezuju poglediQudi koji se sre}u svakoga dana,Koji su se bez izgovorene re~iVe} prvom prilikom razumeliI zavetovali na }utawe.

Takvi qudi dele istiProstor i isto vreme,A jedan drugog prepoznaju

19

Sa mnogo ve}e razdaqineNego {to se prepoznajuPrijateqi, qubavnici,Roditeqi i deca.

GODINE U^EWA

1.

NE BOJI[ LI SE CVETOVA I BREZA

Ne boji{ li se cvetova i breza,Ni de~jeg smeha, ako te od nitiJutarweg svetla ne uhvati jeza,Tada se ni~eg ne}e{ upla{iti.

Da{ li lepoti da se hrabro stvara,Ne pobegne{ li na prvi znak sre}eI ne zastrepi{ od sopstvenog dara,Ni pred ~im tada ustuknuti ne}e{.

1.a

PROLE]E

Znam, zaboravi zima poqe,Ma{nice jagoda i cve}e;I nigde petarde iz kojeMoglo bi buknuti prole}e.

I ako zemqa sad ne ~uvaGen zelenila, zavi~ajnoPoqe i reka, letwa {umaOzelene}e, znam, slu~ajno.

20

Znam, nema nade al’ ìve}eSve bar jo{ danas. Dan buketa.Du` glavne ulice drve}eU redu ~eka da procveta.

2.

MOJ @IVOT

Svako je koga sam imao za drugaMoj ìvot ìveo iz sopstvenog ugla.

Pekar {to mi svakog jutra kiflu smota@iveo je deli} mog qudskog ìvota.

Parovi {to vole {etwe po mom krajuIdu kroz moj ìvot a to i ne znaju.

Devojka koju sam sreo pored mosta(Gimnazija, april, devedeset osma),

Jednom je poqubih i ne videh od tad,@ivela je jedan lep dan mog ìvota.

Poznanici, stranci, svi su brzo, s nogu,@iveli moj ìvot najboqe {to mogu.

Samo sam ja zanet i zami{qen bioI svoj ìvot, eto, sasvim propustio.

21

22

2.a

PROLE]E

Zvuk. Napoqu prole}ePostavqa prve skele,Panoe, zvezdu, cve}eA no}i crno-bele.

Zidovi jaki, vo}ni.Pentra se prva zelenList }e listu pomo}iA no}i...

3.

NADGROBNICA BORISLAVU HORVATU

Sigurno ga je odneo |avo,Prokletog starca punog zlobe.Telo je mo`da i bilo zdravo,Al’ nezdrave su stara~ke sobe.

Se}am se, tad jo{ sredwo{kolac,Pogled mu be{e lud i svirep;I vikao je da sam podlac,Priglupi klinac i vrtirep.

A o smrti je zanesenoPri~ao, s ~e`wom, bez pakosti,Kao o ne~emu propu{tenom,Kao o izgubqenoj mladosti.

23

3.a

PROLE]E

Vetar se gradom {uwa;âs dune ~as se sti{a;Pogledam levo-desno,Sa obe strane – ki{a.

Padaju sitne kapi.Neka ih, mogu u}i.Sad je otvoren prozorNajdraì gost u ku}i.

4.

MLADOST

Sagore}e{ i ti, mladosti, ali kada?Teram te kao mazgu, mamuzam u galopu,Beìm od poznanika, beìm od grada do grada,A ti me prati{ u stopu!

Sagore}e{ i ti mladosti, ali kasno?Gde su te stara~ke bore, kad }e te sede vlasi?Na prazno mequ kutwaci godina, na praznoSekuti}i sati.

4.a

PROLE]E

Na filmskoj traci {ume stojeStabla, stamena, skamewena;Jedno se saglo, a drugo jeProteglo kro{wu nad ramena.

Jedno je levom granom korenTaklo, a desnom hvata ptice;Ona se tamo s vetrom bore,Kao da klize s nizbrdice.

I sva na nu`nost bi da sveduUgao kosti, slu~aj mesa.Svuda po {umi u neredu,Van svoga mesta po frejm plesa.

5.

LINIJA SENKE

Zar da se boji{ smrti?Seti se one starice[to nikad nije oti{laDaqe od kraja ulice;

Mr{ava, mala ko prva~e;Jo{ je sricala kada ~ita;Novac dr`ala u rukavu;Imala ba{tu margarita;

24

^uvala kese i novine,Nije to htela da pobaca;I uvek na smrt pla{ila seKom{ijskih pasa i stranaca.

A ti si tako hrabro nekadSa o{trih stena bacao se,Sekao noge, bio prviNa ludost, qubav prema danu,Pa polovina tvoje krviI danas pliva u Jadranu.

A sada cvika{ tu od smrti,Od tog {to „jednom mora do}i”,I onog „niko `iv je ne zna”,I nekog „nema tu pomo}i”.

Seti se zato one maleStarice {to je jednog danaOprala su|e pa je si{laU ba{tu, legla i umrlaI gle nije joj bilo ni{ta.

5.a

PROLE]E

U parku vetar pravi dar-mar.Si|e pod kro{we. Starom hrastuIz ~ista mira tresne {amar,Pa izroni da uzme vazduh.

25

26

Adolescentu bez xemperaNavu~e nazeb do u{iju.Zavihori se – sve pomeraU krug – to bu{i provaliju.

Ostavi haos mre`u mrqa,Do ulice ~ist dokora~a,Pa kesu i list zakotrqa,Odjuri na ta dva kota~a.

6.

TRUBADUR

Kraj mene si dok pi{em pesme,Tajno, dok spava{ snom za dvoje.Pi{em ih tebi, al ti ne sme{Nikad saznati da postoje.

Kad dosadi{ mi, kad se skrijeStrast, kada drugde na|em zanos,Ho}u da znam da ni{ta nijeNi potro{eno, ni kazano.

Mazim ti ruke i tvoj gustiPramen, ramena, topla, meka.Kad te izbliza volim pustiDa ti bar pi{em izdaleka.

27

6.a

PROLE]E

Jutro. Stvarnost opet traì prave boje,Usmerava reku. Jedna vrba ~a~kaSvoj odraz u vodi. Nebo na zastojeSu{i se na ìci. Nijednog obla~ka.

Kesten me{a li{}e ko karte i svudaNeko nam ostavqa igra~ke. To svi}e.De~aci {to jure oko stabla dudaLi~e na {arene proletwe vetri}e.

7.

KATRENI

Svaki gr~, izraz, grimasa tvog licaNosi poruku jasnu samo meni.A skladne crte i osmeh su skicaKojoj se dive i neupu}eni.

Preko tih prostih lepota prelazimKao kroz maglu, povesmo ideje;I znam {ta traìm, budnim okom pazimTo za ~im strepim i ~emu se smejem.

I àlim svakog ko te neoprezanGleda: ne vidi onaj nabor ~elaIli micawe usnama, ko ne znaGde se lepota razdvaja od tela.

A znam i sam sam slep za mnogo toga,Za neki detaq koji drugog sludi;I zato patim i traìm vid BogaDa pogledam te o~ima svih qudi.

7.a

PROLE]E

Posledwi talas ve} prote~eIzo{trava svoj odraz pru}e.Obala pu{ta koren. Ve~eTestira boje za svanu}e.

