ninetto davoli - povratak svitaca, razgovor o pazoliniju

1P O V R A T A K S V I T A C A

2N I N E T T O D AV O L I

3

P O V R A T A K S V I T A C A

I POVRATAKSVITACA


5


ovani Nineto Davoli (Giovanni Ninetto Davoli, 1948), italijanski glumac, bez ijeg se irokog osmeha i kovrdave ube Pazolinijev fi lmski opus jednostavno ne moe zamisliti. Glumio je ili nastupao u jedanaest Pazolinijevih fi lmova, dugometranih i kratkih u skoro svim fi lmovima snimljenim posle 1962, sa Sal kao znaajnim izuzetkom, koji e u ovom intervjuu biti objanjen a trebalo je da igra i jednu od dve glavne uloge u fi lmu koji je Pazolini najavio neposredno posle Sal: Porno-Teo-Kolossal.

Roen je 1948, u kalabrijskom selu San Pjetro a Majda (San Pietro a Maida), u provinciji Katancaro (Catanzaro), na krajnjem jugu Italije. Skoro odmah po roenju, njegova porodica majka, otac, sestra i tri brata sele se u rimsku borgatu (sirotinjsko predgrae) Prenestino. Tamo je 1963. upoznao Pazolinija, dok je ovaj u istom kraju snimao svoj kratki fi lm La ricotta. Njihovo prijateljstvo trajalo je sve do Pazolinijeve smrti. Istina, Pazolini je teko podneo Ninetovo odrastanje i osamostaljivanje a naroito njegovu odluku da se oeni (sa Patricijom Davoli, 1973), to je na vrlo sumoran nain ostalo zabeleeno i u njegovoj poeziji. Ali, po-mraenje, iako ozbiljno, nije trajalo dugo. Kako je to u jednom drugom intervjuu, takoe skoranjem, objasnio Nineto, Pjer Paolo je vremenom prihvatio moj izbor i ak bio kum mojim sinovima (Pjer Paolo i Gvidal-berto, nazvani po Pazoliniju i njegovom mlaem bratu).1

1 Jo jedan intervju koji bi svakako trebalo pogledati: Gianni Borgna i Ninetto Davo-li, septembar 2012, iz materijala za izlobu Pasolini Roma (Berlin, 20142015; Gi-anni Borgna je jedan od autora izlobe): http://www.berlinerfestspiele.de/media/en/2014/gropiusbau_11/presse_1/mgb14_pressemappe_pasolini.pdf. Ako je fajl u meuvremenu postao nedostupan, moete ga dobiti na adresi anarhije/ blok 45.

POVRATAK SVITACARazgovor s Ninetom Davolijem

Franco Citti (Accattone), Pasolini, Ninetto Davoli i Ettore Garofalo (Mamma Roma)

POVEZANI TEKSTOVI

O fi lmu Sal (19741795)

Oblik grada (1974)

KPI mladima i Apologija (1968)

https://anarhisticka-biblioteka.net/authors/pier-paolo-pasolinihttp://anarhija-blok45.net1zen.com

Planirano za objavljivanje u okviru ireg izbora Pazolinijevih tekstova, tokom 2015, pod radnim naslovom, Pjer Paolo Pazolini:

Sal i drugi ogledi o politici i drutvu.


7


Posle Pazolinijeve smrti, ostao je u svetu fi lma, kao glumac, a zatim i kao producent. Status jedne od najveih italijanskih fi lmskih legendi, do danas neokrnjen, nije mu doneo i bogatstvo, niti ga je promenio: Nineto i Patricija i danas ive u malom stanu koji je Nineto kupio jo sedamdesetih godina, i dalje na obodu Rima, u blizini ineite. Posled-njih godina, s pribliavanjem etrdesetogodinjice Pazolinijeve smrti i otvaranjem velike izlobe Pasolini Roma (2013), koja je sada ve poela da obilazi svet, opet je dospeo u centar panje. Pored toga, prihvatio je ulogu savetnika, kao i manju glumaku ulogu, u fi lmu Abela Ferare (Ferrara), Pasolini (2014). Usledile su brojne prezentacije i retrospek-tive, na kojima je, prema izvetajima koji ne znaju za izuzetke (kao i prema dostupnim snimcima), plenio svojom iskrenou, ali i elokven-cijom, pravim pripovedakim darom.

Nineto je dao mnogo intervjua, uglavnom vrlo slinih. Ljudi su ga, ra-zumljivo, zasipali istim pitanjima, u elji da uju to vie anegdota iz vre-mena njegovog druenja i saradnje s Pazolinijem. I Nineto im je izlazio u susret, uvek velikoduno, ali i s vrlo prefi njenim taktom, to je verovatno frustriralo one koji su u njemu videli samo Pazolinijevog omiljenog div-ljaka (koga je sam Pazolini zvao glasnikom sree, seoskim Arijelom, ak i bogom) i oekivali uvek iste pikanterije. Intervju koji sledi, iz sep-tembra 2014, nije toliko anegdotski iako ni te detalje nikako ne treba potcenjivati, ne samo zbog Ninetovog ivopisnog pripovedanja i to je ono to ga je odmah izdvojilo iz mase ostalih. ovani Marini Kamija, iz novog fi lmskog asopisa Firefl ies (Svici, Berlin-Melburn) dao je Ninetu bez namere da po svaku cenu otkrije nekog drugog, intelektualnijeg Nineta prostora za neka zapaanja koja se ranije, pod pritiskom druga-ijih oekivanja, ili nisu mogla uti ili su ostajala nedoreena. Tako su se, na poseban nain, jo jednom potvrdili duboka uzajamna privrenost i razumevanje, koji su krasili odnos Nineta i Pjera Paola.

AG, 2014.

Nineto Davoli,

u razgovoru sa Svicima

ovani: Voleo bih da ujem kako ste upoznali Pazolinija.Nineto: Na susret bio je, kako to kaemo u Rimu, una manna dal

cielo dar s neba. Bilo je to 1963, a ja sam bio napolju, sa svojim druga-rima, s kojima sam vrljao Akvasantom, rimskim predgraem, kada smo ugledali grupu ljudi na vrhu jednog breuljka. ta je sad to? Otili smo da vidimo. Snimali su fi lm: Pjer Paolov La ricotta!

