1

www.skripta.info

2

www.skripta.info

Stjuart Vajld

VEŠTINA

BOGAĆENJA

Beograd, 2000.

3

Veština zarađivanja

Novac je oblik misli. On je simbol energije i kao takav nema pravu, suštinsku

vrednost. Nije ni dobar ni loš, ni pozitivan ni negativan. Neutralan je. Onaj ko je

napisao da »novac predstavlja izvor sveg zla«, prosto ga nije imao! Bez njega u

fizičkom svetu ne možete opstati. I, bez obzira na to što ljubav prema novcu

ponekad od ljudi načini zlobnike i čudake, činjenica je da bez novca ne možete biti

slobodni. Siromaštvo ograničava i predstavlja najveću nepravdu koju sebi možete

naneti.

PRVI KORAK DOLARSKOG PLESA

Bogatstvo nikada neće predstavljati odraz količine novca koji posedujete.

Bogatstvo je odraz toga kako se osećate

u vezi s novcem koji imate.

Kada pogledate prirodu i sagledate bogatstvo koje predstavlja sastavni deo našeg

okruženja, teško je razumeti zašto se ljudi odlućuiu za siromaštvo. Čini mi se da se

za njega čovek mora s mukom izboriti. Neophodan je neprestan svestan napor da

bi se izbeglo bogatstvo koje nam život prirodno nudi. Bogatstvo je, baš kao i

radost, prirodno i bogom dato; sve ostalo je mučenje.

Ukoliko pažljivo analizirate osećanja skitnice i multimilionera, začudiće vas

otkriće da postoje veoma male razlike u načinu njihovog viđenja bogatstva.

Uzmete li za primer ljude koje poznajete i uporedite li uspešne i gubitnike, ponovo

ćete otkriti da je jedina razlika među njima razlika u načinu razmišljanja. Uspešni

ljudi često počinju kao gubitnici, da bi jednoga dana promenili svoj način

razmišljanja i više nikada se za sobom ne osvrnuli.

U ovoj knjizi će biti reči o načinu promene vlastitih osećanja, što će vam omogućiti

da brzo zaradite mnogo novca, povratite svoju moć i potpuno slobodni »odjašete

ka zalasku sunca«.

Nadam se da ćete se, kada dođete do poslednje stranice ove knjige, složiti sa mnom

da sticanje novca nije ozbiljan posao, već igra. U početku može izgledati kao da se

radi o igri koju igrate sa silama van sebe - s tržišnom ekonomijom, recimo - ali,

kako igra bude odmicala, otkrićete da je, u stvari, igrate sa sobom. Od toga kako

ćete ovu igru igrati, zavisiće i kvalitet vašeg života i veličina vaše slobode.

Da biste postali slobodni, neophodno je da proučite svoja uverenja o bogatstvu i

finansijama i na osnovu toga napravite odgovarajući plan bitke koji će vam

omogućiti da se uspnete od oskudnog do raskošnog života. Ukoliko vas muče bilo

4

kakve misli o tome kako novac nije duhovan, nadam se da ću ih do kraja knjige

izbrisati iz vašeg uma, jer je tako nešto potpuno glupo. To je zgodna obmana ega

za one koji su isuvše ravnodušni da bi bilo šta preduzeli i tako popravili svoje

stanje.

Verujem da je život svakoga od nas traganje. Možda vi svoj život ne vidite tako,

ali ja verujem da se ovde nalazimo kako bismo sebe razumeli. A to znači: razumeti

svoje fizičko telo, intelekt, emocije, duhovnost, seksualnost, ljubav, materinstvo,

očinstvo i novac. Morate ga imati. U suprotnom, sve ostalo se ne može ostvariti.

Ceo trik u vezi s novcem može se sažeti u jednoj rečenici: treba ga imati. Ništa

drugo nije potrebno. To može zvučati kao slatkorečivost, ali samo nekome ko ga

uopšte nema. Ukoliko ga imate, onda znate da ste ga dobili zahvaljujući tome što

ste ga imali. Suptilne detalje ove filozofije objasniću nešto kasnije.

Dakle, da krenemo! Postoje brojni načini da se obogatite. Na početku isključimo

one očigledne, kako bismo se mogli usredsrediti na one koji odgovaraju situaciji u

kojoj se većina nas nalazi.

Pre svega, novac možete naslediti. Međutim, ukoliko se niste rodili u bogatoj

porodici, sticanje imućnih rođaka nije baš jednostavno, iako nije i nemoguće.

Mogli biste biti usvojeni. Ako biste se vrteli oko bogataša, mogli biste im postati

toliko važni i mogli biste izvršiti tako snažan uticaj na njih da vas počnu smatrati

svojim rođakom, iako niste. Mogli biste se venčati zbog novca. Možda ste to već i

učinili, nakon godinu ili dve vaš supružnik je preminuo i vi sad sedite na plaži na

Havajima ispijajući margarite i razmišljate: »Prosto ko pasulj.« Naravno, mogli

biste se obogatiti i krađom. Time biste postigli krajnji cilj, ali on sa sobom vuče

neke gadne posledice. Pribavivši milion dolara o kojima ste sanjali, mogli biste se

razočarati otkrićem da vas to nije oslobodilo. Najverovatnije biste se našli u

emocionalnoj zamci neprestanog osluškivanja tuđih koraka, pitajući se kada će vas

otkriti.

Osim toga, ukoliko ukradete novac, to će uticati na vašu karmu, i kao što vam je

lako došao, tako će težiti i da vas lako napusti. Život ima vlastiti osećaj za

ravnotežu. Jedan čovek koga sam poznavao izvršio je s još nekolicinom drugih

jednu od najpoznatijih pljački u istoriji britanskog kriminala. Njegovi saučesnici su

uhvaćeni i odvedeni u zatvor, ali je on zbog neverovatne omaške ostao na slobodi.

U početnoj fazi istrage policija je načinila administrativnu grešku i pomešala ga s

nekim drugim. I, dok je istraga napredovala, a policija bila zadovoljna što je

uhapsila sve vinovnike, moj prijatelj je u toj zbrci uspeo da umakne.

Međutim, ukradeni novac ga nije usrećio i vremenom se odao drogi i postao

zavisnik o heroinu. Šta je dalje bilo s njim ne znam. ali prilikom našeg poslednjeg

viđenja bio je u groznom stanju, a njegov život užasan. Kad se radi o krađi,

problem je u tome što ona predstavlja potvrdu oskudice. Njome potvrđujete svoje

uverenje da niste sposobni za uspešno »igranje igre«. Poriv ka krađi izuzetno je

5

razoran. Ona sa sobom nosi potencijalnu bolest koja se vremenom u životu lopova

ispolji kao slabost i uzrokuje njegovu bedu.

U svetu u kome ima toliko prevaranata i lopova, u kome toliko ljudi pokušava da

brzo zaradi novac, pravo je zadovoljstvo prihvatiti pravila poštene igre. Ukoliko

budete živeli u skladu s tim pravilima, možda ćete do finansijske slobode doći

nešto kasnije, ali zato ćete se moći osvrnuti za sobom i uvideti kako je svaki vaš

korak doneo svetu dobro, a vama omogućio da postanete bolje ljudsko biće.

Razlog zbog koga je zarađivanje novca tolika radost leži u tome što vam ono

omogućava da se duhovno razvijate, da spoznajete tananije nijanse života, kao i

mnoge aspekte sopstvene ličnosti. To ne znači da su bogati ljudi obavezno i

duhovno razvijeni, ali ukazuje na to da siromašni verovatno nisu.

Naravno, ukoliko to izjavite pred širokom publikom, desetak ljudi će protestovati i

reći: »A šta je s onima poput majke Tereze?« Činjenica je da je majka Tereza

javno predstavljena kao simpatična starica koja nema novca i koja čini dobra dela u

božije ime, pomažući siromašnima u Indiji. Na određenom nivou to je istina i niko

ne može poreći da je ljudima u Bombaju očajnički bila potrebna njena pomoć. Ali,

ako ćemo pravo, majka Tereza je predstavljala multimilionski posao podržavan

bogatom i moćnom Katoličkom crkvom. Ona je bila glavna za reklamiranje njene

filozofije i prikupljanje novca. Ona je predstavljala posao Svoje oduševljenje i

energiju koristila je da bi od crkve ili indijske vlade ili bilo koga drugog dobila

novac koji je pretvarala u neophodna sredstva.

U suštini, ona je bila distributer koji je na raspolaganju imao multimilionski budžet

i obilje besplatne radne snage što je sa zadovoljstvom koristila za ostvarenje svoga

plana. Ne može se poreći da je bila dobar čovek, ali činjenica je da je majka Tereza

bila i lukava stara lija koja je znala ponešto i da zaradi. Radila je za organizaciju

koja ulaže ogromna sredstva u razvoj odnosa sa javnošću i dobro poznaje tu igru.

Njena crkva poseduje veće bogatstvo i rašireniju mrežu korisnika od kompanije

»General Motors«. Ako bismo nju uzeli za primer siromašne osobe koja se

duhovno razvila, time bismo u stvari naseli na reklamnu kampanju i zanemarili

činjenice. Duhovnost podrazumeva ujedinjenje s božanskom silom u svemu što

postoji, a budući da božanska sila podrazumeva obilje, nemoguće je sebe smatrati

istinski ujedinjenim s njom ukoliko u sebi nemate iste kvalitete obilja.

Sve filozofije koje propovedaju da je siromaštvo sjajno to u stvari koriste kao

izgovor. Tako neuspešne pristalice postaju srećne, jer im to omogućava da žive u

zabludi ega da će nedostatak stvaralaštva i neulaganje napora biti nagrađeni u

nekim budućim vremenima. Ja smatram da im predstoji okrutno buđenje, ali to nije

važno. Važno je da vi spoznate da svoj doprinos svetu dajete u obliku energije.

Jedan od tih oblika energije jeste novac - novac koji možete dati, kojim možete

uliti snagu drugima, koji možete koristiti kako biste svet učinili boljim mestom za

život, novac koji će vam doneti slobodu.

6

Naravno, novac predstavlja samo jedan oblik bogatstva. Postoji i bogatstvo sreće,

liubavi, mogućnosti, prijateljstva. Ali često je tačno da osoba kojoj nedostaje novac

nije bogata ni u drugim stvarima. Pristup ovim bogatstvima onemogućavaju im

razna njihova osećanja.

Kao što je već rečeno, razlika između imanja i nemanja novca nije velika. Nju čini

samo mala, ali savršena promena svesti - i to je sve. To se jasno može videti na

primerima korporacija koje u jednom trenutku stoje izuzetno dobro, stvarajući

prihod od pedeset do sto miliona dolara godišnje. A onda, narednog dana, dolazi

do neke male promene u nekoj oblasti, i one počinju da za svoje sirovine plaćaju

više, a za svoje proizvode dobijaju manje, i ono što poseduju više nije tako vredno

kao prethodnog dana. Iznenada, počinju da gube deset miliona mesečno. Ukoliko

novac posmatrate iz tog ugla, uvidećete kako male promene mogu dovesti do

velikih razlika. Treba da se okrenete na pozitivnu stranu, iskoračite i uberete

plodove.

Naravno, ljudi koji nemaju novca reći će vam da ga u svetu nema dovoljno. Ništa

nije tako pogrešno kao ova tvrdnja. U suštini, svakog radnog dana pojavljuje se na

stotine miliona dolara koji pre samo dvadeset i četiri sata nisu uopšte postojali. Da

biste se pokrenuli, samo odlučite da želite igrati igru čija su pravila već utvrđena.

Možda ćete se morati prilagoditi načinu te igre, ali kada budete shvatili da je to

igra i pristali da u njoj učestvujete, samo je pitanje vremena kada će sistem objaviti

da vas je prihvatio!

Ukoliko trenutno sebe ne smatrate delom velikog bogatstva, razmislite o sledećem:

najveći broj velikih finansijskih transakcija odvija se putem satelita. U svakom

trenutku vazduhom putuju milijarde dolara i to skoro brzinom svetlosti. Ovi, kao i

televizijski i radio signali, neprestano prolaze kroz vaše telo. Upravo u ovom

trenutku, dok čitate knjigu, kroz vas prolazi više novca nego što vam je potrebno

da živite srećno do kraja života. Dobra afirmacija? Jedini problem je u tome što to

nije vaš novac! Ali, to je samo mala tehnička smetnja. Činjenica je da je novac tu.

Vi ste nadomak cilja. Da bi taj novac postao vaš, potrebno je samo da sebe i svoja

dela uskladite s tom afirmacijom.

Naravno, može se desiti i da dobijete na lotou, ali većina ne veruje u tu mogućnost.

Ipak, neko mora biti dobitnik. Ako odlučite da to treba da budete vi, bićete u

prednosti nad ostalima koji su, budite u to sigurni, ubeđeni da su njihove šanse za

dobitak na lotou neznatne.

Poznajem jednu ženu iz Merilenda kojoj je hitno bila potrebna velika suma novca.

Kupila je knjigu »Čuda«, knjigu koju sam napisao kako bih pomogao ljudima da

osmisle svoj čudotvoran »plan akcije«, i sledila je plan predloženih vizuelizacija i

afirmacija. Mora biti da se ova dama sa svojim unutrašnjim sopstvom složila da je

vreme za promenu njenog stanja, jer je istog dana kada je osmislila svoj plan akcije

potrošila trideset dolara na uplate za loto. Nekoliko dana kasnije telefonirali su joj

7

zvanični predstavnici firme koja je organizovala igre na sreću i čestitali joj na

osvojenoj prvoj nagradi. Ne sećam se tačno koliko je novca dobila, ali čini mi se da

je u pitanju suma od milion i sedamsto hiljada dolara. A suma od 1,7 miliona ne

zaboravlja se tako lako!

Sreo sam je nekoliko meseci kasnije i upitao kako je uspela. Ispričala mi je kako je

već izvesno vreme pre toga potvrđivala sebi da je bogata, kako joj je čudesni plan

akcije poslužio kao sredstvo da tu energiju usredsredi i kako je, odlučivši da uplati

loto, odlučila i da dobije glavnu nagradu. A ono što je još bolje, ona je znala da ju

je već dobila.

Ova dama je veoma neobična, jer većina ljudi kojima je novac potreban dopušta da

ih negativna osećanja, nastala zbog nedostatka novca, preplave i povuku na

negativnu stranu, čime samo potvrđuju taj nedostatak. Međutim, uprkos tome što je

situacija u kojoj se našla delovala nepopravljiva, ona nije poklekla. Opredelila se

za rešenje.

Zanimljivo je da mi je pre neki dan, samo što sam počeo da pišem ovu knjigu,

telefonirala osoba koju sam upoznao na jednom seminaru u Koloradu. Ispričala mi

je da je sanjala brojeve koji će biti izvučeni na lotou u Arizoni. Sledećeg dana

odvezla se iz Kolorada u Arizonu kako bi uplatila tiket. Dok je putovala, odlučila

je da promeni poslednja dva broja koja je sanjala i zameni ih sa dva nova. Izvučeni

su brojevi iz njenog sna. Tri osobe su dobile po 800.000 dolara. Ona nije dobila

ništa.

Pitao sam je zašto nije uplatila još jedan tiket s brojevima iz sna. Nije znala da mi

odgovori. Dok smo razgovarali, iskreno sam osetio da bi joj se moglo desiti da

ponovo sanja brojeve i to sam joj i rekao. Međutim, na osnovu razgovora s njom

takođe sam mogao proceniti da uprkos tome što je intelektualno prihvatila ideju da

se može obogatiti, njen unutrašnji um nije učinio to isto i neprestano je sabotirao

njene napore. Mora biti da je u nekom trenutku u prošlosti u sebi odlučila da je

siromaštvo za nju neizbežno i stoga su se njeni potezi neprestano usklađivali s tom

idejom, ne bi li je potvrdili kao činjenicu.

Ipak, svi smo mi međusobno povezani istom energijom. Jung ju je nazivao

kolektivnim nesvesnim. Drugi je nazivaju duhom ili božjom milošću, ali nepobitno

je da ona postoji. Svi mi možemo unutrašnjom spoznajom doći do svih

raspoloživih informacija. Teško da na ovoj planeti postoji osoba koja nije doživela

bar jedno ESP1 iskustvo u nekom trenutku svoga života. Stoga, umesto duha svoje

pokojne bake koji šeta hodnicima vaše kuće, zašto ne biste odlučili da sledeće ESP

iskustvo koje budete imali bude vezano za zarađivanje novca?

1 ESP - Ekstra senzorna percepcija, odnosno vančulno opažanje (prim. prev.)

8

To i nije tako teško. Međutim, moraćete se navići na to da se ponašate u skladu s

tim unutrašnjim osećajem. Šta i ako pogrešite? Koliko ste samo puta imali sjajan

intuitivan osećaj koji se kasnije potvrdio kao tačan, a vi prekorevali sebe što ga

niste poslušali? Oduvek sam voleo konjske trke. Nazivaju ih kraljevskim sportom.

Problem je u tome što su potrebne i kraljevske pare da bi im se čovek mogao

posvetiti. Kod konjskih trka ne postoji apsolutno nijedan logičan razlog da se kaže

kako će odreden konj pobediti. Ali, jedan svakako hoće. I on se nalazi među

učesnicima, te nije nemoguće otkriti ga.

Kad god se opredelite za nekog konja zato što smatrate da će pobediti, stupate na

kockarski teren na kome se sve može desiti. Problem je u tome što ne možete

porazgovarati s konjem i upitati ga: »Ej, druže, jesi li danas u formi?« Ipak,

povremeno će vam se dešavati da sedite na tribinama, posmatrate paradu konja i

iznenada shvatite da znate koji će konj pobediti. Osetićete nešto u energiji toga

konja koja kao da na njemu ispisuje: pobednik. To je predivan osećaj, jer je to

jedini trenutak u kome novac ne podleže nikakvom riziku. Osim toga, kad god

doživim jedan takav bljesak spoznaje, uživam da se vrzmam oko šaltera za uplatu

posmatrajući kako ostali određuju na koga će se kladiti i dopuštaju svojim

emocijama da ih zavedu na pogrešan put.

Naravno, razlog zbog koga većina ljudi ne dobija glavne nagrade jeste u tome što

osećaju da nemaju dovoljno novca i zbog takvih emocija ostaju odsečeni od novca

koji imaju. Jedini uspešni kockari koje znam upravo su oni koji su oduvek imali

novca, te su mogli emocionalno i finansijski podneti brojne gubitke kako bi na

kraju ipak ostvarili neku dobit.

Još jedan od načina da brzo steknete mnogo novca jeste da ga pronađete. Velike

sume novca se svakodnevno gube. Njihov najveći deo se, pre ili kasnije, pronađe.

Sve što treba da uradite jeste da odlučite da ćete biti otvoreni za pronalaženje

novca i da dopustite svojoj intuiciji da vas odvede na pravo mesto u pravo vreme.

I, malo-pomalo, novac će početi da pronalazi vas.

U metafizičkom životnom plesu dolara, novac je energija. Sva energija predstavlja

deo božanske sile i stoga je slobodna.