Sunce jo{ jednom, puno nade,Prelista {umu kosim zrakom.Sve je na mestu. I Bog dadeNajmawe jedan ìvot svakom.

8.

ZALEPIO SE @IVOT ZA MENE

Zalepio se ìvot za mene,Ne ti~e ga se bol, moja voqa,Ne nosi uspeh ni promene,Nije u meni ve} samo spoqa.

Smrt je u mene u{la do srì,U krv, u misli crne i hladne,@ivot me samo spoqa zadrì,Uhvati, kad pod wom bih da padnem.

28

8.a

PROLE]E

Dan blistav, oluci zve~eOd sunca, svuda ti{inaI reka oprezno te~e,Taj drowak sa planina.

Znam, stabla crna pod cve}emJo{ uvek li~e na skice,A vidi, to je prole}eNa obe strane ulice.

9.

TRENUTAK

Trenutak posle neke velike sre}eKada se vra}a{ praznoj ku}i gde te ne}eSa~ekati niko sa kim bi to ose}awePodelio, kad po~ne{ da trpi{ raspadaweTe sre}e u sebi koje te mu~i i truje,Trenutak kad cmizdri{ jer nema ko da te ~uje.

Trenutak kad dan je dovr{en, pri krajuFla{a slatkastog vina, kada je du{a sita,Na hartiji dovr{ena pesma u punom sjaju,A niko ti nije dovoqno va`an da je pro~ita.

29

303

ODA MOJOJ BABI

1.

Moja baba ne gleda serije.Previ{e je stara.Stavi ispred sebeKavez sa papigamaI celoga dana posmatraPtice koje ne rade ni{ta.

2.

Kada ujutru krene da spremi pr`enice,Moja baba u jednoj ruci nosi dva jaja,Pod mi{kom veknu bajatog hleba,I te{kim korakom na krivim nogamaProbija se kroz gust name{taj.Tako ona `onglira.

3.

Iz sobe moje babe no}u ~ujemKako pla~e neka devoj~ica.Da li se to u snu moja baba,Prekriv{i lice de~ijim rukama,Od smrti brani?

31

POSLEDWI

1.

Nesre}a je kada ~ovek u dubokoj starostiSa~uva mlad mozakDa krti~ari po teluIspituje nepostoje}e nagone.

Da je bar bolest u pitawu.^ovek se nekako pomiri sa bole{}u,Prihvati wene uslove.

Ali ovako ispred sebe samo vidim zidI o~ekujem glas koji }e re}i„Nema daqe”.

Onda se okrenem

I iza sebe vidim drugi zidI glas„Nema nazad”;

Sti{wen u procepuIzme|u `ivota i smrtiProvodim dane.

2.

Mladi qudiNisu nikakva uteha.

Mladost ni{ta ne nagra|uje,Slepa i nema@ivotiwa.

Mladost je samo faza,Pretpostavka starosti,Wena skica, kostur,Plan pred kojim arhitektaStoji zami{qen.

ôvek godinama gradi sebe,Ne po nekom uzoruOsim ovoga koji nam pruàSlika starewa.

3.

Star ~ovek jeKruna civilizacije.Svet kao duhovna tvorevinaMoè postojati samo u duhu.

Umetnost i misaoSamo su putokazi.

Ali {ta moè star ~ovek,Na {ta da se usudi,[ta da poku{a?

Zidovi se pribliàvaju,Kada osetim gr~Ili nesvesticuûjem kako se gradovi ru{e.

32

VITANOVA^KA

Vidi se na {ta li~i{! Ma ni senka ~oveka!Izgleda{ pet godina mla|e, jo{ crnokos i vitak.Mora da mnogo pije{, da ima{ previ{e seksa,Da slabo jede{ i da nerado ~ita{.Mladost nije zdrava u tvojim godinama.To je znak slabosti, lewost duha, da kaèm.Starewe zahteva napor i istrajnost, lepotuU kojoj zakoni mladosti vi{e ne vaè.Mladost je prethodnica smrtiKada joj nije vreme,Mladost ti ne moè dati ni{taKada joj pro|e vreme.

Zato se uzdaj u sebe i hajde, po~ni da stari{.Pametan ~ovek se ne drì za mladost tako ~vrsto.Ubedi svoju misao da je sve lepo pro{lo,I kad te mladost pozove, nemoj maknuti prstom.Ne mari kad ti kaù da si lep, da iz tebeIsijava luda de~ija snaga,Trudi se da stari{ bezrezervno i prostoDok od mladosti ne ostane ni traga.

33

34

PESNIK I MUZE

PESNIK:

Hajdemo, moje dame, treba da o~istimo ovaj sviwac,Ju~e je neko pravio lumperajku u susednom dvori{tu,Bacali su jabuke i limenke po Helikonu.Erato, ti dr`i kesu, Kaliopa }e da mete,A ti, Mnemosina, uzmi rukavicePa skupqaj komade stakla da se neko ne ise~e.

MUZE:

Zaista stra{ni su mladi qudi.Bacaju |ubre u na{e dvori{teA ~ak nas ne pozivaju na `urke!

PESNIK:

Mladi nemaju ukusa za muziku,Mladi nemaju ukusa za poeziju,Mladi nemaju ukusa za bilo {ta,

A stari nastavqaju da vole ono[to su voleli dok su bili mladi,Wihov lo{ ukus je iza{ao iz mode.

Kulturi su potrebni samo oniKoji nikada nisu bili mladi,Slobodni od slepih poriva.

35

MUZE:

I ti si morao imati detiwstvo,Biti jednom mlad.Kako misli{ da bi mogao stvaratiDa nema{ uspomena od tad?

PESNIK:

Meni je seksualnost zamenila detiwstvo.Ni~ega nije bilo pre we,^ak ni roditeqe nisam imao.

Jednom sam kao dete razbio neki veliki }up.Otac me je istukao do krvi.Bolelo je, ali nisam ose}ao ni{ta,Nisam imao emocije,Sedeo sam satima u mraku i dodirivao rane,A nisam ose}ao ni radost ni tugu,Nisam ~ak ose}ao ni da sam povre|en.

A krv je bila za umakawe,Topla, lepqiva, smradna.

MUZE:

I kako se to dogodilo?Vratimo pri~i ozbiqnost,Kako je na{ pesnikIzgubio nevinost?

PESNIK:

Pa, moje dame, bio sam jo{ dete.Znam da je bila {uma,Bilo je dima u {umi,Znam da je bilo i rastanka, mada niko nije oti{ao;Znam da je bilo susreta, mada niko nije do{ao.

MUZE:

I ~ega se jo{ se}a{?

PESNIK:

Drugar moj, zakucao se motorom za stablo kestena,Korewe je bilo krvavo do prvih snegova.Wegovi su imali samo wega,A ja, kad god ih sretnem, pozdravqao sam ih:„Dobar dan, gospo|o Ili}”,„Lepo jutro, gospodine Ili}.”Posmatrao sam wihova lica dok su pla}ali u marketu,Wihove pokrete dok su se udaqavaliSa tajnom smrti i namirnicama za ve~eru.

MUZE:

Pa {ta si otkrio?

36

PESNIK:

Da je on mrtav, da su oni ìvi,Da nemaju pojma kako se to desilo,Da istu stvar kad mislimo na ìveNazivamo ìvotom,A kada mislimo na mrtve smr}u.

MUZE:

I zar je to sve {to zna{ o smrti?

