normativno pravna regulativa za polaganje struČnog ispita … vs.pdf · ispita kandidati ne mogu...

MSc Milica Mladenović

NORMATIVNO PRAVNA REGULATIVA ZA

POLAGANJE STRUČNOG ISPITA ZA

IZRADU PROCENE RIZIKA OD

KATASTROFA I PLANA ZAŠTITE I

SPASAVANJA

Beograd, 2019.

S A D R Ž A J

1. Pravilnik o stručnom ispitu za izradu procene rizika od katastrofa i plana

zaštite i spasavanja ………………………………………………..……..…1

2. Ustav Republike Srbije ……………………………………….…………..16

3. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

…............................................................................................................18

4. Uredba o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije ……………56

5. Uredba o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu

zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća .....................................60

6. Pravilnik o organizaciji i nacinu upotrebe specijalizovanih jedinica civilne

zaštite …………………………………………………………………….63

7. Zakon o ministarstvima ……………………………………………………65

8. Zakon o lokalnoj samoupravi ……………………………………………86

9. Zakon o vodama …………………………………………………………..87

10. Uputstvo o Metodologiji za izradu procene ugroženosti od elementarnih

nepogoda i drugih nesreća i planova zaštite i spasavanja u vanrednim

situacijama ………………………………………………………………..103

1

Na osnovu člana 19. stav 9. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

(,,Službeni glasnik RSˮ, broj 87/18), Ministar unutrašnjih poslova donosi

PRAVILNIK

O STRUČNOM ISPITU ZA IZRADU PROCENE RIZIKA OD KATASTROFA I PLANA

ZAŠTITE I SPASAVANJA

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim pravilnikom uređuju se program i način polaganja stručnog ispita, visina naknade za rad ispitne

komisije, izgled i način izdavanja licence za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i

spasavanja.

Organizacija i svrha ispita

Član 2.

Lice koje je prijavljeno za polaganje stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i

spasavanja (u daljem tekstu: stručni ispit) sa prethodno završenom obukom je kandidat za polaganje

stručnog ispita (u daljem tekstu: kandidat).

Na stručnom ispitu vrši se provera stručne osposobljenosti kandidata za organizaciju i izradu procene

rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Stručni ispit se realizuje u organizaciji pravnog lica koje poseduje ovlašćenje za organizovanje i

sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana

zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: organizator stručnog ispita).

Komisija

Član 3.

Stručni ispit polaže se pred Ispitnom komisijom za polaganje stručnog ispita iz oblasti izrade procene

rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju rešenjem obrazuje ministar unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministar) od zaposlenih u

Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za vanredne situacije (u daljem tekstu: Nadležna služba).

Rešenjem o obrazovanju Komisije utvrđuje se njen sastav i određuju predsednik, članovi, odnosno

ispitivači i sekretar, kao i njihovi zamenici.

Za ispitivača može da se odredi zaposleni koji ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog

stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne) odnosno

na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje četiri godine radnog iskustva na

poslovima zaštite i spasavanja.

Predsednik i zamenik predsednika Komisije ne mogu da se imenuju za ispitivače.

Komisijom rukovodi predsednik koji se stara da se rad Komisije odvija u skladu sa zakonom i ovim

pravilnikom, a za vreme njegove sprečenosti ili odsustva te poslove obavlja zamenik predsednika

Komisije. Administrativne i s njima povezane stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog

ispita obavlja Komisija.

Poslovi u vezi sa stručnim ispitom

Član 4.

Predsednik, odnosno zamenik predsednika Komisije, u saradnji sa sekretarom Komisije:

1) zakazuje ispit;

2) unapred određuje sastav Komisije, odnosno ispitivače za svaki ispit;

3) odlučuje o zahtevima za odlaganje ispita;

4) odlučuje po prigovorima tokom i nakon ispita;

5) potpisuje zapisnike.

Članovi Komisije, odnosno ispitivači:

2

1) prate izradu opšteg dela ispita i ocenjuju rad;

2) ispituju kandidate na posebnom delu ispita;

3) dužni su da, na zahtev kandidata, omoguće uvidu pismeni rad i daju objašnjenja u vezi sa

ocenjenim pismenim radom;

4) potpisuju zapisnik.

Sekretar Komisije odgovoran je za administrativne i stručne poslove vezane za organizovanje i

realizovanje ispita i obavlja ih u Ministarstvu unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo), osim

onih koji se obavljaju tokom sprovođenja ispita.

Sekretar Komisije:

1) vodi evidenciju o izdatim licencama za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i

spasavanja;

2) vodi evidencije o realizovanim ispitima;

3) vodi evidenciju prijavljenih kandidata i lica koja su položila ispit;

4) obrađuje prijave kandidata sa dokumentacijom koja je dostavljena od strane pravnog lica koje

organizuje ispit i obaveštava organizatora ispita ko od kandidata ispunjava uslove za polaganje

ispita, a za lica koja ne ispunjavaju uslove za polaganje ispita daje neophodna

obrazloženja;

5) vodi računa o zakazivanju ispita u odnosu na završenu obuku i obaveštava predsednika i članove

Komisije;

6) priprema materijale za polaganje ispita;

7) vrši proveru identiteta kandidata uvidom u ličnu kartu ili drugu ličnu ispravu i upoznaje kandidate

o pravima i obavezama;

8) obavlja administrativno-tehničke poslove u toku ispita;

9) evidentira ocene ispitivača i saopštava kandidatima uspeh;

10) obrađuje materijale posle ispita (izrada zapisnika, licenci i njihovo dostavljanje Ministru na

overu);

11) poziva kandidate i uručuje im licence;

12) potpisuje zapisnik.

Organizator stručnog ispita:

1) izdaje potvrdu o završenoj obuci;

2) prima prijave za polaganje ispita neposredno od kandidata i dostavlja ih Komisiji;

3) organizuje stručni ispit;

4) u saradnji sa Komisijom vrši zakazivanje termina za polaganje ispita;

5) po zakazivanju termina za polaganje ispita vrši pozivanje kandidata na ispit;

6) obezbeđuje prostor za polaganje ispita;

7) obezbeđuje uslove za rad Komisije;

8) isplaćuje troškove rada Komisije.

Program stručnog ispita

Član 5.

Stručni ispit polaže se po Programu za polaganje stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i

plana zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: Program), koji je odštampan u Prilogu 1. uz ovaj pravilnik i

koji čini njegov sastavni deo.

Prijava

Član 6.

Prijava za polaganje stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja,

odnosno njena sadržina i izgled utvrđeni su na obrascu (Obrazac 1), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i

koji čini njegov sastavni deo.

Prijava se podnosi Nadležnoj službi, preko pravnog lica kod koga je kandidat završio obuku i koje

organizuje polaganje stručnog ispita.

Prijava se, posle sprovedene obuke, podnosi za polaganje ispita, kao i za popravno i ponovno polaganje.

3

Od završetka obuke do podnošenja prijave za polaganje stručnog ispita ne može da prođe više od 15 dana.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako to nalažu opravdani razlozi (dokaz o sprečenosti za rad usled bolesti

ili službenog putovanja), prijava se može podneti po prestanku razloga koji je sprečio blagovremeno

podnošenje prijave, a najkasnije u roku od šest meseci od završetka obuke.

Ako prijava ne bude podneta u roku iz st. 4. i 5. ovog člana, kandidat je dužan da pre podnošenja prijave

ponovi obuku.

Pravnom licu prijavu podnosi poslodavac za svoje zaposlene ili lice koje želi da pristupi polaganju

stručnog ispita.

Uz prijavu za polaganje ispita posle sprovedene obuke prilaže se:

1) diploma o nivou i vrsti obrazovanja (overen prepis ili overena kopija diplome o stečenoj visokoj

stručnoj spremi na studijama u trajanju od najmanje četiri godine odnosno stečenih najmanje 240

ESP bodova);

2) lična karta ili izvod elektronskog čitača biometrijske lične karte, na uvid;

3) dokaz o uplati troškova polaganja stručnog ispita;

4) uverenje o radnom odnosu ne starije od mesec dana, za radnike Nadležne službe koji rade na

poslovima zaštite i spasavanja;

5) potvrda o završenoj obuci.

Uz prijavu za popravno i ponovno polaganje se dostavlja dokaz o uplati troškova polaganja stručnog

ispita i za radnike Nadležne službe koji rade na poslovima zaštite i spasavanja uverenje o radnom odnosu

ne starije od mesec dana.

Zakazivanje stručnog ispita

Član 7.

Predsednik odnosno njegov zamenik i sekretar Komisije u saradnji sa organizatorom ispita određuje

datum polaganja stručnog ispita, u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana završetka obuke.

Sekretar Komisije u saradnji sa predsednikom odnosno zamenikom predsednika Komisije formira grupe

za polaganje stručnog ispita od najmanje 10, odnosno najviše 20 kandidata.

Grupe se formiraju za kandidate koji su završili obuku, pripadnike Nadležne službe, kao i za kandidate

koji prijavljuju popravno i ponovno polaganje.

Obaveštavanje o zakazanom stručnom ispitu

Član 8.

Polaganje ispita organizuje se van radnog vremena u prostorijama organizatora stručnog ispita.

O datumu, vremenu i mestu polaganja stručnog ispita sekretar Komisije dužan je da, preko organizatora

ispita, podnosiocu prijave blagovremeno dostavi pismeni poziv za polaganje stručnog ispita, a najkasnije

20 dana pre datuma određenog za polaganje stručnog ispita.

Pravno lice kod koga je kandidat u radnom odnosu, odnosno kandidat obaveštavaju sekretara Komisije o

pristupanju kandidata ispitu u zakazanom terminu, elektronskim putem, najkasnije dva radna dana pre

termina održavanja ispita.

Odlaganje ispita

Član 9.

Predsednik Komisije, odnosno njegov zamenik na obrazložen zahtev kandidata sa priloženim

odgovarajućim dokazima, može da odloži polaganje stručnog ispita, ako je kandidat iz opravdanih razloga

sprečen da polaže stručni ispit, koji se dostavljaju lično, skenirano elektronskim putem, poštom ili faksom

sekretaru Komisije ili organizatoru ispita.

Ako kandidat ne pristupi polaganju stručnog ispita i ne opravda izostanak, a uredno je pozvan, ako na

početku stručnog ispita odustane od započetog polaganja ili ako nakon uredno podnete prijave odustane

od dalje procedure polaganja stručnog ispita, smatraće se da ispit nije položio i ne vrši se povraćaj

troškova uplaćenih za polaganja stručnog ispita.

4

Uredno prijavljen stručni ispit odlaže se iz opravdanih razloga jednom, a odlaganje ne može da traje duže

od šest meseci.

Otkazivanje ispita

Član 10.

Ispit se otkazuje ako članovi Komisije i njihovi zamenici nisu u mogućnosti da prisustvuju ispitu iz

razloga više sile, odnosno nepredviđenog događaja, elementarne nepogode, druge nesreće, radnog

angažovanja ili iz drugih opravdanih i neodložnih razloga.

Ispit se može odložiti i ako organizator ispita nije u mogućnosti da obezbedi realizaciju ispita usled

nepredviđenih i opravdanih okolnosti koje se odnose na organizaciono-tehničke razloge.

Po prestanku razloga ili okolnosti usled kojih ispit nije održan, ispit se zakazuje ponovo – uz

blagovremeno obaveštavanje kandidata kojima je ispit bio otkazan, u skladu sa članom 8. ovog

pravilnika.

Struktura stručnog ispita

Član 11.

Stručni ispit se sastoji iz opšteg i posebnog dela ispita.

Opšti deo stručnog ispita polaže se pismeno rešavanjem pojedinačnog zadatka iz oblasti procene rizika od

katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Poznavanje gradiva utvrđenog Programom vrednuje se Kandidatu za svaku oblast posebno.

Posebni deo ispita se polaže usmeno i sastoji se od tri ispitne oblasti i to: sistem zaštite i spasavanja,

procena rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja.

Opšti deo ispita

Član 12.

Opšti (pismeni) deo stručnog ispita sastoji se od dve ispitne oblasti i to: izrade procene rizika od

katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Opšti deo stručnog ispita polaže grupa kandidata tako što svaki kandidat samostalno, pismeno rešava

zadatke.

Ispitni zadaci ne mogu biti dostupni kandidatima pre polaganja ispita.

Zadaci za opšti deo ispita nalaze se u zatvorenim i zapečaćenim kovertama koje se dele kandidatima na

početku polaganja. Broj koverata odgovara broju prijavljenih kandidata.

Zadatak je napravljen na papiru formata A4 i svaka strana zadatka overena je pečatom. U toku opšteg dela

ispita kandidati ne mogu da koriste zakon i podzakonske propise, odnosno opšte akte iz oblasti katastrofa

i upravljanja vanrednim situacijama, niti bilo kakva druga dokumenta ili literaturu vezanu za te oblasti.

Svaki zadatak ima svoj broj.

Rešavanje opšteg dela ispita traje najduže 180 minuta.

Komisija pregleda i ocenjuje pismene radove odmah nakon završetka izrade zadataka nakon čega sekretar

saopštava kandidatima rezultate.

Kandidat je položio opšti deo ispita kada rad koji se odnosi na obe ispitne oblasti članovi Komisije ocene

sa „položio”. Kandidat nije položio opšti deo ispita kada članovi Komisije ocene rad sa „nije položio”, uz

obavezno navođenje na radu razloga za ovakvu ocenu.

Kandidat koji nije položio jednu od dve ispitne oblasti opšteg dela ispita nije položio ispit.

Kandidat koji nije položio opšti deo ispita ima pravo da od člana Komisije koji ga je ocenjivao traži na

uvid pismeni rad. Član Komisije je u obavezi da obrazloži kandidatu razloge za svoju ocenu neposredno

posle završetka opšteg dela ispita, uz prisustvo sekretara Komisije.

Posebni deo ispita

Član 13.

Posebni deo stručnog ispita polažu kandidati koji su položili opšti deo ispita.Pitanja za polaganje

posebnog dela ispita utvrđuju se prema oblastima iz Programa. Posebni deo ispita polaže se usmeno pred

članovima Komisije koji su ispitivači po određenim oblastima. Ispitna pitanja za posebni deo ispita

5

podeljena su u ispitne kombinacije koje se sastoje od po tri pitanja i overene su pečatom Ministarstva.

Kandidat izvlači ispitnu kombinaciju i polaže pred ispitivačem.

Članovi Komisije mogu da postave kandidatu i pitanja koja se odnose na zadatak iz opšteg dela ispita.

Kriterijumi za ocenjivanje i vrednovanje uspešnosti na stručnom ispitu

Član 14.

Ocenjivanje i vrednovanje uspešnosti kandidata u toku polaganja stručnog ispita sprovodi se u skladu sa

Kriterijumima za ocenjivanje koji su utvrđeni u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini

njegov sastavni deo. Kandidat je uspešno položio stručni ispit ako je na opštem i posebnom delu ispita

ocenjen ocenom „položio”. Za pitanja na posebnom delu ispita ispitivači daju pojedinačnu ocenu za svako

pitanje. Konačna ocena posebnog dela ispita predstavlja srednju vrednost svih pozitivnih ocena dobijenih

na svakoj od tri oblasti posebnog dela ispita.

Uspeh kandidata na stručnom ispitu predstavlja objedinjenu ocenu opšteg i posebnog dela stručnog ispita.

Pristupanje polaganju, polaganje stručnog ispita

Član 15.

Ispitu pristupaju kandidati za koje je utvrđeno da su ispunili uslove za polaganje ispita i koji su pozvani

da polažu ispit.

Kandidat je u obavezi da u roku od godinu dana od dana završetka obuke položi stručni ispit, u suprotnom

je u obavezi da ponovo završi obuku.

Po završenom ispitu, Komisija ocenjuje znanje kandidata na osnovu utvrđenih kriterijuma i konačnu

ocenu unosi u Zapisnik o polaganju stručnog ispita, čija sadržina i izgled su utvrđeni u obrascu (Obrazac

2), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Zapisnik se vodi u jednom primerku, a potpisuju ga predsednik Komisije odnosno njegov zamenik,

ispitivači i sekretar Komisije, u kome se konstatuje da je kandidat „položio” ili „nije položio” stručni

ispit.

Popravno i ponovno polaganje stručnog ispita sprovodi se ako kandidat nije položio stručni ispit, a nakon

ponovo dostavljene prijave za polaganje stručnog ispita i dokaza o uplaćenim troškovima polaganja.

Popravno polaganje stručnog ispita

Član 16.

Popravni ispit polaže se pred ispitivačima za ispitnu oblast koju kandidat ponovo polaže i o popravnom

ispitu izrađuje se Zapisnik o polaganju stručnog ispita, čija sadržina i izgled su utvrđeni u obrascu

(Obrazac 3), koji je odštampan uz ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Kandidat koji popravno polaže ispit, polaže ispit u prvom narednom terminu.

Kandidat koji je položio opšti deo stručnog ispita, a na posebnom delu ispita dobio jednu negativnu

ocenu, polaže oblast koju nije položio. Kandidat popravno polaže najviše dva puta oblast koju nije

položio, u suprotnom smatraće se da nije položio ceo ispit.

Ponovno polaganje ispita

Član 17.

Kandidat koji je na opštem delu stručnog ispita ocenjen ocenom „nije položio” ponovno polaže ispit.

Kandidat koji je položio opšti deo stručnog ispita, a na posebnom delu ispita dobio dve ili više negativnih

ocena, nije položio stručni ispit i polaže ceo ispit ponovo. Kandidat koji ponovno polaže stručni ispit,

pristupa polaganju u prvom narednom terminu.

Izdavanje i izgled licence

Član 18.

Kandidatu koji je položio stručni ispit izdaje se Licenca za izradu procene rizika od katastrofa i plana

zaštite i spasavanja.

6

Sadržina i izgled licence iz stava 1. ovog člana utvrđena je na obrascu (Obrazac 4), koji je odštampan uz

ovaj pravilnik i koji čini njegov sastavni deo.

Struktura i namena troškova polaganja stručnog ispita i visina troškova za rad Komisije

Član 19.

Troškove polaganja stručnog ispita čine: troškovi korišćenja prostora i sredstava i drugi troškovi

organizovanja ispita, kao i troškovi rada Komisije.

Visina troškova polaganja stručnog ispita i za ponovno polaganja stručnog ispita iznosi 15.000 dinara.

Visina troškova popravnog polaganja stručnog ispita iznosi 50% od iznosa utvrđenog u stavu 2. ovog

člana. Troškove polaganja stručnog ispita snosi poslodavac ili lice koje podnese prijavu za polaganje

stručnog ispita, odnosno kandidat, i uplaćuje ih na račun pravnog lica organizatora stručnog ispita.

Predsednik, odnosno zamenik predsednika, članovi i sekretar Komisije kada učestvuju u radu Komisije

imaju pravo na naknadu za rad u Komisiji. Naknada se određuje po kandidatu, posebno za predsednika,

odnosno zamenika predsednika, članove i sekretara Komisije.

Komisiji za kandidate koji su zaposleni u Nadležnoj službi ne pripada naknada iz stava 3. ovog člana.

Zaposleni u Nadležnoj službi oslobođeni su plaćanja troškova polaganja stručnog ispita i umesto dokaza o

uplaćenim troškovima polaganja stručnog ispita dostavljaju uverenje o radnom odnosu u Ministarstvu

unutrašnjih poslova. Kandidati iz stava 8. ovog člana oslobođeni su plaćanja polaganja ispita za najviše

dva polaganja. Deo sredstava ostvarenih na ime stručnog ispita, koristi se za finansiranje rada Komisije.

Predsednik, zamenik predsednika, članovi i sekretar Komisije za svoj rad primaju novčanu naknadu u

visini koeficijenta i to za predsednika i zamenika predsednika 0,0420 po kandidatu, ispitivače iz oblasti

procena rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja 0,0410 po kandidatu, a za ispitivače iz oblasti

sistem zaštite i spasavanja i sekretara Komisije 0,0360 po kandidatu.

Iznos naknade predstavlja proizvod navedenih koeficijenata i važeće osnovice za obračun plata

zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Okončanje započetog polaganja stručnog ispita

Član 20.

Kandidati koji su prijavili ili započeli polaganje stručnog ispita pre stupanja na snagu ovog pravilnika,

ispit polažu po pravilniku koji je bio na snazi u trenutku kada su podneli prijavu za polaganje ili započeli

polaganje stručnog ispita, u roku ne dužem od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Prestanak važenja ranijeg propisa

Član 21.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o programu, načinu i troškovima

polaganja stručnog ispita, postupku izdavanja i izgledu licence za procenu rizika („Službeni glasnik RS”,

broj 8/13).

Stupanje na snagu

Član 22.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike

Srbije”.

Broj 01-253/19-2

U Beogradu, 11. marta 2019. godine

Ministar,

dr Nebojša Stefanović, s.r.

11

Prilog 1.

PROGRAM ISPITA

Ispit se polaže prema programu za polaganje ispita.

Ispit se sastoji iz dva dela.

Opšti deo ispita se polaže pismeno i sastoji se od samostalne izrade zadatka koji se odnosi na procenu

rizika od katastrofa i to prema zadatom scenariju i zadatku sa smernicama za izradu procene koji se

dostavlja u materijalu.

Na osnovu izrađene procene rizika od katastrofa izrađuje se plan zaštite i spasavanja za određenu

elementarnu nepogodu ili drugu opasnost popunjavanjem obrasca koji se dostavlja u materijalu za ispit.

Poseban deo ispita se polaže usmeno.

I

Ispitna oblast –

Sistem zaštite i spasavanja i upravljanje vanrednim situacijama

Normativno pravni okvir – deo koji se odnosi na sistem zaštite i spasavanja

1.Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 98/06) nadležnost Republike Srbije i jedinica

lokalne samouprave u zaštiti i spasavanju građana i materijalnih dobara.

2.Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama („Službeni glasnik RSˮ,

broj 87/18)

1. Značenje izraza – pojmovnik

2. Načela

3. Subjekti i snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

4. Plan smanjenja rizika od katastrofa

5. Eksterni plan zaštite od velikog udesa

6. Ovlašćenje i licenca za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja

7. Registar rizika od katastrofa

8. Zone neposrednog rizika

9. Nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova

10. Nadležnost ministarstava i organa državne uprave

11. Nadležnost autonomne pokrajine

12. Nadležnost jedinica lokalne samouprave

13. Prava i dužnosti privrednih društava i drugih pravnih lica

14. Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje

15. Obaveze pravnih lica koja obavljaju određene delatnosti

16. Prava i obaveze udruženja, humanitarnih organizacija i visokoškolskih ustanova

17. Prava i dužnosti građana

18. Civilna zaštita – pojam

19. Lična i uzajamna zaštita

20. Mere civilne zaštite

21. Mera civilne zaštite – uzbunjivanje

22. Mera civilne zaštite – evakuacija

23. Mera civilne zaštite – sklanjanje

24. Mera civilne zaštite – zbrinjavanje ugroženih i nastradalih

25. Mera civilne zaštite – radiološka, hemijska i biološka zaštita

26. Zaštita od udesa i tehničko tehnoloških nesreća

27. Zaštita i spasavanje iz ruševina

28. Zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom

29. Zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima

12

30. Zaštita i spasavanje od požara i eksplozija

31. Zaštita od EOR

32. Prva i medicinska pomoć

33. Asanacija terena

34. Poverenici civilne zaštite

35. Jedinice civilne zaštite

36. Mobilizacija i aktiviranje jedinica civilne zaštite

37. Rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje

38. Služba 112

39. Sistem javnog uzbunjivanja

40. Jedinstveni evropski broj za hitne službe 112

41. Međunarodna saradnja

3. Podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju

vanrednim situacijama koja se odnose na:

– metodologiju za izradu procene rizika i plana zaštite i spasavanja

– obrazovanje, sastav i način rada štabova za vanredne situacije

– određivanje subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje

– način korišćenja nepokretnih stvari, vozila, mašina, opreme, materijalno-tehničkih sredstava i

način utvrđivanja nadoknade privrednim društvima i drugim pravnim licima i građanima usled

izvršavanja obaveza

– obavezna sredstva i oprema za ličnu i uzajamnu zaštitu

– specijalizovane jedinice civilne zaštite

4. Zakoni:

4.1. Zakon o ministarstvima

4.2. Zakon o lokalnoj samoupravi – deo koji se odnosi na sistem zaštite i spasavanja

4.3. Zakon o vodama – deo koji se odnosi na sistem zaštite i spasavanja

2. Rukovođenje u vanrednim situacijama

Vanredna situacija – pojam;

1. Nivoi proglašenja i ukidanja vanrednih situacija

2. Štabovi za vanredne situacije – način organizovanja

3. Sastav štabova za vanredne situacije

4. Opšte nadležnosti štaba za vanredne situacije

5. Republički štab za vanredne situacije

6. Pokrajinski štab za vanredne situacije

7. Okružni štab za vanredne situacije

8. Štab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave

9. Štab za vanredne situacije gradske opštine

II

Ispitna oblast – Procena rizika od katastrofa

Ovim delom programa definiše se oblast koja pojašnjava sadržaj, način i postupak izrade Procene rizika u

skladu sa Uputstvom o metodologiji za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja.

Osnova za ovaj deo programa je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim

situacijama i Metodologija za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja.

1. Komunikacija i konsultacija – objasniti postupak organizovanja i sprovođenja ovog procesa na

lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou – objasniti način određivanja učesnika u procesu

izrade procene, određivanje nosioca izrade procene i uloga organa jedinica lokalne samouprave, organa

državne uprave, naučnih ustanova i privrednih društava.

13

2. Određivanje konteksta – šta se podrazumeva pod određivanjem konteksta, ko organizuje

aktivnosti i ko definiše učesnike?

3. Monitoring rizika – šta podrazumeva monitoring rizika i zašto je bitan za procenu rizika, šta se

postiže monitoringom i ko ga sprovodi?

4. Utvrđivanje rizika – šta podrazumeva utvrđivanje rizika, zašto se sprovodi i ko ga vrši?

5. Procena rizika – šta se utvrđuje procenom rizika? – šta treba da sadrži procena rizika?

6. Analiza rizika – šta je analiza rizika i kada se vrši?

7. Evaluacija rizika i postupanje sa rizikom – objasniti pojam – objasniti za koje rizike se vrši

postupanje (tretman) sa rizikom, značaj mera koje se preduzimaju u postupanju sa rizikom;

8. Položaj i karakteristike teritorije za koju se izrađuje procena rizika – objasniti za koje parametre

se radi ovaj deo procene i objasniti svaki od sledećih parametara:

8.1. Geografski položaj teritorije;

8.2. Hidrografske karakteristike teritorije;

8.3. Meteorološko-klimatske karakteristike;

8.4. Demografske karakteristike;

8.5. Poljoprivreda;

8.6. Materijalna i kulturna dobra.

9. Kritična infrastruktura – šta je kritična infrastruktura, koje oblasti i koji objekti u tim oblastima

predstavljaju kritičnu infrastrukturu?

10. Sadržaj procene rizika po nivoima (nacionalni, lokalni i nivo privrednog društva i drugog pravnog

lica).

11. Identifikacija opasnosti – kako se vrši i šta podrazumeva? – navesti pojedine parametre na osnovu

kojih se vrši identifikacija opasnosti za svaku konkretnu opasnost (zemljotresi, poplave, klizišta,

ekstremne vremenske neprilike i dr.).

12. Smernice za izradu scenarija – objasniti šta je scenario i šta sadrži, kako se radi i šta mora da ima

u sebi i koje uslove mora da zadovolji?

13. Smernice za izradu procene rizika – šta je procena rizika i šta se njom postiže i sagledava.

14. Koje su štićene vrednosti i koji su kriterijumi za svaku štićenu vrednost.

15. Procena verovatnoće – kako se određuje verovatnoća – objasniti tabelu za iskazivanje

verovatnoće u smislu kvalitativnog određivanja kategorija verovatnoće preko učestalosti.

16. Procena posledica – objasniti način iskazivanja posledica po štićene vrednosti preko tabela sa

nivoima veličine posledica i kriterijumima za određivanje posledica.

17. Nivoi rizika – određivanje nivoa i prihvatljivosti rizika.

18. Matrice rizika – kako se izrađuju matrice rizika, šta se postiže matricama i objasniti koji su nivoi

rizika i nivoi posledica?

19. Multi rizik – šta je multi rizik i šta obuhvata?

20. Tretman rizika – šta se podrazumeva pod tretmanom rizika, koje su operativne a koje preventivne

mere koje se preduzimaju u tretmanu rizika?

21. Karte rizika – zašto se rade karte i šta se na njima unosi?

III

Ispitna oblast – Plan zaštite i spasavanja

Osnovni pojmovi o planu zaštite i spasavanja: pojam plana zaštite i spasavanja, šta je plan zaštite i

spasavanja, ko ga izrađuje, šta je polazna osnova za izradu plana i na osnovu kojeg dokumenta se radi

plan, na kojem nivou se rade planovi i ko ih donosi.

Plan zaštite i spasavanja – pojam, osnovne odredbe:

– nivoi i nosioci izrade planova zaštite i spasavanja;

– sadržaj planova zaštite i spasavanja: Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne

samouprave, subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, drugih nosilaca izrade.

Postupak u vezi davanja saglasnosti na planove zaštite i spasavanja:

14

Obaveze subjekata u procesu dobijanja saglasnosti na plan zaštite i spasavanja, nadzor, upravni

postupak.

Podaci iz Procene rizika kao polazište za izradu plana zaštite i spasavanja, scenarija.

Metodologija izrade plana zaštite i spasavanja

Rano upozoravanje i pripravnost (spremnost)

– organizacija i funkcionisanje ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja,

– subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama odgovorni za

preduzimanje mera pripravnosti,

– ko naređuje pripravnost i kome se uvodi a kome preporučuje pripravnost?

– mere pripravnosti (spremnosti) i postupci njihovog sprovođenja,

– način prijema i prenošenja naređenja za preduzimanje mera pripravnosti – spremnosti,

– način komunikacije i izveštavanja nadležnih organa i službi.

Mobilizacija i aktiviranje

– šta je mobilizacija a šta aktiviranje?

– ko se mobiliše a ko se aktivira?

– sadržaj plana mobilizacije;

– aktiviranje štabova za vanredne situacije, stručno-operativnih timova, organa državne uprave i

lokalne samouprave, subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i poverenika civilne zaštite,

– mobilizacija jedinica civilne zaštite.

Zaštita i spasavanje po opasnostima (opšti i posebni prilozi po opasnostima)

– zaštite i spasavanja od poplava,

Kako se radi plan zaštite od poplava – ko ga izrađuje, na osnovu kojih propisa se radi?

Opšti i posebni sadržaj plana zaštite od poplava jedinice lokalne samouprave;

Kada se aktivira plan zaštite od poplava i šta se radi u pojedinim fazama odbrane od poplava;

uloga vodoprivrede i uloga snaga zaštite i spasavanja;

– zaštite i spasavanja u slučaju zemljotresa,

Sadržaj plana zaštite od zemljotresa – opšti i posebni sadržaj;

Definisanje osnovnih mera koje naređuje štab za vanredne situacije opštine/grada;

Definisanje osnovnih operativnih mera i postupaka koje sprovode snage i subjekti zaštite i

spasavanja grada/opštine;

– zaštite i spasavanja od odrona, klizišta i erozija,

Opšti i posebni sadržaj plana;




– zaštite i spasavanja od šumskih požara i drugih požara na otvorenom,





– zaštite i spasavanja od ekstremnih vremenskih padavina (nepogoda).





Mere civilne zaštite (opšti i posebni prilozi po merama civilne zaštite)

– evakuacija,

Definicija pojma evakuacije, vrste evakuacije, ko naređuje evakuaciju i ko su nosioci i izvršioci

evakuacije?

Opšti i posebni sadržaj Plana evakuacije;


15



– sklanjanje,

Definicija pojma sklanjanja;

Ko naređuje sklanjanje, ko upravlja/rukovodi skloništima u toku korišćenja i ko izrađuje plan

sklanjanja;





– zbrinjavanje ugroženih i nastradalih,

Šta podrazumeva zbrinjavanje ugroženih i nastradalih, ko rukovodi aktivnostima a ko su nosioci

aktivnosti?





– prva i medicinska pomoć,





– asanacija terena,









Upotreba snaga i subjekata zaštite i spasavanja:

– pregled angažovanja operativnih snaga,

– telekomunikaciono obezbeđenje,

– obezbeđenje, distribucija i raspodela goriva, vode i hrane,

– organizacija smeštaja operativnih snaga,

– organizacija zdravstvene zaštite pripadnika operativnih snaga,

– vođenje karte ugroženog područja sa podacima o delovanju operativnih snaga,

– finansijski aspekti angažovanja operativnih snaga.

16

Prilog 2.

KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE

R.

br. OCENA Zaključakocene Opis ocene

1.

ocena

jedan (1)

–

nedovoljan

nije položio Nepoznavanje pojma i pravne regulative, sistema zaštite i spasavanja

kao i sadržaja i izrade procene rizika i plana zaštite i spasavanja.

2.

ocena

dva (2)

– dovoljan

položio

Minimalno poznavanje pojma i pravne regulative, sistema zaštite i

spasavanja kao i sadržaja i izrade procene rizika i plana zaštite i

spasavanja.

3.

ocena

tri (3)

– dobar

položio

Poznavanje pravne regulative i sistema zaštite i spasavanja na

zadovoljavajućem nivou. Pokazano znanje omogućava analizu

podataka i zaključivanje u funkciji procene rizika. Praktična procena

rizika izrađena obuhvatom svih elemenata, delimično zaključivanje o

mogućim opasnostima kao i uspostavljanje korelacija između

opasnosti. Izrađen zadati plan zaštite i spasavanja, ali istim nisu

obuhvaćeni svi subjekti i snage, mere i aktivnosti zaštite i spasavanja.

4.

ocena

četiri (4)

– vrlo

dobar

položio

Poznavanje pravne regulative i sistema zaštite i spasavanja na vrlo

dobrom nivou. Pokazano znanje omogućava detaljnu analizu podataka

i zaključivanje u funkciji procene rizika. Procena je izrađena

obuhvatom svih elemenata, zaključivanje o mogućim opasnostima kao

i uspostavljanje korelacija između opasnosti sa manjim nedostacima.

Izrađen zadati plan zaštite i spasavanja, obuhvaćene su sve neophodne

mere i aktivnosti ali isti ne obezbeđuje uvezanost i integrisano

delovanje elemenata sistema zaštite i spasavanja.

5.

ocena

pet (5)

– odličan

položio

Potpuno poznavanje pravne regulative i sistema zaštite i spasavanja.

Pokazano znanje omogućava detaljnu analizu podataka i zaključivanje

u funkciji procene rizika. Procena je izrađena obuhvatom svih

elemenata i zaključivanje o mogućim opasnostima kao i uspostavljanje

korelacija između opasnosti u potpunosti. Plan zaštite i spasavanja

urađen na osnovu potpune primene elemenata iz Procene ugroženosti,

u potpunosti obezbeđena operativnost plana kroz uvezivanje svih

elemenata zaštite i spasavanja.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

NADLEŽNOST REPUBLIKE SRBIJE

Nadležnost Republike Srbije

Član 97

Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:

1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni

položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;

2. ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim

državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za

povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;

17

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog stanja;

5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putničkog saobraćaja preko granice; položaj

stranaca i stranih pravnih lica;

6. jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih

delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa

inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine;

8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika

socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa;

9. održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i

životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih,

radioaktivnih i drugih opasnih materija; 10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci,

obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih službi; 11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih

sredstava; prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa; 12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova

Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; organizaciju i korišćenje prostora;

naučno-tehnološki razvoj;

13. režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja;

14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;

15. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom;

16. organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa;

17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

3. LOKALNA SAMOUPRAVA

Osnovne odredbe

Član 188

Jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.

Nadležnost opštine

Član 190

Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:

1. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;

2. uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;

3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih

objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz;

4. stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite,

dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;

5. stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;

6. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti kulturnih

dobara od značaja za opštinu; 7. zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta;

8. obavlja i druge poslove određene zakonom.

Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i program

razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu. Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i

unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opštini. Opština samostalno

upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom. Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje

za povrede opštinskih propisa.

18

ZAKON O SMANJENJU RIZIKA OD KATASTROFA I UPRAVLJANJU VANREDNIM

SITUACIJAMA, "Službeni glasnik RS", broj 87 od 13. novembra 2018.

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se smanjenje rizika od katastrofa, prevencija i jačanje otpornosti i spremnosti

pojedinaca i zajednice za reagovanje na posledice katastrofa, zaštita i spasavanja ljudi, materijalnih,

kulturnih i drugih dobara, prava i obaveze građana, udruženja, pravnih lica, organa jedinica lokalne

samouprave, autonomnih pokrajina i Republike Srbije, upravljanje vanrednim situacijama, funkcionisanje

civilne zaštite, rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje, međunarodna saradnja, inspekcijski

nadzor i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema smanjenja rizika od katastrofa

i upravljanja vanrednim situacijama. Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama je od posebnog interesa za Republiku Srbiju i predstavlja deo sistema nacionalne bezbednosti.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu ili tehničko-tehnološku nesreću čije posledice ugrožavaju

bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem

obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih

organa i službi;

2) elementarna nepogoda je pojava hidrološkog, meteorološkog, geološkog ili biološkog porekla,

prouzrokovana delovanjem prirodnih sila kao što su zemljotres, poplava, bujica, oluja, jaka kiša,

atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanja ili klizanja zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne

temperature vazduha, nagomilavanja leda na vodotoku, pandemija, epidemija zaraznih bolesti, epidemija

stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze


obimu;

3) tehničko-tehnološka nesreća je iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao

kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u

proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, kao što su požar, eksplozija,

havarija, saobraćajni udes u drumskom, rečnom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, udes u rudnicima i

tunelima, zastoj rada žičara za transport ljudi, rušenje brana, havarija na elektroenergetskim, naftnim i

gasnim postrojenjima, akcidenti pri rukovanju radioaktivnim i nuklearnim materijama, teško zagađenje

zemljišta, vode i vazduha, posledice ratnog razaranja i terorizma, a čije posledice mogu da ugroze


obimu;

4) smanjenje rizika od katastrofa je politika koja se uspostavlja i vodi u cilju sprečavanja novih i

smanjenja postojećih rizika kroz implementaciju integrisanih i inkluzivnih ekonomskih, socijalnih,

edukativnih, normativnih, zdravstvenih, kulturnih, tehnoloških, političkih i institucionalnih mera kojima

se jača otpornost i pripremljenost zajednice za odgovor i ublažavanje posledica od nastalih katastrofa

čime se postiže jačanje otpornosti zajednice;

5) upravljanje rizikom je skup mera i aktivnosti koje se sprovode u cilju implementacije politike

smanjenja rizika od katastrofa kao i administrativno operativnih i organizacionih veština i kapaciteta za

njihovo sprovođenje;

6) subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje su privredna društva i druga pravna lica koja

obavljaju poslove i raspolažu resursima od naročitog značaja za zaštitu i spasavanje, a koja su

odgovarajućom odlukom nadležnog organa proglašena subjektima od posebnog značaja;

7) vanredna situacija je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili

nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i

19

intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem

nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti

posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada;

8) upravljanje vanrednim situacijama obuhvata koordinaciju i rukovođenje subjektima i snagama sistema

zaštite i spasavanja u cilju organizovanog odgovora na katastrofe i brzog oporavka;

9) otpornost je sposobnost zajednice izložene opasnostima da odgovori na njih i oporavi se od posledica

katastrofa blagovremeno i na efikasan način, što podrazumeva i očuvanje i povraćaj osnovnih funkcija;

10) opasnost je potencijalno štetan fizički događaj, fenomen ili ljudska aktivnost koja može prouzrokovati

ugrožavanje života i zdravlja ljudi, oštećenje materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine ili društvene

i ekonomske poremećaje;

11) neposredna opasnost predstavlja stanje u kome postoji ozbiljna pretnja po život i zdravlje ljudi,

materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu i ima karakteristike izvesnosti. Neposredna opasnost se

najavljuje od strane organa koji je nadležan za odgovarajuću opasnost i najčešće prethodi proglašenju

vanredne situacije;

12) rizik označava kombinaciju verovatnoće da će se katastrofa desiti u određenom vremenskom

razdoblju i sa određenim negativnim posledicama;

13) procena rizika je utvrđivanje prirode i stepena rizika od potencijalne opasnosti, stanja ugroženosti i

posledica koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra;

14) prevencija obuhvata skup mera i aktivnosti za ublažavanje postojećih rizika kao i smanjenje rizika od

nastanka novih posledica katastrofe;

15) eksplozivni ostaci rata (u daljem tekstu: EOR) su eksplozivna sredstva i neeksplodirana ubojna

sredstva, sa ili bez upaljača, pripremljena za upotrebu ili upotrebljena odnosno ispaljena, lansirana,

izbačena, porinuta ili postavljena, a nisu izvršila svoju funkciju tj. nisu eksplodirala, napuštena ubojna

sredstva koja su ostavljena ili odbačena i sredstva zaostala posle eksplozije skladišta ubojnih sredstava

odnosno u procesu proizvodnje ubojnih sredstava;

16) vanredni događaj je nesreća izazvana dejstvom katastrofe koji može da ugrozi život i zdravlje ljudi,

materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu, a čije posledice je moguće sprečiti ili otkloniti redovnim

delovanjem nadležnog organa ili službi;

17) izloženost podrazumeva podložnost ljudi, životne sredine, materijalnih i kulturnih dobara

potencijalnim gubicima;

18) ranjivost podrazumeva karakteristike i okolnosti neke zajednice, sistema ili njene vrednosti, koje je

čine osetljivom na posledice opasnosti;

19) pripremljenost podrazumeva znanje i kapacitete koji se razvijaju za efikasan odgovor i obnovu od

katastrofa;

20) ublažavanje posledica je smanjenje ili ograničenje nepovoljnih uticaja ili posledica katastrofa nastalih

gubitkom života i zdravlja ljudi, fizičkim i psihičkim bolom, strahom ili gubitkom, nestankom,

umanjenjem imovine, ili sprečavanjem povećanja njene vrednosti, na prostoru koji je ugrožen nastalom

katastrofom;

21) tretman rizika predstavlja način postupanja sa identifikovanim, veoma visokim i visokim rizikom, u

smislu utvrđivanja aktivnosti za preduzimanje preventivnih mera za smanjenje rizika odnosno, pripremu

za spremnost i osposobljavanje snaga i subjekata za reagovanje u zaštiti i spasavanju od određene

opasnosti i preduzima se na osnovu procene rizika od katastrofa.

22) SEVESO kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera gde su opasne supstance

prisutne u jednom ili više postrojenja u jednakim ili većim količinama od propisanih u smislu

proizvodnje, korišćenja, skladištenja ili rukovanja opasnim supstancama, u skladu sa propisima kojima je

uređena zaštita životne sredine;

23) udes je događaj kao što je emisija, požar ili eksplozija koji nastane kao rezultat nekontrolisanog

razvoja događaja tokom rada privrednog društva i drugog pravnog lica koji dovodi do ozbiljne opasnosti

po zdravlje ljudi i životnu sredinu, odmah ili odloženo, unutar ili izvan privrednog društva i drugog

pravnog lica, a koji uključuje jednu ili više opasnih supstanci;

24) veliki udes podrazumeva udes u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine;

20

25) zainteresovana javnost je javnost na koju utiče ili može uticati donošenje odluke nadležnog organa ili

koja ima interesa u tome i bliže je definisana propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Svi termini, kojima su u ovom zakonu označena zanimanja, položaji, odnosno imenovanja, izraženi u

gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Načelo prioriteta

Član 3.

Smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni

prioritet. Svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofa bez ikakve diskriminacije, a zaštita i

spasavanje ljudskih života ima prioritet u odnosu na sve druge zaštitne i spasilačke aktivnosti.

Načelo integrisanog delovanja i međusektorske saradnje

Član 4.

Procene rizika i preventivne mere i aktivnosti koje se preduzimaju radi sprečavanja i smanjenja rizika od

katastrofa integrisane su u sektorske razvojne planove i programe u svim oblastima državne uprave.

Upravljanje rizikom od katastrofa zasniva se na međusobnoj koordinaciji i usklađenim procedurama i

planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši se uz međusektorsku saradnju i partnerstvo.

Načelo primarne uloge lokalnih zajednica

Član 5.

Jedinice lokalne samouprave imaju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa i tu ulogu

podržavaju sve nadležne državne i pokrajinske institucije.

Načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava

Član 6.

U zaštiti i spasavanju prvo se koriste snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave, a kada te

snage i sredstva nisu dovoljne, nadležni organ obezbeđuje upotrebu drugih snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije, uključujući policiju i Vojsku Srbije kada je to potrebno.

Načelo ravnopravnosti i zaštite ljudskih prava

Član 7.

Subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama posebno se staraju o

ostvarivanju principa ravnopravnosti polova i naročito vode računa da ni jedna odluka, mera ili radnja ne

podstiče ili dovodi do nepovoljnijeg položaja žena i njihovo ravnopravno učestvovanje u sistemu

smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Nadležni organi i drugi subjekti uključeni u sprovođenje mera i aktivnosti upravljanja rizikom od

katastrofa dužni su da dosledno vode računa o zaštiti ljudskih prava, rodnoj ravnopravnosti i posebno o

zaštiti siromašnih, starih, dece, osoba sa invaliditetom, izbeglih i raseljenih lica, kao i drugih ranjivih

grupa stanovništva. Mere i aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa moraju biti pristupačne i odnositi

se i na osobe sa invaliditetom, decu, stare i druga lica koja su posebno izložena riziku.

Načelo participativnosti i solidarnosti

Član 8.

Pravo ugroženih građana je da učestvuju u osmišljavanju sadržaja i implementaciji aktivnosti na

smanjenju rizika od katastrofa, kao i pravo da učestvuju u predlaganju, preduzimanju i izvršavanju

određenih mera, zadataka i aktivnosti u zaštiti i spasavanju i izraze svoje potrebe u sredstvima pomoći.

Građani koji su pogođeni posledicama katastrofa imaju pravo na pomoć u skladu sa svojim potrebama i

prioritetima koje pružaju humanitarne i druge registrovane organizacije u skladu sa zakonom, a ukoliko

su pretrpeli veću materijalnu štetu imaju i pravo na državnu pomoć, u skladu sa posebnim zakonom.

21

Načelo informisanja javnosti

Član 9.

Nadležni organi blagovremeno i potpuno informišu javnost o rizicima od katastrofa, relevantnim

podacima i merama za zaštitu od njihovih posledica, kao i o drugim merama koje se preduzimaju radi

upravljanja rizikom od katastrofa.

II. SISTEM SMANjENjA RIZIKA OD KATASTROFA I UPRAVLjANjA VANREDNIM

SITUACIJAMA

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

Član 10.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama je deo sistema nacionalne

bezbednosti i predstavlja integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata ovog sistema na

sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica katastrofa, uključujući i mere oporavka od tih posledica.

Smanjenje rizika od katastrofa

Član 11.

Smanjenje rizika od katastrofa obuhvata sistem mera i aktivnosti utvrđenih Nacionalnom strategijom iz

oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, Nacionalnim programom

upravljanja rizikom od katastrofa, zakonom kojim se propisuje obnova nakon elementarne i druge

nepogode, zakonom i drugim aktima, u cilju sprečavanja novih i smanjenja postojećih rizika kroz

implementaciju ekonomskih, socijalnih, edukativnih, normativnih, zdravstvenih, kulturnih, tehnoloških,

političkih i institucionalnih mera kojima se jača otpornost i pripremljenost zajednice za odgovor i

ublažavanje posledica od nastalih katastrofa čime se postiže jačanje otpornosti zajednice.

Smanjenje rizika od katastrofa, između ostalog, podrazumeva:

1) precizno identifikovanje, redovnu procenu i praćenje rizika od katastrofa radi njihove kontrole;

2) smanjenje dejstva faktora koji uzrokuju ili uvećavaju rizike od katastrofa putem odgovornog i

odgovarajućeg upravljanja životnom sredinom, zemljištem, vodama i drugim prirodnim resursima,

planskog korišćenja zemljišta i preduzimanjem odgovarajućih tehničkih i drugih mera;

3) ublažavanje štetnih posledica na osnovu što potpunijeg razumevanja rizika od njih, planiranja njihovog

sprečavanja i povećanja spremnosti za reagovanje i efikasan odgovor;

4) obnovu nakon katastrofe u skladu sa načelom izgradnje boljeg sistema, koji će infrastrukturu i društvo

u celini učiniti otpornijim na buduće katastrofe;

5) investiranje u prevenciju i smanjenje rizika od katastrofa kroz podsticanje javnog i privatnog ulaganja i

preduzimanja strukturnih i nestrukturnih mera;

6) izgradnju kulture bezbednosti i otpornosti pojedinaca i zajednice na katastrofe;

7) intenzivnu međusobnu saradnju svih nadležnih institucija na svim nivoima vlasti, kao i partnerstvo sa

privatnim i javnim preduzećima, drugim pravnim licima, preduzetnicima, organizacijama civilnog društva

i svim zainteresovanim građanima koji mogu pružiti doprinos smanjenju rizika od katastrofa;

8) uspostavljanje preciznih procedura za razmenu informacija i iskustava od značaja za smanjenje rizika i

za efikasno pružanje i primanje međunarodne operativne i humanitarne pomoći radi otklanjanja posledica

katastrofe i početne obnove pogođenih područja; 9) praćenje klimatskih promena i prilagođavanje zajednice na očekivane posledice.

Strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

Član 12.

Strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama (u daljem tekstu: Strategija)

je osnovni strateški dokument kojim se utvrđuje politika i usmeravaju aktivnosti državnih organa i drugih

subjekata u upravljanju rizikom od katastrofa, određuju smernice za angažovanje ljudskih i materijalnih

resursa, kao i razvoj normativnog i institucionalnog okvira u cilju smanjenja rizika i efikasnog odgovora

na izazove katastrofa.

22

Strategija se donosi na nivou Republike. Strategiju i akcioni plan za njeno sprovođenje donosi Vlada.

Subjekti i snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

Član 13.

Subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama su organi državne

uprave, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javne službe, privredna društva i

druga pravna lica i preduzetnici, organizacije civilnog društva, obrazovne ustanove i naučno istraživačke

organizacije, javne agencije i drugi koji, u skladu sa zakonom, drugim opštim aktima, planovima,

programima i drugim dokumentima učestvuju u utvrđivanju mera i aktivnosti od značaja za smanjenje

rizika i upravljanje vanrednim situacijama.

Jedinstvo delovanja subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

na nivou Republike Srbije obezbeđuje se preko Nacionalne platforme za smanjenje rizika.

Snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama su štabovi za vanredne

situacije, jedinice civilne zaštite, vatrogasno-spasilačke jedinice, Služba 112, Policija, Vojska Srbije,

Crveni krst Srbije, Gorska služba spasavanja, Vatrogasni savez Srbije, Savez radio amatera Srbije,

poverenici, odnosno zamenici poverenika civilne zaštite, građani, udruženja građana i organizacije čija je delatnost od posebnog interesa za razvoj i funkcionisanje sistema.

Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa

Član 14.

Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa (u daljem tekstu: Nacionalna platforma) je

platforma za razmatranje i definisanje pitanja od najvećeg značaja za sistem smanjenja rizika od

katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, koja obezbeđuje razmenu mišljenja, znanja, inovacija, i

iskustava iz oblasti smanjenja rizika, predlaže mere i aktivnosti politike smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanja vanrednim situacijama, razmatra razvojne strategije, planove i programe koji su od interesa za

smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama i jača mehanizme saradnje i koordinacije na

nacionalnom i međunarodnom nivou.