Zapanjili smo se kada smo videli sve te ljude u kostimima, koji su izvodili priu o Hristu, sva ta svetla, opremu... Desilo se da je tu radio i moj brat, koji je pomagao u izgradnji kulisa. Ugledao me je i poeo da vie: Nine, ta e ti ovde? Nisam znao ta da mu kaem, uplaio sam se, ali on mi je rekao: Doi ovamo, upoznau te sa reiserom. Odveo me je do Pjera Paola. Pjer Paolo me je pogledao, pomilovao po kosi i osmehnuo se. I tako smo se upoznali. Odmah mi se svideo. Bio je tako jednostavan, tako prirodan...

ovani: Kako ste poeli da glumite za njega?Nineto: Malo posle toga, on me je pozvao i ponudio mi ulogu u

fi lmu Jevanelje po Mateju (Il Vangelo secondo Matteo, 19631964). Ne znam da li se seate, imao sam veoma malu ulogu, pastira koji u na-ruju nosi dete. Nisam hteo da pristanem i samo sam govorio: Ma daj, Pjerpa, zaboravi. Mnogo mi je neprijatno. A on je i dalje navaljivao: Ne, videe, bie ti zanimljivo. Na kraju me je ubedio. Rekao sam: U redu, ali samo ako ne moram nita da priam. On me je uveravao: Ne, ne, ne brini, nee morati da pria. Samo radi ta ti kaem: gledaj tamo, nasmej se, itd.

Onda me je pitao da li hou da igram u Pticama i ptiurinama (Ucce-llacci e uccellini, 1966), gde bih imao mnogo vaniju ulogu. Odmah sam


9


rekao ne: Sluaj Pjerpa, suvie sam stidljiv. Sve vreme bih morao da pri-am, zaboraviu svoj tekst... Jo sam uvek sam bio klinac, vrlo nesiguran. Ali, morate imati u vidu da sam iveo u borgati, jednoj od onih rimskih borgata sa udericama, itd. Moja porodica bila je siromana. Bilo nas je estoro, a samo je otac radio... iveli smo u poprilinoj oskudici.

Pjer Paolo je insistirao da radim na tom fi lmu, ja sam i dalje odbijao, da bi mi on u jednom trenutku rekao: Nineto, zna da u ti platiti, zar ne? Nisam ga shvatio, tako da je moja reakcija bila, otprilike: Da, da, platie mi... koliko e mi platiti? Rekao je: Oh, ta ja znam, milion (lira), tako neto. Milion lira 1965! Morate da shvatite, u to vreme, to je bila ogromna svota (12.000 E). I tako sam pristao.

ovani: I igrali ste jednog od dvojice protagonista pored Totoa! Ni manje, ni vie. Kako je to izgledalo?

Nineto: Prvih nekoliko dana bilo je veoma teko. Nai se naspram glumca kao to je Toto, za mene je bilo neto istinski neverovatno, neto potpuno onostrano. Ipak, posle nedelju dana, deset dana, poeo sam da se oseam oputenije i uradili smo taj fi lm, napravili smo pravi rusvaj od njega.

ovani: Snimanje je, znai, bilo zabavno, kao i sam fi lm. Pazolini je u javnosti ostavljao utisak veoma ozbiljnog oveka. Da li je tokom snimanja bio drugaiji?

Nineto: Kada je re o karakteru, Pjer Paolo je zaista bio ozbiljan. Nije zraio velikom sreom. Ali, poto sam ga lino poznavao, znam da je bio najprijatnija osoba, najovenija, najskromnija i najjednostavnija osoba na svetu. Kada bi bio s glumcima i ekipom, obraao im se, obja-njavao i priao prie na vrlo pristupaan nain.

Ceo svet ima tu sliku o Pjeru Paolu kao vrlo ozbiljnoj osobi, ali to nije istina. Bio je ivahan, voleo je da se ali, da izlazi na ruak s prijatelji-ma, da igra fudbal, skija... prilino se razumeo i u mnoge druge sportove. Voleo je etnje zajedno smo ili u toliko mnogo etnji. Svaki put kada bismo radili na nekom fi lmu, etali smo po okolini, traili lokacije. Bile su to veoma dugake ekspedicije, u potrazi za pravim mestima, za pra-vim uglovima za snimanje fi lmova. Bio je pravi atleta; niko nije mogao da se nosi s njim, s njegovom vitalnou i apetitom.

Toto i Nineto, Uccellacci e uccellini (Ptice i ptiurine; Sokoli i vrapci), 1966.

10

N I N E T T O D AV O L I

11


nita naroito. To je samo jedna ideja koju sam imao. Nisam ni svete-nik, ni profesor, samo sam napravio fi lm, zato to sam doao do te ideje. Svidela mi se, uradio sam je.

ovani: Vi ste mu pomagali u izboru neprofesionalnih glumaca, zar ne?

Nineto: Da, bio sam mu neka vrsta asistenta, pomagao mu u traenju pravih lica. Zajedno smo lutali ulicama: u Napulju, kada smo radili Deka-meron, u Africi, kada smo radili Cvet 1001 noi, u Maroku, za Edipa... Ili smo u radnika predgraa, u sirotinjska naselja, i traili prava lica.

Imali smo poseban metod: svaki put kada bismo ugledali nekog za-nimljivog, da bismo videli kako govori i kree se, ja bih mu priao s neko nasuminom reenicom, na primer, Gospodine, izvinite, gde je trg Dante? Dok bi mi ta osoba odgovarala, Pjer Paolo je stajao pet me-tara dalje i posmatrao nas, kroz prste, koje bi ukrstio i drao kao trailo kamere. Ako bi mu se ta osoba svidela, priao bi nam i onda bismo po-priali. Inae bi mi dao znak i mi bismo produili dalje.

ovani: Naravno, vae lice, vaa energija, imali su ogromnu ulogu u Pazolinijevom delu. Da li vam je ikada objasnio ta ga je toliko fascini-ralo kod vas?