Zato je novac, teoretski, slobodan. Novac pada u ropstvo zbog načina razmišljanja

i emocija onih koji ga poseduju. Kada, iz nekog razloga, više nije u njihovom

posedu, on se oslobađa njihovih emocija i vraća izvoru. Ukoliko sebe istinski

sagledavate kao sastavni deo svega što postoji, onda upravo vi predstavljate taj

izvor.

Jedan čovek s kojim sam nekada radio ušao je jednom prilikom u telefonsku

govornicu koja se nalazila u prometnoj ulici Londona. Kada je pokušao da ubaci

novčić u telefonski aparat, video je da je novčić iskrivljen. Pošto u džepu više nije

imao nijedan, prešao je ulicu kako bi razmenio papirnu novčanicu u nekoj radnji.

Nekoliko minuta kasnije, vrativši se opet u govornicu, iznenađeno je zaključio da

9

je neko u njoj zaboravio kofer. Na njemu nije bilo nikakvog imena niti adrese, a

kako je moj prijatelj bio u žurbi, samo je ubacio kofer u kola i otišao. Kada je

uveče došao kući, otvorio ga je ne bi li ustanovio identitet vlasnika. U koferu se

nalazilo pola miliona funti u kešu i ništa više.

Kada sam odlučio da ću primiti sav novac koji mi Univerzalni zakon ponudi,

doživeo sam dramatičnu promenu svesti. Pre svega, morao sam se saglasiti s tim da

sam dovoljno vredan da prihvatim slobodan novac. Zatim, morao sam spoznati da

je u redu dobiti novac bez ikakvog ulaganja napora. Tada sam već prevazišao ideju

da novac dolazi samo kao rezultat napornog rada. Pored toga, otvorio sam se za

primanje novca tako što sam neprestano skupljao sav novac koji sam nalazio na

ulici.

Tokom prvih meseci od zauzimanja ovakvog stava, pronašao sam šest izgubljenih

tašni. Jednom sam stajao na uglu dveju londonskih ulica. Iza krivine je naišao taksi

i kroz prozor je izletela jedna ženska tašna. Vikao sam za njima, ali me nisu čuli.

Na tome nisam previše zaradio, jer ukoliko je u tašni bila lična karta, uvek sam je

vraćao vlasnici. Međutim, zaradio sam izlaske s nekim zanimljivim damama koje

su mi bile veoma naklonjene, smatrajući me galantnim kavaljerom... he, he.

Ove situacije s izgubljenim tašnama pomogle su mi da uvežbam um da bude uvek

spreman za prihvatanje novca. Oko godinu dana kasnije, palo mi je s neba oko

10.000 dolara. Taj novac nisam našao na ulici, ali mi je došao zahvaljujući sličnoj

suludoj slučajnosti. U Los Anđelesu sam kupio od jednog trgovca tkaninama

određenu količinu teksas platna i ispisao mu ček. Džins je isporučen u London i ja

sam ga prodao po nešto većoj ceni i tako na njemu zaradio.

Tri meseca kasnije, primetio sam da ček na 10.000 dolara, ispostavljen trgovcu u

Americi, još nije prošao mojom bankom. Želeo sam da ustanovim da li je unovčen.

Trgovčev računovođa mi je odogovorio potvrdno, pokazujući izvod iz banke. Ovaj

iznos je legao na njegov račun, ali nije skinut s moga. E, sad, ako imalo poznajete

bankarstvo, sigurno znate da je tako nešto nemoguće, ali upravo to se desilo. Može

biti da moj ček nije izgubljen u banci toga trgovca, već u nekoj drugoj banci,

posredničkoj, ali krajnji rezultat je 10.000 dolara na mome računu. Bingo!

»Univerzalni zakon isporučuje 10.000 dolara onome kome su potrebni, od banke

koja ima toliko novca da joj tričavih 10.000 dolara ne znači ništa.« Sjajno! Uzgred,

ovo je samo prvi od mnogih sličnih finansijskih »darova s neba« koje sam primio

tokom poslednjih deset godina. Kada se budete uskladili s ispravnim tokom i vi

možete postići isto, čak i više.

Slobodan novac će, uglavnom, činiti samo mali postotak od ukupnog novca i

bogatstva koje ćete primiti. Obično će dotok novca predstavljati rezultat vašeg rada

i zarađivanja. Ni rad ni zarađivanje ne podrazumevaju napor, niti moraju

podrazumevati tešku borbu. Trik je u tome da svoj život sagledate kroz termin

energije. Tako i novac koji dobijate kao nagradu za rad predstavlja energiju. Kada

10

bogatstvo posmatrate kao energiju, a ne kao određenu dolarsku vrednost, otvarate

se za prijem neizmernih novčanih iznosa, jer je energiju nemoguće ograničiti. A

pošto je za um energija apstraktan pojam, on je lako prihvata, ali teže mu pada

prihvatanje kao realne mogućnosti, koncepta o neograničenim sumama novca.

Budete li sledili pravila izneta u ovoj knjizi, stvorićete metafiziku novca u vašoj

sveukupnoj energiji - u umu, u telu i u duhu. A onda ćete lako razvijati ESP u vezi

s novcem, jer će svaki delić vas biti usklađen s tom idejom. Da biste došli do

konačnog ishoda, biće potrebno samo da tu energiju pretvorite u gotovinu. Tako

ćete moći da osmislite plan svoje životne bitke, sa svim prijatnostima koje donosi

postizanje krajnjeg cilja u ne tako dalekoj budućnosti, pre nego što toliko ostarite

da u tome ne možete uživati.

11

2

Tak – tak:

sudbina masa

U običnom svetu mehaničkog čoveka (taj svet, u kome se sve jednolično ponavlja

iz dana u dan, kao otkucaji časovnika, nazivam tik-takom), novac je ključni simbol

opstanka. Ukoliko ne pribavim novac, neću jesti; ukoliko ne jedem, umreću. On je

i ključni simbol ega, jer mnogi svoju vrednost procenjuju na osnovu onoga što

poseduju ili standarda života koji vode. Oni kupuju stvari koje će pokazati

drugima, u nadi da će ih ti drugi smatrati važnima ili boljima zato što imaju ono što

je te nedelje moderno.

Pošto je najjača uloga ega borba za opstanak i pošto novac predstavlja jednu od

garancija tog opstanka, prirodno je da je ego ili ličnost emocijalno opsednut

finansijama i bogatstvo. Ipak, postoje određena osećanja prema novcu koja nas

sprečavaju da lako dođemo do svega onoga što nam je potrebno. Ona su naš

zatvor.

Naš svet je bogat. Postoji višak hrane, novca i svega ostalog. U suštini, kada bi se

ukupno bogatstvo sveta jednako podelilo na sve stanovnike planete, svi muškarci,

žene i deca bili bi milioneri. Ipak, doživljavamo oskudicu. Zašto? Zato što je

veoma mali procenat ljudi oslobođen negativnih emocija vezanih za novac, a još je

manji broj njih u potpunosti ubeđen u sledeće: »Uvek sam na pravom mestu u

pravo vreme, bogatstvo za mene predstavlja nešto jednostavno i prirodno i sve

moje potrebe uvek su zadovoljene.«

Ukoliko biste intervjuisali ljude na ulici, procentualno bi vam manje od jednog

među stotinom njih rekao da uživa u obilju, da ima više nego što mu je potrebno.

Uglavnom bi vam opisivali finansijska ograničenja i svoje nesigurnosti, pričajući o

bedi ili ističući nemaštinu drugih. Čuli biste priče o Etiopljanima, socijalnim

slučajevima, nezaposlenima. Bili biste primorani da slušate priče o poskupljenjima

i nestabilnosti tržišta. Čuli biste kako ego ili ličnost pojedinca plaču zbog

nedostatka izvesnosti, odsustva bezbednosti, krhkosti ljudskog života. Tada biste

shvatili zašto u svetu postoje novčani problemi i zašto većina nikada ne dostigne

onaj stepen finansijskc sigurnosti koji bi ga zadovoljio.

Bogatstvo nikada neće biti odraz količine novca koji posedujete. Bogatstvo je

odraz toga kako se osećate u vezi sa novcem koji imate. A pošto je ego

mehaničkog čoveka osuđen na večitu nesigurnost, neizbežno je da vlasnik takve

ličnosti nikada ne pređe prag neizvesnosti i ne otisne se u miran život. Kao da ego,

usled očajanja zbog neizvesnosti, nestalnog dotoka novca i ograničenih sredstava,

12

preuzima kontrolu nad osobom, neprestano je podsećajući na potencijalne

opasnosti koje bi je mogle sačekati iza prvog ćoška.

A posedovanje novca ne znači obavezno i ukidanje tog zatvora, niti oslobađanje

čoveka. Zato ćemo, pre nego što sagledamo načine na koje možete steći velike

sume novca, prvo proučiti vaš stav prema slobodi, kao i par uobičajenih zamki

bogatstva. Mnoge bogate i slavne osobe užasno su nesrećne i novac im nije

obezbedio ni radost ni slobodu. Pored toga, kada je bogatstvo u pitanju, njihov ego

ih izopačuje i teret tog njihovog bogatstva, uz opsesivne strahove da će ga izgubiti,

uništavaju radost koja bi trebalo da postoji u njihovom životu.

Naravno, bolje je biti bogat i nesrećan nego siromašan i nesrećan, ali ni jedno od

toga dvoga nije zadovoljavajuće i oba hrane ego - čak i siromaštvo, koje često

samo po sebi predstavlja veliku obmanu ega. Naravno, ljudi koji su siromašni i

veruju u takav način života reći će vam da siromašni nisu krivi što nemaju novca.

Krivac se uvek pronalazi u nekoj spoljašnjoj sili koja bi trebalo da je uzrok

oskudice. Oni će pokušati da vas ubede da siromaštvo predstavlja zaraznu bolest,

poput tripera, kao i da siromašni predstavljaju bespomoćne žrtve ekonomske

krckalice koja ih uništava.

Ponekad je to i tačno, ali u većini slučajeva siromašni su žrtve sopstvene pasivnosti

i apatije. Ne prihvatam izgovor »nepovoljnog položaja«. jer sam lično upoznao

veoma mnogo onih koji su se iščupali iz različitih - teških situacija i okolnosti.

Ukoliko nemate ništa, nikakvih sredstava niti ličnih veza, bar niste preopterećeni

prevelikom odgovornošću i možete zauzeti stav da je bolje sve drugo do ovo

stanje.

Često ćete naići na nekoga ko smatra da je iznad novca i ko se oseća tako božanski

ili intelektualno superiornim da ne želi prljati ruke svakodnevnom realnošću.

Ovakve osobe obično očekuju da ih drugi izdržavaju i često su ljute kada sistem ne

prepozna njihovu osobenost.

Ovo nije knjiga političke rasprave, ali čini mi se da socijalistička društva kod ljudi

hrane neprestanu bespomoćnost, budući da im država garantuje socijalnu pomoć.

Time se gubi kreativnost, jer ona prestaje da bude osobina neophodna za opstanak.

Stoga sistem stvara klasu ljudi čija kreativnost biva usmerena samo na

pronalaženje načina da se izigra taj isti sistem u vlastitu korist. Zauzvrat, nastali

manjak u sistemu plaćaju ljudi koji ponosno i revnosno zaista rade.

Imam utisak da, oslanjajući se na druge koji će vas izdržavati, automatski svoju

dušu prodajete u roblje. Izuzetak bi možda bila udata žena i majka koja,

posvećujući se porodici, prihvata gubitak određene finansijske nezavisnosti. Ako

nemate prihoda ne možete biti ni slobodni i, mada vam izvesno vreme može prijati

da drugi vode računa o vama, u jednom ćete se trenutku morati suočiti sa svojom

pasivnošću i podređenošću, te ćete biti prinuđeni da sebi kažete gomilu laži ne

biste li održali osećanje sopstvene vrednosti. A vremenom će nedostatak osećanja

13

sopstvene vrednosti ili sposobnosti samoodržanja izbiti na površinu u obliku raznih

neprijatnih sitnih događaja koji će samo poslužiti kao potvrda da vam život, takav

kakav jeste, nije prijatan.

Ako biste one navodno bespomoćne ljude onemogućili da i nadalje budu na

državnim jaslama, zapanjili biste se otkrićem da bi svi do jednog već sledećeg dana

krenuli u potragu za poslom. Jer, iako su zainteresovani da održe predstavu o

bezizlaznosti situacije u kojoj se nalaze, nisu spremni da zbog toga i gladuju.

Problem je u tome što su sistemi razvijeni u Evropi i Sjedinjenim Državama

povezani s nečim drugim: ljudi koji dobijaju novčanu pomoć (a u Sjedinjenim

Državama ih ima oko trideset osam miliona), ujedno su i glasači. Nijedan političar

ne može da se pojavi na bini i kaže pravu istinu. Osim toga, za političare je

prirodno da, hteli ne hteli, dele novac. Kao prvo, time osvajaju glasove, a kao

drugo, to i nije njihov novac.

Ali na kraju će se ta socijalistička društva raspasti, jer ogroman teret ovog stalno

rastućeg dobročinstva potkopava svetsku ekonomiju. Zanimljivo je, pak, da do

sloma neće dovesti ova smešna ekonomija, već će na promenu sistema uticati

metafizika i psihologija socijalizma.

Svaka izdržavana osoba duboko u sebi je svesna da time prihvata metafizičku

slabost koja se u njenom načinu razmišljanja izrodila iz psihologije bespomoćnosti.

Tako se vremenom stvara društvo u kome ljudi osećaju da je sve beznadežno i da

život nema smisla. Kad ova dosadna i jalova emocija izbije na površinu, ona

počinje da menja spoljašnje okolnosti u životu ljudi. Oni upadaju u sve dublju

otupljujuću malodušnost, tragajući za bilo kakvim predahom. I tako droge, nasilje,

alkohol i seks postaju jedini izlaz. S promenom morala naša društva trule i doći će

trenutak kada se neće moći ublažiti nezadovoljstvo. Ono može samo rasti, jer je

ljudima onemogućeno da osete uzbuđenje i harizmu koji bi im omogućili da se

osećaju delom društva, da su vredni, da mogu doprineti stvaranju boljeg sveta.

Vremenom se u njima javlja bes. A kad on naraste, društvo počinje da za to stanje

traži krivca izvan sebe. I tako dolazi do toga da je jedini način ublažavanja besa i

nezadovoljstva ulazak u rat. Pogledajte istoriju Nemačke dvadesetih i tridesetih

godina. Narod i država doživeli su užasan ekonomski slom. Lako je shvatiti zašto

je Hitler postao tako popularan. Ili, pogledajte Iran u savremenom svetu. Kada

ajatolah Homeini nije uspeo da ljudima na energetskom nivou obezbedi obećani

islamski raj, jedino preostalo rešenje za oslobađanje frustracije bilo je stupanje u

rat sa susednim Irakom. Rat služi u mnoge svrhe. Pre svega, služi kao ventil za

oslobađanje nelagodnosti i besa koji ljudi osećaju. Drugo, odvraća pažnju naroda

od nesposobnosti njihovih vođa. Treće, aktivira sve pojedince i, konačno, život

dobija novo značenje jer ljudi otkrivaju svoju vrednost kroz herojska dela u

vremenima nesreća. Pored toga, društvo i ekonomija se potpuno uništavaju, a to je

sjajan izgovor za vladu. Sada se može početi od nule, iznova i sa svežom snagom.

14

Možda smatrate da je nemoguće da se sve ovo desi, ali činjenica je da se to već

dešava, a konačan ishod je od nas udaljen samo nekoliko godina. Jer, kada

podmitite ljude viskijem socijalizma, ekonomija trpi tako velik pritisak da na kraju

sistem uništava sam sebe.

Stoga je najbolje da odlučite da postanete nezavisni i izdržavate sami sebe, jer to

ne samo da je metafizički ispravno, već u tome leži i tajna istinske slobode.

Kreativni poduhvati koje morate preduzeti da biste to stanje dostigli, stvoriće oko

vas energiju koja će čuvati vaš život i omogućiti vam predah, izdvajajući vas iz

sudbine mase.

Ali, mogli biste reći, ako svet već propada, i ako će sve otići dođavola za samo

nekoliko godina, u čemu je onda svrha zarađivanja novca ili razvoja bilo čega? Pre

svega, tako nešto se ne mora dogoditi ukoliko dovoljan broj ljudi promeni način

svog razmišljanja. Drugo, odgovor leži upravo u samom činu. Da li narcis donosi

odluku da se neće boriti da probije zemljinu koru i pojavi se na površini pošto bi se

mogao smrznuti, a uz to, u oktobru će svakako uvenuti? Osim toga, kada se sve

raspadne, bolje je biti bogat nego siromašan. U lošim vremenima bogati obično

postaju još bogatiji.

Kada se obavežete da ćete biti slobodni, nivo nelagodnosti opada i malo-pomalo

otkrivate u sebi novu ličnost koja nema potrebu da svoje nezadovoljstvo umanjuje

istresanjem na druge.

Nasuprot popularnom mitu, rat uvek preživi većina. Samo mali procenat

stanovništva biva zbrisan s lica zemlje. Najveći broj Nemaca preživeo je Drugi

svetski rat, kao i najveći broj Britanaca, Francuza, Amerikanaca, Australijanaca i

drugih naroda. Oni što su preminuli predstavljaju duše koje su metafizički završile

trenutnu evoluciju na zemlji. Poginuli su oni što nisu bili izrazito jaki ili nisu dobro

procenili određene situacije, što su dopustili da budu uvučeni u nacionalnu karmu i

preplavljeni događajima. Uviđate li sada koliko je važno da postanete nezavisni i

jaki?

Ideja da se stvari dešavaju nasumice i da ljudi samo predstavljaju učesnike u lutriji

sudbine, jednostavno nije metafizički ispravna. Svaka osoba upravlja svojom

sudbinom u skladu sa svojom energijom i vrstom osećanja. Ako kažemo da su

žrtve poslednjega rata nevino stradale, to je na spoljašnjem nivou tačno, jer su

mnogi bili uvučeni u rat protiv svoje volje. Međutim, svi su oni imali svoj

unutrašnji svet o kome mi ništa ne znamo.

Ukoliko prihvatite činjenicu da sami upravljate svojim životom i da su vaše

životne okolnosti posledica energije koju emitujete, taj koncept biste morali

primeniti i na one koji su živeli tokom četrdesetih godina. Kakve su ih to

metafizičke sile uvukle u događaje koji su prouzrokovali njihov fizički nestanak, a

koji su to aspekti te iste sile ulili drugima snagu da sve to prežive, nikada nećemo

saznati.

15

Kako se tokom narednih nekoliko godina svet bude menjao, a svetska ekonomska

situacija odmotavala, budite sigurni da će ljudi izmisliti razne zanimljive oblike

hara-kirija. Međutim, u istim tim okolnostima biće i onih (a činiće većinu) koji će

preživeti, napredovati i kojima će biti izuzetno dobro. Razdoblja velikih svetskih

nemira predstavljaju seminare preobražaja koje su mnogi izuzetno nesvesni ljudi

primorani da pohađaju, jer će tek pod pritiskom sagledati svoj život.