Republički štab za vanredne situacije ima ulogu Nacionalne platforme.

U radu Nacionalne platforme, pored članova Republičkog štaba za vanredne situacije učestvuju i

predstavnici akademske zajednice, lokalne samouprave i organizacija civilnog društva kao i drugi subjekti

sistema smanjenja rizika od katastrofa.

Procena rizika od katastrofa

Član 15.

Procenom rizika od katastrofa identifikuju se vrsta, karakter i poreklo pojedinih rizika od nastupanja

katastrofa, stepen ugroženosti, faktori koji ih uzrokuju ili uvećavaju stepen moguće opasnosti, posledice

koje mogu nastupiti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra, obavljanje

javnih službi i privrednih delatnosti, kao i druge pretpostavke od značaja za odvijanje uobičajenih

životnih, ekonomskih i socijalnih aktivnosti.

Procenu rizika od katastrofa izrađuju i donose Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne

samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja;

privredna društva, zdravstvene ustanove izuzev apoteka; predškolske i školske ustanove i fakulteti za sve

objekte u kojima borave deca, odnosno objekte u kojima se odvija nastava; ustanove socijalne zaštite za

objekte u kojima borave korisnici.

Privredna društva i druga pravna lica koja u svom sastavu imaju organizacione celine čiji su kapaciteti,

obim i značaj delatnosti od posebnog značaja za privredu Republike Srbije iz oblasti energetike,

telekomunikacija, rudarstva i saobraćaja, izrađuju Procenu rizika i za te organizacione celine.

Procenu rizika izrađuju i donose i pravna lica koja upravljaju poslovnim, trgovačkim, sportskim,

ugostiteljskim i smeštajnim objektima i objektima za razonodu kapaciteta više od 100 lica, a ako su

objekti namenjeni za boravak dece do 14 godina, nezavisno od kapaciteta.

23

Privredna društva i druga pravna lica koja nisu obuhvaćena st. 2–4. ovog člana izrađuju svoju procenu

rizika od katastrofa na osnovu preporuke štaba za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave

zasnovane na proceni rizika od katastrofa jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze.

Procenu rizika od katastrofa Republike Srbije usvaja Vlada, na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova

(u daljem tekstu: Ministarstvo).

Subjekti iz st. 2–4. ovog člana procenu rizika od katastrofa donose po pribavljenoj saglasnosti

Ministarstva.

Procena rizika od katastrofa se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se

ponovo izrađuje i donosi na svake tri godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i

ranije, odnosno ukoliko se pojavio novi rizik ili se postojeći rizik povećao ili smanjio.

Plan smanjenja rizika od katastrofa

Član 16.

Planom smanjenja rizika od katastrofa utvrđuju se konkretne preventivne, organizacione, tehničke,

finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere i aktivnosti koje su nadležni državni organi i

drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju

smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica.

Plan smanjenja rizika od katastrofa se izrađuje i donosi za teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan

smanjenja rizika od katastrofa), autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i

jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa).

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u

odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.

Nosioci izrade Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastrofa su organi državne uprave u čijoj su

nadležnosti opasnosti identifikovane u Proceni rizika od katastrofa Republike Srbije.

Nosioci izrade pokrajinskih planova smanjenja rizika od katastrofa i lokalnih planova smanjenja rizika od

katastrofa su nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa donosi Vlada na predlog Ministarstva.

Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa, odnosno lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa,

donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se donose za period od tri godine. Sadržaj i način izrade plana

smanjenja rizika od katastrofa propisuje Vlada.

Plan zaštite i spasavanja

Član 17.

Planom zaštite i spasavanja se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica katastrofa,

snage i sredstva subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama,

njihovo organizovano i koordinirano angažovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i

spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život.

Plan zaštite i spasavanja obavezno sadrži sledeće celine:

1) rano upozoravanje i pripravnost (spremnost);

2) mobilizacija i aktiviranje;

3) zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti;

4) mere civilne zaštite;

5) upotreba snaga i subjekata zaštite i spasavanja.

Plan zaštite i spasavanja izrađuje se na osnovu procene rizika i usvaja najkasnije 90 dana nakon usvajanja

procene rizika, a redovno se usklađuje sa izmenama procene rizika.

Plan zaštite i spasavanja Republike Srbije izrađuje Ministarstvo u saradnji sa drugim ministarstvima,

posebnim organizacijama i drugim pravnim licima, a donosi Vlada.

Plan zaštite i spasavanja autonomne pokrajne i plan zaštite i spasavanja jedinica lokalne samouprave

donose nadležni organi autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po pribavljenoj

saglasnosti Ministarstva, na predlog nadležnog štaba.

24

Plan zaštite i spasavanja se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se

ponovo izrađuje i donosi svake treće godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije

u skladu sa procenom rizika od katastrofa.

Plan zaštite i spasavanja su dužni da izrade i donesu svi subjekti koji imaju obavezu izrade procene rizika

od katastrofa.

Plan zaštite i spasavanja se primenjuje i u ratnom i vanrednom stanju.

Sadržaj, način izrade i obaveze subjekata u vezi sa izradom procene rizika od katastrofa i planova zaštite i

spasavanja propisuje Vlada.

Metodologiju, način izrade i sadržaj procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja propisuje

ministar nadležan za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: ministar).

Delovi procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja mogu biti označeni odgovarajućom oznakom stepena tajnosti u skladu sa zakonom.

Eksterni plan zaštite od velikog udesa

Član 18.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi SEVESO kompleks višeg reda,

dužan je da izradi i donese eksterni plan zaštite od velikog udesa sa merama koje treba preduzeti izvan

kompleksa, u roku koji ne može biti duži od dve godine od trenutka prijema neophodnih informacija

dostavljenih od strane operatera SEVESO kompleksa, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita

životne sredine. Eksterni plan zaštite od velikog udesa se izrađuje u cilju:

1) ograničavanja i kontrole incidenata na takav način da se efekti svedu na najmanju meru i da se ograniči

šteta po ljudsko zdravlje, životnu sredinu i imovinu;

2) sprovođenja neophodnih mera radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od efekata velikog udesa;

3) prenošenje neophodnih informacija javnosti i relevantnim nadležnim službama ili organima u oblasti u

kojoj se SEVESO kompleks višeg reda nalazi;

4) obezbeđivanja povratka u pređašnje stanje i čišćenja životne sredine nakon velikog udesa.

Eksterni plan zaštite od velikog udesa obavezno sadrži sledeće podatke:

1) imena ili dužnosti lica ovlašćenih za pokretanje postupaka za slučaj vanrednih situacija, kao i lica

ovlašćenih za vođenje i koordinaciju aktivnosti ublažavanja posledica izvan SEVESO kompleksa;

2) način primanja ranog upozorenja o incidentima i postupke upozoravanja i pozivanja pomoći;

3) koordinaciju sredstava neophodnih za sprovođenje eksternog plana zaštite od velikog udesa;

4) način pružanja pomoći pri akciji ublažavanja posledica na SEVESO kompleksu;

5) način ublažavanja posledica van SEVESO kompleksa, uključujući i odgovor na scenario najgoreg

mogućeg udesa definisan u Izveštaju o bezbednosti, kao i razmatranje mogućih domino efekata,

uključujući i one koji imaju uticaje na životnu sredinu;

6) sistem i postupak obaveštavanja javnosti, susednih SEVESO kompleksa ili postrojenja koja nisu

SEVESO kompleksi, o specifičnim informacijama o udesu i obrascima ponašanja koje bi trebalo usvojiti;

7) sistem i postupak obaveštavanja nadležnih službi drugih država u slučaju velikog udesa s mogućim

prekograničnim posledicama.

Operater kompleksa na kom su mogući domino efekti velikog udesa je dužan da pruži informacije o

mogućim domino efektima potrebne za izradu eksternog plana zaštite od velikog udesa, kao i da sarađuje

sa nadležnim organom koji izrađuje eksterni plan zaštite od velikog udesa, u informisanju javnosti i

susednih postrojenja koja nisu SEVESO kompleksi.

Nadležni organ koji izrađuje eksterni plan zaštite od velikog udesa dužan je da, u skladu sa zakonom,

zainteresovanoj javnosti omogući rani javni uvid i davanje mišljenja na eksterni plan zaštite od velikog

udesa i u toku usvajanja i u toku budućih većih izmena i dopuna eksternog plana zaštite od velikog udesa.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vrši kontrolu i testiranje eksternih planova zaštite od velikog

udesa najmanje jednom u tri godine i, ukoliko je potrebno, menja ih i dopunjuje periodično.

Izmene i dopune eksternog plana od velikog udesa moraju da uzmu u obzir promene na SEVESO

kompleksima, promenama u svim relevantnim službama koje učestvuju u odgovoru na udes, nova

tehnička znanja u vezi odgovora na udes.

25

Ministarstvo može izuzeti od obaveze izrade eksternog Plana zaštite od velikog udesa nadležni organ za

donošenje tog plana, a na osnovu mišljenja ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine da kompleks

ne može da izazove opasnost od velikog udesa izvan kompleksa, kao i na osnovu informacija iz Izveštaja

o bezbednosti za odgovarajući kompleks, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Izuzetno od odredbe iz prethodnog stava ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine može da dostavi

Ministarstvu novo mišljenje o potrebi izrade eksternog Plana zaštite od velikog udesa, usled izmena

Izveštaja o bezbednosti nastalih zbog promena na kompleksu.

Nadležni štab za vanredne situacije dužan je da, bez odlaganja, primeni eksterni plan zaštite od velikog

udesa kada dođe do velikog udesa ili kada dođe do nekontrolisanog razvoja događaja za koji se može

očekivati da će dovesti do velikog udesa. Eksterni planovi zaštite od velikog udesa dostavljaju se

Ministarstvu na saglasnost i sastavni su deo planova zaštite i spasavanja jedinice lokalne samouprave.

Ovlašćenje i licenca za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja

Član 19.

Procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja izrađuju privredna društva odnosno druga pravna

lica koja imaju ovlašćenje za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja i imaju u

stalnom radnom odnosu zaposlena lica koja poseduju licencu za izradu procene rizika od katastrofa i

plana zaštite i spasavanja.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaće se privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje u

stalnom radnom odnosu ima najmanje tri zaposlena lica koja poseduju licencu za izradu procene rizika od

katastrofa i plana zaštite i spasavanja i koje ispunjava organizaciono-tehničke uslove.

Licenca za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja izdaće se licu koje ima:

1) najmanje visoku stručnu spremu i stečenih 240 ESP bodova (master-akademske, specijalističke

akademske, specijalističke strukovne, odnosno osnovne akademske studije u trajanju od najmanje četiri

godine);

2) završenu obuku za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja i

3) položen poseban stručni ispit za izradu procene rizika i plana zaštite i spasavanja.

Rok važenja ovlašćenja za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja i licence za

izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja je pet godina.

Ovlašćenje za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja i licencu za izradu procene

rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja izdaje Ministarstvo.

Ministarstvo će oduzeti ovlašćenje za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja

privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da ne

ispunjava uslove predviđene zakonom.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim ovlašćenjima za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite

i spasavanja i licencama za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja.

Organizaciono-tehničke uslove koje moraju ispunjavati pravna lica za izdavanje ovlašćenja za izradu

procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja propisuje ministar.

Program i način polaganja stručnog ispita, visinu naknade za rad ispitne komisije, izgled i način izdavanja

licence za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja iz stava 1. ovog člana, propisuje

ministar.

Ovlašćenje za izradu plana zaštite od udesa

Član 20.

Plan zaštite od udesa izrađuju privredna društva, odnosno druga pravna lica koja imaju ovlašćenje za

izradu plana zaštite od udesa.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaće se privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu koje ima

u stalnom radnom odnosu najmanje tri zaposlena lica koja imaju visoku stručnu spremu iz oblasti

prirodno-matematičkih nauka, odnosno hemijskih nauka i tehničko-tehnoloških nauka, odnosno

tehnološkog inžinjerstva i elektrotehničkog i računarskog inžinjerstva (osnovne master-akademske,

specijalističke akademske, specijalističke strukovne, odnosno osnovne akademske studije u trajanju od

najmanje četiri godine) i koje ispunjava organizaciono tehničke uslove.

26

Rok važenja ovlašćenja za izradu plana zaštite od udesa je pet godina.

Ovlašćenje za izradu plana zaštite od udesa izdaje Ministarstvo.

Ministarstvo će oduzeti ovlašćenje za izradu plana zaštite od udesa privrednom društvu, odnosno drugom

pravnom licu ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da ne ispunjava uslove predviđene zakonom.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim ovlašćenjima za izradu plana zaštite od udesa.

Organizaciono-tehničke uslove koje moraju ispunjavati pravna lica za izdavanje ovlašćenja za izradu

plana zaštite od udesa propisuje ministar.

Obuka za izdavanje licence

Član 21.

Obuku za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i

spasavanja organizuju i sprovode pravna lica koja su ovlašćena za organizovanje i sprovođenje ove obuke

od strane Ministarstva.

Pravna lica iz stava 1. ovog člana organizuju polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika

od katastrofa i plana zaštite i spasavanja pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar.

Ovlašćenje za organizovanje i sprovođenje obuke iz stava 1. ovog člana izdaće se privrednom društvu

odnosno drugom pravnom licu koje ima:

1) najmanje tri zaposlena lica koja poseduju licencu za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i

spasavanja;

2) obezbeđene odgovarajuće materijalno-tehničke uslove za organizaciju i sprovođenje obuke;

3) plan i program obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i

plana zaštite i spasavanja koji odobrava Ministarstvo.

Bliže uslove iz stava 3. ovog člana koje moraju ispunjavati pravna lica za izdavanje ovlašćenja za

organizovanje i sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od

katastrofa i plana zaštite i spasavanja, način izrade i sadržaj plana i programa ove obuke propisuje

ministar.

Ovlašćenje za organizovanje i sprovođenje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu

procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja će se oduzeti ukoliko se u toku inspekcijskog

nadzora utvrdi da nisu ispunjeni uslovi predviđeni zakonom, odnosno ukoliko se obuke ne sprovode u skladu sa odobrenim planom i programom.

Registar rizika od katastrofa

Član 22.

Registar rizika od katastrofa (u daljem tekstu: Registar rizika) je interaktivna, elektronska, geografsko-

informaciona baza podataka za teritoriju Republike Srbije koju vodi Ministarstvo u saradnji sa nadležnim

organima državne uprave, drugim državnim organima i imaocima javnih ovlašćenja.

Registar rizika sadrži podatke od značaja za upravljanje rizikom i to:

1) fizičko-geografske podatke o prostoru zahvaćenom rizikom;

2) podatke o broju i strukturi, kao i izloženosti i ranjivosti stanovništva, koje može biti pogođeno

nastupanjem katastrofe;

3) podatke o stambenim zgradama i zgradama druge namene, infrastrukturnim i drugim objektima,

njihovoj izloženosti i ranjivosti;

4) podatke o ranijim katastrofama i njihovim posledicama;

5) opis i karakteristike opasnosti;

6) druge podatke od značaja za smanjenje rizika.

Registar rizika je javan, osim u pogledu podataka koji uživaju zaštitu po posebnim propisima.

Subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama su dužni da

Ministarstvu dostavljaju ažurne podatke potrebne za izradu Registra rizika, bez naknade.

Obaveze subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u postupku

izrade Registra rizika, način izrade Registra rizika i unos podataka bliže uređuje Vlada. Sadržinu, način uspostavljanja i održavanja Registra rizika propisuje ministar.

27

Zone neposrednog rizika

Član 23.

Zone neposrednog rizika su geografske prostorne celine u kojima postoji veoma visok stepen izvesnosti

da će nastupiti katastrofa i da će njene posledice biti dugotrajne i teško otklonjive, a mere zaštite i

spasavanja znatno otežane. U zonama neposrednog rizika zabranjene su aktivnosti koje izazivaju nove ili

uvećavaju postojeće faktore rizika (iskopi i drugi zemljani radovi, izgradnja i postavljanje objekata i dr.),

kao i aktivnosti povodom kojih se ljudi i materijalna i kulturna dobra mogu izložiti teškim posledicama

(odlaganje stvari, parkiranje, okupljanje većeg broja ljudi, manifestacije i dr.), osim po prethodno

pribavljenoj dozvoli Ministarstva. Odluku o utvrđivanju zone neposrednog rizika na osnovu usvojene

Procene rizika od katastrofa Republike Srbije donosi Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne

situacije. Kriterijume i način određivanja zone neposrednog rizika propisuje Vlada.

III. PRAVA I DUŽNOSTI SUBJEKATA SISTEMA SMANjENjA RIZIKA OD KATASTROFA I

UPRAVLjANjA VANREDNIM SITUACIJAMA

Vlada

Član 24.

U sistemu smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama Vlada obezbeđuje

izgradnju, razvoj i plansko povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstvenu celinu, usmerava i

usklađuje rad organa državne uprave na sprovođenju mera i aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanja vanrednim situacijama i donosi akte u skladu sa zakonom i preduzima druge mere iz svoje

nadležnosti u ovoj oblasti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova

Član 25.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u

vanrednim situacijama u Ministarstvu se obrazuje posebna organizaciona jedinica (u daljem tekstu:

Nadležna služba).

Ministarstvo u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama:

1) izrađuje i predlaže Strategiju;

2) izrađuje i predlaže Akcioni plan za sprovođenje Strategije;

3) koordinira izradu Procene rizika od katastrofa Republike Srbije i Plana zaštite i spasavanja Republike

Srbije;

4) izrađuje i predlaže Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa;

5) uspostavlja i vodi Registar rizika od katastrofa u Republici Srbiji;

6) daje saglasnost na procene rizika, planove zaštite i spasavanja i planove zaštite od udesa;

7) organizuje, planira i sprovodi obuku snaga i subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanja vanrednim situacijama;

8) u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane i ministarstvom nadležnim za poslove

telekomunikacija preduzima mere u cilju organizovanja i obezbeđenja telekomunikacionih i

informacionih sistema za potrebe rukovođenja i koordinacije u vanrednim situacijama i prenosa podataka

i informacija i njihovu zaštitu;

9) objedinjava i vodi jedinstvenu informacionu bazu podataka o ljudskim i materijalno-tehničkim

resursima subjekata i snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

10) obrazuje, obučava, oprema, mobiliše i angažuje specijalizovane jedinice civilne zaštite za teritoriju

Republike Srbije;

11) inicira naučna istraživanja u ovoj oblasti;

12) neposredno učestvuje u programima, projektima i drugim aktivnostima za unapređenje sistema iz

oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednim situacijama;

13) naređuje delimičnu mobilizaciju jedinica civilne zaštite na republičkom nivou;

14) neposredno sarađuje, razmenjuje informacije i podatke sa službama iste delatnosti drugih zemalja i

međunarodnim organizacijama;

28

15) ostvaruje međunarodnu saradnju u ovoj oblasti;

16) koordinira primanje i pružanje međunarodne pomoći;

17) planira i sprovodi održivo finansiranje materijalno-tehničkog opremanja, nabavki, donacija i projekata

u cilju obezbeđenja funkcionisanja i unapređivanja sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja

vanrednim situacijama;

18) stara se o organizaciji i funkcionisanju mera civilne zaštite;

19) sprovodi mere za zaštitu i spasavanje lica i imovine ugroženih katastrofama;

20) prikuplja i obrađuje podatke i informacije o katastrofama, vrši razmenu informacija i podataka sa

nadležnim službama drugih država ili međunarodnim organizacijama o opasnostima, udesima sa

prekograničnim efektima, katastrofama i drugim nesrećama;

21) organizuje i vrši rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje u slučaju katastrofe;

22) organizuje i upravlja jedinstvenim sistemom za javno uzbunjivanje u Republici Srbiji;

23) daje saglasnost na projektnu dokumentaciju sistema za javno uzbunjivanje;

24) vrši poslove planiranja, organizovanja, obučavanja, upotrebe i kontrole snaga sistema smanjenja

rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

25) organizuje i sprovodi izviđanje, obeležavanje, pronalaženje, iskopavanje, identifikaciju, uklanjanje,

transport, skladištenje i uništavanje EOR;

26) obezbeđuje učešće policije i drugih organizacionih jedinica u sprovođenju mera i aktivnosti

predviđenih ovim zakonom;

27) priprema i sprovodi bezbednosnu zaštitu prostora, infrastrukture i objekata od značaja za

preduzimanje mera i izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja;

28) obavlja i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

Član 26.

U uslovima kada druge snage i sredstva sistema nisu dovoljne za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i

drugih dobara od posledica katastrofa, na zahtev Republičkog štaba za vanredne situacije, Ministarstvo

odbrane obezbeđuje učešće svojih organizacionih jedinica, komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije za

pružanje pomoći u zaštiti i spasavanju, u skladu sa zakonom, osim u ratnom i vanrednom stanju.

Kada u zaštiti i spasavanju učestvuju jedinice Vojske Srbije, njima komanduju njihove nadležne starešine,

u skladu sa zaključcima i preporukama štaba za vanredne situacije koji rukovodi i koordinira zaštitom i

spasavanjem.

Ministarstva i drugi organi državne uprave

Član 27.

Organi državne uprave, u okviru utvrđenog delokruga, u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanja vanrednim situacijama:

1) se staraju o obezbeđenju doslednog usklađivanja svih opštih i planskih akata koje donose ili

pripremaju, sa politikom u ovoj oblasti;

2) pravovremeno izveštavaju Ministarstvo o uočenim pojavama i problemima od značaja za ovu oblast,

kao i o podacima od značaju za procenu postojećih rizika, o pojavi novih rizika i pretnji i o drugim

činjenicama;

3) planiraju, organizuju i obezbeđuju funkcionisanje svoje delatnosti u vanrednim situacijama;

4) učestvuju u izradi Strategije, Nacionalnog plana smanjenja rizika od katastrofa, Plana zaštite i

spasavanja Republike Srbije i drugih planskih i programskih dokumenata;

5) učestvuju u izradi Procene rizika od katastrofa Republike Srbije iz svog delokruga i dostavljaju je

Ministarstvu, osim Ministarstva odbrane; 6) obavljaju i druge poslove utvrđene zakonom.

29

Autonomna pokrajina

Član 28.

Autonomna pokrajina u okviru svog delokruga u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja

vanrednim situacijama:

1) se stara o obezbeđenju doslednog usklađivanja svih opštih i planskih akata koje donose ili pripremaju,

sa politikom u ovoj oblasti;

2) donosi akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeđuje

njeno sprovođenje;

3) planira i obezbeđuje budžetska sredstva namenjena za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje


4) obrazuje pokrajinski štab za vanredne situacije;

5) uspostavlja situacioni centar u skladu sa aktom o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, a u

zavisnosti od tehničkih i materijalnih mogućnosti;

6) usvaja godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu pokrajinskog štaba za vanredne situacije;

7) izrađuje i donosi procenu rizika, pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa i plan zaštite i

spasavanja;

8) određuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje za autonomnu pokrajinu, na predlog

štaba za vanredne situacije;

9) obezbeđuje telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja, kao i

uključivanje u telekomunikacioni i informacioni sistem Službe 112 i povezuju se sa njim;

10) pravovremeno izveštava Ministarstvo i druge nadležne državne organe o uočenim pojavama i

problemima od značaja za smanjenje rizika, o podacima od značaju za procenu postojećih rizika, o pojavi

novih rizika i pretnji i o drugim činjenicama koje su relevantne za ovu oblast; 11) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.

Jedinica lokalne samouprave

Član 29.

Jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti, u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanja vanrednim situacijama:

1) donosi akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave, na

predlog nadležnog štaba i obezbeđuje njeno sprovođenje;

2) izrađuje i donosi procenu rizika, lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa, plan zaštite i spasavanja i

eksterni plan zaštite od velikog udesa ukoliko se na njenoj teritoriji nalazi SEVESO kompleks višeg reda;

3) obrazuje štab za vanredne situacije;

4) određuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje jedinice lokalne samouprave na predlog

nadležnog štaba;

5) planira i obezbeđuje budžetska sredstva namenjena za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje


6) obrazuje jedinice civilne zaštite;

7) uspostavlja situacioni centar u skladu sa aktom o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, a u

zavisnosti od tehničkih i materijalnih mogućnosti;

8) izrađuje studiju pokrivenosti sistema za javno uzbunjivanje za svoju teritoriju (akustičku studiju) i stara

se o održavanju, nabavci i postavljanju akustičkih izvora (sirena) i ostale opreme u okviru jedinstvenog

sistema za javno uzbunjivanje u Republici Srbiji;

9) sarađuje sa susednim jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju mera i aktivnosti od značaja za

smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama;

10) preduzima hitne i preventivne mere u cilju smanjenja rizika od katastrofa;

11) usvaja godišnji plan rada i godišnji izveštaj o radu štaba za vanredne situacije;

12) obavljaju i druge poslove utvrđene zakonom.

Jedinica lokalne samouprave može izrađivati sopstvenu procenu rizika, plan zaštite i spasavanja i eksterni

plan zaštite od velikog udesa ukoliko ima najmanje jedno zaposleno lice u stalnom radnom odnosu koje

30

poseduje licencu. Sva prava i obaveze predviđene ovim zakonom za jedinice lokalne samouprave odnose

se i na gradske opštine grada Beograda. Jedinice lokalne samouprave uspostavljaju oblike međusobne

saradnje i udruživanja u cilju pružanja pomoći, razmene iskustava i zajedničkog planiranja i preduzimanja

mera i aktivnosti iz okvira svojih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom. Jedinice lokalne samouprave

ostvaruju saradnju sa regijama i opštinama susednih zemalja, u skladu sa zakonom. Nadležna služba i

drugi nadležni državni i pokrajinski organi dužni su da jedinicama lokalne samouprave pružaju stručnu i

drugu pomoć i podršku u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u skladu sa svojim nadležnostima

i mogućnostima.

Privredna društva i druga pravna lica

Član 30.

Svako privredno društvo i drugo pravno lice dužno je da, u okviru svoje delatnosti preduzima sve mere

prevencije i smanjenja rizika, kao i da se odazove zahtevu nadležnog štaba i uzme učešće u sprovođenju

mera zaštite i spasavanja. Troškovi nastali učešćem pravnih lica iz stava 1. ovog člana u sprovođenju

mera zaštite i spasavanja, nadoknađuju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, pokrajine i Republike,

u zavisnosti od toga koji štab za vanredne situacije je uputio zahtev za angažovanje. Privredna društva i

druga pravna lica su dužna da, bez naknade, dostave Ministarstvu, autonomnoj pokrajini i jedinicama

lokalne samouprave odnosno pravnim licima koja su angažovana na izradi procene rizika od katastrofa i

plana zaštite i spasavanja, podatke neophodne za izradu ovih dokumenata.

Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje

Član 31.

Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje su privredna društva i druga pravna lica koja se bave

delatnošću iz oblasti: telekomunikacija, rudarstva i energetike, transporta, meteorologije, hidrologije,

seizmologije, zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti, zaštite životne sredine, vodoprivrede,

šumarstva i poljoprivrede, zdravstva, zbrinjavanja lica, veterine, komunalne delatnosti, građevinarstva,

ugostiteljstva, i drugi koji raspolažu resursima za smanjenje rizika od katastrofa.

Subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje Republike Srbije, određuje Vlada na predlog

Ministarstva. Subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje autonomne pokrajine, određuje izvršni

organ autonomne pokrajine. Subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje jedinice lokalne

samouprave, određuje izvršni organ jedinice lokalne samouprave.

Štab za vanredne situacije može staviti u pripravnost ili angažovati subjekte od posebnog značaja u

vanrednoj situaciji, kao i za potrebe vežbi civilne zaštite kada vanredna situacija nije proglašena.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, a usled hitnosti sprovođenja mera zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih

dobara, rukovodilac Nadležne službe može izvršiti angažovanje subjekata od posebnog značaja za zaštitu

i spasavanje Republike Srbije, odnosno odobriti njihovo angažovanje na zahtev pokrajinskog, gradskog ili

opštinskog štaba za vanredne situacije.

Vlada, izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, sa

subjektima iz stava 1. ovog člana ugovorom uređuju troškove stavljanja u pripravnost odnosno

angažovanja subjekata od posebnog značaja, koji se nadoknađuju po tržišnim cenama.

Troškovi stavljanja u pripravnost odnosno angažovanja padaju na teret budžeta jedinice lokalne

samouprave, pokrajine i Republike, u zavisnosti od toga koji štab za vanredne situacije je naredio

pripravnost odnosno izvršio angažovanje. Na određivanje i angažovanje subjekata od posebnog značaja

ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Posebne obaveze pravnih lica koja obavljaju određene delatnosti

Član 32.

Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici elektronskih komunikacionih mreža i

informacionih sistema i veza, stavljaju na raspolaganje korišćenje tih sistema za potrebe zaštite i

spasavanja, po naredbi nadležnog štaba.

Pravna lica – operateri javnih komunikacionih mreža i javno dostupnih telefonskih usluga moraju

omogućiti svim korisnicima besplatne pozive prema jedinstvenom broju za hitne službe 112 uključujući i

pozive iz javnih telefonskih govornica.

31

Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici zaliha vode, hrane, medicinskih sredstava i

lekova, energenata, odeće, obuće, građevinskih i drugih proizvoda neophodnih za izvršavanje zadataka

zaštite i spasavanja, dužna su da ova sredstva stave na raspolaganje za potrebe zaštite i spasavanja, po

naredbi nadležnog štaba.

Vlasnici i korisnici nepokretnih stvari dužni su da omoguće da se na njihovim nepokretnostima sprovode

radovi neophodni za zaštitu i spasavanje, po naredbi nadležnog štaba, uz pravo na naknadu koja se isplaćuje po tržišnim cenama.

Humanitarne organizacije i udruženja

Član 33.

U okviru svoje redovne delatnosti humanitarne organizacije i udruženja učestvuju u pripremi i

sprovođenju zadataka zaštite i spasavanja i pružanja pomoći stanovništvu pogođenom posledicama

katastrofa, u skladu sa ovim zakonom.

Kao subjekti od posebnog značaja, Crveni krst Srbije, Gorska služba spasavanja i Vatrogasni savez

Srbije, pomažu nadležnim državnim organima u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, a u skladu sa

javnim ovlašćenjima i svojim programskim aktivnostima.

U slučaju angažovanja u akcijama zaštite i spasavanja članovi humanitarne organizacije i udruženja, imaju status pripadnika civilne zaštite.

Udruženja i organizacije civilnog društva

Član 34.

Udruženja i druge organizacije civilnog društva imaju pravo da, pored dobijanja informacija iz člana 36.

stav 1. ovog zakona, razmatraju pitanja od značaja za smanjenje rizika od katastrofa, upućuju o tome

predloge nadležnim državnim, pokrajinskim i lokalnim organima i dobiju odgovor od njih, kao i da budu

priznate kao partneri organa javnih vlasti u kreiranju i realizaciji politike smanjenja rizika od katastrofa.

Udruženja i druge organizacije civilnog društva doprinose izgradnji kulture prevencije rizika i podizanju

svesti o potrebi jačanja spremnosti i otpornosti pojedinaca i društva na nastupanje posledica katastrofa.

Visokoškolske ustanove i naučno-istraživačke organizacije

Član 35.

Visokoškolske ustanove i druge organizacije koje se bave naučno-istraživačkim radom angažuju se u

sprovođenju zadataka zaštite i spasavanja i smanjenja rizika od katastrofa kroz učešće u štabovima,

stručno-operativnim timovima i operativnim štabovima. Visokoškolske ustanove i druge organizacije koje

se bave naučno-istraživačkim radom obaveštavaju Ministarstvo o naučnim saznanjima od značaja za

smanjenje rizika od katastrofa i zaštitu i spasavanje.

Građani

Član 36.

Građani imaju pravo da budu obavešteni o rizicima od katastrofa, merama i aktivnostima koje se

preduzimaju radi njihovog smanjenja, pretnjama i mogućim posledicama od katastrofa, kao i o svim

neophodnim informacijama od značaja za zaštitu i spasavanje.

Informacije i obaveštenja iz stava 1. ovog člana daju se u pristupačnom i lako razumljivom obliku i

formatima, uključujući na znakovnom jeziku i Brajevom pismu.

Radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama, građani se obučavaju i osposobljavaju u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja, u skladu sa

posebnim zakonom i odgovarajućim programom.

Građani koji nisu obuhvaćeni osposobljavanjem u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja, mogu sticati

osnovna znanja iz oblasti smanjivanja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u okviru

aktivnosti subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, u skladu sa posebnim zakonom i

programskim aktivnostima.

Građani su dužni:

1) da se osposobljavaju za zaštitu i spasavanje i da preduzimaju mere za ličnu i uzajamnu zaštitu;

32

2) da prihvate raspored u jedinice civilne zaštite i da se odazovu u slučaju mobilizacije tih jedinica;

3) da se odazovu pozivu nadležnog štaba za vanredne situacije radi učešća u akcijama zaštite i spasavanja;

4) da o nastanku opasnosti bez odlaganja obaveste operativni centar 112;

5) da sprovode propisane i naređene mere zaštite i spasavanja.

U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja dužni su da učestvuju svi sposobni građani, uključujući i

strane državljane i lica bez državljanstva koja u skladu sa zakonom imaju odobrenje za privremeni

boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji, starosti od 18 do 60 godina.

Izuzetno od stava 6. ovog člana u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja nisu obavezni da učestvuju:

1) trudnice i majke sa decom do deset godina starosti i samohrani roditelji odnosno staratelji sa decom do

15 godina starosti;

2) osobe sa invaliditetom, kao i lica koja brinu o osobama sa invaliditetom;

3) lica koja se staraju i žive u istom domaćinstvu sa starijim osobama koje nisu sposobne da se brinu same

o sebi.

Član 37.

Za potrebe zaštite i spasavanja građani su dužni da omoguće izvođenje neophodnih radova za zaštitu i

spasavanje na svojim nepokretnostima, kao i da daju na korišćenje nepokretne stvari, vozila, mašine,

opremu, materijalno-tehnička i druga materijalna sredstva (voda, hrana, lekovi, odeća, obuća, građevinski

i drugi proizvodi). Za stvari i materijalna sredstva data na korišćenje, kao i za štetu nastalu izvođenjem

radova na nepokretnostima za potrebe zaštite i spasavanja, građani imaju pravo na naknadu koja se

isplaćuje po tržišnim cenama. Način korišćenja nepokretnih stvari, vozila, mašina, opreme, materijalno-

tehničkih i drugih materijalnih sredstava i način utvrđivanja nadoknade privrednim društvima i drugim

pravnim licima i građanima, nastale usled izvršavanja obaveza iz ovog člana bliže uređuje Vlada.

IV. VANREDNA SITUACIJA

Član 38.

Vanredna situacija se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo,

materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice

nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo

ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim

rada. Vanredna situacija se proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja.

Vanredna situacija može biti proglašena i nakon njenog nastupanja, ako se neposredna opasnost od

nastupanja vanredne situacije nije mogla predvideti ili ako zbog drugih okolnosti nije mogla biti

proglašena odmah posle saznanja za neposrednu opasnost od njenog nastupanja. Vanredna situacija se

ukida prestankom opasnosti, odnosno prestankom potrebe za sprovođenjem mera zaštite i spasavanja od

katastrofa.

Član 39.

Vanrednu situaciju proglašava i ukida:

1) za teritoriju Republike Srbije – Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije;

2) za teritoriju autonomne pokrajine – izvršni organ autonomne pokrajine, na predlog pokrajinskog štaba

za vanredne situacije;

3) za teritoriju dela grada ili grada – gradonačelnik, na predlog gradskog štaba za vanredne situacije;

4) za teritoriju gradske opštine – predsednik gradske opštine, na predlog štaba za vanredne situacije

gradske opštine;

5) za teritoriju dela opštine ili opštine – predsednik opštine, na predlog opštinskog štaba za vanredne

situacije.

Vanredna situacija za teritoriju autonomne pokrajine se proglašava kada postoji neposredna opasnost koja

će zahvatiti, ili je već zahvatila najmanje dve jedinice lokalne samouprave sa teritorije nadležnosti, a

procena je takva da će se opasnost ili njene posledice širiti i da su kapaciteti autonomne pokrajine

dovoljni za sprečavanje, otklanjanje, odnosno ublažavanje posledica.

33

Vanredna situacija za teritoriju Republike Srbije proglašava se kada postoji neposredna opasnost koja će

zahvatiti, ili je već zahvatila najmanje dve jedinice lokalne samouprave, a procena je takva da će se

opasnost ili njene posledice širiti i da se svi kapaciteti Republike Srbije moraju angažovati za sprečavanje, otklanjanje, odnosno ublažavanje posledica.

Član 40.

Izuzetno od odredaba člana 39. ovog zakona, ukoliko postoje uslovi za proglašavanje ili ukidanje

vanredne situacije, a nadležni organ ne postupi u skladu sa zakonom, vanrednu situaciju može proglasiti ili ukinuti Vlada, na predlog Ministarstva.

Štabovi za vanredne situacije

Član 41.

Za praćenje aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa i koordinaciju i rukovođenje u vanrednim

situacijama obrazuju se štabovi za vanredne situacije, i to:

1) za teritoriju Republike Srbije – Republički štab za vanredne situacije koji obrazuje Vlada;

2) za teritoriju autonomne pokrajine – pokrajinski štab za vanredne situacije koji obrazuje izvršni organ

autonomne pokrajine;

3) za teritoriju upravnog okruga – okružni štab za vanredne situacije koji obrazuje Republički štab za

vanredne situacije;

4) za teritoriju grada – gradski štab za vanredne situacije koji obrazuje nadležni organ grada;

5) za teritoriju opštine – opštinski štab za vanredne situacije koji obrazuje nadležni organ opštine.

Štab za vanredne situacije obrazuje stručno-operativne timove kao svoja pomoćna stručna tela.

Ako nadležni organ grada u čijem se sastavu nalazi dve ili više gradskih opština odluči da se poslovi

smanjenja rizika i koordinacije i rukovođenja u vanrednim situacijama utvrde u delokrug gradskih

opština, za teritoriju gradske opštine obrazuje se štab za vanredne situacije gradske opštine.

Štab za vanredne situacije donosi naredbe, zaključke i preporuke.

Štab za vanredne situacije ima sopstveni pečat i delovodnik, u skladu sa posebnim zakonom.

Stručne i administrativne poslove za potrebe Republičkog štaba za vanredne situacije, okružnog štaba za

vanredne situacije i Štaba za vanredne situacije grada Beograda obavlja Nadležna služba.

Sastav štabova za vanredne situacije

Član 42.

Komandant štaba za vanredne situacije je:

1) ministar nadležan za unutrašnje poslove, za Republički štab za vanredne situacije;

2) predsednik pokrajinske vlade, za pokrajinski štab za vanredne situacije;

3) načelnik upravnog okruga, za okružni štab za vanredne situacije;

4) gradonačelnik, za gradski štab za vanredne situacije;

5) predsednik opštine, za opštinski štab za vanredne situacije.

Načelnik Republičkog štaba za vanredne situacije je rukovodilac Nadležne službe.

Načelnici štabova za vanredne situacije su predstavnici Nadležne službe.

Zamenik komandanta gradskog, odnosno opštinskog štaba za vanredne situacije je zamenik

gradonačelnika, odnosno predsednika opštine ili član gradskog odnosno opštinskog veća. Sastav, način i organizaciju rada štabova za vanredne situacije propisuje Vlada.

Nadležnost štabova za vanredne situacije

Član 43.

Štab za vanredne situacije obavlja sledeće poslove:

1) rukovodi i koordinira rad subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama na sprovođenju utvrđenih zadataka;

2) rukovodi i koordinira sprovođenje mera i zadataka civilne zaštite;

3) razmatra procene rizika, planove zaštite i spasavanja i druga planska dokumenta i daje preporuke za

njihovo unapređenje;

34

4) prati stanje i organizaciju sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i

predlaže mere za njihovo poboljšanje;

5) naređuje upotrebu snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama,

sredstava pomoći i drugih sredstava koja se koriste u vanrednim situacijama;

6) stara se o redovnom informisanju i obaveštavanju stanovništva o rizicima i opasnostima i preduzetim

merama.

7) procenjuje ugroženost od nastanka vanredne situacije i dostavlja predlog za proglašenje i ukidanje

vanredne situacije;

8) naređuje pripravnost subjekata i snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama;

9) sarađuje sa drugim štabovima za vanredne situacije;

10) angažuje subjekte od posebnog značaja;

11) učestvuje u organizaciji i sprovođenju mera i zadataka obnove, rekonstrukcije i rehabilitacije,

uzimajući u obzir smanjenje rizika od budućih vanrednih situacija;

12) izrađuje predlog godišnjeg plana rada i predlog godišnjeg izveštaja o radu i dostavlja nadležnom

organu na usvajanje;

13) obrazuje stručno-operativne timove za izvršavanje specifičnih zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja. Član štaba za vanredne situacije je dužan da se odazove i učestvuje u obuci.

Gradski, opštinski štab za vanredne situacije i štab za vanredne situacije gradske opštine

Član 44.

Štab za vanredne situacije gradske opštine, opštinski, odnosno gradski štab za vanredne situacije, pored

poslova iz člana 43. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) imenuje poverenike i zamenike poverenika civilne zaštite;

2) stavlja u pripravnost i angažuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje u jedinicama

lokalne samouprave;

3) predlaže subjekte od posebnog značaja za jedinicu lokalne samouprave;

4) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

Gradski štab za vanredne situacije, pored poslova iz stava 1. ovog člana, naređuje štabovima za vanredne

situacije gradskih opština preduzimanje mera i aktivnosti na zaštiti i spasavanju, ukoliko štab gradske opštine ne donosi pravovremene i odgovarajuće odluke.

Okružni štab za vanredne situacije

Član 45.

Okružni štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 43. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) koordinira akcijama i operacijama zaštite i spasavanja na području upravnog okruga;

2) predlaže angažovanje specijalizovanih jedinica civilne zaštite, obrazovanim na teritoriji upravnog

okruga;

3) uz saglasnost ili po nalogu Nadležne službe angažuje na području upravnog okruga subjekte od

posebnog značaja za zaštitu i spasavanje; 4) obavlja i druge poslove po nalogu Republičkog štaba za vanredne situacije i Nadležne službe.

Pokrajinski štab za vanredne situacije

Član 46.

Pokrajinski štab za vanredne situacije, pored poslova iz člana 43. ovog zakona, obavlja i sledeće poslove:

1) naređuje štabovima za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave preduzimanje mera i aktivnosti

na zaštiti i spasavanju;

2) naređuje angažovanje snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

i upotrebu sredstava za zaštitu i spasavanje iz neugroženih opština na teritoriji ugroženih opština;

3) preko opštinskih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinira angažovanje snaga sistema

smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i sredstava u vanrednim situacijama

kada je istovremeno ugrožen veći broj opština na teritoriji autonomne pokrajine;

35

4) angažuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje za autonomnu pokrajinu;

5) predlaže subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje autonomne pokrajine;

6) obavlja i druge poslove po nalogu Republičkog štaba za vanredne situacije i Nadležne službe.

Pokrajinski štab za vanredne situacije i štabovi za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave dužni

su redovno da izveštavaju Republički štab za vanredne situacije i Nadležnu službu o stanju, sprovođenju

mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja.

Republički štab za vanredne situacije

Član 47.

Republički štab za vanredne situacije, pored poslova utvrđenih članom 43. ovog zakona, obavlja i sledeće

poslove:

1) naređuje štabovima za vanredne situacije preduzimanje mera i aktivnosti za smanjenje rizika od

katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama;

2) naređuje angažovanje i upotrebu snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama i sredstava sa teritorije neugroženih jedinica lokalne samouprave na područje ugroženih

jedinica lokalne samouprave;

3) preko okružnih štabova za vanredne situacije, neposredno koordinira angažovanje snaga sistema

smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama i sredstava u vanrednim situacijama,

kada je istovremeno ugrožen veći broj jedinica lokalne samouprave na teritoriji upravnog okruga;

4) angažuje subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje za Republiku Srbiju;

5) predlaže Vladi donošenje odluke o traženju, prihvatanju, odnosno pružanju pomoći;

6) predlaže Vladi da naredi opštu mobilizaciju jedinica, drugih snaga civilne zaštite i materijalnih resursa;

7) raspušta štab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave, ukoliko isti ne obavlja poslove zaštite

i spasavanja u skladu sa ovim zakonom, ne donosi pravovremene i odgovarajuće odluke na osnovu kojih

se sprovode i preduzimaju potrebne mere za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama;

8) izrađuje predloge godišnjeg plana rada i godišnjeg izveštaja o svom radu i dostavlja ih Vladi radi

usvajanja;

9) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.

U slučaju raspuštanja štaba iz stava 1. tačke 7) ovog člana, Republički štab za vanredne situacije formira

privremeni štab za vanredne situacije iz reda svojih članova, zaposlenih u Ministarstvu, rukovodilaca

subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i drugih stručnih lica sa teritorije jedinica lokalne

samouprave. Republički štab za vanredne situacije, u skladu sa procenom, obrazuje operativni štab kao

svoje pomoćno operativno telo za određene vrste opasnosti, koji je u vreme vanredne situacije u

neprekidnom zasedanju.

V. VATROGASNE I VATROGASNO-SPASILAČKE JEDINICE

Vatrogasne jedinice

Član 48.

Vatrogasne jedinice mogu biti profesionalne i dobrovoljne.

Profesionalne vatrogasne jedinice su vatrogasno-spasilačke jedinice Ministarstva (u daljem tekstu:

vatrogasno-spasilačke jedinice), vatrogasne jedinice Ministarstva odbrane, vatrogasne jedinice jedinica

lokalne samouprave i vatrogasne jedinice pravnih lica.

Dobrovoljne vatrogasne jedinice su vatrogasne jedinice pravnih lica i udruženja, organizovanih na

principu dobrovoljnosti.

Ministarstvo vrši kontrolu ispunjenosti uslova za formiranje i rad vatrogasnih jedinica, osim vatrogasnih

jedinica Ministarstva odbrane.

Vatrogasno-spasilačke jedinice Ministarstva

Član 49.

Vatrogasno-spasilačke jedinice jesu snage sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama i reaguju u akcijama usmerenim na eliminisanje pojava nesreće, spasavanje ugroženog

stanovništva i materijalnih dobara i otklanjanje posledica katastrofa.

36

Uniformisani pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica mogu biti samo ona lica koja nakon sprovedenog

konkursa uspešno završe Osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica Ministarstva.

Polaznik kursa za Osnovnu obuku za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica Ministarstva, pored

osnovnih uslova za prijem u radni odnos u Ministarstvo, utvrđenih posebnim zakonom, mora da ispunjava

i posebne uslove, i to:

1) da nije mlađi od 19 godina niti stariji od 30 godina;

2) da najmanje godinu dana ima prebivalište na teritoriji organizacione jedinice za koju se raspisuje

konkurs;

3) da ispunjava posebne uslove u pogledu kriterijuma zdravstvene, psiho-fizičke i bazične motoričke

sposobnosti.

Za raspoređivanje na rukovodeća radna mesta u vatrogasno-spasilačkim jedinicama potrebno je najmanje

pet godina radnog staža na poslovima zaštite i spasavanja u vatrogasno-spasilačkim jedinicama.

Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica dužni su da se stručno usavršavaju u skladu sa planovima i

programima koje utvrđuje Ministarstvo.

Organizaciju, način rada, postupanje prilikom izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja, način vršenja

službe, kao i unutrašnji red u jedinici, u pogledu specifičnosti uređenja rada vatrogasno-spasilačkih

jedinica bliže uređuje ministar.

Kriterijume za izbor kandidata za polaznike kursa za Osnovnu obuku pripadnika vatrogasno-spasilačkih

jedinica Ministarstva, prava, obaveze i odgovornosti polaznika Osnovne obuke, kao i stručno

osposobljavanje, usavršavanje i napredovanje pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica propisuje ministar.

Profesionalne vatrogasne jedinice lokalne samouprave

Član 50.

Jedinice lokalne samouprave mogu osnovati profesionalne vatrogasne jedinice.

Minimalni broj vatrogasaca, tehničku opremljenost i obučenost profesionalnih vatrogasnih jedinica

lokalne samouprave propisuje ministar.

Rukovođenje akcijama zaštite i spasavanja

Član 51.

Ako u akcijama zaštite i spasavanja učestvuju pripadnici Nadležne službe, akcijom rukovodi ovlašćeni

starešina Nadležne službe.

Član 52.

Rukovodilac akcije zaštite i spasavanja Nadležne službe, u obavljanju svojih poslova, ovlašćen je da:

1) nepozvanim licima zabrani pristup na mesto vanrednog događaja, kao i da obustavi saobraćaj pored tog

mesta;

2) naredi hitnu evakuaciju lica i imovine iz ugroženih područja, prostorija i objekata;

3) naredi prekid odnosno dovod električne struje, gasa i tečnih goriva;

4) naredi upotrebu vode i drugih sredstava za gašenje požara koje koriste pravna i fizička lica ako se na

drugi način ne može obezbediti potrebna količina vode odnosno drugih sredstava za gašenje požara;

5) naredi korišćenje vozila i plovnih objekata pravnih i fizičkih lica za prevoz povređenih u vanrednom

događaju, evakuaciju lica i imovine i dopremanje sredstava za gašenje požara;

6) naredi uklanjanje vozila i drugih predmeta koji ometaju akciju zaštite i spasavanja;

7) naredi drugim pravnim i fizičkim licima da stave na raspolaganje alat, prevozna, tehnička i druga

sredstva potrebna za zaštitu i spasavanje;

8) naredi delimično ili potpuno rušenje objekata ili delova objekata koji nisu pogođeni vanrednim

događajem, u slučaju da se na drugi način ne može obezbediti zaštita i spasavanje života ljudi;

9) preduzme mere za obezbeđenje evakuisane imovine;

10) naredi nasilno otvaranje zaključanog objekta ili prostorije radi zaštite i spasavanja ljudi i imovine;

11) naredi radno sposobnim licima da pruže pomoć u zaštiti i spasavanju;

12) utvrdi identitet lica i izvrši identifikaciju predmeta; 13) izvrši pregled mesta vanrednog događaja.

37

Interne evidencije

Član 53.

U cilju obavljanja redovnih zadataka vatrogasno-spasilačke jedinice vode interne evidencije. Način vođenja internih evidencija bliže uređuje ministar.

VI. CIVILNA ZAŠTITA

Član 54.

Civilna zaštita je organizovan sistem čija je osnovna delatnost zaštita, spasavanje i otklanjanje posledica

elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih većih opasnosti koje mogu ugroziti

stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u miru i vanrednom i ratnom stanju. Civilnu zaštitu čine lična i uzajamna zaštita, mere, poverenici, zamenici poverenika i jedinice.

Lična i uzajamna zaštita

Član 55.

Lična i uzajamna zaštita je oblik organizovanja građana za ličnu zaštitu i samopomoć i pružanje pomoći

drugim osobama kojima je ta pomoć neophodna.

Radi ostvarivanja lične i uzajamne zaštite, državni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice

lokalne samouprave, privredna društva i druga pravna lica obezbeđuju i drže u ispravnom stanju potrebna

sredstva i opremu za ličnu i uzajamnu zaštitu i vrše obuku zaposlenih.