Nineto: Mislim da je Pjera Paola osvojio moj nain postojanja: srean, veseo, deak koji voli ivot, neprekidna eksplozija radosti. Sve ono to on, u krajnjoj liniji, nije bio. I moda je onda u meni pronaao sebe.

ovani: Sebe, onakvog kakav je eleo da bude?Nineto: Moda, moda. Pjer Paolo nije bio veselo mome. Ali, kada

bi bio sa mnom, razvedrio bi se, alio. Izvodili bismo svata, glupirali se... Naravno, kada bi se naao meu intelektualcima i slinima, ponaao bi se u skladu s tim. Ali, uvek je bio spreman za alu.

Da, mislim da je to to je eleo da bude pronaao u meni, tu eksplo-ziju radosti i sree, tu nevinost i uivanje, meavinu koja ga je zapanjivala i fascinirala. U svakom fi lmu koji sam radio s Pjerom Paolom, uvek sam izraavao svoj nain postojanja. Nisam bio neki ekspirovski glumac ili bilo ta slino. Uvek sam bio samo Nineto, iz stvarnog ivota.

ovani: Na asopis se zove Firefl ies (Svici), po uvenom Pazolini-jevom lanku o...

ovani: Zaista je zanimljivo sluati vas kako ga opisujete kao jedno-stavnu i pristupanu osobu, zato to su njegovi fi lmovi esto vrlo kom-plikovani i apstraktni. Da li je razmatrao svoje ideje sa ekipom?

Nineto: Pjer Paolo je imao svoje ideje i tano znao ta eli i kako da to postigne. Profesionalnim glumcima je davao scenario i grubo obja-njavao fi lm. Radio je i s neprofesionalnim glumcima s ulice ako bi imali neku vaniju ulogu, i njima je davao scenario; inae bi im samo objasnio ta treba da rade, na licu mesta. Voleo je da se neprofesionalni glumci ponaaju kao i u ivotu, sa istom jednostavnou.

Naravno, veina njegovih fi lmova sledi intelektualnu logiku, koju je on izraavao na svoj nain. Ali, nije pravio fi lmove zato da bi indoktri-nirao ljude. To je bio njegov nain postojanja, njegov oblik izraavanja. Ako ljudi to shvate, dobro je; ako ne shvate, ta da se radi. Svaki put kada bi ga pitali ta je hteo da kae s nekim fi lmom, odgovarao bi: Oh,

Uccellacci e uccellini, 1966.

12


13


neto ne bi mogao da udie takav vazduh. Zato je to jedini fi lm u kojem nisam uestvovao. (Smeh.)

ovani: Kada se fi lm Salo pojavio, Pazolinijev bliski prijatelj, pisac Al-berto Moravija, rekao je da je tim fi lmom Pazolini izrazio mrnju prema samom sebi. Nije mogao da prepozna svog prijatelja i hteo je da Pazolini-jevo poslednje delo bude Trilogija ivota. Da li se slaete s tim?

Nineto: Samo donekle. Za mene su fi lmovi iz trilogije Pjera Paola Dekameron, Kanterberijske prie i Cvet 1001 noi njegove poslednje poeme, kraj fi lma. Mislim da je sa Salo Pjer Paolo hteo da stavi taku, da napravi fi lm koji bi bio skoro uvreda za ivot. Razgovarao sam o tome s Pjerom Paolom. Bilo je to iste godine kada se pojavio Bertolu-ijev fi lm Poslednji tango u Parizu, fi lm kojeg se svako sea zbog samo jedne stvari pogaate na ta mislim?

ovani: Na scenu s puterom? Nineto: Tako je. Sam fi lm, da budem iskren, nije mi se mnogo svideo.

Ali, ako su ljudi zadivljeni samo zato to su zapamtili puter, onda, mi-slim, jebote, u kakvom to svetu i sistemu ivimo? Bilo je to kao da kae-te, Aha, znai, to vam se svia? Dobro, onda u napraviti Salo! (Smeh.)

Zaista je hteo da okona s tim, s fi lmom uopte.3 Video je to kao amar u lice. Ne kaem da je to bilo loe s njegove strane, zato to su ljudi, u krajnjoj liniji, to zasluili. A onda, kada se Salo pojavio, poele su zabrane, usledila je gomila problema... Ljudi su bili tako licemerni i mislim da su i dalje takvi.

ovani: Da li je Pazolini na kraju bio zadovoljan fi lmom? Nineto: Jo kako! Bio je zadovoljan, naravno. Bilo mu je savreno

jasno da je napravio fi lm zbog kojeg e ga kritikovati. Kao i ranije, u svemu to je ikada uradio uvek je bio voljen i omraen.

3 Posle Sal, napraviu jedan fi lm koji mi lei na srcu (fi lm o svetom Pavlu ili Porno-Teo-Kolossal) i onda se povui u svoju kuu na selu, da bih napisao knjigu o svom ivotu... Recimo da sa Sal i narednim fi lmom, zavravam svoju fi lmsku karijeru. P. P. Pasolini, Autointervista, Le regole di unillusione, a cura di Laura Betti e Michele Gulinucci, Roma, Associazione Fondo Pier Paolo Pasolini, 1991, str. 319.