PESNIK

Ana Gerun, }erka poslasti~ara.Udavila se u vodama i talasima Tare.Kada su je izvukli lice joj se gr~iloKao pastrmka izba~ena na suvo.Skretali smo poglede u pravcuDrve}a sa druge strane reke,Nismo gledali u wu,Nije bilo potrebe,Ta~no smo znali {ta radi.

MUZE:

A {ta je radila?

37

38

PESNIK:

U~ila hemiju i francuski,I{la na ~asove klavira,Farbala kosu u plavo,Imala momka koga suDruge devojke htele,Mada se woj nije dopadao.Htela jednoga dana da bude lekar,Da ima puno para.Qudi su uop{te u to vreme^e{}e sa novcem nego sa smr}uPovezivali posao lekara.

MUZE:

Platio si i ti ne{toZa svoj dar,Mi ne dolazimo tek tako.

PESNIK:

Se}ate li se baronice Turn und Taksis?Nosila je u naru~ju usnulog Rilkea kao da je dete,Posve}enik umetnosti, majka i mecena,Kowolika princeza,Ova matora, ru`na, nepodno{qiva `ena.

MUZE:

Mora da je imao veliku kituKad su se tolike babe otimale oko wega.

39

PESNIK:

Sala u kojoj su ve~erali bila je toliko velikaDa su imali razli~ite posluìteqeNe bi li oboma na sto supa stigla jo{ topla.I upravo tada, u Duinu kraj TrstaLeè}i pored we, ili,Da malo ugodim va{im perverznim prohtevima,Qube}i joj matore smeùrane grudi,Rilke je napisao da je svaki an|eo stra{an.

MUZE:

A {ta je sa onom {to ste ìveli zajedno,[to ste hteli da ostanete tako?

PESNIK:

Wena lepota sasvim jeDinami~na,Sva od finih pokreta,Od laganog migoqewa guzovaDok di{e u snu.

Volim da opisujem wen osmeh:Samo stisne usneI {iri o~i.

MUZE:

A bilo je i drugih, zar ne?

PESNIK

Bila je jedna mr{ava:Ulazi u spava}u sobu,Prstewe joj sâmo spada sa prstiju;Kada se skine golaOstane samo glava.

40

JUTARWI KATALEPTON

Brokoli, karfiol i krvNiz zelenu salatu,Rotkve i {argarepe,Sve te nijanse crvenog!

Kako je slatka ova prole}na krv:Mladost, pesak u u{ima, Udovi~ine stene,Sve to curi niz per{unI mladi luk.

U uskoj uliciDva automobilaMimoilaze seKao na mirnom moru la|e.

41

42

KUKUREK I KADUQE

^etiri sata na uglu Dositejeve i Brankove.Svetla tek toliko da obasja dim cigarete.U zatvorenim stanovima nema mrtvaca,Niti nad wihovim glavama stoje upaqene sve}e.

I tu, jedva vidqiv, na|oh kukurek.Skrivao se kao mi{,A sa prozora obli`we zgradePadala je na wega dnevna svetlost:Opit sunca na noktu,Kapqica jedna;Pa`qivo!

Svetlost u sobu ulaziNa ma~jim stopalima;Le`i{ na krevetu kao korpaProsutih jabuka, banana i gro`|a;Moja ruka ka tvojim le|imaWi{e se na lakom padobranu.

Iznenada neki stranac,Bradat i kosmat, gole lobawe,Pro|e pored mene i pope se uz stepenice,Stepenice, stepenice, stepenice,Kako glasi deminutiv od stepenica?

Onih malih,[to na dlan stanu,[to se pewuDo palca.

43

Da li da krenem za wimDo sobe, da ga zadavim?Crvi po le{u, kukurek usred grada:@ivot je neuni{tiv,I gadan.

Ima ne{to uvredqivo u lepoti ovog cveta,Nagnut nad wim, {ake mi skoro doti~u zemqu,Qubavnik, sawar, po zvawu pesnik – ~ovek,Ugru{ak kostiju i raka u ba{ti punoj cve}a.

O kako mi se gadi lepota!Pupak se uvija pred poqupcem,Uzmi~e jadno meso, deformi{u se konture;Pre bih qubio kipove nego tela.Velike, bele, kipove,Te o~i, {to niti gledaju, niti `mure.

Lepota je u mesu, raspeta, ka`wena.I sunce se diglo na nepristojnu visinu.Sedam je sati, evo mog grada:Sukwice raznih dezena,Pinklice, lakirani nokti}i,Ta{nice, {tiklice, e{arpice,[nalice bez broja,Maskarice, karmin~i}i...Sve to, sve to, sve to,Deponija boja.

Iza popi{ane zgrade ba{taPuna bezimenog cve}a,[to se talasa i otima za vetar.Dve izdvojene kaduqe

Obigravaju jedna oko druge,Wima vetar rukuje ve{toKao pletiqa iglama.

Na{ao sam jo{ dve boje u ba{ti;O, dve boje,Ni nalik onim bojama koje zna{;Ne mogu ti opisati kakve suDok ih ne ugleda{,Tim tvojim obi~nimI sasvim opisivim o~ima.

Me|u belim radamaI zelenom travomNe{to se crveni.

Prsti} tvoj na no`ici,Onaj mali,Onaj najmawi.

Ispuwava to cvetawe, to preterivawe prirode,Ta naznaka zrewa i obiqa i slasti.Tako japanska jabuka behara,Pa latice padaju danima, pad im se vetlo`i,A na granama, nema nijedne latice mawe.

Tvoje teloGolo na suncu;

Kako su modri,Kako su zreli,Kako su spremni za ku{awe,

44

Otisci mojih zubaPo tvojoj ko`i.

Iznenada po~e da pada pra{ina,Po stvarima,Po debelim granama,Po li{}u,Po licu,Po kolenima,Po cvetovima,

Pada i sve zatrpava,Pra{inaIz onogStarog }ilima,Iz onogDivno vezenog }ilimaU sedam boja.

Sve boje na tvom nagom teluDok slika{ pored prozora.

@uti obraz, plavi vrat,Jedna sisa zelena,Drugo rame naranxastoCrvena {trafta na boku;

Oskrnavqeni bronzani spomenik!

Zovem te na ~aj,

Ka`e{:– Sa~ekaj,Samo da uhvatim ovo sunce.

45

46

KANTILENA

Sino} je Rim bio kod nas,Sve te fontane i pjace,Gurale su se i prskaleSa na{e male terase.

I sve te kapele raznihStilova, visina i dobiFotografisale su sePo na{oj dnevnoj sobi.

Ve~e je bilo punoZvezda i {ta ti ja znam,A kad smo ostali samiI Rim je ostao sam.

47

ZASEDA

Kraji~kom ni{ana posmatram {umuPunu slavuja, {eva, kosova, {tiglicaI drugih ptica

Peva~ica.

A ti se za to vreme preru{ava{,U masla~ke i perunike i qubi~ice,Moje najvoqenijeStra{ilo za ptice

Peva~ice.

VELIKA ALBA

Kada se u jesen, bez pripremeRuka na|e u ruci, spremna na jednove~erwe u`ivaweSa nepoznatim voqenim telom,To telo postaje ono {to je cela nespretna godinaPunila sokovima, grejala na suncu,Za ovu posebnu priliku.

Divovski sumrak nad KalemegdanomPreti da ne ostavi ni{ta za no}.