Građani, vlasnici zgrada i vlasnici posebnih i samostalnih delova stambenih zgrada i zgrada bilo koje

druge namene dužni su da obezbeđuju i drže u ispravnom stanju potrebna sredstva i opremu za ličnu i

uzajamnu zaštitu. Obavezna sredstva, opremu i obuku za ličnu i uzajamnu zaštitu od katastrofa bliže

uređuje Vlada.

Mere civilne zaštite

Član 56.

U cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od opasnosti izazvanih katastrofama

sprovode se mere civilne zaštite:

1) uzbunjivanje;

2) evakuacija;

3) sklanjanje;

4) zbrinjavanje ugroženih i nastradalih;

5) radiološka, hemijska i biološka zaštita;

6) zaštita od tehničko-tehnoloških nesreća;

7) zaštita i spasavanje iz ruševina;

8) zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom;

9) zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima;

10) zaštita i spasavanje od požara i eksplozija;

11) zaštita od EOR;

12) prva i medicinska pomoć;

13) asanacija terena.

Osim mera iz stava 1. ovog člana, mogu se planirati, pripremati i sprovoditi i druge mere i aktivnosti u

cilju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Uzbunjivanje

Član 57.

Uzbunjivanje je obaveštavanje stanovništva o nastupajućoj ili nastaloj opasnosti radi hitnog postupanja u

cilju zaštite života i zdravlja. Uzbunjivanje se vrši putem sistema za javno uzbunjivanje.

Evakuacija

Član 58.

Evakuacija je plansko i organizovano pomeranje ljudi, životinja i materijalnih dobara sa ugroženih na

neugrožena područja.

38

U zavisnosti od stepena opasnosti i mogućih posledica, evakuacija može biti delimična ili potpuna.

Prilikom evakuacije prioritet imaju:

1) majke sa decom do 15 godina starosti, odnosno druga lica koja su po zakonu dužna da se staraju o

čuvanju i negovanju maloletnika mlađih od 15 godina;

2) trudnice;

3) bolesna lica, osobe sa invaliditetom i druga lica kojima je neophodna tuđa pomoć i nega; 4) lica mlađa od 16 godina i starija od 65 godina (muškarci), odnosno 60 godina (žene).

Naredba o evakuaciji

Član 59.

Naredbu o obimu evakuacije i kategorijama stanovništva unutar područja jedinice lokalne samouprave

koje se evakuiše donosi nadležni štab za vanredne situacije. Evakuaciju sa područja jedne jedinice lokalne

samouprave na područja drugih jedinica lokalne samouprave naređuje Republički štab za vanredne

situacije. Lica sa područja za koje je naređena evakuacija obavezna su da postupaju u skladu sa naredbom

o evakuaciji. U slučaju kada lica na koja se odnosi naredba za evakuaciju odbiju da postupe po naredbi

nadležnog štaba za vanredne situacije, čime ugrožavaju ne samo sopstvenu bezbednost već i bezbednost

drugih lica koja se evakuišu ili vrše evakuaciju, evakuacija se vrši uz asistenciju policije.

Evakuacija sa teritorije jedne na teritoriju drugih jedinica lokalne samouprave

Član 60.

Planiranje, pripremu i sprovođenje evakuacije sa teritorije jedne na teritoriju druge jedinice lokalne

samouprave vrše štabovi za vanredne situacije obe jedinice lokalne samouprave.

Pri planiranju i sprovođenju evakuacije ostvaruje se saradnja sa nadležnim državnim organima, Crvenim

krstom Srbije, humanitarnim organizacijama i drugim organizacijama koje učestvuju u izvršavanju

evakuacije. Koordinaciju sprovođenja evakuacije sa teritorije jedne ili više jedinica lokalne samouprave

ili gradske opštine na teritoriju druge jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine vrši republički,

odnosno gradski štab za vanredne situacije.

Sklanjanje

Član 61.

Sklanjanjem se obezbeđuje zaštita i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara, prvenstveno u

slučaju ratne opasnosti. Sklanjanje obuhvata planiranje i korišćenje postojećih skloništa, drugih zaštitnih

objekata, prilagođavanje novih i postojećih komunalnih objekata i podzemnih saobraćajnica, kao i drugih

objekata pogodnih za zaštitu i sklanjanje, njihovo održavanje i korišćenje. Kao drugi zaštitni objekti iz

stava 2. ovog člana koriste se podrumske i druge podzemne prostorije u stambenim i zgradama bilo koje

druge namene, prilagođene za sklanjanje ljudi i materijalnih dobara, napušteni tuneli, pećine i drugi

prirodni objekti.

Izgradnju, održavanje, tehničku kontrolu i mirnodopsko korišćenje javnih i blokovskih skloništa vrši

javno preduzeće zaduženo za skloništa. Javno preduzeće zaduženo za skloništa koristi javna i blokovska

skloništa kao sredstva u javnoj svojini i njima upravlja. Skloništa iz stava 5. ovog člana mogu se izdavati

u zakup u mirnodopskim uslovima.

Planiranje i organizacija sklanjanja građana je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, zaposlenih u

nadležnosti privrednih društava i drugih pravnih lica, a kulturnih dobara u nadležnosti ustanova kulture.

Prilikom korišćenja skloništa za mirnodopske potrebe, ne mogu se vršiti adaptacije i rekonstrukcije koje

bi narušile njegove tehničke i higijenske uslove i time funkcionalnu upotrebljivost skloništa.

U slučaju ratne opasnosti, skloništa koja su korišćena u mirnodopske svrhe, moraju se isprazniti i

osposobiti za zaštitu, najkasnije u roku od 24 časa.

Za sklanjanje u novoizgrađenim stambenim zgradama i zgradama bilo koje druge namene mogu se

koristiti podrumske i druge podzemne prostorije s tim da se nad njima gradi ojačana ploča koja može da

izdrži urušavanje objekta u skladu sa propisom koji to reguliše.

Način održavanja skloništa i prilagođavanje komunalnih, saobraćajnih i drugih podzemnih objekata za

sklanjanje stanovništva propisuje ministar.

39

Zbrinjavanje ugroženih i nastradalih

Član 62.

Zbrinjavanje ugroženih i nastradalih je obezbeđenje hitnog, privremenog smeštaja, traženje nestalih i

spajanje porodica, zdravstvene zaštite i psihološke pomoći, osnovnih životnih namirnica i predmeta lične

higijene ugroženog stanovništva. Zbrinjavanjem rukovodi nadležni štab za vanredne situacije dok se ne

stvore uslovi u kojima će dalju brigu o zbrinjavanju preuzeti nadležni državni organi. U izvršavanju

zadataka zbrinjavanja ugroženih i nastradalih učestvuju i sarađuju Nadležna služba, Crveni krst Srbije,

udruženja i građani. Vlasnici i korisnici objekata i prostorija u javnoj upotrebi, kao i privatnih objekata

pogodnih za smeštaj, dužni su da prime na privremeni smeštaj građane, kada to naredi nadležni štab za

vanredne situacije. Izuzetno, ukoliko se ne može vršiti zbrinjavanje u objektima iz stava 4. ovog člana,

zbrinjavanje se vrši u šatorskim naseljima. Naknada za korišćenje objekata i prostorija iz stava 4. ovog

člana isplaćuje se po tržišnim uslovima na dan predaje.

Radiološka, hemijska i biološka zaštita

Član 63.

Radiološka, hemijska i biološka zaštita (u daljem tekstu: RHB zaštita) obuhvata mere i postupke koji se

organizuju i sprovode radi sprečavanja, ublažavanja i otklanjanja posledica RHB kontaminacije.

RHB zaštita obuhvata ličnu i kolektivnu zaštitu, kontrolu i dekontaminaciju. Zaštita od akcidenata sa

radioaktivnim i nuklearnim materijalom sprovodi se u skladu sa posebnim propisima.

Zaštita od udesa i tehničko-tehnoloških nesreća

Član 64.

Privredno društvo i drugo pravno lice koje obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna

jedna ili više opasnih supstanci u propisanim količinama, dužno je da preduzme sve neophodne mere za

sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, ekonomiju, ekologiju i društvenu

stabilnost i životnu sredinu, u skladu sa zakonom.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana, dužno je da, uzimajući u obzir delatnost

kojom se bavi, vrstu i količinu opasnih supstanci i objekte koje koristi, izradi i Ministarstvu dostavi na

saglasnost Plan zaštite od udesa, kao i da u skladu sa tim dokumentom, preduzme mere za sprečavanje

udesa i ograničavanje uticaja udesa i posledica na život i zdravlje ljudi, ekonomiju i ekologiju, društvenu

stabilnost i životnu sredinu.

Privredno društvo i drugo pravno lice koje se bavi aktivnostima u objektima u kojima se vrši

eksploatacija mineralnih sirovina i objektima u kojima se koriste ili skladište i odlažu radioaktivni i

nuklearni materijali, čije posledice u slučaju tehničko-tehnološke nesreće ugrožavaju život i zdravlje ljudi,

ekonomiju i ekologiju i društvenu stabilnost i životnu sredinu, organizuje i sprovodi zaštitu i spasavanje

ljudi, materijalnih dobara i zaštitu životne sredine od posledica tehničko-tehnoloških nesreća, u skladu sa

posebnim propisima. Vrstu i količinu opasnih supstanci na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od

udesa i preduzimaju mere iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Član 65.

Plan zaštite od udesa izrađuje i dostavlja na saglasnost Ministarstvu privredno društvo i drugo pravno

lice:

1) za postojeća postrojenja koja već obavljaju poslove i aktivnosti sa opasnim supstancama, najkasnije

šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;

2) koje već obavlja poslove i aktivnosti sa opasnim supstancama, za postrojenja čije su aktivnosti bile

takve da su opasne supstance bile prisutne u količinama manjim od propisanih, u slučaju povećanja, do

količina propisanih aktom ministra iz člana 64. stav 4. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana

promene.

Privredno društvo i drugo pravno lice koje je dužno da izradi i dostavi na saglasnost Plan zaštite od udesa,

ukoliko ima ovlašćenje za izradu Plana zaštite od udesa, ovaj plan izrađuje za svoje potrebe, a u slučaju da nema ovlašćenje, angažuje drugo pravno lice koje ima ovlašćenje za izradu Plana zaštite od udesa.

40

Član 66.

Privredno društvo i drugo pravno lice je dužno da ažurira Plan zaštite od udesa prilikom:

1) organizacione promene, formiranja novog postrojenja ili izgradnje novog objekta;

2) modifikacije postrojenja, promeni količine, prirode i fizičkog oblika opasnih supstanci, promene

postupka u načinu korišćenja opasnih supstanci ili druge promene koja može uticati na mogućnost

nastanka udesa.

Obaveze iz stava 1. ovog člana, privredno društvo ili drugo pravno lice izvršava najkasnije tri meseca od

nastale promene i ažurirani Plan zaštite od udesa dostavlja Ministarstvu na saglasnost.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz člana 64. ovog zakona, dužno je da neodložno obavesti

Ministarstvo o prestanku rada privrednog društva, postrojenja ili objekta, o trajnom prestanku ili

konzervaciji postrojenja zbog dužeg prekida rada.

Privredno društvo i drugo pravno lice iz člana 64. ovog zakona dužno je da vrši testiranje Plana zaštite od

udesa najmanje jedanput u periodu od tri godine, komisijski, uz obavezno vođenje zapisnika o rezultatima

testiranja, a po potrebi i da ažurira Plan zaštite od udesa na osnovu rezultata testiranja.

Privredno društvo i drugo pravno lice, po dobijanju saglasnosti Ministarstva, dužno je da dostavi podatke

iz Plana zaštite od udesa jedinici lokalne samouprave radi izrade procene ugroženosti.

Način izrade i sadržaj plana zaštite od udesa iz ovog člana propisuje ministar.

Član 67.

Ministarstvo izrađuje i vodi Registar privrednih društava i drugih pravnih lica koja proizvode, prerađuju,

koriste i skladište opasne supstance. Registar sadrži podatke o privrednom društvu ili drugom pravnom

licu i o odgovornom licu (naziv, adresa sedišta, podaci za kontakt (broj telefona, faks, elektronska adresa),

matični broj, PIB, šifra i naziv delatnosti, oblik organizovanja, podaci o direktoru, odgovornom licu,

rukovodiocu i licu za kontakt (ime i prezime i podaci za kontakt)), kao i o vrsti i količini opasnih

supstanci (skladišne kapacitete), podatke o raspoloživim sredstvima i opremi za zaštitu i intervenisanje, o

nastalim udesima, o merama koje su preduzete po izvršenom inspekcijskom nadzoru i druge podatke od

značaja za procenu verovatnoće nastanka udesa. Način vođenja Registra privrednih društava i pravnih lica

koje rukuju opasnim supstancama iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

Obaveštavanje o opasnosti od udesa sa prekograničnim efektima

Član 68.

U slučaju neposredne opasnosti ili nastanka udesa koji može izazvati prekogranične efekte, Ministarstvo

neodložno obaveštava nadležni organ zemlje koju može zahvatiti opasnost od udesa.

Ministarstvo će nadležnom organu druge zemlje iz stava 1. ovog člana, na njegov zahtev, pružiti i dodatna

obaveštenja u vezi sa procenjenim prekograničnim efektima udesa, kao i o drugim bitnim činjenicama.

O prikupljenim podacima od nadležnih organa drugih zemalja u vezi udesa sa prekograničnim efektima,

Ministarstvo obaveštava nadležne organe i službe Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica

lokalne samouprave. Način obaveštavanja i razmene podataka sa drugim zemljama koje mogu biti

zahvaćene udesom sa prekograničnim efektima propisuje ministar.

Zaštita i spasavanje iz ruševina

Član 69.

Radi spasavanja ljudi i materijalnih dobara iz ruševina koje mogu nastati usled katastrofa, organizuju se i

sprovode odgovarajuće radnje i postupci za izviđanje ruševina, pronalaženje lica zatrpanih u ruševinama,

osiguranje oštećenih i pomerenih delova konstrukcija zgrada i objekata radi sprečavanja daljeg rušenja,

spasavanje zatrpanih lica odnosno njihovo izvlačenje izvan zone rušenja, mere prve pomoći i hitne medicinske pomoći, kao i druge mere kojima se doprinosi zaštiti i spasavanju iz ruševina.

Zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom

Član 70.

Zaštita i spasavanje od poplava i drugih nesreća na vodi i pod vodom obuhvata osmatranje vodostaja,

uzbunjivanje, planiranje, spasavanje i sprovođenje evakuacije stanovništva i materijalnih dobara iz

ugroženih područja, planiranje i obezbeđenje prevoženja i prelaska preko reka i jezera, odstranjivanje

41

vode iz poplavljenih objekata, pronalaženje i izvlačenje nastradalih i utopljenih, zbrinjavanje ugroženog

stanovništva i saniranje posledica izazvanih poplavama.

Organ nadležan za oblast hidrologije, nadležni republički i pokrajinski organ za vodoprivredu i javna

vodoprivredna preduzeća, shodno izveštajima i prognozama, obaveštavaju nadležnu službu o nivoima

vodostaja, proglašenoj fazi odbrane, razvoju situacije i merama koje se preduzimaju.

Zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima

Član 71.

Organizacija i sprovođenje zaštite i spasavanja od nesreća na nepristupačnim terenima obuhvata

spasavanje na planinama, iz snežnih lavina, jama, pećina i sličnih mesta. U zaštiti i spasavanju od nesreća

na nepristupačnim terenima, na zahtev Nadležne službe, učestvuje Gorska služba spasavanja Srbije.

Zaštita i spasavanje od požara i eksplozija

Član 72.

Zaštita i spasavanje od požara i eksplozija obuhvata organizaciju i sprovođenje preventivnih mera u svim

sredinama, a posebno objektima u kojima se skladište zapaljive i eksplozivne materije i prostorima gde

postoji mogućnost nastanka požara. Zaštita od požara i eksplozija uređuje se posebnim zakonom.

Zaštita od EOR

Član 73.

Zaštita od EOR obuhvata procenu opasnosti od EOR, izviđanje, obeležavanje, pronalaženje, iskopavanje,

obezbeđenje, identifikaciju, uklanjanje, transport, privremeno skladištenje i uništavanje EOR. EOR u

smislu ovog zakona, ne podrazumevaju se neeksplodirane improvizovane diverzantsko-terorističke

naprave. Poslove iz stava 1. ovog člana organizuje i obavlja Nadležna služba. Poslove iz stava 1. ovog

člana, izuzev uklanjanja i uništavanja EOR, može da obavlja i drugo pravno lice ili preduzetnik u skladu

sa ovim zakonom i drugim propisom. Propis o obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana donosi Vlada.

Član 74.

Teritorijalno nadležni domovi zdravlja, odnosno zavodi za hitnu medicinsku pomoć obezbeđuju

medicinsku podršku bez naknade tokom akcije uklanjanja i uništavanja EOR, koje sprovodi Nadležna

služba. Građani, državni organi, privredna društva i druga pravna lica dužni su da o pronađenom EOR

odmah obaveste najbližu policijsku stanicu ili operativni centar 112, vidljivim znakom obeleže mesto gde

se nalaze EOR i obezbede ih dok ne dođu ovlašćeni službenici Ministarstva.

Teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva vrši obaveštavanje Nadležne službe o slučajno

pronađenom EOR i vrši obeležavanje i obezbeđivanje lokacije pronađenog EOR do dolaska ovlašćenih

službenika Ministarstva. Teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva pružaju asistenciju

tokom akcije uklanjanja i uništavanja EOR.

Prva i medicinska pomoć

Član 75.

Organizacija i sprovođenje prve i medicinske pomoći u slučaju katastrofa, obuhvata sve oblike prve i

medicinske pomoći, samopomoći i uzajamne pomoći i zbrinjavanje povređenih i obolelih.

Medicinsku pomoć u slučaju katastrofa pružaju teritorijalno nadležne ustanove zdravstvene zaštite.

U pružanju prve pomoći učestvuje Ministarstvo, Crveni krst Srbije, jedinice civilne zaštite, stručna lica i obučeni građani u okviru lične i uzajamne zaštite.

Asanacija terena

Član 76.

Asanacija terena obuhvata pronalaženje, uklanjanje, identifikaciju i hitno sahranjivanje poginulih odnosno

umrlih, uklanjanje leševa životinja, dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju, dekontaminaciju i

remedijaciju objekata i terena. U otklanjanju posledica i sprovođenju asanacije, u skladu sa svojim

ovlašćenjima i dužnostima, učestvuju državni organi, jedinice lokalne samouprave, veterinarska

inspekcija, komunalna inspekcija, zdravstvene i veterinarske ustanove, komunalna preduzeća, kafilerije i

42

drugi subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, snage Ministarstva, Vojske Srbije, jedinice

civilne zaštite i građani.

Poverenici civilne zaštite

Član 77.

Radi vršenja zadataka civilne zaštite u naseljenim mestima, delu naselja, stambenim zgradama,

privrednim društvima i drugim pravnim licima i organima državne uprave, imenuju se poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite.

Član 78.

Poverenike i zamenike poverenika civilne zaštite imenuje i razrešava:

1) u organu državne uprave – rukovodilac organa državne uprave;

2) u privrednom društvu i drugom pravnom licu – direktor, odnosno drugi nadležni organ određen opštim

aktom;

3) u naselju, odnosno delu naselja – štab za vanredne situacije jedinice lokalne samouprave i gradske

opštine.

Poverenik, odnosno zamenik poverenika civilne zaštite može biti punoletno lice, koje nije osuđivano na

bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, kao i protiv koga se ne vodi krivični

postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Poverenici civilne zaštite i njihovi zamenici su dužni da se odazovu na poziv nadležnog štaba za vanredne

situacije ili drugog organa koji ih je postavio.

Poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite učestvuju u pripremama građana i zaposlenih za ličnu i

uzajamnu zaštitu, obaveštavaju građane i zaposlene o pravovremenom preduzimanju mera civilne zaštite,

obaveštavaju građane i zaposlene o opštoj mobilizaciji radi učešća u zaštiti i spasavanju ljudi i

materijalnih dobara u vanrednim situacijama, vrše koordinaciju i sprovođenje evakuacije, zbrinjavanja,

sklanjanja i druge mere civilne zaštite i vrše proveru postavljanja obaveštenja o znacima za uzbunjivanje

građana u zgradama u zoni svoje odgovornosti. Poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite imaju

status pripadnika civilne zaštite. Građani na ugroženim i nastradalim područjima dužni su da postupaju u

skladu sa uputstvima poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite. Propis kojim se uređuje rad

poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite i kriterijumi za njihovo imenovanje donosi ministar.

Jedinice civilne zaštite

Član 79.

Jedinice civilne zaštite obrazuju se, opremaju i osposobljavaju kao operativne snage za izvršavanje mera

civilne zaštite. Jedinice civilne zaštite su jedinice civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice

civilne zaštite.

Član 80.

Jedinice civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje obrazuju

jedinice lokalne samouprave. Odluku o obrazovanju jedinica civilne zaštite iz stava 1. ovog člana donosi

nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Izuzetno od stava 1. ovog člana, jedinice lokalne

samouprave mogu biti oslobođene obaveze obrazovanja jedinica civilne zaštite opšte namene, ukoliko na

njenoj teritoriji postoji dobrovoljno vatrogasno društvo, koje jedinica lokalne samouprave finansira i koje

u svom sastavu ima formiranu, obučenu i opremljenu vatrogasnu jedinicu od najmanje 20 pripadnika.

Uslov za primenu stava 3. ovog člana je da jedinica lokalne samouprave ima ugovorom definisan odnos

sa dobrovoljnim vatrogasnim društvom u smislu obaveznosti njihovog učešća u zaštiti i spasavanju ljudi i

materijalnih dobara u vanrednim situacijama, kao i obaveznosti jedinice lokalne samouprave da delom

finansira njihovo opremanje i obučavanje.

Član 81.

Specijalizovane jedinice civilne zaštite obrazuje Ministarstvo, osim jedinica civilne zaštite za

uzbunjivanje. Odluku o obrazovanju specijalizovanih jedinica civilne zaštite i jedinica čije se dužnosti

popunjavaju aktivnom rezervom donosi ministar. Propise o jedinicama civilne zaštite, nameni, zadacima,

mobilizaciji i načinu upotrebe donosi Vlada. Propise o ličnoj i materijalnoj formaciji jedinica civilne

zaštite, obuci i nastavnim planovima i programima za obuku jedinica civilne zaštite donosi ministar.

43

Član 82.

Raspoređivanje vojnih obveznika u jedinice civilne zaštite vrši nadležni teritorijalni organ Ministarstva

odbrane, prema iskazanim potrebama Ministarstva i jedinica lokalne samouprave i u skladu sa propisima

koji uređuju raspoređivanje građana i materijalnih sredstava za potrebe odbrane.

Raspoređivanje građana koji nisu vojni obveznici i dobrovoljaca koji nemaju ratni raspored po vojnoj i

radnoj obavezi u jedinice civilne zaštite vrši Nadležna služba i jedinica lokalne samouprave.

Specijalizovane jedinice civilne zaštite koje se angažuju na izvršavanju najsloženijih zadataka i od kojih

se zahteva održavanje povišene operativne i funkcionalne sposobnosti, kao i angažovanje u misijama

pružanja međunarodne pomoći popunjavaju se aktivnom rezervom. Pripadnici aktivne rezerve civilne

zaštite ne mogu se raspoređivati na druge poslove odbrane bez prethodnog mišljenja Ministarstva.

Jedinice Crvenog krsta Srbije u pogledu popune obveznicima imaju status jedinica civilne zaštite.

Član 83.

Aktivna rezerva predstavlja obučeni rezervni sastav civilne zaštite koji se angažuje za popunu

specijalizovanih jedinica civilne zaštite, a koje obrazuje Ministarstvo radi izvršavanja zadataka u

određenom periodu, čija su prava i dužnosti uređena zakonom i ugovorom o službi u aktivnoj rezervi (u

daljem tekstu: ugovor). Pripadnik aktivne rezerve bira se na javnom konkursu. U slučaju kada je kandidat

za pripadnika aktivne rezerve zaposlen, obezbeđuje saglasnost poslodavca za njegovo raspoređivanje u

aktivnu rezervu. Prava i obaveze pripadnika aktivne rezerve uređuju se ugovorom sa Ministarstvom.

Jedan primerak zaključenog ugovora o službi u aktivnoj rezervi dostavlja se teritorijalnom organu

Ministarstva odbrane nadležnom po mestu prebivališta pripadnika aktivne rezerve radi vođenja

evidencije.

Član 84.

Planskim obučavanjem pripadnika aktivne rezerve obezbeđuje se viši stepen osposobljenosti u odnosu na

ostale pripadnike specijalizovanih jedinica civilne zaštite.

Pripadniku civilne zaštite koji je po osnovu ugovora o aktivnoj rezervi pozvan radi izvršavanja zadataka

civilne zaštite, a koji je u radnom odnosu kod drugog poslodavca, miruje radni odnos kod tog poslodavca

za vreme izvršavanja zadataka, a dužan je da se vrati na posao odmah po prestanku angažovanja na

zadacima civilne zaštite. Komandire jedinica civilne zaštite koje obrazuje i organizuje Ministarstvo,

postavlja i razrešava rukovodilac Nadležne službe. Propis o aktivnoj rezervi donosi Vlada.

Član 85.

Pripadnici aktivne rezerve se mogu angažovati u toku kalendarske godine na redovnom obučavanju do 30

dana, odnosno do 90 dana za održavanje operativne, funkcionalne sposobnosti i sprovođenje mera i

zadataka civilne zaštite na teritoriji Republike Srbije i u međunarodnim misijama zaštite i spasavanja.

Pripadnicima aktivne rezerve pripada mesečna novčana nadoknada za službu u aktivnoj rezervi u visini

od 10% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u predhodnom mesecu.

U slučaju kada pripadnik aktivne rezerve ne izvrši ugovorom utvrđene obaveze i kada dođe do raskida

ugovora njegovom krivicom, dužan je da vrati Ministarstvu primljenu nadoknadu iz stava 2. ovog člana

za poslednjih 12 meseci.

Član 86.

Jedinice civilne zaštite opremaju se odgovarajućom opremom i materijalno-tehničkim sredstvima koja su

neophodna za ličnu zaštitu pripadnika jedinice i za sprovođenje i izvršavanje zadataka civilne zaštite.

Dodeljenu uniformu, zaštitnu i drugu opremu, pripadnici jedinica civilne zaštite su u obavezi da koriste

isključivo namenski, prilikom obuke i izvršavanja zadataka civilne zaštite i istu, u roku ne dužem od 30

dana, vrate na zahtev Ministarstva odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Štetu nastalu usled gubitka opreme iz stava 1. ovog člana, pripadnik jedinice civilne zaštite je dužan da

nadoknadi Ministarstvu odnosno nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Sredstva i opremu iz stava 1. ovog člana obezbeđuju Ministarstvo i jedinice lokalne samouprave, u skladu

sa utvrđenom ličnom i materijalnom formacijom jedinica civilne zaštite.

44

Prilikom izvršavanja zadataka civilne zaštite, poverenici, zamenici poverenika i pripadnici jedinica

civilne zaštite moraju biti jasno obeleženi. Propis o uniformi, oznakama civilne zaštite, oznakama

funkcija i specijalnosti, znaku civilne zaštite i ličnoj karti pripadnika civilne zaštite donosi ministar.

Član 87.

Pozivanje na obuku pripadnika civilne zaštite raspoređenih po vojnoj obavezi, vrši se preko Ministarstva

odbrane, u skladu sa posebnim propisom.

Pripadnike aktivne rezerve, građane koji nisu vojni obveznici, dobrovoljce raspoređene u jedinice civilne

zaštite poziva Nadležna služba, odnosno organ jedinice lokalne samouprave, najkasnije 30 dana pre

početka obuke. Obuka i osposobljavanje može se odložiti na zahtev pripadnika civilne zaštite zbog bolesti

ili povrede, školovanja, nege člana domaćinstva koji je teško bolestan, smrtnog slučaja u porodici ili

domaćinstvu ili drugih opravdanih razloga. Rešenje o odlaganju ili prekidu obuke donosi Nadležna

služba, odnosno nadležni organ lokalne samouprave.

Mobilizacija i aktiviranje

Član 88.

Mobilizacija obuhvata preduzimanje mera kojima se jedinice civilne zaštite dovode u stanje spremnosti za

delovanje. Mobilizacija po obimu može biti opšta i delimična, a proglašava se javnim saopštenjem ili

pojedinačnim pozivom. Opšta mobilizacija obuhvata sve, a delimična potreban deo jedinica i materijalnih

sredstava potrebnih za vršenje zadataka civilne zaštite. Delimična mobilizacija može se narediti radi

upotrebe jedinica civilne zaštite za namenske zadatke civilne zaštite u vanrednim situacijama i vanrednim

događajima, na određenoj teritoriji.

Aktiviranje obuhvata postupke, zadatke i aktivnosti kojim se redovni kapaciteti subjekata od posebnog

značaja za zaštitu i spasavanje iz redovnog stanja prevode u stanje potpune spremnosti za izvršavanje

zadataka zaštite i spasavanja. Opštu mobilizaciju naređuje Vlada. Delimičnu mobilizaciju i aktiviranje

naređuje rukovodilac Nadležne službe, odnosno predsednik opštine/gradonačelnik, za jedinice civilne

zaštite iz svoje nadležnosti.

Prava i dužnosti pripadnika civilne zaštite

Član 89.

Pripadnici civilne zaštite su pripadnici jedinica civilne zaštite i poverenici i zamenici poverenika civilne

zaštite. Pored lica navedenih u stavu 1. ovog člana, pripadnici civilne zaštite su zaposleni koji su

angažovani na zadacima civilne zaštite, kao i druga lica koja odgovore na poziv nadležnih organa i vrše

zadatke civilne zaštite pod njihovom kontrolom. Pripadnik civilne zaštite je dužan da se odazove na poziv

nadležnog organa za obuku. Pripadnik civilne zaštite je dužan da se odazove na poziv nadležnog organa

za učešće u akcijama zaštite i spasavanja. Pripadnici civilne zaštite dužni su da se jave na određeno mesto

i u određeno vreme i da učestvuju u akcijama zaštite i spasavanja.

Član 90.

Pripadnici jedinica civilne zaštite i poverenici i zamenici poverenika civilne zaštite imaju pravo na

nadoknadu za angažovanje na zadacima civilne zaštite.

Lica iz stava 1. ovog člana koja su u radnom odnosu, a pozvana su na izvršenje zadataka civilne zaštite,

imaju pravo na naknadu zarade koju obračunava i isplaćuje poslodavac.

Poslodavac je dužan da omogući pripadniku jedinice civilne zaštite da se odazove na poziv za obuku ili

učešće u akcijama zaštite i spasavanja s tim da ima pravo na refundaciju isplaćene naknade zarade u

slučaju odsustvovanja zaposlenog zbog obuke ili učešća u akcijama zaštite i spasavanja. Osnovica za

refundaciju sredstava je prosečna mesečna zarada zaposlenog ostvarena u prethodnih 12 meseci u odnosu

na mesec u kome je izvršavao zadatke civilne zaštite, srazmerno vremenu angažovanja.

Licu iz stava 1. ovog člana koje samostalno obavlja registrovanu privrednu ili drugu profesionalnu

delatnost, pripada naknada u visini osnovice od koje plaća doprinos za obavezno sopstveno socijalno

osiguranje, srazmerno vremenu angažovanja u civilnoj zaštiti.

45

Nezaposlenom licu iz stava 1. ovog člana naknada se obračunava po osnovici koju čini prosečna mesečna

neto zarada u Republici Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ostvarena u mesecu koji

prethodi mesecu u kome je građanin angažovan.

Refundacija iz stava 3. ovog člana i naknade iz st. 4. i 5. ovog člana se isplaćuju na teret jedinica lokalne

samouprave ili Ministarstva, zavisno od toga u koju jedinicu civilne zaštite je lice raspoređeno i koji

organ je lice angažovao.

Licima iz stava 2. ovog člana koja su angažovana na izvršenju zadataka civilne zaštite u neradne dane

naknada se obračunava na način iz stava 5. ovog člana.

Zaposleni koji odsustvuje sa posla zbog izvršenja zadatka civilne zaštite, ne sme zbog toga da trpi

posledice u radno-pravnom statusu kod poslodavca.

Član 91.

Pripadnici civilne zaštite koji nisu obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a pretrpe povredu

na radu ili profesionalnu bolest povodom učestvovanja u akcijama zaštite i spasavanja ili na poslovima i

zadacima civilne zaštite, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa propisima

kojima se uređuje zdravstveno osiguranje. Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se pod uslovima i na

način utvrđen propisima iz oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja. U izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja primenjuju se opšti propisi o bezbednosti i zdravlju na radu.

Član 92.

Pripadnik civilne zaštite koji za vreme organizovanog učešća u izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja

bez svoje krivice zadobije povredu ili oboli, pa zbog toga kod njega nastupi telesno oštećenje od najmanje

20%, ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć čija se visina utvrđuje prema stepenu telesnog oštećenja.

Ako pripadnik civilne zaštite iz stava 1. ovog člana izgubi život, članovi njegove uže porodice imaju

pravo na naknadu troškova prevoza posmrtnih ostataka, kao i troškova sahrane u visini prosečnih

troškova sahrane u mestu prebivališta u mesecu u kojem je smrt nastupila.

Članovi uže porodice imaju pravo i na jednokratnu pomoć koja ne može biti manja od 12 prosečnih plata

u Republici Srbiji ostvarenih u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj je pripadnik civilne

zaštite iz stava 1. ovog člana izgubio život. Propis o visini i načinu ostvarivanja prava na jednokratnu pomoć iz stava 3. ovog člana donosi Vlada.

Član 93.

Pripadnik civilne zaštite za vreme izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja ima pravo na naknadu za

prevoz, smeštaj i ishranu.

Smeštaj i ishrana iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se kad učešće u izvršavanju zadataka zaštite i

spasavanja traje duže od osam sati.

Sredstva za naknadu iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu jedinica lokalne samouprave i

budžetu Republike Srbije.

VII. RANO UPOZORAVANjE, OBAVEŠTAVANjE I UZBUNjIVANjE

Član 94.

Rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje predstavlja skup aktivnosti usmerenih na otkrivanje,

praćenje i prikupljanje informacija kao i blagovremeno obaveštavanje i upozoravanje subjekata i snaga

sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama o svim vrstama opasnosti koje

mogu ugroziti ljude, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra.

Subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama koji operativno

prikupljaju podatke, uključujući i podatke iz međunarodne razmene, dužni su da obaveštavaju Službu 112

o stanju klime i voda, da dostavljaju analize, prognoze i upozorenja o hidrološkim, meteorološkim i

geološkim pojavama, elementarnim nepogodama i drugim opasnostima, sadržaju opasnih materija u

vazduhu, zemljištu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti, kao i sve druge prikupljene podatke o pojavama

koje mogu ugroziti ljude, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu.

46

Subjekti sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama koji vrše automatsko

prikupljanje podataka dužni su da obezbede njihovo automatsko prosleđivanje Službi 112.

Propise o vrsti i strukturi podataka i načinu postupanja subjekata u proceduri za rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje donosi Vlada.

Član 95.

Službu 112 čine Nacionalni centar 112, operativni centri 112, situacioni centri i sistem javnog

uzbunjivanja.

Služba 112 obavlja sledeće zadatke:

1) prijem, obradu i prosleđivanje poziva za pomoć;

2) rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva, nadležnih organa, privrednih društava i

drugih pravnih lica u zoni ugroženosti, kao i snaga zaštite i spasavanja;

3) obezbeđenje jedinstvenog komunikaciono-informacionog sistema i sistema zaštite informacija;

4) obezbeđenje funkcionalne integracije službi od interesa za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje


5) obezbeđenje međunarodne razmene podataka u oblasti zaštite i spasavanja od posledica katastrofa.

Služba 112 za izvršavanje svojih zadataka, pored sopstvenih, koristi i telekomunikacione sisteme opšte i

posebne namene. Način korišćenja telekomunikacionih sistema posebne namene utvrđuju sporazumno

rukovodioci nadležnih državnih organa.

Nacionalni centar 112 i operativni centri 112, od subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanja vanrednim situacijama prikupljaju, analiziraju, prate i obaveštavaju nadležne organe i

institucije o svim vrstama informacija iz oblasti smanjenja rizika i upravljanja vanrednim situacijama, u

skladu sa propisanim procedurama. Nacionalni centar 112 obavlja međunarodne komunikaciono-

informativne poslove iz ove oblasti. Procedure iz stava 5. ovog člana propisuje Vlada.

Član 96.

Sistem javnog uzbunjivanja se sastoji od odgovarajućih akustičkih izvora (sirena), uređaja za predaju i

prijem signala za daljinsko upravljanje sirenama, prenosnih puteva i ostale opreme i specijalizovanih

jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje.

Nabavku, postavljanje i održavanje sirena obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, a vrši se u skladu sa

procenom rizika, akustičkom studijom, tehničkim normativima i uputstvima za održavanje i drugim

propisima i opštim aktima.

Nabavku, postavljanje i održavanje uređaja za predaju i prijem signala za daljinsko upravljanje sirenama i

prenosne puteve obezbeđuje Republika Srbija.

Jedinice lokalne samouprave su dužne da izrade akustičku studiju za svoju teritoriju u roku od tri godine

od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Jedinice lokalne samouprave projektnu dokumentaciju za izgradnju sistema za javno uzbunjivanje na

svojoj teritoriji dostavljaju Ministarstvu na saglasnost.

Za potrebe aktiviranja sirena u slučaju da ne postoji ili nije ispravan sistem za daljinsko upravljanje

sirenama, jedinice lokalne samouprave formiraju specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje.

Sistemom za javno uzbunjivanje upravlja Ministarstvo.

Tehničke normative za projektovanje, izgradnju i održavanje sistema za javno uzbunjivanje propisuje

ministar. Saglasnost na projektnu dokumentaciju za izgradnju sistema za javno uzbunjivanje daje

Ministarstvo.

Član 97.

Elektroprivredna, vodoprivredna i druga privredna društva koja koriste hidroakumulacije stvorene

izgradnjom visokih brana, deponija jalovine i pepelišta, dužna su da obezbede blagovremeno

obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima koje mogu nastati ili su nastale na

akumulacijama, deponijama jalovine i pepelištima koje koriste.

Privredna društva i druga pravna lica koja vrše proizvodnju, skladištenje i promet opasnih materija dužna

su da u slučaju udesa obezbede blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima

izazvanim opasnim materijama.

47

Privredna društva i druga pravna lica iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da svojim sredstvima izgrađene

sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje održavaju u funkcionalnom stanju u skladu sa propisanim

normativima.

Subjekti iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da obezbede sopstvene kapacitete za rano upozoravanje,

obaveštavanje i uzbunjivanje i da se uključe u sistem javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji i to u roku:

1) od dve godine za subjekte koji već obavljaju svoju delatnost;

2) od 30 dana pre početka svog rada za subjekte koji započinju svoju delatnost.

Vlasnici i korisnici objekata u kojima se nalazi veći broj ljudi, a u kojima se, zbog buke ili akustične

izolacije, ne može obezbediti dovoljna čujnost sistema za javno uzbunjivanje, dužni su da uspostave i

održavaju odgovarajući interni sistem za obaveštavanje prisutnih lica u objektu.

Član 98.

Radio-difuzne i televizijske stanice dužne su da na zahtev Ministarstva preduzmu mere radi hitnog

prenošenja odgovarajućih informacija od interesa za zaštitu i spasavanje.

Operateri mobilne telefonije dužni su da na zahtev Ministarstva obezbede besplatno prenošenje

obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje telefonskim pretplatnicima.

Pravna lica koja se bave mobilnim telekomunikacijama dužna su da u cilju zaštite i spasavanja, obezbede besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva).

Član 99.

Jedinstveni evropski broj za hitne službe 112, uvodi se u upotrebu radi stvaranja uslova svakom fizičkom

i pravnom licu da besplatnim pozivanjem broja 112 dobiju pomoć hitnih službi. Obaveštenje o

telefonskom broju 112 i znaci za uzbunjivanje moraju biti istaknuti na vidnom mestu u svim javnim

ustanovama i drugim javnim mestima. Do uspostavljanja broja 112 kao jedinstvenog broja za teritoriju

Republike Srbije koristiće se dosadašnji telefonski broj 1985, kao i ostali brojevi telefona hitnih službi. Organizaciju i funkcionisanje ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja bliže uređuje Vlada.

Član 100.

Vlasnici zgrada, vlasnici posebnih i samostalnih delova u stambenim zgradama i zgradama drugih

namena dužni su da, bez nadoknade, za potrebe ranog upozoravanja, obaveštavanja i uzbunjivanja

omoguće instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava na tim objektima i omoguće pristup

za njihovo održavanje, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine.

Privredna društva za distribuciju električne energije dužna su da obezbede neprekidno snabdevanje

električnom energijom uređaja sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja.

Privredna društva i druga pravna lica koja se bave delatnošću iz oblasti telekomunikacija, dužna su da

prioritetno u okviru svojih kapaciteta obezbede i održavaju veze za potrebe uzbunjivanja.

Rešenje o postavljanju sirena, uređaja i sredstava iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ jedinica

lokalne samouprave.

Rešenje o demontaži i premeštanju sirena i uređaja iz stava 1. ovog člana donosi nadležni organ jedinica lokalne samouprave, nakon prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva.

VIII. OBUČAVANjE I OSPOSOBLjAVANjE

Član 101.

Za obučavanje i osposobljavanje zaposlenih u Ministarstvu i snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa

i upravljanja vanrednim situacijama, Ministarstvo obrazuje Nacionalni trening centar i regionalne trening

centre. Obučavanje građana i jedinica civilne zaštite u pružanju prve pomoći vrše Crveni krst Srbije i

zdravstvene ustanove, u skladu sa javnim ovlašćenjem i po utvrđenim nastavnim planovima, programima

i kriterijumima. Za potrebe sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama

vrši se obučavanje i osposobljavanje pripadnika Nadležne službe, predsednika opština, gradonačelnika i

njihovih zamenika, članova štabova za vanredne situacije svih nivoa, poverenika i zamenika poverenika

civilne zaštite, pripadnika jedinica civilne zaštite, predstavnika subjekata od posebnog značaja i

48

predstavnika organa državne uprave. Propis o načinu obučavanja, osposobljavanja, nastavnim planovima i

programima donosi ministar.

IX. MEĐUNARODNA SARADNjA

Član 102.

Međunarodnom saradnjom u smislu ovog zakona smatra se naročito:

1) pripremanje i sprovođenje međunarodnih sporazuma i projekata iz oblasti smanjenja rizika od

katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

2) razmena podataka i informacija relevantnih za oblast smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje

vanrednim situacijama sa nadležnim organima drugih država i međunarodnih organizacija;

3) saradnja sa međunarodnim organizacijama koje su od značaja za oblast smanjenja rizika od katastrofa i

upravljanje vanrednim situacijama i učešće u njihovom radu.

Poseban oblik međunarodne saradnje u smislu ovog zakona je upućivanje međunarodne pomoći u vidu

međunarodnih timova za zaštitu i spasavanje, opreme i sredstava neophodnih za operacije zaštite i

spasavanja građana u vanrednim situacijama i pod time se naročito smatra:

1) neposredna komunikacija sa nadležnim organima drugih država i međunarodnih organizacija u vezi sa

traženjem, primanjem, pružanjem i tranzitom međunarodne pomoći;

2) koordinacija prelazaka državnih granica tokom primanja, pružanja i tranzita međunarodne pomoći;

3) koordinacija prihvata i raspodele međunarodne pomoći na teritoriji Republike Srbije;

4) koordinacija aktivnosti međunarodnih snaga za zaštitu i spasavanje na teritoriji Republike Srbije;

5) koordinacija upućivanja snaga za zaštitu i spasavanje u vidu međunarodnih timova za zaštitu i

spasavanje i humanitarne pomoći u vidu opreme i sredstava neophodnih za operacije zaštite i spasavanja

građana u vanrednim situacijama u drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Crveni krst Srbije, u skladu sa posebnim zakonom i međunarodnim principima i pravilima Crvenog krsta

i Crvenog polumeseca, može da traži, prima i distribuira međunarodnu humanitarnu pomoć.

Odluku o pružanju, traženju i prihvatanju međunarodne pomoći donosi Vlada.

Član 103.

Pripadnici snaga za zaštitu i spasavanje mogu biti angažovani i na zadacima zaštite i spasavanja u

pružanju međunarodne pomoći kao deo međunarodnih snaga u okviru multinacionalnih operacija.

Za vreme dok izvršavaju zadatke zaštite i spasavanja u pružanju međunarodne pomoći u

multinacionalnim operacijama u drugim državama, na pripadnike snaga zaštite i spasavanja primenjuju se

odredbe propisa koji uređuju upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim

operacijama van granica Republike Srbije. U akcije zaštite i spasavanja koje se sprovode u drugim

državama mogu se uputiti samo obučeni i osposobljeni pripadnici snaga za zaštitu i spasavanje, uz njihov

pismeno dat dobrovoljni pristanak. Lica iz stava 2. ovog člana moraju biti osigurana od povreda i gubitka

života, a za učešće u akciji pripada im naknada čiju visinu utvrđuje Vlada.

Član 104.

Postupak i uslove pod kojima se prima ili upućuje međunarodna pomoć propisuje Vlada.

Ministarstvo, u saradnji sa nadležnim organima Republike Srbije i drugih država i međunarodnih

organizacija, usklađuje prelazak državnih granica, odnosno tranzit preko teritorije trećih država, za potrebe pružanja i primanja međunarodne pomoći u zaštiti i spasavanju.

X. EVIDENCIJE

Član 105.

Ministarstvo, u svrhu obavljanja poslova smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama, prikuplja i obrađuje podatke o ličnosti i o tome vodi evidencije u skladu sa propisima o

evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, ako ovim zakonom nije drugačije

propisano. Pored podataka o ličnosti iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo prikuplja i obrađuje i druge

podatke koji ne predstavljaju podatke o ličnosti i o tome vodi evidencije.

49

Član 106.

Radi obavljanja poslova smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, Ministarstvo

vodi sledeće evidencije:

1) evidencija o subjektima od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje;

2) evidencija o pripadnicima civilne zaštite;

3) evidencija o jedinicama civilne zaštite;

4) evidencija o materijalno-tehničkim sredstvima;

5) evidencija o članovima štabova za vanredne situacije;

6) statistički list o evidentiranim događajima;

7) registar događaja;

8) prijava dojave događaja;

9) operativne karte gašenja požara;

10) evidencija o ispitima, kandidatima i licencama za obavljanje poslova izrade procene rizika i plana

zaštite i spasavanja;

11) evidencija o podacima o odgovornim licima u državnim organima, posebnim organizacijama, javnim

preduzećima, privrednim društvima, jedinicama lokalne samouprave i drugim službama od značaja za

zaštitu i spasavanja;

12) evidencioni karton kadra kriptozaštite;

13) evidencija o uručenim priznanjima i nagradama povodom obeležavanja dana Nadležne službe;

14) evidencija o izdatim ovlašćenjima za obavljanje poslova zaštite od eksplozivnih ostataka rata;

15) evidencija o izdatim ovlašćenjima za obuku za Licencu;

16) registar privrednih društava i drugih pravnih lica koja proizvode, prerađuju, koriste i skladište opasne supstance.

Član 107.

Radi evidentiranja pravnih lica, udruženja i nevladinih organizacija od značaja za zaštitu i spasavanje,

Ministarstvo prikuplja i obrađuje podatke i vodi evidencije o identifikacionim podacima o subjektima od

posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i identifikacionim podacima o udruženjima i nevladinim

organizacijama od značaja za zaštitu i spasavanje, koje pored podataka utvrđenih propisom o

evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, sadrže i podatke o:

1) zaposlenim kadrovima (struke i zanimanja od značaja za zaštitu i spasavanje);

2) delatnostima od značaja za zaštitu i spasavanje;

3) kapacitetima objekata od značaja za zaštitu i spasavanje (naziv objekta i kapacitet);

4) opremi i sredstvima od značaja za zaštitu i spasavanje (naziv, količina i ispravnost sredstva), a naročito

o mehanizaciji i motornim vozilima;

5) ciljevima udruženja, odnosno organizacije;

6) članovima udruženja, odnosno organizacije sa posebnim zanimanjima i veštinama koji su od značaja za

zaštitu i spasavanje;

7) zadatke koje bi udruženje, odnosno organizacija mogla da izvršava u zaštiti i spasavanju.

Član 108.

Radi evidentiranja pripadnika civilne zaštite i pripadnika aktivne rezerve specijalizovanih jedinica civilne

zaštite, kao i njihove identifikacije kada su angažovani u slučaju nastupanja katastrofe, Ministarstvo

prikuplja i obrađuje podatke i vodi evidencije o pripadnicima civilne zaštite i pripadnicima aktivne

rezerve specijalizovanih jedinica civilne zaštite i o jedinicama civilne zaštite, koje pored podataka

utvrđenih propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, sadrže i podatke o:

1) ličnoj karti pripadnika civilne zaštite koja sadrži i podatke o visini, boji očiju, boji kose i posebnim

znacima pripadnika, fotografiju i potpis pripadnika;

2) specijalističkim obukama i treninzima;

3) opštoj oceni osposobljenosti;

4) zaključenim ugovorima;

50

5) odsustvovanju iz mesta prebivališta sa periodom odsustvovanja i mestom, adresom boravka i brojem

telefona tokom odsustva.

Podaci iz stava 1. ovog člana se prikupljaju na osnovu jediničnih vojnih kartona dobijenih od centara

Ministarstva odbrane i na osnovu ažuriranja podataka prilikom angažovanja na obukama i treninzima,

neposredno od pripadnika specijalizovanih jedinica civilne zaštite i po službenoj dužnosti od drugih državnih organa.

Član 109.

Radi evidentiranja nagrađenih pravnih lica i zaslužnih pojedinaca u oblasti smanjenja rizika od katastrofa

i upravljanja vanrednim situacijama, Ministarstvo prikuplja i obrađuje podatke i vodi evidencije o

uručenim priznanjima i nagradama povodom obeležavanja dana Nadležne službe, koja sadrži podatke o

nagrađenom pojedincu i to ime i prezime, adresu stanovanja, adresu rada.

Podaci se prikupljaju na osnovu službenih evidencija i predloga rukovodioca organizacionih jedinica Nadležne službe.

Član 110.

Evidencije u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama vode se u skladu

sa zakonom, na obrascima čiji izgled, formu i način vođenja propisuje ministar.

Podaci iz evidencija čije je vođenje predviđeno ovim zakonom čuvaju se deset godina.

XI. NADZOR

Član 111.

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo.

Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko inspektora.

Ovlašćenja inspektora

Član 112.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor ima pravo da:

1) utvrdi stanje izvršavanja obaveza predviđenih ovim zakonom, upozori na uočene nepravilnosti i odredi

mere i rokove za njihovo otklanjanje;

2) vrši uvid u dokumenta koja se odnose na preventivno delovanje subjekata sistema smanjenja rizika od

katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

3) proverava sprovođenje naredbi i zaključaka nadležnih štabova za vanredne situacije i naloži mere za

izvršenje;

4) naloži obustavu mera i radnji koje nisu u skladu sa zakonom i planovima zaštite i spasavanja;

5) naloži izradu i donošenje dokumenata predviđenih ovim zakonom;

6) naloži ažuriranje dokumenata predviđenih ovim zakonom;

7) naloži otklanjanje utvrđenih nedostataka u sprovođenju propisanih mera utvrđenih u planovima zaštite

i spasavanja;

8) naloži obustavljanje radnji kojima se direktno ugrožava ili dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi,

materijalna i kulturna dobra i životna sredina;

9) podnese predlog za pokretanje postupaka za utvrđivanje prekršajne odgovornosti protiv odgovornih

lica i subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama;

10) vrši kontrolu osposobljenosti subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim

situacijama;

11) naredi preduzimanje hitnih mera zaštite i spasavanja;

12) preduzme i druge mere za koje je ovlašćen zakonom.