Ako se sami ne budete menjali, stvarnost će vam na kraju tu promenu nametnuti.

Međutim, ego mrzi promene. Ukoliko je slanik jednog jutra pomeren sa

uobičajenog mesta na stolu, ego reaguje: »Bože! Šta se desilo?« Um voli

postojanost i istovetnost. Međutim, koristite li aktivno svoje sposobnosti, znaćete

da se veći novac zarađuje kada postoji pritisak nego kada je stanje stabilno. U

neizmenljivim okolnostima svi osećaju sigurnost i cene ostaju iste. Međutim, kada

na berzi nafte dođe do pada od 500 bodova u jednom danu, više niko nije baš tako

spokojan i to je trenutak u kome vi možete iskoračiti i, kupovinom deonica po

nižoj ceni, izmeniti stvarnost za sve.

Međutim, ukoliko ste radili na sebi i razvili duhovnu ravnotežu i intuiciju, ne

postoji nijedan razlog zbog kojeg biste morali pristati na bilo kakvu grozotu. Na

unutrašnjem nivou znate da vaša sudbina u sebi nosi ogroman uspeh i

prosvetljenje, da ne postoje granice onoga što možete postići, niti ograničenja u

stepenu slobode koji možete dostići.

I to me vraća na prethodnu temu, morate preispitati sebe šta zaista smatrate

slobodom. Za mene, suština slobode je osećanje, a ne okolnost. Ako se oslanjate na

okolnosti kao na nešto što će vam obezbediti slobodu, verovatno je nikada nećete

dostići. Jer okolnosti se neprestano menjaju, a sama priroda traganja za slobodom u

stvarima izvan vas, onemogućava vas da je stvorite u svome srcu.

Ono što sloboda znači vama može se donekle razlikovati od toga šta znači nekome

drugom, ali nešto je zajedničko za sve. Da biste bili slobodni, život vam mora biti

neometan. U njemu mora biti što manje prepreka, a one postojeće morate s radošću

prihvatiti.

Morate imati novca. Koliko, zavisi od toga šta nameravate da učinite sa svojim

životom, kao i od različitih aspekata vaše ličnosti. Ali, u osnovi, potrebno vam je

onoliko novca koliko je neophodno da vam život ne bude težak. Na kom ćete

finansijskom nivou preći tu granicu, zavisi od vas. Nekima je ta granica hiljadu

dolara nedeljno. Za druge, sve što je manje od deset hiljada mesečno, nedovoljno

je. Treći smatraju da je milion dolara godišnje tek minimum. Potrebno je da svoj

život do te mere pojednostavite da u njemu bude što manje teškoća, te će tako vaša

osećanja vezana za novac biti samo prijatna i uravnotežena.

Kada do toga dođete, promeniće se i vaša osećanja vezana za bogatstvo i finansije.

Budući da ste se oslobodili borbe oko novca i da više niste duboko zaglibljeni u

tik-tak model ponašanja koji podrazumeva borbu za opstanak, vaše unutrašnje sile

16

koje su se neprestano trudile da od vas odgurnu novac, sada uzimaju odmor. U

vašem umu novac prestaje da bude simbol opstanka i postaje simbol slobode.

Iznenada, javljaju se nove mogućnosti, novac vam pritiče bez napora, a ostali,

primećujući vašu smirenost, počinju da se pitaju kako ste je postigli. A kada vam

postave to pitanje, naplatite im odgovor!

Suština je u tome da vam nijedna suma novca na svetu ne može priuštiti udobnost

ukoliko se vi ne osećate ugodno u svojoj koži. A ako u svom životu imate bilo čega

previše, bilo da su to stavovi, obaveze ili neki predmeti, nema šanse da ćete ikada

uspeti da slobodno prodišete.

Ukoliko niste u stanju da prosto ustanete i napustite tačku u kojoj se danas nalazite,

to znači da niste stvarno slobodni. Ukoliko su vaše obaveze tolike da predstavijaju

veliki deo vaše emocionalne aktivnosti, vi niste slobodni. Ukoliko vam je teško da

održite određeni životni stil ili položaj, vi ste sebe zarobili. Bolje je da živite i u

garsonjeri s krovom koji prokišnjava, nego u velikoj kući za koju otplaćujete toliku

hipoteku da vašem debelom crevu malo nedostaje da zapati rak. Ako ste zarobljeni

u tik-taku, izloženi ste sudbini masa. Teško mi je što to moram da vam kažem, ali

znajte da kada dođe vreme za promene - a doći će - ne budete li tada slobodni,

sistem će vas pojesti za doručak!

Upravo je zato trik za dostizanje bogatstva u posedovanju novca. Jer, određen

gotovinski iznos može vam omogućiti da se oslobodite mogućih negativnih

emocija koje on u vama izaziva. A pri tome znate da novac koji imate predstavlja

potvrdu da ste ga stvorili u prošlosti i da to možete ponovo učiniti i u budućnosti.

Bogati postaju bogatiji. Ne samo zato što imaju višak novca za ulaganje, već i zbog

ogromne emotivne slobode koju su osvojili stekavši bogatstvo. Čak i ako nemate

mnogo novca, možete u svome umu stvoriti iluziju da ono što posedujete

predstavlja ogromno bogatstvo. Um je prilično glup i često ne ume da razlikuje

iluziju od stvarnosti. To možete i proveriti. Zatvorite oči i zamislite da jedete

veoma kiseo limun. Počećete da lučite pljuvačku uprkos činjenici da vam limun

nije stvarno u ustima.

Na sličan način možete navesti svoj um da bogatstvo prihvati kao nešto prirodno,

da poveruje da ćete uvek imati dovoljno svega što vam je potrebno, jer upravo ono

što trenutno imate jeste dovoljno. Kada sebe ubedite u tu ideju, sve ostalo je prosto

ko pasulj.

Unutrašnja energija sveta je beskrajna, baš kao i vaš unutrašnji um. Na

unutrašniem nivou vi postojite u večnom obliku. Stoga, ukoliko ono što oko sebe

vidite »nije u redu«, svojim osećanjima stvarate ideju da vi večno »niste u redu«. I

potom se sve upinje da to i potvrdi. Ako svet smatrate užasnim, preuzimate na sebe

deo tog beskrajnog užasa. Isto tako, ako svoj život smatrate dobrim i bogatim, čak i

ako to nije, i ako svet sagledavate kao srećno i divno mesto, on i postaje takav.

17

Tada se oslobađate jačih oblika napetosti oko preživljavanja koje stvara um.

Iznenada, ulazite u lični raj u kome je sve lepo i sjajno.

Međutim, u početku ćete morati zavaravati um da je stvarno tako. Ali vremenom, u

skladu sa sopstvnim ritmom, on će od svih mogućih životnih okolnosti odabirati

upravo one usklađene s tom energijom ili osećanjem koje naglašava radostan,

oslobađajući deo života i odvojiti vas od ružnoće i oskudice.

Živimo u vremenima ispunjenim izuzetnim herojstvom. Kada se u budućnosti

budemo na njih osvrnuli, shvatićemo da su to najmoćniji, najzanimljiviji,

najduhovnijih dani u istoriji čovečanstva. Danas postoji više kreativnosti i

umetnosti, više mogućnosti, kapitala i finansija, više aktivnosti nego ikada pre.

Nikada nije bilo više stanovnika na planeti, a mnogi od njih su veoma bolesni. Njih

nikada nije bilo toliko, pa ako ste iscelitelj, verovatno ste njima i okruženi. Ukoliko

se bavite finansijama, svesni ste da novac teče svuda oko vas, na milijarde u

minuti. Ukoliko se bavite muzikom, svesni ste da je sve više orkestara, muzičkih

kompanija i studija. Šta god da je vaše interesovanje, pravo je vreme da mu se

prepustite. Potpuno sam zbunjen činjenicom da ljudi u društvu vide oskudicu, a u

njemu je toliko svega. To me podseća na priču o čoveku koji je ostao zaključan u

pekari i umro od gladi. To, prosto, nema smisla.

Sve je razrađeno do neverovatnih pojedinosti. Na primer, u neko prošlo doba,

ukoliko ste želeli da prodate neke akcije, vaš broker je morao da trči do određenog

stola, nađe veletrgovca i vaš zahtev fizički preda u obliku nekih papirića. Danas je

na Njujorškoj berzi, zahvaljujući kompjuterizovanoj trgovini, moguće za tri

sekunde obaviti transakciju za 550.000 trgovina - ne akcija, već trgovina. Tržište je

toliko složeno da je otvoreno svih dvadeset i četiri časa dnevno, svuda u svetu.

Moguće je da bogatstvo zaradite dok dremate uz voljeno biće. U svako doba dana

ili noći možete jednostavno ustati i viknuti: »Prodaj cink!« I neko će ga negde

prodati u vaše ime. Možda će se prodaja morati obaviti u Kuala Lumpuru jer je kod

vas duboka noć, ali možete se cinka oslobodite u svakom trenutku, za samo deset

sekundi.

U svesti masa, prisutne kod većine, novac predstavlja oblik božanske sile, osećanje

jače od bilo koje religiozne ili duhovne ideje, a često jače i od ljubavnih ili

porodičnih veza. Emocije vezane za novac gospodare ljudima. Zato svi ko bez

glave trče uokolo pokušavajući da »dođu do novca«. Obično novac nije taj koji u

ljudima pokreće tik-tak; u pitanju je zavisnička potreba da se zadovolje Bogovi

Preživljavanja.

Potvrdu toga naći ćete i u vlastitoj prošlosti. Emotivno ste pristupili ugovaranju

nekog posla ili ste napeto iščekivali uručenje nekog čeka, i zato ste emocionalno

sagoreli. Kada je ugovor konačno napravljen ili ček dobijen, u tome niste mnogo

uživali. I onda ste emocije uložili u ugovaranje nekog novog posla ili iščekivanje

nekog novog čeka.

18

Tik-tak se bavi samo površinskim, fizičkim nivoom, i baš zato je teško živeti samo

u njemu. Jer, iako se na površini može naći mnogo dobrih ideja i metoda, oni nisu

potpuni ako se u to ne uključi i metafizički pristup. Razmislite o sledećem: ukoliko

ste bili dosta uspešni u uobičajenim stvarima, dodavanje dve do tri metafizičke

ideje može biti sasvim dovoljno da vas izbaci na vrh.

Veoma mi je zanimljiv način na koji su se neki tradicionalni običaji izmenili kako

bi obuhvatili i misticizam i šire poglede na stvari. To je naročito vidljivo u velikim

korporacijama koje troše milione dolara na seminare o motivaciji, uvećanju svesti i

liderskih veština. Ljudi su to prihvatili. Logika i tehnički pristupi su u redu, ali oni

su dostupni svima koji su u stanju da kupe softver. Nešto malo metafizike daje vam

prednost u odnosu na ostale, a pojednostavljuje život.

Ljudi u tik-taku veruju da je ono što vide zaista stvarnost. To je smešno - strašno

smešno. Misle da je život ozbiljan, i na sve te papiriće zelene boje (ili već one koju

vlada odluči da koristi ove godine ne bi li ulepšala papir i stvorila utisak da nešto

vredi) oni gledaju kao na nešto zbog čega su spremni i da umru od raka, samo ako

će im to omogućiti da ga imaju u izobilju.

Ukoliko znate na koji način tik-tak izlazi na kraj s osećanjima prema novcu, treba

da budete samo malo lukavi i da iz njega iskoračite, pa da vidite kako ljudi u njemu

trče u krug poput ludaka. Trik je u tome da se oslobodite što više emocija, da

vibrirate jakom, stabilnom energijom i dozvolite prirodnim silama života da vam

isporuče sve što želite.

Jedan stari bik i jedan mladi bik stajali su na brdu iznad doline prepune veoma

zgodnih krava. Mladi bik je rekao starome: »Hajde da se sjurimo niz brdo,

ugrabimo par onih krava i vodimo ljubav s njima.« A stari bik, okrenuvši se ka

mladome i osmehnuvši se, reče: »Ne. Hajde da se odšetamo niz brdo i vodimo

ljubav sa svima njima.«

Napredujte lagano, ali postojanim ritmom, nemojte ni za šta previše mariti, motrite

na put pred sobom, predstavite jedan deo svoje budućnosti i iznenada ćete početi

da živite. Ne treba vam milion dolara niti gomila švajcarskih franaka u madracu da

biste se dobro osećali. To vam može pomoći, ali nije od bitne važnosti. Sve što

vam je trenutno potrebno jeste ono što će vam omogućiti da preživite u naredna

sedamdeset i dva sata. Ne pitajte: »A kako ću prcživeti kada dođe devedeset i

deveti sat?« Univerzalan zakon obilja će vam odgovoriti: »Lupaš gluposti. Tek si u

osamnaestom satu; zašto brineš?«

DRUGI KORAK DOLARSKOG PLESA

Čak i ako nemate dovoljno novca, u svome umu možete stvoriti iluziju

da ono što imate predstavlja ogromno bogatstvo.

19

Ako ste stigli dovde, zašto ne biste išli i dalje? Sigumo postajete svesniji, lukaviji i

razvijate sve jači osećaj vlastitog identiteta. Ukoliko održite ravnotežu i razvijete

smirenost kada su u pitanju finansije, suđeno vam je da imate sav novac koji bi

vam ikad mogao zatrebati. Sigurno će postojati vremena žetve i vremena setve, a

ponekad će i usevi biti slabi, ali to je prirodno. Već sada možete odlučiti da više

nikada nećete morati da brinete o novcu. Jer, on nije stvaran, on nije deficitaran, on

nije negativan. To je samo parče obojenog papira - potpuna glupost, ali tik-tak u

njega veruje. U stvarnom svetu, ne postoji ograničenje koliko tog papira možete

imati; potrebno je samo da se uključite u tok i na nivou unutrašnjeg sopstva

odlučite da se slažete s tom idejom.

20

3

Kako da prihvatanjem privučete ljude

Ego traga za odobravanjem. Ljudi tragaju za odobravanjem. Svi smo prošli obuku

koja decu uči da, pošto učine nešto što smo od njih tražili, dobiju odobravanje i

čokoladu. »Da li sam ovo dobro uradio, mama?« »Svakako.«

Upravo u porodici ego uči da traga za odobravanjem i kada dete postane odrasli,

otiskuje se u svet u potrazi za odobravanjem svih ostalih. Ego je pod uticajem

svega onoga što svi drugi žele. Zašto? Zato što je to glupo. Zašto bi pao na takvu

jednu glupost? Ali, on to neprestano čini.

»Želimo da uradiš to i to, u suprotnom nećemo te voleti. Želimo da opereš

sudove.«

»Misliš, moram?«

»Da. Želimo da opereš ove sudove.«

»Šta, danas?«

»Ne. Svaki dan.«

»Šta, samo jedan tanjir?«

»Ne. Dvesta devedeset i jedan tanjir, i to svakodnevno.«

»Šta, tokom nedelju dana?«

»Ne. Do kraja života!«

»I to moram da učinim da biste me voleli?«

»Da. Kada nam dokažeš da si toliko glupa, pristaćemo da te volimo.«

Muška verzija glasi ovako: »Želimo da izlaziš iz kuće deset minuta pre svitanja,

sedaš u kola i odlaziš na posao, da po devetnaest sati dnevno sebe opterećuješ

kojekakvim glupim shvatanjima o napornom radu i da kući donosiš dovoljno

bizona, ili novca, kako bismo se osećali bezbedno. A tada, ako se budemo osećali

sigurno i spokojno zbog svih bizona koje doneseš kući, tada ćemo te voleti.«

Muški ego pristaje: »Pa, u redu.« Kreće u naporan poduhvat i umire! A oni

objavljuju: »Hari je umro u četrdeset drugoj godini vozeći kola autoputem, sa tri

bizona na zadnjem sedištu.«

Suština je u tome da neprestano pokušavamo da od ljudi dobijemo odobravanje, jer

nismo naučili da ga sami sebi pružimo. I dok pokušavamo da to uradimo, obično

trošimo ogromne sume fanatično kupujući poklone i dajući novac drugima, u nadi

da ćemo time zaraditi odobravanje. Primetio sam da je prosečan muškarac u

Australiji opsednut idejom da ga drugi smatraju »dobrim momkom«. Pokušavajući

da osvoji odobravanje drugih, on se odriče dela svoje moći i postaje veoma

podložan manipulacijama.

21

Ljudi vas ili prihvataju ili ne. Niste ovde da bi se vama manipulisalo samo da biste

druge usrećili. Vi ste ono što jeste. Možete se i promeniti. Međutim, prvo morate

sebe prihvatiti takvi kakvi jeste. A da biste to učinili ne treba da dozvolite da vas

ego obmanjuje, već da dođete do tačke u kojoj ćete biti zadovoljni onim što jeste.

Niko od nas nije savršen; u suprotnom, ne bismo ni bili ovde. Osnovna privlačnost

traganja leži u onome što se nalazi ispred nas. Ali, dok god napredujete, možete

prihvatati činjenicu da niste savršeni. Možete biti srećni i ako ponekad zakasnite na

sastanak, ili povremeno izneverite ljude, ili odete u minus na tekućem računu, ili

bilo šta drugo.

Ipak, dozvoljavamo sebi da podlegnemo tuđim mišljenjima i poverujemo im kada

nam pričaju kakvi treba da budemo. Stoga, kada se sledeći put desi da zakasnite s

plaćanjem stanarine, umesto da se osećate grozno dok slušate kako vam

stanodavac drži lekciju o neodgovornosti, prosto se nasmešite, slegnite ramenima i

recite nešto duhovito. Vi ste večni, besmrtni i beskrajni. To što ste zaboravni

predstavlja samo zanemarljivu manu.

Kada budete sebe prihvatili i osećali se dobro u vezi sa sobom, tada će vas i svet

prihvatiti. I tada će vas, kada zakasnite s plaćanjem stanarine, stanodavac sam

pravdati, naglašavajući da se verovatno ne radi o vašoj grešci. Drugi vas neće

voleti ako se sami budete osećali nesigurno. Da li ste se ikada upitali zašto? Zato

što su ljudi koji sebe ne prihvataju u suštini veoma nesigurni. Ta nesigurnost izbija

na površinu i na nju ostali negativno reaguju. Ona ih podseća na vlastitu ranjivost.

To se jasno može videti kod ljudi koji igraju ulogu »žrtve«. Oni neprestano zrače

energijom »jadan ja«, nadajući se da će osvojiti naklonost drugih tako što će ih

dirnuti. Međutim, uloga žrtve nije baš najuspešnija, jer kada se desi da vam neko

prepričava horor doživljaje, često otkrivate kako u vama raste bes. Dobijate želju

da ga lupite po ustima i kažete: »Evo, dozvoli da ti pomognem. Dozvoli da ti se

popnem na glavu, da te izudaram - kako se sada osećaš? Srećan si, zar ne? Tek je

devet sati i petnaest minuta. Oko ručka bih verovatno mogao da uklopim još jedan

napad; da li ti to odgovara?«

Da biste se mogli obogatiti, morate postati veoma vešti u prihvatanju stvari -

veoma vešti. Ako prihvatite sebe, to postaje lakše. Naravno, postoje gomile veoma

bogatih ljudi koji sebe ne prihvataju ni na tren, ali zar je stvar u tome da se

poseduje novac i vodi nesređen život? Nikada mi nije bilo jasno iz kojih razloga

ljude muče razna osećanja krivice i neprikladnosti. Jasno mi je kako ih

proživljavaju i kako je do njih došlo, ali verujem da bi trebalo da sebi pruže šansu.

