njegov--raa - center for ottoman studies...

ALEKS.A.NPAIR MA TKOV:SK.I

Pregled literature

O ovom značajnom pitanju iba:lkanska <istoriografija nije dala mnogo naučnih radova. Osim tri manja priloga r(J. Tomića, A. Refillka i G. Galabeva) i jedne studi!je (Uzunrča:ršilija), nQ!su m:i poznati drugi radovi iz ove oblasti. iPrilog J. Tom.iiĆa ·sad11Ži wkupno 19 stranica, a pošto je .objavljen 1:8.98. godine, predstavlja najstariji rad o ovom pita:nju1• Pr1log oll>iluje vli'Žnim podacima, daje opšti pregled i predstavlja mačajan doprinos istorijskoj nauci u rasvetljavanju ustanove da:nka u krvi. Njegov prilog još uvek predstavlja jedrini temeJ.jniji rad o ovom pitanju u jugoslovenskim zemljama. Međutim, on je svoj prHog radio isključivo na osnovu podataka stranih putopisaca koji su u prolazu kroz Osmansku imperiju imali sasvim malo mogućnosti da se na terenu •dbaveste o pl'fi!kUipljanju ovog danka Hi da zavire u saraje rgde su se vaspitavali adžemi oglan:i. !Njegov rard je jednostran, jer :nije konsultovao zvanična turska dOkumenta koja predstavljaju, uglavnom, osnovni ·iZvor. Istina, turska dokumenta uglavnom potvr:đuju vesti evropskih putopisaca, ali pružaju i mnogo značajn:Uje i obi:mnije podatke. Po moon m~ljenju, njegov rad može biti kritikovan i u koncepdjama i zaključcima. Po:lazeći sa verskih i antiturskih pozicija, on 'je .došao do zaka.~uička da su hriš'ćansrka deca birla sok koji je krepio Osmansku državu i lkarda 'je taj 'SOik presalhamo, pocelo je i opadanje Osmanske -imperije. U tom smislu on kaJŽe: »·Sto je turska carevina u to !doba dP's.pela dQ one visine ... :najveća je zasluga ... od hrišCanske dece i upravnika i savetnika •sultanovih poreklom hrišćana ... «2 i •» ... životnim sokom hrišćana podanika turskih, a najviiše srpskog naroda ikrepio se organizam turske dTIŽave ... «3• Razloge opadanja turske moći OIIl nije tražio u opadanju turskog feudalizma i turSk_e privrede uopšte, već je to objašnjavao ukidanjem devrši·rme.

1 jov. N .. Tomić, Danak u km -priložak · proučavanju · istorije srp• skog naroda u XVI veku. Bgd 1898.

' 18 - Prilozi za orijentalnu filok!giju

.•Isto str. 2 i 3.

a Isto str. 3.

274 Aleksandar Matkovski

Godine 19,26, pokojni turski istoričar A:hmed Refik, tadašnji profesor za tursiDu istoriju na Univerzitetu u Ista:nlbulu olbjavio je prilog »Dev§irme usulu ve acemi oglanLar«4• PrHog ima 14 strana i objavljen je u Zborniku Istanbulsko1g Filozo!fsilwg d:alkulteta. U ovom prilogu Ahmed Refik je posle ikra1ćeg uvoda dao vi!še dokumenata u skraićenom obliku, aralbicom a zatim i jedan kompletan ferman iz 1t621. godine. Ovaj rad je značajan kao 1građa o spomenutom pitanju.

O ovom pitanju 1939. 1gotdine G. Galabov je objavio svoj članak u Godišnjaku 1Sofijskog univerziteta5• Clanak ima 3,6 strana zajedno sa prilozima koji su dati na kraju. U ovom radu Galahov ukratko obrađuje instituciju devšiJ"me, ali je vrlo oprezan u davanju konstatadja i zaključaka. IiZ gore spomenute !Refikove zbirke dokumenata, Galabov je uzeo 4 dokumenta i ponovo iih je objavio u ibugarskom prevodu. Pored toga, Galabov je objavio i jedan dokument uzet iz jedne stare kanuna~me koja se čuva u biibHdteci Univerziteta u Istan:bulu.

Kao i prethodna dva autorp., tako je i~čar~~odelio svoj rad na dva dela: na tekst i priloge sa oko '95 dokumenta. Njegov--raa predstavlja, zasad, najolbimniju i najbolju studiju o pitanju devširme6. On se koristio isključivo arfhivskom 1građom i dao je niz vaiŽnih i nepoznatih podataka i uspeo da revidira neka shvatanja o ovom pitanju. Međutim, može mu se zameriti što ~se :uo~ __ :Q!je koristio pocl.acima evropskih putopisarca, izuzev u dva rdo m s1učaja"1šfo'riife ooradlootpor-raje,1:5ez-onzvra na to da H ,je to b·tla hrišćanska Hi musHman:ska, protiv skupljanja :ovog danka, jer se time sUče utisak Ikao da otpora nije bilo. Time bi se iscDpla literatura koja se direktno odnosi na ovo pitanje. -

Sto se titče izvorne građe .o ovom pitanju, treba istaći da se izvestan broj dokumenata nalazi u z:bi11ci »Turska dokumenta iz B erske i Njeguške arhive od 1598__:,1886. god. koju je it:zJdao grčki istoričar VazdravelF u 1Solunu 1'954. tgodine, kao li dokumenat ibr. 9 u ,zbirei »Martolozi i hajtduci u Maketd,ornij~((8, Solun 1948. god. od istog auto-ra.

Godine 1955. \Institut za nadonalnu istoriju u 1Stkopju iiZldao je zlbirku turskih dokumenata liz Cari-gradskih arhiva {1557-164.5) pod

4 A. Refik, Dev$irme usulU ve ace~ mi ogLanLar. Dariilfiinun edebiyat faki.iltesi mecrnuasi, cilt 5, N2 _1-2, Istanbul 1926.

s G'hl'hb'h D. G'hl'bbov'h. Edin'h zakon'h i drugi d'hržavni dokumenti po s'hbiraneto na momčeta za eničeri. God:išnilk'h na So:liisklin nniverzitet'h - ~stori:ko-filologičeski fakultet'h - kn. XXXV. 6. Sofin 1939.

6 Ismail Hakki Uzun(;ar~ili. OsmanH DevLeti te$kitatindan KapukuLu ocakLari L Tiirk tarih kurilfnu yayinlarindan VIII, seri - N2 121•

Ankara 1943.

:? Naslov u originalu: BAL4PABEAAH, lZTOPTKA APXEIA MAKEdONIA:Z B. APXEION BEPOTAZ-NAOZEIZ

1598-1886. 19E.E:rA.AONIKH 1954.

8 Naslov u origtnalu:

BAZdPABEAAlL APMATOAOTKAl KAE<PTEZ EIZ TEIN MAKEdONIAN, MAKE40NIKH BIBAI09HKH, 4HM01:1-ErMAT,A TI{.E ETAIPEIA2.. MAKEdO-NilrtlN : zirorA!l.N. 9E.EUAONIKH . '· . 1948.

Pvilog pitanju devšimne 275

nazivom »Makedon;ija vo XVI i XVII ve,k<< u prevodu Dulšanke šopov,e. U ovoj z:bir.ci samo dokument lbr. 23 odnosi se na devširmu.

Kao izvor za deVIširmu treba spomenuti najnoviji rad dra Radovana Samardžića »Beograd i Srb'ija u spisima francuskih savremenika XVI-XVII ve,ka, izdanje Isto.r~jskog arhiva Beograd 1961. 1godine. U ovom olbironom i znCllčajnom radu dr.1Samardžić daje odlomke iz putopisa 29. francuskih pu'topisaca koji su u toku XVT i XV<LI veka prolazili kroz Tursku i ostavili podatke o svojim zapažanjima na terenu. Između ostalog, oni daju i ni'Z drrugoceniih podataka o devširmi.

U ovom radu, razume se, koristio sam se svim dosadaiŠnjim dostLgnudma istorijske nauke. Ovaj rad predstavlja poku.Saj i skroman prHog balkanskoj i>storiograifiji i sa cHjem da se dopune već poznati -radovi o ·ovom pitanju. Pored izlaganja u prvom delu, na kraju ovog priloga dajem :i ll dosad neolbjavljeniih dokumenata, i to pet dokumenata iz koleJwije Mi.Lhimme defterleri, koja se 1čuva u Arhivi Predsednmtva vlade u Istan!bulu QB~bakanlik Ar:;;iv.i). Foto-'kopije ovih dokumenata čuvaju se u 'Institutu za nacionalnu istoriju u Skopju, odakle sam se koristio njima, a stgnature sam stavljao onako kako su stavljene u Irrstitutu za naJCionalnu istoriju. Ostalih šest dokumenata su iz sid·žiLa Bitoljskog kmlJiluka, ikoji se čuvaju u Državnoj arhivi SRM u Skopju.

· Devrširme oglani

!Sakupljanje :u početku samo ihrilšćanske a kasnije i muslimanske dece od raje ~&KoJ· Itnperijl'"'p'OZri'ato je pod imenom deu-

širma (._.~_,.:o). Devširme je glagolska imenica od glagola .!l.~ J-!.)'

.!.l..J_,.!J.:. '.!.l..~J.) što zna<či sa<kupljati, sabirati (plodove, ·žetvu i dr.),

sakupljati vojsku, skupljati decu raje namenjenu za janj1čare. l'i~ .. ll~rod j e ovaj danCllk nazivao danak u krvi ili krvavi danak.

Francuski plifopfscrl{ojlsu·xvr i Xv;ITve"Ku :prolaz1lfkroz. nase krajeve ima.Ji su prililke da ·čuju kako narš narod jadikuje protiv ovog danka ikoji 1SU oni tzCllbeletžili kao »l'impot du sang<<, »trilbut d'ames«, »trtbut d'enfans«, les enfans de trilbut«, »enfans du trilbut«9•

U vreme Murata I, kada se Osmanska Imperija počela naglo širiti, pojavi1la se ;potreba za većim !brojem voJske i došlo se na pomisao da se iskoriste hrišćanska deca zarobljena u ratu koja lbi prethodno !bila islamizirana i prevaspitana, olbučena u ratnim veštinama a zatim Ulčestvovala u ratovima. U tom dlju za vreme Murata I osnovan je adžem--::i 10d~a,k {o;giJ:j~te, dom mladih, ne1iskusniih)koji je bio potčinjen janjičarskom odžaku i gde su se deca ohučavala u čitanju, pisaJnju, islamskim naukama i ratnim vešt1nama.

9 R. Samardžić, Beograd i Srbija u spisima francuskih suvremenika XVI-XVII vek, izdanje Istorijsirog

18*

m:-hiva Beograda 1961 · godine. Str. 528, 554, 555, 557 i 708.


U početku deca su se skupljala samo u gramcmm olblastima Tmske, gde su akindžije upadali u nepriljateljsku teritoriju u cilju uznemiravanja i dovodiU zarolbljenu decu. Jedna petina zarobljene dece išll:l. je za adžem-·i odžak. Ova deca su se zvala »penoikoglan~<< t. j. d~ca petine. Prema Tavarih-i Alii-Osman 1360. lgo·d1ne-pendiŽ11k oglan1 verć su se uzimaili. Prema Tacilttavarih i Uruc Bey tarihi pend!žtk oglani su se skupljali po·čevši od 1362. godine10•

Posle :bitke kod An:kare turska osvajanja su privremeno prestala, a neka mesta su čak prešla u ruke Vizantina.ca. Ovim zastojem smanjio se priliv pendžik oglana, a deca su hila potrebna radi novih osvajanja i rzato se došlo na pomisao da se uzimaju i deca koja su se nalazila unutar granica Osmanske imperije. Ovim povodom, u početku vladavine Murata H, i:zldat je Devširme kanunu tj. zakon da se skupljaju i deca hrirš'Ćanskih podanika Turske koji su nazvani dev§'irme ogLani. Ceo ovaj sistem prikupljanja hriJšćanske dece koja 'SU

lb1la unutar turskih ,granica zvao se dev$irme usulu. Cilj ovog sistema ibio je da pojača ·janji;čarski odred novim prilivom omladine. Ovaj sistem se pokazao praktičniji nego Penc>i:k usulu i zato je sve čeršće primenjivan. Međutim, pr~kupljanje dev§'irme oglana nije u isto vreme značio pr~k:id .uzimanja pendtk ogLarw. Ova dva sistema su neko vreme uporedno postojala. rPendk oglani su se uzimali još neko ·vreme, a zatim je ovaj danak ;zamenjen otkupom u nov•cu. Sistem devširme počeo je da se primenjuje prvo u Rumeliji, i to u Albaniji, Makedoniji, G11čkoj i Bugarskoj, zat·im u Srbiji, Bosni i Hercegovini !i. u Mađarskoj. Od kraja 15. ili od početka 16. veka postepeno se proširio i na hri:šćanske podanike i'Z Ana'dolije11•

Postoje vesti na osnovu kojih može da se zaključi da su ·za devširmu u početku uz:imana deca od svih hrišćana bez ra1zlike12, a kasnije da su se ograni;čili samo na određene narodnosti, i to na A]bance, Bosance, Grke, Bugare i Je11mene. UziJmanje dece od ostalih naroda i narodnosti ne:ko vreme bilo je !Zabranjeno. Dev$irme dahi arnavut rve bosnev•i ve rum ve bulgar ve ermeni tayifes:inden olup, gayri tayifeden almak memnu idi<<13•

Prema nekim izvorima, kao što su ~JI_,.::JI t.S·v (Milriilttevarih) i

w~__,~ 01} (kavanin-i yewigeriyan), Uzunča:t1šiJli tvrdi da se u vreme

sultana Mehmeda Osvaja,ča narod iz !Bosne obratio mo1bom da i njihova deca ·idu u devširme14• Iako je sumnjivo tvrđenje da su Bosanci sami zahtevali da njihova deca idu u deVIširmu, .činjeni1ca je da su se deca bosanskih i albanskih muslimana uzimala u devširmu samo ako su htela dolbrovoljno {vidi pri1o·g 'broj 9). U jednom dokumentu iz 16·6·6 . .godine naređuje se da se uzmu u devširmu deca !bosanskih i al!ba:nsk:iih muslimana samo ako oni to dobrovo•ljno žele, i ako su u dobi od 15 do 20 !godina života. Zatim se narerđuje da se ova deca ne

10 Uzunčaršili e. d. sk 9. u Isto str. 13 i 14. 12 Hammer I str. 125.

1a Galabov e. d. str. 15. 14 Uzunčaršili e. d. str. 18.

Prilog pdtanj~ devšhme 277 i

.mešaju sa hdšćanskom, da se zal njih napravi poseban spisak i da se uvrste u posebnu :grupu koja 'će!se uputiti u IstanbuP5• Decu bosanskilh ili albanskiih muslimana Jt:oja su uzeta u dev:širmu zvaH su »siinnetLi ·oglan« Hi »potur ogul~ari« i upućivala su se ili u Saraj ili u lbostand:ži odžak16. i

l

Izvori i literatura daju ra~ličite podatke o vremenskom ·skup-ljanju dece za janjtčare. Neki tyrde da su se 'svake 'godine u nekoj oblasti Osmanske imperije sakl,Jpljala deca za janjilčare. To tvrde Kuripeš1ć17, 1Sak1zov18 i Ihčiev19. j.Putopisci Nikola de Nikole2o i Aramon21 tvrde da su sakupljali dg' cu svake ·četvrte ,godine. Benedito Ramberti, vrlo dobro Qlbavešteni pisacopnhkaffi.a~ufskoj u svom spisu »Tre lli:bri delle case de Tu chi, Venetia 1539« isto ta:l{!o kaže da oe skupljanje !bilo svatke ičetvrt~ godine22. Međutim, većina autora :tvrdi da je to !bilo svakepete.~odine23• To tvrdi i putopisa<! Marko Piga:fetti, koji je piilovao-kro:zrTursku 1567. godine24• Uzunčaršhli ~matra da se skupljanje vršHo j~dnom u ~~<!~!ll godina25• Verovatnije de da su se deca skupljala u ·reouređenom vremenskom periodu,· jprema potrebi, i to ne u :čitavoj ~mperiji istovremeno i ne tako često. ----Prema-izvorima, može se z~ključiti da je uzrast dece bio razHčit,

tda su postojali razni .periodi ·i dai je to zavisilo od vojnih potreba Turske. U vreme Mahmuda I i njeg?vog sina Murata II uzimana su deca uzrasta od 7 do __ ~ g·2:~!!:ga26. Prevtzanija u svom Izveštaju od 1554. go-dine javlja na su uzimani dečac[ uzrasta od 10 do 12 godina i da su pre toga uzimana deca manjeg fZrasta do """7tg~~~ Diloar, koji je !PUtovao kroz Tursku 1640/41. .g9d. kruže d:aSu ·Odvođena deca uzrasta ;od 1~J!I) 18g()d_l!!_a28. Na osnovu ~ednog fermana rz 1622. ,godine naređuje se da se skupljaju deca odJ15 do 20 godina (vidi prilog lbr. 6) a 163·8. god. od 116 do 25 godina {vi~IOt-:-9):·U kasnijim vekovima kada je potreba za vojskom b:Hal velika i kada turska feudalna klasa nije mo,gla da 1čeka 10, 15 pa i yiše :godina dok de>Ca porastu i da iih

l 1s BA'E!PABEAAH, APXEION BEPO l

IA.Z . . • dok. 49. j

16 Uzunčaršili e. d. str. 19. j

11 Vidi: »Putovanje Melchiora 1

Seydlitza od god. 1556-~9. Putova- 1

nj a po Balkanskom poluotoku XVI i vieka od P. Matkovića. Rad Jugo-l slavenske akademije znanosti i '!