Nineto: ... nestanku svitaca.2

ovani: Da li mislite da ste bili svitac u njegovim fi lmovima? Nineto: Moda, na neki nain. Taj lanak se bavio ivotom uopte,

ljudima... obinim ljudima. Nestanak svitaca je nestanak jednostavnosti, istote. Svitac je siuna ivotinja, toliko osetljiva, da kada vazduh posta-ne suvie teak, umire. Na neki nain, mi smo ti svici koje ovaj sistem unitava. Svici predstavljaju nain ivota koji je tada poeo da nestaje, zato to smo postali zaraeni sistemom, samim vazduhom, atmosferom, konzumerizmom, koji nas je sve zahvatio i upropastio.

ovani: Da li je to razlog zato niste glumili u fi lmu Salo? Nineto: Da, upravo tako. Nineto ne bi mogao da ivi u tom sistemu,

u tom vazduhu, u toj atmosferi. Prema Pjeru Paolu, ubili bi me odmah. Bio bih lik koga ubijaju na samom poetku, zato to, prema njemu, Ni-

2 Il vuoto del potere in Italia ovvero larticolo delle lucciole (Vakuum vlasti u Italiji ili lanak o svicima), Corriere della Sera, 1. II 1975. P. P. Pasolini, Scritti corsari, Garzanti, Milano, 1975. lanak je preveden i moe se dobiti na adresi anarhije/ blok 45.

Il fi ore delle mille e una notte (Cvet 1001 noi), 1974.

14


15


ovani: Ako se Pazolinijevo delo pogleda kao celina, stie se utisak da ga je sa svakim novim fi lmom obuzimao sve vei oaj i da je Salo bio kulminacija. Da li se to odravalo i na njegovu linost?

Nineto: Istinski je oajavao zato to svet, ivot i ljudi uopte vie nisu kao to su bili, zato to su ljudi izgubili due i to se sve svelo na posao, novac, posao, novac. Na najtrivijalnije stvari! Ono sutinsko je izgubljeno. Svi su poeli da ive povrno, a ta povrnost vodi u propast.

ovani: ta li bi onda mislio danas?Nineto: Ah! Danas bi bio revolucionar! (Smeh.) Blagi boe, kada bi

samo mogao da vidi sve ovo... ne bi vie iveo u Italiji, to je sigurno. U stvari smo priali o tome: hteli smo da se preselimo s porodicama u Maroko, da odemo negde gde je meu ljudima jo uvek postojao taj tip istote, istinitosti, jednostavnosti. Danas bi mogao da oseti samo uas. Uvek je bio ovek koji je osuivao sistem, ali dananji svet nije pazoli-nijevski svet, zaista nije.

ovani: Kako gledate na njegovo naslee?

Nineto: Ono to me zapanjuje su reakcije mladih ljudi. Putujem sve-tom, sreem te mlade ljude i svia mi se to to ga otkrivaju i to ele da saznaju vie o njemu. To je predivno. Meutim, oni ive u svetu koji je Pjer Paolo opisao jo pre pedeset godina, tako da su, na neki nain, ve izgubljeni.

ovani: Kako reaguju na fi lmove?Nineto: Sviaju im se. Ali, velika je razlika izmeu njih i mladih iz

onog vremena. Ono to je Pjer Paolo opisao jeste sam ivot tih mladih ljudi, dok dananji mladi mogu da taj ivot iskuse samo kroz fi lmove Pjera Paola. Dananja omladina nikada nije ivela u svetu iz Accatonea, iz Mamma Rome, iz Ptica i ptiurina, a htela bi to. Mislim, poetski. Ne znam da li razumete ta hou da kaem.

ovani: Apsolutno. Upravo to je jedan od razloga zato volim Pazoli-nijeve fi lmove: nostalgian sam za prolou koju nikada nisam iskusio.

Nineto: Tako je! ivite za to doba, ali nikada niste iveli tim ivo-tom. Ali, voleli biste da iskusite svet koji je Pjer Paolo opisao. Negujete to, ali, nemogue je iveti takvim ivotom, proi kroz ta iskustva...

ovani: ta iz tih fi lmova moemo da izvuemo za danas?Nineto: Nita. Tu je samo ono to prikazuju. Nema nade, ona ne po-

stoji. Ali, moda e je opet biti. Pjer Paolo je esto priao da emo se vratiti na trampu. Moda emo se vratiti u svet koji je opisivao. Ali, s na-inom ivota koji danas imamo na svetu, to nije mogue. Kao to je imao obiaj da kae, da bismo se vratili na trampu, trebalo bi unititi mnogo toga, na globalnom nivou. Trebalo bi da poemo iz poetka, od zemlje.

ovani: Kao na kraju Teoreme?Nineto: Upravo tako.

Firefl ies #1, septembar 2014.

16


17


II PLAN

18

P A S O L I N I

19

P L A N K N J I G E

PLAN KNJIGE Pjer Paolo Pazolini

Sal i drugi ogledi o politici i drutvu (radni naslov)

Ja sam sila prolosti...

I: SAL

Odricanje od Trilogije ivota (1975)PAZOLINI IZBLIZA (1975)

Prolog 120 dana Sal Mladi Konzumerizam Ciklus manija Antropoloka mutacija Ciklus govana Vlast Ciklus krvi Slike i rei O metodi Sloboda Iluminacija

Pazolini o de Sadu (1975) Beleke o fi lmu Sal (197475)Seks kao metafora vlasti (1975)Neobjavljeni autointervju (1975)Svi smo u opasnosti: poslednji intervju (1975)

II: DRAGI ENARIJELONesrena omladina (1975)ENARIJELO: pedagoka rasprava (1975)

Kako te zamiljam Kako ti sigurno zamilja mene Jo neto o tvom uitelju Kako emo razgovarati Plan rada Prva lekcija, koju mi je odrala jedna zavesa Naa nemo pred pedagokim jezikom stvari Mi smo jedno drugom stranci, kau oljice za aj Kako se promenio jezik stvari Bolonja, konzumeristiki i komunistiki grad Momci su dvo-struko vei konformisti ivi su, ali trebalo bi da su mrtvi Tako smo lepi, budimo onda prljavi Madone vie ne liju suze

III: OLOVNE GODINE

Akulturacija i akulturacija (1973)Oblik grada (fi lm, 1973)Studija o antropolokoj revoluciji u Italiji (1974)Dva skromna predloga za ukidanje kriminala u Italiji (1975)Izvan Palate (1975)Demohrianskim voama treba suditi (1975)Bezlina vlast ili O pravom faizmu i zato pravom antifaizmu (1974)

Kakav je ovo udar? Ja znam. (1974)Vakuum vlasti u Italiji ili lanak o svicima (1975)