Nije baš tako teško osloboditi ih se.

Prihvatite li za istinu sve ono što drugi govore da bi trebalo da radite, gubite svoju

moć. I to vas stalno podseća da ne upravljate vlastitim životom. Stoga je bolje da

se otisnete u svet, živite podalje od društvenog pritiska i napravite gomilu glupih

22

grešaka, nego da živite u bliskoj zajednici u kojoj sebi dopuštate da upadnete u

zamku stavova ljudi kojima ste okruženi.

Može se desiti da je savet koji dobijete dobar, ali važno je da taj savet učinite

svojim. To mora biti ono što vi želite i mora se zasnivati na vašim idejama i

životnom stilu, a ne na pobudama drugih. Kada dostignete ravnotežu i otkrijete ko

ste, i osetite sreću zbog toga, počećete da se odvajate od opšte sudbine sveta.

Postajete istinski pojedinac i, da tako kažemo, počinjete da vozite sopstveni

metafizički autobus. To je od suštinske važnosti, jer svet tik-taka hrli ka propasti i,

ukoliko budete sledili masu poput morona, bićete deo kolektivne, a ne vlastite,

svežije i slobodnije sudbine. Ona vam omogućava da u svoj život unesete promene

bez uplitanja drugih. Vi ste ti koji ćete sebe za te promene osloboditi.

Ego se obično opire promeni. Zato nema dovoljno emocionalne čvrstine kada do te

promene ipak dođe. Često će ego biti toliko emotivno zainteresovan da održi status

quo da će početi da oseća kako on i jeste status quo. I tada, ukoliko dođe do

promene ili sloma stvarnosti, i njegov život doživljava slom. I tako se dešava da

posle propasti tržišta vidite trgovce akcijama u lastavičjem letu sa solitera.

U životnom dolarskom plesu, za najveći broj ljudi ključni problem predstavlja

prihvatanje. To je prepreka koja mnoge onemogućava da napreduju. Usporavaju do

puzanja. Kada budete mogli prihvatiti sebe, moći ćete sagledati do kog stepena

prihvatate druge. Važno je pri tome ne zauzimati negativan stav prema postupcima

drugih, čak i kada se s njima ne slažete. Naime, ispoljavanje agresije ometa

prirodan tok vašeg života. Nemoguće je da dvadeset minuta provedete psujući

svoga komšiju a da taj kriticizam ne postane deo vaše sopstvene stvarnosti. Vaše

unutrašnje sopstvo koje je ujedno i deo svih stvari, s mukom pravi razliku između

vas i komšije. Ono teži ka tome da poveruje kako je ono što govorite o drugome u

stvari ono sto mislite o sebi.

TREĆI KORAK DOLARSKOG PLESA

Prihvatanje (sebe) predstavlja osnovu primanja.

Zato bi trebalo da, baš kao što sebi pružate šansu, prema drugima budete još bolji,

jer oni možda nisu bili te sreće da budu suvi geniji poput vas. Osim toga, vežbajući

prihvatanje vlastite ličnosti, vežbate i davanje dozvole drugima da se ponašaju

blesavo koliko god žele. Vrlo brzo postajete mnogo popustljiviji i prema sebi.

Prihvatanje predstavlja osnovu primanja. Time privlačite ostale, jer kada ste u

stanju da prihvatite i sebe i druge, vi zračite smirenošću. Ta energija ima neobičnu

moć. Ljudi su njome opčinjeni. Ona im uliva sigurnost i automatski ih privlači.

Slobodoumnim stavom prema drugima oslobodićete sebe.

23

Zatim, da biste povećali finansijsku aktivnost, moraćete se otvoriti za primanje i

učiniti da nijedan deo vašeg uma ili unutrašnjeg sopstva ne bude protiv toga.

Onaj ko je napisao da je bolje davati nego primati, sigurno je dosta primio! U

okviru večne unutrašnje stvarnosti razlike ne postoje - ne postoje pojmovi »više« i

»niže«. Davanje i primanje predstavljaju energiju koja teče i deo su iste energije.

Mi je samo u jednoj određenoj tački preusmeravamo. Zamislite to ovako: ukoliko

biste uzeli pet miliona litara vode iz okeana uz kalifornijsku obalu, a onda tu vodu

preneli severno do Sijetla i tu je izlili u okean, to nimalo ne bi izmenilo ukupnu

količinu, kvalitet ili prirodu vode Tihog okeana.

Čak i da tih pet miliona litara vode prospete po samom gradu Sijetlu, ni to ne bi

ništa promenilo. Građani Sijetla navikli su na to! To je jedino mesto na svetu gde

oblaci lebde na nultoj tački nadmorske visine i kiša pada odozdo nagore!

Suština je u tome da prihvatite činjenicu da u svim stvarima postoji samo jedna

energija, a to znači da na energetskom nivou davanje i primanje ne postoje - radi se

prosto o kruženju energije unutar same sebe. Ego je taj koji u stvarima vidi razlike.

Ego će reći: »Hari je prodao Sali kadilak«. Međutim, na beskrajnom nivou, kadilak

nije ni Harijev ni Salin, već je deo svih stvari. On naprosto jeste. Gde se nalazi i

čije je ime napisano na saobraćajnoj dozvoli, potpuno je nevažno.

To znači da je, s obzirom na beskrajnost svih stvari, sav novac na svetu, u stvari,

vaš. Bar možete početi da ga osećate kao svoj. Možete se otvoriti prema ideji da je

prirodno da vam ljudi daju novac i stvari. Možete osmisliti vežbe koje vam mogu

pomoći da razumete prihvatanje. Želeo bih da, pre nego što stignete do poslednjih

stranica ove knjige, postanete tako dobri u primanju da vas možemo nominovati za

životni »Oskar Primanja«.

Vežba je neophodna. Započnite time što ništa nećete odbiti. Prihvatite sve što vam

neko drugi ponudi, čak iako vam to nije potrebno. Uzmite ga. Kasnije ga možete

baciti ili dati nekome ko prolazi obuku »prihvatanja«. To je važno. A kada

prihvatate poklon ili uslugu ili novac, posmatrajte svoju reakciju. Obratite pažnju

na to primate li prirodno, ili s nelagodnošću. Prema svojoj reakciji ocenite da li ste

otvoreni ili zatvoreni za primanje.

Zato, kada vam sledeći put neki prijatelj ponudi psihodeličnu, fluorescentnu

kravatu sa slikom nage žene, umesto da pomislite: »Da li da ovo bacim odmah ili

kasnije?«, primite je. Shvatite da nije važna kravata; važna je vaša sposobnost da

prihvatate stvari koje vam dolaze. Time potvrđujete da ste vredni poklona, da ste

otvoreni za primanje.

Međutim, morate biti dosledni kako ne bi došlo do toga da različiti delovi vaše

ličnosti budu rastrzani na razne strane. Odlučite da ćete prihvatiti sav novac koji

vam dođe. To znači da kada na ulici vidite deset para ne možete proći pored

novčića a da ga ne podignete. Potrebno je da budete dosledni u svojoj rešenosti i

pokupite svaki, i najmanji novčić koji pronađete - čak i onaj odvratan, ulepljen u

24

žvakaću gumu. To je neophodno, jer kolektivno nesvesno ili kako ga ja nazivam

Univerzalan zakon, nije svestan vrednosti. Ako ponavljate afirmaciju. »Ja sam

bogat; novac mi dolazi«, a potom na ulici spazite novčić i mrzi vas da ga uzmete,

poruka koju time šaljete nije u skladu s vašom afirmacijom; tako slabite svoju svest

o bogatstvu.

Može vam nekada biti i neprijatno da podignete novčić sa ulice, naročito ako ste u

društvu, jer drugi to ne rade. Suviše su važni da bi prihvatili nešto ni za šta.

Međutim, baš zbog toga što je ovakvo iskustvo neprijatno, odlično je za vežbu, jer

morate naučiti da prevaziđete takve stavove i zauzmete se za sebe, a ne za ono što

drugi od vas očekuju.

Pre nekoliko godina zabavljao sam grupu veoma važnih poslovnih ljudi koji su u

London došli iz Sjedinjenih Država. Odlučio sam da ih odvedem na baletsku

predstavu Kraljevske opere u Kovent Gardenu. Smatrao sam da bi to bio lep,

otmen način da im pokažem ono najbolje u Londonu. U to vreme, nisam imao

vozačku dozvolu, jer su mi je oduzeli zbog prevelike količine alkohola u krvi. Da

bih rešio pitanje prevoza, kupio sam rols-rojs i unajmio šofera.

Dogovorio sam da nas vozač, Slik Vik smo ga zvali, po završetku predstave sačeka

na uglu, kako bih goste potom odveo na kasnu večeru. Rezervisao sam sto za

petoro u restoranu »Trattoria Cost-a-Lotto«.

Dok sam po izlasku iz Opere prelazio ulicu idući ka kolima, s leve strane sam

ugledao novčić. Te večeri je padala kiša i peni se presijavao, odslikavajući ulična

svetla i senke, trepereći, odajući utisak kao da, u stvari, želi da prođem pored

njega. Oklevao sam, razmišljajući šta će drugi pomisliti ako se sagnem. I tada sam

doneo odluku: afirmacija je afimiacija, i pružio sam ruku da ga dohvatim.

Problem je bio u tome što sam to učinio na pola srca, i umesto da se prosto sagnem

i pokupim taj prokleti novčić, načinio sam poseban pokret - savio sam samo noge u

kolenima a ne i gornji deo tela, i spustio ruku. To rade kelnerice u Plejboj klubu

dok stavljaju piće na sto gostiju, kako ne bi isturale dekolte u prvi plan. Ne mogu

da se setim ko me je tom pokretu naučio - negde duboko imam maglovito sećanje

na taj trenutak - ali mora da sam vremenom nešto od toga zaboravio, jer sam te

noći potpuno uprskao stvar.

Ono što je trebalo da bude graciozan pokret, pretvorilo se u potpuni fijasko.

Nezgodno sam dokačio novčić i on je počeo da se kotrlja niz trotoar, ljupko se

provlačeći između skupih cipela. To je bio trenutak kada bi bilo bolje da sam od

svega odustao. Međutim, pošto sam bio veoma odlučan, odbio sam da se predam.

Izvio sam se ka novčiću i promašio ga, prućivši se po trotoaru koliko sam dug.

Samo bog zna zašto sam te večeri odlučio da obučem belo satensko odelo. Kada

sam konačno uspeo da podignem novčić, blato sa trotoara uglavnom je bilo na

meni. U međuvremenu, Slik Vik je uveo moje goste u kola, i oni su opušteno, s

uzdržanim zaprepašćenjem, posmatrali moju predstavu pantomime.

25

Stvarno mi je bilo neprijatno. Ušavši najzad u kola, morao sam im dati neko

objašnjenje. Svojim američkim prijateljima sam rekao da je podizanje novčića s

ulice drevni britanski običaj koji donosi neizmernu sreću. Bili su očarani time što

su saznali nešto novo o britanskoj kulturi, a jedan od njih je to čak i zapisao.

Sve je bilo u redu dok jedan od njih nije počeo uporno da traži tačno objašnjenje

kako je taj običaj dospeo u britanski folklor. E, tu sam počeo da preterujem. Rekao

sam im da on potiče još od elizabetanskog vremena. Da bih priču učinio što

verodostojnijom, izmislio sam ceo neverovatan scenario u koji su bili uključeni

Elizabeta i Lord Dadli. Čak sam ubacio i Voltera Rolija, smatrajući da moji gosti

verovatno nisu previše upoznati sa britanskom istorijom. Priča je veoma brzo došla

do tačke u kojoj su kraljica Elizabeta, Lord Dadli i Volter Roli puzali po podu

dvorca Hampton u potrazi za Plemićkim Novčićem.

Moje poznavanje neobičnih detalja engleske istorije ostavilo je ogroman utisak na

sve, pa i na mene. Nekako sam se osećao kao tvorac jednog istorijskog trenutka, jer

sam običaju podizanja novčića s poda vratio njegovo zasluženo mesto u slavnoj

prošlosti engleskog naroda. Već sam sve odredio:

1558: Elizabeta stupa na engleski presto.

1559: Nastaje običaj podizanja novčića s poda.

Pošto su moji gosti napravili pisane beleške o ovom događaju, hronološki ga

smeštajući u istoriju, nastupila je tišina. Dok su kola klizila kroz noć vodeći nas ka

restoranu, razmišljao sam o onome što se dogodilo te večeri. Moram vam reći da

sam potajno bio veoma ponosan. S vremena na vreme sam sujeverno otvarao šaku

kako bih bacio pogled na tu sjajnu, ali blatnjavu nagradu, razmišljajući kako ne

postoje granice obilja, samo ako ste rešeni da do njega dođete.

Uvežbavanje primanja predstavlja duhovno iskustvo, jer vas ono primorava da se

otvorite i omogućite sebi da uvidite kako ništa nije ograničeno. Razmislite o tome

na sledeći način: ukoliko ste spremni da se otvorite, oslobađaćete postepeno sve

veću energiju, a što više energije oslobodite, vaš poklon svetu biće veći. Jer, kada

dajete sebe, svetu nudite hrabrost, nadahnuće i radost. I kako se vaša energija meša

s okolnostima i ljudima koji vas okružuju, prirodno dolazi do poboljšanja. Iz toga

proizilazi da vi, kao predstavnik svetlosti, imate pravo da zauzvrat dobijete istu,

ako ne i veću količinu energije. Oni koji imaju, dobijaju još.

Energija koja vam se vraća može imati oblik ljubavi, mogućnosti i/ili, jednostavno,

lepih osećanja koje drugi gaje prema vama. Ali, jedan deo te energije biće čist keš.

I to je super. Međutim, treba da budete spremni da prihvatite sve, šta god da dođe,

ne postavljajući nikada nikakva ograničenja.

U tik-taku postoji običaj da stvari izjednačavamo sa njihovom vrednošću. To je

prirodan nusproizvod logičnog uma. On kaže: »Opravka ovih instalacija vredi

dvesta dolara.« Međutim, kada sebe i svoja dela počnete da sagledavate kao

26

energiju, a ona ima svoju vrednost (neospornu, rastuću, neograničenu), nema

razloga zašto vam neko ne bi platio i pet hiljada dolara za popravku česme.

Ovo vam može delovati nemoguće. Ako je tako, još uvek ste programirani na

strukturalan način razmišljanja. Oslobodite ga se i dozvolite sebi da sagledate veće

mogućnosti.

Kada sam se 1964. godine prvi put zaposlio, radio sam kao poštonoša za firmu

brodskih trgovaca u Londonu. Moja bruto zarada iznosila je deset funti nedeljno

(što je sedamnaest dolara po današnjim standardima). Od toga je trebalo da

odbijem jednu funtu i sedamdeset pet penija za porez, funtu i po za prevoz, funtu i

po za hranu i jednu funtu nedeljno za hemijsko čišćenje radnog odela. Moja

nedeljna neto zarada iznosila je četiri funte i dvadeset i pet penija za četrdeset sati

rada.

U to doba, britanske rokenrol zvezde zarađivale su oko hiljadu dolara za noć. Za tu

sumu ja bih morao da radim dve godine i sećam se kako sam tada razmišljao da su

te zvezde srećne. Počeo sam da razmišljam o časovima pevanja. Problem je bio u

tome što, prvo, nisam imao sluha i drugo, zvučao sam kao žaba u vreći. Međutim,

za to što nisam ušao u ligu onih koji zarađuju magičnih hiljadu dolara za noć nije

bio kriv nedostatak pevačkog dara. Moj problem je bio u tome što, tako mlad,

nisam osećao da imam energiju koju bih mogao ponuditi onima što bi bili spremni

da je bogato nagrade novcem. Moj um je bio ograničen na četiri funte i dvadeset

pet penija nedeljno, ili tu negde. Bilo mi je potrebno vreme da sazrim i promenim

način razmišljanja.

Pošto sam radio u srcu londonske finansijske četvrti, stekao sam osećaj za

zarađivanje. Imao sam običaj da tokom pauze za ručak stojim ispred Nacionalne

banke Engleske ili Berze i posmatram sve te važne ljude što ulaze i izlaze iz tih

zdanja. Svakodnevno sam pratio dešavanja na berzi iako nije bilo šanse da kupim

čak ni jednu jedinu akciju. Svemu tome sam se priključio na nivou osećanja, mada

moja trenutna stvarnost nije imala nikakve veze s tim svetom.

Ubrzo potom sam shvatio da meni nije mesto među pevačima, već među

poslovnjacima. Napustio sam posao u gradu i za manje od hiljadu dana započeo

sopstveni posao i zarađivao oko 20.000 dolara nedeljno. Počeo sam da upoznajem

mnoge poznatije britanske pop zvezde, i sećam se da sam razmišljao kako ti jadni

ljudi moraju da se ograniče na zaradu od samo hiljadu dolara za noć. Bilo je to

nekoliko meseci pred moj dvadeset i prvi rođendan.

Međutim, nije se sve tako lako odvijalo. Bilo mi je potrebno skoro petnaeset

godina da svoj um ubedim da bogatstvo prihvati kao nešto prirodno. Postojala su

razdoblja kada sam doživljavao fantastične uspehe i bio zatrpan novcem, ali bilo je

i onih kada sam imao ogromne teškoće i silne finansijske probleme. Međutim, u

lošim vremenima uvek sam u mislima bio usmeren na san koji sam imao i, mada

su me često jurili besni poverioci, uvek sam zadržavao pozitivan stav.

27

Nikada neću zaboraviti jutro kada me je posetio sudski izvršitelj. Prethodno veče

sam izašao s prijateljima, skitao i provodio se sve do zore. Nakon sat vremena,

neko je pozvonio na vrata. Ošamućeno sam se do njih oteturao i otvorio ih.

Ugledao sam tipa koji je delovao veoma zvanično, a u ruci je držao gomilu

nekakvih dokumenata. Tada su sudske pošiljke bile obmotane crvenom trakom, i

sam pogled na nju izazivao je oprez.