1

umjetnosti kn. LXXXIV Zagreb 1887, str. 51. i

18 flnko Sa:k'hzO;v'h, B'hlgarite · V'hl svoSita istoriH, treto izdanie. SofiHI 1922, str. 149. l

1o Ihčiev'h, Prinos'h k'hm'h V'hprosa l za spahiitt. V'h otomanska ta d'hržava i i turski dokumenti V'hrhu t'hh'h.l Sbornik'h za narodni umotvoreniSI, i nauka i knižnina lm. XXV. SofiHI 1909, str. 19.

20 Sama.<rdžić e. d. str. 708.

21 Uzunčaršili e. d. str. 14. 22 Tomić e. d. str. 5. 23 Corović Vladimir, Istorija'Jugo

slavije. str. 292. St. Stanojević, Narodna enciklopedija II str. 122. Atanasov, Selskite V'hstaniH v b'blgariH

· k'hm kraSI na XVIII v. i načaloto na XIX v. i s'hzdavaneto na b'hlgarskata zemska voiiska. SofiH 1958 g. stil.". 6.

2' P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vijeka. Rad JAZU knj. e Zagreb, 1890, str. 162.

2• Urunčarši1i e. d. str. 28. 26 Zeki Mehmed Pakalin, Osmanli

Tarih deyimleri ve terimleri sozliigii. I Istanbul str. 445.

27 Mijatović Ced., Pre trista godina. Glasnik srpskog učenog društva knj. 36 str. 191.

28 Samardžić e. d. str. 309.


tako dugo prevaspitava, uzimala je o>drasliju decu koja su pmlaz'i:la samo krotZ kratke kurseve obuke. [)eca :su se do1bro sećala svojih roditelja i svog kraja i, naravno, nisu više bila tako fanaHčna kao ranije.

Sve do prve polovine XVI veka hriš·ćansku decu su skupljali peglerbezi, sandžakbezi i kadije. No, pošto su ovi uzimali mito i davali ga u zakup, sakupljanje je prepušteno janji<čarskom odžaku. Za ovu dU!Žnost određivani su ljudi iz janjičarskog odžaka, i to naj.češće sekbanbaše, solaiDbaše, zagardž·ibaše, turnadižibaše, zemlberekči'barše, devedJžiler i jajabaše29. Devširme memilril je bio irzraz kojim je nazivan onaj službenik koji je bio određen da :prikuplja decu za devširmu. Ovom memuru davao se ferman i zapečaiĆeno pismo janji·čarskorg age. U fermanu i pismu bila su uputstva u kom kraju i kotiko dece da prikupi. Devširme memiirii je bilo poverljivo 1irce. U svojoj dU!Žnosti on je bio potpuno slobodan i rukovodio se samo na osnovu instrukcija sadržanim u fermanu i u pismu janji'čarskog age. Praćen svojim pisarima i dobro naoružanom pratnjom, devširme memuru je odlazio iz Istanbula u određeni kraj. Tela:li su prethodno išli po selima i objavljivali narodu naređenje da se prikupe na određeno mesto svi očevi r;mjedno sa svojom decom. Tu su morali da dođu i seoski po:popi sa knjigama rođeniih stanovnika. Onda je devširme memuru na osnovu .ovih knj1ga odabirao najlepšu i najzdraviju decu. Deca su uzimana u prisustvu spaihije, kadije, seosko1g ćaje i garanata. Deca su se uzimala iz svih ,feudalnih lena: hasova, zijameta, timara, vakufa i mulkova, a isto tako i iz gradova {v1di prilog br. 6 i 9). Obirčno se uzimalo jedno dete na 40 kuća, no to se menja:Io prema prilikama i vremenu. Svako uzeto dete uvodillo se u spisak gde se zapisivala njegovo ime, datum njegovog rođenja, njegov Hčni opis, ime njegovog oca i majke, ime njegovog sela, kadiluka i sandžaka i ime spahije kome je bio raja. Ovaj spisak je pravljen u dva primer.ka. Jedan je ostajao :kod devširme memura, a drugi se davao surudžibaši koji je vodio grupu uzete ~ece u Istanbul30 .(vidi i prllog br. 6). Sejdli:c, koji je :putovao Turskom 1556-1<559 god. karže da su iz jednog sela uzimali najvirše do \Petoro muške dece31.

Veći broj pisaca tvrdi da su seljacima odvodili jedinca sina, ali Mlečanin Konstantin Gar·coni, koji je bio u Badoarovu poslanstvu u Cadgradu posle 1572. godine naroičito naglatšava da nisu dira:li jedince32. Od roditelja koji su imali dvoje ili više dece odabiralo se najzdravije i najlepše. Jedinac se nije uzimao već se ostavljao za ispomoć ocu33. Za ovo tvrđenje postoje podaci i u dokumentima. U fermanu iz 16·66. ·godine naređuje se: »Izbegavajte da zapišete jedinca onome ko nema više sinova«35 (vidi i prilog broj 6 i 9).

29 Pakalin I str. 446 i 448.

30 APXEION BEPOIAl: dok. 49.

31 P. Matković, Putovanje . . . Rad JAZU knj. LXXXIV. Zagreb 1887 str. 51.

32 Tomić e. d. str. 7. 33 Islam ansiklopedisi. Istanbul

1948, str. 564. Za ovo tvrrđenje vidi i Pakalin e. d. str. 447 ri. Uzunčaršili e. d. str. 17.

34 APXEION BEPOIA.l; dok. 49.

Pr,i!log ,pitanju devširme 279

1Prilikom i21bora pazilo se da se ne uzme dete .čiji su roditelji ili više od jedrvog sina ako otac ima više dece34 ili »da se ne uzima sin umrli, jer se smatra•lo da je takvo dete nevaspitano i ~lakomo36• Nije se uzimalo dete sa fizičkim nedostacima: ružno, ćelavo, ćose, preterano visoko, prete.rano nisko, debelo, kao ni deca :koja su predmet podsmeiha u •selu, sinovi ~čobana, ovčara, •govedara, kao i oni koji su bili sami tčohani, OV!Ča.ri i govedari. Nije se uzimalo dete koje je ibilo !Zasnovalo bračni odnos, koje je bilo obrezano, koje je zna•lo turski jezik, koje je •živelo u gradu ili dete koje je naučilo neki zanat, jer se smatralo da neće hiti koristan kao vojnik de1čak koji je upoznao gradski život37• '

Pazilo se da se uzmu deca uglednih roditelja, jer se smatralo da su dobro vaspitana. Deca popova su se takođe uzimala38, dok deca seos!ki:h kethuda •su !bila osloibođena39•

Za svako uzeto dete selo je plaćalo »danak za odeLo« koji se zvao »hil'at baha«, »kaput bedeli« ili »kul akl;esi«. Od ovog novca kupovala se crvena i žuta •čoja od •čega se pravila »Ust dolamasi« (gornja dolama) i '>i<; dolamasi« {donja dolama). Gornja dolama je pravljena od crvene, a donja od žute 1čoje (vidi prilog broj 8). Za kaput bedeli selo je plaćalo po 100 akči na dete, kasnije 200, 300 a početkom XV•U veka 600 akči40 • Evlija Čelebi opisuje devširme oglane sakupljene u Rumeliji kako iih je video u Skopju obučene u jednopojne crvene dolame a na •glavama su imali tfantast~čno velike kape »kiilah« od crvenog fi1ca41•

Selo je moralo da da i »traš akc;;esi« tj. novac za brijanje deteta do Ista:nbula42 •(vidi i prilog lbroj 8). Osim toga, selo je moralo da da nešto novca za kadiju, pisara, ćehaju i surudžije. U nekim fermanima strogo se zabranjivala uzimanje novca :za kadiju, pisara, koldžije i drllige (vidi \PTil()g broj 9).

Kada hi se prikupilo 100 do 200 dece, formirala bi se siirii ~grupa). Svaka ·grupa je iJUala svoje pratioce surudžije. Glavni surudžija zvao se surud~ibaši. Oni su bili odgovorni da decu odvedu u Istanbul, da se na putu o njima staraju, da ih zašti'ćuju i da ne dozvole da pobegnu. St~ogo su kažnjavali surudžije koji na putu zamene neko dete. čest slučaj je lbio da roditelj potplati surudžije koji su puštali dete, a na njegovo mesto uzimali drugo koje ibi nai1šlo (vidi pri1lo•g ibr. 6 i ·9). Za ishranu i prenorćište do Istanbula zaduženo je lbilo selo gde su deca odseda,la43• Ovo je za selo bio veliki danak, jer je moralo da hrani i da da preno:cvšte za l OO do 200 dece i za desetak surudžija. Ovome su se neki seljaci odupirali ne do~zvoljavajući da karavan sa devširme oglanima noćiva u njihovim selima. Tako su ,seljaci sela Breziste o:ko 1156t5/66. godine kamenjem i motkama napali

as Ga!labov e. d. str. 25. 36 Islam ansiklopedisi, str. 564. 37 Pakalin str. 447, Islam ansiklo

pedisi str. 564, Uzunčaršili str; 18. as Uzunčaršili str. 17, Pakalin str.

447.

39 Uzunčaršili str. 18. 40 Uzunčaršili str. 18, Pakalin str.

447; 41 Uzunčaršili str. 28. 42 APXEION BEPOIA~ dok. 49. 43 Sopova e. d. doik. br. 23.


karavan i surudžije (vidi pri•log broj 1). Ako se na putu neko dete razboli, ostavljalo se kod nekog ikadije ili sulbaše, a kad ozdravi, upućivalo se opet u Istan!bul44• U fermanima davalo se uputstvo da se grupa na putu dugo ne zadržava, već da ide :najkraćim putem u JstanbuJ. Grupa je putovala peške ili na konjima. Do IstanJbula su putovali jedan, dva ili vilše meseci zavi·sno od puta, uzrasta dece, na\Čina putovanja i udaJjenosti od Istanbula.

Raja oslobođena devširmea l

Od ovog danka bili su oslobođeni pojedini veći gradovi, neke narodnosti ili 1čitave oblasti Osmanske imperije, kao i pojedinci koji su vršili neke vojne iH poluvojne dužnosti. Fl'ancuski putopisac iz druge polovine XVI[ veka Fransoa P.etis de Ja Kroa pilše da seljaci »'YiiapUŠtaju sela i sklanjaju se u velilke gradiove čije je stanovništvo izuzevo od ovog svirepog i sramnog danka«45• Zaista, Istanbul, Ga•lata, ;Rodos, Trapezunt i neka druga mesta bila su neko vreme oslobođena dava:nja dece za janjičare46• Neko vreme je i Brusa ibila oslo1bođena. Nisu uzimali deča:ke i od !hriJšćana koji su živeli pomešani sa Turcima, Đurđijancima i Kurdima, a na prostoru između Karamana i Erzeruma u :Maloj A'ziji47• Prema Kavamni yeni~eriyan nisu postojali pr01pisi da se uzimaju deca iz Hrvatske, Srednje Mađarske i i·z Beograda, jer Hrvati i Mađari nisu postajali pravi muslimani i prvom prilikom vraJćali su se svojoj prvoj veri. Ne postoje dokumenta da su se delčarci uzimati iz Vlaške i Bogdanske48•

Nisu uzimana arčlipska ni kurdska, kao ni jevrejska deca čiji su se roditelji ibavHi trgovinom49• Mada neki autori tvrde da su Jermeni bili oslobođeni ovog danka50, UzuniČaršili tvrdi da su i oni davali taj danak51• Verovatno je da su uzimaU i jermensku decu, ali samo za posJugu u dvoru, i to vrlo retko52• Znači, uzimana su jevrejska, jermenska, ctganska, pa .čak i muslimanska deca iz ni•žih slojeva53•

ĐiJo je raje koja je bila stalno ili privremeno isključena od obaveze da daje decu u deV'širmu. To je bila raja koja je vršila neku vojničku ili poluv·oj:ničku službu od interesa za državu. Takva raja dobijala je ferman ·u kome je pisalo da su oslobođeni deV'širme zbog dužnosti ikoje vrše, a ponegde se nabrajaju i sve njilhove dužnosti. Jednim novim fermanom mogle su da se ukinu sve dotada!šnje privilegije. Tako u ,jednom fermanu iz 1622 .. godine se :kaže: »Ako neka seLa kažu: Mi smo rooa:rs,ka iU vakufskia !f'laja i imamo nare·dbu da

44 Uzrmčaršili e. d. str. 25. 45 Samardžić e. d. str. 320.

48 Snt.g·arov'b, Istorisr. na ohridskata arhiepiskopisr.-patriaršisr. at'b padaneto :t1 pod'b Turcite do neinoto uni~.qoženie (1394-1767). So:fdsr. 1932, str. 37.

47 Uzunčaršiii. e. d. Str. 20.

48 Isto str. 14. 40 Pakalin I e. d. str. 447. &O Enzyklopaedie das Islam I sk.

992. 51 Uzunčal'Šili e. d. str. 17 i 27. 52 Islam ansiklopedisi. str. 564. ss Enzyklopaedie das Islam I siT.

992.

PrHog pitanju devši<rme 281

nam se deca ne uzimaju i da smo oslobođewi avariz-i divaniye i ako se opiru dav,an,ju dece za janjvčare, u vom slučaju moja naredba je: 1ako raja - stanovnioi tog sel:a ~imaju hilkilm (odluke) u kojima je zapisano da su oslobođeni od tekćilif-i orfiye i avariz-i d1ivan1iye i od uZiimanja dece za janj:~čare i ako ne že,le da ih d<aju, takvu decu nvkako ne uZiimati. Slično tome, ako neko drugi od mje kaže, na osnovu moje naredbe, da im se ne uzimaju deca za janjičare, neka im se oduzmu odluke koje su im u rukama i sa znar!Jjem kadije da se zapečate i da se pošalju mom Pragu sreće«. {Vidi prilog br. 6). U istom smislu je i ferman iz 11621. godine kod Ga'labova54). U nekim tapu delfterima srećemo podatke da su neka derlbendžijska sela ~zJbog svoje dužnosti

ibila oslobođena devširme. U tapu defteru br. 571 piše: d;._--:!J~ J J'../

J_,>. J"'~· _, J.; _, LJ.) ..__~ f ~HS:::; _, .._d l .J-!.) J:> J!_,.. • • • ._.,J_, l ...?." ..~-:! J.) ~ ~ t.. J

55)'-:-'J-'1 .....;1.... •• ,_,LJ~~)~..,.,>_, LJ..l.il:-~ .. LJ U<._,

U tapu defterima za Kruševački sandžak kaže se: _, J;__b. ..L~J~

slično ovome 56))'>'-'1.....;1.... LJ..>...:i~-'1 t.SJ'~'-=S:::~_, LJ..)...\.:<.!(J-' LJ~L,;. LJ)'~=; l ..::.-.lJ' ...

nala~ze se podad i u tapu defterima za Požerški sandžak: .:..\i o JJ'../ ·"---:!_; 57). Jl_,!.....;t...LJ..l.i ~~LJ U<._, Jy·J~ _, J;:_, LJ.) ~J .. ~ K:.;.)~ 1_,-:.)u':>Jiyc.S""~ 1...)

Nailazimo na po:dailke da su i vojnuci ponegde !bili oslobođeni davanja adžemi oglana. Zan rPa1lern Forezijen, koji ·je 15S2. ~godine putovao ilz Sofije do Dubrovnrka piše: ». . . da ne bi plaća H nikakav danak, i da ne bi predaval,i svoju decu, vojnuci imaju obaveZIU da ih Mljada svake godine ide u Carigrad ... da budu upotrebljeni na poslu k!oji je potreban u konjuš1!J~oi«58 •

Od ihrilš<ćana iz sela Kadikoj i Kartal u blizini Istanbula nisu uzimana deca za devširmu jer su bili zaduženi da :žanju su<ltanske livadekoje subile kod Uskiidara, da hrane konje, da štite robu koja .i e. dolazila i<Z Bruse i dPugih mesta, da daju vodiiČe i ve.sla<Če !Za hrodove59•

Badoar, koji je 1573. godine prošao kroz Bosnu, Srbiju i Makedoniju ostavio je sledeći podatak: »Veći deo stanovnika su hrišćani,

54 Galabov e. d. str. 31. 55 Tapu defteri N~ 571 (za Smede

revski sandžak iz d11uge polovine XVI veka str. 101-102).