IV: KOMUNIZAM

KPI mladima! (1968)Apologija (1968)I Markuze meu laskavcima? (1968)12. decembar (Lotta Continua, fi lm, 1972)Beleke za poeziju na laponskom (1974)Trasumanar e organizzar: Razgovor s Pjerom Paolom Pazolinijem (1971)Injacio Butita: Ja sam pesnik (1974)Beleke za poeziju na junjakom dijalektu (1974)

V: POVRATAK SVITACA

Ja sam sila prolosti... (nastavak)Orson Vels i Piter Bogadnovi o Pazoliniju (1969)Vie Nuove (1962)Razgovor s Ninetom Davolijem (2014)

HronologijaBibliografska napomena

20

P A S O L I N I

21

I Z B O R O D L O M A K A

Iz sadraja

Io sono una forza del Passato... (prolog)

Ja sam sila prolosti.Samo u tradiciji je moja ljubav.Dolazim iz ruevina, iz crkvi,sa oltara, iz naputenih selas Apenina ili iz podnoja Alpa,u kojima su ivela moja braa.Tumaram Tuskolanom kao ludak,ili Apijskim putem, kao pas bez gospodara.Ili gledam sutone, jutraiznad Rima, iznad oarije, iznad sveta,kao prve inove postistorije,iji sam svedok, zahvaljujui datumu roenja,na dalekom kraju nekog pokopanogdoba. Iz utrobe mrtve ene,moe izai samo udovite.A ja, odrasli fetus, lutam,moderniji od bilo kog modernog,u potrazi za braom, koje vie nema.

P. P. Pasolini, 10. giugno 1962, Poesia in forma di rosa (19611964), Gar-zanti, Milano, 1964.

an Difl o: Na emu, u krajnjoj liniji, poiva ta etika odbijanja?Pazolini: Moda, izvorno, na alu za prolou. Doputam da to

oseanje moe biti konzervativno, ali to je sa mnom tako. U poemi Beznadena vitalnost (Una disperata vitalit, 1964) napisao sam da sam postao komunista zato to sam konzervativan.

P. P. Pasolini, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Dufl ot, 19691975, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str. 1445. U navedenoj poemi, Pa-zolini kae: Ja sam komunista/ iz nagona za samoodranjem!

22

P A S O L I N I

23


(Uvod u pogavlje Sal) an Difl o: Danas, znai, ivimo u doba neodreenosti, u periodu

dekadencije?Pazolini: ivimo u paklu.

P. P. Pasolini, Il sogno del Centauro. Incontro con Jean Dufl ot, 19691975, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str. 1448.

*ovek od kulture, dragi enarijelo, moe biti samo ili daleko ispred

ili daleko iza svog vremena (ili oboje u isti mah; kao u mom sluaju). (enarijelo, 1975)

*Italija u kojoj ivim kao otac mnogo se promenila u odnosu na Itali-

ju u kojoj sam iveo kao sin. Nije postala bolja, iako nema sumnje da je dananja formalna demokratija neizmerno bolja od jueranjeg faizma. Ali, budunost Italije i sveta stajala je mnogo bolje jue nego danas: po-stojalo je neto banalno, a opet ispravno, emu se moglo nadati. Danas imate oseaj da se sve mora poeti iz poetka. (12. decembar, 1972)

*Neka mlada osoba danas se nalazi u drugaijoj situaciji: njoj je mno-

go tee da na buroasku klasu gleda objektivno, oima druge drutvene klase. Razlog tome je trijumf buroazije, to to je uspela da radnike i bive kolonijalne seljake pretvori u malograane. Ukratko, kroz neoka-pitalizam, malograantina postaje ljudsko stanje. Oni koji su roeni u toj entropiji, nikako ne mogu da se metafi ziki postave izvan nje. S tim je gotovo. Zato pokuavam da isprovociram mlade. Oni su verovatno poslednja generacija koja vidi radnike i seljake; sledea generacija e oko sebe videti samo tu buroasku entropiju. (Apologija, 1968)

* Model razvoja kojem tei kapitalistiko drutvo uspeo je da ste-

kne najvei mogui autoritet. Predlagati neki drugi model razvoja znai prihvatiti onaj prethodni. To znai da elite da ga poboljate, podesite, ispravite. Ne: ne smemo prihvatiti taj model razvoja. Nije dovoljno ak ni da se taj model odbaci. Moramo odbaciti sam razvoj. Ovaj

razvoj: zato to je to kapitalistiki razvoj. On poiva na principima koji nisu samo pogreni (oni, u stvari, nisu pogreni: sami za sebe, oni su savreni, najbolji mogui principi) ve prokleti. (Beleke za poeziju na laponskom, 1974)

*Moda je kulminacija te nastrane istorije ve prola, iako se jo

uvek ne usuujemo da u to poverujemo; moda smo ve poeli da se kreemo silaznom putanjom. Moda e ljudi onda moi da ponovo iskuse svoju prolost, koju su vetaki prevazili i zaboravili, u nekoj vrsti bunila, mahnite nesmotrenosti.

Naravno (kao to sam proitao kod Piovenea),1 ta obnova prolosti dugo bi bila mukotrpna; bila bi to loa meavina novog komfora i stare bede. Ali, ak bi i taj svet pometnje i haosa, tog deklasiranja, bio sa-svim dobar. Sve je bolje od ovog naina ivota, koji je nae drutvo tako bezglavo gradilo. (Injacio Butita, 1974)

*...bez onih uasnih, malih kola i preputen svojim veerima i noi-

ma, Kvartiolo2 bi moda ponovo otkrio vlastiti oblik ivljenja, u isti mah ispod onog preanjeg i iznad ovog dananjeg. U suprotnom, sve prie o decentralizaciji ostaju ili glupavo aprioristike ili ista loa namera.