»Gospodin Vajld?« rekao je sudski izvršitelj zvonkim glasom. Međutim, i pre nego

što je uspeo da izgovori bilo šta drugo, a to bi nesumnjivo obuhvatalo žalbe onoga

ko me tuži i detalje te tužbe, prekinuo sam ga rečima: »Taj gad! Pobegao je ne

plativši mi stanarinu za tri meseca, kao ni račun za struju, a račun za telefon iznosi

trista funti jer je zvao inostranstvo.«

Sudski izvršitelj je počeo da saoseća sa mnom, potvrdujući kako su ljudi postali

veoma neodgovorni. Na kraju sam ga pozvao na čaj. Ćaskali smo o vrlinama i

manama britanskog pravnog sistema i on mi je poverio da nije baš dobro plaćen za

posao koji obavlja. »Pa«, rekao sam, »ukoliko uspeš da nađeš to đubre Stjuarta

Vajlda i kažeš mi gde je, platiću ti pedeset funti.«

Sudski izvršitelj je bio oduševljen mogućnošću ostvarenja dodatne zarade i obećao

je da će se baciti u ozbiljnu potragu. Ispratio sam ga ubacujući mu nekoliko

čokoladnih kolačića u džep i želeći mu sve najbolje. U međuvremenu su se moji

prijatelji, raštrkani svuda po kući, polako okupili u kuhinji. Ispričao sam im

događaj sa sudskim izvršiteljem i dobro smo se nasmejali. Čak i kada je lekcija o

bogatstvu negativna, sigurno nikada nije dosadna.

Suština je u tome da u svom načinu razmišljanja dođete do tačke kada će ono

prihvatati veće mogućnosti i da se, a to je vrlo važno, ne usredsređujete na

negativnosti. Rani neuspesi veoma lako poljuljaju samopouzdanje, a često ih

shvatamo mnogo ozbiljnije nego što bi trebalo. Na poraze bi trebalo gledati kao na

seminare koje ste platili da biste naučili igru života. Utešno je saznanje da su

mnogi milioneri bar jednom ili dvaput bankrotirali pre nego što su se obogatili. To

što imate hrabrosti da iskoračite i posvetite se zarađivanju novca podrazumeva i da

ćete s vremena na vreme doživljavati neuspehe. To je sasvim prirodno. Na kraju će

se sve dobro završiti. Treba da imate mnogo strpljenja i istrajnosti da izdržite do

onoga trenutka kada će Univerzalan zakon izvršiti svoju isporuku.

To je kao da sadite. Ako posle samo nedelju dana pogledate mesto na kome ste

nešto zasadili, imaćete utisak da se ništa ne dešava. Ali pustite energiju da raste i

izraste, a pošto se radi o unutrašnjoj energiji, nećete uvek imati očevidan dokaz

njenog delovanja. Naućite da verujete i nemojte emotivno reagovati. U

međuvremenu, menjajte svoj um učeći ga da prihvati više.

28

4

A kada se pojave, ispostavite im račun

Da biste im »ispostavili račun«, morate naučiti da ljudima naplatite svoj rad ili

proizvode koje prodajete. Deo životnog dolarskog plesa podrazumeva mnogo više

od čudnog odnosa ega prema naplaćivanju. Nekako kao da smo skloni mišljenju da

nas onaj kome smo ispostavili račun neće voleti ili da time možda oduzimamo deci

od usta.

To nas vraća na kompleks odobravanja, ali dosta je povezan i sa samopouzdanjem.

Jedna od stvari na koje ćete morati da obratite pažnju biće i jačanje i sakupljanje

energije, neophodne za stvaranje pozitivnog odnosa prema naplaćivanju.

Koliko puta ste obavili neverovatno dobar posao za nekog drugog, poklanjajući mu

i srce i dušu? U normalnim okolnostima, taj posao biste naplatili, recimo, sto

dolara, ali kada vas taj neko upita koliko sve to košta, vi odgovarate: »Ne, ne,

ništa.« Ili možda kažete: »Obično naplaćujem sto dolara, ali vama ću naplatiti

deset.«

Svi smo to bar jednom u životu učinili. I, mada je prijatno i lepo učiniti nekome

uslugu, važno je da to bude u skladu i sa vašim poslovima, a to znači da suma koju

naplaćujete bude pristojna U protivnom, vaša energija se širi samo do granice

podmirenja osnovnih troškova. a to vas lišava prihoda. Nedostatak prihoda vuče

nadole i, u jednom trenutku, ostaćete i bez mušterija kojima ste davali popust.

Mnogima je teško da naplaćuju svoje usluge jer ego okleva, smatrajući da će time

kod ljudi izazvati negativnu reakciju. U stvari, tačno je upravo suprotno. Ljudi vole

da im više naplatite. Tako se osećaju važnijima. Koliko uživate kada potrošite tri i

po dolara na buvljaku? Međutim, kada odete na večeru koja košta dvesta dolara,

sigurno se osećate posebno. Imate utisak da dobijate nešto vredno Osim toga, što

više budete naplaćivali, to će vas ljudi više poštovati. Ukoliko ste jeftini, ljudi

imaju običaj da nalaze zamerke onome što radite. Kada nešto dobiju nizašta,

počinju da traže još. Takva je ljudska priroda.

Još nešto je važno u vezi s naplaćivanjem, a to je naša sklonost da smatramo kako I

svet doživljava istu oskudicu kao i mi. To je velika greška. Činjenica da ste vi

švorc ne znači da je svet švorc - ne bi trebalo da svoju oskudicu projektujete na

druge. To sam naročito primetio u Australiji. Ukoliko uđete u prodavnicu i

posegnete za nekim skupim proizvodom, poslovođa pokušava da vas od njega

odgovori ili vas bar upozorava da ste odabrali skup proizvod. Kao da smatra da će

vas udariti struja ako dotaknete određenu konzervu ili pakovanje čaja.

Nedavno sam u Sidneju o ovoj osobini Australijanaca razgovarao s jednim

prijateljem i on mi je rekao da se »Twinings« čaj smatra najboljim i da je mnogo

29

skuplji od ostalih. Kada sam se sledeći put obreo u prodavnici, uzeo sam nekoliko

pakovanja ovog čaja, a kada sam došao na kasu, vlasnik radnje mi je, naravno,

rekao: »To je 'Twinings' čaj, znate. Veoma je skup. Koštaće vas dolar više nego

druge vrste čajeva.« Odgovorio sam; »Fantastično.« »Ne«, rekao je, misleći da ga

nisam dobro čuo, »ne košta dolar manje, već dolar više.« »Sjajno!« izjavio sam.

Poslovođa je bio veoma zbunjen. Shvatio je da svakako nisam Australijanac. Počeo

je da ponavlja, govoreći glasno i polako, kao da sam gluvi Eskim koji ne zna

engleski. Uzeo je u ruku pakovanje čaja, podigao ga i pokazao mi prstom na

nalepnicu s cenom. Nagnuo sam se i pogledao na uvredljivu nalepnicu, i rekao:

»Sada shvatam.«

Poslovođa se zadovoljno nasmešio, srećan što me je spasao grozne sudbine

preplaćivanja čaja za ceo dolar. Međutim, dok je još držao pakovanje čaja u

rukama, okrenuo sam se i lenjo prešao pogledom po policama u prodavnici. Potom

sam se veoma lagano ponovo okrenuo ka vlasniku, nasmešio i rekao: »Uzeću

šezdeset pakovanja.« Nije mi poverovao. I tako sam kupio samo dva, ona što sam

prvobitno uzeo, i izašao iz prodavnice razmišljajući o usponima i padovima na

tržištu čaja.

Na ovom primeru možete videti kako nesposobnost za ispravno naplaćivanje

potiče od uobičajenih emocionalnih konflikata koji se kod ljudi javljaju u vezi s

novcem. Mnogi imaju osećaj da naplaćivanjem usluge ili proizvoda na neki način

oduzimaju nešto kupcu, da time ugrožavaju njegovu bezbednost ili opstanak. To je

čist tik-tak. Morate kupcu dozvoliti da ima svoje mišljenje. On zna šta želi i ako

hoće, kupiće. Ako ne, neće.

Druga važna emocija koja je vezana za naplaćivanje jeste strah. Skloni smo da

smatramo da će, ako dobro naplatimo, naše tržište magično nestati i da ćemo do

sledećeg četvrtka svi bankrotirati. Međutim, uprkos svim usponima i padovima

ekonomije i neizvesnosti koju izaziva oskudica, kvalitetni svetski proizvodi večno

će trajati. Za rols-rojs automobile uvek će postojati odgovarajuće tržište, kao i za

francuski šampanjac, hotele sa pet zvczdica i vile s plažom. Treba samo da

donesete odluku da je i ono što vi nudite kvalitetno. A za to je vezana energija.

Tome ću posvetiti veći deo poglavlja, jer mi se čini da je od suštinskog značaja.

U tik-taku ljudi posmatraju tržište sa svim njegovim strukturama i cenama i

osećaju da ih ograničava. Vide konkurenciju, i osećaju da je njihova finansijska

budućnost neizvesna, što je u mnogim slučajevima i tačno. To se, međutim, dešava

zbog toga što tik-tak, iako ima proizvode i usluge, u najvećem delu ima veoma

malo energije. Svi kiosci za hamburgere liče jedni na druge, kao i sve benzinske

pumpe, praonice, avio-kompanije i tome slično. Tržište koje nije prožeto pravom

energijom jedino može da vam proda nekvalitetne proizvode a to često izaziva

nezadovoljstvo, jer intuitivno osećate da je beživotno. Proizvod je obično prost i

dosadan i jedan od milion sličnih.

30

Kada svoju životnu energiju prožmete oduševljenjem, stvaralaštvom i osobenošću,

ono što nudite svetu dobija drugačiji karakter. Više se ne takmičite s tik-takom i

možete naplatiti iznos koji god želite.

Zapamtite da duhovna energija zemlje, božanska sila - nazovite je kako god želite -

nije svesna vrednosti. Znam da ljudi često o bogu razmišljaju kao o tipu koji sedi

negde gore na prestolu i sve posmatra, vodeći računa o tome koju će cenu imati

Hondini proizvodi ove godine Ali, to nije tačno. Ukoliko uspete da shvatite

metafizičku istinu sveta, uvidećete da je bog pre energija nego osoba. Ono što

hrišćanin može smatrati milošću božijom, Azijat može nazvati večnim tao

proticanjem svime što postoji. Suština je u tome da cena predstavlja samo činilac

emocije, a božanska sila nema veze s ljudskim emocijama. Drugim rečima,

božanska sila nije emotivno vezana za posedovanje digitalne ulazne kapije. Bez

obzira da li je reč o deset dolara ili šezdeset miliona dolara, njoj je svejedno.

Vrednost je stvar emocija, i ničega više. Stvari koje ljudi vole, koje žele vrede više

od onih koje ne žele. Čini mi se da su božanska sila i životna sila jedno te isto.

Vaša životna sila je vaša energija, vaš zanos, ono što dajete od sebe. Stoga, ukoliko

energija koja održava svet nema predstavu o vrednosti, znači da ne postoji

ograničenje i duhovne energije vaše životne sile koju možete, ako želite, pretvoriti

u keš.

Pre svega, morate se osloboditi nelagodnosti pri određivanju svoje cene. Gledajte

na sebe kao na prenosioca energije. Stvari se mogu nabaviti bilo gde; energija se

mnogo ređe pronalazi. Energija koju prenosite nema određenu vrednost, tako da ne

postoji ograničenje u onome što vam ljudi mogu dati, a to znači da, posvetivši se

energiji, vi u stvari služite ljudima. Ne samo da ono što činite ima posebnu

vrednost, već drugima omogućavate da u tome otkriju viši ideal, ushićenje,

životnost, koji se ne nalaze u prosečnosti.

Ljudi imaju potrebe, a kada te potrebe podmirujete, vi im služite - ne samo zato sto

ih time oslobađate daljeg traženja - već i zato što vaša ponuda ima jedinstvenu

posebnost. Poznajem tipa koji ima malu radnju za popravku električnih aparata. On

je genije u svom poslu. Njegova energija je zrela. On je poput ostarelog mudraca.

Neprestano je zatrpan poslom, i obožava ga. Ljudi mu dolaze samo da bi bili u

njegovom društvu. Donose mu aparate za popravku. Nedelju dana po popravci

nekog uređaja, oni mu ga ponovo donose u savršeno ispravnom stanju i on im ga

ponovo popravlja. Zamolio sam ga da mi otkrije tajnu svoga uspeha. Rekao mi je

da aparati koje mu ljudi donose predstavljaju samo simbole njihovog života i da

on, popravljajući toster, zamišlja kako time isceljuje i njihov život. Mušterije se

zadržavaju u njegovoj radnji i on im često upućuje reči ohrabrenja ili pozitivne

afirmacije. Uvek im pokazuje šta je to kvalitet i, malo-pomalo, njegove redovne

mušterije uče više o sebi i svoj život sagledavaju u drugačijem svetlu.

31

Kada se to i vama desi, moći ćete se opustiti pri određivanju cene po kojoj ćete

naplaćivati i moći ćete jednostavno raditi na tome da ljudima dajete što je moguće

više energije i zbog toga se dobro osećati. Kada ljudi dođu kod vas zbog recimo,

isceljujuće masaže i vi kažete: »Sto dolara«, a oni kažu: »Zar nije bilo pedeset

prošle nedelje?«, prosto odgovorite, »Da, ali ove nedelje se osećam jako dobro

kada razmišljam o sebi. Sto dolara!«

Pokušajte da vežbate sledeće: narednih trideset dana nemojte nikome ništa učiniti a

da to ne naplatite. Naterajte sebe da sve naplatite. Kada vas neko zamoli da ga

negde prevezete, recite mu da će ga to koštati dvadeset dolara. Ovu vežbu je teško

sprovesti zato što ljudi očekuju da za njih mnogo toga učinite bez naknade. Kada

im kažete da će ih to koštati, oni reaguju.

Lekcija koju vi treba da naučite jeste da vi ne odreagujete. Takođe, obratite pažnju

na to da ne počnete sa pravdanjem.

»Moram da ti naplatim dvadeset dolara jer sam siromašan i jadan, i ne mogu da

preživim bez tvoga novca.« Prosto recite: »Želiš da te negde prevezem? Dobro.

Dvadeset dolara«. Ostanite pri tome. Nije bitno da li će vas oni unajmiti ili ne. Ono

što treba naučiti iz ove lekcije jeste da se ne osećate neprijatno govoreći ljudima

kako osećate da vredite.

U metafizičkim krugovima kojima pripadam, to se zove AŠJSM, što je skraćenica

za: a šta je sa mnom! Baš je lako zaboraviti na sebe, zar ne? Toliko vremena

provodimo posvećeno pomažući drugima da zaboravljamo da nešto uzmemo i za

sebe. Kao da postoji stalan sukob između poslovnosti i dobrote.

To ćete razrešiti ako ove dve stvari razdvojite. U privatnom životu možete biti

darežljivi i toplog srca, ali posao je posao. To nikada ne bi trebalo da zaboravite. U

svom poslovanju treba da nastupate sa energijom koja zahteva sve. Znam da se u

današnjem svetu kao pošteno rešenje dosta zastupa metod »ja pobeđujem/ti

pobeduješ«, koji podrazumeva da obe strane u pregovorima dobiju većinu onoga

što žele. Svi pobeđuju, bar teoretski.Problem ove ideje je u tome što na poslovan

sastanak odlazite unapred se odričući mnogo čega. Težnja da sve bude pošteno

ispravna je, ali vi isto tako imate pravo da razgovor započnete zahtevajući sve.

Ukoliko u razgovor o sklapanju posla uđete s rečenicom: »Uzeću pedeset posto«,

druga strana može, polazeći od toga, krenuti u cenjkanje, i na kraju možete dobiti

manje od pola. Zato je bolje da krećete sa AŠJSM stanovišta. Krenite s vrha brda.

Kada vas pitaju koliko želite, pogledajte ih pravo u oči i recite: »Sve«. Neće

verovati svojim ušima. To je u redu. Vi i niste tu da biste ih uveseljavali.

Ako su vaša osećanja usklađena sa AŠJSM, neće vam biti neprijatno da zahtevate

svih 100% od nekog posla. A ako druga strana zastupa metod »ja pobeđujem/ti

pobeđuješ«, tražiće 50 posto. To će vas dovesti u dobar položaj, jer možete reći:

»Vidite ovako, uzeću 25% manje od onoga što ja želim, a i vi se odreknite 25%

32

onoga što vi želite. To je pošteno, zar ne?« I sastanak ćete napustiti sa 75% u

odnosu na njihovih 25 posto.

»Pošteno« je ono oko čega se dvoje ili više ljudi slože. Nije moj stil da ljude

opelješim do poslednjeg cvonjka. Napor koji je za to potreban nije vredan toga; svi

imaju pravo da nešto zarade. Ali, ukoliko pri svom predstavljanju na tržištu od

početka ne krenete od toga da zahtevate sve, na kraju ćete dobiti manje no što

vredite.

Koliko čitalaca ove knjige danas radi na loše plaćenim poslovima samo zato što su

pre sedam godina, odlazeći na prvi razgovor o poslu, bili malo nervozni i

zaboravili da osećaju svoju vrednost, pa su propustili da zahtevaju sve? U stvari, to

je samo pitanje samopouzdanja.

Pokušajte da ovo ponavljate kao afirmaciju. Zbog toga ćete se osećati sjajno. »Šta

želiš?« »Sve!« »Šta želiš?« »Sve!« »Šta želiš…« Naravno, nije baš uobičajeno da

se ljudi slože i daju vam sve. Cenjkaće se. Ali, zahvaljujući ovom metodu, polazite

od celokupne teritorije, pa se jednog njenog dela možete i odreći.

ČETVRTI KORAK DOLARSKOG PLESA

Osnovni ključ bogatstva jeste dobro naplaćivanje.

Potvrdite da nikada nećete umanjivati svoju vrednost

naplaćujući ljudima manje nego što osećate da vredite.

Naravno, čak i u poslu ćete povremeno popustiti drugima. Ali, ukoliko u tome

budete preterivali, oslabićete sebe. Na kraju ćete biti besni zbog nedostatka novca.

On vam je potreban da biste krenuli u traganje. Morate naučiti kako da od života

zahtevate ono što želite, imajući na umu da niko drugi ne može znati šta želite ako

mu to ne kažete. Moraćete prihvatiti ono što vam dolazi i ljudima ispostavljati

odgovarajuće račune!

Tek kada se budete osećali potpuno prijatno dok naplaćujete, tek tada - i samo tada

- možete sebi dozvoliti da neke stvari radite i besplatno. U tom slučaju, kada

nekome nešto budete činili, znaćete da to radite zato što želite, a ne zato što ste na

to primorani ili zato što time želite da ga navedete da vas voli.

Najvažnije kod naplaćivanja jeste to što je ono dobro za vas. Ukoliko nudite neku

uslugu ili proizvod, kakva je zabava u tome da čineći to, od svoga života napravite

borbu za preživljavanje? Ako ono što radite budete naplaćivali pristojno i ako

budete radili kvalitetno i dobro, sasvim ćete prirodno, ne vređajući nikoga

napredovati na tržištu.

Kao što je rečeno, samo ograničeni ljudi sa ove planete veruju u postojanje

oskudiće i zalažu se za filozofiju »popusta«. Na takvom tržištu je veoma teško

33

finansijski uspeti. Osim toga, siromašni su obično veoma negativni i nastoje da vas

neprestano ubijaju u pojam, usredsređujući se na ono što nije, umesto na ono što

jeste. Naplaćujući svoje usluge i kvalitetno ih obavljajući, automatski ćete se

popeti stepenicu ili dve i približiti se ljudima koji imaju mnogo novca. Ne mislim

na megamilionere, već na imućne ljude u usponu. Činjenica je da postoji mnogo

ljudi (na milione njih) kojima cena uopšte nije važna. Oni žele energiju.