56 Tapu defteri N~ 567 (za KDuševački sandžak iz 1566-1574. god.), fotokopija 83/6 i u Tapu defteTi N~ 179 (za Kruševački sandžak iz 1535-36. god.), foto-kopija 86/95.

57 Tapu defteri N~ 650 (za Požeški sandžak iz druge polov·ine XVI veka) fot. kop. br. 11/107. i u Tapu defteri N~ 672 (za Požeški sandžak iz. 1589) fot. kop. br. 10/124. Da SIU

neke dervendžije bile oslobođene davanja dece za janjičare, vidi i u Tapu defteri<ma N~ 157 (za Bosanski sandžak iz 1528-30 .g.) fot. kop. hr. 65/471. Svi ovi defteTi čuvaju se u foto-kopd:jama u Orijentalnom institutu u 1Sarajevu. U Institutu za nacionalnu istoriju u Tapu defteni N~ 232 fot. kop. br. 43. postoji podatak da je Mavrovo bilo oslobođeno davanja adžemi oglana, jer je bilo dervendžij<sko.

58 Samardžić e. d. str. 138. 59 PakaHn I e. d. str. 445.


aU potčinjeni toliklim dažbi:nama i kulucima da bi - premda su od česti osLobođervi od davanja desetog dečka - rado otišli da žive ma gde u kom drugom kra}u i tako su potJišteni i up11opašćemi, da nisu u stanju da zemlju obdelavaju«60•

Otpor protiv devširme

Otpor se manifestovao na razne :nručine, od prikrivanja dece, pa posredstvom potkup~jivanja i ZJbegova, ,sve do oru~anLh napada na sakupljače. Ponegde u otporu su uzimali učešće samo roditelji braneći svoju decu, a ponegde i čitava sela ili naselja. U svom putopisu od 1573/78. Gedalh navodi da je video jednu udovicu koja je ima,la dva lepa deteta i koja se svakog dana molila bogu da iih uzme, jer su 'Turci bili odlučiH da ilh oduzmu za janji,čare i motrHi su svako,g dana da li su deca jolš uvek u kurći61 • Tsti autor dalje pi,še da se dogada da hri~šćani sami jedan drugog izdaju, u slučaju da je neko prikrio pravi broj dece62• O ovoj Ger1ahovoj tvrdnji postoje i zapisi nepoznatih autora, najčešlće popova, koji su nam na koricama crkvenih knjiga ostavili podatke. Na jednom 'Zapisu iz XVI veka o ovome pi~še: »Oh, oh teško men'i pakajanom, bra6o, u ovim teškim vremenima. Kada sam ov1o piisao rva s:igurno mestJo, došLa mi je vest da su došli da sakupljaju hrišćaniSku decu za janjičare. Moja deca još nisu dorasla za janjičare, no prokleti klevetnioi su me naklevetaLi kod prokletih agarjana«63 • Očajni ota1c .dalje proklinje klevetnike ovim riječima: »Klevetnici da ne znaju za sebe i za svoju čeljad«.

Zan Palern Forezijen, koji je kroz Ba1kansko. poluostrvo proputovao 1582. godine ostavio nam je podatke o nasiljima prilikom sakrivanja dece i pirše:

» ... Odseli smo u sofijskom predgrađu kod jedne le;pe mlade Grkinje, koja nam je ispričala ~čudnu i dirljivu priiču o veliikoj svireposti koja joj je učinjena pro:šle godine prilikom skupljanja danka u krvi. Ona je još uvek bila toliko ucveljena i srca još uvek toliko stegnutog da nije mogla ni iskazati ono ,što je lhte:la da nam kaže. Stvar je u ovome. Kako je 1bHa obaveiŠtena da dolaze skupljači danika, ona je sakrila svoje dete, koje je imalo osa:m do devet godina, da joj ,ga ne odve'du. Da bi je naterali da prizna gde se dete nalazi, Tu11ci su joj iščupali bradavice na dojkama vrelim 1gvožđem. Mi u to nismo mogli poverovati - tim pre što je taj deo tela ta:ko osetljiv da se to ne bi moglo učiniti, a da ne nastupi smrt- sve dok nam ona ne otkri grudi na kojima ugledasmo rane jo1š nezaceljene. Doista, svi do jednog, čak i naši janji,čari, osetismo silno sažaljenje ... 64•

ao Mijatović e. d. str. 186. 61 Ireček'b Stari p'htešestviH po

B'hlgariH ot'h 15-18 stoletie. Periodičesko spisanie na b'hlgarslkoto knižovno družestvo, lkn. VI, Srt.dec'h 1883 str. 39 i 40.

62 Mijatović e. d. str. 191 i 193.

6a G. Ivanov'h, Istoričeski izvestia i predaniH iz Lovešlko. I. I. D-vo, IV, 1915 s,tr. 210.

64 Samardžić e. d. str. 311-312.

PriJlog pitanju 1devširme 283 --------------------------~ -------

Da bi sprečili prikrivanje dece, turske vlasti su preduzimale najstro:žije mere. Tako u dva fermana iz 1601. ,godine devširme memuru se naređuje: »Ako neko od nevernih roditeLja 'iLi neko drugi pruži otpo'T i ne preda sv~og sina za janjičara, odmah da bude obešen pred pragom svoje kuće«65• U fermanu od 1622. godine izdate su stmge naredbe i propisane kazne za one koji priJkrivaju decu (vidi prilog broj 6). I Di,loar, koji je 1640. godine opisao prikupljanje dece .za janj~čare kaže:

»Ne1žna ljubav koja :bi ga navela da sakrije dete pod izgovorom da nije tu ili da je bolesno, i'zložila bi ga veHkim novčanim illi telesnim kaznama, :pa, katkada, i smrti. Ranije je uzimao samo jedno dete ocu koji iih je imao vi'še ali sada uopšte nisu tako pa,žljivi, pa i kad ota:c ima samo jednog sina, ne ostavljaju mu ga ako im se svidi, i ako je u odgovarajućem dobu, tj. od 12 do 18 godina«66•

Bilo je slučajeva da hrišćani izdaju onoga koji prikrije dete, ali je isto tako hi1o slučajeva da muslimani pomažu roditelju-:hrilš,ćaninu da saikrije dete. Muslimani su to 1činiE, neki iz milosrđa, a neki iz svojih Hčniih interesa, i to na}če'š:će zato što su im deca !bila potrebna kao radna snaJga na njihov~m feudalnim posedima. O ovome postoje viJše podataka u ra:znim turskim dokumentima. U jednom fermanu iz 1621. 1godine stmgo se opominju kadije, subaše, vojvode, upravnici va:kufa, timarioti i zaimi da se ne protive prikupljanju dece i da ilh ne sakrivaju u svojim timarima, zijametima ili u svojoj kuiĆi i čitfluku niti da im omoguće bekstvo. U istom dokumentu se da'lje kaže: »PriWwm sakupLjanja dece za janjičare dešavaLo se da mesne kadtije, vojvode, subaše, administrativni sLužbenici i druga Lica zaštićuju jedno iLi dva seLa i nl~su dopuštaLi da se deca prikupe ... «67•

U drugom fermanu iz 1666. godine preti se nazirima, vojv·o•dama, upravni:cima vakufa i drugim s'lužbenicima da ne prikrivaju mladiće ikoji rade kod njih, jer u suprotnom bi!će ne samo smenjeni već i ka'Žnjeni najstrožijim kaznama68• O ovome vidi i na1š prilog broj 5. Godine 1638 .. čak se desio slučaj da su seljaci iz sela Ni:žo Po1e u Makedoniji doveli dečka da ga predaju za devširme, ali njih·ov spahija to nije dozvolio, veiĆ je oteo dete iz njihovih ruku i sa njim pobegao (vidi prilo1g broj 7).

ii ZJbegovi su bili jedna vrsta otpora protiv davanja dece. Ovim su se namčito koristili oni koji su ,živeli u pograničnim oblastima i tako su imali mogućnosti da pređu s one strane granica bilo zauvek ili privremeno dok prođe prikupljanje dece. Ovo je bilo t~že izvodljivo seljacima koji su :živeli u unutralšnj.osti. Postupak je bio teža:k i za jedno lice a kamoli za veće porodke. Da se napusti ognjište i ode u !beli svet, teško :je bilo ·čitavoj porodici, a ako se ukcloni samo dete, porodka je ostajala u neugodnoj situa.ciji i izložena turskoj osveti. Da su se seljaci, ipak, sklanjali u šume i planine dok pmđe prikup-

65 BA~~PABEAAH, APXEION,,BEPOIA~

..• dok. br. 4; APMATOAOI KAI KAE<P · TE~ dok. br. 9.

66 Samardžić e. d. str. 309 . 67 Galabov e. d. str. 30 i 31. 68 APXEIOA BEPOIA~ ... dok. br. 49.


ljanje, govore mnogi podaci u izvorima. Vranči1ć u svom putopisu iz 1553. godine piše: »Čim jedan narod čuje da su poMrači izas,lani, u šume skriva decu, ili je šalje drugamo, dok ona 'k!uga mine«69 • Arhiepiskop Marino Eki u svom izveštaju Istočnoj 'kongregadji 1610. godine piše da su u okolini sela Ciprovec došli Turci da prikupljaju decu :za janj~čare. Narod je oti1šao u zlheg, 111 planine, šume i pećine i' sakrivao se sa svojom decom. Za one koji su •biH uhvaćeni, Turci su pripremi-H kolčeve da ih nabiju, no narod, uprkos svojoj sirotinji, umilostivio i!h je raznim darovima70. Episkop Frančesko Soimirov u svom izve,štaju Istočnoj 'kongregadji od 20. oktolbra 1646. godine pise da su u selo C~provec opet doršli Turci da prikupljaju decu za janji,čare. Međutim, narod je pobegao u planine gde je ostao nedelju dana71 • Fransoa Petis de ~la Kroa, koji je putovao Bliskim istokom 1'670~1'680. pise u svom putopisu da je narod bežao ne samo u šume i planine već i u one velike 'gradove ~čije je stanovništvo izuzeto od ov org danka 72.

Bogataši su imali jedno moćno sredstvo da im dete ostane u kući, to je libio novac. Muka je bila za siromaiha, jer u doba o kome je reč teško da ga je morga~o imati. Ipak, čak i siromaJšni roditelji davali su dev:širme memuru u vidu poklona sve 'Što god su imali samo da zadrže dete. iBlagodareći tome 'Što su turske vlasti bi,le potkupljive, neki su uspevali visokom cenom da otkupe dete73. BHo je slučajeva da roditelj potkupi dev:širme memura, da mu da nov<11c t opet da mu uzme sina u devširmu (vidi prilog broj ll). Ponegde su seljaci potkupljivali pojedine roditelje ili njihove sinove koji su bili naklonjeni da idu u dev,širmu. Njima su davali novac, a dete bi se obavezalo, u ime doti:čnog sela, da ide u devširmu. Tako su učinili seljad sela Malovište i V·lahče !(vidi prilog broj 10).

Od svi!h sredstava upotrebljavanih za odbranu dece naj:če:š1će se koristila rana ženidba. Kada su Turci uzimali de1cu od 6 ili 7 godina, hriš,ćani nisu mogli da se koriste ovim sredstvom, a.Ii kasnije, kada su uzimali odrasliju decu do 25 rgodina, roditelj je ženio dete pre vremena, tako je spasavao dete, ali je primao obavezu da plarća i za nje.ga iharač, jer je bio bračna glava74. O ovome pri!ča i Gerlaih, koji llmže da je sreo jednog Mađara, koji je !bio zarobljenik kod Turaka, a koji mu je pdčao da A~banci i Bugari 'Žene decu u osmoj ili devetoj godini samo da ne bi oti:šla u devširmu75. 1I drugi !pisci ka!ŽU da je ženidba bila jedno od efikasnfu sredstava za i:obegavanje devširme76, a istina je da Turci nisu dirali u ove dečje brakove, jer su brak smatrali svetom ustanovom koju ne treba kidati. Naravno, bilo

69 P. Matković, Putovanja ... RJAZU knj. LXXI Zagreb 1884, str. 22.

7U Položenieto na B'hlgarskia. narod pod tursko robstvo (dokumenti i materijali). BAN Sofia, 1958. g. str. 83.

71 Isto str. 85. 72 Samarrdžić e. d. str. 320.

73 Mijatović e. d. str. 191 i Tomić e. d. str. 9.

74 Des Hayes, Voyage de Levant. str. 144.

75 Ireček'b Stari p'htešestvia. po Ba.lgari'h od 15-18 stoletie. Per. sp. kn. 6. sr dec. 1883 str. 42.

76 O ovome vidi Tomić e. d. str. 10, Mijatović e. d. str. 192.

'Priil:og pitanju devši11IDe 285

je i retkih izuzetaka, kada su sakupljači uzimali svako pogodno dete i nisu marili da H je oženjena ili ne77•

Pošto Turci nisu uzimali obrezanu decu, i time su se koristili da se i2begne devširma. :Međutim, u jednom fermanu iz 1'5,64. godine daju .se uputstva kako da .se postupi u ovom slučaju i kaže se: »H'Iiišćani često vrše O'brezivunje da ne bi dete bilo uzeto za adžemi oglana. Ali ~c1ete koje je obrezano i izrazi želju da ide u adžemi oglane da se ne sprečava, već da se uzme«18•

iPrema pdčanju Rikoa, neki hrišćani u Sflbiji, da bi sačuvali dete, upotrebljavali su sok neke trave i prilikom krštenja upisivali mu krst na čelo koji se nije mogao uklonitF9• I u Makedoniji, kod Kucov,laha, bio je običaj, koji se dosada zadržao, da se detetu utisne krst na čelo. Nekiihri:šćani su beležili detetu krst na ruci80• Dok Mijatović navodi da su .se ~roditelji, da bi sručuvali decu, odlučivali čak i da ih sakate i da to nije btla retka pojava81, dotle Tomić sumnja u to82•

Mijatović ina,če ne navodi izvor za svoj navod. Otpor protiv devširme davali su ne samo roditelji već i sama

deca. Na putu za Istanbul neka deca su bežala i vraćala su se svojim roditeljima. Zato se u svim fermanima naređivala da se deca strogo paze da ne ibi pobegla i ako ipak neko uspe da pdbegne, da se uihvati i opet da .se dovede (vidi prilog 'broj 6 i 9). Prema dva dokumenta, oba iz 1M4. godine, koja je objavio A!hmed Hef1k vidi se da su neka deca uspevala da pobegnu ,čak iz Istanbula. Uz pomoć svojih rođaka koji su ih prati:li sve do Istanbula, :pošto su primila islam, deca su uspela da pcfuegnu i da se vrate u svoja sela gde su se opet vratila na hrišcanstvo. Dokumenti završavaju naredbom da se deca opet pronađu, uhvate i okovana dovedu u Istanbul83• Odraslija deca su bežala čak iz Anadolije, gde su bi1a data na rad na čifluk nekom Turčinu. Godine 1592. pobegla je 48 dece i nije poznato da li su bila whvaćena84• I anadolski i rumelijski aga imali su svoje ćehaje kojima je bilo stavljeno u zaldatak da proveravaju da li se deca i dalje nalaze na posedima gde su bi,la data na rad. Ako ih nema, oni su ih gonili sa svojiih 10 do 15 vojnika, hvatali ih i vraćali natrag na posed85•

Oružani napadi ~bili su poslednji metod za odbranu dece. Oni koji bi se na ovo odlučili morali su zatim da se odmetnu u planine i da postanu ihajduci. Ipak je takvih slučajeva bilo više (vidi prilog broj 1). U Hercegovačkom sandžaku, kod Prijepolja, stanovništvo se oružjem suprotstavilo jajabaJši koji je bio određen da sakuplja decu. Vlast je uspela da uhvati podstrekače i da ih po1šalje na dugogodišnju robiju na galijama86• Godine 1705. si1ahdar ,A:hmed Čelebi dobio je nalog da iz olkoline Bera i Njeguša u Makedoniji prikupi 50 dece. On je sa svojom pratnjom došao u grad Njeguš i počeo da prikuplja decu.

11 Tomić e. d. str. 10. 78 Pakail:in I e. d. sr. 445. 78 Rieaut, Histoire de l'etat present

de l'Empire ottoman, traduit par Briot. Amsterdam, 1670. str. 207.

80 Stojanović Ljub., Stari srpski zapisi i natpisi knj. II Bgd. 1903 str.

207. Tomić e. d. str. 9. 81 Mijatović e. d. sr. 192. 82 Tomić e. d. sr. 9. 83 Galabov e. d. str. 18 i 19. 84 Uzunčaršili e. d. sr. 26. 85 Isti sr. 29.