Kada je re o informativnoj povezanosti Kvartiola kao i bilo kog drugog kulturnog mesta sa ostatkom sveta, zidne novine (giornali murali!) i lUnit bili bi sasvim dovoljni. Iznad svega, bio bi to pravi trenutak da rad, koji bi u takvom kontekstu prirodno poprimio dru-gaije znaenje, konano sjedini standard ivota sa samim ivotom, na osnovu samostalnog odluivanja. (Dva skromna predloga, 1975)

*U takozvana represivna vremena, seks je bio radost, zato to se

upranjavao u potaji i pravio sprdnju od svih obaveza i dunosti koje je represivna vlast nametala. Nasuprot tome, u tolerantnim drutvima, kao to je, navodno, i ovo u kojem ivimo, seks proizvodi neuroze, zato to je ta doputena sloboda lana i, iznad svega, dodeljena odozgo, a ne

1 Guido Piovene (19071974), jedan od vodeih pisaca i novinara tog vremena.2 Quarticciolo, radniko predgrae Rima.

24

P A S O L I N I

25


osvojena odozdo. Prema tome, ljudi ne uivaju u seksualnoj slobodi, nego se, umesto toga, prilagoavaju slobodi koja im je dodeljena. I zato, na jednom mestu, jedan od likova iz fi lma kae upravo to: Represivna drutva potiskuju sve; prema tome, ljudi mogu da rade sve. Ali, tom konceptu hteo sam da dodam neto to, po meni, sve to saima: po-pustljiva drutva doputaju neke stvari i onda je samo to doputeno. Ali, hej! To je strano. (...)

S druge strane, jedini ideoloki sistem koji je istinski vezao za sebe i vladajuu kasu, jeste konzumerizam, zato to je on jedni koji je iao do kraja, to daju odreenu dozu agresivnosti, neophodnu za taj vid potronje. Ako je potronja isto podanika, osoba samo sledi nagon za potinjavanjem, kao neki starinski seljak, koji rezignirano povija glavu to je uzvien in, oblik heroizma. Danas vie nema tog duha rezi-gnacije, potinjavanja; kako potroa moe sebi da dopusti rezignaciju ili da prihvati, da tako kaemo, neko arhaino, nazadno i inferiorno stanje? On mora da se bori za poboljanje svog drutvenog statusa.

Pognuo sam glavu u ime boga: to su velike rei. Dananji potroa i ne zna da je pognuo glavu, naprotiv, on ivi u glupom uverenju da se nije pokorio i da se izborio za svoja prava. On stalno trai svoja prava, veruje kada mu kau da je u pravu, iako je zapravo samo jadna budala. (Pazolini izbliza, 1975)

*Furio Colombo: Vratimo se onda na prvo pitanje. (Recimo da ste)

Uz pomo magije ukinuli sve. Ali, vi ivite od knjiga i potrebna vam je inteligencija koja ita. Obrazovani potroai intelektualnih proizvo-da. Pravite fi lmove i zato vam je potrebna velika publika (u stvari, vi ste veoma uspeni, a vaa publika vas eljno konzumira), ali i cela ta tehnika, organizaciona i industrijska mainerija, koja se nalazi u sredi-tu svega toga. Ako sve to uklonite, u korist nekog paleokatolikog ili neokineskog monatva, ta ostaje?

Pier Paolo Pasolini: Ostaje sve, naime, ostajem ja, kao ivo bie, koje ivi u svetu, koje gleda, radi, razmilja. Ima na stotine naina da se ispriaju prie, oslukuju jezici, reprodukuju dijalekti, prave lutkar-ske predstave. Nekima ostaje i vie od toga. Mogu da prate to to ra-

dim, oni obrazovani ili neobrazovani kao i ja. Svet postaje vei, sve je nae i nema potrebe za Berzom, upravnim odborima ili tanglama, radi pljake. Vidite, u svetu u kojem smo nekada sanjali (ponavljam, tako to smo itali stare vozne redove, od prole godine ili od pre trideset godina), postojali su odvratni gazda, s cilindrom i dolarima koji mu se prelivaju iz depova, i izgladnela udovica i njena deca, koji trae prav-du, kao u lepom Brehtovom svetu, u stvari.

FC: Nije valjda da oseate nostalgiju za takvim svetom?PPP: Ne! Oseam nostalgiju prema pravim, siromanim ljudima koji

su se borili protiv gospodara, a da pri tom ne postanu kao ti gospodari. Poto su bili iskljueni iz svega, ostali su nekolonizovani. Zazirem od tih cr-nih revolucionara, koji su isti kao i njihove gazde, podjednako kriminalni, koji ele sve po svaku cenu. Zbog tog mranog, upornog srljanja u opte nasilje vie ne vidim ko je na kojoj strani. (Svi smo u opasnosti, 1975)

*to se mene tie, lino (moja lina iskljuenost, kao mladia, bila je

mnogo gora od one koju trpi neki crnac ili Jevrejin) i javno (faizam i rat, koji su mi otvorili oi za ivot: koliko veanja, koliko klanja!) toliko sam traumatizovan buroazijom da je moja mrnja prema njoj sada ve postala patoloka. Od nje ne oekujem nita, ni kao celine, niti kao tvorca sopstvenih antitela...

S obzirom na moj totalni nedostatak vere u buroaziju, protivim se ideji o graanskom ratu, koji bi buroazija, moda i kroz eksploziju studentskog bunta, povela protiv same sebe. (...)

Povrh svega, mladi ljudi... jednostavno ne shvataju koliko su dana-nji malograani odvratni i da je to model kojem se prilagoavaju i rad-nici (uprkos upornom optimizmu komunistikog kanona) i siromani seljaci (uprkos njihovoj mitologizaciji od strane intelektualaca koji idu tragom Markuzea i Fanona...)