Ona se može ponuditi u obliku lepote, usluge, efikasnosti, pouzdanosti ili

vrednosti. Ovi ljudi u usponu obično su veoma zaposleni. Žele da stvari obave brzo

i uspešno, i žele da se proizvod prodaje, a usluga isplati. Pri izboru nekog

proizvoda ili usluge, cena im nije najvažnija.

Kada uložite svoju energiju u ono čime se bavite i to postane izuzetno, ne postoji

ograničenje u visini iznosa koji možete naplatiti. Ne mislim da treba pljačkati ljude

i naplaćivati više nego što treba. Hoću da kažem da na dnu tržišta svi znaju koliko

košta šargarepa. One na vrhu koji kupuju endivije1 uvezene iz Belgije, za to je baš

briga. Oni samo žele endivije.

Ne bi znali da vam kažu koliko koštaju, čak i da im život zavisi od toga. Trebalo bi

da se krećete u njihovom društvu jer i vi želite da postanete toliko bogati.

U svetu u kome je sve obično i dosadno i isto iz godine u godinu, ako ste originalni

i ako u nešto uložite energiju, ljudi će na to odgovoriti. Otkrivate stvari koje su

posebne prava je radost, zar ne? Prodavnice koje su drugačije, restorane koji imaju

dobru uslugu ili spremaju neobičnu hranu, mesta gde ljudi ulažu nešto više napora

- kada pronađete takvo mesto srećni ste da platite uslugu, jer znate da su kvalitet i

zabava koje za to dobijate sto puta vredniji od gluposti koje su ponuđene u

običnom svetu.

Nije teško biti originalan. Samo razmislite o tome šta ljudi žele. Uzmite za primer

hotele – ljudi u njih odlaze kako bi imali gde da se istuširaju i odspavaju. Međutim,

vlasnici hotela najmanje novca troše na spavaće sobe. Umesto toga, oni troše

neverovatne količine miliona da bi izgradili predvorje. To je sjajno za vlasnikov

ego, ali ko, zaboga, spava u predvorju? Nije li činjenica da ste, napuštajući hotel,

često osećali razočarenje i imali osećaj da hotel nije baš ispunio vaša očekivanja?

Druga stvar koju u hotelu želite jeste prava usluga. Za tako nešto morate otputovati

u Evropu ili na Istok. Služenje nije u američkom duhu - tako nešto im ne pričinjava

radost. Čak i u najboljim hotelima u Americi usluga je grozna. Zašto? Zato što

osoblje nije obučeno za pružanje usluge. Ceo sistem je osmišljen kako bi

odgovarao menadžerima, a ne mušteriji. Uskraćujući uslugu, oni smanjuju

troškove.

1 Endivija - vrsta salate (prim. prev.)

34

U par navrata imao sam tu nesreću da odsednem u nekim »Marriott« hotelima u

Sjedinjenim Državama. Jedan od njih postoji na aerodromu u Vašingtonu. Na

samom ulazu nalazi se fotografija starog Mariota lično, sa koje se smeška

nesrećnicima koji ulaze u hotel. Na recepciji se nalazi ogroman natpis koji kaže

nešto poput: »Posvećeni smo tome da vas uslužimo.«

Jednom prilikom sam iznajmio jednu od njihovih sala za seminar. Bio je zakazan

za šest sati popodne, te sam zamolio jednu službenicu da ostavim svoja dva kofera

u svojoj sobi koju sam morao napustiti u podne, budući da mi je već rekla da joj

soba neće biti potrebna do sutradan. Odbila je da mi izađe u susret. Istakao sam da

sam njihovom hotelu doneo posao od nekoliko hiljada dolara. I dalje je odbijala.

Napomenuo sam joj da sam u njihov hotel doveo dvesta pedeset ljudi, i da će svi

oni ručati u njihovom restoranu. Ni to nije dalo rezultata. Upitao sam je da li natpis

na zidu išta znači, ili tu stoji samo da bi zaklonio rupu na zidu? Kiselo se nasmešila

i nestala u kancelariji iza pulta. Taj kiseli osmejak do sada je starog Mariota koštao

između 20.000 i 30.000 dolara. Nikada više nisam ni jedan peni potrošio na tu

firmu, a ni osoblje moje kompanije ne odseda u tim hotelima.

Kada bismo vi i ja otvarali hotel, usredsredili bismo se na ono što ljudi žele. Ne

bismo se šalili s tim glupim natpisom na zidu pored recepcije. Pružili bismo

gostima pravu stvar. Najveći deo novca potrošili bismo na opremanje soba.

Predvorje bi bilo jednostavno i toplo, ali sobe bi bile raskošne. Da li ste ikada

primetili kako su hotelski peškiri izlizani? Uz to su i izuzetno mali i nikada ih

nema dovoljno. Ja bih naručio posebne peškire koji bi bili dugački dva, a široki

jedan metar. U svaku sobu bih stavio osam, deset, čak i više peškira. Takođe bih

ljudima obezbedio bade-mantile na kojima bi bili njihovi inicijali i ime hotela, i

dozvolio bih im da ih ponesu sa sobom. Ljudi vole da osete da dobijaju nešto

besplatno. Osim toga, kad god se budu tuširali u svojoj kući, reklamiraće vaš hotel.

Troškove nabavke bade-mantila uračunao bih u cenu sobe.

Zatim, na svakom spratu bih postavio recepciju i službenika odmah pored lifta.

Njihov posao bi bio da dočekaju goste i učine sve da im ispune bilo koju želju.

Nabavio bih pravu ćebad, a ne one smeđe, sintetićke prekrivače koje ima većina

hotela. Svaka soba imala bi krevet s baldahinom. Koliko bi to koštalo? Pa reč je

samo o četiri stuba i nešto malo platna. Ali, deluje kraljevski - naročito ljubavnici

vole takve stvari. Konačno, svako jutro bih kompletno osoblje doveo na parking i

naterao ih da skaču i viču: »Mušterija je uvek u pravu, čak i kada greši.« Terao bih

ih da to čine sve dok ne ukapiraju, pa makar mi to oduzimalo sat vremena svakog

jutra. One koji stvarno ne bi mogli da ukapiraju poslao bih Mariotu.

Život je tako jednostavan, zaista. Razmišljajte o tome šta ljudi žele, posmatrajte šta

drugi ne uspevaju da im obezbede i obezbedite im to vi. Zatim im ispostavite

račun.

35

U dolarskom životnom plesu postoji još nešto što želim da istaknem, jer će postati

veoma važno pri navikavanju vaše svesti na bogatstvo. Svet je bogat, veoma bogat,

naročito u zapadnim demokratijama. Ako čitate ovu knjigu, vrlo je verovatno da

živite u jednoj od tih bogatih zemalja. Ako ne živite, preselite se. Da biste bili

bogati, morate se vrteti u sredinama koje su bogate.

Stvar je u tome što su ljudi skloni da svoju pažnju usmeravaju samo na ono što im

nedostaje. Retko se usredsređuju na ono što im je dostupno, što je stvarno, što

poseduju. Zato, na primer, u Sjedinjenim Državama u ovom trenutku imamo oko

šest miliona ljudi na socijalnoj pomoći. Radni potencijal zemlje iznosti 105

miliona ljudi, što znači da 99 miliona nije na socijalnoj pomoći. Ti ljudi prosečno

zarađuju blizu 20.000 godišnje. Ali mnogi od njih zarađuju mnogo, mnogo više. U

suštini, ima više od milion milionera.

Recimo da je nacionalni prosek plate duplo veći od stvarnog, znači 40.000 dolara,

pa pogledajmo koliko ljudi zarađuje toliko. Zapanjilo bi vas otkriće da više ljudi

pripada onima što zarađuju više od 40.000 dolara, nego što je onih na socijalnoj

pomoći. To znači da na svakog nezaposlenog dolazi mnogo njih koji uživaju u

izobilju i zarađuju duplo više od prosečne plate.

Taj način razmišljanja možete primeniti na bilo koju zapadnu demokratsku zemlju.

Engleska je drugi primer. Ukoliko biste povukli liniju od Kembridža do Bristola,

oblast južno od te linije obuhvatala bi nekoliko stotina kvadratnih kilometara. U

njoj žive neki od najbogatijih ljudi sveta. Njihovo bogatstvo je ogromno.

Posmatrano iz ugla cele zajednice, oni poseduju veliki procenat sveta. Zanimljivo

je da su to i najveći strani vlasnici imovine u Sjedinjenim Državama. Ukoliko

čitate britanske novine dobićete utisak da sve ide naopako i da oni jedva sastavljaju

kraj s krajem. To nije tačno. »Aaaa, ali«, rekle bi negativno nastrojene duše, »šta je

sa severom Engleske? Tamo je takav očaj, siromaštvo i jad, a industrija je u

opadanju.« A ja bih im rekao. »Tačno.« Međutim, ono što je kod severne Engleske

pozitivno i dobro jeste to što nije tako daleko. Za 30 funti možete kupiti autobusku

kartu, preći granicu Kembridž/Bristol i obreti se usred obilja. Osim toga, ne postoji

razlog zbog koga ne biste mogli uspeti bilo gde. Radi se o tome da su neka

područja samo pogodnija za bogaćenje.

Ego teži da ostane na istom mestu, da bude okružen onim što mu je poznato, čak i

kada to što mu je poznato nije prijatno. Međutim, jedna od osobina bogatih je da

mnogo putuju. A pošto su prirodna bogatstva neravnomerno raspoređena, neki

predeli su zeleni i bujni, a neki pustinjski. Bogatstvo sveta teži gomilanju na

određenim mestima. Tržišta nastaju i nestaju, cene rastu i padaju. Da biste bili deo

današnjice, potrebni su vam veština komunikacije, pouzdane informacije i par

brzih nogu.

Uspešni ljudi su obično življi od neuspešnih. Njihov ubrzani duh proističe iz

njihove kreativnosti i uspeh ih odvaja od strogog pogleda na život - oni čine deo

36

toka. I tako oni koji se muvaju i sele, po prirodi stvari, napreduju brže, rizikuju i

investiraju više nego manje aktivni. Oni su, da tako kažemo, obezbedili

pristupnicu. Stoga su prirodno predodređeni za promenijiviji, slobodniji životni

stil. I to ne zato što im neko poklanja amajlije za sreću, već zato što će onima sa

energijom stvari prirodno priticati.

Odlučite da želite da im se priključite - i to je sve. Možda ste to već odlučili.

Možda još samo treba da usavršite par stvari i usredsredite se na cilj. Veoma je

verovatno da su mnogi od vas samo korak od zlatne žile. Izdržite. Ne gubite nadu.

Ukoliko budete dovoljno istrajni i energični, otkrićete da će vas sistem na kraju za

to napraditi. Previše je onih koji odustaju pre konačne isplate.

U međuvremenu, moraćete da poradite na svojoj energiji, jer je na ovom nivou

novac energija i ništa više. Sa podizanjem vašeg energetskog nivoa počeće da se

pojavljuju drugi ljudi. A tada vam neće biti neprijatno da im ispostavite račun. U

tome nema ničeg komplikovanog. Što budete bili jači, biće vam sve lakše i lakše.

Bacimo sada pogled na energiju i načine kako da je u sebi povećate.

37

5

Zarađivanje je prosto ko pasulj -

i to prebranac!

Ono što dajete vraća vam se, a razlog za oskudicu mnogih leži u tome što novca

daju malo ili nimalo. Ukoliko ste istinski posvećeni tome da učestvujete u

dolarskom plesu života, moraćete se privići na to da skoro neprestano stvarate

energiju.

Međutim, pre nego što bilo šta pokušate, hajde da proučimo kvalitet energije koju

odašiljete kako bismo ustanovili šta se dešava kada se ta energija pomeša s tržištem

života, kao i koliko ćete energije još morati uložiti da biste stvorili velike količine

novca koji će vam se vratiti. Ako to ne uradite, osudićete sebe na neprestanu

životnu borbu, na život u kojem ćete na svakom ćošku pronalaziti dokaze da vam

ništa ne daje, niti da, u poslovnom smislu, prihvata ono što mu nudite.

Imati svest o bogatstvu je prosto ko pasulj - i to prebranac. Ona je prirodno u vama

kao mogućnost. Potrebno je da proučimo sledeće tri stvari i vaš odnos prema

njima.

- intelektualno bogatstvo

- emocionalno/duhovno bogatstvo

- fizičko/materijalno bogatstvo.

Ukoliko razmišljate o našem društvu, uvidećete da starija generacija koja je

preživela teška vremena, često ima stav da se na oskudicu nailazi na svakom

koraku. Cela naša kultura, pa čak i narodne poslovice, podržavaju ovakvo gledište.

»Bolje vrabac u ruci nego golub na grani.« »Zrno po zrno pogača, kamen po

kamen palača.« »Ko radi, ne boji se gladi.« »Blagi će naslediti zemlju.« (Jednom

sam upoznao jednog Blagoja. Bogat je ko Krez.)

Koliko puta ste čuli da morate naporno raditi da biste došli do novca? Ko vam je to

rekao? Ljudi za koje je život muka. Želeli su da ga i vi doživite na isti način i

priključite im se, kako ne bi bili usamljeni. Oni koji pokušavaju da vas ubede da je

život borba upravo su oni koji su videli malo od te borbe. Najbolje je da ih ne

uzimate za savetodavce.

Naravno, stav da su naporan rad i borba neizbežni, potpuna je glupost. Unutar

energije bogatstva nema borbe već samo proticanja. Osećate li da se borite, to je

znak da u vašem načinu razmišljanja postoji nešto što treba promeniti. Napor je

prirodan deo našeg fizičkog stanja, ali borba predstavlja napor prožet emocijom, a

to je neprirodno. To vam nije potrebno.

Međutim, nije čudo što se borimo, jer institucije koje kontrolišu protok informacija

- bilo da su te institucije religijske, birokratske ili medijske - moraju se uskladiti sa

38

zajedničkim imeniteljem. Nijedan političar ne može da stane za govornicu i kaže

istinu koja bi, otprilike, glasila: »Ova zemlja je stvarno bogata. Devedeset pet

posto zemlje je u izvrsnom stanju. Glupo je da se bavimo manjinom; ipak, radi se

upravo o - manjini.«

Dakle, deo vašeg intelektualnog bogatstva moraće da iskorači iz najvećih životnih

laži, onih koje su osmislili umovi iz tik-tak sveta. Takvi umovi nikada neće

prihvatiti činjenicu da su stvari, u suštini, dobre, čak ni onda kada bi im bilo dobro.

Koncepti tik-taka moraju neprestano održavati osećaj nelagodnosti kako bi sve

držali pod kontrolom.

Svetske institucije, baš kao i um običnog čoveka, imaju veliku korist od

negativnog pogleda na stvari. Na taj način niko ne mora baš mnogo da postigne da

bi se nazvao uspešnim. A ako one same pretrpe poraz, ni taj poraz neće biti velik.

Zamislite svetske vođe kako ustaju i kažu: »Hej, bogatstvo je prirodno, i svako ko

ne zarađuje 100,000 dolara godišnje biće kažnjen što nije uložio dovoljno napora.«

Taj slogan, ako bi se upotrebio tokom kampanje, ne bi doveo ni do kakvih rezultata

Ali, u metafizičkom smislu, činjenica je da se upravo to dešava. Oni koji stvaraju

malo, ili nimalo, kažnjeni su negativnim životnim okolnostima lišenim velikih

mogućnosti. Ukoliko želite, možete stvoriti lažne okolnosti u svome životu, ali na

kraju krajeva, istina je istina. I ona je lako uočljiva, baš kao i omlet prosut po

vama. Tako nešto je nemoguće ne primetiti.

Da biste se obogatili, prvo morate prihvatiti bogatstvo na intelektualnom nivou.

Morate razmišljati kao bogataš. To se postiže na dva načina. Prvo, nikada nemojte

razmišljati o bedi, potom, nikada nemojte razmišljati o siromaštvu drugih. Deo ove

promene svesti podrazumeva usklađivanje sa bogatstvom i njegovo uočavanje.

Zato, kada ulicom prođe limuzina, umesto da kažete: »Kapitalistički lakej, mora da

je neki prevarant«, kažite sebi da limuzine izgledaju sjajno i da je do njih lako doći.

Osim toga, važno je da nikada uspeh drugih ne posmatrate kao potvrdu svoje

nemaštine. Ukoliko čujete za prijatelja kome je dobro krenulo, veoma je lako taj

njegov uspeh uzeti kao primer sopstvene oskudice. To je stvar intelekta. Ukoliko

vašim prijateljima ide dobro, počnite da razmišljate o tome kako njihov uspeh

potvrđuje da je svet stvarno kreativno mesto. Njihov uspeh treba da vas ohrabri, jer

ako su oni mogli uspeti, možete i vi.

Međutim, morate dozvoliti da se vaš način razmišljanja proširi i tako prihvati da je

apsolutno bogatstvo prirodno, To može biti teško jer smo hiljadu i jednom

porukom programirani na nemanje i ono nam je priraslo srcu. Osim toga, na nas

utiče i neprestano bombardovanje stvarima koje prosečnost predstavlja za istinu.

Vi ne samo da ste proizvod svih primljenih informacija, već i proizvod mnogo toga

čega niste ni svesni.

Vaš um skuplja i arhivira sve događaje kojih ste svesni, ali on je vlasnik i onih

delića informacija koje je podsvesno pokupio. Često niste u stanju da se svesno

39

suprotstavite nečemu što je podsvesno ušlo u vaš um. Može se desiti da u

prodavnici stojite ispred prepunog rafa namirnica i taj prizor doživljavate kao

dokaz bogatstva, a da neko tri ili četiri rafa dalje, u tom trenutku uzima konzervu

pasulja, gleda je i kaže: »Dođavola! Sve je otišlo dođavola. Nema šanse da ovo

sebi priuštim.« Iako taj komentar može biti izgovoren i do četrdeset decibela niže

od uobičajenih zvukova koje slušate, on se utiskuje u vaš um i može stvoriti deo

vaše stvarnosti.

Prirodno je smatrati da na vaše razmišljanje ne utiče energija drugih, ali u

stvarnosti to nije tako. Vaše misli i osećanja uobličeni su vašim životnim

iskustvima, a ona su odraz vaše svesti u tom periodu. Ta svest je bila i još uvek je

proizvod onoga što verujete da je stvarno. Zato je glupo reći da na vas ne utiču

misli drugih, jer ukoliko biste proučili svako prošlo životno iskustvo, neizostavno

biste shvatili šta ga je stvorilo - i kako je nastalo u vašem umu. Pre ili kasnije

otkrili biste da je poteklo od nekog drugog.