Međutim, stanovnici spomenutog grada su se pobunili ,govoreći: »N ećemo da predamo svoju decu musLimanima« i uspeli su na ulki da ubiju silaihdara i njegova dva pridružnika. Zatim su formirali hajdučku četu od stotinu i više hajdu:ka na 'čelu sa Žisi Karadimo i njegova dva sina i vl'šili napade u okolini Bera i Njeguša87•

U po1četku je raja davala otpora ovom danku, ali kasnije, kada su neki roditelji uvideli da deca imaju lepu budućnost pred sobom, i da mogu dopreti do najviših dostojanstava u državi, oni su dobrovoljno davali svoju decu ili su sami mladLći dobrovoljno stupaH u janjiičare88• Neki i'zvori iz XVii veka kazuju da je tu i tamo smatrano čaš,ću da dete bude uzeto89 i ,čak se uzimanje deteta smatralo kao naročita naklonost90• I u putopisima niz Bugarsku koje je obradio Jireček nailazimo na podatke da su pojedini roditelji ne samo bez otpora već i dobrovoljno davali sinove u dev:šil'mu91• Mletački poslanik u Istanbulu Domeniko Previzijano kaže da su u drugoj polovini XVI veka neki otmeniji Turci zavideli hrišćanskoj deci na lepoj budućnosti pa su radili da među hdšćansku decu umetnu i svoju92•

Ovu Prevazijanovu tvrdnju potkrepljuje i Gerlaih, koji piše da mu je neki :Mustafa-pa:ša govorio da Turci nemaju koristi od uzimanja hrišćanske dece za janjičare, čak da imaju štete, jer siroma,šna hriš1ćanska deca dolaze u saraj i :postaju veliki ljudi i kasnije komanduju turskoj deci koja 'zaostaju93 • Fransoa Savari de !Brev, koji je više od 22 godine proveo u Turskoj na jednom mestu piše: »Alko se u je'dnom selu od 100 do 120, ili više ili manje, hrišćanskih o,gnjišta nađe 8 ili 10 ognjišta· Turaka, koji stanuju među ovim hrišćanima i ~čija deca odrastaju s drug.om decom njihovog doba i nauče njiihov jezik i obi,čaje, ovi Turci, očevi te dece, rade na t,;m da ovi poverenici prime njihovu decu umesto ihrtšćanske koju uzimaju za harač, ,laka sl'ca ih daju, po1što su im dali ihrE~ćanska imena, u nadi da !Će, ako budu imali sreće, postati velika'ši, jer tim putem oni postaju paše, zapovednici vojske svog vladara, :žene se njegovim sestrama ili kćerkama, a uz to im daju i novaca da :bi ih obvezali. Tako iih, prevarivši sultana, prime i odvedu na Fortu kao decu harača l bri,ž1jivo odgoje ... «94.

Kasnije, popunjavanje janji1čarske vojske vrnilo se sve više decom janji1čara dok se konačno janji,čarski red nije popunjavao isključivo samo muslimanima, većinom dece janji,čara. Ali deca janji,čara nisu se oslanjala na svoj rad i nisu se trudila da sti<ču karijeru svojom zaslugom u ratovima, već su se oslanjala na za:štitu svojih roditelja i srodnika - veHkaše koji su svoju decu unapred vaspitavali da budu savetniei sultanovi i računali su ne samo svojim

86 Isti sr. 21. B7APXEION BEPOIAL .. dok. br. 139. as St. Stanojević, Narodna enciklo-

pedija, II str. 122. 89 Enciklopedija Jugoslavije II

str. 657. 9o Tomić e. d. sr. 12 i 13.

91 lreček'h, Stari p'htešestviR po B'hlgariR ot 15-18 stoletk Per. sp. kn. Vl, Srt.dec'h 1883 str. 42.

u2 Tomić e. d. sr. 12, 93 P. Matković, RJAZU knj. CXVI,

1893, str. 28. 94 Samardžić e. d. str. 310. us Pakalin I, e. d. sr. 445.

,ppi,log pitanju devširme 287

vezama da im obezbede karijeru, već preko njih da uvećaju svoj utkaj na dvoru.

Dokle je trajala devširma?

Većina .pisaca i autora smatra da je 1638. godine bila poslednja i da je te godine Murat IV ukinuo devširmu96. I Ga1albov smatra da je 1613'8. godine ukinuta devširma i u tom smislu prenosi jedan citat svog jednomišljenika Mahmuda .Sefketa u kome kaže da je deV1šlrma ukinuta 1048. godine po Hidžri tj. 1638/39. godine: »Acemi oglanlari ocagi 1048. tarihi hicrisine kadar berdevam ,olup andan sonra dev~irme kanrunu tatbri!k ed,ilmeCLigi cihetle mezkur ocak miilga olmu~tur«91. Međutim, s:vi ovi autori poveli su se iZa Hamerom ;koji tvrdi da je ovaj danak 1637/38. lbio poslednji98. Pored Hamera i Riko tvrdi da je postepeno aH potpuno devširma ukinuta za vreme Murata [V (1,623-1640)99. 1Ranke, Makušev i Drinov smatraju da je ovaj akt izvršen sredinom XVH veka100. Ubicini smatra da je to bilo 16<56. godine101, a Tomi1ć je to preuzeo od Ub]cinija102. Međutim, da je devširma sprovođena i posle 1638. godine dokazuju dokumenti broj 7, 8, ,g, 10 i ll koje prilažem. Isto tako i ;francuski putopisac De la BoulJay Le Gouz u svojoj knjizi iz 1653. godine govori da je ovaj danak još uvek postojao103. Dubrovački poslanik kod Visoke Porte Matej Gondola u svom izveštaju iz 1674. ,godine kaže da Turci još uvek prikupljaju od katoličkih podani:ka decu za janjičare104 . I venecijanski haHo tvrdi da je deVIši~ma sprovođena 1664. i 1674. godine105. U ugovoru sa Po•ljskom 1671. godine izri.čito je naglašeno da je olblast Podolija oslobodena devširme. Evlija Celebi u svom putopisu iz druge ,polovine XVII veka opisuje danak u krvi kao još postojeći običaj. Godine 1703. Ahmed UI je naredio da se ubire danak u krvP06• Zatim, 1724. devširma je još :postoja1a107, a 1738. godine izdat je berat jednom hri'šćaninu u kome mu je bilo oprošteno davanje dece za deVIširmu108. ,P.os,}ednji defter iz koga se vidi da su se deca još uvek uzima:Ja je iz 1747. godine109. Ne zna se tačno kada je dev1širma ukinuta ali je u svakom slučaju to bilo u drugoj polovini XVIII veka.

96 Ireček'I>, IstoriSI na B'I>ZgariH •. izd. na Str. Slav;čev'b str. 340; Dimitrov'!>, KnSižestvo B"I>ZgariSI V'h

istoričesko, geografičesko i etnografičesko otnošenie II Blovdiv, 1896, str. 30; St. Stanojević, Narodna enci-klopedija. II, str. 122. ·

97 Galabov e. d. str. 15. 98 Hammer V str. 244. 99 Histoire de Z'etat present de

l'empire Ottoman. p, 591, 593; Histoire de Z'empire Ottoman. vol. III, Tableau, p. 86; Histoire de Z'estat present de l' eglise Grecque et de l'eglise armenienne. Traduit de l'Anglais par de Rosemond, 1692, p. 19.

100 žurnal'!> Minist. nar. prosvi>r.qeniSI, 1872 g., č. 163, str. 306; S·hčinenia:, na DrinOV'b I, str. 542, zab. 39.

101 Ubicini, Lettres sur la Turquie. II, pa,rtie, Les Raias, Paris, 1854, str. 56.

102 Tomić e. d. str. 19. 1oa Sni>gamrv'I>, e. d. sk. 82. 104 M. Drinov'h, .S'hčineniSI. I str.

110-111. 1°5 Enzyklopaedie das Islam I

992-993. 106 Isto. 1o1 Pakalin e. d. I str. 448. 108 Uzunčaršili e. d. str. 69. 1~9 Pakalin I e. d. str. 448 i Uzun

čaTŠili e. d. str. 69.


PRILOZI

Oko 1565/66 god.11o

l

SELJACI NAPADAJU KARAVAN ADŽEMI OGLANA

{Muhimme defteri 5, foto-kopij.a 24 i 25)

c.l:; O)..J!)-A ,l_,a_g ~y)J.;_,.')' ~_,.:S::_. ~-=.,0\9 ~)_;._,\ 4.')' rS:::::o- J..:S:::! .:,La.~~~

i·~_, .:,'>t ... }_, C-'.<:ti wJ.-:,')' ~_,tT .c"l.. ... ~;\:..J~ }:l" _,1 rS-"."~ ..:,l:t_,l e·~ w-'Jl,<:t::oo::;T

e:~ }:l"_, l cS""."~ ..:, l:t _,l §"~ "')' ;~ ~ _, ~_,J.~ l ~_,.S::! ~_,.lt)' "~ _;:. <_,.J"."_. J~ J"~'-:.'<: i l;

O)..J!JAI ~} oJ.9J..:t_,\ J.,.:tg ..;._;_,;"-:.-:.}rl; J..:_!j)! oJ.: ... J..-:,::o-l; ~);_. c.l:; O).J!JA .\,a;

J-:. }:l"_, l c_S-"'."~ _, ...s J! ~_,.lt)' J..~ l <!":_tJ (.>..,_-:.')'Ar lk c_S-':.')' ~_,J.~ l j..J"'.",t) 0 JA )J_, l ~" )~)'

J-'}!...,_~\ ~J.;, o-'~J ~..J-:,~ lC-' p~ .JJ yi .:.,"~.):>-_,~i Jy,j,o ..J~..J':.A)J.;} J..:~}:_,.')'~_,)}

.:,\':.,.:t~ l.:. b ~-':.ll<~> l ":_} ..:,l:t_,\ §"~ ... ;':._;:>::11 J .)J.~:-"' ~ )')'_,")Y._J.~ l J> f ~_,,<:t;. .J!

.:.,Jl"-' ";..r" .:.,-:.}S::::~ l-' ~.:,ul)_,._,l J ~.:ul;_,.-:,9 ~::tl;. l} ._:,':}_,\ oJ.:;I;kl ~_,.1_,1 oJ)_,\

o) J!),. ~-:,::o-l; ~-":.J')'oJ.}9xt_,.\ .:..,_,~_,"~_):.u-l"."_. ~-":.1_,1 Jl;. ..)J.:~l:!_,..,L..; ~-'':.~\

~})..J')' j,.~ J-'J;;,. ~}J....:; l .:_,k_,. ~)t~ 4._, j..,_l')' ..)J.:j;i::o- ;')'l ~_,.t_,\ j~ l~ ..)J.;}I\ <.>;1;.

..:,l-:.-.<:t~ wJ.~~-""" ~};J._.)\_, ~_,.1_,1 -'J1_, ....4~_,.."' ... ; .. 1 ..:,_,.~, ~;~ ...... :t_,l .:..,}" rJ.91 .:,J.;_, •.

Y..;) )J.!. .. J')' r->':1 ~ ...... ..._:1~-.:,J.;};::o- J..l~~_, ;<~>~_,.t_,\ o-'~";_,.')' .)J.;~ -.s}l:.;k _,

c')'j-'J..>-':.-! ~)~\;-"''~ .... _lt)' wJ.;);_::o- ~_,.~)_,\~})_,')'..i,. .:_,J.l-~\I.>')'_,J.~\ d>f

~_,lt)' ..)J.:A::o- ~_,\_; J..al """"~,. ""'."':.; ;<~> ~_,~1 ~)\J..:i 0-::o- o~\!..J! oJ.9J.I_,.! J_,..oJ J..l _,l ~" ..::....::oo::-:,.<:ti _, .:.., )~~ '":"'"'~ y ... :j ;t... ...s::: ... )t')' ..:, J.; };::o- J..l~~ J )!

289

N are dib a elbasanskom lb egu.

Olhridski kadija poslao je pismo da su janj1čari po imenu Nasuh, Arslan i Džalfer, odlazeći za Istanbul sa adlže:mi oglanima koji su bili prikupljeni u Ak Hisaru111 koji pripada spomenutoj kazi, dotšU u Serijatski medžlis, žalili se i izjavili:

Kada su spomenuti adlžemi ·o,glani imali nameru da preno,će u selu Brezište u nalhiji Mokra112, koja pripada spomenutoj kazi, nevernid iz spomenutog sela su nas n~pati. Neki ·su došH sa kamenjem, a neki sa motkama. Udarili su na nas i na adžemi oglane ne do'zvoljavajuci nam da prenoćimo u njihovim selima. Spomenutog Nasulha su udarili po nozi i ranili ga. Učiniše velilko nasilje«.

Stvarno, stanovnki spomenutog sela uvek se bune. Narodu okolnih sela kradu i unilštavaju njihove ovce, volove i krave. Uvek čine smutnje i nevaljalstva. Kad se pozovu u 1šerijatski medžlis, ne dolatz:e. Stanovnki spomenute nahije su nemoćni pred njima i ako se ne kazne, sigurno je da ·Će napustiti svoj kraj. Na osnovu predstavke u koj.oj se ika'že da zhog toga što ranije nije stJ;gla zapovest da se s;pomenuti uniište, nj~hove pobune i neredi iz dana u dan su se povećavali i da je nu'žno da se spomenuti na svaki način ka,zne, izdaJem naredbu da se spomenuti napadnu i kazne i naređujem da se preduzmu efikasne mere u pogledu toga, ibuntovnid neka se kazne na svaki mo,gući način, za primer i poulku drugima.

2

Oko 1568/69. god.

NAREĐUJE SE JA:NJlčlAiRJSKiOM AGI D:A UVRST'l U JANJ'lČ<ARSK'l RE[) ČE'TilRil ADZEMI OGLANA

(Muhimme defteri 7, foto-kopija 18)

.;.,. .. ~o~} ~~l~ <~.,cl;. ~ '}_,\ e'-' o~4~l:': If~; ~ll:>- -~,)'ts::::>- o~.: .... lJ .s;-::-;.<~

oj_,)_, .... ;, _,.J~_,$")_,1 ~_,.~1 J~l;. _,l~_F=)_,\ _,J....,:>-\ _,14.~1;-~ ~~};>t~_,\~.$"":'-~ ~J:. l

~l::t_,l .f~ ~:~} ;: ::l}) _,S" j_. '-:"' _,:1-' \ J bJ \ ~ .... of) s;"':-:.<:. f :>l ...... ~J. ... :> )<" )~:.. _,1) ~,..

Ho Datilrao sam svih ll dokumenata ·koje ovde prilažem. Dokumenta SIU većinom datirana, a ona koja nemaju datume, datilrao sam ih tJ['ema hTonološkom redu oSJtalih dokumenata u muhimme defterima, odnosno sidžilima ,i u tom slučaju uvek sam stavljao reč »oko« ispred

19 - Pr.ilozi za orijentalnu filologiju

datuma. U ovom slučaju odstupanje može eventualno da bude za jednu ili najviše dve godine.

111 Današnja Kruja. 112 Grad i ohlas,t jugozapadno od

Oh11ida u Albaniji.


'-:"'-'~l ; .. l \.;'"" <1-.lJ...t.:S" '7'_,_:1_,1 ::JJI ... G .S j:L~ _,\ <.$""':-"J~; ~J~ wy;-:1 .;,.. .. ~ .~~-"l!

<1.:_,0 )AJ -s~-::<! r~l.._, )~'-:"'))l~~~~_,~; O) J_)\ i)_.\ -s }JY.Y. oJ.; ..lJ)! J )~J .ts-'r~)J:•!

~)~..:"~1 .::... .. ~.;~"'~-A ..:"l:t_,l I~"":~};: ::.J})_,s--;_. '7'-'...t~\ ..l~;.):;~'-:"'-'~~ Jb:n

,:_, .... o).X._,$"' '-:"'-'~\ ::JJI ...t.:; .j-b 0 }:lP _,1 ~ ;;,;

Naredba janjitčarskom agi.

P01što se adžem1 o•glaJD:i Prilepelu Ahmed, UI'Iguplu Halil, UI'Iguplu Demir i Kara Hisarlu Sirmerd, ~L_r_e"~~-u carevim_:'Q~t!!illJ!,_jj~_9JL. se nalaze ru S·~~2:L c:!atalslži P.J:~lj~čui!l=Ja!li~~~kg:m, redu morg Srećnog Pra•gi:l, na njihova mesta da se pripreme ičetiri adžemi oglana za rad u dot1čnoj lbalšti.

Naređujem, ikada stigne ova moja zapoved, :da na osnovu moje naredbe spomenute dovedeiš na !PorJtl i prik'ljuči•š ih janjičarskom redu IDI:)j~~§J:~~I?:e Porte, da i!hlineseš u-aefter-Tda na n·jiil:iova.-:rrresta pripfemiš i pošaiješ·-crruga :četiri adžemi 01glana za rad u dotičnoj bašti.

3

2·6. I·LI 1571. .god.

NAREDBA BIOSTAND2I'BASI U JEDRENU DA UVRBTI U J.AiNJ:IrCA!RSKI RED 50 A!D2EMI OGLANA

(Muhimme .defteri 1·2, foto kopija 18)

'7'_,1_,1 tl..} .;lJ~~~~; ~;Ai Jtlw..I;}:S::::: ... \ _,;UG\ ~:~}:lp_,\ u. .... :-c:. _,t.t;_,b

• .il o;)JI rrl • ..~_;~;lJ .ts-'r~JJ:·! ;..l!.....:t_,\ Jl...JI t;Y..l...a ~": ... lJ iJ~fi:S:::::~·

Jll ..:"..r.;-~S::: ... \ _,)~~~~ d~;.l:iP_,I ~ }"-;}" 0~1 .;_.,.~ .~rJ ~-"L. ~t;.