Ni{ta nije tako stra{no u sumraku.Si|e{ li samo ispod kro{awa,Vide}e{ da su listovi gore na vrhuVe} sasvim utonuli u tamu.Ali dole, me|u stablima je dan.

Zbog ve~erweg sunca ti pije{Ksalole, lorazepame, xin.Ali ako pogleda{ ispod nas,Dole, me|u senkama je dan.

[ta ~eka tvoje telo u mom zagrqaju?Smrt, vaskrsewe, „Opa{i se i iza|i u poqe”Ili mi pru`i neku ne`nost koju ne umem da primim;Moje ruke su nemo}ne, moje ruke su laticeJapanske tre{we, vetar u Andima, ritam

islandskih eda.

Kao uvelo li{}e padam preko tebe.

48

Kada sam bio deteOti{ao sam na izvorDa popijem vode.I plakao sam, plakao sam dugo.Kako se voda mu~i,Kako se mu~i dok te~e.

Rekao sam dedi,Nikome drugom,Ne{to je bilo stra{no,Zauvek promeweno.Odveo me je na potokI velikim je {tapomProbio ne`ne talaseO koje se lomila svetlost.Potom je izvadio[tap i dao mi ga.I {tap nije bio slomqenI talasi su bez raneProticali niz potokKa zami{qenom u{}u.

O qubavi ne bi trebalo da govorim.Boqe o politici, ekonomskoj krizi, ratnim

zlo~inima;O gluposti predaka, nespremnosti potomaka,Ali o qubavi nikako.Ukus neke vi{we, putovawe u Egipat, ludost pijanstvaImaju vi{e {anse da do~araju ìvotNego {to to moè jedna obi~na qubav.Zato o qubavi ne govorim.Govorim o tvojim prstima,O tvom uvu koje sam traìo pod pramenovima kose,Pod pokriva~ima.

49

50

Govorim o tvom glasu,O tome kako ne moè{ lepo da izgovori{ r,O taksiju koji pla}a{ jer mrzi{ xentlmene.

êkao si da do|em i sada dolazim s tugom;Jer nisam Vergilije, mrtve videti ne}e{.Vodim te me|u one, tebi bliske, za kojeMe|u mrtvacima nema mesta, prati me tamo.Rekao si ne jednom „ìvote lep si, stani”,Plakao posle toga, jer vreme nije stalo,Surovo nastavqa ìvot i ne veruje u ~uda.

Bilo je i onih koji su se pitaliKada je pretvorio vodu u vinoKoliko }e ovo vino trajati,Ho}e li biti do slede}ih praznika,Moèmo li wim napuniti podrume,Ho}emo li uz wega ven~avati unuke.

Bio sam sneg na kome tvoje telo ostavqa an|ele.

Hajde da pevamo!Ti peva{ neke pesmice bez smislaI kaè{: „Ja prvo slu{am re~i tek onda muziku”.To odbijam.I u poeziji sam uvek prvo slu{ao muzikuRe~i tek kasnije,Ponekad.

Gledam u tvoje trepavice,Koje su u snu sasvim zamenile o~i,Tvoja le|a, noge, ose}am tvoj dah po svojoj koì,I pitam se {ta je ono[to sam nekada zvao ìvotom.

51

APRILSKE SLI^ICE

1.

Ima to dete koga niko nije imao,Dete bez roditeqa i ro|ewa,Lako, sivih dlanova,Peva neku zaboravqenu pesmu:

Trika trika trikTrika trika trik

I {uma se pokre}eSa te{kim nanosomIstrulelog li{}aPred nogama.

2.

Ko je to umro u na{em kraju?Kome se to du{ica primirila,Mala laka du{ica pahuqa?

Video sam kako jePadala padala padalaI pre nego {to je dotakla tloNestala.

Kao `ar cigarete.

Ma ~ija je to bila du{ica?

3.

Da do|u da nas streqajuVojnici u crnim uniformamaI belim kai{evima,Svi zgodni, u ko`nim ~izmama,

I krv da prska, prska, prskaPo miqeu, pesmamaI maj~inim fotografijama.

Ili da mi je sa tobomDa pojedem u ba{tiPet kugli sladoleda,Pet razli~itih boja.

4.

Gde da na|em prsteweDa te prstenujem?

Dupqu nekog plavog okaIli zelenog, ili sivog?

Kru`i} na vodi,Onaj najmawi?

Loknicu tvoju,Onu {to ti na uvo {apu}e?

52

5.

Teretni voz prevoziOblake, drve}e, ku}e,

Tebe i mene {to stojimoNa stanici i ~ekamo da si|emo.

6.

Tvoje u{iU medu, u sa}u;

Tvoja kosaU naborima jutra;

Kap tvoje krviNa kozijem mleku:

Je li ti lepo na selu?

7.

Ispru`i{ se na traviI ~eka{

Da sunce sija,Da trava raste,Da te sakrije.

53

54

8.

Voda do ~ukqeva,Do krunica cvetova.[irom ba{te,

Visoka taman da uhvatiOdraz onog starogDebelog oraha.

Da nam se u wegovoj kro{wiNoge rashlade.

9.

Imao sam psa koji se odazivao samo drugim psima,Imao sam pticu koja je pevala samo drugim pticama,Cvet koji je bio {aren samo drugom cve}u,Qubav koja je volela samo druge qubavi.

10.

Neko je no}as `vakaoListove i cvetovePo na{oj ba{ti.

Jedan po jedan,Dugo `vakao,Nekim bezubimBabqim ustima.

55

11.

Prodava~ica me posmatra s ga|ewemDok pla}am.Opa`a crno pod noktima,

Ko`u tvoju,Krv tvoju,

Tu sam je ostavio da satrune.

NO]

Spavali smo,Vetar je nosio kese

i li{}ei drugi vetar,

Mikroskop je uveli~avao stvari,Semafor se palio i gasio,

Na{a srca su pumpala i pumpala,Krv je tekla i tekla,

Eto, tako izgleda `ivotBez nas.

56

DIONISOVE KOSTI

Razbacane ~arape, pe{kiri,Jednom upotrebqeni i ba~eni po poduPantalone i majice, zgu`vane i isflekane.Nigde wegovog tela. Nijednog komada mesa.

Kupim i perem, sastavqam par sa parom,Peglam mu rukav (tu }e biti wegova ruka)Name{tam jastuk (tu }e biti wegova glava)

57

58

TAMARINIH PET MINUTA

Woj je sve blizu, na pet minuta,Do posla, grada, supermarketa.Sve je na Zemqi na pola putaOd we do centra poznatog sveta.

Za pet minuta ru~ak se spremi,Za pet minuta kwiga pro~ita,Za pet minuta park ozeleniI procvetaju bagrem i lipa.

A za pet wenih minuta ki{aProspe se pquskom, sve `ivo klisne,Ostanu stabla, ne{to gusti{aI neki mladi} {to zbog we kisne.

Za pet minuta obi|e{ gradom –Ceo krug: banka – biblioteka,A neko stoji, sa istom nadom,Tih pet minuta jo{ uvek ~eka.

1.

Nema tog vremena kojim }e{ ispuniti vreme,Rasko{ne, bogate dane po kojima se gubimo,Nema tog vremena u koje }e da stanuSva uzbu|ewa du{e i svi porivi tela.