Prosečna osoba svet doživljava kao veoma ograničen. Na primer, samo nekolicina

odlazi na put van svoje zemlje, a još je manji broj onih što posete više od, recimo,

deset drugih zemalja. Međutim, svi imaju svoje mišljenje o tome šta se u svetu

dešava, iako u stvari nemaju predstavu o čemu pričaju. Obožavam ankete u kojima

nekog tipa na ulici zaustave s pitanjem šta misli o situaciji u Persijskom zalivu ili

slično. Šezdeset procenata kaže kako vlada greši, 32 procenta podržava akcije

vlade, a 8 procenata odgovara: »Ne znam.« Duboko poštujem one koji odgovore

da ne znaju, jer jedino oni, u stvari, govore istinu. Preostali obično nemaju pojma o

čemu pričaju!

Isto je i sa razmišljanjem o bogatstvu. Sve što ste naučili poteklo je od nekog

drugog. Vrlo je verovatno da je ono što ste naučili izuzetno ograničavajuće i

obojeno mišljenjima drugih. Vi ste to prihvatili kao svoju stvarnost i kao takvu je

projektovali iz svoje svesti. Malo-pomalo, ono što u životu doživljavate počinje da

odslikava ono u šta verujete. Potvrdu za neka uverenja dobili ste zahvaljujući

ličnim iskustvima koja su ih potvrđivala - recimo uverenje da zarađivanje novca

podrazumeva naporan rad.

I tako se dešava da, kad god se približite mogućnosti da brzo zaradite gomilu para,

nešto iskrsne i onemogući vas, tako da i dalje živite u stvarnosti u kojoj konačna

isplata uvek kasni i nešto je manja od očekivane. Često je veoma teško

intelekualno razumeti razloge zbog kojih se to dešava. Kada se tako nešto desi tri

ili četiri puta tokom nekoliko godina, na smrt ste isprepadani - osim ako se iz

petnih žila ne suprotstavljate takvoj vrsti energije.

40

PETI KORAK DOLARSKOG PLESA

Pošto novac predstavlja osnovni psihološki simbol sigurnosti,

svaka misao koja potvrđuje bilo kakvu nesigurnost

utiče na vaše sposobnosti zarađivanja novca.

Novac teče ka stabilnosti, a zaobilazi nestabilnost.

Stvaranje mišljenja koje će biti dovoljno jako da vas zaštiti od bombardovanja

negativnom energijom i nije tako složen zadatak, ali zahteva mentalnu disciplinu.

Primoravaće vas da neprestano glumite policajca nad svojim mislima, ne biste li se

izborili sa sopstvenim negativnostima i negativnostima drugih Ako biste, na

primer, svakodnevno po sat vremena obraćali pažnju na svoje misli, zapanjilo bi

vas otkriće da u proseku svakog sata imate od pet do deset misli koje dokazuju

vašu nesigurnost.

One se mogu ticati vašeg zdravlja ili sigurnosti. Mogu biti i razne brige zbog

novca. »Ako ovde ostavim kola, da li će ih neko ukrasti?« Ili to prosto mogu biti

različite misli o opštim nesigurnostima za koje vaš um veruje da su stvarne. Dok

pažljivo budete motrili na te misli, obratite pažnju koliko njih je vczano za novac.

Primetićete da um neprestano brine da ćete biti opljačkani ili izgubiti ono što imate

- hoćete li imati dovoljno onoga što vam je potrebno? Šta ako se sve sruši, i tako

dalje.

Kada vam propadne neki pokušaj da napravite dobar posao, um ne shvata šta se

desilo, bar ne na logičnom nivou. Ipak, u vašoj svesti nalazi se na stotine, ako ne i

hiljade negativnih poruka koje su uzdrmale vaše samopouzdanje i poremetile vašu

psihičku stabilnost. Kada to oštećeno sopstvo uvedete u životne okolnosti one će,

prirodno, ubrzo početi da odslikavaju istu tu neizvesnost.

Ljudi teško shvataju da su ova dva odvojena aspekta njihovog života, u stvari,

povezana. Jer, novac predstavlja osnovni psihološki simbol sigurnosti i svaka

misao koja potvrđuje bilo kakvu vašu nesigurnost utiče na vaše sposobnosti. Te

misli stvaraju nestabilnost u vašoj energiji. Novac teče ka stabilnosti a zaobilazi

nestabilnost.

To pljačkanje samopouzdanja šalje signale koje drugi brzo pročitaju. Oni ih

podsećaju na vlastitu ranjivost. Ljudi se neće odvojiti od svog novca, osim ako se

ne osećaju bezbedno. Ukoliko imaju i najmanju sumnju, pobeći će glavom bez

obzira.

Da biste iscelili ovaj deo svoga života, trebalo bi da se uvežbate da osećate

sigurnost čak i kada ne postoji dokaz koji ukazuje da će to stvarno tako i biti.

Potrebno je da se i u nesigurnosti osećate prijatno. Nikada ne izgovarajte ništa

negativno, pa ni onda kada se sve ne odvija onako kako bi trebalo. Vaš svet se

41

menja, uvek će postojati sutrašnji dan i na kraju će se sve dobro završiti. Ukoliko

ste pretrpeli veliku finansijsku križu možete se utešiti razmišljanjem o tome da ste

bili dovoljno sposobni da izgubljeni novac pre toga zaradite. Sada se vaša energija

kreće naviše i začas ćete nadoknaditi ono što vam je izmaklo iz ruke. Moćna svest

o životu i novcu samo je navika. Odlučite da ćete promeniti svoje navike ukoliko

su one pogrešne. Vrlo jednostavno, zaista.

Da biste uspeli u životu, možda ćete morati uložiti mnogo energije jer je sistem

osmišljen tako da bude protiv vas. Da biste postali bogati potrebno je da voljom

probijete balon kontrole koji vas okružuje. Činjenica je da 96% radnika u Americi

u penziju odlazi s ušteđevinom od samo četiri stotine dolara. To je zapanjujuće. Od

preostala četiri procenta, dva procenta ima pristojna sredstva na raspolaganju, a

preostala dva procenta veoma je bogato. Zašto je to tako?

Zato što vam se novac oduzima na svakom koraku. Vi neprestano, dvadeset i četiri

sata dnevno, plaćate obavezne takse i poreze. Svaki je korak koji napravite

oporezovan. Sistem je tako osmišljen da niko ne može stvarno da otkrije koliko

poreza je platio. Nemoguće je da uđete u trag svakoj, i najmanjoj kupovini, niti da

otkrijete koji deo cene predstavlja obavezan porez.

Svaki put kada vam je oduzet neki dolar, vi ga nepovratno gubite. Sistem godišnje

usisava četrdeset do pedeset posto zarade svih nas. Znači, vlada kontroliše najveći

deo kapitala. Vlada i zapošljava najveći broj ljudi. Polovina zaposlenih radi u

vladinim službama ili kompanijama koje su pod direktnom kontrolom sistema.

Vlada poseduje skoro svu zemlju - samo je minimalan procenat u privatnom

vlasništvu. Osim toga, ona kontroliše i reguliše zakone tržišta na kojem građani

deluju. Sve to liči na mafiju. U tik-taku, ljudi su isuviše malodušni da bi se

suprotstavili ovoj gluposti i postali uspešni uprkos svemu ovome.

Zapadne demokratske zemlje najslobodnije su na svetu. Niko se ne bi usudio da

kaže da je američki Ustav nepošten, jer on predstavlja najsofisticiraniji politički

dokument na planeti. Međutim, iako imamo dobar pravni sistem i zaštićeni smo

Poveljom slobode, imamo malo ili nimalo finansijske slobode.

ŠESTI KORAK DOLARSKOG PLESA

Uspeh je najveća osveta.

Kako se prosečna osoba može osećati slobodnom i razviti svest o bogatstvu, kada

sistem uzima polovinu njene zarade i upravlja svakim poslovnim potezom? U

takvim uslovima, šta demokratija stvarno čini za vas. S vremena na vreme imate

pravo glasa, što je bolje nego nemati ga uopšte, ali ukoliko ne možete da

kontrolišete šta taj poslanik radi pošto postane član parlamenta, u čemu je poenta?

42

Ono što me opčinjava u američkom političkom sistemu jeste činjenica da osoba

koja je jednom izabrana za člana Kongresa, veoma retko u budućnosti gubi na

izborima. To donekle liči na Rusiju. Kada dođe vreme izbora, mnogi političari u

Sjedinjenim Državama bivaju ponovo izabrani, bez ijednog konkurenta ili bilo

kakvog stvarnog izazova. Preko devedeset posto njih je, nakon samo nedelju dana,

ponovo na svojim starim mestima. Razlog za to može se naći u čudnom običaju po

kome izabranom članu Kongresa možete dati veliku sumu novca kako biste

osvojili njegovu naklonost, a to se pri tom ne smatra podmićivanjem niti nečim

nelegalnim. Naravno, to pravilo su izglasali upravo političari. Slobodan novac, i

samim tim i moć, veoma su opojni. S tim se svi slažu. I kada član Kongresa prvi

put sedne u svoju fotelju, vrlo brzo kreće u misiju sakupljanja novca, kako bi na

sledećim izborima mogao pobediti bilo kog protivnika.

Drugi zbunjujući aspekt ovog čudnog običaja jeste činjenica da, kada dođe vreme

za penziju, političar ima pravo da zadrži dobijen a neutrošen novac. Mnogi u

trenutku odlaska u penziju imaju pripremljene milione dolara. Kako bi i zašto,

onda, onaj ko tako mnogo ima od tog običaja, ikada glasao protiv interesa onoga

ko mu je tako velikodušno obezbedio taj novac? Da li taj novac obezbeđuje običan

čovek? Ne, to rade oni koji upravljaju i kojima je potreban glas toga čoveka i

njegova moć.

Ako je neko u mogućnosti da nekom kongresmenu tutne sto hiljada dolara da bi

ovaj regulisao cenu teletine - tako da svi obični ljudi plaćaju po većoj ceni -

prirodno je da će to biti oni koji imaju kontrolu u svojim rukama. Šta je sto hiljada

dolara u poređenju s jednim do dva dolara po kilogramu sve one teletine koja se

proda na teritoriji cele zemlje? Nije ni čudo što ljudi tako preziru i mrze političare.

Priznajte - kada bi vaš senator pao s litice, u prvom trenutku bi vam moglo biti žao

što ga niste upravo vi gurnuli, ali vas sigurno ne bi mučila nesanica zbog nesreće

koja ga je snašla, zar ne? Naravno, političari to ne vide na taj način. Oni se

zavaravaju da ih ljudi vole - donekle kao što je to i Musolini verovao - i trućaju o

pružanju usluge i posvećenosti, a svakodnevno glasaju za povećanje raznih cena.

Konačno, prosečna osoba, shvatajući da ne može pobediti sistem, odustaje. Nije ni

čudo da je većina ljudi ravnodušna kada je u pitanju politika. A kakav izbor imaju?

Malodušnost je, na kraju krajeva, osobina koju vlade veoma poštuju, jer uspavan

narod ne čita između redova. Tada je veoma lako kontrolisati tik-tak.

Godinama su nas oni koji imaju moć cedili, određujući i oporezujući svaku našu

poslovnu aktivnost. Niko nema ništa protiv davanja određenog doprinosa za opšte

dobro, ali vremenom je sistem porastao, i sada postoje hiljade vladinih agencija

koje uzimaju plodove našeg rada i kontrolišu sistem. Slobodni ste kao ptica sve

dok ne poželite da nešto radite. Međutim, ako pređete ulicu i otvorite svoju

piceriju, istog trenutka će vas saleteti dvadeset vladinih zvaničnika. Najveći broj

43

poslovno nezavisnih ljudi u ovoj zemlji, u suštini, radi za vladu. Pola radne nedelje

rade ni za šta, to jest za ono što, navodno, »duguju« kao porez, a deo ostatka radne

nedelje gubi se na troškove popunjavanje raznih formulara i podnesaka.

Razmislite o sledećem: sav novac ovog sveta u stvari pripada vladama. On je

njihov. One su ga odštampale i, mada nam nešto tog novca mogu dati da se s njime

poigramo, dobro su se postarale da ga, na kraju, u punom iznosu dobiju natrag.

Ono što posedujete, samo je ono što vam je vlada pozajmila. To vam se u svakom

trenutku može oduzeti.

Najveći broj Amerikanaca ne seća se da je Ruzvelt doneo zakon o oduzimanju

zlata od stanovništva. U nešto skorijoj prošlosti, Meksiko je imao na čelu države

jednog obešenjaka koga su zvali Presidente Madrid. Iako je sebi izgradio bezbrojne

palate dok je narod gladovao, došao je trenutak kada mu je novca ponestalo.

Međutim, neustrašivi »Presidente« nije dozvolio da mu nedostatak keša pokvari

zabavu. Nacionalizovao je sve banke i doveo do propasti pezosa, čija je vrednost

pala sa 8 na 2.400 pezosa za jedan američki dolar, što je i njegova današnja

vrednost. Mnogi vredni Meksikanci preko noći su izgubili svoju životnu

ušteđevinu.

Oni koji su naslutili šta Madrid smera, prenosili su svoj novac u druge države, i to

na milijarde nedeljno. Naravno, dnevne novine pod kontrolom vlade nazivale su te

ljude pacovima i izdajnicima. jer nisu želeli sve da izgube. U međuvremenu, u

Sjedinjenim Državama, Kongres je mahnito podržavao Madrida. Naši domišljati

lideri izračunali su razliku između 8 i 2.400 pezosa i iznenada su na raspolaganju

imali 2392 dobra razloga da Madridu šalju milione i milione vlastitog novca, samo

da bi ga održali na vlasti. Što se Meksika tiče, posledice su bile uništenje strukture

kapitala i još veće osiromašenje stanovništva. Američki poslovni ljudi koji su imali

svoja preduzeća u blizini granice, u mestima poput Huareza, bili su oduševljeni.

Bili su u stanju da podmire kompletne troškove nedeljnog rada fabrike za cenu

jedne krofne. Posledica po američki narod bila je navala nelegalnih imigranata koji

su prelazili Rio Grande. Socijalne službe u velikim gradovima, poput Los

Anđelesa, odjednom su se našle pod velikim pritiskom, nemajući sredstava da

podmire ni potrebe legalnih građana, onih koji su plaćali porez i imali pravo na

pomoć. Međutim, konačni račun još nije ispostavljen. Jednoga dana će narod

Meksika potpuno popizdeti. Kada se to desi, okriviće Sjedinjene Države - i to s

razlogom, rekao bih - i napraviće lom. Ljudi koji plaćaju porez u Sjedinjenim

Državama neće moći da se naplaćaju novca potrebnog da se isprave nepravde

načinjene Meksiku. Nemoguće je ignorisati poludelog slona koji gazi vašom

baštom.

Nije ni čudo što prosečan Džo ne veruje da je svet bogat, jer je primoran da deluje

u okviru sistema koji ga i cedi i jedva mu nešto ostavlja. Naravno, oni na vlasti

nemaju tih problema. To je razlog što imamo svet u kome su mnogi neverovatno

44

bogati, dok ostatak ljudi tek preživljava ili možda je čak i dobrog materijalnog

stanja, ali mu je teško da ostvari neki veći višak novca.

Šta se tu može učiniti? Ništa. Stvari su takve kakve jesu. Ako se budete zbog toga

uznemiravali, izgubićete mnogo energije. Imate četiri mogućnosti. Prvo, možete

biti točkić u sistemu i zadovoljiti se time. Drugo, možete se priključiti

privilegovanim klasama i dopreti do slobodnog novca, isporučujući Pentagonu

račune za kafu od 1.000 dolara po kilogramu. Treće, možete živeti »na rubu«

sistema i raditi izvan njega. Ili, konačno, možete prihvatiti činjenicu da živite u

nepovoljnim okolnostima, a ipak uspeti. Uspeh je najveća osveta.

Međutim postoji izlaz iz ove glupe situacije. Iako vlada uzima polovinu vašeg

novca, još uvek je moguće da napravite neverovatno bogatstvo sa preostalom

polovinom. Porezi i uredbe samo odlažu trenutak postizanja finansijske slobode,

ali vas ne mogu potpuno zaustaviti. Dakle, stvar je u tome da ne dozvolite situaciji

da previše utiče na vas, i da nastavite da idete ka cilju uprkos svemu. Kao što bi

Rimljani rekli: »Non illegitimati carburundum«, ili, u slobodnijem prevodu: »Ne

dozvolite gadovima da vas samelju.«

Baš kao što je potrebno da se osećate sigurni i kada okolnosti nisu takve, ova

dimenzija zahteva i da se osećate finansijski slobodni iako, bar na početku karijere,

to obično nije slučaj. Morate shvatiti da u životu ništa nije izvesno, da ne postoji

apsolutna sigurnost kao ni jednostavan put do finansijskog uspeha. Moraćete da

uložite određeni napor. Suludo je umu dopustiti da trči za sigurnošću: nikada je

neće stići, a napetost neprestanog traganja za njom uništava i onu stabilnost koja

postoji.

Stoga je jednostavnije odlučiti da vam sigurnost nije potrebna. Nije vam potreban

ni sistem koji vam je naklonjen. Sve što će vam ikada biti potrebno vi već

posedujete, a to su kreativnost i energija. Nije potrebno da postanete besmrtni da

biste osetili sigurnost. Treba samo da prihvatite da je ono što ste trenutno sasvim

dovoljno da vam obezbedi sigurnost, a više nego dovoljno da vas održi u bogatstvu

do kraja života, uprkos bilo kakvim okolnostima. Vama ste potrebni samo vi, vi

koji se osećate udobno u svojoj koži.

Sledeći korak je da otrgnete svoj um od ogromnog nezadovoljstva životom, a onda

ćete uvideti da je Univerzalan zakon koji upravlja našom sudbinom, u stvari

potpuno fer. Život je fer, čak i kada nije. I bez obzira što će se um tik-taka upinjati

da dokaže kako je loša sreća stvarna, to mišljenje, samo po sebi, bez obzira što ga

ima nekoliko miliona ljudi, nije dovoljno da bi se dokazalo kao istinito. To je samo

mišljenje. Jasno mi je da na nekim nivoima tik-taka ljudi nemaju skoro nikakvu

vlast nad onim što im se dešava, i stoga osećaju da su prepušteni vetrovima

sudbine. Međutim, postoji jedan nivo delovanja, donekle izvan tik-taka, na kome

osoba preuzima potpunu odgovornost za svoje životne okolnosti i shvata da,

ispravnom projekcijom svesti i akcija u stvarnost, može zagospodariti tom

45

stvarnošću, prevazići njena ograničenja i krenuti u bilo kom željenom pravcu.

Činjenica da ste okruženi milionima ljudi koji ne znaju kako to da urade ne znači

da su oni u pravu, a da vi grešite.

Nadalje, projekcija moćnog sopstva obezbeđuje vam jedinu sigurnost koju imate i

koja će vam ikada biti potrebna. Tada metafizički Univerzalan zakon postaje fer,

jer počinjete da živite u mentalnoj, emocionalnoj i duhovnoj projekciji onoga što

jeste. Ono što dobijate je vaše. Događaji su lično vaši i, na tom nivou, život postaje

jednostavan, jer ne trošite energiju i misli pitajući se zašto je ovo ovako a ono

onako. Sve je očigledno. A u skladu s prirodom stvari, očigledno je i šta treba da

uradite. Život dobija novo značenje, jer vi to želite.