~)S"'<~.-:;-:~_,.. rr145"' ,:_,...oJ..r._,S"' <~.15"';:;~ ~lJ i~~-::<! '7'-'~1 '-:"'\;,:;! J)tp_,t ;R.i

} lA... "-• J: • ., M .,

Ćehaji ibostandžija, 29. ševvala 978. godine {26. ILI 1·571).

Prdi1og pi:tanju devši:mne 291

Naredba hostandžibaši u Jedrenu. l'zdata je moja carska naredba u kojoj se naređuje da se dovede na Portu pedeset iskusnih i starijiih adižemi oglana koji rade kao nadn~čari u mojim carskim baštama u Jedrenu, i poslata je moja car1s!ka naredba a!gi mojih janjičara o tome.

Naređujem ti,ikada sti<gn.e moja zaiPoved, da na osnovu naredbe oda!bereš pedeset li:ca od :starijih a:dlžemi oglana koji sada rade kao nadničari u mojim ~carskim \ba<štama i da ih sa spiskom pošalješ ja:nj~čarskom a,gi. Dakle, neka se postupi ,po mojoj zapovedi i neka se mome janji<čarskom agi dovedu na Portu.

4

oko lr578/79. god.

NAREĐUJ~ SE 50 ,.A[)ZEMI OGLANA ĐA iSE UrPriSU KAO ARAiBAIDZI-JE ZA '.DOBOVE

1(Miilh:imme defteri 36, rfoto kopija 5)

4: .... l~ l }~-:.;-·~J~ .:" y:;; l Jl) ~ IS}~-:.;- •: f "':;'_,k b~,. <~.S"~ <~.: ... l~ l p~$-:;S::::~

rl ci_tJ:--' .:_,)t~__,\ _rA; ~Ul .)..liJt)t~ __,1 ~$-"':'-~ .:"'}__,1 o~<l_:J_,; citJ..li_,S"' r~_,!. rS::::::>"

'-:"'.hl l;l_; .J JIJ: ci.~}iJ.t~l ~~~ .:_,}1__,1 o~4_>.J_,i oJ).JI iJ'"I o..l9~J\.J <~.S" i~J_,~~ '-:"'--'J:\

cl ... o)..li_,S"' '-:"'~~\):b '-;"'.J)~ jJ.t~.JII..S'""':'-~ ii Jll .)~};}t__,l )~l; 4:,...1.;.

Naredba agi mojih janjičara. Poslata je moja ·Časna naredba agi arabadžija Ida ponovo upiše

arabadžije za topove. Izdata je naredba da se za to daju pedeset lica od adžemi orglana koji se nalaze u Nuriji.

Naređuj em, kada :stilgne moja zapoved da na osnovu naredbe pripremiš spisak i da rpoša,lješ pedeset vredniJh i jakih adžemi oglana koji su sposobni za rad, a nailaze se u Nuriji.

oko 1607/8 god.

NAIREĐU:JE SiE rSA.m>Z<AKBEGOViLMA, ZAii!MIMA, TIMARIOTIMA, NAZl!RJLMA ri EMirNI!MA LDA NE iSPIRE·OAVAJU RRIKUPLJANJE

AiDZEMI IOGLANA

('Muhimme defteri 78, foto kopija 16)

.:"':J__,, e,_, o ..li}9 l~ 0~Jj:_ J"! __, 0~ ):.~j __, '-:"' _,< ... , __, o J.:s:::J~S::::jS::::~ .: ... Y.

~o~,. J:)~)_,; (.$;.J~ w}t__,( Jy\,. .W....-:.;- wJ.t-~__,1 o~Ji;l~~l; ul:t__,l.f~ .J o}~~l;

19*


o...li...t.:l_j\ ~__,!.l~ O)J_jl J_)...tl~t_j\ <~.: .. ~.))\.i:. _j.\ o))_j\ r~~__,!. .,::L.} 'll::o- <~,( rS::::::::o

._s};...tt_)l tL. ...s}:~,.i_) .s}};~ ~\...bl;,. _j ;l;.'-;-'~)\_) l~j_) ...>}~;~:_ ... ~Q"!

IS"'"'...:t_jl e-~ o))_,\ 0~...\l~l_jl "'~:~_,.......A~__,!. .rl .:"~J:.J l .. ...tM ~r:.U_jl r)t~l

~ rJl)'}t\.J • \J_. }t\ Jl:;.:; l .:,'/.JI ~..,li\ r*~~ r)t"" ols"J.) o~~l.JI .J '-:-'.Jbl tl..}

)~~)~ )~ o..l._l!_,~ o...\_;...ttY. J_>-,.:>_) .o'r.)).J~! ~s::::::.t)'"~_) '-:-'.J-:s::::::.. .:"x;).b o}~ rb \J

.:"~)~_)t....~; .. '-:-'.JJ:. l rl...t91 ~~)'JI o...t:,c->~ 0 .. ~ _:,)tr:. _ji '-:-'.h' ~;,.<li~~ _j ~ls" _ji

._Atl;.._. <~,;')I.S::::::~I_j\ _) <l;~_;:,),.\ '-;-'.JJ:_\ J~ o))_j\ .)J...ti~t.J\ .J <~,~_:~~~.J_. ._A~__,!.)_.\

t.J: ...... <1.~1 t_._;..,.., "'-~A)...t:;\ J:> J~ .J J;...) <~.i~ .J)~"'.'_<!.: __ ..,_)' _:,.)fl <~.: ...... ~.:_,')t;;..J\

_;.., .. ~~~ J:>r '-:-'.J)~._s};~t_,l

Naredba kadijama koji se nalaze u ibosa:nskom begleribe·gluku i sandžadma Skoplje, Vučitrn, Prizren, te službeniku određenom za priku:pljanje o•glana u ·spomenutim kadilucima iDevedži Kurdu neka mu se slava uveća.

Kako j e saopšteno da su neki s.andžaikibezi, zai:mi, timarnici, · naziri i emini mukata, kad je na osnovu moga uzvišeno:g fermana započeto sakupljanje ogla:na to sprečavali, i kako postoji moja naredba da se oglani sa'kupljaju na osnovu moje carske naredbe koja je ranije izdata, i kako je o tome aga janji•čara Porte Mehmed-aga poslao pismo naređujem:

Kad stigne moja zapoved, da se svi u tom pogledu dobro potrudite i da nastojite da se oglani pokupe kako tre/ba, da stalno postupate prema uzvi'Šenoj naredbi koja je ranije izdata. Ne smete dozvoliti da se bilo ko :protivi uzv.iJšenoj naredbi i sakupljanju ogJana. Popi:šite i dostavite arz o onima kojima se nije mo.glo to zabraniti.

6

Decembra 1•6.22. god.

DAJU SE UPU'DSTVA SVIM KA:DIJAMA U RUMELIIJI I BOSNI KAKO DIA SE SIAKUPLJAJU I SPROVODE DECA U IS.TA.NIBUL

•(Sidžil, 2, list 43 h, i 44a, br. dok. 1)

..;t;..J 1 ~ J:>:ll ~~"" ~:~ll .J J.aAII .:" ~ 0:. ..t::o-.Jll o ':l .J J ,1 ~..Lt 1 o~; ~Q;1

~~,al; ...sl__r .. li':ly ~=·ll ~ll~\:~ J:_j .... ! ~:;dl ~l .... JI .J l::~':l~ t.J~ ~)b 0:"~1

293

_, J.. .. e.: .... _,s'_, '":-'_,S::::: ... I r>I.S:::::tl_, Jl.a.An ~~t .... r~n _, ;t,a.~tl i-l~ .. _, .jxt,a.; .:..~)

~.:u~t_,-' ~~s'~;_,~-'~-=;~-' IS);._,\-' ~)..t:S::::: ... \-' ~:;_,t_,\-' ~~;_,b-' ~k.~~~-'~~).>)~

_, ~1;1~ _,._,)\:....\_,_,;Lc_, ~~)_,5" _,~:=!.'_,}~.,o\; ~~_,, e'-' .... l;); l~: ... .;;)_,j,_,

~_,1.!.11:.-' j_,)' iSJl~-' i.SJI)l~ ~~ _, ~)-.:.-' •_y;}-' d~:'-' ~~t):-' iS..rQ; iS I}

~_,~l.._.. t:;) t:;_; tfJ,a.; ~}~.,o\;~~_,\ e'-' o..t.:~\ r-'J-' ~: .... _,.. ~L ... ~ll~ _,~:!.if~-'

Jk.a..- r')s:::t1 ~Ir~~ )l;":; l.~~-'' ~JJ O~fl~~ J .. ~t~ ~S")t_,l pl .... J~J_,I J~'-'

~~~ t..,) w ~ _,;, • ..t ...... " r...,. ćl.ll ...... ~..l .. ~ \tl r: ..l; '":-' j)..l;__,S" '":-' __,-:>:::. .. <~-:.~t ..... ~·..l .... _,1.., rb tJ J_,..tlS:::::~t_,\ ~..t..: ._t; .~j_,)'t,a.; .:...:oci ~~~t_,\ r:..l; ~__,;\; J .... :JT ~),\~_,\ ._:.,)~\ clt~$-:S:::::~

'":-'_,t_,\ ~~}k~\.,0 }~:;.\_,)\..ts::_.\ d~\~_,\ ~_,~1 d..:;\ e-~._)),\~_,\ <~.~t_,\ iS)':>;;-:~ o)).J\

~J"~: ... \~) ć.l!J:'.-' rA~__,.;. ) .. \ '":-'..J:t_,\ ~=·; ·~ ... ..t:..>~)_,; w ~_,\ ~~~ (5,""~)_,1. J-~11! .t.S::::: .. ~) -'~! ~~S::::..:; l

~~~::;~;__,s"_,~~~._:.,~_,, • ..t;l:,a.; ~ • ...~;~),_, ·~}~l:..ot; wl:t_,l I~ pt_,; .t.~n 1$--' ..

iS~} )! ~"' J~L~n_, o.>)\+0 _, • ..,~;t_; _,1_, .~}~l;._, .~~)tl!_, .~1} '":-' _,~1 ..t~S"\:; _,

<~-:..;~dt,;<~--~~~!..> .. _, .. '7'-'..t:.' L-<~--~' ~S}l.~ <~-.... ),_,J)\~_,,)~; d;~ t..,) '7'_,~l .. At1

~~~ ~~~ )1_, 1.5}1~_,\ .>·..t..:. d:-~~:; J"' ~~~k)'":-'-')__,$" '7'-'..t:.l _;k; .:..UH! '7'-'J':S"

~~~ ),_, wft.::.' ~~)~~ ~_,, ~~)'-'~:!~e.>")~ w..t:!.~ .;.~ w_,l • ...~: .... -..5" ~SJ'):)!

w..~;xfT ~S)~ ::J~..t .. : .. _, ~~11 Ji~_,, cl~ t..,) ..:"~t_,~.>·..t .. :. t .. ·, "~~~b::>-'":-'-'.>~ '":-'_,fT ~S }l! 11

w..l;.)j~ J)l~_,\) )~ o)Jjl rr'-' ~~ .... ~\~-~-'J;.~ •};\ ·J-:.-' ~: ... l!l~ ~-:;l~ .)s::::~

_, ~~};r ~-="'S_, <V'_, ~ .. t!t~ _, ~~;r _,xs' )__,:n <lS" J)l~_,, J"'_,<~-~ .... ~~ J~..l~ ·§:::.~

• ~~..:"..ts' ..tt~ l ~; <lif~_,t_,l • ):;.) ~=~' ;:;~ J~ .. '":-'-'.>~ 0: .. )l.., ._;t~_,,_, <~-~1::>- d; >l~_,,

w..t9..t:t_,l r_,l.. .. '":-'jJ _,\.;._.~Ir o J:;.> J" .J ..t:_ l o ..t:;_, J-'..t:. \ts'-'~~ l J}.J\ d~o..t~\ ..::...~:~


t)...l~)\;. "--~\ <..r9:i o.)\:~ l <.fJ...t:t_,\ L":" ._:,)t~_,\ 1$.)' Qi"':-'J)J:( JI J;{ o)S""y.c

"':-'-'-t:.' ea:- .:, ...t;}l~\ .::-:;~) };:. '-:"'.>:J.:;\; .. :_s \.k; "':-',...t:_ l 11::,..\} ":.~\; _:,)t~_,\

o J_;; ~Ul j-Y.. _,j_,~"':-'}-'\ L~ J)t~ JI .S~-=~_, "'-:~l 11-::,..1 .j...t .... :~li _, "-~=-

o~.S")o)...ti_,S" o~.: ...... IJ .S)";.:;~ o...tJY.;\:....,1 4_....,Jf-< "':-'.>:.,}j.)\ "-:l~ ...t...:ul$.( J_,...t:..~=:,

"-:;lJIJI .. :,..\ Q..,.:;_l .::-~:~-' r:S" o~.: ...... S" J!"':-'}-'\ 1~_, 1;_,4::-:,. rL.:; o.)j:'.\-' o...t!-Y..

~-~;·!J "':-'J)). o.) _JJ.:)~~)! "':-'J...l~\ ):;.) ~\ o,;:.c .j...t;...tJj~ J)\,~_)\ ..S).~'"':.~)-"1 J

.S~-:~ ..s})t"_)\ .s)~-=~ otS")J.iJS" .. l! ot~\ i.)\ J_).))J.';__,( "':-'J:.,_,; o~.:;)t~_,\ .S fi:~

"':-'J·~)J) "':-'_,t_)\ otl!\;_. oi..~ l~-~)! .s)! .s}):;.) o.) o ),::_.e .j ...t) J.~ l r:l...:i .. ~l ):;.) o~.: ..... l~\

o~,,..)\ ~)...li_,)"':-'.>:.,_,; _:,)t~ J\ J "-:;lJ\ JI.._:,..\ J\::-:,. oJ::;.:;_, J!--9 ~}:~_,\.S$-:~

.j.)ot:-.... ) J"':-'.>:;-<).)_)) 0~1 ))J:) o~.tY.;I:.....I 0}:1~_,\ o~,) "':;t; .. .cl "':-'-'-t:.' ...t:;S"h J"'=~::;

._s))t;;_,; o ...tl .J.'. \,. ~, o) J:.) 0 ...tt-'~ .s j_).) "':-'.>:;-<).l.:; l ._;, );, _) J;..) "':-'.}:;ll ot:....i "~=--)!-' ~;\.J.

ot:~} _,1 o...lG):'.J Q .• :i\ o~.:.; )t~\ .S )";.:;S:::! Jl;. ._s_,)' 45"} <1.:;.._;__,; ) )S:::! ~_,)' )! "':-'J) J!.\~

..S}o.)J!-' [:.,~_,.S}:;:.,~_,..,_, ..S}:;.0\9 ~)-~j_,,_, ":....lS"r.>\t "~!lA. o...t:<: ... ~ll:.Q,... "':-'_,tl

-:,_,~1 JlJI e-~ oJ.:.cy~-=-- JJ.liul .SJ~-::<::_ ...t,..\~:-"~ ..S})I )l ... ;._, ~}:t_,:_. J\;_,1 _,

o)...ti§ "':-'-'...t!l L~ ~ .. _,...t.S rt} )J)'j_. J~: _ __. "':-'.>:..:;1 ._;,);,_,J;..)_,"':-'.>:: ... :.,}

j_,l 4~\ ).)ol.i )-"~ }:;-"~\~_..., _) )1:;:.,\!J.C _) }:;.0\9 o...l:.c_,..a.;. ..S;\,Q.,..\ Q;)t~_,\ <~.S"~

l;·)}-:;._~\ J;..) o...l.c_,~;. .S;:;~ .j ...til } ":;~\ J ... ~ o))J\<1.5"_).))§ '-:"'""""\:_. ~.\.:.}! ;...;_,

)_t .. t__,\ <f ... l! ).lS"")( ...... :t_)l Ji') ... .j...liy! "':-'}--''e-') IS"_,! J?ya;. _:,)t_,\ e'--' .. .t._lu!

;:~-'J_. fi;__, ćlijS".J "':-'.>: .. Y:tl o...ti_,l w!;U~__,I ~...t,..\;!(!::-"~ "':-'_,t_,\ ...t:;;_.!$.:)' J ;S"

.)J_;.~ J ~ .. _,...t:) o...l.c_,~,.. y, otS"} ol.~.c f$:;5" J .f "-:;lJ\ JI ... :,..\ QJ~\ <..r:;~ 4lp_)

:Pnillog pitanj!U devšl!rme 295

_,.J_,\ ~'"~J J..-J:"'!.J'{O).J!f <-;JY;.tj!'S').;,_,\ y. o~_,'{.J o...\i_JI ~J o...\i)~ ~'{

\..1.:9 4-:!1 ("':.'{J~ J .tt_,\ ~ .. ~l 41-;.:o- L.k j:>_,;. ~J ~ ... :9 .))l~\.)~)\;. <-;JJ~\~=--~

J: K!._,_;;:::._!. :b_,'{ i. o~~y, ).J_,\~~ r))..t~l .:,.. ... ~ ... <-;J.>-:.'"J"!-' J~-'\.,;,)

J:o-_. ("~~ _"-1 J! .)_y; )'l_,\ o)).J\ .kl--;.::o-1 <-;J}.JI ..l-;.;.. o)_,'{ \'{_,1 ):>"':""""\:,..J_,.:...