Žalba protiv rešenja inspektora iz stava 1. tač. 8) i 11) ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

51

XII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji fizičkog lica

Član 113.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) u zonama neposrednog rizika sprovodi aktivnosti koje izazivaju nove ili uvećavaju postojeće faktore

rizika i aktivnosti povodom kojih se ljudi i materijalna i kulturna dobra mogu izložiti teškim posledicama

bez prethodno pribavljene dozvole Ministarstva (član 23. stav 2);

2) ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, energenata, odeće, obuće, građevinskih i drugih proizvoda

i drugog materijala neophodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja (član 32. stav 3);

3) na nepokretnostima ne omogući sprovođenje radova za zaštitu i spasavanje, po naredbi nadležnog štaba

(član 32. stav 4);

4) ne prihvati raspored u jedinice civilne zaštite i ne odazove se u slučaju mobilizacije tih jedinica (član

36. stav 5. tačka 2));

5) se ne odazove pozivu nadležnog štaba za vanredne situacije radi učešća u akcijama zaštite i spasavanja

(član 36. stav 5. tačka 3));

6) ne sprovodi propisane i naređene mere zaštite i spasavanja (član 36. stav 5. tačka 5));

7) ne omogući izvođenje neophodnih radova za zaštitu i spasavanje na svojim nepokretnostima (član 37.

stav 1);

8) ne daje na korišćenje nepokretne stvari, vozila, mašine, opremu, materijalno-tehnička i druga

materijalna sredstva (član 37. stav 1);

9) se ne odazove na obuku u svojstvu člana štaba za vanredne situacije (član 43. stav 2);

10) ne postupi po nalogu rukovodioca akcije zaštite i spasavanja (član 52);

11) ne drži u ispravnom stanju potrebna sredstva za ličnu i uzajamnu zaštitu (član 55. stav 3);

12) ne postupi u skladu sa naredbom o evakuaciji (član 59. stav 3);

13) prilikom korišćenja skloništa za mirnodopske potrebe, vrši adaptacije ili rekonstrukcije koje mogu

narušiti tehničke i higijenske uslove i funkcionalnu upotrebljivost skloništa (član 61. stav 8);

14) ne primi na privremeni smeštaj građane, kada to naredi nadležni štab za vanredne situacije (član 62.

stav 4);

15) o otkrivenom EOR ne obavesti najbližu policijsku stanicu ili operativni centar 112, ne obeleži

vidljivim znakom mesto gde se nalaze EOR ili ne obezbedi mesto gde se nalaze EOR dok ne dođu

ovlašćena lica (član 74. stav 2);

16) ne postupe u skladu sa uputstvima poverenika, odnosno zamenika poverenika (član 78. stav 6);

17) nenamenski koristi dodeljenu uniformu ili istu ne vrati u roku od 30 dana, na zahtev Ministarstva,

odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave (član 86. stav 2);

18) se ne odazove na poziv nadležnog organa za obuku (član 89. stav 3);

19) se ne odazove na poziv nadležnog organa za učešće u akcijama zaštite i spasavanja (član 89. stav 4);

20) se ne javi na određeno mesto i u određeno vreme i ne učestvuje u akcijama zaštite i spasavanja (član

89. stav 5);

21) ne omogući instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema osmatranja,

obaveštavanja i uzbunjivanja (član 100. stav 1);

22) ne omogući pristup za održavanje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema

osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine (član 100.

stav 1);

23) ne sprovede mere koje su naložene u postupku inspekcijskog nadzora (član 112. stav 1).

Prekršaji pravnog lica i preduzetnika

Član 114.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne izradi, donese, odnosno ažurira procenu rizika od katastrofa (član 15);

2) ne izradi, donese, odnosno ažurira plan zaštite i spasavanja (član 17. stav 7);

52

3) izrađuje procenu rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja a nema ovlašćenje za izradu procene

rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja (član 19. stav 1);

4) izrađuje Plan zaštite od udesa, a nema ovlašćenje za izradu plana zaštite od udesa (član 20. stav 1);

5) organizuje i sprovodi obuku za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od

katastrofa i plana zaštite i spasavanja, a nema ovlašćenje Ministarstva (član 21. stav 1);

6) Ministarstvu ne dostavi ažurne podatke potrebne za izradu Registra rizika (član 22. stav 4);


rizika i aktivnosti povodom kojih se ljudi i materijalna dobra mogu izložiti teškim posledicama bez

prethodno pribavljene dozvole Ministarstva (član 23. stav 2);

8) ne preduzima mere prevencije i smanjenja rizika u okviru svoje delatnosti, ne uzme učešće u

sprovođenju mera zaštite i spasavanja ili se ne odazove na zahtev nadležnog štaba (član 30. stav 1);

9) ne dostavi podatke neophodne za izradu procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja

(član 30. stav 3);

10) po naredbi nadležnog štaba ne stavi na raspolaganje, za potrebe zaštite i spasavanja, korišćenje

elektronskih komunikacionih mreža i informacionih sistema i veza (član 32. stav 1);

11) ne omogući korisnicima besplatne pozive prema jedinstvenom broju za hitne službe 112 (član 32. stav

2);

12) po naredbi nadležnog štaba ne stavi na raspolaganje, za potrebe zaštite i spasavanja, sredstva iz člana

32. stav 3. ovog zakona (član 32. stav 3);

13) na nepokretnostima ne omogući sprovođenje radova za zaštitu i spasavanje, po naredbi nadležnog

štaba (član 32. stav 4);

14) ne obezbedi potrebna sredstva i opremu za ličnu i uzajamnu zaštitu ili ne drži u ispravnom stanju

sredstva za ličnu i uzajamnu zaštitu (član 55. st. 2. i 3);

15) prilikom korišćenja skloništa za mirnodopske potrebe, vrši adaptacije ili rekonstrukcije koje mogu

narušiti tehničke i higijenske uslove i funkcionalnu upotrebljivost skloništa (član 61. stav 8);

16) ne primi na privremeni smeštaj građane, kada to naredi nadležni štab za vanredne situacije (član 62.

stav 4);

17) ne preduzme sve neophodne mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i

zdravlje ljudi, ekonomiju, ekologiju i društvenu stabilnost i životnu sredinu (član 64. stav 1);

18) ne izradi, odnosno ne dostavi Ministarstvu na saglasnost Plan zaštite od udesa (član 64. stav 2);

19) ne izradi, odnosno ne dostavi Ministarstvu na saglasnost Plan zaštite od udesa u rokovima iz člana 65.

ovog zakona (član 65. stav 1);

20) ne ažurira Plan zaštite od udesa, odnosno ažurirani Plan zaštite od udesa ne dostavi Ministarstvu na

saglasnost (član 66. st. 1. i 2);

21) ne obavesti Ministarstvo o prestanku rada privrednog društva, postrojenja ili objekta, o trajnom

prestanku ili konzervaciji postrojenja zbog dužeg prekida rada (član 66. stav 3);

22) ne vrši testiranje Plana zaštite od udesa, odnosno ne ažurira Plan zaštite od udesa na osnovu rezultata

testiranja (član 66. stav 4);

23) ne dostavi podatke iz Plana zaštite od udesa jedinici lokalne samouprave radi izrade procene

ugroženosti (član 66. stav 5);

24) o otkrivenom EOR ne obavesti najbližu policijsku stanicu ili operativni centar 112, ne obeleži

vidljivim znakom mesto gde se nalaze EOR ili ne obezbedi mesto gde se nalaze EOR dok ne dođu

ovlašćeni radnici Ministarstva (član 74. stav 2);

25) pripadnicima jedinica civilne zaštite i poverenicima, odnosno zamenicima poverenika civilne zaštite

ne omogući pravo na naknadu zarade za vreme izvršavanja zadataka civilne zaštite (član 90. stav 2);

26) ne omogući pripadniku jedinice civilne zaštite da se odazove na poziv za obuku ili učešće u akcijama

zaštite i spasavanja (član 90. stav 3);

27) preduzme mere zbog kojih pripadnik jedinice civilne zaštite i poverenik, odnosno zamenik poverenika

civilne zaštite, zbog odsustva sa posla, trpi posledice u radno-pravnom statusu (član 90. stav 8);

28) ne obezbedi blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima (član 97. st. 1. i

2);

53

29) ne održava u funkcionalnom stanju sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje (član 97. stav 3);

30) ne obezbedi sopstvene kapacitete za rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje ili se ne uključi

u sistem javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji u predviđenom roku (član 97. stav 4);

31) ne uspostavi i održava odgovarajući interni sistem za obaveštavanje prisutnih lica u objektu (član 97.

stav 5);

32) ne preduzme mere radi hitnog prenošenja odgovarajućih informacija od interesa za zaštitu i

spasavanja (član 98. stav 1);

33) ne obezbedi besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje telefonskim

pretplatnicima (član 98. stav 2);

34) ne obezbedi besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva) (član 98. stav 3);

35) ne istakne na vidnom mestu obaveštenje o telefonskom broju 112 i znake za uzbunjivanje (član 99.

stav 2);

36) ne omogući instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema ranog upozoravanja,

obaveštavanja i uzbunjivanja ili ne omogući pristup za održavanje sistema ranog upozoravanja,

obaveštavanja i uzbunjivanja, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine (član 100. stav 1);

37) ne obezbedi neprekidno snabdevanje električnom energijom uređaja sistema osmatranja,


38) ne obezbedi i održava veze za potrebe uzbunjivanja (član 100. stav 3);


Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana

odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana preduzetnik.

Prekršaji poverenika i zamenika civilne zaštite

Član 115.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poverenik civilne zaštite,

odnosno zamenik poverenika civilne zaštite ako:

1) se ne odazove na poziv nadležnog štaba, odnosno drugog organa koji ga je postavio (član 78. stav 3);

2) ne učestvuje u pripremama građana i zaposlenih za ličnu i uzajamnu zaštitu, ne obaveštava građane i

zaposlene o pravovremenom preduzimanju mera civilne zaštite, ne obaveštava građane i zaposlene o

opštoj mobilizaciji radi učešća u zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara u vanrednim situacijama,

ne vrši koordinaciju i sprovođenje evakuacije, zbrinjavanja, sklanjanja i druge mere civilne zaštite,

odnosno ne vrši proveru postavljanja obaveštenja o znacima za uzbunjivanje građana u zgradama u zoni

svoje odgovornosti (član 78. stav 4).

Prekršaji odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i organu jedinice

lokalne samouprave

Član 116.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u

državnom organu, organu teritorijalne autonomije, organu jedinice lokalne samouprave i gradske opštine,

ako:

1) ne izradi, donese, odnosno dopuni eksterni plan zaštite od velikog udesa (član 18. stav 1, član 29. stav

1. tačka 2));

2) zainteresovanoj javnosti ne omogući uvid u eksterni plan zaštite od velikog udesa (član 18. stav 5);

3) ne izvrši kontrolu i testiranje eksternih planova zaštite od velikog udesa najmanje jednom u tri godine

(član 18. stav 6);

4) Ministarstvu ne dostavi ažurne podatke potrebne za izradu Registra rizika (član 22. stav 4);


rizika i aktivnosti povodom kojih se ljudi i materijalna dobra mogu izložiti teškim posledicama bez

prethodno pribavljene dozvole Ministarstva (član 23. stav 2);

54

6) pravovremeno ne izveštava Ministarstvo o uočenim pojavama i problemima od značaja za ovu oblast,

kao i o podacima od značaju za procenu postojećih rizika, o pojavi novih rizika i pretnji i o drugim

činjenicama (član 27. stav 1. tačka 2));

7) ne planira, organizuje i obezbedi funkcionisanje svoje delatnosti u vanrednim situacijama (član 27. stav

1. tačka 3));

8) ne učestvuje u izradi Strategije, Plana zaštite i spasavanja Republike Srbije i drugih planskih i

programskih dokumenata (član 27. stav 1. tačka 4));

9) ne učestvuje u izradi Procene rizika Republike Srbije iz svog delokruga i ne dostavi je Ministarstvu

(član 27. stav 1. tačka 5));

10) ne obavlja druge poslove utvrđene zakonom (član 27. stav 1. tačka 6), član 28. stav 1. tačka 11) i član

29. stav 1. tačka 12));

11) ne donese akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite, odnosno ne obezbedi njeno sprovođenje

(član 28. stav 1. tačka 2) i član 29. stav 1. tačka 1));

12) ne planira i obezbedi budžetska sredstva namenjena za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje

vanrednim situacijama (član 28. stav 1. tačka 3) i član 29. stav 1. tačka 5));

13) ne obrazuje štab za vanredne situacije (član 28. stav 1. tačka 4) i 29. stav 1. tačka 3));

14) ne usvoji godišnji plan rada, odnosno godišnji izveštaj o radu štaba za vanredne situacije (član 28.

stav 1. tačka 6) i član 29. stav 1. tačka 11));

15) ne izradi, odnosno donese procenu rizika od katastrofa, plan smanjenja rizika od katastrofa, odnosno

plan zaštite i spasavanja (član 28. stav 1. tačka 7) i član 29. stav 1. tačka 2));

16) ne odredi subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje (član 28. stav 1. tačka 8) i član 29. stav

1. tačka 4));

17) ne obezbedi telekomunikacionu i informacionu podršku za potrebe zaštite i spasavanja, kao i

uključenje u telekomunikacioni i informacioni sistem Službe 112, odnosno ne poveže se sa njim (član 28.

stav 1. tačka 9));

18) ne izveštava, pravovremeno, Ministarstvo i druge nadležne državne organe o uočenim pojavama i

problemima od značaja za smanjenje rizika, o podacima od značaja za procenu postojećih rizika, o pojavi

novih rizika i pretnji i o drugim činjenicama koje su relevantne za ovu oblast (član 28. stav 1. tačka 10));

19) ne obrazuje jedinice civilne zaštite (član 29. stav 1. tačka 6));

20) ne izradi akustičku studiju, odnosno ne stara se o postavljanju akustičnih izvora (sirena) i ostale

opreme u okviru jedinstvenog sistema javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji (član 29. stav 1. tačka 8));

21) ne sarađuje sa susednim jedinicama lokalne samouprave u sprovođenju mera i aktivnosti od značaja

za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama (član 29. stav 1. tačka 9));

22) ne preduzima hitne i preventivne mere u cilju smanjenja rizika od katastrofa (član 29. stav 1. tačka

10));

23) ne obezbedi potrebna sredstva i opremu za ličnu i uzajamnu zaštitu (član 55. stav 2);

24) ne obavesti Službu 112 o stanju vremena, klime i voda, odnosno ne dostavi analize, prognoze i

upozorenja o hidrološkim, meteorološkim i geološkim pojavama, elementarnim nepogodama i drugim

opasnostima, kao i o sadržaju opasnih materija u vazduhu, zemljištu i vodama iznad dozvoljenih vrednosti

i sve druge prikupljene podatke o pojavama koje mogu ugroziti ljude, materijalna sredstva i životnu

sredinu (član 94. stav 2);

25) ne obezbedi automatsko prosleđivanje podataka Službi 112 (član 94. stav 3);

26) ne omogući instaliranje sirena i drugih odgovarajućih uređaja i sredstava sistema ranog upozoravanja,


27) ne omogući pristup za održavanje uređaja i sredstava sistema ranog upozoravanja, obaveštavanja i

uzbunjivanja, uz uvažavanje mera zaštite ljudi i životne sredine (član 100. stav 1);


55

XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 117.

Subjekti koji su saglasno ovom zakonu u obavezi da donesu procenu rizika od katastrofa, tu obavezu će

izvršiti najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Subjekti koji saglasno ovom zakonu donose plan zaštite i spasavanja, tu obavezu će izvršiti najkasnije u

roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Subjekti koji saglasno ovom zakonu donose plan smanjenja rizika od katastrofa, tu obavezu će izvršiti

najkasnije u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Registar rizika će se uspostaviti u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 118.

Licence za procenu rizika izdate na osnovu Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, br. 111/09, 92/11 i 93/12) važe dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 119.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od devet meseci od dana stupanja ovog

zakona na snagu. Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se podzakonski

akti doneti na osnovu Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, br. 111/09, 92/11 i 93/12),

ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 120.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vanrednim situacijama („Službeni glasnik

RS”, br. 111/09, 92/11 i 93/12).

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 58–64. i 66–72. Zakona o zaštiti od požara

(„Službeni glasnik RS”, br. 111/09 i 20/15).

Član 121.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

56

UREDBA O SASTAVU I NAČINU RADA ŠTABOVA ZA VANREDNE SITUACIJE ("Sl. glasnik

RS", br. 98 od 24. decembra 2010)

Član 1. Ovom uredbom uređuje se sastav i način rada štabova za vanredne situacije.

Član 2. Republički štab za vanredne situacije (u daljem tekstu: Republički štab) čine komandant štaba, načelnik i

članovi štaba. Komandant Republičkog štaba je ministar u čijem delokrugu su pretežno poslovi iz oblasti

zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, (u daljem tekstu: ministar). Načelnik Republičkog štaba je

rukovodilac organizacione jedinice ministarstva u čijem delokrugu su poslovi zaštite i spasavanja u

vanrednim situacijama (u daljem tekstu: rukovodilac nadležne službe).

Članovi Republičkog štaba su:

1) ministri u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: državne uprave i lokalne samouprave, odbrane,

zdravlja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, rada i socijalne politike i zaštite životne sredine;

2) ministri ili lica koja oni ovlaste, u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: spoljnih poslova, saobraćaja i

telekomunikacija, građevine, rudarstva, energetike, informisanja, finansija, trgovine i usluga;

3) stručni radnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije, Crvenog krsta Srbije i Gorske službe

spasavanja Srbije;

4) rukovodioci posebnih organizacija u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: meteorologije,

seizmologije, hidrometeorologije;

5) rukovodioci javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica, kao i predsednici

humanitarnih organizacija, udruženja građana ili rukovodioci ustanova, koji obavljaju delatnost, odnosno

u čijem delokrugu su poslovi ili koji imaju zadatke od značaja za zaštitu i spasavanje u vanrednim

situacijama.

Član 3. Stručne i administrativno-tehničke poslove potrebne za rad Republičkog štaba obavlja organizaciona

jedinica ministarstva u čijem delokrugu su poslovi zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama (u daljem

tekstu: nadležna služba).

Član 4. Pokrajinski štab za vanredne situacije (u daljem tekstu: pokrajinski štab) čine komandant štaba, načelnik i

članovi štaba.

Komandant pokrajinskog štaba je jedan od potpredsednika izvršnog organa autonomne pokrajine.

Načelnik pokrajinskog štaba je rukovodilac područne organizacione jedinice nadležne službe.

Članovi pokrajinskog štaba su:

1) članovi izvršnog organa autonomne pokrajine u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: lokalne

samouprave, zdravlja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, industrije i energetike, rada i socijalne

politike i zaštite životne sredine;

2) predstavnici pokrajinskih organa uprave u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: saobraćaja i

telekomunikacija, građevine-infrastrukture, prostornog planiranja, zaštite kulturnih dobara, trgovine i

usluga, informisanja;

3) rukovodioci javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica, rukovodilac organizacione

jedinice policije, kao i predsednici humanitarnih organizacija, udruženja građana ili rukovodioci ustanova,

koji obavljaju delatnost, odnosno u čijem delokrugu su poslovi ili koji imaju zadatke od značaja za zaštitu

i spasavanje u vanrednim situacijama.

Član 5. Stručne i administrativno-tehničke poslove potrebne za rad pokrajinskog štaba obavlja nadležni organ,

odnosno stručna služba autonomne pokrajine, u saradnji sa predstavnikom područne organizacione

jedinice nadležne službe.

57

Član 6. Okružni štab za vanredne situacije (u daljem tekstu: okružni štab) čine komandant štaba, načelnik i

članovi štaba. Komandant okružnog štaba je načelnik upravnog okruga, po položaju. Načelnik okružnog

štaba je rukovodilac područne organizacione jedinice nadležne službe.

Članovi okružnog štaba su:

1) rukovodioci područnih organizacionih jedinica ministarstava u upravnom okrugu u čijem delokrugu su

poslovi iz oblasti: odbrane, policije, zdravlja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, rada i socijalne

politike, zaštite životne sredine;

2) predstavnici organizacionih jedinica ministarstava, posebnih organizacija, javnih preduzeća, drugih

pravnih lica, ustanova, humanitarnih organizacija, kao i predsednici humanitarnih organizacija, udruženja

građana ili rukovodioci ustanova, koji obavljaju delatnost, odnosno u čijem delokrugu su poslovi ili koji

imaju zadatke od značaja za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.

Član 7. Stručne i administrativno-tehničke poslove potrebne za rad okružnog štaba vrši područna organizaciona

jedinica nadležne službe.

Član 8. Gradski štab za vanredne situacije (u daljem tekstu: gradski štab) čine komandant štaba, zamenik

komandanta štaba, načelnik i članovi štaba. Komandant gradskog štaba je gradonačelnik, po položaju.

Zamenik komandanta je zamenik gradonačelnika, odnosno član gradskog veća. Načelnik gradskog štaba

je rukovodilac nadležne službe, ili jedan od rukovodioca područne organizacione jedinice nadležne službe

koga on predloži za postavljenje.

Članovi gradskog štaba su:

1) članovi izvršnog organa grada u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: zdravlja, poljoprivrede,

vodoprivrede i šumarstva, rada i socijalne politike, zaštite životne sredine;

2) predstavnici gradskih organa uprave u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: saobraćaja, građevine,

energetike, informisanja, trgovine i usluga.

3) rukovodioci javnih preduzeća, privrednih društava, rukovodioci organizacionih jedinica odbrane,

policije, humanitarnih organizacija, udruženja građana, drugih pravnih lica i ustanova u čijem delokrugu

su poslovi od značaja za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.

Član 9. Stručne i administrativno-tehničke poslove potrebne za rad gradskog štaba vrši nadležna organizaciona

jedinica gradskog organa uprave u saradnji sa predstavnikom područne organizacione jedinice nadležne

službe.

Član 10. Opštinski štab za vanredne situacije (u daljem tekstu: opštinski štab) čine komandant štaba, zamenik

komandanta štaba, načelnik i članovi štaba. Komandant opštinskog štaba je predsednik opštine, po

položaju. Zamenik komandanta opštinskog štaba je zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća,

po položaju. Načelnik opštinskog štaba je rukovodilac nadležne službe, ili jedan od rukovodioca,

odnosno predstavnik područne organizacione jedinice nadležne službe koga on predloži za postavljenje.

Članovi opštinskog štaba su:

1) članovi izvršnog organa opštine u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: zdravlja, poljoprivrede,

vodoprivrede i šumarstva, rada i socijalne politike, zaštite životne sredine;

2) predstavnici opštinskih organa uprave u čijem delokrugu su poslovi iz oblasti: saobraćaja, građevine,

energetike, javnog informisanja, trgovine i usluga.

3) rukovodioci javnih preduzeća, privrednih društava, rukovodioci organizacionih jedinica odbrane,

policije, humanitarnih organizacija, udruženja građana, drugih pravnih lica i ustanova u čijem delokrugu

su poslovi od značaja za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama.

58

Član 11. Stručne i administrativno-tehničke poslove potrebne za rad opštinskog štaba vrši nadležna organizaciona

jedinica opštinskog organa uprave u saradnji sa predstavnikom područne organizacione jedinice nadležne

službe.

Član 12. Sastav štaba za vanredne situacije može da čini i pomoćno osoblje (vozači, kuriri i dr.).

Član 13. Štab za vanredne situacije, pored ostalih, sprovodi aktivnosti na razmatranju stanja spremnosti za

organizovani odgovor na rizike i pretnje i upoznaje se sa dostignutim stepenom razvoja i izgradnje

sistema zaštite i spasavanja. Za ostvarivanje funkcija iz stava 1. ovog člana organizuje se i sprovodi

obučavanje, osposobljavanje i stručno usavršavanje. Obuku, osposobljavanje i stručno usavršavanje

članova štaba organizuju i sprovode nacionalni i regionalni trening centri, na predlog i u saradnji sa

nadležnom službom.

Član 14. Štab za vanredne situacije donosi poslovnik o svom radu i godišnji plan rada.

Poslovnik o radu sadrži: način pripremanja sednica štaba, utvrđivanje dnevnog reda, zakazivanje i

vođenje sednica, način rasprave i odlučivanja o donošenju naredbi, zaključaka i preporuka.

Štab za vanredne situacije, na predlog nadležne službe, odnosno nadležnog organa, autonomne pokrajine i

jedinica lokalne samouprave, donosi godišnji plan rada.

Član 15. Pozivanje štaba za vanredne situacije, radi ostvarivanja njegove operativne funkcije, nalaže komandant, a

u njegovom odsustvu zamenik komandanta ili načelnik štaba, a na predlog nadležne službe ili

organizacione jedinice nadležne službe, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine i nadležnog

organa jedinice lokalne samouprave. Pozivanje članova štaba sprovodi nadležna služba ili organizaciona

jedinica nadležne službe, odnosno nadležni organ.

Član 16. Naredbe nadležnog štaba, koje se odnose na obaveze i zadatke organa državne uprave, organa autonomne

pokrajine, jedinica lokalne samouprave, posebnih organizacija, privrednih društava i drugih pravnih lica,

ustanova i humanitarnih organizacija dužni su da sprovode njihovi rukovodioci i da o tome dostavljaju

izveštaje nadležnom štabu.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana obuhvata:

1) stanje na ugroženom području;

2) efekte i posledice koje je izazvala elementarna nepogoda ili druga nesreća;

3) stanje ljudskih i materijalnih kapaciteta angažovanih na zadacima zaštite i spasavanja;

4) realizaciju postavljenih zadataka;

5) potrebe za dodatnim snagama i sredstvima;

6) druge podatke bitne sa aspekta sprovođenja mera i zadataka zaštite i spasavanja.

Član 17. U izvršavanju poslova i zadataka iz svoje nadležnosti, štab za vanredne situacije donosi, naredbe,

zaključke i preporuke.

Naredbom se odlučuje o upotrebi snaga i sredstava zaštite i spasavanja, sredstava pomoći i drugih

sredstava koja se koriste u vanrednim situacijama i nalaže izvršavanje zadataka, odnosno mera zaštite i

spasavanja.

Zaključkom se: utvrđuje određeni stav o pitanjima iz oblasti zaštite i spasavanja; formira stručno-

operativni tim i utvrđuju njegovi zadaci; procenjuje ugroženost od nastanka vanredne situacije; utvrđuje

mišljenje na određena akta koje štab razmatra; odlučuje o drugim pitanjima o kojima se ne odlučuje

naredbom.

59

Preporukom se predlažu mere za poboljšanje stanja i organizacije zaštite i spasavanja, odnosno

preporučuje preduzimanje mera, radnji i postupaka kojima se umanjuje rizik od opasnosti.

Član 18. Za izvršavanje specifičnih zadataka zaštite i spasavanja, štab za vanredne situacije može obrazovati

stručno-operativne timove. Stručno-operativni timovi, po pravilu, obrazuju se za izvršavanje zadataka

zaštite i spasavanja i to: evakuacije; zbrinjavanja; sklanjanja; radiološko-hemijsko-biološke zaštite; zaštite

i spasavanja od požara i eksplozija; zaštite i spasavanja od poplava i nesreća na vodi i pod vodom; zaštite

i spasavanja od tehničko-tehnoloških nesreća, odnosno udesa, kao i za izvršavanje drugih zadataka zaštite

i spasavanja koje odredi nadležni štab za vanredne situacije.

U sastav stručno-operativnih timova ulaze rukovodioci i eksperti iz nadležne službe, organa državne

uprave, pokrajinskih i organa jedinica lokalne samouprave, posebnih organizacija, naučnih ustanova,

privrednih društava i drugih pravnih lica u čijem delokrugu su poslovi od značaja za zaštitu i spasavanje u

vanrednim situacijama. Radom stručno-operativnog tima rukovodi rukovodilac tima kojeg imenuje štab.

Stručno-operativni tim odgovara načelniku štaba.

Član 19. Podršku u prikupljanju, obradi i distribuciji podataka za rad stručno-operativnog tima štaba za vanredne

situacije, obezbeđuje Nacionalni centar 112, operativni centri 112 i situacioni centri jedinice lokalne

samouprave, grada i autonomne pokrajine.

Do formiranja Nacionalnog i operativnih centara 112, poslove iz stava 1. ovog člana obavljaju Republički

i okružni centri za obaveštavanje i uzbunjivanje.

Član 20. Republički štab obrazovaće se u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, gradski i

opštinski štab obrazovaće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, a okružni štab

obrazovaće se u roku od 30 dana od dana obrazovanja Republičkog štaba.

Član 21. Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

05 broj 110-9437/2010

U Beogradu, 16. decembra 2010. godine

Vlada

Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade, Ivica Dačić, s.r

60

UREDBA O OBAVEZNIM SREDSTVIMA I OPREMI ZA LIČNU, UZAJAMNU I

KOLEKTIVNU ZAŠTITU OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I DRUGIH NESREĆA ("Sl.

glasnik RS", br. 3/2011 i 37/2015)

Član 1

Ovom uredbom utvrđuje se vrsta i minimum sredstava i opreme za sprovođenje lične, uzajamne i

kolektivne zaštite od elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i katastrofa, posledica

terorizma, ratnih dejstava i drugih većih nesreća (u daljem tekstu: elementarne nepogode i druge nesreće),

a koje su dužni da nabave i drže državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne

samouprave, privredna društva, druga pravna lica, građani i vlasnici stambenih zgrada, kao i rokovi za

nabavku tih sredstava.

Član 2

Građani vlasnici stambenih jedinica, odnosno kuća i vlasnici stambenih zgrada dužni su da, za potrebe

lične zaštite i spasavanja i zaštite i spasavanja članova porodičnog domaćinstva, kao i imovine, nabave i

drže u ispravnom stanju sledeća sredstva i opremu:

1) komplet za pružanje prve pomoći, koji sadrži: individualni prvi zavoj sa jednim jastučetom 12 cm x 10

cm (1 kom.); kaliko zavoj - utkani rub 8 cm x 5 m (2 kom.); kaliko zavoj - utkani rub 2,5 cm x 5 m (1

kom.); gazu sterilnu 1 m (1 kom.); gazu sterilnu 1/2 m (2 kom.); gazu sterilnu 1/4 m pojedinačno

pakovanje 80 cm x 25 cm (4 kom.); vazelinsku gazu 10 cm x 10 cm (2 kom.); lepljivi flaster (2 kom.);

adhezivni zavojni materijal 10 cm x 8 cm (2 kom.); trouglu maramu dim. 100x100x140 cm gustoće

20x19 (5 kom.); sanitetsku vatu (100 gr); rukavice za jednokratnu upotrebu (5 pari); makaze sa

zakrivljenim vrhom (1 kom.); sigurnosnu iglu (zihernadlu 5 kom.); masku za davanje veštačkog disanja

za jednokratnu upotrebu (2 kom.); termo-izolacionu alufoliju (1 kom.);

2) dezinfekciona sredstva - 2 dcl alkohola 70%;

3) priručna sredstva za dekontaminaciju - sode bikarbone jednu kutiju;

4) aparat za gašenje početnih požara - S-6 ili ekvivalentan njemu.

Građani koji žive u vlastitim kućama, pored sredstava i opreme iz stava 1. ovog člana, dužni su da nabave

i drže u ispravnom stanju i komplet alata koji obuhvata: lopatu, kramp ili motiku i ispitivač napona

(glinerica). Građani koji su kao fizička lica registrovani za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti

(preduzetnici) dužni su da, u zavisnosti od broja zaposlenih, nabave i drže u ispravnom stanju komplet za

pružanje prve pomoći, iz stava 1. tačka 1) ovog člana ili najmanje jednu priručnu apoteku (zidni ormarić

ili prenosna torba), iz člana 4. tačka 2) ove uredbe, kao i sredstva i opremu iz člana 4. tač. 3)-5) ove

uredbe.

Član 3

U cilju zaštite i spasavanja života i zdravlja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine, odnosno radi

ublažavanja delovanja određenih pojava ili opasnosti, vlasnici odnosno korisnici objekata u kojima rade

zaposleni ili se nalazi veći broj ljudi ili u kojima se nalaze takve materije, roba ili sredstva koja

predstavljaju određenu opasnost po život i zdravlje ljudi ili koja mogu izazvati nesreću kao npr. u robnim

kućama, prodavnicama, ugostiteljskim objektima, tržnim centrima, sportskim objektima, pozorištima,

koncertnim dvoranama, arhivima, bibliotekama, diskotekama, proizvodnim halama, predškolskim

ustanovama, školama, visokoškolskim ustanovama, ustanovama učeničkog i studentskog standarda,

zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kolektivnim centrima, vojnim i verskim objektima,

zdravstvenim ustanovama, železničkim i autobuskim stanicama, aerodromima, ugostiteljsko-turističkim

objektima, stanicama za snabdevanje motornih vozila gorivom, skladištima u kojima se čuva građevinski

materijal i hemijski proizvodi i drugi lako zapaljivi, otrovni ili eksplozivni materijali, prehrambene,

tekstilne i druge robe, servisnim radionicama, đačkim domovima, bioskopima i svim drugim sličnim

objektima u kojima rade zaposleni ili se nalazi veći broj ljudi, dužni su da nabave i drže u ispravnom

stanju sredstva i opremu za sprovođenje lične, uzajamne i kolektivne zaštite ljudi u tim objektima,

utvrđenu odredbama člana 4. ove uredbe.

61

Član 4

Državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva i

druga pravna lica, koji ispunjavaju uslove iz člana 3. ove uredbe, dužni su da za svaki objekat

pojedinačno nabave najmanje:

1) komplet za pružanje prve pomoći iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe, ako imaju manje od 20

zaposlenih;

2) najmanje jednu priručnu apoteku (zidni ormarić ili prenosivu torbu) ako imaju od 20 do 100 zaposlenih

i dalje na svakih 200 zaposlenih, još po jednu priručnu apoteku koja sadrži: kaliko zavoj - utkani rub 10

cm x 5 m (5 kom.); kaliko zavoj - utkani rub 6 cm x 5 m (5 kom.); kaliko zavoj - utkani rub 5 cm x 5 m (5

kom.); kaliko zavoj - utkani rub 2,5 cm x 5 m (5 kom.); individualni prvi zavoj tipa II (2 kom.); sterilna

gaza 1 m (2 kom.); sterilna gaza 1/2 m (2 kom.); sterilnu gazu 1/4 m (3 kom.); vazelinsku gazu 10 cm x

10 cm (2 kom.); trouglu maramu 100x100x140 cm gustoće 20x19 (5 kom.); sanitetsku vatu (100 gr);

lepljivi flaster 2,5 cm x 5 m (3 kom.); adhezivni zavojni materijal 10 cm x 4 cm (5 kom.); rukavice za

jednokratnu upotrebu (10 pari); sigurnosnu iglu (zihernadlu 10 kom.); makaze sa zakrivljenim vrhom (1

kom.); termo-izolacionu alufoliju (3 kom.); masku za davanje veštačkog disanja za jednokratnu upotrebu

(5 kom.);

3) po jedna nosila na svakih 50 zaposlenih;

4) najmanje jedan komplet sredstava za dezinfekciju poslovnog prostora, radne površine, uređaja i vozila

koja se koriste u okviru delatnosti, koji sadrži 10 grama deterdženta na 1 m2 poslovnog prostora;

5) po jedan komplet alata, koji obuhvata: lopatu, kramp, sekiru, čekić (macola), ćuskiju, testeru za

gvožđe, klešta i ispitivač napona.

Vlasnici odnosno korisnici objekata u kojima je pored zaposlenih, privremeno smešten i/ili boravi veći

broj ljudi, dužni su da pored sredstava iz stava 1. ovog člana, nabave dodatna sredstva i opremu iz stava 1.

tačke 2) ovog člana, na svakih 150 privremeno smeštenih ljudi, shodno ukupnim smeštajnim kapacitetima

kojima raspolažu.

Član 5

Privredna društva, operatori Seveso postrojenja i druga pravna lica, koji su u skladu sa zakonima,

obveznici izrade Politike prevencije udesa, Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa, dužni su da

nabave i drže u ispravnom stanju zaštitna sredstva - opremu za zaštitu zaposlenih u slučaju hemijskog

udesa. Operatori Seveso postrojenja koji su obveznici izrade Izveštaja o bezbednosti, dužni su da

obezbede odgovarajuća sredstva lične zaštite (organa za disanje) građanima i licima koja stalno borave i

rade u neposrednom okruženju, odnosno zoni ugroženosti od efekata hemijskog udesa. Količina sredstava

iz stava 2. ovog člana obezbeđuje se na osnovu Izveštaja o bezbednosti, a u saradnji sa nadležnim

organom jedinice lokalne samouprave i organizacionom jedinicom Sektora za vanredne situacije -

Ministarstva unutrašnjih poslova, za teritoriju sedišta pravnog lica. Obavezuju se operatori Seveso

postrojenja da u saradnji sa navedenim organima iz stava 3. ovog člana organizuju i realizuju obuku sa

korisnicima obezbeđenih sredstava lične zaštite. Subjekti iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da obezbede

odgovarajuća zaštitna sredstva po izradi i dobijenoj saglasnosti od nadležnog organa na Politiku

prevencije udesa, Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.

Član 6

Za potrebe uzajamne i kolektivne zaštite u stambenim zgradama koje se u skladu sa zakonom nalaze u

etažnom vlasništvu građana, a koje imaju najmanje dva ili više spratova, skupština stanara zgrade dužna

je da nabavi i drži u ispravnom stanju:

1) komplet alata iz člana 4. stav 1. tačka 5) ove uredbe;

2) vatrogasni aparat (najmanje po jedan na svakom spratu, odnosno u skladu s propisima o zaštiti od

požara).

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da održava hidrantsku mrežu i protivpožarno stepenište.

Član 7

(Brisan)

62

Član 8

Sredstva i oprema utvrđena ovom uredbom, u skladu sa uputstvom proizvođača, moraju se čuvati na

uslovnom, sigurnom i vidnom mestu i održavati u ispravnom stanju, te koristiti samo prema njihovoj

nameni. Sredstva i oprema iz čl. 2, 4, 5. i 6. ove uredbe koja su ograničenog roka trajanja, kao i

potrošena, oštećena ili na bilo koji način nestala sredstva i oprema, moraju se zanoviti pre isteka roka,

odnosno najkasnije u roku 60 dana od dana nastanka razloga za njihovo zanavljanje.

Član 9

Državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, privredna društva,

druga pravna lica, građani i vlasnici stambenih zgrada koji su pre stupanja na snagu ove uredbe nabavili

sredstva i opremu predviđene ovom uredbom, mogu nastaviti da ih koriste dok ta sredstva i opremu ne

budu u obavezi da zanove u skladu sa članom 8. stav 2. ove uredbe, a najkasnije u roku od godinu dana od

isteka roka za njihovo nabavljanje u skladu sa članom 7. ove uredbe.

Član 10

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni članovi Uredbe o izmenama Uredbe o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu,

uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ("Sl. glasnik RS", br.

37/2015)

Član 5

Nosioci obaveza iz čl. 2. i 4. Uredbe o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu

zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća ("Službeni glasnik RS", broj 3/11) dužni su da

propisana sredstva i opremu nabave do kraja 2015. godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nosioci obaveza koji su do stupanja na snagu ove uredbe nabavili

sredstva i opremu u skladu sa ranije važećim propisom, mogu nastaviti da ih koriste do isteka propisanog

roka zanavljanja.

Član 6

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

63

PRAVILNIK O ORGANIZACIJI I NACINU UPOTREBE SPECIJALIZOVANIH JEDINICA

CIVILNE ZAŠTITE, Službeni glasnik RS: 026/2011

Član 1. Ovim pravilnikom utvrduju se organizacija i nacin upotrebe specijalizovanih jedinica civilne zaštite (u daljem

tekstu: specijalizovane jedinice).

Član 2. Specijalizovane jedinice mogu se organizovati kao osnovne, kao mešovite specijalizovane jedinice ili kao

združeni sastavi specijalizovanih jedinica. Osnovne specijalizovane jedinice organizuju se za izvršavanje

složenih zadataka civilne zaštite, odnosno za zaštitu i spasavanje u specificnim oblastima, u skladu sa

zakonom. Mešovite specijalizovane jedinice organizuju se kao privremeni sastavi od pripadnika razlicitih

osnovnih specijalizovanih jedinica. Združeni sastavi specijalizovanih jedinica organizuju se od dve ili više

mešovitih specijalizovanih jedinica - za obavljanje obimnih i složenih zadataka civilne zaštite.

Član 3.

Unutrašnju organizaciju specijalizovanih jedinica mogu da cine cete, vodovi, odeljenja, timovi i ekipe.

Član 4.

Specijalizovane jedinice za teritoriju Republike Srbije, odnosno za područja upravnih okruga obrazuju se

posebnim aktom - koji donosi rukovodilac nadležne službe. Specijalizovane jedinice za privredna društva i

druga pravna lica koja u, skladu sa Procenom ugroženosti Republike Srbije predstavljaju potencijalni izvor

ugrožavanja šire teritorije obrazuju se posebnim aktom - koji donosi nadležni organ privrednog društva I

drugog pravnog lica, po pribavljenom mišljenju nadležne službe.

Član 5.

U aktu kojim se obrazuju specijalizovane jedinice utvrduju se, u skladu sa zakonom: vrsta, broj i velicina

jedinice; područje na kome ce se upotrebljavati; mobilizacija - aktiviranje; mobilizacijsko mesto i zborište;

nacin popune ljudstvom i materijalnotehničkim sredstvima; obučavanje i osposobljavanje; finansiranje;

obaveze nadležne službe i njenih područnih organizacionih jedinica.

Član 6. Za potrebe rukovodenja združenim sastavima i mešovitim specijalizovanim jedinicama formiraju se zajednicke

komande.

Član 7.

Ličnom i materijalnom formacijom za specijalizovane jedinice i komande utvrduju se: unutrašnja organizacija;

broj, stručna sprema, vojno-stručna specijalnost i potrebna stručna osposobljenost za odredene poslove

pripadnika civilne zaštite; vrsta i kolicina opreme I drugih materijalno-tehnickih sredstva. Formacije za

specijalizovane jedinice iz clana 4. stav 1. ovog pravilnika utvrduje rukovodilac nadležne službe, a formacije

za specijalizovane jedinice iz clana 4. stav 2. Ovog pravilnika utvrduje nadležni organ privrednog društva i

drugog pravnog lica, po pribavljenom mišljenju nadležne službe.

Član 8.

Specijalizovane jedinice upotrebljavaju se, u skladu sa njihovom namenom, zadacima I razvojem dogadaja na

terenu, i to:

1) jedinice za zaštitu od požara - za preduzimanje aktivnosti na spasavanju života I zdravlja ljudi i životinja,

materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine koji su ugroženi požarom; za snabdevanje pitkom vodom; za

ucestvovanje u zaštiti od poplava (ispumpavanje vode iz poplavljenih prostorija i objekata i dr.); za

dekontaminaciju objekata i zemljišta, spasavanje ugroženih ljudi iz oštecenih objekata, i druge aktivnosti u

zaštiti i spasavanju;

2) jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom - za obavljanje poslova i zadataka na spasavanju života i

zdravlja ljudi i životinja i materijalnih i kulturnih dobara na rekama I jezerima, poplavljenim podrucjima; za

obavljanje prevoza ljudi, životinja i materijalnih dobara preko reka i jezera; za spasavanje i pronalaženje utopljenika iz reka, jezera, bunara I drugih vodenih podrucja i spasavanje vodom ugroženih materijalnih

dobara;

64

3) jedinice za spasavanje na nepristupacnim terenima - za preduzimanje aktivnosti na spasavanju života i

zdravlja ljudi od nesreca na planinama, iz snežnih lavina, jama, pecina, rudarskih jama i slicnih mesta; da vrše

potragu za izgubljenim ljudima, ucestvuju u traganju za nestalim vazduhoplovima, organizuju transport

povredenih i obolelih sa nepristupacnih terena, obavljaju spasavanje u urbanim sredinama, na visokim

objektima, u tunelima I cevima i drugim nepristupacnim objektima i mestima;

4) jedinice za pružanje prve pomoci - za pružanje prve medicinske pomoci povredenima, prenošenje

povredenih, da formiraju pokretna prihvatna mesta za zbrinjavanje povredenih, kada to zahteva situacija, da

vrše edukaciju gradana za samopomoc i pružanje prve pomoci, da sprovode mere higijensko-epidemiološke

zaštite, dekontaminaciju povredenih i obolelih; da ucestvuju u asanaciji terena i identifikaciji poginulih lica;

5) jedinice za otkrivanje i uništavanje NUS-a - za obavljanje poslova izvidanja, obeležavanja, pronalaženja,

iskopavanja, identifikovanja, deaktiviranja, uklanjanja, transporta, privremenog skladištenja i uništavanja

NUS-a, za rušenje oštecenih objekata, miniranje leda i nasipa, kao i za izvršavanje drugih zadataka prema

svojim strucnim i

materijalno-tehnickim mogucnostima;

6) jedinice za RHB zaštitu - za obavljanje RHB izvidanja, dozimetrijske kontrole, laboratorijskih analiza,

dekontaminacije ljudi, materijalno-tehnickih sredstava, opreme, zemljišta i objekata u slucaju upotrebe

radiološkog, hemijskog ili biološkog oružja; za ucestvovanje u zaštiti i spasavanju pri pojavi havarija i

akcidenata RHB porekla, ucestvovanje u gašenju manjih požara, ispumpavanju vode iz poplavljenih objekata,

snabdevanju gradana pitkom vodom, u dezinfekciji, dezinsekciji, deratizaciji i asanaciji, kao i na drugim

zadacima koji se odnose na RHB zaštitu;

7) jedinice za spasavanje iz ruševina - za obavljanje poslova i zadataka na otkrivanju, pronalaženju i

spasavanju ljudi i životinja zatrpanih u ruševinama, ugroženih i nastradalih iz oštecenih objekata; za ucešce u

rašcišcavanju ruševina, na dekontaminaciji zemljišta I objekata; za ucestvovanje u asanaciji kao i na drugim

zadacima u skladu sa svojim ljudskim I materijalno-tehnickim mogucnostima;

8) jedinice za osmatranje - za osmatranje, prikupljanje podataka i pracenje stanja u slucaju: šumskih požara,

RHB kontaminacije, poplava, osmatranje stanja na vodotokovima, pojava i gomilanja leda na recnim

tokovima, merenja osnovnih meteoroloških podataka (temperatura i vlažnost vazduha, pravac i brzina vetra,

vidljivost i slicno), za osmatranje vazdušnog prostora i dr.;

9) jedinice za uzbunjivanje - za ukljucivanje javnih sirena u slucaju elementarnih nepogoda i drugih nesreca

(po dobijanju signala iz nadležnog operativnog centra 112), osnovnog održavanja i opravke uredaja i sredstava

sistema za javno uzbunjivanje;

10) jedinice za telekomunikacije - za realizaciju opštih i posebnih telekomunikacija (žicne, radio-veze za

prenos govora i podataka i radio-relejne veze) izmedu nadležnih operativnih centara 112, štabova za vanredne

situacije i specijalizovanih jedinica civilne zaštite, kao i posebnih telekomunikacija izmedu specijalizovanih

jedinica civilne zaštite i u okviru njih, u cilju efikasnog upravljanja, koordinacije, rukovodenja, osmatranja I

uzbunjivanja u vanrednim situacijama, elementarnim nepogodama i drugim nesrecama.

11) jedinice za zbrinjavanje - za obavljanje poslova i zadataka zbrinjavanja ugroženih, nastradalih, izbeglih i

evakuisanih lica; za pripremu i korišcenje objekata i prostorija u javnoj upotrebi za potrebe zbrinjavanja -

smeštaja; za pripremu, dopremanje i distribuciju hrane I vode, skladištenje hrane, odece i drugih potreba za

humani život stanovništva i životinja.

Član 9.

Akti o obrazovanju specijalizovanih jedinica iz clana 4. stav 1. ovog pravilnika donece se u roku od tri meseca

od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a akti o obrazovanju specijalizovanih jedinica iz clana 4. stav 2.

ovog pravilnika donece se u roku od tri meseca od dana dostavljanja izvoda iz Procene ugroženosti Republike

Srbije.

Član 10.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije".

01 broj 3063/11-4

U Beogradu, 13. aprila 2011. godine Ministar unutrašnjih poslova,

Ivica Dacic, s.r.

65

ZAKON O MINISTARSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 44/2014, 14/2015, 54/2015, 96/2015 - dr. zakon

i 62/2017)

I UVODNA ODREDBA

Član 1

Ovim zakonom obrazuju se ministarstva i posebne organizacije i utvrđuje njihov delokrug.

Posebne organizacije mogu se obrazovati i njihov delokrug može se utvrditi i posebnim zakonom.

II MINISTARSTVA

Član 2

Ministarstva su:

1) Ministarstvo finansija;

2) Ministarstvo privrede;

3) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

3a) Ministarstvo zaštite životne sredine;

4) Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

5) Ministarstvo rudarstva i energetike;

6) Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija;

7) Ministarstvo pravde;

8) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave;

9) Ministarstvo unutrašnjih poslova;

10) Ministarstvo odbrane;

11) Ministarstvo spoljnih poslova;

11a) Ministarstvo za evropske integracije;

12) Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;

13) Ministarstvo zdravlja;

14) Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;

15) Ministarstvo omladine i sporta;

16) Ministarstvo kulture i informisanja.

Ministarstvo finansija

Član 3

Ministarstvo finansija obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: republički budžet; utvrđivanje

konsolidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, taksi, naknada i drugih

javnih prihoda; osnove sistema doprinosa za socijalno osiguranje i obezbeđivanje finansiranja obaveznog

socijalnog osiguranja; uređenje izvornih prihoda autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

politiku javnih rashoda; upravljanje raspoloživim sredstvima javnih finansija Republike Srbije;

koordinaciju sistema upravljanja i sprovođenja programa finansiranih iz sredstava Evropske unije; javni

dug i finansijsku imovinu Republike Srbije; makroekonomsku i fiskalnu analizu, kvantifikaciju mera

ekonomske politike; finansijske efekte sistema utvrđivanja i obračuna plata i zarada koje se finansiraju iz

budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i fondova organizacija

obaveznog socijalnog osiguranja; nadzor nad radom Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;

javne nabavke; sprečavanje pranja novca; igre na sreću; fiskalne monopole; devizni sistem i kreditne

odnose sa inostranstvom; nadzor nad primenom propisa koji se odnose na promet roba i usluga sa

inostranstvom i obavljanje delatnosti u inostranstvu sa stanovišta deviznog poslovanja i kreditnih odnosa

sa inostranstvom i druge poslove devizne inspekcije, u skladu sa zakonom; sistem finansijskih odnosa sa

inostranstvom i međunarodnim finansijskim organizacijama; pripremu, zaključivanje i primenu

međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; carinski sistem, carinsku tarifu, mere

vancarinske zaštite i slobodne zone; kreditno-monetarni sistem; bankarski sistem; osiguranje imovine i

lica; učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji

je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u istim; sistem

66

plaćanja i platni promet; hartije od vrednosti i tržište kapitala; sistem računovodstva i revizije

računovodstvenih iskaza; knjigovodstvo; privatizaciju i sanaciju banaka i drugih finansijskih organizacija;

prijavljivanje u stečajnim postupcima potraživanja Republike Srbije; uređivanje prava javne svojine;

svojinsko-pravne i druge stvarno-pravne odnose, izuzev pripreme zakona kojim se uređuje pravo svojine i

druga stvarna prava; eksproprijaciju; zaštitu imovine Republike Srbije u inostranstvu; primenu

Sporazuma o pitanjima sukcesije; ostvarivanje alimentacionih potraživanja iz inostranstva; pružanje

pravne pomoći povodom strane nacionalizovane imovine obeštećene međunarodnim ugovorima;

budžetsku kontrolu svih sredstava budžeta Republike Srbije, teritorijalne autonomije i lokalne

samouprave i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i javnih preduzeća; harmonizaciju i

koordinaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru; upravni nadzor u

imovinsko-pravnim poslovima; drugostepeni upravni postupak u oblastima iz delokruga ministarstva, u

skladu sa zakonom; obezbeđivanje sredstava solidarnosti, kao i druge poslove određene zakonom.

Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, obavlja stručne poslove i poslove

državne uprave koji se odnose na: registraciju i vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika;

utvrđivanje poreza; poresku kontrolu; redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja;

otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca; primenu međunarodnih ugovora o izbegavanju

dvostrukog oporezivanja; jedinstveni poreski informacioni sistem; poresko računovodstvo, kao i druge

poslove određene zakonom.

Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, obavlja poslove državne uprave i

stručne poslove koji se odnose na: carinjenje robe, carinski nadzor i druge poslove kontrole putnika i

prometa robe i usluga sa inostranstvom, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo privrede

Član 4

Ministarstvo privrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: privredu i privredni razvoj;

položaj i povezivanje privrednih društava i drugih oblika organizovanja za obavljanje delatnosti;

podsticanje razvoja i strukturno prilagođavanje privrede; utvrđivanje politike i strategije privrednog

razvoja; predlaganje mera i praćenje sprovođenja ekonomske politike za privredni rast; predlaganje mera

za podsticanje investicija i koordinaciju poslova koji se odnose na investicije; koordinaciju rada javne

agencije nadležne za promociju izvoza i podsticanje investicija; mere ekonomske politike za razvoj

zanatstva, malih i srednjih preduzeća i preduzetništva; kreditiranje privrede i osiguranje bankarskih

kredita; kreditiranje i osiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu; subvencionisanje kredita;

koordinaciju poslova u vezi s povezivanjem privrednih društava sa strateškim investitorima; predlaganje i

sprovođenje finansijskih i drugih mera radi podsticanja poslovanja, konkurentnosti i likvidnosti

privrednih subjekata u Republici Srbiji; poslovno i finansijsko restrukturiranje privrednih društava i

drugih oblika poslovanja; privatizaciju; koordinaciju poslova u vezi s procenom vrednosti kapitala; stečaj;

standardizaciju; tehničke propise; akreditaciju; mere i dragocene metale; određivanje strateških ciljeva,

unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa

upravljanja u javnim preduzećima osim za javna preduzeća koja obavljaju delatnosti proizvodnje i

snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom; određivanje strateških ciljeva,

unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa

upravljanja i zastupnika kapitala u privrednim društvima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje

delatnosti sa državnim kapitalom osim za društva koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja

električnom energijom, odnosno prirodnim gasom; pripremu, predlaganje i sprovođenje propisa i mera u

oblasti koncesija i javno-privatnog partnerstva; nadzor i upravne poslove u vezi sa privrednim registrima;

upotrebu naziva Republike Srbije u poslovnom imenu privrednih društava.

Ministarstvo privrede obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na: regionalni razvoj; analizu

raspoloživih resursa i potencijala za regionalni i nacionalni razvoj; metodologiju za merenje stepena

razvijenosti lokalnih samouprava i regiona; usmeravanje aktivnosti koje podstiču regionalni razvoj;

podsticanje ravnomernijeg regionalnog razvoja i smanjenje regionalnih razlika; unapređenje privrednog

ambijenta na regionalnom nivou; pružanje pomoći jedinicama lokalne samouprave u implementaciji

67

projekata lokalnog ekonomskog razvoja; planiranje, programiranje i predlaganje razvojnih projekata iz

oblasti regionalnog razvoja i projekata od interesa za Republiku Srbiju; podsticanje saradnje jedinica

lokalne samouprave, nevladinog sektora, privrednih subjekata i državnih organa; međuprojektnu

koordinaciju; merenje efekata i ocenu uspešnosti projekata; uspostavljanje baze podataka neophodne za

praćenje projekata, kao i druge poslove određene zakonom.

Direkcija za mere i dragocene metale, kao organ uprave u sastavu Ministarstva privrede, obavlja stručne

poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: kontrolu mera i dragocenih metala; zakonske merne

jedinice; etalone; merila, kao i druge poslove koji su određeni zakonom kojim se uređuje metrologija i

drugim zakonima.

Uprava za brzi odgovor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva privrede, obavlja poslove državne

uprave i stručne poslove koji se odnose na: unapređivanje uslova za privlačenje stranih investicija;

podizanje efikasnosti u realizaciji projekata od značaja za Republiku Srbiju i efikasnosti rada svih organa

i organizacija koji učestvuju u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, kao i druge poslove određene

zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Član 5

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

strategiju i politiku razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije; analizu proizvodnje i tržišta

poljoprivrednih proizvoda; bilanse poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i sistem robnih rezervi

osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda; uređenje zajedničkog tržišta, mere tržišno-cenovne

politike, strukturne politike i zemljišne politike u poljoprivredi; mere podsticaja za unapređenje

poljoprivredne proizvodnje; predlaganje sistemskih rešenja i mera zaštite pri uvozu poljoprivrednih i

prehrambenih proizvoda; zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta; proizvodnju agrarnih inputa za

poljoprivrednu i prehrambenu industriju, proizvodnju i promet alkoholnih i bezalkoholnih pića, etanola,

duvana i proizvoda od duvana i prehrambenih proizvoda; kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i

prehrambenih proizvoda, vina, alkoholnih i bezalkoholnih pića, voćnih sokova, koncentrisanih voćnih

sokova, voćnih nektara, voćnih sokova u prahu, mineralnih voda, etanola, duvana i proizvoda od duvana u

unutrašnjem i spoljnom prometu; ruralni razvoj; zemljoradničko zadrugarstvo; stručne poljoprivredne

službe; sistem tržišnih informacija u poljoprivredi; proizvodnju, certifikaciju i kontrolu kvaliteta i

prometa semena i sadnog materijala; priznavanje i zaštitu sorti bilja i rasa domaćih životinja; očuvanje i

održivo korišćenje biljnih i životinjskih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu; stvaranje uslova za

pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih

fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći; inspekcijski nadzor u oblasti

poljoprivrede, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na:

upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini; uspostavljanje i vođenje informacionog

sistema o poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji; dodeljivanje sredstava za izvođenje radova i

praćenje realizacije godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u

Republici Srbiji; praćenje izrade Poljoprivredne osnove Republike Srbije i njeno ostvarivanje; vođenje

registra poljoprivrednih osnova jedinica lokalne samouprave, kao i druge poslove određene zakonom.

Uprava za veterinu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: zdravstvenu zaštitu životinja;

veterinarsko-sanitarnu kontrolu u proizvodnji i u unutrašnjem i spoljnom prometu životinja, sporednih

proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala i drugih organizama i predmeta kojima se

može preneti zarazna bolest, hrane za životinje i komponenti za proizvodnju hrane za životinje;

registraciju, odnosno odobravanje i kontrolu rada objekata za proizvodnju namirnica životinjskog porekla

(klanice, mlekare i dr.); registraciju, odnosno odobravanje i kontrolu objekata za proizvodnju hrane za

životinje i neškodljivo uklanjanje leševa i sporednih proizvoda životinjskog porekla, kao i objekata za

njihovu preradu; kontrolu proizvodnje i unutrašnji i spoljni promet lekova i bioloških sredstava za

upotrebu u veterini, kao i druge poslove određene zakonom.

68

Uprava za zaštitu bilja, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: zaštitu bilja od zaraznih bolesti i

štetočina; kontrolu sredstava za zaštitu bilja i đubriva u proizvodnji, unutrašnjem i spoljnom prometu;

kontrolu primene sredstava za zaštitu bilja; proizvodnju i registraciju sredstava za zaštitu bilja i ishranu

bilja; utvrđivanje ispunjenosti uslova, procenu rizika i sprovođenje mera kontrole vezanih za biološku

sigurnost kod ograničene upotrebe, uvođenja u proizvodnju, stavljanje u promet i uvoz genetički

modifikovanih organizama; fitosanitarni nadzor i inspekciju u unutrašnjem i spoljnom prometu bilja,

semena i sadnog materijala, kao i druge poslove određene zakonom.

Republička direkcija za vode, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku vodoprivrede;

višenamensko korišćenje voda; vodosnabdevanje, izuzev distribucije vode; zaštitu od voda; sprovođenje

mera zaštite voda i plansku racionalizaciju potrošnje vode; uređenje vodnih režima; praćenje i održavanje

režima voda koji čine i presecaju granicu Republike Srbije; inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede,

kao i druge poslove određene zakonom.

Uprava za šume, kao organ uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: politiku šumarstva; očuvanje šuma;

unapređenje i korišćenje šuma i divljači; sprovođenje mera zaštite šuma i divljači; kontrolu semena i

sadnog materijala u šumarstvu; inspekcijski nadzor u oblasti šumarstva i lovstva, kao i druge poslove

određene zakonom.

Ministarstvo zaštite životne sredine

Član 5a

Ministarstvo zaštite životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: osnove zaštite

životne sredine; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; nacionalne parkove, inspekcijski nadzor u

oblasti zaštite životne sredine; primenu rezultata naučnih i tehnoloških istraživanja i istraživanja razvoja u

oblasti životne sredine; sprovođenje Konvencije o učešću javnosti, dostupnosti informacija i pravu na

pravnu zaštitu u oblasti životne sredine; zaštitu prirode; zaštitu vazduha; zaštitu ozonskog omotača;

klimatske promene; prekogranično zagađenje vazduha i vode; zaštitu voda od zagađivanja radi

sprečavanja pogoršanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda; utvrđivanje uslova zaštite životne sredine

u planiranju prostora i izgradnji objekata; zaštitu od velikog hemijskog udesa i učešće u reagovanju u

slučaju hemijskih udesa; zaštitu od buke i vibracija; zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;

upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima; sprovođenje Konvencije o hemijskom oružju u skladu

sa zakonom; upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom; stvaranje uslova za pristup i realizaciju

projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske

unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći; odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih

biljnih i životinjskih vrsta, kao i druge poslove određene zakonom.

Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine, sa

svojstvom pravnog lica, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: razvoj, usklađivanje i vođenje

nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine kroz

indikatore životne sredine; registar zagađujućih materija i dr.); sprovođenje državnog monitoringa

kvaliteta vazduha i voda, uključujući sprovođenje propisanih i usaglašenih programa za kontrolu kvaliteta

vazduha, površinskih voda i podzemnih voda prve izdani i padavina; upravljanje Nacionalnom

laboratorijom; prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja

o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; razvoj postupaka za obradu

podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i

praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; saradnju sa Evropskom agencijom za zaštitu

životne sredine (EEA) i Evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove

određene zakonom.

69

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Član 6

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

građevinarstvo; građevinsko zemljište; urbanizam; prostorno planiranje, odnosno organizaciju, uređenje i

korišćenje prostora Republike Srbije; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih

odnosa i stambenog poslovanja; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, izuzev proizvodnje,

distribucije i snabdevanja toplotnom energijom; poslove inženjerske geodezije; inspekcijski nadzor u

oblasti urbanizma, građevina i inspekcijski nadzor nad objektima komunalne infrastrukture i obavljanjem

komunalnih delatnosti, izuzev proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom, kao i druge


Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave u oblasti

železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja, koji se odnose na: uređenje i obezbeđenje

saobraćajnog sistema; realizaciju projekata izgradnje saobraćajne infrastrukture; infrastrukturne projekte

od posebnog značaja u oblasti niskogradnje; unutrašnji i međunarodni prevoz i intermodalni transport;

uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja; obligacione i svojinskopravne odnose;

inspekcijski nadzor; strategiju razvoja saobraćaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju

saobraćajnog sistema i organizaciju prevoza; izdavanje upotrebne dozvole za saobraćajni objekat i

infrastrukturu; homologaciju vozila, opreme i delova vozila; organizovanje finansijske i tehničke

kontrole; međunarodne poslove u oblasti saobraćaja; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz

delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije,

donacija i drugih oblika razvojne pomoći; mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti saobraćaja,


Ministarstvo rudarstva i energetike

Član 7

Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: rudarstvo;

strategiju i politiku razvoja rudarstva; izradu bilansa mineralnih sirovina; geološka istraživanja koja se

odnose na eksploataciju mineralnih sirovina; izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih

geoloških istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje resursa; izradu godišnjih i srednjoročnih

programa detaljnih istražnih radova u oblasti geoloških istraživanja koja se odnose na eksploataciju

mineralnih sirovina i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; eksploataciju

svih vrsta mineralnih sirovina i geoloških resursa; inspekcijski nadzor u oblasti rudarstva, kao i druge


Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: energetiku;

energetsku politiku i planiranje razvoja energetike u oblasti električne energije, prirodnog gasa, nafte i

derivata nafte; energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu; pripremu predloga akata o

imenovanju i razrešenju organa upravljanja, kao i drugih akata koja se odnose na rad i poslovanje javnih

preduzeća i društava koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno

prirodnim gasom; strategiju i politiku energetske bezbednosti, izradu godišnjih i srednjoročnih programa

energetske bezbednosti i obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa; obavezne

i druge rezerve energenata; bezbedan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika; proizvodnju,

distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom; nuklearna energetska postrojenja čija je namena

proizvodnja električne, odnosno toplotne energije, proizvodnja, korišćenje i odlaganje radioaktivnih

materijala u tim objektima; racionalnu upotrebu energije i energetsku efikasnost; obnovljive izvore

energije; zaštitu životne sredine i klimatske promene u oblasti energetike; koordinaciju poslova u vezi sa

investicijama u energetiku; inspekcijski nadzor u oblasti energetike, kao i druge poslove određene

zakonom. Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: strategiju

i politiku razvoja prirodnih resursa; istraživanja koja se odnose na eksploataciju prirodnih resursa; izradu

programa istražnih radova u oblasti prirodnih resursa i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za

realizaciju tih programa; izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu

geoloških karata, kao i druge poslove određene zakonom.

70

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Član 8

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

funkcionisanje tržišta; strategiju i politiku razvoja trgovine; unutrašnju trgovinu; promet robe i usluga;

praćenje ukupnih trgovinskih tokova i predlaganje odgovarajućih mera; predlaganje sistemskih rešenja i

propisa u oblasti posebnih dažbina pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda; iniciranje mera

prilagođavanja propisa i mera ekonomske politike iz oblasti carinskog i vancarinskog poslovanja;

kontrolu kvaliteta industrijsko-neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu i kontrolu usluga;

kontrolu upotrebe robnih i uslužnih žigova, znaka kvaliteta i oznake porekla proizvoda; snabdevenost

tržišta i cene; sprečavanje monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije; zaštitu potrošača; osnivanje i

rad robnih berzi i berzanskih posrednika; inspekcijski nadzor u oblasti trgovine, kao i druge poslove

određene zakonom. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave

koji se odnose na: unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom; predlaganje i sprovođenje mera u

oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom; praćenje međunarodnih ekonomskih odnosa i

multilateralne, regionalne i bilateralne saradnje sa drugim državama i organizacijama i njihov razvoj;

predlaganje osnivanja, usklađivanje i rukovođenje radom mešovitih komisija i komiteta za bilateralnu

ekonomsku saradnju, slobodnu trgovinu i koordinaciju rada organa državne uprave u vezi s njihovim

radom; kreiranje, sprovođenje, predlaganje i unapređenje režima spoljnotrgovinske politike uključujući

mere zaštite u spoljnoj trgovini; harmonizaciju spoljnotrgovinskih propisa sa propisima Evropske unije i

Svetske trgovinske organizacije i drugih multilateralnih institucija i organizacija i njihovu

implementaciju; promet roba, usluga i prava industrijske svojine; posebne oblike spoljnotrgovinskog

poslovanja; spoljnu trgovinu i unapređenje sistema izvozno-uvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i

robe dvostruke namene (kontrolisane robe), uz saglasnost Ministarstva odbrane; zaključivanje i praćenje

primene međunarodnih trgovinskih ugovora i sporazuma; propise u oblasti stranih ulaganja; pregovaranje

radi zaključivanja bilateralnih sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja i pripremu zakona o njihovom

potvrđivanju; unapređivanje i praćenje ekonomske bilateralne i regionalne saradnje; praćenje saradnje

organa Republike Srbije s međunarodnim ekonomskim organizacijama i agencijama Organizacije

ujedinjenih nacija, kao i druge poslove određene zakonom. Ministarstvo trgovine, turizma i

telekomunikacija obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: strategiju i politiku razvoja turizma;

integralno planiranje razvoja turizma i komplementarnih delatnosti; razvoj, proglašenje i održivo

korišćenje turističkog prostora i turističkih destinacija od značaja za turizam; poslove od posebnog

značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkih mesta; sprovođenje podsticajnih mera i

obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za podsticanje razvoja turizma; promociju turizma u zemlji i

inostranstvu; takse, naknade i penale u turizmu; imovinsko-pravne poslove u turizmu; unapređenje

sistema vrednosti i konkurentnosti turističkih proizvoda; istraživanje turističkog tržišta i razvoj turističkog

informacionog sistema; uslove i način obavljanja delatnosti turističkih agencija; ugostiteljsku delatnost;

nautičku delatnost; lovno-turističku delatnost, kao i pružanje usluga u turizmu; uređenje, održavanje i

opremanje javnog skijališta i pružanje usluga na skijalištu; uređenje, održavanje, opremanje i pružanje

usluga u banjama, tematskim parkovima i javnim kupalištima; inspekcijski nadzor u oblasti turizma.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

oblast telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja; uređenje i

bezbednost u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja; inspekcijski nadzor; utvrđivanje

strategije i politike razvoja elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja; organizovanje finansijske

i tehničke kontrole; međunarodne poslove u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja;

mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja;

utvrđivanje predloga plana namene radio-frekvencijskih opsega i donošenje plana raspodele radio

frekvencija; odlučivanje o uslovima za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija;

utvrđivanje spiska osnovnih usluga elektronskih komunikacija (univerzalni servis) koje treba da pruže

operatori, kao i druge poslove određene zakonom. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

obavlja poslove državne uprave u oblasti informacionog društva koji se odnose na: predlaganje politike i

strategije razvoja informacionog društva; pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti

71

elektronskog poslovanja; mere za podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti informacionog društva;

pripremu zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti informacionog društva i informaciono-

komunikacionih tehnologija; primenu informaciono-komunikacionih tehnologija; pružanje informacionih

usluga; razvoj i funkcionisanje informaciono-komunikacione infrastrukture; razvoj i unapređenje

akademske, odnosno obrazovne i naučnoistraživačke računarske mreže; zaštitu podataka i informacionu

bezbednost; međunarodne poslove u oblasti informacionog društva; stvaranje uslova za pristup i

realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova

Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo pravde

Član 9

Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i

zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršajima; pripremu zakona kojim se uređuje pravo svojine i

druga stvarna prava; obligacione odnose; nasleđivanje; postupak pred sudovima; upravni spor;

organizaciju i rad pravosudnih organa; pravosudni ispit; stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih

funkcija i pravosudnih profesija; sudske veštake, prevodioce i tumače; izvršenje krivičnih sankcija;

rehabilitaciju, amnestiju i pomilovanje; izručenje; prikupljanje podataka o izvršenim krivičnim delima

protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom; donošenje rešenja o predaji

okrivljenih lica Međunarodnom krivičnom sudu, a na osnovu pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka;

sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku; advokaturu i druge pravosudne profesije;

besplatnu pravnu pomoć; sudsku stražu; statistiku i analitiku rada pravosudnih organa i pravosudnih

profesija; održavanje, razvoj i koordinisanje pravosudnog informacionog sistema; međunarodnu pravnu

pomoć; upravljanje oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela; zastupanje Republike Srbije pred

Evropskim sudom za ljudska prava i staranje o objavljivanju presuda tog suda koje se odnose na

Republiku Srbiju i praćenje njihovog izvršenja; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i

pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda; pripremu propisa u oblasti borbe protiv korupcije; usklađuje

međunarodnu saradnju u oblasti borbe protiv korupcije; pripremu propisa o crkvama i verskim

zajednicama; registar crkava i verskih zajednica; pripremu propisa o zaštiti podataka o ličnosti i tajnosti

podataka; nadzor nad primenom propisa koji uređuju tajnost podataka; programiranje, sprovođenje i

praćenje sprovođenja projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije,

donacija i drugih oblika razvojne pomoći iz delokruga tog ministarstva; koordinaciju aktivnosti ostalih

institucija u okviru svog delokruga u procesu programiranja, sprovođenja i praćenja sprovođenja

projekata koji se finansiraju iz sredstava razvojne pomoći, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo pravde - Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama obavlja poslove državne

uprave i stručne poslove koji se odnose na: afirmaciju i razvoj slobode veroispovedanja; saradnju države s

crkvama i verskim zajednicama i unapređenje njihovog položaja u društvu; afirmisanje verskih osnova i

sadržaja srpskog nacionalnog identiteta; pomoć u zaštiti verskih komponenata u kulturnom i etičkom

identitetu nacionalnih manjina; poklonička putovanja, hodočašće i druge oblike verskog turizma; saradnju

države sa eparhijama Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu; razvoj i afirmisanje vrednosti religijske

kulture; podršku razvoju verskog obrazovanja i pomoć pri uključivanju u sistem obrazovanja; pružanje

podrške i pomoći u sakralnom graditeljstvu i u zaštiti crkvenog kulturnog nasleđa; pružanje pomoći u

zaštiti pravnog i društvenog položaja crkava i verskih zajednica, ostvarivanju njihovih zakonom utvrđenih

prava, uređivanju i poboljšanju socijalno-materijalnog položaja nosilaca vere (sveštenomonaštvo, verski

službenici, đaci i studenti verskih škola), kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Član 10

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

sistem državne uprave i organizaciju i rad ministarstava, posebnih organizacija, javnih agencija i javnih

službi; Zaštitnika građana; upravnu inspekciju; upravni postupak; razvoj elektronske uprave; pripremu

zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronske uprave; izbore za republičke organe; radne

72

odnose i plate u državnim organima; radne odnose i plate u javnim agencijama i javnim službama;

državni stručni ispit; izgradnju kapaciteta i stručno usavršavanje zaposlenih u državnim organima;

matične knjige; registar građana; pečate, političko i drugo organizovanje, izuzev sindikalnog

organizovanja; registar političkih stranaka; neposredno izjašnjavanje građana; jedinstveni birački spisak,



pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima; vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih

manjina; izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina; vođenje posebnog biračkog spiska nacionalne

manjine, kao i druge poslove određene zakonom.


sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije; usmeravanje i podršku jedinicama lokalne

samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada; izgradnju kapaciteta i stručno usavršavanje

zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave; radne odnose i plate u jedinicama lokalne

samouprave i autonomnim pokrajinama; teritorijalnu organizaciju Republike Srbije, kao i druge poslove

određene zakonom.


stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz

sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i druge


Ministarstvo unutrašnjih poslova

Član 11

Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i

imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca

krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima; održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći

u slučaju opasnosti; skloništa; obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana; obezbeđivanje

određenih ličnosti i objekata, uključujući i strana diplomatska i konzularna predstavništva na teritoriji

Republike Srbije; bezbednost, regulisanje i kontrolu saobraćaja na putevima; bezbednost državne granice

i kontrolu prelaska granice i kretanja i boravka u graničnom pojasu; boravak stranaca; promet i prevoz

oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija; ispitivanje ručnog vatrenog oružja,

naprava i municije; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se

finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći;

zaštitu od požara; državljanstvo; jedinstveni matični broj građana; elektronsko vođenje podataka o

ličnosti; prebivalište i boravište građana; lične karte; putne isprave; međunarodnu pomoć i druge oblike

međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, uključujući i readmisiju; ilegalne migracije; azil;

obučavanje kadrova; upravno rešavanje u drugostepenom postupku po osnovu propisa o izbeglicama, kao

i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo odbrane

Član 12

Ministarstvo odbrane obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: politiku odbrane i strategijsko

planiranje (strategijski pregled odbrane, strategija odbrane, planovi i programi razvoja sistema odbrane i

vojna doktrina); međunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojne saradnje; planiranje i pripremanje

mobilizacije građana, državnih organa, privrednih društava, drugih pravnih lica, preduzetnika i Vojske

Srbije za izvršavanje zadataka u vanrednom stanju i ratnom stanju; planiranje, pripremanje i učešće u

multinacionalnim operacijama; učešće u civilnoj zaštiti i obučavanje za odbranu zemlje; izradu akata i

planskih dokumenata kojima se planiraju mere i radnje za rad građana, državnih organa, privrednih

društava i drugih pravnih lica i za upotrebu Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u vanrednom stanju i

ratnom stanju; vojnu obavezu, radnu obavezu i materijalnu obavezu; organizovanje veza i kripto zaštite za

potrebe državnih organa i Vojske Srbije; usklađivanje organizacije veza i informatičkih i

telekomunikacionih sistema u Republici Srbiji za potrebe odbrane; uređivanje i pripremanje teritorije

73

Republike Srbije za potrebe odbrane; vođenje jedinstvene evidencije o vojnim nepokretnostima i zbirne

evidencije pokretnih stvari; istraživanje, razvoj, proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme;

opremanje i naoružavanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane; bezbednost značajnu za odbranu; vojno

školstvo; zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika; naučnoistraživački rad i

izdavačku delatnost od značaja za odbranu; statusna i druga pitanja profesionalnih pripadnika Vojske

Srbije, kao i druge poslove koji su određeni zakonom kojim se uređuje odbrana i drugim zakonima.

Inspektorat odbrane, kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane, obavlja inspekcijske poslove koji

se odnose na: usklađivanje priprema za odbranu; sprovođenje odluka i akata predsednika Republike i

Vlade; stanje operativnih i funkcionalnih sposobnosti komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije;

ostvarivanje i usklađivanje organizacije veza, kao i druge poslove određene zakonom.

Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva

odbrane, obavljaju poslove bezbednosti značajne za odbranu koji su određeni zakonom kojim se uređuju

vojne službe bezbednosti i drugim zakonima.

Ministarstvo spoljnih poslova

Član 13

Ministarstvo spoljnih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: spoljnu politiku i

održavanje odnosa Republike Srbije s drugim državama, međunarodnim organizacijama i institucijama;

praćenje međunarodnih odnosa i bilateralne saradnje s drugim državama i njihov razvoj; zaključivanje,

potvrđivanje i primenu međunarodnih ugovora; zaštitu prava i interesa Republike Srbije i njenih

državljana i pravnih lica u inostranstvu; oblast odnosa Republike Srbije s dijasporom i Srbima u regionu;

obaveštavanje strane javnosti o politici Republike Srbije; praćenje delatnosti stranih sredstava javnog

informisanja koje se odnose na Republiku Srbiju; prikupljanje, analizu, procenu i dostavljanje podataka

koji se odnose na strane države, međunarodne organizacije, grupe i pojedince, od značaja za proces

utvrđivanja i vođenja spoljne politike; pripremu učešća predstavnika Republike Srbije na međunarodnim

konferencijama ili pregovorima za zaključivanje međunarodnih ugovora; poslove u vezi sa učešćem

predstavnika Republike Srbije u multinacionalnim operacijama - misijama i organizaciju i obezbeđivanje

učešća civila u tim operacijama - misijama, u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima, saglasno

posebnom zakonu; razvojnu saradnju namenjenu inostranstvu i koordiniranje upućivanja humanitarne

pomoći, u saradnji sa drugim nadležnim organima, saglasno posebnom zakonu; poslove vezane za

akreditovane zvanične predstavnike država i međunarodnih organizacija; prikupljanje, čuvanje i

objavljivanje dokumentacije o spoljnoj politici Republike Srbije, kao i druge poslove koji su određeni

zakonom kojim se uređuju spoljni poslovi i drugim zakonima.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva spoljnih

poslova, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: praćenje položaja državljana

Republike Srbije koji žive izvan Republike Srbije; podršku procesu poboljšanja uslova za ostvarivanje

biračkog prava državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu; pomoć u očuvanju i razvoju

duhovne, nacionalne i kulturne samobitnosti srpskog naroda izvan Republike Srbije; poboljšanje veza

iseljenika, državljana Republike Srbije koji žive u inostranstvu i njihovih organizacija s Republikom

Srbijom; informisanje iseljenika, državljana Republike Srbije u inostranstvu, o politici Republike Srbije;

pomoć u procesu uključivanja iseljenika, lica srpskog porekla, lica poreklom iz Srbije i državljana

Republike Srbije koji žive u inostranstvu u politički, ekonomski i kulturni život Republike Srbije i njihov

povratak u Republiku Srbiju, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo za evropske integracije

Član 13a

Ministarstvo za evropske integracije obavlja poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove

koji se odnose na: koordinaciju, praćenje i izveštavanje u vezi sa procesom pridruživanja i pristupanja

Evropskoj uniji; koordinaciju pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i rada tela osnovanih za potrebe

pregovora; usmeravanje rada Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije

Evropskoj uniji i davanje obaveznih instrukcija i uputstava, shodno politici Vlade; analitičku podršku

74

radu Pregovaračkog tima; koordinaciju sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i rada

zajedničkih tela osnovanih tim sporazumom; koordinaciju pripreme strateških dokumenata u vezi sa

procesom pristupanja Evropskoj uniji; koordinaciju pripreme i sprovođenja Nacionalnog programa za

usvajanje pravnih tekovina Evropske unije; koordinaciju saradnje organa državne uprave sa Evropskom

komisijom i drugim stručnim telima Evropske unije, kao i saradnju u procesu pridruživanja i pristupanja

sa institucijama Evropske unije, državama članicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima; praćenje

i podsticanje usklađivanja propisa Republike Srbije sa propisima i standardima Evropske unije i

obaveštavanje Evropske unije i javnosti o tome; pomoć ministarstvima i posebnim organizacijama u

usklađivanju propisa sa propisima Evropske unije; uspostavljanje i razvoj sistema za korišćenje

strukturnih i kohezionih fondova Evropske unije; pripremu dokumenata kojim se definišu razvojni ciljevi

i prioriteti za finansiranje iz strukturnih i kohezionih fondova Evropske unije; praćenje sprovođenja,

vrednovanje i izveštavanje o sprovođenju programskih dokumenata finansiranih iz strukturnih i

kohezionih fondova Evropske unije; koordinaciju procesa selekcije i prioritizacije infrastrukturnih

projekata za finansiranje iz sredstava Evropske unije i ostalih izvora; koordinaciju programiranja IPA

sredstava, kao i identifikaciju sredstava i utvrđivanje prioriteta za finansiranje iz IPA sredstava i sredstava

međunarodne pomoći; praćenje i izveštavanje o realizaciji IPA sredstava i sredstava međunarodne pomoći

u svrhu ispunjavanja strateških razvojnih prioriteta; organizaciju procesa vrednovanja sprovođenja IPA

programa; koordinaciju međunarodne bilateralne i multilateralne donatorske pomoći Republici Srbiji;

rukovođenje operativnom strukturom i nacionalnim telom za programe prekogranične i transnacionalne

saradnje; učestvovanje u zajedničkim odborima za praćenje i usmeravanje rada zajedničkih odbora za

praćenje programa, kao i rada zajedničkih tehničkih sekretarijata za programe prekogranične saradnje na

teritoriji Republike Srbije; koordiniranje instrumentima za sprovođenje makro-regionalnih strategija;

praćenje izvršavanja obaveza koje ministarstva i posebne organizacije imaju u pridruživanju i pristupanju

Evropskoj uniji; koordinaciju prevođenja i pripreme nacionalne verzije propisa Evropske unije i prevoda

zakonodavstva Republike Srbije na jedan od zvaničnih jezika Evropske unije; informisanje javnosti i

promociju aktivnosti u procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji i korišćenju međunarodne

razvojne pomoći, uključujući IPA sredstva; koordinaciju i sprovođenje obuke iz oblasti Evropske unije.

Ministarstvo za evropske integracije ostvaruje saradnju sa Misijom Republike Srbije pri Evropskoj uniji u

procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji, kao i saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova i

drugim nadležnim organima državne uprave u razmatranju pitanja koja se odnose na definisanje potreba i

popunjavanje stručnog dela diplomatskog kadra Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji u svim

fazama evropskih integracija, kao i druge poslove iz oblasti pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Član 14

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i

studentskog standarda; dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu; upravni nadzor u

predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju i učeničkom i studentskom standardu; učešće

u izgradnji, opremanju i održavanju objekata predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i

učeničkog i studentskog standarda od interesa za Republiku Srbiju; stručno-pedagoški nadzor u

predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i učeničkom standardu; organizaciju, vrednovanje rada

i nadzor nad stručnim usavršavanjem zaposlenih u prosveti; nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava

stečenih u inostranstvu; unapređenje društvene brige o obdarenim učenicima i studentima; unapređenje

društvene brige o učenicima i studentima sa posebnim potrebama, stvaranje uslova za pristup i realizaciju

projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske

unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na:

sistem, razvoj i unapređenje naučnoistraživačke delatnosti u funkciji naučnog, tehnološkog i privrednog

razvoja; predlaganje i realizaciju politike i strategije naučnog i tehnološkog razvoja; utvrđivanje i

realizaciju programa naučnih, tehnoloških i razvojnih istraživanja; usavršavanje kadrova za

75

naučnoistraživački rad; predlaganje i realizaciju inovacione politike; podsticanje tehnopreduzetništva,

transfera znanja i tehnologija u privredi; razvoj i unapređenje inovacionog sistema u Republici Srbiji;

propise u oblasti zaštite i prometa prava intelektualne svojine; razvoj funkcionisanja sistema naučno-

tehnoloških informacija i programa razvoja naučno-tehnološke infrastrukture; istraživanje u oblasti

nuklearne energije; sigurnost nuklearnih objekata; proizvodnju i privremeno skladištenje radioaktivnih

materijala, izuzev u nuklearnim energetskim postrojenjima, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo zdravlja

Član 15

Ministarstvo zdravlja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem zdravstvene zaštite;

sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, drugih oblika zdravstvenog osiguranja i doprinosa za

zdravstveno osiguranje; bliže uređivanje prava iz zdravstvenog osiguranja; učestvovanje u pripremi i

sprovođenju međunarodnih sporazuma o obaveznom socijalnom osiguranju; stvaranje uslova za pristup i

realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova

Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći; sadržaj zdravstvene zaštite, očuvanje i

unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva;

organizaciju zdravstvene zaštite; stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika; zdravstvenu

inspekciju; organizaciju nadzora nad stručnim radom zdravstvene službe; obezbeđivanje zdravstvene

zaštite iz javnih prihoda; zdravstvenu zaštitu stranaca; evidencije u oblasti zdravstva; uslove za uzimanje i

presađivanje delova ljudskog tela; proizvodnju i promet lekova, medicinskih sredstava i pomoćnih

lekovitih sredstava i inspekcijske poslove u tim oblastima; proizvodnju i promet opojnih droga i

prekursora nedozvoljenih droga; iskopavanje i prenošenje umrlih lica u zemlji, prenošenje umrlih lica iz

inostranstva u zemlju i iz zemlje u inostranstvo; sanitarnu inspekciju; zdravstveni i sanitarni nadzor u

oblasti zaštite stanovništva od zaraznih i nezaraznih bolesti, zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i

predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom

vodom za piće i drugim oblastima određenim zakonom; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata

pod sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraćaja; sanitarni nadzor nad licima koja su zakonom

stavljena pod zdravstveni nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, uređajima i opremom koja se koristi

radi obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; utvrđivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih

uslova objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili rekonstrukcije i redovnu kontrolu

nad tim objektima; sanitarni nadzor na državnoj granici, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Član 16

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavlja poslove državne uprave koji se

odnose na: sistem u oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima rada izuzev u državnim

organima i organima jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine, javnim agencijama i javnim

službama; bezbednost i zdravlje na radu; inspekcijski nadzor u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i

zdravlja na radu; sindikalno organizovanje; štrajk; ostvarivanje i zaštitu prava iz radnog odnosa radnika

privremeno zaposlenih u inostranstvu; zaključivanje sporazuma o upućivanju zaposlenih na rad u

inostranstvo i upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo; evidencije u oblasti rada; saradnju

s međunarodnim organizacijama u oblasti rada i zapošljavanja; međunarodne konvencije u oblasti rada,

bezbednosti i zdravlja na radu; antidiskriminacionu politiku; sistem socijalne zaštite; sistem

porodičnopravne zaštite; brak; ravnopravnost polova; populacionu politiku; planiranje porodice, porodicu

i decu; ostvarivanje prava i integraciju izbeglih i raseljenih lica, povratnika po osnovu sporazuma o

readmisiji, romskog stanovništva i drugih socijalno ugroženih grupa; sistem penzijskog i invalidskog

osiguranja; socijalno osiguranje i zaštitu vojnih osiguranika; učestvovanje u pripremi, zaključivanju i

primeni međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju; boračko-invalidsku zaštitu, zaštitu civilnih

invalida rata i članova porodica lica na vojnoj službi; negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije;

zaštitu spomenika i spomen-obeležja oslobodilačkih ratova Srbije, vojnih grobova i grobalja boraca, u

76

zemlji i inostranstvu; boračko-invalidske i invalidske organizacije i udruženja, kao i druge poslove

određene zakonom.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obavlja poslove državne uprave koji se

odnose na: zapošljavanje u zemlji i inostranstvu; upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo;

praćenje stanja i kretanja na tržištu rada u zemlji i inostranstvu; evidencije u oblasti zapošljavanja;

unapređenje i podsticanje zapošljavanja; strategiju, program i mere aktivne i pasivne politike

zapošljavanja; zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugih lica koja se teže zapošljavaju; razvoj i

obezbeđivanje socijalnog zapošljavanja i socijalnog preduzetništva; višak zaposlenih; ostvarivanje prava

po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti, drugih prava nezaposlenih lica i viška zaposlenih;

pripremu nacionalnog standarda kvalifikacija i predlaganje mera za unapređenje sistema obrazovanja

odraslih; predlaganje i praćenje sprovođenja strategija u oblasti migracija na tržištu rada; učestvovanje u

zaključivanju ugovora o zapošljavanju sa inostranim poslodavcima i drugih ugovora u vezi zapošljavanja,


Inspektorat za rad, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna

pitanja, obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti radnih odnosa i

bezbednosti i zdravlja na radu koji se odnose na: redovni i kontrolni nadzor; uviđaj smrtnih, teških i

kolektivnih povreda na radu; utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja

na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, kao i druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo omladine i sporta

Član 17

Ministarstvo omladine i sporta obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: sistem, razvoj i

unapređenje omladinske politike i sprovođenje nacionalne politike i nacionalne strategije za mlade i na

akcione planove i programe; podsticanje mladih da se organizuju i udružuju i da učestvuju u društvenim

tokovima; zaštitu interesa mladih i pomoć mladima da ostvare te interese; davanje saveta mladima i

podučavanje mladih vezano za zapošljavanje i volonterski rad; podsticanje neformalnog obrazovanja

mladih; saradnju sa omladinskim organizacijama i udruženjima pri organizovanju međunarodnih

omladinskih manifestacija i skupova u Republici Srbiji; pomoć i saradnju sa omladinskim organizacijama

i udruženjima u njihovom radu i promovisanje omladinske politike i omladinskih organizacija i

udruženja; omogućavanje omladinskim organizacijama i udruženjima iz Republike Srbije da učestvuju na

skupovima i manifestacijama za mlade u inostranstvu; praćenje i procenu mesta i uloge mladih u

Republici Srbiji, stvaranje uslova za osnivanje i rad nacionalne i regionalnih kancelarija za mlade;

podsticanje razvoja omladinske politike i rada kancelarija za mlade na lokalnom nivou, kao i druge


Ministarstvo omladine i sporta obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na: sistem, razvoj i

unapređenje sporta i fizičke kulture u Republici Srbiji; sprovođenje nacionalne politike u oblasti sporta i

nacionalne strategije razvoja sporta; upravni i stručni nadzor u oblasti sporta; realizaciju i praćenje

sprovođenja akcionih planova i programa koji doprinose razvoju sporta u Republici Srbiji; učešće u

izgradnji, opremanju i održavanju sportskih objekata i sportske infrastrukture od interesa za Republiku

Srbiju; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju

iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći; stvaranje

uslova za veću dostupnost sporta svim građanima, kao i na druge poslove određene zakonom.

Ministarstvo kulture i informisanja

Član 18

Ministarstvo kulture i informisanja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: razvoj i

unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva; praćenje i istraživanje u oblasti kulture; obezbeđivanje

materijalne osnove za delatnosti kulture; razvoj i unapređenje književnog, prevodilačkog, muzičkog i

scenskog stvaralaštva, likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna, filmskog i stvaralaštva u oblasti drugih

audio-vizuelnih medija; zaštitu nepokretnog, pokretnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa; bibliotečku,

izdavačku, kinematografsku i muzičko-scensku delatnost; uspostavljanje digitalne istraživačke

77

infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti; zadužbine i fondacije; sistem javnog informisanja; praćenje

sprovođenja zakona u oblasti javnog informisanja; praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova,

stranih sredstava javnog informisanja, dopisništava i dopisnika u Republici Srbiji; informisanje

nacionalnih manjina; registraciju stranih informativnih ustanova i pružanje pomoći u radu stranim

novinarima i dopisnicima; saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja

na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata

koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne

pomoći iz nadležnosti tog ministarstva, učešća u regionalnim projektima, kao i druge poslove određene

zakonom.

III POSLOVI ZAJEDNIČKI ZA SVA MINISTARSTVA

Međunarodna saradnja

Član 19

Ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju i staraju se o njenom unapređenju

i obezbeđuju usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije i učestvuju u pregovaračkoj strukturi,

pripremi pregovaračke pozicije i vođenju pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Zaključivanje i primena međunarodnih ugovora

Član 20

Ministarstva u okviru svog delokruga obavljaju sledeće poslove državne uprave koji se odnose na

zaključivanje i primenu međunarodnih ugovora: predlažu pokretanje postupka za vođenje pregovora i

zaključivanje međunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim organizacijama, predlažu teme

i platforme za pregovore i predlažu sastav delegacije u pregovorima; pripremaju nacrte međunarodnih

ugovora i obavljaju poslove za delegacije koje vode pregovore za njihovo zaključivanje; podnose Vladi

izveštaj o toku pregovora; pripremaju nacrte zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora; zaključuju

administrativne ugovore za primenu međunarodnih ugovora, na osnovu ovlašćenja sadržanih u njima;

primenjuju potvrđene međunarodne ugovore i zaključene administrativne ugovore.

Priprema, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa

Član 21

Ministarstva u okviru svog delokruga obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na pripremu,

usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa.

Staranje o naučnoistraživačkim organizacijama

Član 22

Ministarstva u okviru svog delokruga daju prethodnu saglasnost na raspodelu finansijskih sredstva iz

budžeta Republike Srbije naučnoistraživačkim organizacijama osnovanim u oblastima iz njihovog

delokruga za ostvarivanje programa od opšteg interesa za Republiku Srbiju utvrđenih zakonom kojim se

uređuje naučnoistraživačka delatnost i učestvuju u kontroli njihovog namenskog korišćenja.

IV POSEBNE ORGANIZACIJE

Posebne organizacije

Član 23

Posebne organizacije su:

1) Republički sekretarijat za zakonodavstvo;

2) Republička direkcija za robne rezerve;

3) Republički zavod za statistiku;

4) Republički hidrometeorološki zavod;

5) Republički geodetski zavod;

6) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije;

78

7) Centar za razminiranje;

8) Zavod za intelektualnu svojinu;

9) Zavod za socijalno osiguranje;

10) Republički sekretarijat za javne politike.

11) Republički sekretarijat za zakonodavstvo

Član 24

Republički sekretarijat za zakonodavstvo obavlja stručne poslove koji se odnose na: izgrađivanje,

praćenje i unapređenje pravnog sistema; obezbeđivanje usaglašenosti propisa i opštih akata u pravnom

sistemu u postupku njihovog donošenja i staranje o njihovoj normativno-tehničkoj i jezičkoj valjanosti;

nadzor nad objavljivanjem i staranje o objavljivanju propisa i drugih akata Vlade, ministarstava i drugih

organa i organizacija za koje je to zakonom određeno, kao i druge poslove određene zakonom.

Republički sekretarijat za zakonodavstvo priprema propise koji se odnose na državne simbole; službenu

upotrebu jezika i pisama; organizaciju i način rada Vlade i druge propise koji ne spadaju u delokrug

ministarstava.

Republička direkcija za robne rezerve

Član 25

Republička direkcija za robne rezerve obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose

na: organizaciju sistema robnih rezervi; obrazovanje, smeštaj, čuvanje i obnavljanje robnih rezervi;

utvrđivanje obima, strukture i kvaliteta bilansa robnih rezervi; upravljanje tokovima količina s ciljem

održavanja rezervi na nivou neophodnog minimuma; izgradnja skladišnih kapaciteta za potrebe

republičkih robnih rezervi; materijalno-finansijsko i evidenciono poslovanje robnim rezervama, kao i

druge poslove određene zakonom.

Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i

telekomunikacija, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - u delu poslovanja Direkcije sa

osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

Republički zavod za statistiku

Član 26

Republički zavod za statistiku obavlja stručne poslove koji se odnose na: donošenje programa,

organizaciju i sprovođenje statističkih istraživanja, odnosno izradu metodologije, prikupljanje, obradu,

statističku analizu i objavljivanje statističkih podataka; pripremu i donošenje jedinstvenih statističkih

standarda; razvoj, održavanje i korišćenje republičkih administrativnih i statističkih registara; formiranje i

održavanje sistema nacionalnih računa; saradnju i stručnu koordinaciju sa organima i organizacijama

ovlašćenim za vršenje statističkih istraživanja; saradnju sa međunarodnim organizacijama radi

standardizacije i obezbeđivanja uporedivosti podataka; obradu podataka radi utvrđivanja rezultata izbora i

referenduma na republičkom nivou, kao i druge poslove određene zakonom.

Republički hidrometeorološki zavod

Član 27

Republički hidrometeorološki zavod obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na:

meteorološki, meteorološko-radarski, agrometeorološki i hidrološki osmatrački i analitičko-prognostički

sistem; sistematska meteorološka, klimatološka, agrometeorološka i hidrološka merenja i osmatranja;

banku osmotrenih i izmerenih hidroloških i meteoroloških podataka; praćenje, analiziranje i prognoziranje

stanja i promena vremena, klime i voda, razvoj metoda, operativno osmatranje i najavu pojava nepogoda

u atmosferi i hidrosferi; vazduhoplovnu meteorologiju; istraživanje procesa u atmosferi i hidrosferi i

razvoj metoda i modela za prognozu vremena, klime i voda i modifikacije vremena; protivgradnu zaštitu;

izradu predloga za korišćenje energetskog potencijala Sunca i vetra; hidrometeorološku podršku rečnoj

plovidbi; ostvarivanje i čuvanje etalona i baždarenje meteoroloških i hidroloških instrumenata; saradnju u

79

oblasti međunarodnih hidroloških i meteoroloških informacionih sistema; izvršavanje međunarodnih

obaveza u domenu meteorologije i hidrologije, kao i druge poslove određene zakonom.

Nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede.

Republički geodetski zavod

Član 28*

Republički geodetski zavod obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: državni

premer i katastar i upis prava na nepokretnostima i njihovu obnovu i održavanje; izradu osnovne državne

karte; održavanje registra prostornih jedinica; utvrđivanje kućnih brojeva, označavanje zgrada brojevima i

označavanje naziva naseljenih mesta, ulica i trgova; vođenje registra kućnih brojeva, ulica i trgova;

bonitiranje zemljišta; utvrđivanje katastarskog prihoda; uređenje zemljišta putem komasacije; povezivanje

geodetskih mreža i razmenu geodetskih i kartografskih podataka sa susednim državama; izradu i razvoj

geodetskog informacionog sistema; vođenje arhiva tehničke dokumentacije državnog premera, planova i

karata, kao i druge poslove određene zakonom.

Republički geodetski zavod obavlja stručne poslove iz oblasti geomagnetizma i aeronomije koji se odnose

na: proučavanje prostornih i vremenskih karakteristika električnog, magnetskog i elektromagnetskog

polja zemlje, praćenje vremenske varijacije tih polja i proučavanje njihovih uzroka; praćenje i

proučavanje stanja i procesa u magnetosferi i jonosferi i izrađivanje jonosferske prognoze; proučavanje

prostiranja elektromagnetskih talasa, utvrđivanje električnih parametara zemlje i izrađivanje

odgovarajućih karata; proučavanje permanentnog magnetskog polja zemlje, utvrđivanje njegove

regionalne konfiguracije i izrađivanje i izdavanje odgovarajućih geomagnetskih karata; proučavanje

zakonomernosti razvoja magnetskog polja zemlje i geomagnetskih pojava koje prethode zemljotresu;

proučavanje uticaja geomagnetskih polja na žive organizme; uspostavljanje, održavanje i merenje na

osnovnoj mreži geomagnetskih tačaka i sekularnim stanicama; detaljna merenja, kao i merenja na

aerodromima i drugim lokacijama i izrađivanje odgovarajućih tematskih karata; vršenje kalibracije

instrumenata i uređaja, kao i druge poslove određene zakonom.

Nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture.

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

Član 29

Republička direkcija za imovinu Republike Srbije vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj

svojini i evidenciju određenih pokretnih stvari u svojini Republike Srbije u skladu sa zakonom i drugim

propisom i obavlja, u skladu sa zakonom, stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na:

pribavljanje stvari u svojinu Republike Srbije; raspolaganje stvarima u svojini Republike Srbije (davanje

stvari na korišćenje, davanje stvari u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca javne svojine

sa naknadom ili bez naknade, razmena, otuđenje stvari, zasnivanje hipoteke na nepokretnostima, ulaganje

u kapital, zalaganje pokretnih stvari); upravljanje stvarima u svojini Republike Srbije koje koristi i

stvarima u svojini Republike Srbije za koje nije određen korisnik ili nosilac prava korišćenja, uključujući i

osiguranje tih stvari; sprovođenje mera zaštite svojine Republike Srbije putem nadzora; raspolaganje

imovinom Republike Srbije u inostranstvu, utvrđivanje postojanja i važenja pravnog osnova za korišćenje

stvari u svojini Republike Srbije, raspodelu na korišćenje službenih zgrada, odnosno poslovnih prostorija,

pribavljanje, upravljanje i raspolaganje stambenim zgradama, stanovima i garažama u svojini Republike

Srbije; evidenciju poklona u državnoj svojini; upis prava svojine i prava korišćenja na nepokretnostima u

svojini Republike Srbije u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima, staranje o finansijskoj

realizaciji ugovora o raspolaganju stvarima u svojini Republike Srbije, kao i druge poslove određene

zakonom. Nadzor nad radom Republičke direkcija za imovinu Republike Srbije vrši Ministarstvo

finansija.