Prema tome, tu manihejsku svest o buroaskom zlu studenti bi mo-gli da steknu na sledei nain (saeto reeno): a)... b)... c) tako to e na osnovu poslednjeg preostalog izbora na pragu poistoveivanja buro-aske istorije sa istorijom ljudskog roda raditi u korist onoga to nije buroasko. (Apologija, 1968)

26

P A S O L I N I

27


Beleke za poeziju na junjakom dijalektu(u celini)

Nema vie napred.Zato ste dopustili da nam decu obrazuju buruji? Zato ste dopustili

nam kue prave buruji? Zato ste tolerisali da nam buruji dovode due u iskuenje? Zato ste se bunili samo na reima dok se naa kultura, malo po malo, pretvarala u buroasku? Zato ste pristali da nam tela ive po normama buroaske kulture? Zato se niste pobunili protiv nae strep-nje, koja se iz dana u dan podgrevala, tako to su nam od siromatva stalno otkidali jo neto, da bismo iveli kao malograani? Zato ste prvo prihvatili sve to kao svren in, i zato ste onda, kada ste videli da se tu vie nita ne moe uiniti, bili toliko skloni da spasavate ono to se moe spasiti, i tako realno uestvujete u vlasti buroazije?

Nema vie napred.Treba da se vratimo nazad i ponemo sve iz poetka. Zato da nam

decu vie ne obrazuju buruji. Zato da nam kue vie ne prave buruji. Zato da nam buruji vie ne dovode due u iskuenje. Zato da bi naa kultura, ako vie ne moe i ne treba da bude kultura siromatva, bila ona komunistika. Zato da bi naa tela, ako im ve nije sueno da i dalje ive u nevinosti i misteriji siromatva, mogla da ive u komuni-stikoj kulturi. Zato da bi nae brige, ako vie ne treba da budu brige zbog siromatva, bile brige zbog nasunih dobara.

Vratimo se nazad, stisnutih pesnica, i ponimo sve iz poetka. Onda vie neete pred sobom videti samo svren in buroaske vlasti, koja se sada smatra venom. Va problem vie nee biti kako da spasite ono to se moe spasiti. Nema vie kompromisa. Vratimo se nazad. ivelo siromatvo. ivela komunistika borba za nasuna dobra.

Pier Paolo Pasolini, Appunto per una poesia in terrone, La nuova giovent. Poesie friulane 19411974, Einaudi, Torino, 1975, str. 245246. P. P. Pasolini, Note on Poetry Down South, In Danger: Pasolini Anthology, City Light Books, San Francisco, 2010, str. 4344.

28

P A S O L I N I

29


(iz Dodatka)

Ja sam sila prolosti...

Ja sam sila prolosti/ samo u tradiciji je moja ljubav, recituje Or-son Vels (Orson Welles) Pazolinijevu poemu, u fi lmu La Ricotta, sni-manom na novom i starom Apijskom putu, u jesen 1963.

Ti oajniki poetski iskazi izraavaju otuenje od budunosti, iji prikaz nagovetava dolazak kulturne pustinje. Glumci iz fi lma Mamma Roma (1962) lutaju oko drevnih ruevina Rima. Ali, te ruevine vie nisu vekovima stari predmeti prouavanja i divljenja, koji bi mogli po-sluiti kao temelji novog sveta. Postale su neprepoznatljive, ogoljene, neme, skoro deo prirode, zaguene irenjem novih naselja, lienih kva-liteta i pamenja.

Iz utrobe mrtve ene/ moe izai samo udovite/ A ja, odrasli fetus, lutam/ moderniji od bilo kog modernog/ u potrazi za braom, koje vie nema, nastavlja Orson Vels s itanjem Pazolinijeve poeme. Breme tradicije je teko izmiriti s hitnom potrebom za delovanjem u sadanjosti. Ali, kao to je Pazolini rekao u jednom intervjuu iz 1962: Tradicionalistima treba oduzeti monopol nad tradicijom, zar ne?4

Iz materijala za izlobu Mamma Roma: Visioni di Roma Antica con Piranesi e Pasolini, 9. III 18. V 05. X 2014, Palladio Museum, Vicenza, Italia, http://www.palladiomuseum.org/exhibitions/mammaroma/rooms/1

4 Non siamo complici (industria editoriale e scrittori); ... una forza del passato, Vie Nuove, n. 42, 18. X 1962.

30

P A S O L I N I

31


Orson Vels i Piter Bogdanovi o Pazoliniju

Piter Bogdanovi: U jednoj epizodi (fi lma RoGoPaG), koju je reirao Pazolini (La Ricotta), igrali ste fi lmskog reditelja.

Vels: O, da... Cenzurisan fi lm, makar u Italiji, posle samo jednog prikazivanja u Veneciji.

Bogdanovi: Mislim da to nije bio naroito dobar fi lm. Vels: Zaista? Zato? Bogdanovi: Bio je nekako opskuran i arty... Vels (smeje se): Opsukran i arty! Samo zato to se ne deava na obali

Misisipija, odmah je opskuran je i arty?! Znate, s vama ne treba ulaziti u priu o bilo emu to nije, recimo, Okrug erifa Seronje ili tako neto...

Orson Welles & Peter Bogdanovich, This is Orson Welles, Da Capo Press, New York, 1998.

Pazolini i prolost

(...) Prolost, kod njega, nije ideal, ve ilustracija. Prethodno ljudsko stanje (uopte, a konkretno u Italiji), do poetka druge industrijske revolucije, bilo je manje posredovano (administrativno, medijski, teh-noloki, robno), makar zbog nedovoljno razvijenih tehnika kontrole i uslovljavanja; samim tim, bilo je otvorenije za razne ishode ne samo za jedan, koji je donela nova tehnika organizacija drutva. To govori neto u prilog ouvanja (konzerviranja) ljudskog potencijala za auto-nomiju i konvivijalnost, a ne u prilog restauracije nekog idealizovanog ancien rgime.