0..l)l~ .J JL:,_,\ .)..t:$_, .. d\ ~.JI~'{_, ok j~ J~ .JI I.Sf;-:.>::: ~)..tt{ j' )..t..\..::-1

<-;J.h\ ć\.t\... \'{\ )..G:o- ~:>l~ 4G:=4~J!. 4-;..._!.)\9 ;:.Jj~ .J 41-;.:o- k_,; o ..l;.. j~ 0""4:l:o- .J

"-'~\ ).J(fl; -.:.-i _"-1 J )l;. o.f===a.c .)..t9..t:t_,\ ~~:A~ 4-;.~1 ,J_,~ 0-t:.-\A:...\ J:.}

!.S}o:>.>!-' b).J <-;J.J:tl0)l~_,\ .J }o~\ jiJ::o-1 .J .k~..D o).J'{ l!'\ J} .JI~~ .J~\~ ~Y

~_,~\ .:...! \.._:o- JJ!' A>::' J )j. } ~_s J'-'"! J Ji:-:.'"' J IS)-:.!.~_, ... J IS )-:..;,li J

r Y..\..,1) -..sl;:,) \..1:9 o..t;C_,.a;. y, eJ.+:' '-S!_,A-;.tl ~.J:> l ćL~:> .)1)\.J ~.J-':.'")..tll 0)\~ _,\

<-;JY:.'"AtT .))l~_,\ 0 ... U_,I ~~:> ćt4:-.. !' .):>}!_,'{ 0 t:.t_,\ rl .; .. :tT .))l~_,\ )~.J!.

"'-~J!. )..tt{ j' l) ..l~\ <.r~ o..l;e~ y, o)J.:_,'{ ~_,tT ~S}:~_,\ o)).J\ J.J..l:t_J\ _"-1

<-;J} JI -'k< .••.... >~ .. ~:..;~ J.J:>\..:tl .))l~_,\ <-;J_,:t_,\ .:,.~\..:oo '-S!J.;.} J! J ):>);. JlJI ~\..,.~.~J~\~ t\Jil )..l;_,~ Jl::o-1 .;1_,1 Jr.;..I.SJ)t:o ~o~\ \.b;

ji_,\, J\_ .... .):>4-;.i\J!:> ~)\J~ <-;JY..\.._:t\ JY.. ~ .. ~k)...;\;_,, J '-.$'::=i...\ .... )!}!_,'{~ J

:>L~_, Jl..i o ..ts::::. J:-' 0:~ _,\ -..s f:-:.~ -'!:> ):>)\_,)'"J'" l .) ~l .;..\..:tl J')(~_,\_, .).n: l

4;_.~1 ~J 0!~ ć.l;;l;. J.;.} j_,_!. 4!'):> ol.~J).JI ć.\.;_,! rrl o~~ Y. ~~l }J~I

:.S.r-:-:.>::: 4-~L.)~ Jl.... .):><~.:; r ~tts::::; _, 4-;.:IY..:> ~)~ _, ~t..:n J)l~__,, -..s fl':.~

r_". 1 ~:> .) ..t;): )l~_,, cl~ t~) <S:!' cl 1 ~ Y:...:; 1 J \A:o-1 )l.cl 4-:! 1 J):... 1 ruJ:_, 0:)l~) 1

~~l ~eli .:,..; )"'" <-;J.Jt\ 0!Jt..>:.:o- .) "'}_,\ o...\i}ll_,!:> ":.~:tl J )l~_,\ 0 J"'i:~ o)jJI .)\:t_,\

J~ .)~J:-' 0..t_.:;} IS }\J 4-;.tl)\!.,. 41 ... ::=1\! J} O) ...\i,!' 4..:;:>\ ..... ~·..t... <-;JY;.t)&"

_r .. ~ ~.J! J o~.: .. J:-!'.:.;\~ .)._t:; )l;...,\,.! 0'" <-;J-'~' J.-~ 4~:~~_". <-;J_,:<.. c_,_r. .. _, _.;.. .. <lit :>l ... ~\ ~!__,.e. .:,...)l~

Aleksandar Matkovski

..jt\ .J ~)\~.J 0~:~1 ... : ... _,Aliti j..c JI.JI J 1-:,_~_r;

J.J 'JI .>->l::- \ o J l::tl J.cJ

Najučenijem među muslimanskim kadijama, najistaknutijem među .pravovernim valijama, izvoru vrlina i čvrstog verovanja koji je dokaz istine svima narodima, naslednik znan:ja božjih verovesnika i poslanika, koji je okružen mnogim milostima i pažnjom iboga, koji pomoć daje, našem gospodinu sarajevskom kadiji neka mu se povećaju vrline, ponosu među kadijama i sudi:jama, izvorima vrlina i rečitosti, kadijama koji se nalaze u sand!žacima Skoplja, ćustendila, Prizrena, Elbasana, Delvina, Avlonje t(Valona), Iskenderije !~Skadra), Ohrida, Jan}ine, iDu:kađina, VUIČitrna i Zvo-rnika, kadijama Stipa, Ko.rilče ~~Korče), tSamokova, Starova, Beltgrada (Berata), Ar.girokastra, Pri~l~a, !peka <(Peć), Kr,čova ~Kičeva), Prespe, Novog Pazara, Sari Gjo:la, Tašlidže 1WJ.evlja), Foče, Berana, 'Bitolja, Inekale, Mostara, :Imotskog, Bogiirdelena '(Sapca), Kosturskog J ezera, Hrupilšta i Bihii.šta kao i svim kadija:ma koji se nalaze u Bosni i Rumeliji neka im se uveća vrlina kada stigne uzvišeni carski znak neka se zna:

Ponos među plemenitim :zapovjednicima, aktivni ~aga mojih janjičara Mustafa-aga, neka dugoveka bude njegova veličina, poslao je tpi:smo mom !Pragu Sreće u kojem je izneo da je aktivni! turnadlžiba:ša, j edan od zaslu.Znih i starih zalbita odžaka Kurd, neka mu se slava uveća, koji je određen da sakuplja decu za janjičare ·podnio arz u kojem moli da se pošto već postoji od davnina zakon o uzimanju dece za janjičare od raje u mojim od lborga zatšti:ćenim pok:rajinama, izda moja časna naredba 'Za sakupljanje oglana za janjičare u vašer,p kadi,luku onako ~a:ko se stalno od davnina radilo naređujem:

Kad moj spomenuti rolb stigne u navedene kadiluke, neka se svako upozori i opomene u svakom kadiluku. Neka ne ostane (nedovedeno) nijedno H'ce i'Z sela, 1gradova, hasova, vakufa i timara, nego neka se sakupe sva deca {oglani) raje, ma koliko ih bilo, zajedno sa svojim očevima i neka se dovedu pred mog spomenutog roba da ih on litčno vidi.

Od svih rajetdna koja imaju vrše sinova, neka se uzme onaj koji odgovara i koji je uzrastq. od lt5 do 20 ;godina. Ako su za janjitčarsku slulŽbu, neka se uzmu, njihovi očevi ne~a se zapitšu i neka se 'Čuvaju. ~!!~~"!!~~~~je kojl}!§!!!til!...Y.!!§~ Kad se od ~lb. koji imaju više dece uzme Je"Clii'O;osta1a neka se vrate ocu i neka im se ne prave smetnje.

Kad se na osnovu moje naredlbe zapiše ·jedno muško dete, neka se ono ne zamenjuje. Svakom uzetom detetu neka se zapiše njegovo

Prilog pitamju diWŠirme 297

liJčno ime, ime njegovog oca, imena trojice spahija, uzme opis osobina i lični opis deteta i napravi opširan -spisak. Nakon što se na taj na.čin zavede u .spisak, ako bi neko [dete] nestalo, videti spisak i utvrditi koje je [to dete] bi.J.o. Pošto se sazna koje je (dete), ma ikoje bilo i ma odakle ibilo neka se opet uzme.

Za vreme traženja takvog dečaka, neka se pazi da se prevarom ne dovede drUJgo dete sa strane. Neka se pa1zi da se niko ne· dodaje. Kada se hudu sakupila deca od mesne raje, da se !čuvaju od prevara i podvala.

· Kada broj sakupljene dece ·(za janjičare) dosti·gne ·100 do 150 lica, neka se po poverJ:jivom licu pošalju janjičarskom agi u bogom čuvani Istanbul.

Na :putu da budu ddbro čuvana i •zaštićena i nikome da se ne pruži mogućnost ili da se sakrije dli da nestane.

Nakon što se popišu sva janjičarska deca, neka se naprave dva spiska. Jedan primeraik neka ostane kod njega [tj. ikod Kurda], a drugi neka se pdšalje :po 'licu ikoje je ovlašteno da sprovodi janji·čarsku decu, tako da se, k·a'da janjičarska deca budu predata zajedno sa .spisikom janj.ilčarskom agi, uporede i pregledaju oba ~spi!Ska i da se ne dozvoli mogućnost da se zamenjuju janji!čarska deca.

Neka se mesni kadija, subaša, vojvode pa!ša, upravnici vakufa i timarnici ne mešaju i ne prave smetnje u skupljanju dece za janjičare. !Neka iih samostalno d 'lično 1(Kurd) saJkuplja i šalje taj moj spomenuti rob. Međutim, što se tilče .predvođenja dece, kadija, subaša i spahije neka rade onaiko kako u tom trenutku nađu :za shodno. Treba da znaju da izuzev ovog slučaja u drugo da se ne mešaju, jer za sve što se tiče ovog pitanja on je nadležan i nek se on pita.

Dobro neka paze da niko ne ostavi svoju decu kod kuće, da ih ne sakri:ju iJ;i učine da pobegnu m da ·im se ne omogwći na neki način da izv:riŠe prevaru.

Neka se nastoji da on Hčno [tj. Kurd] ili njegovi 1judi nikako i ni od nikoga ne uzimaju nijedno zrno i nijednu akču. Da ne učine n:išta što je protivno moJoj naredlbi. Neka se postupi onako kako moj uzvišeni ferman naređuje.

Poslije toga svakako ću narediti da se izvrši kontrola i ako neko na svom timaru, u kuci ili u selu sakrije dete i ne pokaže ga pomenutom ili mu omogući da polbegne ili prevarom dovede neko dete sa strane i:Ji učini ibilo kakvu drugu prevaru, ko 1god bio to, neće se opravdati. !Neka znaju da ću narediti da se strogo kazne.

Zahvalnost i 1žalba spomenutog ~Kurda] u ovom pitanju imaće uticaja i valjanost kod mene. Dohm paJZi1te na to i cenite moju carsku zapoved. Prema tome, nužno je, ikad se popisuju oglani rza janjičare i kad se uzimaju poda'Ci o onom od koga se uzima, da se ne prave nikakve varke i podmetanja. Ovo je pravi put i tim putem idite. iNe skrećite s pravog JPUta.

Kada se izvršd kontrola, ako se pojavi nešto što je protivno naredbi, biiće pov<Yd •za ukor i kaznu. Neka se od to.ga čuvaju.

298 Aleksandar Matkovs'ki

Uzetu decu neka !Čuvaju po jedan ili dva dana vezirske vojvode, kadije, subaše, emini i drugi. ... da ne dozvoli da se uzima, niti po svojoj želji da se zadrži neko dete, jer s tim nikako nisam zadovoljan*.

Neka u selima iz ikojth je naređeno da se uzimaju oglani za janji'čare niko po svojoj želji ne zadrži dete. Neka se deca uzimaju i ~šalju onako kako je naređeno. Sigurno ću narediti da se ovo potajno pro veri.

Twko, alko neko zaštiti j edno selo i deca se ne uzmu i ako se to dozna, posledku 1će da snosi . . . i nema nikakve mogućnosti da se ikako prihvati njegov i~govor. Sigurno je da će biti kažnjen raznim ukorima i kaznama.

Ako neka sela ika!žu: »Mi smo rudarska i1i vakurfska raja i imamo naredbu da nam se deca ne uzimaju i da smo oslobođeni od »avariz-i divaniye«, i ako se opiru davanju dece za janjiičare u tom slučaju moja naredba je: ako raja, stanovnici, tog sela imaju hukum 1(odluke) u kojima je zapisano da su oslobođeni teka1Jif-i orfiye i avariz-i divaniye i uzimanja dece za janjtčare i a1ko ne <žele da i!h daju, nikako rh ne uzimati.

Isto tako, ako neko drugi od raje kaže, na osnovu moje naredbe, da im se ne uzimaju deca za janjičare, neka im se oduzmu odluke koje su :im u rukama i sa znanjem kadije da se zapečate i da se polšalju mom Pragu Sre,će.

Uopšte, da postupite prema opširnom i obja1šnjenom pismu koje je dato od str~ane spomenutog age. Zatim da se ne usudite i(postupite) suprotno. Tako da znate i da se oslonite :na moj časni znak.

\Napisano u ;prvoj dekadi pobedni'č:kog safera 1032. godine (5-14. ~IL 1~62'2).

U rezidenciji :bogom ~čuvanog Konstantinopolja. Sti1gLo nam je 15-og dana meseca džumada I 1032. godine 1(17.

IH 1~623).

7

Mart, 1638. god.

STANOVNICI S:ELA N[ZO POLJE ODREDI,ŠE SLUGIU PET'KA DA IDE U DEVŠIRME. MEĐUTIM, NJIHOV SI:P:AHIJA JE OTEO DET'E

I SiA NJIM POBEGAO ~~Sidžil 5, list l b, ibr. dok. 2)

.) .) .... ~:;.) 0.)_)~.) .J~:_ ... l.).)~~ .J ...t: .... ~ l~) 4.;} rl; )~j~; t. t:, o~.: .... l,a.; ): ... l:,. o~.~ .... :>:-

o:Jo~.S""oA-- o~.: .... r.!l '-:"'_.,~.~ r)I.S'" )-:)::..s)~)~~~_,!. t._r!. ...,..1~,. )~x"-.J }~--~rl; o):~

* N eči1Jk!o u tekstu dokumentu.

Pvilog pitanj/U devširme 299

)yL• ... : ..... ~"'").J!. .J.:> J)t~.JI J rl;_;~ 0l)'r)'1 oj~.o:.)).JI .:,_,~1 "''").J!..J.:> .:,l:t.JI .:,l,.}

($.1~ 0 __ :;.- .:,'l .JI ;...~~t~ ... 0~1)_,:)' r~t.3 ~t~1 <->4b~-- .:,1}\11 _, J~l .. 'llf:; .:,'l .JI

J l:, ... .:, ..t:~L,. .:, '}.J l ...,..1~ ~ _ro [:;oo_,~;, l ) ..\!.J~ l ~~; .J ~l U l; .J.:> .J--:~ .._:_._)' r ~

.:,x~.._l_,. .:,'l .JI ...,..l~l!_rOl:;.- _,~;.l o~;})'~~.:>).:> )+-!_,lb,. .;.._:l .JI )-:.P ,s})-:.)~~ '-:"'_,:l.JI

.:,.) )~...:_.._)' rl; a~! Jb~,.) 0 _:;.- 0! ; ... _, Jb~ 0 •. a~! ~ .... _, a~! ,s~~" c.l~tl

... _~t115Y .:,_,~:_l<lA)_J;,).)a: ... l;; O).J!)'" ~} el_,ll J o~;..t:l.JI Jlj_, Jl:;o- .:...~~~:;o

j_;..\ C.11 .:,~;}--:: ($.1':" 0 _:;.- )_J!.r- J)t~.JI rt_,~=~ ,s})'_,.))_,:)' ~l-3 ~~ Jb~,.

'7"':_)' "'-~.J .J! .J\:;o-..11 (l;A:;o- 0~G)-;_.J r.;.. o.:>lf!.ll ~_,k <->l"_,~.:>)~~ ... ~~ )l} '-;-'.J~ l

.....All_, ~"!)l .J l;."" <~.:-l <~.4~__,.;:.11 0~ .. ;11 ,s~ JI~\ J 1~-;:_".;i

0! ; ... <..!'l.:. r)t~ 0! l~ 1 0 _:;.- 01}':J' ) J~ l,. \tl )~; rl,. \tl ($.1~ <->l" J t~n "_,6.:.