80

Centar za razminiranje

Član 30

Centar za razminiranje obavlja stručne poslove u oblasti humanitarnog razminiranja koji se odnose na:

usklađivanje razminiranja u Republici Srbiji; pripremu propisa iz oblasti razminiranja; prikupljanje,

obrađivanje i čuvanje podataka i vođenje evidencija o površinama koje su zagađene minama i drugim

neeksplodiranim ubojitim sredstvima, o razminiranim površinama, o nastradalima od mina i drugih

neeksplodiranih ubojitih sredstava; opšte i tehničko izviđanje površina za koje se sumnja da su zagađene

minama ili drugim neeksplodiranim ubojitim sredstvima; izradu planova i projekata za razminiranje i

praćenje njihovog ostvarivanja; izradu projektnih zadataka za razminiranje; izdavanje odobrenja

preduzećima i drugim organizacijama za obavljanje poslova razminiranja; izdavanje pirotehničke knjižice

licima koja su osposobljena za obavljanje poslova razminiranja; odobravanje planova izvođača radova za

obavljanje razminiranja na određenoj površini i izdavanje uverenja da je određena površina razminirana,

odnosno očišćena od mina i drugih neeksplodiranih ubojitih sredstava; kontrolu kvaliteta razminiranja;

upoznavanje stanovništva sa opasnostima od mina i drugih neeksplodiranih ubojitih sredstava; učešće u

obuci lica za obavljanje poslova opšteg i tehničkog izviđanja i razminiranja; praćenje primene

međunarodnih ugovora i standarda u oblasti razminiranja; ostvarivanje međunarodne saradnje, kao i

druge poslove određene zakonom. Centar za razminiranje ima svojstvo pravnog lica. Nadzor nad radom

Centra za razminiranje vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Zavod za intelektualnu svojinu

Član 31

Zavod za intelektualnu svojinu obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: patent

i mali patent, žig, dizajn, oznaku geografskog porekla, topografiju integrisanog kola, autorsko pravo i

srodna prava; primenu međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite intelektualne svojine i predstavljanje i

zastupanje interesa Republike Srbije u specijalizovanim međunarodnim organizacijama za zaštitu

intelektualne svojine; nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih

prava; razvoj u oblasti zaštite intelektualne svojine; informaciono-obrazovne poslove u oblasti zaštite

intelektualne svojine, kao i druge poslove određene zakonom.

Nadzor nad radom Zavoda za intelektualnu svojinu vrši Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja.

Zavod za socijalno osiguranje

Član 32

Zavod za socijalno osiguranje obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na:

primenu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju; izradu administrativnih ugovora za primenu

međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju i izradu sporazuma o naknadi troškova zdravstvene

zaštite; izradu dvojezičnih obrazaca za primenu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju; učešće u

obračunu troškova zdravstvene zaštite, kao i druge poslove određene zakonom.

Nadzor nad radom Zavoda za socijalno osiguranje vrši Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i

socijalna pitanja.

Republički sekretarijat za javne politike

Član 33

Republički sekretarijat za javne politike obavlja stručne poslove koji se odnose na: analizu,

identifikovanje potreba i dostavljanje inicijativa za izradu strateških dokumenata kojima se utvrđuju javne

politike; obezbeđivanje usklađenosti predloga strateških dokumenata kojima se utvrđuju javne politike i

nacrta zakona sa usvojenim strateškim dokumentima kojima se utvrđuju javne politike, u postupku

njihovog donošenja; davanje inicijativa za unapređenje procedura za izradu strateških dokumenata kojima

se utvrđuju javne politike; pripremanje predloga strateških dokumenata kojima se utvrđuju javne politike

iz delokruga svih organa državne uprave, kao i druge poslove određene zakonom.

81

Republički sekretarijat za javne politike obavlja i stručne poslove koji se odnose na sprovođenje

regulatorne reforme i analizu efekata propisa koje pripremaju ministarstva i posebne organizacije, što

uključuje: davanje prethodnog mišljenja o potrebi sprovođenja analize efekata i o potpunosti sadržaja

priložene analize efekata; pomoć predlagačima propisa pri uspostavljanju mehanizma za praćenje i

analizu efekata propisa tokom njihove primene; prikupljanje i obradu inicijativa privrednih subjekata,

drugih pravnih lica i građana za izmenu neefikasnih propisa na republičkom nivou; podnošenje inicijative

nadležnim predlagačima propisa za izmenu neefikasnih propisa; učešće u organizovanju obuke državnih

službenika koji rade na poslovima koji su povezani sa analizom efekata propisa; obavljanje poslova

vezanih za praćenje i analizu institucionalnih i kadrovskih kapaciteta za sprovođenje regulatorne reforme,


V PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 34

Danom stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju rad, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim

zakonom:

1) Ministarstvo spoljnih poslova;

2) Ministarstvo odbrane;

3) Ministarstvo unutrašnjih poslova;

4) Ministarstvo omladine i sporta;

5) Ministarstvo zdravlja;

6) Ministarstvo finansija;

7) Ministarstvo privrede;

8) Ministarstvo kulture i informisanja;

9) Ministarstvo, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;

10) Republički sekretarijat za zakonodavstvo;

11) Republička direkcija za robne rezerve;

12) Republički zavod za statistiku;

13) Republički hidrometeorološki zavod;

14) Republički geodetski zavod;

15) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije;

16) Centar za razminiranje;

17) Zavod za intelektualnu svojinu;

18) Zavod za socijalno osiguranje.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nastavlja rad danom stupanja na snagu ovog zakona,

u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i

socijalna pitanja.

Član 35

Danom stupanja na snagu ovog zakona počinju da rade prema položaju i delokrugu koji je utvrđen ovim

zakonom:

1) Ministarstvo pravde;

2) Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave;

3) Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

4) Ministarstvo rudarstva i energetike;

5) Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija;

6) Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine;

7) Republički sekretarijat za javne politike.

Član 36

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da rade:

1) Ministarstvo pravde i državne uprave;

82

2) Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave;

3) Ministarstvo građevinarstva i urbanizma;

4) Ministarstvo saobraćaja;

5) Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja;

6) Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine;

7) Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija;

8) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

9) Uprava za rodnu ravnopravnost;

10) Uprava za Digitalnu agendu.

Član 37

Ministarstvo privrede preuzima od Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave zaposlene i

postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u

oblasti regionalnog razvoja.

Ministarstvo privrede preuzima od Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja

zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za

obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.

Ministarstvo privrede - Uprava za brzi odgovor preuzima od Kancelarije za brzi odgovor zaposlene i

postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za obavljanje poslova

utvrđenih ovim zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzima od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i

arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzima od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite

životne sredine zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i

arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Agencija za zaštitu životne sredine preuzima od

Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine - Agencije za zaštitu životne sredine zaposlene i


utvrđenih ovim zakonom.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, preuzima od Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva

i prostornog planiranja zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za

rad i arhivu, koji su potrebni za vršenje nadležnosti u oblasti zaštite prirode (nacionalni parkovi,

biodiverzitet, zaštićena područja).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preuzima od Ministarstva građevinarstva i

urbanizma zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu

za vršenje nadležnosti u oblasti građevinarstva i urbanizma.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preuzima od Ministarstva saobraćaja zaposlene i


oblasti saobraćaja.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture preuzima od Ministarstva prirodnih resursa,

rudarstva i prostornog planiranja zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu,

sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti prostornog planiranja.

Ministarstvo rudarstva i energetike preuzima od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje

nadležnosti u oblasti energetike.

Ministarstvo rudarstva i energetike preuzima od Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog

planiranja zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu

za vršenje nadležnosti u oblasti rudarstva i prirodnih resursa.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija preuzima od Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i

telekomunikacija zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i

83

arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti spoljne i unutrašnje trgovine, telekomunikacija i informacionog

društva.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija preuzima od Ministarstva privrede zaposlene i


oblasti turizma.

Ministarstvo pravde preuzima od Ministarstva pravde i državne uprave zaposlene i postavljena lica, kao i

prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti pravosuđa.

Ministarstvo pravde preuzima od Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim

tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava

počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine zaposlene i postavljena lica, kao i prava,

obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih

poslova za potrebe Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje

lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše

Jugoslavije od 1991. godine.

Ministarstvo pravde - Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama preuzima od Kancelarije za

saradnju s crkvama i verskim zajednicama zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete,

opremu, sredstva za rad i arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preuzima od Ministarstva pravde i državne uprave


nadležnosti u oblasti državne uprave.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preuzima od Ministarstva regionalnog razvoja i

lokalne samouprave zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad

i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti lokalne samouprave.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Direkcija za elektronsku upravu preuzima od

Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija - Uprave za Digitalnu agendu zaposlene i

postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, koji su potrebni za

obavljanje poslova u oblasti elektronske uprave.

Ministarstvo spoljnih poslova - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu preuzima od

Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu zaposlene i postavljena lica, kao i prava,

obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.

Republički sekretarijat za javne politike preuzima od Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata

propisa zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za

obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.

Republički sekretarijat za javne politike preuzima od Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne

samouprave zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu

za vršenje nadležnosti u oblasti strateške analize i istraživanja.

Član 38

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Uredba o Kancelariji za regulatornu reformu i analizu efekata propisa ("Službeni glasnik RS", broj

89/10);

2) Uredba o osnivanju Kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za

krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na

teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine ("Službeni glasnik RS", broj 50/07);

3) Uredba o Kancelariji za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja ("Službeni glasnik RS", br.

71/08, 46/09 i 4/11);

4) Uredba o osnivanju Kancelarije za brzi odgovor ("Službeni glasnik RS", broj 46/13);

5) Uredba o Kancelariji za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu ("Službeni glasnik RS", broj 75/12);

6) Uredba o Kancelariji za saradnju s crkvama i verskim zajednicama ("Službeni glasnik RS", broj

75/12).

84

Član 39

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ministarstvima ("Službeni glasnik RS",

br. 72/12, 76/13 i 34/14 - US).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe sledeće odredbe Zakona o javnim preduzećima

("Službeni glasnik RS", br. 119/12 i 116/13 - autentično tumačenje): član 37. stav 1. u delu koji glasi:

"nadležno za oblast iz koje je delatnost za čije obavljanje se osniva javno preduzeće"; član 50. stav 6. u

delu koji glasi: "obrazovanom za oblast u kojoj je delatnost za koje je obrazovano javno preduzeće (u

daljem tekstu: resorno ministarstvo), ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu

nadležnom za poslove rada, ministarstvu nadležnom za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za

poslove lokalne samouprave"; član 52. stav 1. u delu koji glasi: "nadležnom za poslove finansija,

ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada i resornom

ministarstvu" i član 52. stav 2. u delu koji glasi: "resorno".

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 30. Zakona o Centralnom registru obaveznog

socijalnog osiguranja ("Službeni glasnik RS", broj 30/10).

Član 40

Ministarstva kojima je ovim zakonom promenjen delokrug uskladiće pravilnike o unutrašnjem uređenju i

sistematizaciji radnih mesta sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na

snagu.

Organi državne uprave koji počinju da rade danom stupanja na snagu ovog zakona doneće pravilnike o

unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog

zakona.

Član 41

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni član Zakona o dopuni Zakona o ministarstvima ("Sl. glasnik RS", br. 14/2015)

Član 2

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a

počeće da se primenjuje od 1. aprila 2015. godine.

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ("Sl. glasnik RS",

br. 54/2015)

Član 3

Republički hidrometeorološki zavod preuzima od Ministarstva unutrašnjih poslova - Sektora za vanredne

situacije zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za

vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite.

Član 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ("Sl. glasnik RS",

br. 62/2017)

Član 13

Danom stupanja na snagu ovog zakona Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nastavlja sa

radom kao Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim

zakonom. Danom stupanja na snagu ovog zakona počinju da rade prema položaju i delokrugu koji je

utvrđen ovim zakonom:

1) Ministarstvo zaštite životne sredine;

2) Ministarstvo za evropske integracije.

85

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da rade Direkcija za elektronsku upravu i Kancelarija za

evropske integracije.

Organi uprave u sastavu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine nastavljaju da rade od dana

stupanja na snagu ovog zakona u sastavu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno

Ministarstva zaštite životne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo privrede preuzima od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija prava, obaveze,

predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti koncesija i javno-privatnog

partnerstva.

Ministarstvo zaštite životne sredine preuzima od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine


nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine.

Ministarstvo za evropske integracije preuzima od Kancelarije za evropske integracije zaposlene i


utvrđenih ovim zakonom. Ministarstvo za evropske integracije preuzima lica angažovana u Kabinetu

ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, lica angažovana u Generalnom sekretarijatu

Vlade za potrebe rada Pregovaračkog tima, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i

arhivu za obavljanje poslova utvrđenih ovim zakonom.

Ministarstva kojima je ovim zakonom promenjen delokrug uskladiće pravilnike o unutrašnjem uređenju i

sistematizaciji radnih mesta sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na

snagu.

Ministarstva koja počinju da rade danom stupanja na snagu ovog zakona doneće pravilnike o unutrašnjem

uređenju i sistematizaciji radnih mesta u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Uredba o osnivanju Kancelarije za evropske

integracije ("Službeni glasnik RS", br. 126/07, 117/08, 42/10, 48/10 i 106/12).

Član 14

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

86

ZAKON O LOKALNOJ SAMOUPRAVI ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon,

101/2016 - dr. zakon i 47/2018)

2.1.1. Nadležnost opštine

Član 20

Opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom:

1. donosi svoj statut, budžet i završni račun, prostorni i urbanistički plan i program razvoja opštine, kao i

strateške planove i programe lokalnog ekonomskog razvoja;

2. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, lokalni prevoz, korišćenje

građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;

3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih

objekata od opštinskog značaja;

4. stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i

osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture,

zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;

5. obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa;

6. stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;

7. donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za

održavanje postojećih i privlačenje novih investicija i unapređuje opšte uslove poslovanja;

8. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda, zaštiti kulturnih dobara od

značaja za opštinu;

9. stara se o zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta i sprovodi politiku ruralnog

razvoja;

10. stara se o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, rodnoj ravnopravnosti, kao i

o javnom informisanju u opštini;

11. obrazuje i uređuje organizaciju i rad organa, organizacija i službi za potrebe opštine, organizuje

službu pravne pomoći građanima i uređuje organizaciju i rad mirovnih veća;

12. utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu;

13. upravlja opštinskom imovinom i utvrđuje stope izvornih prihoda, kao i visinu lokalnih taksi;

14. propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa;

15. obavlja i druge poslove od lokalnog značaja određene zakonom (npr. u oblastima odbrane, zaštite i

spasavanja, zaštite od požara, omladinske politike, zoohigijene i dr.), kao i poslove od neposrednog

interesa za građane, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom.

Jedinstveni popis poslova, koji su u skladu sa ovim zakonom u nadležnosti opština, obezbeđuje

ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu na osnovu podataka dobijenih od opština i organa državne

uprave.

87

ZAKON O VODAMA ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 i 95/2018 - dr.

zakon).

Podela voda

Član 6

Površinske vode na teritoriji Republike Srbije, prema značaju koji imaju za upravljanje vodama, dele se

na vode I reda i vode II reda na osnovu utvrđenih kriterijuma, i to: položaja vodotoka u odnosu na

državnu granicu, veličine i karakteristike sliva, režima i karakteristika vodotoka sa aspekta korišćenja

voda, zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda. Vlada utvrđuje popis voda I reda. Međudržavne vode

obavezno se svrstavaju u vode I reda. Sve površinske vode koje nisu utvrđene kao vode I reda smatraju se

vodama II reda.

III VODNI OBJEKTI

Pojam

Član 13

Vodni objekti, u smislu ovog zakona, jesu građevinski i drugi objekti, koji zajedno sa uređajima koji im

pripadaju čine tehničku, odnosno tehnološku celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti (u daljem

tekstu: vodni objekti).

Vodni objekti su dobra od opšteg interesa, osim objekata koje su pravna i fizička lica izgradila za svoje

potrebe.

Podela

Član 14

Prema nameni vodni objekti se dele na vodne objekte za:

1) uređenje vodotoka;

2) zaštitu od poplava, erozije i bujica;

3) zaštitu od štetnog dejstva unutrašnjih voda - odvodnjavanje;

4) korišćenje voda;

5) sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda;

6) monitoring voda.

Vodni objekti za uređenje vodotoka

Član 15

Vodni objekti za uređenje vodotoka su: obaloutvrde, pregrade, pragovi, naperi i drugi objekti u rečnom

koritu, namenjeni njegovoj stabilizaciji i poboljšanju režima tečenja (u daljem tekstu: regulacioni objekti),

kao i veštačka rečna korita (kanali, proseci, izmeštena rečna korita).

Vodni objekti za zaštitu od poplava, erozije i bujica

Član 16

Vodni objekti za zaštitu od poplava (u daljem tekstu: zaštitni vodni objekti) su: glavni, sekundarni i letnji

nasipi sa pripadajućim objektima (ustave, crpne stanice), kejski i odbrambeni zidovi, rasteretni i lateralni

kanali, kao i brane sa akumulacijama i retenzijama sa pripadajućim objektima za odbranu od poplava i

drugi objekti za zaštitu od poplava.

Sastavnim delom nasipa za odbranu od poplava iz stava 1. ovog člana smatra se i zaštitni pojas sa šumom

i zaštitnim zelenilom (zaštitne šume) u inundacionom području, u širini 50 m pored nasipa, odvodni

kanali paralelni nasipu u branjenom području, na udaljenosti od 10 m do 50 m od nožice nasipa (zavisno

od karakteristika vodotoka i objekta), kao i servisni putevi u branjenom području za sprovođenje odbrane

od poplava.

Vodni objekti za zaštitu od erozije i bujica su: pregrade, ustave, regulacija donjih tokova bujica,

obaloutvrde, biotehnički objekti i drugi objekti za zaštitu od erozije i bujica.

88

Vodni objekti za zaštitu od štetnog dejstva unutrašnjih voda - odvodnjavanje

Član 17

Vodni objekti za zaštitu od štetnog dejstva unutrašnjih voda - odvodnjavanje su objekti:

1) osnovne kanalske mreže za odvodnjavanje: glavni i sabirni odvodni kanali u koje se slivaju vode iz

hidromelioracionog sistema ili njegovog dela, sa objektima i uređajima na njima u funkciji odvodnjavanja

ili održavanja (propusti na kanalima, sifoni, stepenice, brzotoci, ustave, crpne stanice i slično) i glavne

crpne stanice i ustave za odvođenje voda iz sistema u recipijent (prirodni, odnosno veštački vodotok);

2) detaljne kanalske mreže za odvodnjavanje: detaljni kanali za neposredno prikupljanje vode sa

poljoprivrednih i drugih površina i njihovo odvođenje u osnovnu kanalsku mrežu, kao i objekti na

detaljnim odvodnim kanalima (propusti, sifoni, stepenice, brzotoci, ustave, crpne stanice i slično).

Vodni objekti za korišćenje voda

Član 18

Vodni objekti za korišćenje voda su objekti:

1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz

vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni

cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;

2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama,

glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;

3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni

kanali i uređaji koji im pripadaju;

4) za uzgoj riba - ribnjaci;

5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za

navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.

Vodni objekti za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda

Član 19

Vodni objekti za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda su: glavni kolektori,

postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva, postrojenja za

preradu procednih voda sanitarnih deponija čvrstog otpada, ispusti iz postrojenja u prijemnik (recipijent) i

drugi pripadajući uređaji, kao i brane sa akumulacijama za poboljšanje kvaliteta voda.

Vodni objekti za monitoring

Član 20

Vodni objekti za monitoring voda su: limnigrafi, vodomerne letve, vodomeri, specijalni prelivi,

pijezometarske bušotine, nivomeri i drugi uređaji kojima se prikupljaju podaci o stanju nivoa, količini i

kvalitetu površinskih i podzemnih voda.

Upravljanje vodnim objektima

Član 23

Pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja,

rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu,

vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i

staranje o njihovom namenskom korišćenju.

Javno vodoprivredno preduzeće upravlja vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava

na vodama I reda i vodnim objektima za odvodnjavanje, koji su u javnoj svojini.

Pored objekata iz stava 2. ovog člana, javno vodoprivredno preduzeće upravlja i branama sa

akumulacijama vodnim objektima za zaštitu od erozija i bujica na slivovima akumulacija, prevodnicama

na kanalima i sistemima za navodnjavanje koji su u javnoj svojini, osim objekata koja su pravna lica

izgradila za svoje potrebe.

89

Javno vodoprivredno preduzeće odgovara za upravljanje vodnim objektima iz st. 2. i 3. ovog člana do

visine sredstava predviđenih godišnjim programom upravljanja iz člana 42. stav 1. ovog zakona.

Vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima za

zaštitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zaštitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog člana, koji

su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekti nalaze.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje je za svoje potrebe izgradilo vodne objekte dužno je da njima

upravlja i da ih održava u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Ministar propisuje način održavanja vodnih objekata iz st. 2, 3. i 5. ovog člana.

IV INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODAMA

1. Pojam, nadležnost i načela

Pojam i nadležnost

Član 24

Integralno upravljanje vodama (u daljem tekstu: upravljanje vodama), u smislu ovog zakona, čini skup

mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih

količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog

dejstva voda.

Upravljanje vodama je u nadležnosti Republike Srbije.

Upravljanje vodama Republika Srbija ostvaruje preko Ministarstva i drugih nadležnih ministarstava,

organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća.

3. Planska dokumenta za upravljanje vodama

Vrste

Član 29

Planska dokumenta za upravljanje vodama su:

1) Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije;

2) plan upravljanja vodama;

3) godišnji program upravljanja vodama;

4) planovi kojima se uređuje zaštita od štetnog dejstva voda, i to: plan upravljanja rizicima od poplava,

opšti i operativni plan za odbranu od poplava, kao i planovi kojima se uređuje zaštita voda (plan zaštite

voda od zagađivanja i program monitoringa).

3.1. Strategija upravljanja vodama

Sadržina Strategije

Član 30

Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) je planski

dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodama.

Strategija naročito sadrži:

1) ocenu postojećeg stanja upravljanja vodama;

2) ciljeve i smernice za upravljanje vodama;

3) mere za ostvarivanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama;

4) projekciju razvoja upravljanja vodama.

Ocena postojećeg stanja upravljanja vodama obuhvata:

1) ocenu stanja vodnih resursa i vodnog režima u Republici Srbiji;

2) postojeće stanje vodnih objekata i sistema;

3) aktuelna pravna i institucionalna rešenja u oblasti upravljanja vodama.

Ciljevi i smernice za upravljanje vodama određuju:

1) ciljeve upravljanja vodama i održivog razvoja;

2) smernice za održavanje i unapređenje vodnog režima;

90

3) prioritete za postizanje ciljeva u upravljanju vodama i unapređenju vodnog režima, u skladu sa

održivim razvojem;

4) smernice za korišćenje voda, zaštitu voda i zaštitu od štetnog dejstva voda, uključujući i slučajeve kada

se podsliv nalazi na više vodnih područja;

5) smernice za realizaciju međunarodnih sporazuma koji se odnose na upravljanje vodama;

6) osnovne odrednice monitoringa i informacionog sistema za ostvarenje upravljanja vodama na teritoriji

Republike Srbije.

Mere za ostvarivanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama jesu:

1) planiranje i sprovođenje planova;

2) način finansiranja;

3) priprema investicija i investiranje;

4) održavanje;

5) nadzor.

Projekcijom razvoja upravljanja vodama u Republici Srbiji utvrđuju se:

1) potrebe za vodom i mogućnost da se obezbedi dovoljna količina vode određenog kvaliteta za različite

namene;

2) okvirni vodni bilans;

3) aktivnosti, sredstva i rokovi za dostizanje ciljeva iz stava 2. tačka 2) ovog člana, u korišćenju voda,

zaštiti voda i zaštiti od štetnog dejstva voda i prioriteti;

4) finansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata i sistema i drugih poslova od opšteg interesa od

značaja za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave;

5) mere ekonomske politike, izvori sredstava i dinamika ulaganja za dostizanje utvrđenih ciljeva

upravljanja vodama;

6) potrebni stručni i drugi kapaciteti za dostizanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama;

7) ostale mere za dostizanje utvrđenih ciljeva upravljanja vodama.

Donošenje i noveliranje Strategije

Član 31

Strategiju donosi Vlada, na predlog Ministarstva, za period od najmanje deset godina.

Po isteku šest godina od dana donošenja Strategije, preispituju se rešenja utvrđena Strategijom i po

potrebi vrši dopuna podloga, kao i izmena i dopuna rešenja sadržanih u Strategiji.

Ministarstvo prati realizaciju Strategije i ako se u toku sprovođenja Strategije bitno izmene okolnosti,

predlaže njeno usklađivanje i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana.

Akcioni plan

Član 31a

Strategija se realizuje akcionim planom koji, na predlog Ministarstva, donosi Vlada na period od pet

godina. Akcioni plan iz stava 1. ovog člana sadrži aktivnosti neophodne za realizaciju Strategije, rokove

za realizaciju planiranih aktivnosti, kao i organe, organizacije i javna preduzeća nadležna za realizaciju tih

aktivnosti.

Međusobna usaglašenost

Član 32

Strategije i programi koji se donose na nivou Republike Srbije u oblasti prostornog razvoja, održivog

razvoja, održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, zaštite životne sredine i drugi strateški dokumenti

međusobno se usaglašavaju.

3.2. Plan upravljanja vodama

Sadržina plana upravljanja

Član 33

Plan upravljanja vodama na vodnom području donosi se, u skladu sa Strategijom, za sliv reke Dunav, kao

i za vodna područja (u daljem tekstu: plan upravljanja vodama). Poseban deo plana upravljanja vodama za

91

vodno područje iz člana 27. stav 1. tačka 3) ovog zakona predstavlja plan upravljanja vodama za deo sliva

Egejskog mora iz člana 26. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji se odnosi na Pčinju i Dragovišticu.

Plan upravljanja vodama naročito sadrži:

1) generalni opis karakteristika prostora iz stava 1. ovog člana za koji se radi plan upravljanja vodama, što

uključuje izradu karata sa naznakom položaja i granica vodnih tela površinskih voda, kartiranje

ekoregiona i tipova vodnih tela površinskih voda i izradu karata sa naznakom položaja i granica vodnih

tela podzemnih voda;

2) prikaz značajnih uticaja ljudskih aktivnosti na status površinskih i podzemnih voda, uključujući

procenu zagađivanja od koncentrisanih i rasutih zagađivača, kao i pregled korišćenja zemljišta, procenu

pritisaka na kvantitativni status vode i njeno zahvatanje;

3) karte ugroženih područja;

4) kartu osmatračke (monitoring) mreže i kartografski prikaz rezultata osmatranja koji uključuje ekološki

i hemijski status površinskih voda i hemijski i kvantitativni status podzemnih voda i zaštićenih oblasti,

kao i moguća odstupanja od utvrđenih rokova za realizaciju plana upravljanja vodama;

4a) monitoring nanosa;

5) listu ciljeva životne sredine u pogledu površinskih i podzemnih voda i zaštićenih oblasti, uključujući i

slučajeve u kojima se primenjuje produženje roka za dostizanje ciljeva i manje strogi ciljevi zaštite za

određena vodna tela;

6) vodni bilans;

6a) bilans nanosa;

7) listu vodnih tela koja se koriste za snabdevanje vodom za piće, a kod kojih je prosečno zahvatanje vode

veće od 10 m3/dan, ili služe za snabdevanje vodom za piće više od 50 stanovnika, odnosno koja se

planiraju za takvo korišćenje;

8) prikaz aglomeracija većih od 2000 ES;

9) rezime registra zaštićenih oblasti, sa kartom na kojoj je označen položaj zaštićenih oblasti i navedenim

propisima prema kojima su te oblasti proglašene kao zaštićene;

10) prikaz usvojenog programa radova i mera i način na koji će utvrđeni ciljevi biti ostvareni u oblasti

zaštite od štetnog dejstva voda, zaštite voda (uključujući i mere za zaustavljanje trendova stalnih i

značajnih pogoršanja statusa podzemnih voda i njihov preokret, mere zaštite kojima je cilj primena

manjeg stepena prečišćavanja u proizvodnji vode za piće, zabrana unošenja i kontrola emisije zagađenja,

zabrana i slučajevi za koje je dozvoljeno direktno ispuštanje zagađenja u podzemne vode, sprečavanje i

smanjenje uticaja akcidentnih zagađenja i drugo) i uređenja i korišćenja voda (obezbeđenja vode za piće i

druge potrebe, zaštite izvorišta namenjenih za ljudsku potrošnju u budućnosti, kontrole nad zahvatanjem i

akumulisanjem vode, uključujući i zabrane korišćenja voda, ekonomske cene korišćene vode i drugo);

10a) utvrđene granične vrednosti za podzemne vode u skladu sa propisom kojim se utvrđuju granične

vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo

dostizanje;

10b) rezime procene hemijskog statusa podzemne vode u skladu sa pravilnikom koji uređuje parametre

ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametre hemijskog i kvantitativnog statusa

podzemnih voda;

10v) rezime načina procene trenda na pojedinačnim tačkama monitoringa unutar tela ili grupe tela

podzemnih voda, na osnovu koje je utvrđeno da su ta tela podložna značajnom i stalnom uzlaznom trendu

koncentracije neke zagađujuće supstance ili preokretu tog trenda u skladu sa tačkom 4) ovog člana i

rezime razloga na osnovu kojih su utvrđene početne tačke za preokret trenda;

11) dodatne mere za dostizanje utvrđenih ciljeva životne sredine;

12) spisak detaljnijih programa i planova upravljanja vodama za pojedine podslivove, problematiku ili

tipove voda, uključujući i njihov sadržaj;

13) prikaz ekonomske analize korišćenja i zaštite voda i zaštite od voda, sprovedene uz primenu načela

"korisnik plaća" i "zagađivač plaća";

14) prikaz prioriteta, dinamike i načina obezbeđenja sredstava za realizaciju predviđenih radova i mera,

uključujući i mogućnost da se za neke predviđene mere ne obezbeđuju sredstva;

92

15) prikaz preduzetih mera javnog informisanja, njihove rezultate i promene plana koje su iz njih

proistekle;

16) listu nadležnih institucija u oblasti upravljanja vodama, sa prostorom koji obuhvataju, odgovornošću,

statusom;

17) postupke za pribavljanje osnovne dokumentacije i informacija, a naročito detalje o usvojenim

kontrolnim merama za koncentrisane izvore zagađenja i obezbeđenje da hidromorfološki uslovi vodnih

tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog ekološkog statusa ili dobrog ekološkog potencijala kod

veštačkih i značajno izmenjenih vodnih tela, kao i detalje o podacima monitoringa;

18) pregled obaveza preuzetih međunarodnim sporazumima koji se odnose na upravljanje vodama i način

njihovog ostvarivanja, kao i jedinstven plan upravljanja rečnim slivom kada se vodno područje prostire

kroz više država;

19) principe uspostavljanja vodnog informacionog sistema za obezbeđenje upravljanja vodama na

vodnom području, odnosno podslivu.

Donošenje plana upravljanja vodama

Član 34

Plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav priprema Ministarstvo.

Plan upravljanja vodama za vodna područja iz člana 27. stav 1. ovog zakona pripremaju javna

vodoprivredna preduzeća, svako za teritoriju na kojoj obavlja vodnu delatnost.

Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodna područja iz

člana 27. stav 1. ovog zakona.

Noveliranje plana upravljanja vodama

Član 35

Po isteku perioda od šest godina od dana donošenja plana upravljanja, vrši se njegovo noveliranje.

Novelirani plan iz stava 1. ovog člana, pored elemenata koje sadrži plan upravljanja vodama, sadrži i:

1) rezime promena od dana donošenja plana upravljanja vodama koji se novelira, kao i produžavanja

rokova za dostizanje ciljeva životne sredine i promene u listama graničnih vrednosti zagađujućih materija

u podzemnim vodama;

2) procenu napredovanja u postizanju ciljeva životne sredine, kao i kartografski prikaz rezultata

monitoringa za prethodni period i objašnjenje za svaki od ciljeva koji nije postignut;

3) razloge zbog kojih planirane mere nisu preduzete;

4) prikaz dodatnih mera za dostizanje utvrđenih ciljeva životne sredine.

5) prikaz granica kvantifikacije primenjenih metoda analiza i informacije o karakteristikama tih metoda u

odnosu na minimalne kriterijume utvrđene propisom kojim se uređuju tehničke specifikacije za hemijske

analize i analize potrebne za monitoring statusa voda;

6) rezultate i uticaje mera preduzetih radi sprečavanja hemijskog zagađenja površinskih voda.

Plan iz stava 2. ovog člana donosi se po postupku i na način donošenja plana upravljanja vodama.

Odstupanja od utvrđenih rokova za realizaciju plana upravljanja vodama

Član 36

Ako se u toku realizacije plana upravljanja vodama, monitoringom ili na drugi način utvrdi da se, zbog

promena vodnog tela usled čovekovog delovanja ili više sile, za pojedina vodna tela ne mogu u

planiranom roku i na planirani način ostvariti ciljevi koji se odnose na postizanje dobrog stanja ili dobrog

ekološkog potencijala, organ nadležan za donošenje tog plana, nalaže sledeće mere:

1) ispitivanje uzroka koji su doveli do takvog stanja;

2) preispitivanje važećih dozvola i licenci, izdatih u skladu sa ovim zakonom;

3) razmatranje programa monitoringa i vršenje njegovih izmena;

4) usvajanje dodatnih mera za postizanje utvrđenih ciljeva.

93

Organ nadležan za donošenje plana upravljanja vodama, uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva

i ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, po sprovedenom postupku iz stava 1. ovog

člana, može za pojedina vodna tela, utvrditi da se:

1) produži rok za postizanje ciljeva, ako bi postizanje ciljeva u predviđenim rokovima bilo tehnički

neizvodljivo, neprimereno skupo, ili prirodni uslovi ne dozvoljavaju blagovremeno poboljšanje statusa

vodnog tela;

2) privremeno ne ostvari dobar status voda ili dobar ekološki potencijal, ako je do pogoršanja stanja došlo

usled prirodne katastrofe, odnosno više sile koju nije bilo moguće predvideti;

3) odrede manje strogi ciljevi ako je vodno telo, usled ljudskih aktivnosti ili prirodnih uslova, tako

promenjeno da bi ostvarivanje zadatih ciljeva bilo neizvodljivo ili neprimereno skupo.

Manje strogi ciljevi iz stava 2. tačka 3) ovog člana ne smeju da ugroze postizanje ciljeva koji se odnose na

dobar status površinskih i podzemnih voda i dobar ekološki potencijal u drugim vodnim telima unutar

istog vodnog područja ili podsliva.

Strateška procena uticaja na životnu sredinu

Član 37

Za Strategiju, plan upravljanja vodama i za poseban plan upravljanja vodama obavezna je izrada strateške

procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Učešće javnosti u pripremi plana upravljanja vodama

Član 38

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje priprema plan upravljanja vodama dužno je

da obezbedi aktivno učešće javnosti u procesu pripreme i donošenja tog plana.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće pisanim putem obaveštava Nacionalnu

konferenciju za vode, a putem sredstava javnog informisanja i širu javnost o:

1) početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama, najmanje tri godine pre početka perioda na

koji se plan odnosi;

2) stanju izrade plana upravljanja vodama i značajnijim problemima na posmatranom vodnom području,

najkasnije dve godine pre početka perioda na koji se plan odnosi.

Obaveštenje o početku pripreme ili noveliranja plana upravljanja vodama obuhvata okvirni sadržaj plana,

konsultacije koje treba izvršiti, termine pripreme i usvajanja plana i adresu nadležnog organa od koga se

mogu dobiti dodatne informacije.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće koje je pripremilo plan upravljanja vodama dužno

je da nacrt plana objavi, najmanje godinu dana pre početka perioda na koji se plan odnosi.

Nacrt plana se javno izlaže u prostorijama Ministarstva i javnog vodoprivrednog preduzeća i na njihovom

veb-sajtu.

Postupak po primedbama

Član 39

Primedbe na dokumenta koja se izlažu javnosti dostavljaju se Ministarstvu, odnosno javnom

vodoprivrednom preduzeću, u roku od šest meseci od dana kada su ta dokumenta stavljena na javni uvid.

Ministarstvo, odnosno javno vodoprivredno preduzeće dužno je da dostavljene primedbe razmotri i da se

o tim primedbama izjasni u roku od 30 dana od dana njihovog prijema.

Program mera

Član 40

Radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih Strategijom, planom upravljanja vodama za vodna područja iz člana

27. stav 1. ovog zakona i planom upravljanja vodama za sliv reke Dunav, Vlada, na predlog Ministarstva,

donosi program mera.

Program mera iz stava 1. ovog člana naročito sadrži mere koje se odnose na:

1) uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda;

2) uređenje i korišćenje voda;

94

3) zaštitu voda.

Mere koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda su mere koje se odnose na:

1) uređenje vodotoka i zaštitu od poplava;

2) zaštitu od erozije i bujica;

3) zaštitu od unutrašnjih voda;

4) potreban obim izgradnje vodnih objekata i prioritete njihove realizacije.

Mere koje se odnose na uređenje i korišćenje voda su mere koje se odnose na:

1) očuvanje vodnih količina, uključujući i mere kontrole zahvaćenih količina;

2) veštačko obogaćivanje ili povećanje zapremine podzemnih izdani, uključujući i mere kontrole količina

i kvaliteta voda korišćenih u te svrhe;

3) obezbeđivanje da hidromorfološki uslovi vodnih tela budu u skladu sa postizanjem zahtevanog

ekološkog statusa ili dobrog ekološkog potencijala veštačkih i značajno izmenjenih vodnih tela;

4) racionalno i ekonomski isplativo korišćenje voda;

5) povraćaj troškova korišćenja voda.

Mere koje se odnose na zaštitu voda su mere:

1) kojima se kvalitet voda štiti i unapređuje, uključujući i dodatne mere za postizanje ciljeva utvrđenih u

Strategiji;

2) koje su utvrđene propisima iz oblasti zaštite životne sredine, prirode i zdravlja;

3) koje su utvrđene propisima iz oblasti poljoprivrede, ribarstva i drugo;

4) koje se odnose na preokret trendova koncentracije zagađujućih supstanci, grupa zagađujućih supstanci

ili indikatora zagađenja u telu ili grupi tela podzemne vode;

5) za sprečavanje unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, mere neophodne za ograničenje

unosa ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode tako da unosi ne uzrokuju pogoršanje kvaliteta ili

značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih materija u podzemnim vodama, osim kada

je drugačije uređeno posebnim propisom.

Pored mera iz stava 2. ovog člana, program mera može da sadrži i druge mere, kojima se obezbeđuje

smanjenje nepovoljnog uticaja na vode i akvatični i priobalni ekosistem, podstiče racionalno korišćenje i

zaštita voda, sprovodi edukacija stanovništva, vrši stručni i naučnoistraživački rad u oblasti voda i drugo.

Za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa u slučaju kada su

prekoračene granične vrednosti zagađujućih supstanci na jednom ili više mernih mesta u skladu sa

propisom kojim se utvrđuju parametri ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i hemijskog i

kvantitativnog statusa podzemnih voda, program mera može da sadrži i druge mere, kojima se obezbeđuje

zaštita ekvatičnih i kopnenih ekosistema i ljudske upotrebe podzemnih voda koji su zavisni od datog dela

tela podzemne vode predstavljenog tim mernim mestima.

Vlada vrši preispitivanje programa mera i po potrebi noveliranje svake šeste godine, računajući od dana

njegovog donošenja.

Poseban plan upravljanja vodama

Član 41

Za realizaciju Strategije može se, pored plana upravljanja vodama, za pojedina pitanja upravljanja

vodama, ili za podslivove iz člana 27. ovog zakona, kao delova vodnog područja, doneti poseban plan

upravljanja vodama, koji naročito sadrži: razloge donošenja, obuhvaćeni prostor, prikaz radova i mera iz

plana upravljanja vodama čiji je deo prostor obuhvaćen posebnim planom, detaljnije analize i predloge

radova i mera kojima se poseban plan izvršava.

Za podslivove koji se nalaze na teritoriji dva vodna područja donosi se jedan poseban plan upravljanja

vodama.

Vlada, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, donosi poseban plan iz st.

1. i 2. ovog člana, za period od šest godina.

Poseban plan upravljanja vodama priprema javno vodoprivredno preduzeće.

Poseban plan upravljanja vodama mora biti u skladu sa planom upravljanja vodama na vodnom području

na kome se vodotok, odnosno podsliv nalazi.

Ministar bliže propisuje sadržinu plana iz stava 1. ovog člana.

95

3.3. Godišnji program upravljanja vodama

Član 42

Godišnji program upravljanja vodama (u daljem tekstu: godišnji program) je planski dokument kojim se

određuju vodni objekti, vrsta i obim radova, odnosno poslova koji se finansiraju u periodu za koji se

godišnji program donosi, visina sredstava za realizaciju radova, odnosno poslova, visina učešća i druga

pitanja vezana za izgradnju, rekonstrukciju, sanaciju i održavanje vodnih objekata i za obavljanje poslova

koji se, u smislu ovog zakona, smatraju poslovima od opšteg interesa.

Godišnji program mora biti u skladu sa Strategijom i planom upravljanja vodama.

Vlada, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, donosi godišnji program.

4. Vodna delatnost

Pojam

Član 43

Vodna delatnost jeste delatnost od opšteg interesa.

Vodna delatnost obuhvata:

1) uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda;

2) uređenje i korišćenje voda;

3) zaštitu voda od zagađivanja.

Vodna delatnost obavlja se na način kojim se obezbeđuje održivo korišćenje voda, štiti i poboljšava

akvatični i priobalni ekosistem, smanjuju nepovoljni uticaji poplava i suša i smanjuju štetne posledice

globalnih klimatskih promena.

4.1. Uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda

4.1.1. Uređenje vodotoka

Član 44

Uređenje vodotoka, u smislu ovog zakona, obuhvata:

1) izgradnju i održavanje vodnih objekata za uređenje vodotoka;

2) izvođenje radova na održavanju stabilnosti obala i korita vodotoka i povećavanju, odnosno održavanju

njegove propusne moći za vodu, led i nanos.

4.1.2. Zaštita od štetnog dejstva voda

Zaštita od štetnog dejstva voda i upravljanje rizicima

Član 45

Zaštita od štetnog dejstva voda obuhvata mere i radove za zaštitu od poplava spoljnim i unutrašnjim

vodama i od leda (u daljem tekstu: zaštita od poplava), zaštitu od erozije i bujica i otklanjanje posledica

takvog delovanja voda. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju

zaštitu od štetnog dejstva voda, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Upravljanje rizicima od štetnog dejstva voda obuhvata: izradu preliminarne procene rizika od poplava,

izradu i sprovođenje planova upravljanja rizicima od poplava, opšteg i operativnih planova odbrane od

poplava, sprovođenje redovne i vanredne odbrane od poplava i zaštitu od erozije i bujica.

Ugroženo područje

Član 46

Radi obezbeđenja zaštite od štetnog dejstva voda utvrđuju se u ugrožena područja i to:

1) područje koje je ugroženo usled poplava (u daljem tekstu: poplavno područje);

2) područje koje je ugroženo usled erozije vodom (u daljem tekstu: eroziono područje).

Preliminarna procena rizika od poplava

Član 47

Preliminarna procena rizika od poplava izrađuje se za teritoriju Republike Srbije i naročito sadrži:

96

1) karte vodnih područja u odgovarajućoj razmeri, sa unetim granicama podslivova, sa prikazom

topografije i načina korišćenja zemljišta;

2) opis poplava iz prošlosti koje su imale značajnije štetne posledice na zdravlje ljudi, životnu sredinu,

kulturno nasleđe i privredne aktivnosti i verovatnoću pojave sličnih događaja u budućnosti, koje bi mogle

imati slične posledice;

3) procenu potencijalnih štetnih posledica budućih poplava na zdravlje ljudi, životnu sredinu, kulturno

nasleđe i privredne aktivnosti, uzimajući u obzir topografske, hidrološke i geomorfološke karakteristike i

položaj vodotoka, uključujući poplavna područja, efekat postojećih objekata za odbranu od poplava,

položaj naseljenih mesta i industrijskih zona, planove dugoročnog razvoja i klimatske promene od uticaja

na pojavu poplava.

Preliminarnu procenu rizika od poplava izrađuje Ministarstvo.

Preispitivanje, a po potrebi noveliranje preliminarne procene rizika od poplava vrši Ministarstvo, po

isteku šest godina od dana njene izrade.

Ministar utvrđuje metodologiju za izradu preliminarne procene rizika od poplava.

Karte ugroženosti i karte rizika od poplava

Član 48

Karta ugroženosti i karta rizika od poplava izrađuje se za poplavna područja na kojima postoje ili se mogu

javiti značajni rizici od poplava.

Karta ugroženosti od poplava sadrži podatke o granicama poplavnog područja za poplave različitog

povratnog perioda, dubini ili nivou vode i, po potrebi, brzini ili protoku vode.

Karta rizika od poplava sadrži podatke o mogućim štetnim posledicama poplava na zdravlje ljudi, životnu

sredinu, kulturno nasleđe, privrednu aktivnost i druge informacije od značaja za upravljanje rizikom od

poplava.

Kartu ugroženosti i kartu rizika od poplava izrađuje javno vodoprivredno preduzeće.

Preispitivanje, a po potrebi noveliranje karte ugroženosti i karte rizika od poplava vrši javno

vodoprivredno preduzeće, po isteku šest godina od dana njihove izrade.

Granice poplavnih područja unose se i u prostorne (prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni

plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan) i urbanističke (plan generalne regulacije,

generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije) planove, a katastarske parcele u tim zonama vode se

u vodnom informacionom sistemu.

Ministar utvrđuje metodologiju za izradu karata iz stava 1. ovog člana.

Plan upravljanja rizicima od poplava

Član 49

Planom upravljanja rizicima od poplava obezbeđuje se upravljanje rizicima smanjivanjem mogućih

štetnih posledica poplava na zdravlje ljudi, životnu sredinu, kulturno nasleđe i privrednu aktivnost.

Plan iz stava 1. ovog člana donosi se za teritoriju Republike Srbije i za vodna područja.

Plan iz stava 1. ovog člana izrađuje se na osnovu karte ugroženosti i karte rizika od poplava, po

metodologiji koja sadrži: ciljeve upravljanja rizicima od poplava i mere za njihovo postizanje, prioritete i

način sprovođenja plana upravljanja rizicima od poplava, nadležna pravna lica i sredstva potrebna za

sprovođenje plana upravljanja rizicima od poplava, način usklađivanja sa planom upravljanja vodama i

uključenje javnosti.

Donošenje plana upravljanja rizicima od poplava

Član 50

Plan upravljanja rizicima od poplava donosi se po postupku i na način donošenja plana upravljanja

vodama.

97

Preispitivanje i noveliranje plana upravljanja rizicima od poplava

Član 51

Preispitivanje i noveliranje plana upravljanja rizicima od poplava za teritoriju Republike Srbije vrši

Ministarstvo, a za vodno područje javno vodoprivredno preduzeće, po isteku šest godina od dana

njegovog donošenja.

Donošenje noveliranog plana upravljanja rizicima od poplava sprovodi se po postupku za donošenje plana

upravljanja rizicima od poplava.

4.1.2.1. Zaštita od poplava

Mere i radovi

Član 52

Radi zaštite od poplava, obezbeđuje se planiranje, izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i

upravljanje vodnim objektima za zaštitu od poplava i vodnim objektima za odvodnjavanje, uređenje

vodotoka, zaštita i unapređenje prirodnih retenzionih prostora i izvođenje drugih preventivnih radova i

mera, sprovođenje odbrane od poplava i izvođenje radova na otklanjanju posledica poplava, i to: hitnih

interventnih radova na vodnim objektima i koritu za veliku vodu tokom i neposredno nakon sprovođenja

odbrane od poplava.

Mere i radovi iz stava 1. ovog člana mogu se sprovoditi i izvan ugroženog područja ako se time smanjuje

štetno dejstvo voda.

Merama i radovima iz st. 1. i 2. ovog člana ne smeju se pogoršavati uslovi zaštite od poplava nizvodno i

uzvodno od mesta na kome su mere i radovi preduzeti.

Odbrana od poplava

Član 53

Odbrana od poplava obuhvata odbranu od velikih voda (spoljnih i unutrašnjih) i nagomilavanja leda.

Odbrana od poplava može biti redovna i vanredna.

Odbrana od poplava se proglašava:

1) na rečnoj deonici, kada vodostaj dostigne kote propisane operativnim planom odbrane od poplava, a

očekuje se dalji porast vodostaja, kada su u zavisnosti od uslova stvaranja, pokretanja i nagomilavanja

leda ispunjeni kriterijumi propisani operativnim planom, ili kada su zaštitni objekti ugroženi usled

dugotrajno visokih vodostaja;

2) na području hidromelioracionog sistema kada su ispunjeni kriterijumi i uslovi utvrđeni operativnim

planom.

3) (brisana)

Odbranu od poplava organizuje na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini javno

vodoprivredno preduzeće, a na vodama II reda odbranu od poplava organizuje i sprovodi jedinica lokalne

samouprave, u skladu sa opštim planom za odbranu od poplava i operativnim planom za odbranu od

poplava.

Odbranu od poplava na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi javno

vodoprivredno preduzeće i pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova iz člana 112. stav 1. tač. 3)

do 8) za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor, deonica,

hidromelioracioni sistem).

Pravno lice koje sprovodi odbranu od poplava na određenom području vrši i održavanje i stara se o

funkcionisanju zaštitnih i regulacionih vodnih objekata i hidromelioracionih sistema na tom području,

prati stanje tih objekata i izvodi sanacione radove i hitne intervencije na tim objektima.

Opšti plan za odbranu od poplava

Član 54

Opšti plan za odbranu od poplava (u daljem tekstu: opšti plan) donosi se za vode I i II reda i za unutrašnje

vode.

Opšti plan iz stava 1. ovog člana priprema Ministarstvo, a donosi Vlada, za period od šest godina.

98

Opšti plan naročito sadrži: mere koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikih voda

(spoljnih i unutrašnjih) i pojave leda na vodotoku; način institucionalnog organizovanja odbrane od

poplava; dužnosti, odgovornosti i ovlašćenja rukovodilaca odbrane, institucija i drugih lica nadležnih za

odbranu od poplava; način osmatranja i evidentiranja hidroloških i drugih podataka; prognozu pojava i

obaveštavanje.

Opšti plan dostavlja se organu državne uprave nadležnom za vanredne situacije.

Operativni plan za odbranu od poplava

Član 55

Operativni plan za odbranu od poplava (u daljem tekstu: operativni plan) donosi se za:

1) vode I reda i unutrašnje vode;

2) vode II reda.

Operativni plan iz stava 1. tačka 1) ovog člana izrađuje se:

1) za vode I reda, po vodnim područjima, i obuhvata vodotoke na kojima postoje zaštitni vodni objekti u

javnoj svojini, kao i poteze vodotoka na kojima ti objekti ne postoje, ako se na vodotoku može

blagovremeno sprovesti odbrana od poplava i da je to tehnički i ekonomski opravdano;

2) za unutrašnje vode, po melioracionim područjima na kojima su izgrađeni sistemi zaštite od unutrašnjih

voda u javnoj svojini.