Jedino wenih pet minuta, stoje visoko,Prostraniji od na{ih dana i godina,

59

Jedina mera koja se ne okon~ava,Jedino vreme dovoqno

Za sve kwige koje te ~ekaju, sve qubaviKoje si propustio, za Veneciju i RimU kojima si obe}ao sebi da }e{Provesti tako mnogo vremena,

Za jutra ispuwena radom, ve~eri muzikom,Za plovidbe dugim rekama (jo{ kao dete èleo si da

kormilari{),Za visoke planine, pozori{ne predstave na otvorenom,Za nepoznate jezike, za pustiwe i hramove,

Nema tog vremena u koje moè da staneSve ono {to si nazivao svojim ìvotomOsim u wenih pet minuta.

2.

Neka drugi ~ekaju u svojim sama~kim ku}ama,Nek se dan razvla~i po staklima zatvorenih prozora,Neka im vreme bude prazno i dugove~no.

Ja }u ìveti u wenih pet minutaNa svim trgovima, u svim gradovima, na svim morima,Bi}u starac koji u ~itaonici traì smisao ìvota

pre nego ìvot pro|e,Bi}u putnik koji je na prozoru voza ugledao zoru

nepoznatih zemaqaBi}u de~ak koji je pobegao od ku}e i ne zna

gde da se zaputi

Bi}u diktator i oslobodilacGre{nik i svetacLudak i ludaI sve toU wenih pet minuta.

3.

Nema druga~ijeg vremena:Wen nokat na nozi, napola ofarban,Slede}i potez, trenutak oklevawa(ne vreme ve} ono {to vremenu prethodi),Zrak sunca suspregnut na wenom noktuNa tom konusu, toj ideji nokta,I tek onda, onima koji prate pa`qivoU~ini}e se, ako uspeju da zaborave na sebeKao na niz nekih ~iwenica i morawa,Na vezu pro{lih i budu}ih zbivawa(mada nikakve pro{losti i budu}nosti ovde nema),U~ini}e im se, ako gledaju strpqivo,Da vreme prolazi.

4.

Ovde vreme prolazi kao na fotografijama.Skice, mape, konture, formule vremena,Belasawe neke vode u sumrak,Kada je mrak ve} pao po svemu osim po vodi,Ukus nedozrelih smokava po~etkom avgusta,Zvuk violine, skoro ciganski, iz Sibelijusovog

koncerta,

60

Jedan pogled sa prozora na desetom spratu kada si rekao:„Ni~ega ru`nijeg od jutra na Novom Beogradu”,Porodi~ni ru~ak od pre trideset godinaKada si posledwim naporima snagePoku{avao da ka{ikom izvadi{Zrak sunca {to ti je upao u supu.

5.

U wenih pet minutaSve se to spaja. @ivot jedan, skoro dostojan `ivqewa,Kada se note podupiru, reke opet nekuda teku,Putevi nekuda vode, daqine se premo{}uju,Tu je sve blizu, i stranci u kojima svakoga dana

prepoznaje{Drugove iz detiwstva, mrtvi pesnici sa kojimaRazgovara{ u snovima. Mirna mesta u kojima siIspijao duga pi}a i bio na kratko sre}anSada su jedno mesto. Jer sve se to zbivaU jednom vremenu. U wenih pet minuta.

61

LICE

Ima to lice negde na krajuPrometnih i vrlo dugih ulica,Li~i na lice prijateqa,Nekoga ko mi je drag ili sam ja wemu.

Klizi me|u prolaznicimaI na stotinak metara od meneCrte lica se razi|u.

^elo ode na jednu,Osmeh na drugu stranu,Zaple{e na licu susednog prolaznika,Pa nestane u pravcu govornica.O~i za trenutak sevnu pod nekimNepoznatim {e{iromPa utonu u wegovu senku.

A lice ostaje celo,Tamo na krajuVrlo duge ulice.

62

ÔVEK KOJI NIJE IMAO NI[TA

1.

Kada je one godine zemqotres zahvatio Kraqevoporu{io silne ku}e, neki nisu znali ni gdeda odu, u Kragujevcu jedva da je bilo ve}e {tete,nekoliko balkona je otpalo,

i to bi bilo sveda se nije u ku}i moga prijateqa, na pragu

sedamdeset i pete,pravo u wegovu sobu,

sru{io tavan,pun starudija.

Leào je tamo pod brdom betona i kartonskih kutijaMrtav.

Wegova ku}a odavno je bila praznadeca su oti{la, èna umrla, a stvariwih je redovno pakovao na tavan

kako bi se kome cipele omalilekako bi kom detetu igra~ke dosadile,kako bi ostavio neki hobi,

fotografiju, pecawe,odmah bi se na tavanu na{la nova kutija.

Jednom sam mu predloìo da baci sve to srawe,sneg je padao, na tavanu hladno kao u grobu,pomaèm mu da merdevine ispravno naherine bismo li {to pre u zagrejanu sobu.

63

„[ta }e ti, ~ove~e, na tavanu stari CD plejeri ivideo rekorderi?

Zar zaista veruje{ da }e do}i vremeKada }e se ta tehnika ponovo koristiti?U kojem to dobu?”

Samo je odmahnuo glavom i skrenuo sa teme.ôvek, skoro le{, osu{en od celodnevnog rada,nastavio je sa svojim uobi~ajenim aktivnostima.Kao {to je i sneg nastavqao da pada.

2.

Postoji ne{to, stvarikojima se ispuwava ìvot

recimo da je to ispijawe pi}a kada se okupe stariprijateqi, ~itawe kwiga, vreme u krugu porodiceletovawa ili spremawe ve~era dok se ~ekaju gosti

sve same banalnosti, ali ~oveku je retko su|enoda postigne ne{to vi{e od banalnosti

banalnosti imaju ne~ega svetog u sebipodiù ìvot na vi{u razinusamo u banalnom ìvotu nesre}a je prihvatqivasamo u banalnostima qudi su{tinu naziru

moj prijateq, zakasnio za banalnosti, provodio jedane po planu

sahrawivao je komade svog ìvota u kartonskimkutijama na tavanu

mi, druga~ijimi brì na ìvot

64

koji nam se nudinikad istibacali smostvari od kojihvi{e nismovideli koristi

3.

Kako se tavan sru{io?to je bila ~vrsta, nova gra|a

Kako se tavan sru{io?

~ovek je celoga `ivotare|ao kutije po tavanu~udo bi bilo,da je sna`niji vetar dunuo,da se ku}a nije okrenulasa `icama temeqa u vazduhu(korewem vaqda)i krovom zabijenim u zemqugde je svemu sahrawenom mesto.

Kako se tavan sru{io?duhovi nisu mirovali.

4.

Na wemu grobnica od uspomena:

popularne enciklopedije iz kojih je hteoda unapredi svoje obrazovawe

65

(po~eo je kao zanatlija i predradnik)porno ~asopisi, i stari feweri diploma vi{e {kole, in`ewer

Igra~ke wegovog sina oduzete prenego je tome bilo vreme

„da se dete prihvati nekog ozbiqnoginteresovawa”

ne{to su ~ekale pored lekova kojima jepro{ao rok trajawa.