,j..t:l_,l

Zimije Petre, Dimo, Jovo, Stojiko, Petko i drugi iz sela Nižo Pole koje pri~ada fbogom IČuvanoj lbitolj.sikoj ikazi; u lčasnom Serijatskom medžlisu pojedinačno usmeno su izjavHi:

Iako smo poveli da predamo Mustafa-agi, ponosu među sUčnim i jednakim, !koji je određen da sakuplja de,cu ~a janjiJčare, mladog deičaika po imenu Petko kako smo to morali uiči:niti po fermanu o de~širmi izdatom ove !blagoslovene godine, Hasan .Celebi koji je naš spahija silom ga j e oteo Lz naših ruku ,i !Zadržao. Mi tra'žimo da se u vezi s tim saslUJšaju muslimani koji su prisutni u ovom medžlisu i da :se zapišu njrihove izjave«.

Muslimani koji su !bili prisutni u medžlisu: »Hadži Abdi-lbeg, Mehmed--beg sin Mustafin, Sefer sin Hasanov i ·Mustafa-~beg, upitani za pravo stanje ,posvedočili su sledeće:

»Zaista, kada su doveli dečka Petka da ga predaju spomenutom Mustafa-atgi ikao devširmu od sirotinje spomenutog sela, navedeni Hasan Celebi silom ga je oteo iz nji.lhovih ru:ku i polbegao«.

Na osnovu to1ga sastavljen je ovaj dokument da bi se utvrdilo pravo stanje.

Napisano u: prvoj dekadi časno1g meseca zu-1-'kade hiljadu četrdeset sedme godine {17-16. ']H 1'63'8).

300 AiJ.eksandar Matkovski

Svedoci na .sudu: Ali Čelehi, imam; ponos među sličnima i jednakima Hasan-aga, sin Gulamšahija; !Sefer, sin Ha:sanov i drugi.

8

Aprila, 1638. god.

PETKO IZ SELA DRAGOS IZJAVLJUJE U SUDU DA JE OD SELJAKA PRIMIO CRVĐNU ČOJIU !I ,»TRAS A~ČĐSI« ZA SVOG

SINA ~OJI ODLA:ZI U DEVSI'RME

(Sidžil 5, list 6a, lbr. dok. 2)

0o'"~ rl; J)->! ...lt_,->-~~ .:" ... G}:S'l ... ~) rl; ~ _;.1)~ lil:i "' ... 1.4; ;: ... t: .. ~ .. ~ ..

J-~5"' .J o:~,; l~~~~ J l ~_),a.;. .:"J.;};)::::. .s-~~ t~ l o).)!)'" ~} e: o ~)_,;l .....4~ __,.:. t.__,.:. (.)"'l'!" ..

)"~)'A:i .J )1}1 oJ.~a-:>:,o cl~! 0~--,.. -?ls" .)')1_,1 4. .. :!l~ JtlS"'_, o)).J\ e$__,.:. (!:!s; '-:-'}.JI

0>: ~~rl;;.:.~; r~ _,,~la .:"->~-:' 4.'")->~ _,~ o~4.5"'A .. "'"" ->~~~ r.;l;;, .:"...~.~! '-:-'-'~' r>lS"'

.s~) o))_,\ ~l:.,. '-:-'-'~1 ~L.:i ~lJ Jk.a.,. .J ')l_,\ )JAt 4.~'"-'.>:._,~ ($-~tl~ l o).>~~ ~}

r-k_,l rl:tl! .:"~-:1 .s--~tt~l O).)! j'"~} .JJ.;~ ).>!J-o J~S"'_, J--'~ .s .. o~.;r;l ~~;_,~l>

.:_,')1_,1 )~l..a o))_,\ C-'...r:,. ~--'.So).>!~ ;4 .. oJ.S"'J.~~ rJ.l:.l ~; _, _;;..1-:"y..::l _;.:..~;)J!)'"

0J.:t_,l '-:"":f= 4.A;..J .)! o;-;::_..a .jJ.S"' J.!:. l J_:J..di "'f=:--l)l! O).)!jo J~S"'.J oJ.i)l}l

.....411 .J.}~*!)\ .J t.; 4.:.J ~~_,.!ll 4.~' .s.> J!_,l J t):),.; r~-~ly.l .SJ.~S> .}! .SJ.:;\ J,.._,..\ l~k;.",n j-..A-o .SJ.:;\ Jk~ .. ;[.a;n je.; Ji=-::tl ~.)6~

. ·t . il . .: l r~ ):;~> _) ($"' ! _,.,a~ 0-,.. 0! )4"" • • • • • .)! U~!

Zimi'ja 1Petko sin Đorda stanovnik :sela Dra.g01š koje pripada !bogom čuvanoj Bito,ljskoj kazi; u najsvetlijem, časnom Serijatskom medžlisu u prisustvu pisara Husein ibega čije je punomoćstvo zakonskim putem utvrđeno i koji je opunomo'ćen od strane seljaka spomenutog sela za slučaj koji sledi; usmeneo je saopštio i izjav.io:

»Za ldevširme u ovoj ~čestitoj godini, stanovnici spomenutog sela predali su Mustarfa agi koji je određen za devširme zimiju Niška, kojii je moj rođeni sin. Po obtčaju, na ra·čun stanovnika spomenutog sela iz ruku spomenutog ,zastupnika primio sam i uzeo crvenu čoju i »traš ak,česi« 113 za mog spomenutog sina Niška«.

iPI'Iilog pitanju devširme 301

Ovaj dorkument je napisan pošto je spomenuti zastupn1k (tj. Husein 'beg) suoičenjem potvrdio izjavu. koju je dao spomenuti Petko, kao što je gore izloženo.

Napisano u prvoj dekadi časnog zu...J.-hidže 1047 rgodine (16-25. IV 1638).

Svedoci: ponos među kadijama Mustafa efen:di; ponos među hati!bima Ahmed efentdi Albdijev sin; Ilbrah.Lm beg sin ..• Setfer Hasanov sin, muihzir baša i drugi.

9 oko 1638/39 ,god.

UPUTSTVA KAKO DA SE SAKUPLJAJU DECA ZA JANJiiCARE IZ RUMELIJE, BOSNE I ALBANIJE

1QSidžH 5, list 28b, Jbr. dok. 2)

}._..l:;\ ..::.,l,a.; "-~;JI .J oJ:...l:. .. o...tt_,; <~.iJ.JI ~;J._I i.JJJ~.) Jl,D.; JI.!. t_-:Lr!

!} J'"~ .. .J ~~J'"~ .. J·~ .. ~~"~\_, ~l. 'Jt _;.lA .. .J J_,:t-'1 ._;t,; l ..:.,~;Lc ..::..,~,.; "-~}J_,.Q.-;.

IS }\~~ .:Jtj-; _, IS }J b).) t )l_; .J IS}Jb_,.. .. IS fi':.~ .J IS }J: l..";..:~ .J ~S) .. LJ ..

~~ ~ 'l_,t JL. o..l-:AI!.~ 4_...-' i""_. ć.UL.. ... .s) _,:t-'1 r>l"' r>l-'1 ~ ~).li -!3

~..t:l ... j J~ ~._..JJI' ~.l; ~_,;t; JJ:JI ~~~l ćU;.fi:~ ~S ):l;,_,\ ć.l:- J~ll.

op e'-' o.)}t.Q.; c,l:t_,l.f':; ~tb- <~._lA.. l..;J-'1 e-~~)\"-'' ~_,~1 ćU;.~ -'J·~

tf~ ~ ~ o.X.!.~ Jtl ~:JI l; t;_, JI;: ~ \1 ot:.. ..h- IS }:t.JIIS }l"-'' .)..la:.. d: ... J~ lk

~ .>1~:;.~ _,.x.~ ~.t-l~ Jl:!..J!-'.) _,:JI ~_,t-'1 ~LL.-' ~_,::tl J-:! j. "'~;JI.J .... :!.~

J:;.) ...A!.4 s}::.t.JI J:o=.e .J J! 'J 6J:. fi':.~ ~t;_, JI)'"~ ~-'~~~ .)\r JW.JI J:b J;.b

J.l)i .J ~l; IS_;.. i)~\ ..:..~~~ Jl..lA...; o;; )6~ "'~')_;:tT ~>l"-'' ~ ~.)~})A-' ...... _,:t.JI

s) ... >Y .)_,s' "'_:..."t;..ćh"'!.} J-''-'"'~' tf'J ... _;>l"",)"! ;A~~} "'~l

~_,.~l:ti~S} 4-:""'~.J ~".;.· ~~ <L;l6! ):l...-'&'~\ 1..>~-').J"" ~~;:::..~JS".)j)~

"'~'J!·~ ..Li ,;,.,:--"'lA....! .J.~ rl:~al · ~ d'._,.P.;. .J! '7'_,:t-'' jiJil ~..l;.L:t_,l ~~_,,J>.\:

tf..:! l j~ J Jll .lY,.. '":'":1-'1 ~}>l-"_,\ •-!~ J ;Ir.. o)j.JI ~\!,.)~e,_,~ \..e ~'r


4_;1::-:-\ ..;...~__,.; ~ ..;...~__,.; '-:"'--'!} }--~\ )\):'."--~\,S):;~ J ,s}llf:=:O\ o...t9...tl_,\ .:_,)\_~ _,1

....A~_,!. t_~· ._j)\_;. '-:"'__,.:l_,\ r~l-i <~.: ... __,.~;\..)'JJ)~)';-:_~ '-:"'__,.:t_,\jl ... )l o)l..l..:;~l .....

.:"-':'.L...~ _k;. oX! l~ a:lS" o..li JI;.~ '7'--'~ .... t)_, .:,l .. j .:,L .. l ::) }i..l~l rit '7'--':'.l .... :t_,\ rit

("'&"' )4 l__,.~ -' ))l ,e .:"L:.~k ....A.:~· )4 l e.-' ..r':.,. -' J.a.~-- "'-l~k-' ..r:."' <t.l.;_, )A,. .:d .....

)'~' d~}l~l jl~_,, ,s)~J";-:.~ Jk o lS")~.:"__,.~, J~~S:::::. _, rl..:;l ~~)\~':il r>'I

~~b..a.,. JL~ _>l; r)lb=atl_, ..~ .. ~JI L."'\~ r)lS"':/1 _, ..~~t,. ':il )l:-::; l .:" ':/_,1 w..li}A:;.I _,

J,.\.:"':/_,\ ))\,e <~._l;_, J;,. .:d ..... wY..L...~ _k;. 0~.; .... :t_,l JL...)I__,. ~-~;,o~ J;.)l_~l

JL;, .tu .. t_.:.i l )..t:..: ... :t_,\ JL...)I _,J:'. J,; '-:"'__,.:S:::,. J--) .:",:)_; ..... ;Ji, "'-::e:~~__,. .. ....A~_,!.

u:t'l __ :,)~ )"'\ 0 ':/_,\))\.o ~,:)l,._..., 0 __,..~~_k;. o..l~l~ --'~ <t._S")...tS"f== o..l:l..ro.)

l} "'-~l ) __,.t_, l J;.b <t..: .... l.Q.9 ..;...,.:; ::1 _;S:::.;:; J~ <t.~t\ r5 __,... J--~ '-:"'_,J;. l J~ "-::e:~~ y

J )l.-~ _,1 )...\;.; ::J}~ .. ~ 0 ':/_,\ o~ })L...;.-' .;... .. k)-' ::))\_ .. 1-' 019 JI-' o;) }.cl;.-' ,:))\,,-'

'-:"'-')__,.G= '7'-'...t~l )2i <~.l;._,!.l~ ~~~~ ~--__,.,.'-:"'~~~)La~\_, e-~"'~' ,s}l!l~ "'-~')'-'

"'-=:ci)\_, "':::.~ .;..~ t_S)~ .:"..~:::.~J-ll .:"_,1 w...ti}~l "''-'' ,s}l~_,, ~..t .. :,.~:~ .. ~~ )~ )~

J ls::::! l _,.....;l.c _,1 '-:"'__,.tT.:"~~ ~~~-=~ <.:_,))1_,\ '":""'"'l:,._, J~_. <li~ J~-:~ l;t; _J)IJ:'.

~..~ .. :-- -' '-:"' Y..l .... :t-' l J;.~ <li l~t_, l ~..~ .. :-- '-:"'__,.~~l ):;,:) '-:"'-'j~ <ll:. l & )\" -'"'~l ~~- ) -' i .. l -'

"--~l ... :t_,\ o..l~':";) <t._: ... o;)~_) '-:"'__,.:tT J~)~ J::;-il .:_,..t;)\):'. ..;...~\.~ J-~.) ::J }:t_,\ ,S }l~ _,1

'-:"'-'.>~<~._ ... ))_,\)lJ:'.<~.: .. ..~;. J-..lt_,\ "'~~~ ;)\r .;....1)~ <~.~A:;.\ __,.xS" .:_,)\~_,\ <~.S"JG

0~}<~.~9\ J.IJ _,~"",s_;,.} )J;.I .;...~l~$" o} JU~ <~....)__,.:tT.:_,)\~_,\ Jl! .:",:)"'!_}J·~ J

C:.. );. o;)~ j'-:"' __,.:tT I.S"jl__,.t o}_)_,\~,)--~ <~._;l;. cl~} j_,\ <4._~9\ J. lJ o)~;)·!)~

<.>'~91 ~'!7_)__,. ... _, <.5=:cl} .:,__,.~~\_,!.l~ w.J;.I ~ ~-' .s;,t9 '-:"'~ .... l)::.w__,.S" 0..ra'" _,

..i;.l_, e) i ~;1 <t.l:,l 4_;~~ Y. J..l}_; ~l"") '":-' Y..\....:11 0}4~~ )·~_,~..;T)! "'l~_. l;

4_1;,. J\;.!.Y.-' ~ y)l .:".x~)l_,\ .:,lJ_ .. )l)"! 4: .. ~-' '-:"'__,.:t_,\ ).1.- .:,~....:t_,\~~ J

P11i1og pitanju devši!rme 303

'-:"'--')~<t;!\~ -s}:t_,\ --:-'\:_. __, J:.:.o ćt~J~:~ l;l_; __, JIJ·~ <t~;J\.J <t:!~ e$ J~ oX!~

J lS::::! l--''-:"' .J:l~~ !.SJ__,...)·~ <t:i.!~ oJ.; .U__,\ -:,)1.~ __,, J--.... :11 j .J:,--' Jn j .J~'-:"'__,~,):;:> <t_: ... ~; (.$'..\~l -s fi:S::::~ o )l...l. .... :t .J:> 4;\_:J '-:"' _,!} }..;\ <1.~ l -s ):9:> .J -s}:--)\._" --'

-:,\~;; wJ...l.:9:> '-:"'--'J~l; o...l.l,....\) .. _, Jjl: .. __, o:>j-:.,1--' o...l.lx '-:"'_,:t__,\ ("::Li '7'--'J.J...l.:f:::::.

L~b)__, wJ.S::::: .... S")J.:lS"I__, w...l.;.._:t__,\ J~-0 o:>}t_,-:. <tl:~~_, rL;. e-b__, -:,~.._lS" o))__,\

<t:;tl c$Y -:,lt__,\ 0:::,;; ~).J~)'" ..::,...,.J.;. <tS::::_,__, j .... <t:~lj\J:;.IW:>).J~ __,!.SJ...~ ~~~J-~ .J

07.)~ '-;"'.JJ.:_\ ):9:> ~~\J)\.-~_,\-:,':/__,\ e-o:- o)).J\ d.J...l.:t__,\ -:,\_.} (,$'..\-~\ Jb.~ .. .tu .\.:.i, <t_S:::::,., o )...l.;_,S" '-:-' _, )-:. __, r;r -:,)1.5" <1.~, 0 ) _,,.., )~ 0-:. )-~ _, '-:"' _,-:. _,; JI o J.S::::; ~

... l~t l~ --' <t:;l.J l J~ r; <t.;.._:t _)l J.. .. q -:,)\.~--'l '-:"'}S" J; ly o ...l.; J.; t' l J:~k'l ::1 }:; :> '-:"'}S" J l..,

Jl.JI e-o:- -:,)1._~__,\ JIJ7.--' \;1_;(_,) J:>l; <t_u,.... __, o.f==.c wJ. .... ~ .. J'"\ JI_,,...\ <t.o__,!..J:>

<1--~~ lb -s )s::::~ _) -s fl7.~ __, o~ .... __, ) ... l-~ .. _, -s }S:::~ J l~:_ .... __, }::S:::! }S:::!· )...l.S" I jl.... __, .,:;l,a; JS"I ćt~tl ~y __,..:.~ .. o...l,c _,~;._,~}o....\~ l j lJ:,...\ wJ.l;.IJ... :>}J~ .;x _ _,

o )s::::~i ..~S" J.lf:::::. ._;:, )-" __, ; :.,.. __, J_,~ J-:.lS::::! __, -s _,s:::! o J.:;,... }::; : .... , J .... t__,, e t • ...;t_;__, l __, -:,.J-~ l_ .... ~ J' l_,_;. o ..t~ l_~ _,~ ):>J ~.. ćt .... :lf:::::. w...l.;};,.... ::1 }:t__, l e L.