Iz dananje perspektive, ak je i vreme o kojem Pazolini ovde govori kao o kraju sveta bilo neuporedivo manje posredovano od dananjeg. Granicu sada moemo da povuemo, mnogo preciznije, do poetka op-te digitalizacije (u probnoj fazi smo jo mogli da ludujemo). Od tada, novi imperativi i obrasci ponaanja poinju da se ire i doslovno brzinom svetlosti i da prodiru suda. Svaka osoba iz moje generacije moe da se sa istim konzervativnim alom osvrne, na primer, na vreme do pre etvrt veka, kada na ulicama nije bilo bilborda, to danas zvui nepojmljivo; pogled se pruao dalje; nije bio sa svih strana ozidan znacima Robe; ili na vreme pre kompjutera: ljudi su se vie viali, to je glavni preduslov svake istinske komunikacije i iskustva uopte. Takoe, na irem planu, vidimo da je nekada postojala neuporedivo vea raznovrsnost kulturnih batina, ivotnih stilova, komunalnih odnosa, oblika ponaanja, izraa-vanja, umea. Progres je doneo bujanje novih formi, ali onih tehnikih, koje sa svim svojim varijacijama, u poreenju s karakterom i obiljem ranijih formi (koje su mogle biti svakakve, ali koje su bile ive, a ne stu-dijski generisane) deluju zastraujue skueno i jednolino. Odstranjeni su celi registri ljudske oseajnosti i dubine. Ali, to iskustvo nije uvek lako izraziti nedvosmisleno, nekim jezikom koji ne bi ostavljao prostora za nesporazume ili olaka tumaenja. Tako je i Pazolini, za mnoge, naroito s levice, ostao prosto konzervativac. (...)

Iz predgovora, AG, 201415.

32

P A S O L I N I

33


Vie Nuove

Pazolini je oigledno na svoj nain shvatao komunizam i marksisti-ko naslee. Nije verovao u progres, glavnu pretpostavku zvaninog marksizma, ali i cele antikapitalistike opozicije. Polazio je od neeg oiglednog i iskustvenog: od ogromnog bogatstva prekapitalistike i ne-kapitalistike tradicije, od te velike istorije stilova ivotnih, umet-nikih, intelektualnih, duhovnih, zanatskih, izraajnih. Valjda bi upravo marksisti, kao protivnici kapitalizma, trebalo da pokau najvie sluha za to naslee i taj potencijal? Za sve to je lokalno, komunalistiko, autonomno, nemonetarno, egalitarno, bratsko, ak i ako ostaje tehno-loki zaostalo? Valjda su odnosi u kojima elimo da ivimo vaniji od materijalnih uslova? I kao da ti odnosi ne bi, nuno, kreirali sopstvenu materijalnu sferu, zaista primerenu oveku? Ali, levica je sanjala ne-to drugo: kapitalizam; isti, stari materijalistiki san, s nekim slabanim amandmanima. Prenosimo nekoliko odlomaka iz polemike koja se tim povodom vodila na stranicama komunistikog nedeljnika Vie Nuove (Novi putevi), krajem 1962.

PPP: (...) Tu je i ta pogrena predstava kao i uvek, zahvaljujui urnalistikoj mistifi kaciji o meni kao... modernisti. ak i u svojim najozbiljnijim eksperimentima nisam se odvajao od one odluujue lju-bavi prema italijanskom i evropskom nasleu. Tradicionalistima treba oduzeti monopol nad tradicijom, zar ne? Samo revolucija moe da spa-si tradiciju; samo marksisti vole prolost; buruji ne vole nita; njihovi retoriki izrazi ljubavi prema prolosti su prosto cinini i blasfemini. U najboljem sluaju, njihova ljubav je dekorativna ili monumentalna, kako je to govorio openhauer; ona svakako nije istorijska, to jest, pra-va i sposobna da stvara novu istoriju.

Non siamo complici (industria editoriale e scrittori); ... una forza del passato, Vie Nuove, n. 42, 18. X 1962. P. P. Pasolini, I Dialoghi, Editori Riuniti, Roma 1992.

Ovaj prilog iz Vie Nuove, iz nekog razloga, nije ukljuen u Pazolini-jeve sabrane spise o politici i drutvu, u delu koji pokriva saradnju s tim asopisom, tako da nam je bio dostupan samo u ovom odlomku, inae esto citiranom. Re je o odgovoru na reakcije na njegovu poemu Ja sam sila prolosti.... Usledila su jo neka pisma italaca.

Oreste Coboli (italac iz Nonantole, kod Modene): (Dragi Pazoli-ni...) Ali, molim vas, o kakvoj tradiciji priate? O kakvoj ljubavi prema prolosti? Naalost, dobro je poznato da tradicija ometa tok drutve-nih promena, kada doe do socijalistike revolucije, kojoj se iskreno nadam, i zato ne mogu da verujem u to to priate. Ne moete ostavi-ti netaknutom srednjovekovnu tradiciju koja opstaje irom Italije, ne samo na jugu. Po vama, marksista treba da voli prolost. To ne moe biti istina. Po meni, prolosti se treba seati i diviti joj se, ali ona se ne moe voleti, kao sadanjost i budunost. Njene mane ne moete videti ako je volite, ve samo kroz pamenje i divljenje.

PPP : (...) Insistiram: samo marksizam moe da spasi tradiciju. Ah, ali morate me dobro shvatiti! Pod tradicijom podrazumevam onu veliku

34

P A S O L I N I

35


tradiciju: istoriju stilova. Da bi se ta tradicija mogla voleti, treba gajiti veliku ljubav prema ivotu. Buroazija ne voli ivot: ona ga poseduje. Odatle cinizam, vulgarnost, pravi nedostatak potovanja prema tradiciji, njeno svoenje na tradiciju privilegija i plemikih grbova. Upravo zato to je kritiki i revolucionaran, marksizam podrazumeva ljubav prema ivotu, samim tim, i ljubav potrebnu za obnoviteljsku, energinu revi-ziju istorije oveanstva, njegove prolosti.

Risposta ad un insoddisfatto (Oreste Zoboli, Nonantola, Modena), Vie Nuove, n. 47, 22. XI 1962. P. P. Pasolini, I Dialoghi, Editori Riuniti, Roma 1992. P. P. Pasolini, Saggi sulla politica e sulla societ, 1999, str. 1022 (Dai Dialoghi con Pasolini su Vie Nuove, 1962).

AG

(Na kraju: razgovor s Ninetom Davolijem)

ninetto davoli - povratak svitaca, razgovor o pazoliniju

Documents