Operativni plan iz stava 2. ovog člana sadrži podatke potrebne za operativno sprovođenje odbrane od

poplava, a naročito:

1) za vode I reda: vodne jedinice, sektore i deonice vodotoka, pravno lice nadležno za organizovanje i

sprovođenje odbrane od poplava, imena rukovodilaca odbrane od poplava i drugih odgovornih lica,

zaštitne vodne objekte na kojima se sprovodi odbrana od poplava, štićena poplavna područja i kriterijume

za proglašenje redovne i vanredne odbrane od poplava od spoljnih voda i nagomilavanja leda, pregled

hidroloških i meteoroloških stanica i punktova za osmatranje ledenih pojava;

2) za unutrašnje vode: vodne jedinice, hidromelioracione sisteme na kojima se sprovodi odbrana od

poplava, pravno lice nadležno za organizovanje i sprovođenje odbrane od poplava, imena rukovodilaca

odbrane od poplava i drugih odgovornih lica i kriterijume i uslove za proglašenje redovne i vanredne

odbrane od poplava od unutrašnjih voda.

Operativni plan iz stava 2. ovog člana priprema javno vodoprivredno preduzeće, u skladu sa opštim

planom, a donosi Ministarstvo za teritoriju Republike Srbije, najkasnije do 31. decembra tekuće godine za

narednu godinu.

Operativni plan za vode II reda donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz pribavljeno

mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća.

Operativni plan iz stava 5. ovog člana naročito sadrži: podatke potrebne za operativno sprovođenje

odbrane od poplava, kriterijume za proglašavanje odbrane od poplava, imena rukovodilaca i nazive

subjekata odbrane od poplava, način uzbunjivanja i obaveštavanja.

Operativni plan donose i pravna lica čija je imovina ugrožena poplavama.

Operativni plan iz st. 5. i 7. ovog člana donosi se, u skladu sa opštim planom i operativnim planom za

vode I reda, za period od jedne godine, najkasnije 30 dana od dana donošenja operativnog plana za vode I

reda.

Operativni planovi iz stava 1. ovog člana dostavljaju se organu državne uprave nadležnom za vanredne

situacije.

Obaveze pravnog lica koje koristi brane sa akumulacionim i retenzionim basenima

Član 56

Pravno lice koje koristi brane sa akumulacionim i retenzionim basenima, dužno je da ih održava i koristi

na način kojim se obezbeđuje prihvatanje poplavnih talasa.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da, u periodu van odbrane od poplava, dostavlja republičkoj

organizaciji nadležnoj za hidrometeorološke poslove, javnom vodoprivrednom preduzeću i licu

99

određenom operativnim planom za odbranu od poplava, podatke o stanju i stepenu napunjenosti

akumulacionih basena nedeljno, a u periodu redovne i vanredne odbrane od poplava svakodnevno.

Privremena zabrana saobraćaja

Član 57

U slučaju opasnosti od poplava ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog ministra, može na

ugroženom području privremeno zabraniti drumski, železnički ili vodni saobraćaj.

O privremenoj zabrani iz stava 1. ovog člana obaveštava se ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Izgradnja objekata saobraćajne infrastrukture

Član 58

Objekti saobraćajne infrastrukture moraju se graditi tako da:

1) na ugroženim deonicama vodotoka predstavljaju lokalizacione odbrambene linije;

2) formiraju posebne kasete kojima se uticaj eventualnog proboja glavnih zaštitnih vodnih objekata

prostorno ograničava;

3) ne remete protok voda, nanosa i leda i poštuju uslove plovidbe.

Mere i radovi za razbijanje leda

Član 59

Ako se, zbog nagomilavanja leda, stvore ledene barijere koje mogu prouzrokovati poplave ili ako usled

pokretanja leda u rekama dođe ili može doći do oštećenja zaštitnih vodnih objekata i drugih objekata, u

koritu i priobalju preduzimaju se mere i radovi za razbijanje leda, utvrđeni opštim i operativnim planom.

Radi zaštite od oštećenja mostova, prelaza preko vodotoka, vodnih, plovnih i drugih objekata i postrojenja

vlasnik, odnosno korisnik tih objekata i postrojenja dužan je da preduzme mere i radove iz stava 1. ovog

člana.

Dužnost obaveštavanja

Član 60

Lice određeno operativnim planom obaveštava, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vanredne situacije,

nadležni organ o potrebi proglašenja vanredne situacije ako:

1) postoji opasnost da najavljena hidrološka situacija znatno prevaziđe uslove vanredne odbrane od

poplava;

2) stanje zaštitnih vodnih objekata i ljudski i materijalni potencijal nisu dovoljni za efikasnu odbranu od

poplava.

4.1.2.2. Zaštita od štetnog dejstva erozije i bujica

Određivanje erozionog područja

Član 61

Ministar, ministar nadležan za poslove poljoprivrede, ministar nadležan za poslove šuma, ministar

nadležan za poslove zaštite životne sredine i za prirodne resurse utvrđuju:

1) kriterijume za određivanje erozionog područja;

2) metodologiju za izradu karte erozije za teritoriju Republike Srbije.

Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove šuma i

ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine i prirodne resurse izrađuju kartu erozije za

teritoriju Republike Srbije.

Vlada, na predlog Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, ministarstva nadležnog

za poslove šuma i ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i prirodne resurse, određuje

eroziono područje, njegove granice i uslove za korišćenje erozionog područja.

Granice erozionog područja unose se u plan upravljanja vodama, plan upravljanja rizicima od poplava,

program razvoja šumarstva, plan razvoja šumskog područja, poljoprivredne osnove i u prostorne

(prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan područja posebne namene i regionalni

prostorni plan) i urbanističke planove (plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan

detaljne regulacije).

100

Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove šuma i

ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine i prirodne resurse vrše preispitivanje karte erozije

za teritoriju Republike Srbije po isteku šest godina od dana njene izrade, a noveliranje po isteku deset

godina od dana njene izrade.

Jedinica lokalne samouprave je dužna da, za potrebe noveliranja plana upravljanja vodama, evidentira sve

pojave i radove koji mogu da utiču na promenu stanja erozije i bujica i da podatke o tome dostavlja

javnom vodoprivrednom preduzeću jednom godišnje.

Radovi i mere

Član 62

Radi sprečavanja i otklanjanja štetnog dejstva erozije i bujica sprovode se preventivne mere, grade i

održavaju vodni objekti za zaštitu od erozije i bujica i izvode zaštitni radovi.

Preventivnim merama smatraju se naročito:

1) zabranjene radnje: pustošenje, krčenje i neplanska čista seča šuma; ogoljavanje površina; neplansko

preoravanje livada, pašnjaka i neobrađenih površina; zatrpavanje izvora i nekontrolisano sakupljanje i

odvođenje tih voda; izgradnja objekata bez odgovarajuće planske i projektne dokumentacije; vađenje

rečnih nanosa sa dna ili padina, osim za potrebe obezbeđenja propusne sposobnosti korita vodotoka;

izgradnja objekata koji bi mogli da ugroze stabilnost zemljišta; druge radnje kojima se pospešuje erozija i

stvaranje bujica;

2) korišćenje poljoprivrednog i drugog zemljišta u skladu sa zahtevima antierozionog uređenja zemljišta.

Zaštitnim radovima, u smislu ovog zakona, smatraju se biotehnički i biološki zaštitni radovi, i to:

pošumljavanje; gajenje i održavanje zaštitne vegetacije; krčenje rastinja; zatravljivanje; terasiranje,

podizanje voćnjaka i veštačkih livada; melioracija pašnjaka; čišćenje korita i drugi slični radovi.

Obaveza izvođenja radova i mera

Član 64

Vlasnici i korisnici zemljišta na erozionom području dužni su da izvode radove i preduzimaju mere za

zaštitu od erozije i bujica u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korišćenje erozionog

područja.

Ako je za izgradnju objekta propisano izvođenje radova i mera za zaštitu od erozije i bujica, pravno lice

koje gradi taj objekat dužno je da te radove i mere izvede na način predviđen tehničkom dokumentacijom,

pre dobijanja upotrebne dozvole za taj objekat.

Osmatranje i merenje

Član 65

Republika Srbija obezbeđuje osmatranje i merenje prirodnih pojava koje se odnose na zaštitu od štetnog

dejstva voda.

Osmatranje i merenje iz stava 1. ovog člana vrši republička organizacija nadležna za hidrometeorološke

poslove i druga pravna lica određena u operativnom planu.

Podaci o osmatranjima i merenjima prirodnih pojava iz stava 1. ovog člana su javni.

4.2. Uređenje i korišćenje voda

4.2.1. Uređenje voda

Član 66

Uređenje voda, u smislu ovog zakona, je skup mera i radova na očuvanju i regulisanju vodenih količina

kojima se:

1) obezbeđuje kvantitativna, prostorna i vremenska raspodela voda za snabdevanje vodom za piće

stanovništva, industrije i drugih korisnika;

2) obezbeđuje dobro stanje akvatičnih i priobalnih ekosistema;

3) povećava količina vode u vodotocima u malovodnom periodu;

4) obezbeđuju uslovi za posebno korišćenje voda.

101

4.2.2. Korišćenje voda

Opšte korišćenje voda

Član 67

Opšte korišćenje voda podrazumeva korišćenje voda bez prethodnog tretmana, odnosno bez upotrebe

posebnih uređaja (pumpe, natege i drugo) ili izgradnje vodnih objekata, i to za:

1) piće;

2) napajanje stoke u domaćinstvu;

3) sanitarno-higijenske potrebe;

4) rekreaciju, uključujući i kupanje;

5) gašenje požara;

6) plovidbu.

Organ jedinice lokalne samouprave, po prethodno pribavljenom mišljenju javnog vodoprivrednog

preduzeća, određuje mesto i način korišćenja vode za namene iz stava 1. tačka 4) ovog člana.

4.3.3. Zabrane i obaveze zagađivača

Zabrane radi zaštite kvaliteta vode

Član 97

Radi zaštite kvaliteta voda, zabranjeno je:

1) unošenje u površinske vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće supstance iznad

propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoršanja trenutnog stanja;

1a) unošenje svih hazardnih supstanci u podzemne vode;

1b) unošenje ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode u meri u kojoj uzrokuju pogoršanje ili

značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih supstanci u podzemnim vodama;

2) ispuštanje otpadne vode u stajaće vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom, koja može

prouzrokovati ugrožavanje dobrog ekološkog ili hemijskog statusa stajaće vode;

3) ispuštanje sa plovnih objekata ili sa obale zagađujućih supstanci koje direktno ili indirektno dospevaju

u vode, a potiču od bilo kog uređaja sa broda ili uređaja za prebacivanje na brod ili sa broda;

4) ispuštanje prekomerno termički zagađene vode;

4a) odlaganje u vode mulja, obrađenog ili neobrađenog, iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih

otpadnih voda;

5) korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5 m;

6) ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže hazardne supstance:

- iznad propisanih vrednosti,

- koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije,

- koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda,

- koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacioni sistem;

7) korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama;

8) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i veštačkih vodotoka i jezera, kao i na drugom zemljištu,

materijala koji mogu zagaditi vode;

9) pranje vozila, mašina, opreme i uređaja u površinskim vodama i na vodnom zemljištu.

VI ZABRANE, OGRANIČENJE PRAVA I OBAVEZE VLASNIKA I KORISNIKA VODNOG

ZEMLJIŠTA I VODNIH OBJEKATA

1. Zabrane i ograničenja

Član 133

Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata,

sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od

poplava, kao i zaštite životne sredine, zabranjeno je:

1. na nasipima i drugim vodnim objektima kopati i odlagati materijal, napasati krupnu stoku, vući

posečeno drveće, prelaziti i voziti motorno vozilo, osim na mestima na kojima je to dozvoljeno i obavljati

druge radnje kojima se može ugroziti stabilnost tih objekata;

102

2. na vodnom zemljištu:

1) graditi objekte kojima se smanjuje propusna moć korita,

2) odlagati čvrsti otpad i opasan i štetan materijal,

3) skladištiti drvo i drugi čvrst materijal na način kojim se remete uslovi prolaska velikih voda,

4) vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti;

5) prati vozila i druge mašine,

6) vršiti druge radnje, osim u slučaju:

(1) sprovođenja mera očuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti,

(2) preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine;

3. u poplavnom području graditi objekte na način kojim se ometa proticanje vode i leda ili suprotno

propisima za gradnju u poplavnom području;

4. saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene

nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti;

5. kopati bunare, rovove i kanale pored nasipa u pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa

prema vodotoku, odnosno do 50 m prema branjenom području, osim ako je njihova funkcija zaštita od

štetnog dejstva voda ili je tehničkom dokumentacijom, urađenom u skladu sa ovim zakonom, dokazano

da nije ugrožena stabilnost nasipa;

6. menjati ili presecati tokove podzemnih voda, odnosno iskorišćavati te vode u obimu kojim se ugrožava

snabdevanje pitkom ili tehnološkom vodom, ugrožavaju mineralna i termalna izvorišta, stabilnost tla i

objekata;

7. menjati pravac i jačinu toka površinske vode koja prirodno protiče ili otiče sa vodnog zemljišta koje je

u privatnoj svojini;

8. graditi objekte, saditi drveće, orati i kopati zemlju i obavljati druge radnje kojima se remeti funkcija ili

ugrožava stabilnost melioracionih kanala za odvodnjavanje i u obostranom pojasu širine od najmanje 5 m

od tih kanala preduzimati radnje kojima se ometa redovno održavanje ovih kanala;

9. odlagati čvrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge kanale,

upuštati zagađene vode ili druge materije i vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka,

uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih

vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog sistema;

10. vršiti, bez odgovarajućih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregrađivanje korita,

proširenje i produbljenje korita i drugo);

11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne uslove

u okolini akumulacionih i retenzionih basena na način kojim bi se prouzrokovalo klizanja terena, pojave

erozije ili nastajanje vododerina i bujica;

12. izvoditi druge radove koji bi mogli da ugroze stabilnost i otežaju održavanje regulacionih, zaštitnih i

drugih vodnih objekata.

Zabrana vršenja radnji iz stava 1. ovog člana može se proširiti i izvan granica vodnog zemljišta, ako bi se

tim radnjama ugrozio vodni režim ili vodni objekti.

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Usklađivanje poslovanja javnih vodoprivrednih preduzeća

Član 216

Javno vodoprivredno preduzeće "Srbijavode", Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" i Javno

vodoprivredno preduzeće "Beogradvode", dužna su da svoje poslovanje i opšta akta usklade sa

odredbama ovog zakona u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Preduzeća iz stava 1. ovog člana dužna su da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog

zakona uspostave vodni informacioni sistem i vodne katastre.

103

На основу члана 10. став 2. Уредбе о садржају и начину израде планова заштите и спасавања у

ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, брoj 8/11), Министар унутрашњих послова

доноси

УПУТСТВО

о Mетодологији за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и

планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама

1. Овим упутством прописује се Mетодологија за израду процене угрожености од елементарних

непогода и других несрећа и планова заштите и спасавања.

2. Методологија из тачке 1. овог упутства одштампана је уз ово упутство (Прилог 1) и чини његов

саставни део.

3. Сви субјекти који су донели и добили сагласност Министарства унутрашњих послова на

процену угрожености и план заштите и спасавања у складу са прописима који су били на снази до

дана ступања на снагу овог упутства, ускладиће наведена акта са одредбама овог упутства у року

од шест месеци од дана његовог ступања на снагу.

4. Даном ступања на снагу овог упутства престаје да важи Упутство о методологији за израду

процене угрожености и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама („Службени

гласник РС”, број 96/12).

5. Ово упутство ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике

Србије”.

Број 01-10313/16-4

У Београду, 27. фебруара 2017. године

Министар,

др Небојша Стефановић, с.р.

ПРИЛОГ 1.

Методологија за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и

планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама

ДЕО I

Методологијa за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа

Уводна напомена

Овом методологијом уређује се начин израде Процене угрожености од елементарних непогода и

других несрећа (у даљем тексту: Процена).

Сврха: Методологија се доноси ради утврђивања јединствених мерила за израду Процене,

повећања квалитета и упоредивости података као и унапређивањa база података о ризицима од

елементарних непогода и других несрећа на подручју Републике Србије.

Процена садржи: увод, општи део, посебан део и закључак.

Циљ Методологије је израда Процене угрожености од елементарних и других непогода.

Нивои израде: Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, овлашћена

и оспособљена правна лица и други субјекти у складу са законом.

104

Графикон 1. Процес процене ризика у оквиру управљања ризицима

На графикону бр. 1. приказан је целокупан процес израде Процене почев од уводних радњи којима

се доноси одлука око учесника, начина израде и одређивања опасности за које ће се радити

процена па све до праћења стања на терену и вршења одређених измена односно ажурирања

Процене након њеног доношења. Објашњење свих параметара из графикона даје се у наредном

тексту.

1) Процес израде Процене: Проценом угрожености идентификују се извори могућег угрожавања,

сагледавају могуће последице, потребе и могућности спровођења мера и задатака заштите и

спасавања од елементарних непогода и других несрећа.

2) Комуникација и консултацијa је континуирани и интерактивни процес који носилац израде

Процене спроводи да би обезбедио и поделио добијене информације и укључио у дијалог

заинтересоване стране у вези са управљањем ризиком. Наиме, пре почетка процеса израде

Процене, орган који је задужен да буде носилац израде овог документа врши окупљање и

информисање свих субјеката који треба да партиципирају у изради овог документа. У том процесу

се идентификују учесници, одређују задаци и врши прелиминирна идентификација опасности које

могу угрозити територију за коју се ради Процена.

Наиме, на националном нивоу, Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације

који је координатор и носилац израде Националне процене, врши потребне припреме и

консултације са министарствима, посебним организацијама, научним и високообразовним

установама у циљу информисања о обавезама које проистичу из закона.

3) Аналогно националном нивоу, поступак је сличан и на нивоу јединица локалне самоуправе.

Наиме, и на покрајинском нивоу и на нивоу јединица локалне самоуправе, врши се

идентификација учесника (органа, стручних служби, привредних друштава, научних и образовних

установа и појединаца) који треба да партиципирају у изради Процене и том приликом сваки

учесник даје своје стручно мишљење о начину израде Процене и о својој улози у том процесу.

4) Одређивање контекста је дефинисање спољашњих и унутрашњих параметара које треба узети

у обзир приликом израде сценарија у смислу представљања потенцијалних, а у исто време

највећих и највероватнијих ризика. У том смислу се организују стручни скупови и састанци (по

опасностима-ризицима) на којима представници министарстава, посебних организација и научних

установа представљају могући сценарио за одређену опасност и на којима се расправља о могућим

последицама по штићене вредности. На овај начин се долази до неопходног мишљења комплетне

струке о сваком ризику посебно, које треба да помогне Радној групи да одлучи за које опасности

ће се радити Процена.

5) Процена ризика је утврђивање природе и степена ризика потенцијалне опасности, стања

угрожености и последица које могу потенцијално угрозити животе и здравље људи, материјална

105

добра и животну средину. То је процес који обухвата утврђивање (идентификацију), анализу и

евалуацију ризика. Процена треба да садржи описе свих сценарија за сваку опасност, за коју се

радна група определила, затим контекст у којем су разматрани сценарији, резултате прорачуна

ризика и нивоа ризика (матрице ризика) и картографски приказ свих ризика. На крају радна група

врши вредновање ризика, упоређивањем резултата анализе ризика, тако да се добија јасна слика да

ли је ризик прихватљив или ће се предузимати одређене мере како би се умањио.

6) Мониторинг ризика је стална провера, надзор, критичко посматрање или утврђивање статуса,

како би се идентификовале очекиване или потребне промене свих параметара на којима се заснива

Процена. Процена је документ који захтева стално дограђивање и ажурирање. То се постиже на

основу праћења стања на терену и евидентирања свих критичних тачака, (објеката, инсталација,

корита река, постројења, и др.) тј. појава нових чинилаца који поспешују или изазивају одређену

опасност. Такође се врши стално праћење научних и стручних достигнућа која могу бити од

користи за доградњу и ажурирање Процене.

7) Утврђивање ризика (идентификација ризика) је процес проналажења, препознавања и

описивања ризика. Ова фаза израде Процене се реализује тако што радна група и свака подгрупа

разматрају све сценарије и дефинишу које врсте ризика постоје, где се могу појавити, због чега се

јављају и да ли могу да изазову последице по штићене вредности.

8) Анализа ризика је процес разумевања природе ризика и одређивања нивоа ризика. Анализа се

врши након идентификације ризика како би се одредиле вероватноћа и последице по штићене

вредности.

9) Евалуација ризика је процес упоређивања резултата анализе ризика са критеријумима ризика,

да би се утврдило да ли се ризик и/или његова величина може толерисати.

10) Поступање са ризиком (третман ризика) је процес који се спроводи да се модификује –

редукује ризик. У том смислу се врши потребна анализа о предузимању мера за умањење или

уклањање ризика који може угрозити или оставити одређене последице по штићене вредности, као

и о потреби подизања капацитета за реаговање.

Процена угрожености на националном, покрајинском и на нивоу јединица локалне самоуправе

састоји се из општег и посебног дела.

ОПШТИ ДЕО

А) За ниво Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе Општи део се

ради по истом садржају а односи се на:

1. Положај и карактеристика територије

Општи део који се односи на положај и карактеристике територије за коју се израђује Процена,

садржи следеће податке:

1) Географски положај

2) Хидрографске карактеристике

3) Метеоролошко-климатске карактеристике

4) Демографске карактеристике (број становника, полна структура, старосна структура,

лица са инвалидитетом)

5) Пољопривреда

6) Материјална и културна добра и заштићена природна добра.

Напомена: Напред наведене податке презентовати на сажет и концизан начин, без навођења

беспотребних података и непотребног оптерећивања документа подацима који не користе у

анализи и процени ризика.

2. Објекти и друга инфраструктура од посебног значаја (критична инфраструктура)

2.1. Национални ниво

Податке приказати искључиво за територије обрађене у сценаријима појединачних опасности.

1) Електроенергетска инфраструктура: термо и хидро електране снаге 10МVA и више,

термоелектрана-топлана електричне снаге 10МVA и више и других објеката за производњу

106

електричне енергије снаге 10МVA и више, као и електроенергетских водова, далековода и

трансформаторских станица напона 110kV и више; објеката за производњу електричне енергије из

обновљивих извора снаге 10МVA и више; високих брана и акумулација напуњених водом; објекти

за прераду нафте и гаса који се граде ван експлоатационих поља, производњу биогорива и

биотечности у постројењима капацитета преко100t годишње, нафтовода и продуктовода, гасовода

називног радног притиска преко 16bar, уколико прелази преко територије две или више општина,

складишта нафте, течног нафтног гаса, гаса и нафтних деривата капацитета преко 500t.

2) Телекомуникациона инфраструктура: објекти система и средства електронских комуникација,

који су међународног и магистралног значаја; пренос података; информациони системи; пружање

аудио и аудио-визуелних медијских услуга.

3) Саобраћајна инфраструктура: друмски, железнички, ваздушни саобраћај (ауто-пут, државни

путеви I и II реда; железничка мрежа; аеродроми), речни пловни путеви, луке и гранични прелази.

4) Здравствена и социјална заштита: на секундарном нивоу (болница-општа и специјална); на

терцијарном нивоу (клиника, институт, клиничко-болнички центар, клинички центар) и

здравствена делатност која се обавља на вишем нивоу (заводи).

5) Водопривредна инфраструктура: изграђени системи активне и пасивне заштите на

водотоковима I реда; међурегионални и регионални објекти водоснабдевања, постројења за

припрему воде за пиће; регулационих радова за заштиту од великих вода градских подручја и

руралних површина; хидрограђевинских објеката на пловним путевима.

6) Снабдевање становништва храном: пољопривреда, сточарство, живинарство, рибарство и робне

резерве.

7) Финансије: банкарство, берзе, инвестиције и систем осигурања.

8) Производња и складиштење опасних материја: хемијске материје, биолошки материјали,

радиолошки материјали, нуклеарни материјали као и депоније.

9) Органи државне управе и хитне службе (полиција, хитна медицинска помоћ, ватрогасно-

спасилачке јединице).

10) Национали споменици и вредности: заштићена материјална, културна и природна добра.

11) Наука и образовање.

Приликом израде сценарија за сваку појединачну опасност, обрадити само угрожену критичну

инфраструктуру на територији коју третира дати сценарио.

2.2. Ниво аутономних покрајина и јединица локалних самоуправа

Идентификовану критичну инфраструктуру са националног нивоа допунити критичном

инфраструктуром значајном за територију аутономних покрајина и јединица локалних самоуправа:

1) Електроенергетска инфраструктура: термо и хидро електране снаге до 10МVA, термоелектрана-

топлана електричне снаге до 10МVA и других објеката за производњу електричне енергије снаге

до 10МVA, као и електроенергетских водова, далековода и трансформаторских станица напона до

110kV; објеката за производњу електричне енергије из обновљивих извора снаге до 10МVA;

објекти за прераду нафте и гаса који се граде ван експлоатационих поља, производњу биогорива и

биотечности у постројењима капацитета до 100t годишње, нафтовода и продуктовода, гасовода

називног радног притиска до 16bar, складишта нафте, течног нафтног гаса и нафтних деривата

капацитета до 500t.

2) Саобраћајна инфраструктура: категорисани и некатегорисани путеви, мостови, тунели,

надвожњаци, аутобуске и железничке станице.

3) Здравствена и социјална заштита: примарна заштита (домови здравља, болнице, апотеке,

заводи).

4) Водопривредна инфраструктура: изграђени системи активне и пасивне заштите на

водотоковима II реда; пловни канали и бродске преводнице који нису у саставу хидроенергетског

система.

5) Снабдевање становништва храном: производни објекти и капацитети, складишне просторије

прехрамбених производа, објекти и средства за дистрибуцију.

107

6) Органи аутономне покрајине, локалне самоуправе и хитне службе (полиција, хитна медицинска

помоћ, ватрогасно-спасилачке јединице и добровољна ватрогасна друштва).

Б) Привредна друштва, друга правна лица и органи државне управе

Привредна друштва, друга правна лица и органи државне управе своје процене израђују у складу

са овом методологијом и са Проценом јединице локалне самоуправе на чијој се територији налазе.

1. Општи подаци

1) Назив, матични број, шифра делатности, адреса седишта и адреса постројења, подаци о

одговорном лицу;

2) Намена и капацитет објекта;

3) Сагласности и решења (са аспекта заштите од пожара, заштите животне средине и безбедности

и здравља на раду и др.);

4) Основне карактеристике окружења (на удаљености 1000 m од границе локације или више за

постројења чији се ефекти удеса могу пренети преко 1000 m);

5) Намена и коришћење површина у кругу привредног друштва и другог правног лица;

6) Насељеност и густина становања (на удаљености 1000 m од границе локације или више за

постројења чији се ефекти удеса могу пренети преко 1000 m);

7) Повредиви објекти (на удаљености 1000 m од границе локације или више за постројења чији се

ефекти удеса могу пренети преко 1000m);

8) Структура и број запослених;

9) Евидентирани подаци о удесима у претходном периоду.

2. Објекти од посебног значаја за привредно друштво (критична инфраструктура)

Извршити идентификацију објеката од посебног значаја (критичне инфраструктуре) у власништву

привредног друштва, другог правног лица и органа државне управе (општи део, одељак 2).

ПОСЕБНИ ДЕО

1. Идентификација опасности од елементарних непогода и других несрећа

Идентификација опасности се врши за целу територију за коју се ради Процена угрожености.

Идентификацијом опасности дефинишу се делови територије који су угрожени неком опасношћу.

На карти територије се приказују поједини ризици-опасности и делови територије који су више

или мање угрожени од те опасности. На основу идентификованих опасности, утврђује се могући

развој догађаја-сценарио несреће, интензитет и анализа последица по опасностима.

Од идентификованих опасности извршити избор само оних опасности карактеристичних за

конкретну територију, а које представљају улазне елементе за израду Процене, у складу са

следећим параметрима:

1) Земљотреси: постојање система за идентификацију, обавештавање и евиденције; густина

насељености и величина животињског фонда; морфологија и састав земљишта; сеизмолошке

карте; сеизмичке карактеристике терена; мере заштите у урбанистичким плановима и градњи;

квалитет градње; учесталост, интензитети и епицентри потреса у задњих 50 година; последица

потреса по сеизмичким зонама за стамбене, јавне, индустријске и друге објекте коришћењем MCS;

могуће последице (могући број угроженог становништва, могућа оштећења и уништења

материјалних и културних добара и могућа угроженост животне средине-ваздух, земљиште, вода,

биљни и животињски свет); психолошки ефекти и могућа повређивања; оштећење

инфраструктуре, могућност генерисања других опасности и др.

2) Одрони, клизишта и ерозије: приказати величину активираног процеса (површина терена

захваћена клизањем, слегањем и ерозијом, запремина масе у покрету); очекивани степен

негативних последица од деловања одређеног геолошког процеса на одређеном простору и у

одређеном времену по природу, материјална добра и људе; параметри и карактер одрона,

клизишта и ерозивног подручја; површина и карактеристике угроженог подручја; густина

насељености; густина инфраструктурних и привредних објеката, могућност генерисања других

опасности и др.

108

3) Поплаве: карте водног подручја погодне размере, са границама речних сливова и под-сливова,

приказом топографије и хидролошких показатеља; начина коришћења земљишта; опис

историјских поплава које су имале значајне штетне утицаје на људско здравље, животну средину,

културно наслеђе и привредну активност; карактеристике поплаве, укључујући досезање

поплавног таласа, правце течења и процену штетних утицаја које су произвеле, уколико још увек

постоји могућност појаве сличних догађаја у будућности; изграђеност система заштите од

поплаве; густина насељености; величина животињског фонда; опис значајних историјских поплава

које својим понављањем могу изазвати значајне штете; процену могућих штетних последица

будућих поплава на људско здравље, животну средину, културно наслеђе и привредну активност,

узимајући у обзир што више чињеница као што су топографија, положај водотока, опште

хидролошке и геоморфолошке карактеристике, са плавним подручјима као природним

ретензијама; ефикасност изграђених објеката за заштиту од поплава; слабе тачке у систему

заштите од штетног дејства вода на водотоковима првог и другог реда; положај насељених

области; подручја привредних активности; дугорочни развој укључујући утицаје климатских

промена на појаву поплава; могућност генерисања других опасности и др.

4) Екстремне временске појаве (велика количина падавина; град; олујни ветар; снежне мећаве,

наноси и поледица; топли талас; хладни талас; суша): статистички приказ појава за последњих 30

година и приказ последица за последњих 10 година, које су битно промениле свакодневно

функционисање (прекид снабдевања виталним производима, прекид снабдевања електричном

енергијом, прекид саобраћаја, онемогућавање пружања хитне медицинске помоћи и сл.) и могући

утицаји на пољопривреду, здравље људи и животиња; могућност генерисања других опасности.

5) Недостатак воде за пиће (квалитативан и квантитативан): квалитативан – да ли корисници

обезбеђују информације о ризицима од негативних утицаја воде за пиће на људско здравље; да ли

се врши систематска контрола квалитета воде од стране надлежних санитарних органа;

квантитативан – расположивост водом за пиће одговарајућег броја корисника; могућност

генерисања других опасности и др.

6) Епидемије и пандемије: угроженост подручја епидемијама које настају као последица

санитарно-хигијенских услова и инфраструктуре територије-анализирати са аспекта постојања

различитих врста епидемија; могуће последице засновати на проценама надлежних здравствених,

санитарних, ветеринарских, агрономских и других служби и институција које су у оквиру својих

редовних делатности надлежне за реаговање у случајевима епидемиолошких и санитарних

опасности; могућност генерисања других опасности и др.

7) Биљне болести: врста угрожених биљака и карактеристика болести (извора, развоја, преношења

и ширења); површине и карактеристика угроженог подручја; могуће последице засновати на

проценама надлежних институција; могућност генерисања других опасности и др.

8) Болести животиња: густина животињског фонда; број и врсте угрожених животиња и

карактеристике болести; извор заразне болести; развој, преношење и ширење болести; могућност

предузимања превентивних и куративних мера; површина и карактеристике угроженог подручја;

могуће последице засновати на проценама надлежних институција; изграђеност система заштите

од болести животиња; могућност генерисања других опасности и др.

9) Пожари и експлозије, пожари на отвореном: списак објеката I и II категорије угрожености од

пожара; списак субјеката у којима постоји опасност од пожара и експлозија; шумски комплекси

(врсте шума, уређеност, проходност, начин експлоатације, величина животињског фонда и др.);

производња и складиштење експлозивних материја и материја које могу да формирају

експлозивну атмосферу; идентификација локација са заосталим неексплодираним убојним

средствима (НУС–а); густина насељености; угроженост заштићених културних и материјалних

добара; могућност генерисања других опасности и др.

10) Техничко технолошке несреће: списак правних лица која се баве производњом, складиштењем,

транспортом и продајом опасних материја; број, врста и величина привредних објеката и

постројења у којима се производе, користе и складиште опасне материје; количина и врста

опасних материја у постројењима и објектима; њихова удаљеност од објеката у окружењу

109

узимајући у обзир врсту насеља, густину насељености, привредне и повредиве објекте, културна и

материјална добра и др. као и карактеристике територије укључујући поштовање предвиђених

мера заштите у урбанистичким плановима и грађењу, угроженост прекограничним ефектом.

Несреће изазване застојем рада жичара за транспорт људи; несреће изазване у друмском,

ваздушном, речном и железничком саобраћају; удеси изазвани транспортом опасних материја –

могућа опасност заснива се на стварним количинама и врстама опасних материја у транспорту;

зависно од врсте и густине транспорта односно од транспортних праваца и чворишта, као и од

подручја кроз која пролазе (насеља, пољопривредне површине, реке, језера и сл.); истицање

опасних материја на местима посебне угрожености (продуктоводи и цевоводи); саобраћајнице које

пролазе кроз места посебне угрожености (лоцирати изворишта, потоке и реке) уз потенцијалне

привредне загађиваче и сл.; укључујући поштовање предвиђених мера заштите у урбанистичким

плановима и грађењу. Опасност од рушења брана (хидроакумулације, пепелишта и јаловишта),

могуће последице по становништво и материјална добра на правцу кретања водног таласа.

Могућност генерисања других опасности и др.

11) Нуклеарни и радиолошки акциденти:

Процена за ову врсту опасности се израђује искључиво на нивоу Републике Србије.

12) Стање нуклеарних објеката као и објеката за заштиту од нуклеарних и/или радијационих

акцидената на територији; особине радиоактивних материја које настају у акциденту; могућност

радиоактивне контаминације људи, животиња, воде, ваздуха, земљишта, пољопривредних

површина засејаних пољопривредним културама, угроженост прекограничним ефектом,

уобичајене врсте несрећа које се догађају (са испуштањем у атмосферу, испуштањем у

површинске воде, водотокове, језера, испуштање у тло, односно у подземне воде, као и присуство

радиоактивног отпада); поштовање предвиђених мера заштите у урбанистичким плановима и

грађењу; могућност генерисања других опасности и др.

13) Опасност од терористичког напада посматра се кроз процену последица од тероризма.

Израђује се на нивоу Републике Србије и саставни је део Процене угрожености од елементарних и

других непогода. Израђују је надлежне службе безбедности у сарадњи са Министарством одбране

и Министарством унутрашњих послова. Овај део Процене имаће ознаку поверљивости и неће бити

јавно доступан. На основу израђене Процене радиће се План отклањања последица од

терористичког напада.

2. Смернице за израду сценарија

Израда Сценарија за било коју опасност, представља процес који окупља (обједињује) све стручне

ресурсе из одређених области, који својим ангажовањем дају стручни допринос на изради

квалитетног и објективног Сценарија.

Аналогно националном нивоу, врши се одабир сценарија и за покрајински ниво, као и за ниво

јединица локалне самоуправе.

Изабрани сценарио мора бити приказан на картама (карте изложености становништва и околине,

имовине, критичне инфраструктуре, привредних објеката и заштићених подручја).

Сценариo представља опис:

1) нежељених догађаја (једног или више повезаних догађаја различитог карактера) за сваку

опасност, а који има последице на живот и здравље људи, економију/екологију, друштвену

стабилност;

2) свега што води ка настајању, односно узрокује описане нежељене догађаје, а састоји се од свих

радњи и збивања пре и после настанка нежељеног догађаја;

3) околности у којима нежељени догађаји настају, степена рањивости и отпорности становништва,

објеката и других садржаја у простору или друштву у размерама релевантним за разматрање

импликација догађаја за живот и здравље људи, као и околину, имовину, економију

(привреду)/екологију и друштвену стабилност;

4) последица нежељеног догађаја с детаљним описом сваке последице;

110

5) сценарији за привредна друштва, друга правна лица, посебне организације и органе државне

управе, морају да одговарају сложености и намени објеката, постројења, сложености и опасности

производних процеса, степену опасних активности привредног друштва и другог правног лица и

могућим последицама.

Сценариo се израђује за две врсте догађаја, и то:

1) највероватнији нежељени догађај

2) нежељени догађаj са најтежим могућим последицама.

Највероватнији нежељени догађај је догађај за који се поуздано зна да се често јавља, затим да

услови у којима настаје погодују његовој појави и да је реално очекивати да може на одређеном

простору угрозити животе и здравље људи и направити материјалне штете.

Нежељени догађаj са најтежим могућим последицама је догађај који се ретко појављује на

одређеном простору, а у случају његовог настанка има такав интензитет чије последице су

катастрофалне за све штићене вредности.

Сценарио мора задовољавати следеће услове:

1) бити вероватан, поткрепљен чињеницама, односно описати нежељене догађаје унутар

опасности, који се стварно могу догодити;

2) описивати последице нежељених догађаја унутар појединих опасности, који имају утицај на

минимално две штићене вредности (Табела 2);

3) бити израђен доследно и може варирати у тежини и то у распону од реалног до најгорег могућег

догађаја према тежини последица;

4) бити постављен у време и услове који одговарају реалној ситуацији;

5) описивати могуће догађаје толико детаљно колико је потребно како би се на основу сценарија

спроводило реално поступање са ризиком (третман ризика);

6) узети у обзир постојећи законодавни оквир као и потребне промене ради смањења ризика;

7) узети у обзир стање и капацитете система заштите и спасавања (систем раног упозоравања,

оперативне снаге, способност субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање и др.).

Предуслови за избор сценарија су:

1) вероватноћа догађаја и

2) размера/тежине последица.

Обавезни садржај сценарија приказан је у Табели 1.

Табела 1. Садржај сценарија

Параметар Општа питања

Радна група

Опасност

• Назив опасности

• Састав радне групе

• Опис опасности

Појављивање • Место догађаја?

Просторна димензија • Захваћена површина?

Интензитет • Интензитет догађаја?

Време • Време појављивања? (доба дана, дан, месец и година)

• Узрок уколико је познат?

Ток • Временски ток развоја догађаја и шта је обухваћено?

Трајање • Трајање и навести директни утицај на штићене вредности?

Рана најава • Да ли је догађај очекиван?

Припремљеност • Да ли је становништво припремљено?

• Да ли су државни органи припремљени за одговор на догађај?

Утицај • Које су штићене вредности погођене и које су последице?

• Број угроженог становништва у захваћеној зони?

111

• Утицај на критичну инфраструктуру?

Генерисање других

опасности • Мултиризик

Референтни инциденти • Да ли је у прошлости било сличних догађаја и када? (вероватноћа и

последице)

Информисање јавности • Да ли постоји правовремено и прецизно информисање јавности?

Будуће информације • Шта је још важно за сценарио, а није обухваћено?

Напомена: приликом израде сценарија који се односи на највероватнији нежељени догађај и

догађаj с најгорим могућим последицама, узети у обзир постојање мултиризика.

3. Смернице за израду процене

3.1. Штићене вредности

Процена је скуп процена ризика изражених у сценаријима утемељеним на опасностима које могу

изазвати последице на територији или делу територије Републике Србије. Проценом се

идентификују извори могућег угрожавања, сагледавају могуће последице, потребе и могућности

спровођења мера и задатака заштите и спасавања од елементарних непогода и других несрећа у

односу на штићене вредности друштва (Табела 2).

Проценом се дефинишу вредности утицаја свих опасности посебно на сваку од следећих штићених

вредности:

– Живот и здравље људи;

– Економија/екологија;

– Друштвена стабилност.

Последице по сваку од штићених вредности процењују се према одређеним критеријумима, који

су дефинисани и разрађени у оквиру ове методологије.

Табела 2. Штићене вредности

Штићене вредности Критеријуми

Живот и здравље

људи

Укупан број људи захваћених неким процесом (мртви, повређени, оболели,

евакуисани, расељени- остали без стана/куће, збринути и склоњени)

Економија/екологија Укупна материјална штета

Друштвена

стабилност

1. Укупна материјална штета на објектима и инфраструктури од посебног

значаја (критичној инфраструктури);

2. Укупна материјална штета на установама/грађевинама јавног друштвеног

значаја

2.2. Процена вероватноће

Три су различита приступа у процењивању вероватноће догађаја:

а) стручна процена (Квалитативно),

б) прогнозе вероватноће (Вероватноћа)

ц) коришћење података о прошлим догађајима (Учесталост).

Избор једног од наведених приступа зависи од расположивости претходних записа, података,

ресурса и стручњака.

Распон вероватноће мора да буде релевантан за проучавано подручје и изабрану врсту опасности.

Вероватноћа се односи на догађај са штетном последицом.

112

Табела 3. Табела за исказивање вероватноће

Категорија Вероватноћа или учесталост

(а) Квалитативно (б) Вероватноћа (ц) Учесталост Одабрано

1 Занемарљива < 1 % 1 догађај у 100 година и ређе

2 Мала 1 - 5 % 1 догађај у 20 до 100 година

3 Средња 6 - 50 % 1 догађај у 2 до 20 година

4 Велика 51- 98 % 1 догађај у 1 до 2 године

5 Изразито велика > 98 % 1 догађај годишње или чешће

2.3. Процена последица

Последице представљају ефекат штетног догађаја по живот и здравље људи, економију/екологију

и друштвену стабилност, а манифестују се кроз величину губитка (штету).

Табела 4. Табела за исказивање последица по живот и здравље људи

Последице по живот и здравље људи

Категорија Величина последица Критеријум Одабрано

1 Минимална <50

2 Мала 50-200

3 Умерена 201-500

4 Озбиљна 501-1500

5 Катастрофална >1500

Напомена: Укупан број људи захваћених неком опасношћу (мртви, повређени, оболели,

евакуисани, расељени – остали без стана/куће, збринути и склоњени).

Табела 5. Табела за исказивање последица по економију/екологију

Последице по економију/екологију


1 Минимална чији износ прелази 1% буџета

2 Мала чији износ прелази 3% буџета

3 Умерена чији износ прелази 5% буџета

4 Озбиљна чији износ прелази 10% буџета

5 Катастрофална чији износ прелази 15% буџета

Напомена: Укупни трошкови представљају: трошкове лечења или здравственог збрињавања,

непосредних или дугорочних хитних мера, трошкове обнове зграда, јавног превоза и

инфраструктуре, материјалних добара, културне баштине, трошкове еколошке обнове, трошкове

прекида привредних активности, вредности исплаћених премија осигурања.

– На националном нивоу последице по економију/екологију, одређују се у односу на буџет

Републике Србије.

– На нивоу аутономних покрајина и локалних самоуправа, последице по економију/екологију,

одређују се у односу на буџет аутономних покрајина и јединица локалних самоуправа.

– Последице за привредна друштва и друга правна лица се изражавају збиром вредности основних

средстава и обртног капитала и израчунавају се процентуално у складу са горе наведеним

категоријама.

113

Табела 6а. Табеле за исказивање последица по друштвену стабилност – укупна материјална штета

на критичној инфраструктури

Последице по друштвену стабилност – укупна материјална штета на критичној инфраструктури


1 Минимална <1% буџета

2 Мала 1-3% буџета

3 Умерена 3-5% буџета

4 Озбиљна 5-10% буџета

5 Катастрофална >10% буџета

Напомена:

– На националном нивоу последице по друштвену стабилност чине укупну материјалну штету на

критичној инфраструктури и одређују се у односу на буџет Републике Србије.

– На нивоу аутономних покрајина и локалних самоуправа, последице по друштвену стабилност

чине укупну материјалну штету на критичној инфраструктури и одређују се у односу на буџет

аутономних покрајина и јединица локалних самоуправа.

Табела 6б. Табеле за исказивање последица по друштвену стабилност – укупна материјална штета

на установама/грађевинама јавног друштвеног значаја

Последице по друштвену стабилност-укупна материјална штета на установама/грађевинама јавног

друштвеног значаја


1 Минимална <0.5% буџета

2 Мала 0.5-1% буџета

3 Умерена 1-3% буџета

4 Озбиљна 3-5% буџета

5 Катастрофална >5% буџета

Укупна материјална штета на установама/грађевинама јавног друштвеног значаја, одређује се на

основу података о вредности имовине добијених од Републичке дирекције за имовину Републике

Србије.

Напомена:

·– На националном нивоу последице по друштвену стабилност чине укупну материјалну штету на

установама/грађевинама јавног друштвеног значаја и одређују се у односу на буџет Републике

Србије.

– На нивоу аутономних покрајина и локалних самоуправа, последице по друштвену стабилност

чине укупну материјалну штету на установама/грађевинама јавног друштвеног значаја и одређују

се у односу на буџет аутономних покрајина и јединица локалних самоуправа.

3.4. Ниво ризика

Табела 7. Нивои и прихватљивост ризика

114

У овој фази, крајњи корисници треба да одлуче шта за њих представља веома висок, висок,

умерени или низак ризик.

Сврха вредновања ризика је припрема oснове за одлучивање о важности појединих ризика,

односно да ли ће се специфични ризик прихватити или ће се предузимати одређене мере како би

се умањио.

Након извршене анализе ризика (разумевање природе ризика и одређивања нивоа ризика), следи

евалуација ризика.

3.5. Израда матрица

Резултати сценарија (последице и вероватноћа) комбинују се у матрици ризика. Матрица ризика

састоји се од две осе, осе последица и осе вероватноће. Свака оса има пет вредности, што даје

матрицу од 25 поља.

Наведених 25 поља дели се у четири категорије ризика: низак, умерени, висок и веома висок

ризик.

116

Напомена: Укупан ризик одређује се средњом вредношћу свих вредности ризика у односу на

живот и здравље људи-матрица 1, економију/екологију-матрица 2, друштвену стабилност-матрица

3. (Пример: уколико је добијена средња вредност 4,4 ниво ризика је 4, а уколико је добијена

средња вредност 4,5 ниво ризика је 5).

3.6. Одређивање комбинације ризика – мултиризик

У процесу процене ризика, узима се у обзир могућност да поједине опасности не утичу самостално

на штићене вредности.

117

Ако се у процесу процене ризика уочи да било која појединачна опасност има већу вероватноћу

дешавања или могуће последице по штићене вредности и да може доћи до мултипликације

штетних догађаја, односно повећања коначних последица, због комбинације потенцијалних

опасности, приступа се приоритетном третирању таквог ризика, ангажујући све потребне ресурсе.

Мултиризик представља комбинацију две или више потенцијалних опасности, уколико:

1. се дешавају у исто време или се дешавају узастопно,

2. зависе једна од друге или зато што их узрокује исти догађај или догађај покретач/окидач,

3. представљају претњу истим елементима (повредивим/изложеним елементима) без хронолошке

коинциденције.

Истовремене потенцијалне опасности се такође називају и пропратни догађаји, рушилачки ефекти,

домино ефекти или ефекат водопада. На пример, земљотрес може изазвати експлозију гасовода,

индустријски акцидент може изазвати пожар. Зато сагледавање мултиризика разматра

међузависност неколико потенцијалних опасности и ризика.

Било који догађај или потенцијална опасност може покренути већи број следећих потенцијалних

опасности, од којих се свака може посебно разматрати. Вероватноћа појаве сваког од тих догађаја

је, наравно, уско повезана са вероватноћом јављања наредног догађаја или претходног догађаја

покретача. Процена последица зато мора да узме у обзир кумулативни утицај свих различитих

утицаја који се јављају истовремено или непосредно један за другим. Такође, треба узети у

разматрање различите опасности, које се неће јавити истовремено, али ипак утичу на штићене

вредности. Такви приступи мултиризицима су важни у свим географским областима подложним

негативним последицама од неколико типова потенцијалних опасности. У овој ситуацији,

фокусирање искључиво на утицај само једне конкретне потенцијалне опасности могло би чак

резултирати повећањем повредивости у погледу неког другог типа потенцијалне опасности.

Свака процена ризика мора да укључи могућа појачања последица услед интеракције са другим

потенцијалним опасностима. Један ризик се може повећати као последица јављања друге

потенцијалне опасности, или зато што је нека друга врста догађаја значајно изменила повредивост

система. Основна смерница за извођење закључака по питању утицаја мултиризика, треба да буде

утицај потенцијалних опасности на штићене вредности, сваке појединачне опасности, а затим и

разматрање заједничког утицаја.

3.7. Третман ризика

Третманом неприхватљивих ризика, односно предузимањем разноврсних планских мера, редукује

се ниво ризика на прихватљив ниво.Tретман ризика, начелно садржи: ризик, активност, носиоца

активности, време реализације, сараднике у реализацији активности, време и начин извештавања.

Ради смањивања нивоа ризика од дејства негативних последица, идентификоване потенцијалне

опасности или комбинација опасности, предузимају се мере из области превентиве и реаговања:

1. превентива

1.1. стратегије, нормативног уређења, планова

1.2. система за рану најаву

1.3. просторног планирања и легализације објеката

2. реаговање

2.1. стања спремности капацитета за реаговање

2.2. спремности капацитета ватрогасно-спасилачких јединица

2.3. спремности капацитета јединица цивилне заштите

2.4. базе података и подлога за потребе планирања цивилне заштите

2.5. способност субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање

2.6. стање мобилности везе

Све релевантне информације у вези процене ризика евидентирају се, ради стварања база података

о ризицима у Табели 8.

118

Табела 8. Карактеристике потенцијалне опасности

Карактеристике потенцијалне опасности

Субјекат: ________________________________________________

У овом прилогу дате су карактеристике опасности по којима субјекат описује идентификовану

потенцијалну опасност ради архивирања и стварања базе података о опасностима и ризицима.

Р.

бр. Карактеристика потенцијалне опасности

Потенцијална опасност

КОНКРЕТАН НАЗИВ

ОПАСНОСТИ Примедба

1 2 3 4 5

1.

Почетно

стање

Време идентификације

2. Субјекат, организација/

организациони део

3. Макролокација

4. Микролокација

5. Угрожене штићене вредности

6. Ангажоване снаге

7. Предузете почетне мере

8. Процењене последице по штићене

вредности

9. Постојеће мере заштите

10.

Завршно

стање

Време изложености опасности

11. Ниво ризика

12. Погођене штићене вредности

13. Последице по штићене вредности

14. Предузете мере

15. Ефекат предузетих мера

16. Интеракција са другим опасностима

Упутство за попуњавање и вођење

А. Колона 4: Идентификована опасност/КОНКРЕТАН НАЗИВ ОПАСНОСТИ – ПРЕТЊЕ:

Користећи захтеве методологије за идентификацију потенцијалних опасности, уписати тачан

назив; нпр: Земљотрес/Могућност генерисања других опасности/поплава.

Б. Колона 5: Примедба: Уписати све што је битно (према мишљењу лица овлашћеног за процену

ризика) за поједину карактеристику.

Ц. Колона 3: Карактеристика потенцијалне опасности-претње:

1. Време идентификације: уписати тачно време, дан, месец и годину.

2. Организација/организациони део: назив и делатност субјекта и организационих делова, који су

значајно изложени последицама деловања опасности.

3. Макролокација: описати ширу околину субјекта, са свим детаљима који су повезани са

опасношћу.