J l ] .J ..::,... .. l" j __, !.S }o:> Y.. __,.J !.S ),al;. rlk" ~SIJ j .J__, 0:b)l. _, .J

<i._; l~~ <t_~ l J-:. )b )-~ ,') _,;.~ '-:"'.J!'")-:. --' '-:-'_))~l; J)\.~__,, <tf:::::2~ )~:G::::c.:. -s }~::>-l.c

)_,:lf:::::. wJ.;};,.... '-:-' _,t__,)_,:f:::::. '-:"'.J-:.l ..... t} o1.~1 Jj-" }<tt_,;,.__,, }<t-:'")·~-' '-:"'-'J.:.'

<.S'~t _,; ,') _,;.~ _) 0: ... J:~ wJ.S:::::; ':1 _,si .. -sxS" _) ~.:>"'-:. ::1 }; l 0""' <t:t ~.:>'" y __,..:.~ .. <tS:::: ... _)

'-:"'.J~l__,\ J~ 0S::::!\Jo;".J <t.:t__,\ ......i:;lS:::::; .,:;')_,f:::::. y 0,')~):>_,;.~_) <t_ti J:.)-~ ::J},.;\


·1: ... '-;-I.J: .... ~I '-"'~; ojL. JL•) y, '-;-~.J?' ~/j§" o..t!~ '! ;}_,\ •)·: ... .:;..!_,:i_"' .;~':J_,\

'-;-~.J-!\ J...._t:> 4~\ J::,. r.J6A_.I!..l;.J-:.l._A o;).J\ ~':J_,\ ~\.c "-i; .Jj. .:_,j-" ~_,.~l....A

~~ fl~ J-:.l.O.; .f "".!.:~ j ... "':~l )l;~\ ·.:;..~l~~~)\_,~-' La; ci.:;)\;.

;:A;tl

~ ""--:"' J-"' .Uputćuju s.e iskreni po~dravi njihovoj ekselencij,i gospodi sudi

jama koji su okrU!ženi vrlinom i s;imlbol su Šerija:ta, a nalaze se u Srednjem krilu Rumelije sve do Bito[ja;

Ponosu među ajanima i najslavnijima, muteselimima mirmirana i mirliva, ćehaj.ama, janjilča:rskim serdarima, dtzdarima tvrđava i agama nefera neka im se uv~a vrednost, posle pOIZdrava, saopštava im se: postoji zakon od davnina da se sakupljaju sinovi hrišćana nastanjenih u carskim bogom ,čuvanim oblastima 'Za janjičare. Pošto se odavno nisu sa:ku;pljala deca za janjičare ,sada, od oniih !hr:išćana koji imaju više dece, a nalaze se u spomenutoj kazi, da se uzme jedno (dete) koje je vredno, snažno i sposobno za sh.tl~bu, a uzrasta je od 16 do 25 godina.

Alko su Arnauti i Bosanci muslimani, i žele dobrovoljno da se uvrste u spisak, ako su vredni, snažni i sposobnd za janjičare, neka se odvojeno popišu.

~oliko :god se dečaka U!Zime iiZ rSVakog sela, neka se uzme crvena čoja i »traš ak~česi« {novac za brijanje) onoliko koliko je potrebno za svako dete. Kada prema broju kuća toga sela budu podmirene njihove potrebe, neka se ne uzima nijedno zrno i nijedna akča za suru<Wij e iti pod nekim drugim iz go vo :rom . .Neka se to izibegava. Kako je ovo vai.Žna stvar, neka se na le"p naJČilln i prema mojoj carsko1j !Želji uzimaju sposobna i naJbolja deca. ;Kad -se skupi 150 do 160 dece, neka se povere vrednim ljudima, sa nji!hovim Hčnim opisom i spiskom, i neka ih na smenu sprovedu do mog Praga !Sreće 1i neka se predaju janji:čarskorn argi. iNelka se ne činiJ nasilje protivno čarsnom Serija~tu. Nelka ne bude milosti !Za one koji čime nasilje. O njihovom ikaJŽnjavanju [!zdat je srećni !hatihumajun i detaljno ·olbjašnjena časna naredba koja sadrži uslove u vezi sa tim.

IKako je određen i poslat, ponos među naj,časnijima i najplemenitijima, posednik dobrih i plemenitilh osobina, jedan od starih i zasluižniih .aga janjilčars1mg odžaka Visoke tP.orte KaJZgani Mustarfa-aga, neka mu se uveća slava, da saopšti1 i izvrši orvu valžnu naredlbu, o tome je na osnovu časne naredbe koja je izdata zajedno sa srećnim hatiih.umajunom s naše strane takođe napisano ·i !POtSlato pismo. Ako ibog da kad to st:iJgne, potrebno je da u or\nom pitan:ju postupite prema sreenoon hatihumajunu i carskoj naredibi.

Pvilog pitanju devširme 305

Isto tako, u kome se god vašem kadiluku bude nalazio spomenuti službenik, sakupite mu i dovedite mu mušku decu hdšcana koja se nalaze u selima, gradovima, timarima, zijametima, mu1kovima, vakufima, hasovtima koliko ih god hude bilo sa nj ~hovim očevima i neka ilh pregleda spomenuti [službenik] lično.

Od svakog ·zimije koji ima više dece neka se uzme za janji·čare ono dete koje je u dolbi od ,šesnaest do dvadeset pet godina, koje je vredno i snažno i koje je pogodno za janjičarsku sluwu, neka se sačini spisak i upi1šu njegovi podaci, izgled, ime i njegov lični opis. Oni koji nemaju vtše [de·ce] neka se ne uznemiravaju, a od onih koji imaju više dece da se uzme samo jedno, i to ono koje je najvrednije, neka se ne prisiljavaju na v.i'še.

Ako dete dobrovoljno izrazi \Želju da bude upisano !i ako je sposobno za službu, da .ga zapišete. Ako iz nekog sela uzmete takvu decu, uzmite na ime tmš akče, C'T'Vene čoje, novca za brijamje i namirnice onoJiko koliko je potrebno za svako lice, i to prema broju kuća doti,čnog sela. Neka se ne izla'ŽU drugim troškoVlima i izdacima. Neka se ne uzima nijedno zrno i nijedna aklča na ~me surudži i koldži akc;esi. Cuvajte se ne razrezujete dažbine na siromašnu raju i da u21imate od nje pod ie;govorom da 'Će biti za kadi<ju ili muhaiŠira koji sakuplja decu za janjiJčare.

Ako neka, za službu, sposobna muslimanska deca dođu da se dobrovoljno upišu, upiišite u poseban spisak takođe i njih koji su u dOlbi od šesnaest do dvadeset ,godina i koji su vredni, snatžni i pogodni za janjičarsku slUŽibu. Kad se skupi 1'50 do 160, neka se onda formira druga tgrupa, neka se predaju ljudima zajedno sa njihovim podacima, •ličnim opisom i njihovim spiskom neka se pošalju i :predaju janjičarskom agi u Istanbul.

Cuvajte da na putu, odmoru i konacima ne beže i ne fale deca iz deftera, da iz koristoljublja vršite zamenu na putu, da ne date da se zadr'žavaju i da ne činite nasilja raji i beraji.

Ti, spomenuti Mustafa aga, koji si određen za spomenutu dužnost na osnovu fermana treba da sa'čin:itš dva spiska o sakupljenoj deci. Jedan primerak zadrži kod sebe, a drugi po'šalji po čoveku koji dolazi sa pojedina·čnom grupom tako kad, akobogda, dođeš d. kad se uporede defteri da se podudaraju i da se dete ne može zameninti.

Jednom rečju ka!ko je devširma va'žna stvar i kako je potrebno uzeti za rat sposobnu, snažnu i prikladnu decu, neka lbeg;lerbezi, sandžakbezi, muteselimi, spahije, janjitčari :ili koji drugi vojnici i'zbjegavaju da se [u ovo] mešaju.

U pogledu toga imaće uticaja i prihvat:ilće se ·ža:1he i tu~be spomenutog muba!šira na kadije i druge koji ·žele da izazivaju smetnje. Kada stigne arz [o tome], oni koji prave smetnje biće kažnjeni.

A.ko vojvode carski!h hasova, vakufa, hasova princeza i vezira, te :posednici timara i ·zeameta omoguće deci koja su za janjičarsku slumbu da pobegnu ili nađu neki drugi naJčin da ih ne daju, neće se zadržati samo na njiJhovom smenjivanju nego će se predvesti i kazniti.

20 - Prilozi za orijentalnu filologiju

Aieksandar Matkovski

Ti spomenuti muibašire, ako uzmeš ·išta osim hrane za decu i za se lično ili alko tvoje koldžije nešto uzmu, ili ako :budeš tražio hrane više nego treba, u tom slučaju tvoje pravdanje neće biti pr.ihvaćeno i ibićeš kažnjen za pouku drugima.

Vi, gospodo sudije, da znate da će tajno /biti poslati ljudi ·i pitaće da li se tajno ili javno uzimao novac 1i ako se dozna, a vi [o tome] ne :budete saopštili, tada će njihova kazna hiti primenjena na vas. Zato otvorite oči u ovoj stvari i ne upoređujte prošlost sa sadašnjošću. iPostupite prema ·carskom hati šerifu koj1i je izdat sa uzvišenim carskim ·znanjem. Cuvajte se što je moguće vi:še da ne postupite suprotno tome. Neka ·su vrline večne i uvek uzvišene.

Ubogi Mustafa, neka mu je oprošteno.

10

oko 1646/47 .god.

MI·HAJLO IZ SELA KRS1TOFOR PRillM]O JE 3.100 AKCI OiD SELJAKA S!E}LA MILOVLŠTA I VLA:HC.E I OBAVEZAO SE D:A

IDiE U DEVSIRME

~Sidiži110, list 3•5b, •br. dok. 4)

"':-'_,..t_,, ._; __,!.. .J.. ')t. .. l ._; _r. ':J b- 4)' o I ...~t_, ... 1~,....A ~~4J_} r ~ ) _,; _,.._} 4)' )..u_, 1

~\)J!) .. '":-'.J..t:_l JI;:~\ .J JI}\ o...li_rC:o: .. ~-~tl,!)\ ..._~"_)l.;\ .J 4:!._,tL. ~';J_,I ...l,..,....A 1$""

L~ _,k Y..~ r...li~l r'..;:tl ct .. -s- ...i:.' ..... )_,!._,~ '-:-'_,11 J..}~;,.>_,~ 4·. ~.J' ct:-~tl,t)l }J.;}

...1!. ~; e_, l .. J.>.~:t\ ~ o...l9..U_,I j.

Razlog da se napiše ovaj dokument je: Mihajlo, sin Kiirov iz sela Krstofor, koji je sada primio istam

i zove se Mehmed. On je priiDlao i izjavio u prisustvu stanovnika sela Malovišta i Vlaihče sledeće:

»Primio sam 3.100 akči od stanovnika spomenuta dva sela i obavezao sam se da idem u devširmu«.

Cim je dobrovol•jno izjavio i pošto se to potvrdilo, zapisan'o je ono što se desilo.

Prisutni: Dilaver-lbeg; Cauiš, muhzir; Abdi, muhzir.

Prilog p]tanju devšixm~ 301

ll

oko 1668/69. god.

TRP:KO IZ SELA CAPAR! TUZI RADILA ZA UZETIH 40 GROSA U VREME KAD JE SKUPLJAO DEOU OD HR!;S.C,ANA

r (Sidžil O, list 10a, br. do~. 3)

.,S)~.C ;_,d~'-'~ ..lt .J ~"k ~..Ul

J. .J l'; J~l;. <l~l~ ~..ll\

~L.}'->"·-~ ~l~ ~:>oi~ rk.(.__..,'->~\ ~..l; l:~ Ć:.:'.)t. J..Jl<; J~l;. Jy,j.o

)i~;~I.J J l j_! l "':"'"- rJ~I :>b;: .... \ <llAtT '-> .. !..Jj.:;} '-:""J~ l -.r-:>" ~.JI <llA...:t.JI

~:>).J!)'"~~ J..Jl<; J~l;. Jy,j .. <l~~ J-...l.o <l:~~tl ~l;. l ;_,.- f.=•tl )l,.\; l) <l:=:~ll ":"'lb )

Jy,j 1 e~)l:tl J .l! ..l~; e) L. 0~.;....:tJI .....4=:1""~ <l:.;.:, ..UT J. .Jj J}

o:>\) ~'; t_ l:; ~! ;_,- ~! ..l.,-_.. ).J..\9 J j J ..l! L~ .l.,.\ :> .Jf!.

Tužilac: Trpko, sin Jovanov iz {sela) Capari.

Optuženi: Ha.Ul Cauš.

~b.;JI ~l'; Jb..a..

~ ;=:"- ) .J'Q:>::ll \,)"'~tl

Dve godine pre pisanja ovog dokumenta spomenuti HaliJ. Cauš dobio je ferman da sakuplja decu od nevern1ka. Tada je zadržao moga sina i uzeo moji!h 40 groša. Tražim da mi i:h vrati.

Upitan o tome Cauš je to porekao. Kada se zahtevao dokaz [od Trpka], i kada se to de<Silo nije mogao da dokaže.

Na zahtev tužioca, spomenuti Ha:Ul Cauš zakleo se da nije uzeo 40 groša od spomenutog zimije.

Zapisano je šta se desilo spomenutog datuma.

Prisutni: Ahmed, sku_pljač lbedeli nuzula, Kuduz Mehmed""beg, Huseinoo~beg, koji pripada Celebizade. Mustafa Celebi, ha:tib. Umurzade Ahmed Celebi, Kenan-~beg, ćehaja, Hadži efendi, Ilijas, muhzir i drugi.

20*


ABSTRACT

A OONTIRLIIBUTILON 'DO THE PROBLEM OF DEVSHIRME

The artide deals with a way of 'collecting the Christian chiJ.dren for the j anitzari oo :rp. The first Chapter deals with a short eri ttcal survey O'f the .sou:rces and literature on this question, then organization means and ways of 'collecting of those chi,ldren, are described. This triJbute is mentioned under the name »Devshirme« meaning collecting in the 'Turkish .documents. Our people called it »Tri:bute in blood<< o;r »'B1oody tribute«. It was ~called the same by the forigen travellers that had traveled trough the BaJlkans. At the time of Murat I »a đem1 ođak« was estalblished and it was controled iby the janitzari ođalk wlhere iJhe chi;ldren were taught reading, writting, islamic sciences and the art of warfare. At the beginning only »penđik usulu« was applied, i. e. only ·the 'children 'from the ibo~der regions were taken, and later on also the yhildren f:rom the inland by »devshirme uslu«. The _system of devshkme was first pradice in Rumelia, Allibania, Macedonia, Greece and Bulgaria, and later on Serbia, Bosnia and Her,cegovina and Hungary. :Since the end of 15. ct or the beginning of 16. ct. devs!hirmea was gradully extended all over the christian sUibjects from Anadolia. There is information from whkh one may drowe conolusi,on, that at the \beginning for devshirme all christian chi]dren without eXJception were taken 'but it was later on limited only to certain nationalities and those were the Alibenians, Bosnians, Greeks, :Bul'garians and Armenians. For a ~certain period of time it was forbiden to taike away the children of other nationalities. In a document f:rom lr616,6 it was ordered that the ~children of Bosnian and Allibanian Moslems he taken in devshirme and ir they want 'to do so voluntarely and are 15-20 years of age. It was ordered for these ~cihildren not to mix with the ,christian ones that a special list should lbe made, 1Jhat they shou1d form a .separate group and be sent to Lsta.D.ibul.

Tihe children ,of the Bosnian and A1banian Moslems which were taken into dev:shirme were ~called '»Sunetli oglan« or »potur ogulari«. The chiLdren taken varied in age between 7 and 25. Usually one chi1d to 40 househoLds was taken, but i:f the village was ibig one it was not customary to take more than '5 children for one village. The only son was never taken, and in the documents pwbltsihed ihere it is expltcetly rforbiden:

»Avoid talking away of ~the only son or more than one son if the father ihas more 'Children« or '»not to take away the only son from those that have no more sons.«

For eaJch 'child the village paid '»tri'bute for clothes« called »hil'a:t haha«, »kaput hede1i« or »rkul alwihesi«. With 1ihe money the red and yellow doth, from whifcih the rchildrens' uniform was made, was howgiht. For »kaput bedeli« the viJllage :paid 100 alkchas per child,

Prilog pitanju devš.irme 309

later 200, 300, and at the ibeginning of 17ct. 600 akc:has. The village also ·gave »trash ~chesi« i. e. the money for the shaving orf the child ml the way to 'Istanbul. When 100 or 200 ·children were ·collected a group that traveled to Istanbul, was ,formed. Big towns, such as Istanbul, Galata, Rodho:s, Trapesund, were exempted from this tribute. Some persons, that prelformed mHitary duties as dervendje, vojnwci ed; were also free from the triibute.

In s;pecial clhaipter, under the title »The Resistance against DevSihirme« forms and ways orf resistance against 1Jhis tribute are dealt with. Tihere are numerous examples from different 'Periods and different parts 'Oif the Balka:ns. At tfue end of the paper ll Turkish documents related to the problem of devshirmea, so far unpwbHsihed are ·gi,ven in translation into Senbo-Croatian.

njegov--raa - center for ottoman studies...

Documents