Pohabani grn~arski alat kojivi{e nije koristio

(na kraju se opet vratio zanatu)

iz ugla, merila je vreme,nepokretna kazaqka na satu

bunde, jakne, cipele wegove `ene i }erke(}erke koju nije video godinama)kavezi, akvarijumske tegle,svih qubimaca koji su zavr{ili po kontejnerima

i negde s kraja(u uglu tavana ~ini se)venecijanska maskavaqda za wegovo liceusred ove faraonske grobnice.

66

5.

Bio je ponosan na svoje sticawemada to sticawe niko nije videosobe su se praznile

prvo su nestali tepisigazilo se po hladnom parketuonda je udoban name{taj smenio drugiluksuzan, kome je mesto u kabinetu

politi~araonda se raspala kuhiwa,

u wu je uneo{liker i kalupe, i to~ak

{to klopara

sve to jo{ jednompremazati glinom~ove~jem telufali jo{ blataudovi, torzoi trepaviceprona}i novota~nije lice.

6.

Od pada tavana ku}a je sasvim propalani{ta nije ostalo od vrednijeg name{tajadeca se nisu javila, sahrana }e biti malasamo za prijateqe i sirotiwu iz kraja

67

7.

A kutije, wihov sadràj, odbrojano vremene uspomene, jer se ni~ega tu nije imalo se}ative} blago nakupqeno, jedino pravo blago

ìvot proveden u sticawu, gomilawu(a gomilawem bilo ~ega nastaje blagone mora to da bude novac, umetni~ke slike, goblenidovoqno je da bude blago za svakogako }e wegov ìvot i trud posle svega da ceni)

8.

Sada leì mrtavpod betonom i ìcomkoja mu meso probijau svom kraqevstvuod blata i starudija.

68

KQU^EVI ZA ELIOTA

Treba ga ~itatiNaglas, u sebi, drugomeSkandiraju}i, dramski, nemu{toAli treba ga uvek ~itatiU spava}oj sobi, u autobusu, u prirodi[to vi{e puta, bez preskakawa,Treba ga ~itati istrajno i pa`qivoI bez razumevawa.

69

BELA SOBA

Soba je sasvim bela,Bez prozora i vrata,Bez izvora svetla,Belinom osvetqena.

U woj samo senkaVrta punog naranxi,Grozdova i kru{ka@ivopisno se tamni.

70

MOJ PRAVI, MOJ SAVR[ENI,MOJ IDEALNI

Moj pravi, moj savr{eni, moj idealniKaput od ka{mira, kaput kakav niko nema,Niti bi ikome upola tako dobro stajao,Niti bi bio pravi, idealni, savr{eni.

Kako ga obu~em zaka~i se za neki ekserIli se pojave fleke od brze hrane,Progoretine od `ara cigarete.

Ne pro|e ni pola sata od kad iza|em u wemuA ve} razmi{qam o hemijskom ~i{}ewuKoncima, iglama, zakrpama,Novom kompletu dugmi}a.

Jednom ga je moj brat kri{om nosio nedequ dana,Bio sam besan, ali kada sam detaqno pretra`ioNigde izvu~enog kon~i}a ili kapi uqa.

I tako sam oti{ao do wegaI bez re~i mu poklonio kaput.Sada on bez mrqe nosiMoj pravi, moj savr{eni, moj idealni.

71

72

TRIDESET I JEDNA RE^ O QUBAVI

Svako postojawe posle smrtiMora da bude pakao.Pakao je ve~no biti bez tebe.Pakao je ve~no biti sa tobom.Jedino je podno{qivaOva neizvesnost tvoga dolaèwa i odlaèwa,Ovaj ìvot.

73

U KOSTURNICI

Te lo{e srasle kosti, ta zadebqawa na mestu prelomaJedino je na ostacima ovog ~oveka {to nije deo

wegove genetikeQudske prirode, i rasnog nasle|a.

Mada je ovde svakako prisutna i sredinaOva kost na sebi nosi tragove vu~jih zuba,Vrste koja se moè na}i samo u odre|enim krajevima.

Udarac sekire na ovoj nadlakticiSvedo~i o modelu sekire, mestu i vremenu wene upotrebe,Predstavnik je cele kulture kojoj je pokojnik pripadao.

Ovakvo zakrivqewe ki~me moè se dobiti samou ranom detiwstvu

Kada su deca prisiqena da nose preveliki teretza svoje godine,

Svedo~anstvo o porodici, maj~inskoj i o~inskoj qubavi.

A ovakvi rezovi na mestima gde udovi nasilno prestajuûvaju uspomenu na kazne saka}ewa,A simboli~ki upu}uju i na zlo~in posle koga su usledile.

Kosturi samo ne govore o poqupcima, o milovawima,O erogenim zonama, o boja`qivim dodirima,Da li zato {to opet osta{e neuhvatqiviIli zato {to qubav nikada ne umireIli iz nekog drugog razlogaKoji s pravom izmisli{e stari pesnici?

74

GLE KAKO JURI PASIFAJA

Gle kako juri Pasifaja,Odvodi krave `rtveniku,ûpa im srca, drob odvaja,Pa opet gleda ka svom biku.

O, nije luda PasifajaKad diè grudi, kad struk steè,Kad lomi prste, kad nabrajaMesta za koja bik je veè.

Izlazi no}u PasifajaI biku svoje telo nudi,Hrani ga li{}em i napajaMlekom iz svojih mladih grudi.

O, ne zna jadna PasifajaDa je, dok mazi bika bokom,Negde iz tame, iz beskrajaPosmatra krupno kravqe oko.

75

REPRIZA

Le`im s konopcem ~vrsto oko vrataU tvom krevetu zavezanih ruku.Voli{ samrtni gr~ na mome licu,Nabrekle vene dok me nesvest hvata.Zna{ da ne volim ni bol a ni muku,Zato u`iva{ vi{e. Na grudi mi stavqa{ nogu,Povla~i{ ja~e. Ne trpim ovo jer mi prijaNiti iz qubavi, ve} zato {to to mogu.U tvom crnom oku dok me davi{Ponori su kakvih nema nigde,Crven plamen sa plamenom plavim,[ta u mome oku oni vide?Nikada ne umrem a zna{ da i mimo tvoje voqe to mogu,U tvome krevetu da budem mrtavKao {to sam mrtav u tvom oku.Xelat ne zna qubav obe{enog,Obe{eni ne vidi mu osmeh,A nas dvoje dugo, zaqubqeno,Sa dve strane smrti gledamo se.Odronima pri{ao sam blizu,Uragan sam ~ekao na doku,Zemqotres me lomio a nisamNi{ta sli~no sreo tvome oku.Pretera{ li kuda }e{ bez mene?Ako umrem, i ti se prikqu~i,U raj sa mnom po|i da me mu~i{.

76

BALADA O USAMQENOSTI

Policajci su me tra`ili dugo,Zvali moje prijateqe, i{li od doma do domaI najzad su me na{li na nepoznatoj adresiDa bi mi javili da su te posle {kripe ko~nica i lomaOdvezli u plasti~noj kesi.

Bila je zabava kod mene,Dolazili su prijateqi, sedeli oko kamina.Dovodili su svoje lepe i u~ene `ene,Pustili su da pogledom prelazim prekowihovih oblina.Ostali smo do kasno, uz pi}e i debatu.Tad je zazvonio telefon. Pozvali su me da mi jave:Na{li su te u pru}u i u blatuNa desnoj obali Save.