4. Микролокација: описати ужу околину субјекта, (и унутрашњи део локације) са свим детаљима

који су повезани са опасношћу.

5. Угрожене штићене вредности: према прилогу Б описати начин деловања последица опасности

на штићене вредности.

6. Ангажоване снаге: навести прецизно број људи и техничких средстава ангажованих на третману

идентификоване опасности, навести и друге ресурсе који су ангажовани (објекти, заинтересоване

стране и сл.).

119

7. Предузете почетне мере: описати све мере које је донело руководство или лице овлашћено за

процену ризика, описати све мере које су имале позитиван и негативан ефекат.

8. Процењене последице по штићене вредности: навести резултат прелиминарне анализе

потенцијалних опасности који се односи на последице по штићене вредности. Навести процене за

све штићене вредности.

9. Постојеће мере заштите: навести које мере заштите су биле актуелне у моменту остваривања

ефеката опасности-претње по штићене вредности, лице одговорно за имплементацију и

реализацију мера, ефекат мера.

10. Време изложености опасности-претњи: изражено у временским јединицама, навести колико су

штићене вредности, понаособ, биле изложене опасности, од момента када је опасност остварила

одређене ефекте по штићене вредности.

11. Ниво ризика: из обрасца за процену ризика, навести израчунати ниво ризика, добијен према

овој методологији. Навести и величину вероватноће и последица које одређују ризик.

12. Погођене штићене вредности: на основу анализе ризика навести које су штићене вредности

погођене идентификованим опасностима, описати ефекат деловања опасности.

13. Последице по штићене вредности: навести ефекат штетног догађаја по штићене вредности.

14. Предузете мере: навести само мере које су предузимане, посебно навести мере које су имале

нарочито позитиван или негативан ефекат.

15.Ефекат предузетих мера: навести како су предузете мере за третман ризика деловале на штетан

догађај, навести и позитивне и негативне ефекте.

16. Интеракција са другим опасностима: навести случајеве када је једна опасност узроковала једну

или више других (нпр, експлозија је изазвала пожар на више локација), описати генерисање сваке

опасности посебно, са свим детаљима.

Примедба: уписати све што је неопходно да би се потенцијална опасност што прецизније описала.

Напомена: За све остале опасности, субјекат или организација која врши процену ризика треба да

допуњава листу са карактеристикама појединих потенцијалних опасности.

3.8. Израда карата ризика

За потребе Процене израђују се карте ризика. Карте ризика су важан алат за приказивање ризика

на целом подручју, како за сваки поједини ризик, тако и за свеукупни ризик. Карте помажу свим

учесницима укљученим у рад на Процени, олакшавају презентацију резултата матрица ризика и

разумевање нивоа ризика, као и визуелизацију стања ризика, за потребе доношења адекватних

одлука. Начине израде, мерила и остале елементе потребне за израду карата унутар географског

информационог система координира Сектор за ванредне ситуације у складу с потребама сваког

појединог ризика. Кроз карте ризика приказује се простор и просторни распоред штићених

вредности, извори ризика, зоне распростирања, објекти за заштиту и спасавање, објекти који могу

да изазову ризик и мултиризик, положај суседних држава са критичном инфраструктуром,

распоред снага за заштиту и спасавање, итд.

За приказ наведених садржаја, потребно је користити следеће прегледне топографске карте као и

могућност дигиталних прегледно-топографских карата (ДПТК):

– ниво Републике: ПТК 1:300 000 или ПТК 1:500 000

– ниво покрајине: ПТК 1:300 000

– ниво општине: ТК 1:50 000 или ТК 1:100 000.

Сви нивои могу да користе карте ТК 1:25 000 и ТК 1:50 000 ради детаљнијег приказивања

појединих садржаја. За рад и означавање садржаја на картама потребно је користити опште

прихваћене и прописима одређене топографске и друге знакове (државни координатни систем).

Поред топографских карата, ради приказивања специфичних садржаја, могу се користити и

тематске карте, које се налазе у употреби специјализованих организација (хидрометеоролошке,

сеизмичке, и сл).

За означавање појединих потенцијалних опасности на картама ризика, користити ознаке и

скраћенице дате у табели 9.

120

Табела 9. Основни знакови

121

Резиме

Завршетком процеса израде процене ризика, као и обраде свих сценарија и изражавања резултата,

добија се могућност упоређења резултата и њиховог приказивања у заједничким матрицама.

У односу на сваки ризик направити преглед могућности унапређења стања из области:

1. превентиве

1.1. стратегије, нормативног уређења, планова

1.2. система за рану најаву

1.3. просторног планирања и легализације објеката

2. реаговања

2.1. стања спремности капацитета за реаговање

2.2. спремности капацитета ватрогасно-спасилачких јединица

2.3. спремности капацитета јединица цивилне заштите

2.4. базе података и подлога за потребе планирања цивилне заштите

2.5. способност субјеката од посебног значаја за заштиту и спасавање

2.6. стање мобилности везе

122

ДЕО II

ПЛАНОВИ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА

Уводне напомене за израду планова заштите и спасавања

План заштите и спасавања је основни плански документ на основу кога се субјекти заштите и

спасавања организују, припремају и учествују у извршавању мера и задатака заштите и спасавања

угроженог становништва, материјалних и културних добара и животне средине.

Циљ израде планова је утврђивање задатака субјектима заштите и спасавања, планско и

организовано ангажовање капацитета, усклађивање активности у спровођењу мера и задатака

заштите и спасавања.

Планови заштите и спасавања се израђују у складу са Законом о ванредним ситуацијама, Уредбом

о садржају и начину израде процене угрожености и планова заштите и спасавања, и овом

методологијом.

Планови су засновани на проценама угрожености и на проценама расположивих капацитета и

могућности за заштиту и спасавање, на свим нивоима.

Садржај:

Национални план и планови заштите и спасавања у ванредним ситуацијама аутономних покрајина,

управних округа, града Београда и јединица локалне самоуправе су састављени од следећих

планских докумената:

1) План осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања;

2) План приправности-спремности за деловање у ванредним ситуацијама;

3) План мобилизације-активирања снага заштите и спасавања;

4) План заштите и спасавања по врстама опасности;

5) План мера и задатака цивилне заштите;

6) План употребе снага заштите и спасавања;

7) План информисања јавности;

8) План ублажавања и отклањања последица елементарних непогода и других несрећа.

Поред израде плана, органи аутономне покрајине, града Београда и јединице локалне самоуправе,

планирају заштиту и спасавање запослених и лица која се у тренутку елементарне непогоде и

друге несреће затекну у тим органима. У сврху наведеног, превасходно се планирају следеће мере:

узбуњивање, евакуација, заштита од пожара и пружање прве помоћи.

План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама привредних друштава и других

правних лица којима је одређен задатак у заштити и спасавању (овлашћена и оспособљена

правна лица) садржи:

1) План осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања – израђују привредна

друштва и друга правна лица која су према Закону о ванредним ситуацијама дужна да обезбеде

благовремено осматрање, рано упозоравање, обавештавање и узбуњивање становништва о

опасностима (електропривреда, водопривреда, метеорологија, сеизмологија и други);

2) План приправности – спремности за деловање у ванредним ситуацијама (за цело привредно

друштво или само за организационе целине које су носиоци извршења задатака у области заштите

и спасавања добијених од надлежних штабова за ванредне ситуације);

3) План мера и задатака цивилне заштите – израђује се за потребе запослених и кориснике услуга

правних лица и подразумева: узбуњивање, евакуацију, склањање, збрињавање угрожених и

настрадалих, прву помоћ, заштиту од пожара, и друге мере и задатке у складу са сопственом

проценом. Саставни део овог плана је преглед средстава за личну, узајамну и колективну заштиту;

4) План извршења задатака утврђених Националним планом, окружним и планом града Београда и

јединица локалне самоуправе, садржи: преглед добијених задатака (дат је на обрасцу ПЛ-1 који је

одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део); списак запослених који се ангажују у

извршењу задатка (дат је на обрасцу ПЛ-2 који је одштампан уз ово упутство и чини његов

саставни део); преглед материјално-техничких средстава која се ангажују у спровођењу задатака

заштите и спасавања (дат је на обрасцу ПЛ-3 који је одштампан уз ово упутство и чини његов

123

саставни део); план активирања и план употребе снага и средстава заштите и спасавања у складу

са добијеним задатком (са разрадом мера и активности); преглед привредних друштава и других

правних лица са којима сарађује у извршењу задатка; подсетник за рад руководиоца привредног

друштва и другог правног лица за организацију и извршење задатка заштите и спасавања.

Остала привредна друштва и друга правна лица израђују планове заштите и спасавања само за

запослене и кориснике њихових услуга, по елементима и садржају из тачке 3. претходног става

која се односи на План мера и задатака цивилне заштите.

Органи државне управе, установе културе и друге организације израђују сопствени План

заштите и спасавања у ванредним ситуацијама који садржи:

1) План приправности – спремности за деловање у ванредним ситуацијама;

2) План – активирања и ангажовања сопствених људских и материјалних ресурса у циљу

функционисање делатности у ванредним ситуацијама;

3) План мера и задатака цивилне заштите се израђује за потребе заштите и спасавања запослених,

затечених лица у тим органима/установама, материјалних и културних добара из надлежности

органа и установа и подразумева узбуњивање, евакуацију, склањање, збрињавање угрожених, прву

помоћ, заштиту од пожара и друге мере и задатке у складу са сопственом проценом. Саставни део

овог плана је преглед средстава за личну, узајамну и колективну заштиту.

1. План осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања

Планом осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања утврђујe се организација,

снаге, средства, мере и поступци субјеката система осматрања, раног упозоравања, обавештавања

и узбуњивања у ванредним ситуацијама.

План осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања на националном нивоу садржи:

а) Организацију и рад система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања:

1) задаци система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања;

2) организација система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања;

3) локације оперативних центара 112 и командно-оперативних центара ватрогасно-спасилачких

јединица и начин њиховог увезивања (дати су на обрасцу ОЦ који је одштампан уз ово упутство и

чини његов саставни део);

4) организација и начин размене података Службе 112 са осталим субјектима система осматрања,

раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања;

5) преглед субјеката система осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања и начин

њиховог повезивања са надлежним оперативним центром 112 (дат је на обрасцу СС који је

одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

6) организација јавног обавештавања и преглед јавних гласила (дати су на обрасцу ЈГ који је


7) организација система за јавно узбуњивање и начин активирања сирена (преглед локација сирена

и спојних путева дат је на обрасцу ССП који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни

део), акустичка покривеност територије на карти, списак помоћних средстава за узбуњивање изван

чујности сирена (дат је на обрасцу ПСУ који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни

део), преглед корисника високих брана, хидроакумулација и депонија са опасним материјама-

јаловине са организацијом и начином узбуњивања (дат је на обрасцу ВБ који је одштампан уз ово

упутство и чини његов саставни део);

8) преглед снага осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања Службе 112:

специјализоване јединице цивилне заштите за осматрање (преглед јединица и људства дат је на

обрасцу СЈЦЗ-О који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни деo), шема телефонских

и радио-телефонских веза, телефонски и радио-телефонски именик (дати су на обрасцу ТРТИ-О

који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део) и специјализоване јединице

цивилне заштите за узбуњивање (преглед јединица и људства дат је на обрасцу СЈЦЗ-У који је

124

одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део), шема телефонских и радио-телефонских

веза, радио-телефонски именик (дати су на обрасцу РТИ-У који је одштампан уз ово упутство и

чини његов саставни део).

б) Организацију и функционисање телекомуникационо-информационог система и обезбеђење

заштите информација:

1) организација и функционисање, шема жичних и радио-телефонских веза (фиксних и мобилних)

за потребе субјеката и снага заштите и спасавања, раног упозоравања, обавештавања и

узбуњивања и међународну размену информација;

2) документа о телекомуникационо-информатичком обезбеђењу и заштити информација:

телефонски и радио-телефонски именик субјеката система заштите и спасавања (дати су на

обрасцу ТИ-С и обрасцу РТИ-С који су одштампани уз ово упутство и чине његов саставни део);

3) елаборат специјализоване јединице цивилне заштите за телекомуникације (задатак јединице,

преглед јединица и људства дати су на обрасцу СЈЦЗ-Т, који је одштампан уз ово упутство и чини

његов саставни део, шема жичних и радио-телефонских веза);

4) заштита информација: шема организације криптозаштите писаних информација и преглед

учесника (дати су на обрасцу УКз који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део).

На нивоу јединица локалне самоуправе овај план садржи:

1. Организацију јавног обавештавања и преглед јавних гласила (дати су на обрасцу ЈГ који је

одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део),

2. Преглед локација сирена и спојних путева (дат је на обрасцу ССП који је одштампан уз ово

упутство и чини његов саставни део),

3. Шему распореда сирена на карти са акустичком покривеношћу територије,

4. Списак помоћних средстава за узбуњивање изван чујности сирена (дат је на обрасцу ПСУ који

је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део),

5. Списак људства јединице за узбуњивање (дат је на обрасцу СЈЦЗ-УЛ који је одштампан уз ово

упутство и чини његов саставни део),

6. Организацију веза у ванредним ситуацијама и

7. Телефонски и радио-телефонски именик субјеката система заштите и спасавања (дати су на

обрасцу ТИ-С и обрасцу РТИ-С који су одштампани уз ово упутство и чине његов саставни део).

2. План приправности – спремности за деловање у ванредним ситуацијама

План приправности-спремности за деловање у ванредним ситуацијама обухвата мере, поступке и

задатке којима се обезбеђује виши ниво спремности субјеката заштите и спасавања чиме се

омогућава брже укључивање и ефикасније деловање на спречавању настанка и умањењу

последица проузрокованих елементарним непогодама и другим несрећама. Спровођењем мера

приправности стварају се услови за оперативно деловање оперативних и других снага заштите и

спасавања. Приправност се прво уводи снагама заштите и спасавања на територији јединице

локалне самоуправе којој непосредно прети елементарна непогода и друга несрећа, а потом, по

потреби и снагама са шире територије.

Увођење приправности је од посебног значаја када су у питању опасности које је могуће

предвидети и предузимати мере за спречавање њиховог настанка и ублажавање последица

(опасности од поплава, шумских пожара, РХБ опасности и опасности од епидемија, епизоoтија,

биљних болести).

Спровођењем мера приправности, субјекти заштите и спасавања отпочињу припреме за деловање

у ванредним ситуацијама, у складу са својим плановима заштите и спасавања и стандардним

оперативним процедурама.

Поступци увођења приправности се прилагођавају специфичностима елементарне непогоде и

друге несреће, насталим последицама и сходно проценама даљег развоја ванредне ситуације.

Најважније је планирати приправност снага за први одговор на ванредни догађај – ванредну

ситуацију.

125

За спровођење мера приправности – спремности за ванредне ситуације у субјектима заштите и

спасавања одговорни су непосредни руководиоци тих субјеката.

Мере приправности-спремности за ванредне ситуације обухватају спровођење следећих мера:

увођење сталног дежурства у надлежном штабу за ванредне ситуације, надлежном органу локалне

самоуправе, у овлашћеним и оспособљеним правним лицима и другим снагама заштите и

спасавања, по процени штаба за ванредне ситуације; прекид коришћења годишњег одмора лицима

распоређеним по основу активне резерве у специјализоване јединице цивилне заштите;

ограничење кретања ван места боравка лицима распоређеним у специјализоване јединице цивилне

заштите и штабове за ванредне ситуације; уређење објеката за заштиту (ојачавање насипа,

чишћење склоништа, провера исправности инсталација, поправка постојеће и набавка недостајуће

опреме...).

План приправности начелно садржи: преглед субјеката заштите и спасавања одговорних за

предузимање мера приправности за сваку врсту опасности посебно (дат је на обрасцу ПП-1 који је

одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део); преглед оперативних поступака свих

учесника у спровођењу мера приправности-спремности (дат је на обрасцу ПП-2 који је одштампан

уз ово упутство и чини његов саставни део); начин пријема и преношења наређења за

предузимање мера приправности-спремности; начин комуникације и извештавања надлежних

органа и служби.

Поред података из става 6. овог одељка, план приправности-спремности овлашћених и

оспособљених правних лица, садржи и: разрађене мере и поступке који се предузимају у оквиру

редовне делатности са циљем организованог довођења сопствених способности и капацитета на

ниво потпуне спремности за деловање у систему заштите и спасавања у оквиру задатка за чије је

извршење одговоран у складу са изводом из Националног плана, покрајинског плана и плана за

заштиту и спасавање управног округа; начин пријема и спровођења наређења за предузимање мера

приправности – спремности; преглед мера и поступака које предузимају одговорна лица у циљу

подизања нивоа спремности за деловање у ванредним ситуацијама и рокови извршења; начин

комуникације и извештавања надлежних органа и служби.

3. План мобилизације – активирања снага заштите и спасавања

План активирања израђује се за потребе активирања штабова за ванредне ситуације, органа

државне управе и локалне самоуправе, овлашћених и оспособљених правних лица за деловање у

ванредним ситуацијама и повереника цивилне заштите.

Овај план на нивоу јединица локалне самоуправе садржи: подсетник за лица одговорна за

активирање; списак чланова надлежног штаба за ванредне ситуације (са адресама и телефонима);

списак чланова стручно-оперативних тимова надлежног штаба за ванредне ситуације (са адресама

и телефонима), преглед субјеката заштите и спасавања који се активирају са подацима о

одговорним лицима (дат је на обрасцу А-1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов

саставни део); списак повереника и заменика повереника цивилне заштите, са адресама и

телефонима (дат је на обрасцу А-2 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

шему преношења наређења о активирању (по приоритетима).

Планом активирања овлашћених или оспособљених правних лица и других привредних друштава,

разрађује се начин позивања запослених који су неопходни за извршење задатака заштите и

спасавања у ванредним ситуацијама, добијеним од надлежних штабова за ванредне ситуације, а у

складу са планом заштите и спасавања. Овај план садржи: подсетник за рад лица одговорног за

активирање/позивање запослених; списак запослених који се ангажују у заштити и спасавању (са

адресама и бројевима телефона); списак материјално-техничких средстава која се ангажују у

реализацији задатка заштите и спасавања; начин комуницирања и извештавања надлежних органа

и служби.

План мобилизације израђује надлежна служба за мобилизацију специјализованих јединица ЦЗ на

републичком/окружном нивоу односно јединица локалне самоуправе за мобилизацију јединица

цивилне заштите које формира.

126

План мобилизације на националном нивоу садржи: преглед специјализованих јединица ЦЗ по

подручним организационим јединицама са бројем припадника по свакој јединици и подацима о

мобилизацијском месту, мобилизацијском зборишту и одговорним лицима за извршење

мобилизације.

План мобилизације на окружном нивоу садржи: списак извршилаца мобилизације; списак лица

који врше позивање припадника специјализованих јединица цивилне заштите (курири-позивари);

списак лица за прихват припадника специјализованих јединица цивилне заштите на

мобилизацијском зборишту; списак лица за прихват покретних ствари из пописа; преглед

специјализованих јединица цивилне заштите са подацима о мобилизацијским збориштима; списак

припадника специјализованих јединица цивилне заштите са подацима о адреси становања, месту

рада и бројевима телефона за контакт; појединачне позиве за ангажовање.

План мобилизације на нивоу јединица локалне самоуправе садржи: податке о лицу одговорном за

мобилизацију и извршиоцима мобилизације; списак припадника јединица цивилне заштите са

подацима о адреси становања, месту рада и бројевима телефона за контакт; податке о лицима која

врше позивање и прихват припадника јединица цивилне заштите на мобилизацијском зборишту и

друге прилоге.

План мобилизације специјализоване јединице цивилне заштите се израђује за специјализовану

јединицу цивилне заштите на републичком и окружном нивоу. Овај план се ради као посебан

сепарат за сваку специјализовану јединицу цивилне заштите (чета, вод или самостално одељење) и

садржи: подсетник за извршење мобилизације (за извршиоце мобилизације и командире); шему

распореда људства и материјално-техничка средства на мобилизацијском зборишту; списак

припадника специјализоване јединице цивилне заштите; списак лица за прихват припадника

специјализованих јединица цивилне заштите и списак лица за прихват покретних ствари из пописа

на мобилизацијском зборишту; преглед формацијских материјално-техничких средстава која се

изузимају из магацина цивилне заштите; преглед лица – екипа за издавање материјално-техничких

средстава која се изузимају из магацина цивилне заштите; списак покретних средстава која се

примају из пописа са прегледом давалаца ствари из пописа; преглед пристизања људства,

материјално-техничка средства и покретних ствари из пописа на мобилизацијском зборишту;

други прилози.

4. План заштите и спасавања по врстама опасности

План заштите и спасавања по врстама опасности израђује се само за оне опасности које су

идентификоване Проценом угрожености као опасности које могу угрозити људе и материјална

добра: поплаве, земљотресе, шумске пожаре, екстремне временске непогоде (снег, лед, суша, град

и др.), техничко-технолошке несреће опасности изазване биолошким агенсима (епидемије и

епизоотије) и ратну опасност.

Овај план садржи обавезне прилоге за све планове по опасностима који се раде према општим

обрасцима (ОБ-1–ОБ-5) који су одштампани уз ово упутство и чине његов саставни део и друге

прилоге у зависности од врсте опасности и то:

1) шематски приказ субјеката који се ангажују у заштити и спасавању;

2) преглед субјеката заштите и спасавања за конкретну опасност (образац ОБ-1);

3) преглед снага и расположивих капацитета за конкретну опасност (образац ОБ-2);

4) преглед чланова стручно-оперативног тима (образац ОБ-3);

5) подсетник/упутство за рад одговорних лица (образац ОБ-4);

6) преглед обавеза (мера и задатака) учесника у заштити и спасавању (образац ОБ-5).

Напомена: Образац ОБ-5 је најважнији део плана за сваку опасност или меру цивилне заштите која

се планира. У њему треба разрадити све мере које наређује надлежни штаб или други

орган/служба/тело, затим све оперативне поступке којима се наређене мере спроводе као и

носиоце свих оперативних поступака. Остали делови плана су прилози помоћу којих се план

спроводи.

127

4.1. План заштите и спасавања од поплава

План заштите и спасавања од поплава се ради као надоградња оперативног плана за одбрану од

поплава у складу са посебним законом и поред прилога из одељка 4. став 2. ове методологије

садржи и:

1) преглед поплавних подручја са угроженим садржајем на водама првог и другог реда, са

критичним деоницама и потенцијално угроженим насељима од поплава, са бројем домаћинстава,

становника, привредним и културним објектима, инфраструктуром, пољопривредним земљиштем

и фармама, који могу бити угрожени (дат је на обрасцу П-1 који је одштампан уз ово упутство и


2) преглед водотокова и хидроакумулација са потенцијално угроженим рејонима у случају

пролома бране, садржи преглед насеља низводно од акумулације, број угрожених становника,

систем за узбуњивање и потребно време за пражњење акумулације до коте безбедног нивоа (дат је

на обрасцу П-2 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

3) евакуација становништва, стоке, културних и материјалних добара; збрињавање људи, стоке,

материјалних и културних добара; организација пружања прве и медицинске помоћи и

ветеринарске помоћи; асанација терена и објеката се организује према посебним плановима –

Планом мера и задатака цивилне заштите.

У овом плану се разрађују оперативни поступци у заштити од поплава, на водама првог и другог

реда: осматрање и извиђање стања водостаја, заштита и ојачање насипа, одржавање објеката за

заштиту, чишћење пропуста, заштита и спасавање угроженог становништва, материјалних и

културних добара које се обезбеђује спровођењем задатака цивилне заштите и подтачке 3), са

наведеним субјектима који их спроводе.

Овај план се активира тек када се покаже да је интензитет опасности толики да органи државне

управе надлежни за послове водопривреде и јавна водопривредна предузећа нису у могућности да

својим снагама спрече плављење. На предлог одговорног лица јавног водопривредног предузећа

надлежном штабу да се прогласи ванредна ситуација, активирају се друге снаге заштите и

спасавања.

4.2. План заштите и спасавања у случају земљотреса

План заштите и спасавања у случају земљотреса поред прилога из одељка 4. став 2. ове

методологије зависно од нивоа планирања садржи:

1) табеларни преглед угрожених објеката (који нису изграђени према сеизмолошким

критеријумима), са бројем домаћинстава, бројем становника и угроженом инфраструктуром (дат је

на обрасцу Зм-1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

2) преглед локација за одлагање отпадног грађевинског материјала и другог материјала који се

сакупља у току рашчишћавања терена (дат је на обрасцу Зм -2 који је одштампан уз ово упутство и


3) евакуацију становништва, стоке, културних и материјалних добара; збрињавање људи, стоке,

материјалних и културних добара; организацију пружања прве и медицинске помоћи и

ветеринарске помоћи; асанација терена и објеката организује се према посебним плановима –

Планом мера и задатака цивилне заштите.

4.3. План заштите и спасавања од шумских пожара

План заштите и спасавања од шумских пожара поред прилога из одељка 4. став 2. ове

методологије зависно од нивоа планирања садржи:

1) преглед подручја под шумом са противпожарним путевима на карти;

2) преглед угрожених рејона и локација на којима је дошло до пожара (са подацима о угроженим

објектима, угроженим становништвом, сточним фондом и ловиштима) који се израђује након

насталог пожара (дат је на обрасцу ШП-1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов

саставни део);

128

3) преглед места и објеката за обезбеђење воде за гашење пожара: водозахвати, црпне станице,

хидранти, изворишта, акумулације и друга места (дат је на обрасцу ШП-2 који је одштампан уз ово

упутство и чини његов саставни део).

Ради се као надоградња основног плана заштите од пожара шумских комплекса и националних

паркова у сарадњи са јавним предузећима за газдовање шумама (шумским газдинствима и

националним парковима).

У Плану заштите и спасавања од шумских пожара се разрађују оперативни поступци субјеката

заштите и спасавања који се предузимају у случају настанка шумских пожара и других пожара на

отвореном простору, којима се: спречава ширење пожара, разрађује организација гашења насталих

пожара (активности на гашењу и локализовању пожара, спасавање угроженог становништва;

благовремено обавештавање становништва о опасностима од пожара, извлачење материјалних и

културних добара из објеката угрожених пожаром; ограничење саобраћаја и кретања грађана у

зонама захваћеним пожаром и др.). Овим прегледом обухватити и организацију и спровођење

задатака цивилне заштите, зависно од потребе коју захтева дата ситуација (реализују се према

Плану мера и задатака цивилне заштите).

Основне снаге за гашење пожара су ватрогасно-спасилачке јединице, службе за заштиту од пожара

јавних предузећа за газдовање шумама и националних паркова, специјализоване јединице цивилне

заштите које формира надлежна служба и ватрогасне јединице привредних друштава, добровољна

ватрогасна друштва, грађани и др.

4.4. План заштите и спасавања од екстремних снежних падавина

План заштите и спасавања од екстремних снежних падавина, поред прилога из одељка 4. став 2.

ове методологије зависно од нивоа планирања садржи:

1) извод из плана зимске службе надлежних путних предузећа на окружном и локалном нивоу;

2) критичне деонице на саобраћајницама са становишта угрожености снежним наносима са

прегледом флексибилних места на путевима за бржи приступ завејанима (где постоји ограда);

3) преглед подручја која могу бити „одсечена” услед снежних наноса, са подацима о броју и

категорији становника на тим подручјима (стара и немоћна лица, лица на дијализи и другим

посебним потребама, деца и труднице);

4) преглед деоница железничке инфраструктуре са критичним деоницама од завејавања и

организација евакуације и збрињавања путника из возова;

5) разраду мера и поступака за спасавање и збрињавање путника са завејаних саобраћајница и

становника са подручја која су „одсечена” услед великих снежних наноса;

6) евакуацију путника, збрињавање путника и одсеченог становништва; организација пружања

прве и медицинске помоћи; збрињавање животињског фонда и пружање ветеринарске помоћи,

организује према посебним плановима – Планом мера и задатака цивилне заштите.

Сумарни подаци о територијама, становништву, инфраструктури и сточном фонду који су

угрожени екстремним снежним наносима (дати су на обрасцу СН-1 који је одштампан уз ово

упутство и чини његов саставни део).

4.5. План заштите и спасавања од техничко-технолошких удеса

План заштите и спасавања од техничко-технолошких удеса садржи мере заштите и спасавања од

удеса, којима се разрађују задаци, активности и поступци спровођења заштите и спасавања од

удеса који могу настати у постројењима и објектима за производњу, прераду и складиштење

опасних материја, у транспорту опасних материја или приликом терористичких напада.

Мере се разрађују као целина, са наглашеним специфичним радњама у односу на врсту опасности,

и обухватају:

1) процену насталог стања угрожености од удеса и доношење одлуке о спровођењу мера заштите;

2) организацију обавештавања становништва о спровођењу мера заштите;

3) организацију руковођења (припрема и доношење одлука и наређења, упoтреба снага и субјеката

заштите и спасавања и правила понашања);

129

4) организацију пружања прве медицинске помоћи и здравственог збрињавања (носиоци –

здравствене установе, органи државне управе, организацијска структура, капацитети, правци

превожења повређених, материјално обезбеђење и др.);

5) организацију склањања и збрињавања угроженог становништва (носиоци, екипе-њихови задаци,

број угрожених – категорија, места и капацитети објеката, материјално обезбеђење и др.);

6) организацију евакуације становништва (носиоци – екипе и задаци, број и категорија, начин-

материјално обезбеђење, правци кретања и начин превоза, места где се врши евакуација, прихват –

размештај по објектима и др.);

7) организацију заштите и збрињавања материјалних и културних добара у повредивој зони

(носиоци, екипе и задаци, преглед материјалних добара, места где ће се извршити збрињавање и

др.);

8) организацију контроле квалитета ваздуха, земљишта и воде (екипе, задаци, дефинисање зоне

опасности и др.);

9) организацију и начин спровођења деконтаминације (носиоци, екипе, организацијска структура,

материјално обезбеђење – објекти, контрола извршене деконтаминације и др.);

10) организацију безбедносних мера (у току извршења задатака збрињавања, евакуације, РХБ

заштите, прве медицинске помоћи, обезбеђење материјалних и културних добара и др.);

11) организацију и контролу саобраћаја (посебно у зони угрожености, носиоци и временски

период);

12) организацију заштите објеката критичне инфраструктуре (комунална, електро-енергетска,

саобраћајна...);

13) организацију заштите животиња и пружања ветеринарске помоћи (носиоци, организацијска

структура, екипе и њихови задаци и др.).

Графички део плана заштите и спасавања од техничко-технолошких несрећа садржи:

1) ознаке приступних путева за интервенцију (приоритетних и алтернативних);

2) приказ локације и објеката смештаја снага заштите и спасавања;

3) приказ локација и објеката опреме за заштиту и спасавање;

4) путеве за евакуацију (правци кретања);

5) локацију – објекти за пружање прве медицинске помоћи и здравственог збрињавања;

6) локацију – објекти за деконтаминацију;

7) локацију – објекти збрињавања – смештаја угрожених људи, животиња и материјалних и

културних добара.

Пратећи документи плана заштите и спасавања чине прилози:

1) програм оспособљавања, провере знања;

2) организација и припрема извођења вежби;

3) преглед субјеката од значаја за спровођење мера заштите и спасавања (завод, институције,

органи државне управе и др.).

Мере отклањања последица – санација удеса имају за циљ санирање локације-простора удеса,

стварање услова за нормализацију рада и живота, обнављање животне средине и враћање у стање

пре удеса, праћење постудесне ситуације и предузимање превентивних мера отклањања опасности

од поновног настанка удеса.

Мере за отклањање последица од удеса чине:

1) циљеви и обим санације (приоритети, начин – метод);

2) субјекти, снаге и средства за санацију (екипе и задаци, потребно време – рок, потребна

средства);

3) субјекти, снаге и средства за спровођење ремедијације;

4) програм постудесног мониторинга животне средине обухвата праћење стања здравља људи и

животиња, биомониторинг ваздуха воде и земљишта, а реализује се дефинисањем носиоца,

садржаја, извештавање и временски период;

5) организација наставка рада и опоравка од удеса (задаци, носиоци, екипе, потребна материјална

средства и планирано време);

130

6) планирана финансијска средства.

4.6. План заштите и спасавања од нуклеарних и радиолошких несрећа

План заштите и спасавања од нуклеарних и радиолошких несрећа реализује се на основу посебног

закона којим се уређује заштита од јонизујућег зрачења и нуклеарна сигурност тј. по Плану за

деловање у случају акцидента који израђује Агенција за јонизујуће зрачење и нуклеарну сигурност

Србије.

У Плану за деловање у случају акцидента се дају носиоци обавеза од националног до локалног

нивоа на основу којих надлежни субјекти разрађују своје обавезе.

Jeдинице локалне самоуправе су у обавези да у свом Плану заштите и спасавања имају прегледе

локација и ресурса за деконтаминацију људи, животиња и материјалних добара (дати су на

обрасцу НР-1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део).

4.7. План заштите и спасавања од епидемија и епизоотија

План заштите и спасавања од епидемија и епизоотија обухвата организацију мера које се

предузимају у циљу спречавања настанка и ширења епидемија и епизоотија и поступање

надлежних служби у спровођењу оперативних мера код појаве епидемија и епизоотија. Ове

планове, по посебној методологији израђују Министарство здравља, заводи за јавно здравље и

Управа за ветерину.

4.8. План заштите и спасавања од ратних опасности

План заштите и спасавања од ратних опасности, обухвата мере заштите и спасавања у случају

ратних дејстава са копна и из ваздуха, које се обезбеђују: реализацијом осматрања, обавештавања

и узбуњивања угроженог становништва, организацијом склањања становништва у склоништа и

друге заштитне објекте, евакуацијом угроженог и настрадалог становништва, збрињавањем

евакуисаних и угрожених лица, заштитом и спасавањем из рушевина, организацијом прве и

медицинске помоћи, организацијом РХБ заштите, организацијом заштите од НУС, асанацијом

терена, очувањем добара битних за опстанак.

5. План мера и задатака цивилне заштите

План мера и задатака цивилне заштите, у случају елементарних непогода и других несрећа, ради се

према општим обрасцима (ОБ-1–ОБ-5) из одељка 4. став 2. ове методологије прилагођеним

потребама извршавања задатака цивилне заштите и посебним прилозима неопходним за

спровођење евакуације, збрињавања угрожених и настрадалих, пружања прве и медицинске

помоћи, очувања добара битних за опстанак и асанације терена.

5.1. План евакуације

План евакуације разрађује планско и организовано премештање становништва и измештање

материјалних и културних добара са потенцијално угрожене или већ угрожене територије на мање

угрожену или безбедну територију.

У организацији и спровођењу евакуације ангажују се власници средстава за превоз и транспорт,

јединице и повереници цивилне заштите, Црвени крст Србије, волонтери, хуманитарне и друге

организације.

Евакуацију планира и превасходно организује јединица локалне самоуправе. Када интензитет

ванредне ситуације превазилази капацитете и могућности јединице локалне самоуправе или је

ванредна ситуација проглашена на територији две или више јединица локалне самоуправе,

евакуација прелази у надлежност Републике.

План евакуације на нивоу јединица локалне самоуправе, поред прилога рађених на основу општих

образаца (ОБ-1–ОБ-5) садржи и:

1) преглед категорија становништва које се евакуише, узимајући у обзир и лица са посебним

потребама (дат је на обрасцу Ев-1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

131

2) начин обавештавања угроженог становништва о свим чињеницама битним за организацију и

спровођење евакуације (начин евакуације, места прикупљања, правци евакуације, места прихвата

и др.);

3) организацију превоза или преношења непокретних, болесних или настрадалих до места

прикупљања, утврђивање приоритета за евакуацију (повређени, болесни, мајке са децом,

труднице, стари);

4) преглед екипа за евиденцију и прихват евакуисаних (дат је на обрасцу Ев-2 који је одштампан уз

ово упутство и чини његов саставни део);

5) преглед праваца евакуације (дат је на обрасцу Ев-3 који је одштампан уз ово упутство и чини

његов саставни део);

6) организација евакуације сточног фонда и намирница животињског порекла реализују

ветеринарске службе у сарадњи са општинским штабом за ванредне ситуације.

План евакуације на нивоу управног округа поред прилога рађених на основу општих образаца

(ОБ-1–ОБ-5), садржи и обједињене податке јединица локалне самоуправе:

1) преглед становништва (по категоријама) које се евакуише;

2) преглед праваца евакуације.

5.2. План збрињавања угрожених и настрадалих

План збрињавања угрожених и настрадалих обухвата мере којима се разрађује организација

обезбеђења смештаја, здравствене и психо-социјалне заштите, снабдевање храном и водом

угроженог становништва (евакуисаног и становништва које је остало на угроженој територији).

Збрињавање угрожених и настрадалих лица се планира и организује на нивоу јединица локалне

самоуправе. Када интензитет ванредне ситуације превазилази капацитете и могућности локалне

самоуправе, збрињавање угрожених и настрадалих прелази у надлежност Републике Србије.

У организацији и спровођењу збрињавања угроженог и настрадалог становништва ангажују се:

надлежни органи локалне самоуправе, јединице и повереници цивилне заштите, Црвени крст

Србије, волонтери, хуманитарне и друге организације, овлашћена и оспособљена привредна

друштва и друга правна лица (власници и корисници угоститељско-туристичких објеката, школа,

спортских хала, планинарских, студентских, ученичких домова, рекреационих центара, као и

привредна друштва из области трговине, производње воде, прехрамбених артикала и артикала

опште намене, здравствене службе, центри за социјални рад).

План збрињавања угрожених и настрадалих на нивоу јединице локалне самоуправе, поред прилога

рађених на основу општих образаца (ОБ-1–ОБ-5), садржи и:

1) преглед категорија угроженог становништва (по категоријама) које је потребно збринути (дат је

на обрасцу ЗБ – 1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

2) преглед места прихвата евакуисаних, правци кретања и рејони размештаја где се организује

збрињавање (дат је на обрасцу ЗБ – 2 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни

део);

3) преглед екипа за прихват и екипа за збрињавање са задацима на месту збрињавања (дат је на

обрасцу ЗБ – 3 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део);

4) преглед објеката за смештај угроженог становништва (дат је на обрасцу ЗБ – 4 који је


5) преглед локација за подизање шаторских насеља са подацима о постојању прикључака за воду,

прикључака за струју, пољских тоалета (дат је на обрасцу ЗБ – 5 који је одштампан уз ово упутство

и чини његов саставни део);

6) организацију пружања прве и медицинске помоћи и психосоцијалне помоћи која се организује

према Плану прве и медицинске помоћи;

7) организацију ветеринарског збрињавања које се спроводи преко надлежне ветеринарске

установе.

132

План збрињавања угрожених и настрадалих на нивоу управног округа поред прилога израђених на

основу општих образаца (ОБ-1– ОБ-5) садржи и обједињене податке из свих јединица локалне

самоуправе:

1) преглед категорија угроженог становништва које је потребно збринути (попуњава се по

настанку опасности);

2) преглед објеката за смештај угроженог становништва, са капацитетима;

3) преглед локација за подизање шаторских насеља;

4) преглед капацитета за социјално збрињавање.

План збрињавања на националном нивоу, садржи обједињене податке о објектима за смештај

угроженог становништва, са капацитетима, по управним окрузима.

5.3. План прве и медицинске помоћи

План прве и медицинске помоћи обезбеђује организацију и спровођење прве и медицинске помоћи

на угроженом подручју.

План прве и медицинске помоћи на нивоу јединице локалне самоуправе, поред прилога израђених

на основу општих образаца (ОБ-1–ОБ-5) садржи и преглед здравствених установа: број

здравствених радника-медицинских тимова, број болничких кревета расположивих за пријем

повређених у ванредним ситуацијама, врсте специјалистичких служби у здравственој установи,

број санитетских возила, подаци о лабораторијама (дат је на обрасцу ПМП- 1 који је одштампан уз

ово упутство и чини његов саставни део), број и врсте екипа Црвеног крста Србије и других

хуманитарних организација које учествују у првој помоћи.

План прве и медицинске помоћи на нивоу управног округа, поред прилога израђених на основу

општих образаца (ОБ-1–ОБ-5) садржи и обједињене податке јединица локалне самоуправе које су

у његовој надлежности и то:

– преглед здравствених установа (број здравствених радника-медицинских тимова, број болничких

кревета, врсте специјалистичких служби у здравственој установи, број санитетских возила, подаци

о лабораторијама).

План прве и медицинске помоћи на националном нивоу, садржи податке о капацитетима

здравствених установа на националном нивоу и обједињене податке управних округа који се

односе на преглед здравствених установа (број здравствених радника-медицинских тимова, број

расположивих болничких кревета, врсте специјалистичких служби у здравственој установи, број

санитетских возила, подаци о лабораторијама и подацима о капацитетима Црвеног крста Србије).

5.4. План асанације терена

План асанације терена садржи организацију санитарно-хигијенских и санитарно-техничких мера

на терену, насељима и објектима, у циљу спречавања ширења заразних болести, епидемија и

других штетних последица по становништво и материјална добра, након елементарне непогоде

или друге несреће.

Планом асанације терена планира се реализација следећих активности:

1) прикупљање, идентификација и сахрањивање настрадалих у елементарним непогодама и

другим несрећама;

2) прикупљање и уклањање угинулих животиња;

3) уклањање отпадних вода, отпадних материја, неупотребљивих намирница, лекова и других

материја које треба организовано уништити (планирати капацитете за прикупљање и превожење

до места уништавања);

4) дезинфекција, дезинсекција, дератизација и ремедијација објеката и терена.

Асанацију терена спроводе комуналне службе, заводи за јавно здравље, здравствене установе,

органи унутрашњих послова и институти судске медицине, пољопривредне и ветеринарске

службе, грађевинска предузећа, предузећа за изградњу путева и друга привредна друштва и

установе који у оквиру своје редовне делатности обављају исте или сличне послове и јединице

цивилне заштите.

133

План асанације на нивоу јединица локалне самоуправе поред прилога израђених на основу општих

образаца (ОБ-1–ОБ-5) садржи: преглед локација за закопавање угинулих животиња (дат је на

обрасцу АС-1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део); преглед локација за

прикупљање и уништавање штетних материја.

План асанације на нивоу управног округа садржи обједињене податке из свих јединица локалне

самоуправе по прилозима израђеним на основу општих образаца (ОБ-1–ОБ-5).

План асанације на националном нивоу се не израђује посебно већ се прави само преглед

привредних друштава, служби и других правних лица која се ангажују у асанацији на нивоу свих

управних округа.

5.5. План склањања

План склањања обухвата детаљне планове за склањање становништва у случају ратних опасности

као и опасности изазваних нуклеарним и хемијским удесом. Угрожено становништво се склања у

склоништа основне и допунске заштите, а уколико је таквих склоништа недовољно или не постоје

на угроженом подручју, склањање се врши у прилагођеним подрумским просторијама и другим

заклонима (пећине, тунели и други комунални и природни објекти).

Организација склањања угроженог становништва је у надлежности јединица локалне самоуправе.

План склањања разрађује спровођење следећих активности:

1) припрема склоништа (пражњење, чишћење, опремање неопходном опремом, провера електро и

машинских инсталација, вентилационих уређаја, врата, дезинфекција итд.) и других објеката за

склањање;

2) благовремено обавештавање угроженог становништва о потреби склањања и местима за

склањање;

3) организацију боравка у склоништима (одржавање реда и хигијене).

План склањања на нивоу јединица локалне самоуправе поред прилога израђених на основу

општих (ОБ-1–ОБ-5) садржи и преглед склоништа по врсти заштите и намени (дат је на обрасцу

Ск -1 који је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део); преглед склоништа по месту

склањања (по месту становања, по месту рада и на јавном месту дат је на обрасцу Ск-2 који је

одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део); преглед подрумских и других објеката

погодних за склањање (дат је на обрасцу Ск-3 који је одштампан уз ово упутство и чини његов

саставни део); преглед потребног и обезбеђеног склонишног простора (дат је на обрасцу Ск-4 који

је одштампан уз ово упутство и чини његов саставни део); преглед склањања становника по

склонишним објектима (дат је на обрасцу Ск-5 који је одштампан уз ово упутство и чини његов

саставни део); преглед руководиоца склоништа; упутство о организацији склањања и боравка у

склоништу; упутство за рад руководиоца склоништа; упутство за члана штаба за ванредне

ситуације одређеног за координацију и организацију склањања.

План склањања на нивоу управних округа садржи обједињене податке о склонишним

капацитетима по јединицама локалне самоуправе које су у саставу управног округа.

План склањања на националном нивоу, садржи збирне податке из плана склањања управних

округа и податке о јавним склоништима.

5.6. План заштите од неексплодираних убојних средстава (НУС-а)

План заштите од неексплодираних убојних средстава (НУС-а) израђује се само на националном

нивоу и садржи:

1) преглед капацитета за заштиту од НУС (пиротехнички тимови Војске Србије, МУП-а и службе

надлежне за ванредне ситуације)

2) преглед овлашћених правних лица за обављање одређених послова заштите од НУС;

3) преглед површина загађених НУС (дат је на обрасцу НУС- 1 који је одштампан уз ово упутство

и чини његов саставни део);

4) преглед локација за уништавање НУС (дат је на обрасцу НУС- 2 који је одштампан уз ово


134

5) процедуре за обављање пословa заштите од НУС.

5.7. План очувања добара битних за опстанак подразумева очување добара неопходних за живот

становништва и организацију мера за: надзор и контролу квалитета воде, мере заштите изворишта

воде и одржавање система водоснабдевања; очување животињског фонда и намирница

животињског порекла; очување биљне производње и биљних производа; очување културно-

историјских добара.

План очувања добара битних за опстанак поред прилога израђених на основу општих образаца

(ОБ-1– ОБ-5) садржи:

1) план евакуације и збрињавања животињског фонда (израђује се у сарадњи са надлежним

фармама, кланицама односно власницима истих);

2) план очувања биљних производа (израђује се у сарадњи са правним лицима за производњу и

складиштење биљних производа);

3) план очувања културно-историјских добара (израђује се у сарадњи са надлежним установама

културе и установама надлежним за заштиту архивске грађе, по посебној методологији коју те

установе примењују у складу са упутствима ресорног министарства).

План очувања добара битних за опстанак на нивоу јединица локалне самоуправе поред прилога

израђених на основу општих образаца (ОБ-1–ОБ-5) садржи: преглед објеката водоснабдевања

(изворишта питке воде, резервоари, термални и минерални извори воде); преглед привредних

друштава која се баве производњом воде; преглед привредних друштава и других правних лица

која се баве производњом животних намирница; преглед силоса, складишта и хладњача; преглед

фарми (са укупним капацитетом); преглед залиха сточне хране – сенажа и силажа; преглед

ветеринарских установа; преглед материјалних и културно-историјских добара која подлежу

заштити.

План очувања добара битних за опстанак на нивоу управног округа садржи обједињене податке из

свих јединица локалне самоуправе по прилозима израђених на основу општих образаца (ОБ-1–

ОБ-5).

План очувања добара битних за опстанак на националном нивоу садржи: преглед капацитета за

алтернативно водоснабдевања (по управним окрузима, регистар произвођача воде са потребним

подацима; преглед капацитета за очување, животиња и животних намирница (по управним

окрузима); преглед културно-историјских добара од националног значаја и локације за њихову

заштиту и збрињавање.

6. План употребе снага и средстава заштите и спасавања

План употребе снага и средстава заштите и спасавања израђује се на националном, покрајинском и

на нивоу јединице локалне самоуправе и приказује елементе битне за оперативно деловање снага

заштите и спасавања и то:

План употребе снага и средстава заштите и спасавања на нивоу јединице локалне самоуправе

садржи следеће прилоге:

1) преглед оперативних снага за ангажовање у заштити и спасавању (ватрогасно-спасилачке

јединице, јединице цивилне заштите, јединице МУП-а, јединице Војске Србије, јединице Горске

службе спасавања и др.) – попуњава се у току извршења;

2) екипа за координацију материјалног обезбеђења оперативних снага на терену;

3) телекомуникационо обезбеђење (преглед веза са сопственим снагама и оперативним снагама

које пружају помоћ;

4) разраду начина снабдевања горивом, водом и храном (обезбеђење, дистрибуција и расподела);

5) организација смештаја оперативних снага;

6) организација здравствене заштите припадника оперативних снага;

7) саставни део овог плана су карте угроженог подручја (дигиталне односно ТК) на којима се, у

току спровођења акција заштите и спасавања уносе распоред и правци деловања оперативних

снага на терену.

135

План употребе снага и средстава заштите и спасавања на националном нивоу садржи преглед свих

оперативних снага (ватрогасно-спасилачких јединица, специјализованих јединица цивилне

заштите, полиције, војске) и овлашћених и оспособљених правних лица. Овај план треба да

садржи и све потребне податке о врсти, јачини (бројном стању) оперативних снага-јединица, затим

податке о одговорним лицима (име, презиме, функција, контакт адреса и телефони).

Саставни део овог плана су карте територије Републике Србије (дигиталне односно топографске)

на којима су унесени распоред и зоне одговорности односно правци деловања оперативних снага

на терену.

7. План информисања јавности

План информисања јавности, садржи: преглед овлашћених лица која ће вршити информисање

јавности; преглед организација и институција јавног информисања; начин прикупљања и добијања

података и информација о елементарним непогодама и другим несрећама и предузетим мерама;

организовање информисања видеотекстом, телеконференцијама, коришћењем интернета и другим

средствима.

8. План ублажавања и отклањања последица елементарних непогода и других несрећа

Планом ублажавања и отклањања последица елементарних непогода и других несрећа, разрађују

се мере за хитно утврђивање нужних потреба пострадалог становништва на угроженом подручју,

утврђивање и процену настале штете и друге мере којима се ублажавају и отклањају непосредне

последице од елементарних непогода и других несрећа и доприносе нормализацији живота и рада

на угроженом подручју.

План ублажавања и отклањања последица елементарних непогода садржи:

1) списак екипа за утврђивање нужних потреба угроженог и пострадалог становништва;

2) списак екипа за прикупљање, координацију расподеле и расподелу хуманитарне помоћи;

3) преглед локација/објеката за прикупљање, смештај, дистрибуцију и расподелу хуманитарне

помоћи;

4) организацију прихвата, материјално-техничка средства и људствo за обнову и санацију објеката.

9. Радна документа

Поред елемената из уводних напомена за израду планова заштите и спасавања, саставни део

планова заштите и спасавања на свим нивоима су и:

– преглед задатака субјеката заштите и спасавања са задацима (дат је на обрасцу Сум-1 који је


– збирни преглед капацитета од значаја за заштиту и спасавање разврстаних по категоријама:

грађевинске машине (булдожери, багери, ровокопачи, и др.), превозна средства (аутобуси,

минибусеви, бродови, чамци, скеле, и др.) транспортна средства (камиони за превоз песка и другог

грађевинског материјала, камиони за транспорт робе, камиони хладњаче, цистерне за воду,

цистерне за гориво и др.), спасилачка средства и опрема (санитетска возила, ватрогасна возила)

пољопривредна механизација (трактори, цистерне, пољопривредне прскалице и др.) са подацима о

расположивим количинама, власницима тих средстава и контактима са власницима (телефони и

адресе), навести у табеларном приказу (дата је на обрасцу Сум-2 који је одштампан уз ово


– остала документа која чине: списак чланова надлежног штаба за ванредне ситуације; списак

повереника и заменика повереника цивилне заштите; одговарајуће топографске и географске

карте;

– планови града и насеља са назначеним свим елементима битним за заштиту и спасавање у

случају елементарних непогода и других несрећа и друга документа.

normativno pravna regulativa za polaganje struČnog ispita … vs.pdf · ispita kandidati ne mogu...

Documents