Slavili smo moj uspeh u mojoj kristalnoj kuli,Laskali su mi, hvalili moj dru{tveni presti`Sme{kao sam se na to, ~isto da ne razorim varku.Tad smo ukqu~ili vestiI ~uli:Neki te je ludak iskasapio u parku.

Kupovao sam skupa pi}a,Provodi su bili sve boqi,Sve vi{e su me radovaliNezvani i nepoznati gosti.Do{ao je i po{tar i doneo pismo od tvojih,Dva reda: Da umro si prostoOd starosti.

77

Sad sedim sam za stolom i listam stare kwigePotom ugasim svetlo i mislim u ti{ini,Dok napadi ka{qa postaju bolni i ~esti,I dan bli`i kraju, no} se sve du`om ~ini,A o tebi odavno nema nikakvih vesti.

78

CARMINA GALLI

PRVA KWIGA

I

Cele smo no}i bili zajedno tek pred zoruZaspala si kraj mene tako de~a~ki nalikEndimionu kog je dugo u naru~ju ne`naBogiwa dràla. Kako mirne su tvoje o~iBile na treptaje sunca, na zvuk kad prolaze kola! 5Umoran sam kraj tebe leào, za ~as zaspimPa me probudi graja i otvore mi se o~iI spazim tvoje usne, planulost tvoje puti,I onda umorne kapke mu~im, napreèm, lomim,Ne dam im da se sklope ne bih li tvoje lice 10Gledao bar jo{ malo. O kako mi je bolnoBilo da drìm o~i otvorene, a ti siSpavala nesvesna muke, nesvesna kako si lepa;I kad bih zaspao opet, opet bi pro{la kola,Opet napola u snu video bih ti lice, 15I tako opet ostao da gledam tvoju crnuKosu koja je pala po oblini tvog uva.Celo sam dugo jutro proveo u toj muciI kad si najzad i ti pogledala i kad siOsmehom moje lice pozdravila i usne 20Spojila s mojim, tad sam zaspao kao dete.

II

U tvoju sobu smo u{li i spustila si zastor,Da nas ne vide druge ène i ko jo{ pro|e.

79

Mrak je bio u sobi samo kroz jednu rupuNa zastoru je svetlost isko{en bacala zra~akTa~no na jedno tvoje koleno dok si iz {kriwe 5Vadila sve}u za sve}om a ja sam ~ekao nemoDok si palila sve}e, mirno {etala sobom.Da li je tako nekad i luda PasifajaI{la po kritskoj {umi i biku palila sve}eDok ga je mlekom iz svojih grudi dojila, li{}em 10Hranila mu{kost u wemu, {ta je bilo pred onoVe~e kad je uz pomo} stra{ne sprave i onaUspela svoju te{ku ùdwu da utoli najzad,Je li i tada mirno {etala oko bikaI spokojno bez ùrbe palila blistave sve}e? 15

III

Ostali smo do kasno u dru{tvu prijateqaPila si crveno vino, ja nisam hteo da pijemOsim sa tvoje usne, ti si pijana bilaOd vina, i ja od vina, od nekoliko kapi.Amore, si|i sada sa gordog prestola, si|i, 5U Bahovom }u hramu qubavne pesme da pevam,Od vinove }u loze sebi venac da spletem,Wemu }u dati himne, elegijske stihove duge,Al’ tebi ipak jambe ostavqam. Posle pi}aMamurluk uvek ide i podsmeh prijateqa 10Koji su ostali trezni dok ja sam bio pijan.

IV

Dala si da pridrìm tvoga bolesnog vrapcaDok si mu ~istila ku}u, mewala vodu i hranu.

80

Drào sam ga daqe od tvoje ma~ke i pasa.Qubomoran sam bio, sva tvoja ne`nost odeToj nezahvalnoj ptici. Nisi ni videla kako 5Pomaèm, tr~im, strepim. O, Likorido moja.Posle si sestri sa smehom pri~ala kako sam tiPomogao i ne`no drào tvog vrapca,Hvalila moje {ake i duge prste, a posleQubila si ih dugo kada smo ostali sami. 10

V

Daj mi poqubac jedan, drugi za wim nek sledi,êtvrti daj mi zatim, a tre}i neka stojiNeiskori{}en, s wim me sa~ekaj kad se opetVidimo, sad mi peti daj pa hiqadu za wim,Pa onda hiqadu stotu da me hiqade one 5Brè ka tebi vrate, od tebe sla|e da odem.

VI

Kada te nisam voleo, nisam voleo nikog;A sada su mi odjednom sve ène sjajne i lepe.Jedna pro|e kraj mene a srce mi zadrhti.Tr~im u svoju sobu, Amoru sastavqam ode,O uvojcima pevam, o bledom ~elu po kome 5âs plave a ~as crne ne~ije uvojke vidim,A druga tako mudro govori sa mnom da moguS wom da provodim dane, na wu da potro{im no}i,A onda iznenada potraìm tvoju ruku.Jednoj se krupne grudi diù pod hitonom, odmah 10Setim se tvojih malih, za de~je ruke ko da su

81

I mislim kako bi lepe bile pod hitonom onim.I tako idem gradom, sve su mi jednako lepe.A kad pred tvoju ku}u do|em i vidim te milu,Sami smo ko da nema nikog u celom Rimu. 15

VII

Ve} tri dana se nismo razdvajali i ondaRekla si mi da za ~as odem do trga dok ku}uSredi{ pa da se vratim, ali da obrijan budem.O kako Rim je bio prekrasan toga dana!Ti stubovi, arkade, plavo nebo nad wima, 5Mirisi, mirisi ~udni iz isto~nih zemaqa;I tek tada sam bio zaista sasvim sre}an,Tek tad sam osetio koliko duboko te volim,Kako su trgovi lepi, lepi qudi i `ene,Lutao sam ko pijan beskrajnim ulicama, 10Uletao u gu`vu i sme{kao se svakom,Nikada sre}niji nisam bio nego ba{ tada.Onda sam morao natrag u na{e qubavno gnezdo,Video sam te divnu, ali bila si quta;Ti si sredila ku}u a ja se obrijao nisam. 15

VIII

Ni mesec dana posle na{e velike sva|eNismo se videli, niti glasnike si mi slala.Do{ao sam do tebe u gluvo doba no}i.U{uwao se u sobu, ti si spavala ~vrsto,Klekao sam kraj tvoga kreveta, spustio glavu 5Na tvoju postequ pa sam slu{ao kako di{e{.Nepokretan sam bio, ne~ujan i nevidqiv.

82

Jo{ uvek spavaju}i, pozvala si me „Gale”,Potra`ila mi {aku po praznoj posteqiniI na{la si je, tad sam pomazio ti prste, 10Ti si je potom ne`no stisnula svojom i takoOstao sam da le`im kraj tebe sve do zore.

DRUGA KWIGA

I

Pred odabranim skupom govorio sam pesmeOne moje ve} slavne u Rimu a i drugde,O Likoridi mojoj o Amoru i Bahu,I moj se pogled na onom stihu „Amore, si|i”Zaustavio na tvome licu, ostao tamo, 5Pogledala si me najednom i ve} slede}eg ~asaBili smo sakriveni, qubili jedno drugoWu{io sam ti stomak, gutao me|uno`je,I jecala si i ja sam, ve} rekla da me voli{.Vratili smo se dru{tvu i mada mnogi su znali, 10Tvoj mu` je, slep i daqe, o Cezaru pri~ao samo.Zar da te slepac gleda? [ta }e slepcu lepota?Onom }elavom slepcu, ro|aku hromog Vulkana.

II

Na nekoliko dana oti{li smo u Baje.Uzeli veliku ku}u, a posluga je htelaDa nam posteqe spremi, po jednu tebi i meni.Rekli smo to }emo sami, pustili ih da odu.

83

Onda smo danima tako u Bajama vodili qubav, 5Uplitali smo tela, i tukli se i grizli,Zaboravili na vreme, nismo spavali no}u,Nismo jeli a pili sve najboqa smo vina.A kad je do{lo vreme da vratimo se ku}i,Namestili smo prvo posteqinu na koju 10Nismo mislili do tad, i kada su ve} spremneObe posteqe bile onako kako trebaSkakali smo po wima i smejali se kroz suze.

III

Grizao sam ti usne i ~upao ti kosu,Lupao ti {amare i pesnicama te bio,Naprezao ti kosti da najzad popucaju,Gazio te po licu i {utnuo u glavu,Skinuo sam opasa~ i ve{ao te o wega, 5[akama sam na kraju po~eo da te davim.I kad sam iscrpqen svim tim pao na tvoje grudi,Zaplakao sam glasno i pripio se uz tebe,Zagrlio te i ne`no, po~eo da te qubim.

IV

„Zapamti ovu ku}u, veliki vrt {to se pru`aIspod prozora na{eg, a ova ku}a je na{a,Pamti svaku sitnicu, re~ na{eg razgovora,Ukus svakoga vina i zvuk {to dopre spoqa,Zapamti lice ~uvara i svaku boru na wemu 5I pamti da te niko kao ja voleti ne}e.”Tako si tad mi rekla u Bajama, a nemo

Slu{ao sam te jer sam celoga toga danaPamtio sve {to se zbilo i mislio o tomeKako me nikad niko tako voleo nije. 10

V

Pijan od lude no}i zaspao sam kod tebe.Zasedao je senat, tvoj mu` je bio tamo.Hteli smo dok on nije tu da vodimo qubav,A ja sam spavao, kakav divan san je to bio:I nepoznate zemqe i divna poznata mora; 5Ali tebe u tome snu bilo ipak jo{ nije.Tada sam ~uo „Gale” tvoj glas pun prekornog besa,Otvorio sam o~i i ugledao ti lice,I zadrhtao od sre}e kada sam video da jeMoj ìvot, qutice moja, od sna najlep{eg lep{i. 10

VI

Dok mi vodimo qubav on ne zna ni{ta o tome,A meni kaè{: „Ne mogu, ve~eras s muèm }u biti”;Dok pored mene leì{ znam da wemu si èna,A pored wega samo wemu pripada{, draga;Dok wega sa mnom vara{, on je spokojan drugde, 5A kada wemu si verna ja ludujem i besnim.Pa mada, qubavi moja, sa mnom prevari muàPitam se ko je na kraju prevaren ispao glupak.

84

VII

Prokleta nek je beda, moj siroma{ni Gale,Bedom ne moè{ qubav kupiti, xabe ti pesme,Xabe ti {to si prvi do Cezara u Rimu,Xabe ti stih i slava i lovorovi venci.Za tebe uvek bi}e najboqeg mesa na gozbi, 5Za tebe uvek bi}e najboqeg sicilskog vina,Za tebe uvek bi}e najlep{ih rimskih èna,Ali }e meso i vino i ène tu|i biti.Stihom se qubav samo u zajam uzeti moè,Ona }e uvek biti velika gospo|a rimska, 10Najlep{a dama u gradu i èna senatora.

VIII

Od malena sam bio prvi u slu`bi Marsa,Na kopqu i na ma~u nije mi bilo ravnog.Kako su drugovi besno nasrtali na mene,Pa jo{ besnije natrag beàli, raweni vuci.Ali i ma~ i kopqe slomio sam zbog tebe, 5I {tit, i mu{ku snagu, sve najzad pobedi qubav.Oti{ao sam jedne no}i do tvoga stana,Pretorijanci su me sa~ekali i padoh.Da, najdraà moja, to jesu bile streleAli ih Amor na mene, ovaj put poslao nije. 10Eto ti sada sudi, Cezare Jupitere,Sudi Galu i sudi onom glupom Vulkanu.Tvoja }e dela Gaje nestati jednoga dana,A moje pesme ~u}e glasno kroz sva vremena,Ve~ne kao Rim {to je, ve~ite kao zvezde. 15

85

REKA SPASA

Niz reku {iroku kao more, niz more koje te~eBezbrojni mrtvi plove u sanducima, te la|eCrne se jedna kraj druge. Ovde je uvek ve~eSunce obzorjem kru`i, a nema gde da za|e.

Maina, nigde vetra, ni daha, val se slamaNa istom mestu, ne bi pokrenuo ni list,A mrtvi mirno plove pod crnim katarkama,Na svakoj, umesto jedra, razapet je Hrist.

86

O PESNIKU

Nikola @ivanovi} (Kragujevac, 1979) zavr{io je op{tukwièvnost sa teorijom kwièvnosti u Beogradu. Obja-vio je zbirke pesama Aleja ~asovnika (sa Aleksandrom[a-rancem, 1998), Narcisove qubavne pesme (1999) i Astapovo(2009). Pesme su mu prevo|ene na vi{e jezika. Pi{e ikwièvnu kritiku i prevodi poeziju sa engleskog.

87

U OVOJ KWIZI

7 Qubavna pesma Svetog Sebastijana9 Stvarnost, prva varijacija10 Stvarnost, druga varijacija11 Stvarnost, tre}a varijacija12 Kaè: „Ne poznaje{ me”13 Hrist u crkvi N16 êtrdeset i pet re~i o qubavi17 U ba{ti18 Stranci20 Godine u~ewa30 Oda mojoj babi31 Posledwi33 Vitanova~ka34 Pesnik i muze41 Jutarwi katalepton42 Kukurek i kaduqe46 Kantilena47 Zaseda48 Velika alba51 Aprilske sli~ice56 No}57 Dionisove kosti58 Tamarinih pet minuta62 Lice63 ôvek koji nije imao ni{ta69 Kqu~evi za Eliota70 Bela soba71 Moj pravi, moj savr{eni, moj idealni72 Trideset i jedna re~ o qubavi

73 U kosturnici74 Gle kako juri Pasifaja75 Repriza76 Balada o usamqenosti78 Carmina Galli86 Reka spasa

87 O pesniku

Nikola @ivanovi}CARMINA GALLI

Edicija

Biblioteka

POEZIJA, DANAS

kwiga sto peta

Urednici i recenzenti@IVORAD NEDEQKOVI]

DEJAN ALEKSI]

Izdava~NARODNA BIBLIOTEKA

„STEFAN PRVOVEN^ANI”KRAQEVO

Za izdava~aDRAGANA TIPSAREVI]

Glavni i odgovorni urednikDEJAN ALEKSI]

Sekretar Uredni{tvaVEROSLAV STEFANOVI]

Likovni urednikDRAGAN PE[I]

[tampaANAGRAFKraqevo

Tira`500

Kraqevo2014

nikola@ivanovi} carmina galli · parovi {to vole {etwe po mom kraju idu kroz moj `ivot ato ine...

Documents