Da biste zaradili mnogo novca, biće potrebno da donesete odluku o tome da ćete

postati delimično nenormalni. Normalni ljudi su retko uspešni, a ako jesu, taj uspeh

je često zaprljan njihovim nezadovoljstvom životom. Zato, kada zarade gomilu

novca, ne vide ništa korisno u tome i to ih često još dublje gura u geto uma.

Kada kažem »nenormalni«, ne mislim da treba da postanete čudak, već da treba da

stvorite svest o bogatstvu drukčiju od one koju većina ljudi ima. Vi pokušavate da

promenite svoja osećanja i ponašanje - posmatrajući ih ne samo iz monetarnog -

već i iz duhovnog i fizičkog ugla. Pokušavate da postanete istinski nezavisno biće -

a bogatstvo je jedan vid te nezavisnosti. Kada se u duhovnu potragu uključi i

sticanje novca, ona dobija na ubrzanju. Zarađivanje novca radi samog zarađivanja

može postati isprazno i dosadno, ali kada vam je finansijski uspeh povezan s

duhovnom željom za istinskom nezavisnošću, vaši napori da zaradite novac postaju

nekako sveti.

Ljudi često to previde. Tako se vraćamo na ono o čemu smo vcć pričali, na to da su

ljudi skloni razmišljanju o neduhovnosti novca. To je zato što su, naročito u starim

vremenima, velike religije propovedale da je siromaštvo sveto, a bogatstvo ne. Pre

mnogo godina, kada su sve velike rcligije bile tek u povoju, društvo je bilo

sačinjeno od kraljeva, plemića, i tek potom svih ostalih. Religijama su za njihov

opstanak bili potrebni sledbenici pa su se morale dopasti običnim smrtnicima od

kojih je većina bila očajno siromašna. Da bi pridobile naklonost masa, morale su

siromaštvo učiniti prihvatljivim - i boljim nego prihvatljivim. Siromašni bi pitali:

»Hej, kako to da tvoj Bog dopušta da gladujem?« Nije bilo odgovora na to. Zato su

religije siromašnima obećale posebno mesto u raju, što je bilo jednostavnije nego

razbijati glavu popravljanjem sveopšteg beznadežnog stanja.

Ukoliko pogledate našu planetu, naročito u savremeno doba, videćete da živimo na

veoma raskošnom mestu. Kao što sam već rekao, postoji višak svega. Klima je

uglavnom umerena, mora su prepuna bogatstava, a pod našim nogama nalaze se

svi minerali, rude i nafta koji će nam ikada zatrebati. Sunce sija nad našom

Zemljom i obezbeđuje nam ogromna bogatstva. Postoji više hrane nego što bi se

46

ikada mogla pojesti. Postoji više bogatstava, kreativnosti i sredstava nego što ikada

možemo iskoristiti.

A sada razmislite o sledećem: zašto bi nas bog ili božanska sila smestili na tako

neverovatno bogato i raskošno mesto - u istinsku rajsku baštu - a potom očekivali

da budemo siromašni i živimo u oskudici? To nema nikakvog smisla. Prirodno je

da koristimo sredstva koja nas okružuju i postepeno se bogatimo. Bog mora da je

to predvideo kao ogromnu mogućnost. Ako imamo na umu mesto na kojem

živimo, bogatstvo je nešto prirodno.

Učiniti tu filozofiju pogrešnom, a siromaštvo - koje je tako neprirodno - ispravnim

znači obrnuti istinu naopačke. To može služiti određenim interesima, ali ne može

biti istina u Univerzalnom zakonu kpji upravlja prirodnošću stvari. Zamislite boga

koji socijalnu pomoć i redove za hranu smatra dobrim i, u skladu s tim, boga koji

će otvaranje fabrike, čijim će se radom obezbediti bogatstvo za recimo, stotinu

porodica, smatrati pogrešnim. Nema šanse da tako nešto bude tačno!

Ali, sve su nam to prodali kao istinu, i nivo do koga su uspeli to da nam prodaju

verovatno određuje i nivo na kome se danas nalazimo kada su u pitanju finansije.

Uzmite kao mogućnost da je ono što ste naučili, i čega se tako čvrsto držite u

svojoj svesti, u najvećem delu, verovatno u dve trećine ili četiri petine, potpuna

glupost.

Međutim, te gluposti i slabosti koje ste prihvatili u stvari su dar, jer vam

omogućavaju uspon. One su izazov koji treba da savladate. U okvirima takve

svesti vi možete napredovati i promeniti je, kako bi vaš život postao izraz ogromne

energije. Zadovoljstvo traganja daje vam razloga za život, što je mnogo drugačije

od prostog preživljavanja.

Razmišljanje o velikim stvarima i bogatstvu pomoći će vam da prevaziđete

siromaštvo sveta, ali to neće biti dovoljno. Da biste stvarno razvili finansijsku moć,

verovatno će biti potrebno i da živite u stvarnosti koja se razlikuje od status quo-a.

Status quo je zainteresovan da vas i ostatak sveta održava na istom. Morate izaći iz

njega.

Kada iskoračite na tržiše i pogledate cene, ono što vidite samo je oblik misli,

mišljenje drugih ljudi. To nije nužno i stvarnost. Tržište je stvoreno jer se uzimanje

vašeg novca trgovcima čini razumnim. I zato su tržišta uvek donekle protiv

potrošača. Postoji nepisan dogovor među proizvodačima, distributerima i

prodavcima o tome koliku cenu mogu naplatiti, a da zbog toga nikome ne

odgovaraju. Tržišta su osmišljena tako da uspostave i održavaju status quo.

U gradu u kome živim postoji oko desetak benzinskih pumpi. Svaka od njih

prodaje benzin po potpuno istoj ceni. Ne postoji ni 10 centi razlike. Slučajnost?

Teško. Ovde se benzin prodaje po, otprilike, 10 centi višoj ceni po litru nego bilo

gde drugde u državi. Da bi se tako nešto moglo sprovesti, svi trgovci moraju doći

do posebnog dogovora, jer je obično nemoguće da desetak ljudi sasvim slučajno

47

ima istu ideju. I tako stanovnici ovog grada stalno plaćaju veću cenu benzina, jer

kartel podržava i brani ovaj oblik razmišljanja.

Čak su i na slobodnim tržištima cene relativno fiksne. Kada uđete u radnju koja

nudi 20% popusta, samo na površini postoji utisak da vam oni daju nešto nizašta.

Na šta to dobijate popust? Na uobličenu misao koja postoji na tržištu. Cena

predstavlja proizvod emocije. Ništa nema pravu vrednost. Međutim, tržištima se

upravlja tako da, kada se vremenom uspostavi neka cena, to mišljenje, ili oblik

misli, postaje striktno. Izazvanje ustanovljenog »mišljenja« smatra se jeresom i

nečim što ugrožava opstanak. Ukoliko se usudite da se suprotstavite onome što

obično predstavlja emotivnu manipulaciju potrošača, obično nailazite na oštru

reakciju. To se dešava zato što se, po uspostavljanju trzista i ponavljanjem

određene prakse, određena cena utiskuje u um onih koji su vezani za tržište,

maltene u obliku bogom datog prava. Ona postaje deo sveukupne šeme koja

garantuje opstanak. To smatraju razumnim, i stoga suprotstavljanje status quo-u

predstavlja tabu.

Ukoliko biste, na primer, otišli do komšijine kuće u petak u podne i dali mu hiljadu

dolara, on bi bio oduševljen. Recimo sad da to ponavljate svakog petka u narednih

devet nedelja. Na taj način, uspostavili biste status quo u njegovim emocijama.

Nakon toga vaš komšija je u svoje planiranje budžeta već uračunao ovaj

»besplatan« novac. Desetog petka vi, bez reči, odlučujete da mu ništa ne date i ne

pojavljujete se na njegovim vratima. Vaša odluka bi izazvala negativnu reakciju.

Više je nego verovatno da bi vas on nazvao komunjarom i pacovom, jer ste se

poigrali sa njegovim mehanizmom opstanka.

Ne smete se nervirati oko cene za sto grama čokolade. Ako to učinite, uništićete

svoju ravnotežu. Ali, s vremena na vreme možete izazvati neku normu, kako biste

potvrdili da je vaša stvarnost jednako ispravna kao i stvarnost bilo koga drugog. Na

svojim seminarima imam običaj da učesnike zamolim da odu u prodavnicu,

odaberu neki relativno skup proizvod, recimo televizor, a potom počnu da se

cenjkaju s vlasnikom radnje da im da popust od 80 posto.

Pokušajte. Činite to svakodnevno tokom nedelju ili dve, sve dok ne osetite

prijatnost u izazivanju ustanovljene norme. Ta vežba vas uči dvema stvarima: ona

potvrđuje vašu predstavu o sebi i dozvoljava vam da vežbate neuključivanje

emocija, dok će vlasnik verovatno biti emotivno izbačen iz ravnoteže. Eto

njegovog televizora, novog i sjajnog, s oblikom misli od 800 dolara zalepljenom na

njemu. A vi se okrećete ka vlasniku, pogledate ga pravo u oči i kažete: »Hvala

vam, uzeću ga. Evo 160 dolara u kešu!«

Sledeća dva minuta pretvaraju se u neverovatnu metafizičku pantomimu. Čim date

svoju ponudu, počnite da brojite novac. Prva misao vlasnika biće da se sigurno

šalite. Dok brojite novac, držite oboren pogled. To vas štiti od psihičke snage

njegove reakcije. Bez obzira na to što vam bude rekao, nastavite da se ponašate

48

kao da je sve to već gotov posao, i priupitajte ga da li radnja nudi uslugu

besplatnog prevoza. Svim tim podržavate svoj prvobitan oblik misli koji glasi: Daj

mi ovaj televizor za 160 dolara. Njegova reakcija će biti prilično predvidljiva. Ne

obazirite se na to. Odšetajte do televizora i, smešeći se, donesite ga do kase.

Ukoliko svoju nisku ponudu podržite akcijom, metafizički ćete pokušati da

probijete oblik misli, a ne samo da ga izazovete. Ako vlasnik radnje bude reagovao

negativno, usmerite se na sebe i posmatrajte kako vi reagujete. Uvežbani smo da

druge sledimo poput ovaca. Kada to ne uradite, iz podsvesti počinju da naviru

uspomene iz detinjstva, i počinjete da osećate kako ste bezobrazni i loši zato što ste

se uopšte usudili da predložite popust od 80 posto. Ostanite pri svome stavu.

Kada potpuno ovladate ovom igrom, pokušajte sledeće: Pođite s prijateljima u

restoran na večeru i naručite sve što je na jelovniku. Kada konobar bude doneo

račun, odbijte da ga platite. Jasno i glasno kako bi svi mogli čuti, kažite nešto

poput. »Smatram da hrana nije bila tako dobra. Krompiri su bili hladni.« Navedite

prijatelje da vas podrže. Da bi vam tako nešto pošlo za rukom, potrebno je da imate

određenu snagu volje, jer pravnom smislu, potpuno grešite. Međutim, u strateškom

smislu, vi ste u prednosti, jer restoran ne može da vam oduzme proizvod.

Ovim vežbate kako da zadržite svoje mišljenje onda kada se ono razlikuje od

norme, i kako da ga branite bez emocija. Vi ovde ne pokušavate da ratujete. Prosto

vežbate zauzimanje za stanovište koje je potpuno suprotno od status quo-a.

Poigravanje sa status quo-om može biti veoma zabavno. Iako verovatno nećete

dobiti besplatnu večeru, verovatno ćete se na kraju izboriti za priličan popust.

Potvrdićete svoj imidž, a on predstavlja osnovni ključ za zarađivanje novca.

Takođe, time podsećate sebe da je vaša stvarnost jednako ispravna, ako ne i

ispravnija od stvarnosti ostalih. Tako vežbate da se čvrsto zalažete za ono što

želite.

Malo-pomalo, način vašeg razmišljanja menjaće se od tik-taka ka neobičnoj

originalnosti. To se naziva kritičkim razmišljanjem. Kada se nađete u nekoj

poslovnoj situaciji, imaćete um koji je uvežban da primeti na desetine mogućnosti

koje drugi ne vide. Ukoliko ste izvan norme, imate kreativnu slobodu koju možete

pretvoriti u novac.

Međutim, kako vam razmišljanje o bogatstvu bude postajalo sve prirodnije,

moraćete povesti računa o par stvari. Razmišljanje o velikim stvarima je u redu i

često donosi velike rezultate. Ali u veličini postoji i mogućnost propasti. Dozvolite

da vam to pojasnim.

Recimo da trenutno zarađujete 100.000 dolara godišnje. Sada počinjete da

razmišljate o milionima. Na putu od sto hiljada ka milion dolara, biće potrebno da

ostanete uravnoteženi i strpljivi, usredsređeni na svakodnevne stvari, kako biste se

na kraju mogli osvrnuti na obavljen posao i ugledati taj milion.

49

Međutim, često se dešava da oni što razmišljaju o velikim stvarima, kao prvo, trče

pred rudu, a kao drugo gube se u fantaziji. Kada ih mašta izvede van granica onoga

čime mogu upravljati, postoji tendencija da se sve raspadne. Dok se penjete,

morate biti koncentrisani jer je tada mogućnost gubljenja ravnoteže veća. Ukoliko

vaš um ide mnogo ispred vas, skloni ste prenebregavanju trenutnih događaja i

odgovornosti, a budući da na njih niste usredsređeni, oni često dovode do loših

rezultata.

Kad god se nađete na tački promene, trebalo bi da budete svesni da prelazak iz

tačke A u tačku B zahteva dodatnu ravnotežu i još veću usredsređenost. Poznatim

okolnostima - recimo, zaradom od 100.000 dolara - možete upravljati i vladati jer

ste na njih navikli. Ali, na putu ka milion dolara, okolnosti će se menjati, a vi ćete

im se morati postepeno prilagodavati, razvijajući u sebi energiju koja će moći

upravljati deset puta složenijim okolnostima.

SEDMI KORAK DOLARSKOG PLESA

Usredsredite se na ono što znate ili na ono što daje rezultate.

Ne dozvolite da vas okolnosti namame na područje u kome

se ne osećate sigurno i koje ne možete kontrolisati.

Često ćete biti svedok toga da neko ima neku dobru ideju. On otvara piceriju i

uspeva u poslu. Potom pokušava da se proširi i otvara još tri picerije, obično od

pozajmljenog novca. Nove picerije mu oduzimaju svu energiju i prva picerija

počinje lošije da radi. Sada čovek radi šesnaest sati dnevno, a pošto to iziskuje

ogromne napore, on biva izbačen iz ravnoteže.

U tom trenutku, postaje hipnotisan sopstvenom aktivnošću. Odlučuje da želi

zaradu od deset miliona dolara, pa otvara kompaniju za transport hrane na veliko,

iako o tom poslu zna malo ili čak nimalo. Iznenada se svake noći na putu nalaze

četiri kamiona s paradajzom, i taj čovek je zadovoljan sobom. Sada može raditi

dvadeset i četiri sata dnevno i stvarno osetiti da se taj napor isplati. U

međuvremenu, prva picerija se raspala, dok ga u drugoj menadžer potkrada. Zatim

jednoga dana posao sa paradajzom propada i taj čovek shvata da je sve propalo.

Gotovo je.

Trik za razmišljanje o velikim stvarima jeste u tome da svom umu dozvolite da vas

vodi sve više, dok su vaše oči čvrsto prikovane za zemlju kojom gazite.

Usredsredite se na ono što znate ili na ono što daje rezultate. Ne dozvolite da vas

okolnosti namame na područje u kome se ne osećate sigurno i kojim ne možete

upravljati. Zapamtite, nema potrebe za žurbom. Do miliona možete doći za šest

50

meseci ili šest godina. To nije toliko važno sve dok osećate uravnoteženost i usput

uživate u životu.

U suštini, ako napredujete lagano i usput uživate u životu, vaše će putovanje biti

značajnije. Jurcanje brzinom munje ponekad takođe može biti zabavno. Međutim,

ono mora biti ublaženo periodima zastoja, procenjivanja onoga što je stvoreno i

posvećivanju svoga vremena razvoju kontrole nad njima, kako budući poduhvati

ne bi bili na klimavim nogama.

Poslednje što treba imati na umu kada su u pitanju svest o bogatstvu i razmišljanje

o velikim stvarima, jeste da um ne veruje u sopstvenu fantaziju. On je navikao da

luta, zamišlja sve i svašta, i pri tom zna da to nije stvarno. To je jedan od načina na

koji se on zabavlja. Zato, pregaze li vas sopstvene fantazije, vaš um će biti isuviše

zabavljen njima da bi se mogao usredsrediti na ono što je zemaljsko i stvarno.

Postepeno će ego početi da umanjuje vrednost onoga čime se bavite i preneće vas u

izmišljenu projekciju intelekta. Zbog toga ćete biti nezadovoljni onim što jeste i

onim što imate i počećete da se skoro isključivo usredsređujete na ono što nemate.

Što se više budete usmeravali ka onome što je nestvarno, to će vam biti teže da to i

postignete, jer um zna da niste ozbiljni kada je vaš cilj u pitanju. Misli su vam

prosto sanjarenje i služe samo kao potvrda da svoje zamisli i ciljeve smatrate

nedostižnima. To vas postepeno od njih udaljava i dolazi do zastoja. Energiju

onoga što imate vaš um nije ni osnažio ni priznao, pa se i njena životnost

postepeno gubi. Ono što oko sebe vidite postaje isprazno i beživotno. Naknadni

pokušaji da se izvučete iz tog mrtvila koje ste sami stvorili i da se prepustite mašti,

ne uspevaju. Naravno osim ako vaša svest nije spremna na zaokret od 180 stepeni,

što obično nije.

S odumiranjem nastaju malodušnost i negativnost. Oduševljenje ciljem slabi i

nestaje, delom zbog neuspeha, a često i zbog zbunjenosti. Prošli uspesi se

zaboravljaju, trenutne teškoće deluju stvarnije, i vremenom utvrđujete ono za šta

verujete da je istina o vašcm životu. S postepenim opadanjem energije ponovo se

pronalazite u tik-taku i shvatate da ste njegova žrtva.

Budite oprezni. Širenje je poželjno, ali i razorno. Ukoliko do njega dolazi

postupno, a vama je pri tom prijatno, stvorićete radost i zadovoljstvo. Ukoliko je

prebrzo, duh biva preplavljen i vremenom pronalazi načina da se rastereti. I tada ili

bankrotirate ili umirete, ili vaš cilj uništava samog sebe. To vam nije potrebno.

Pogledajte ekonomsku istoriju sveta od Drugog svetskog rata. Desila se ludačka

ekspanzija. Nije bilo bitno da li smo imali novca za njeno plaćanje. Stvorili smo

društvo koje je nemirno, koje stalno želi još. Zato naše vlade dele papirni novac

kako bi svi bili srećni i zadovoljni. Niko ne brine o tome da je posleratna vrednost

dolara pala na samo četiri centa. Sva ta neravnoteže moraće da se razreši u jednom

trenutku. Nekontrolisano širenje predstavlja siguran način za izazivanje kraha.

51

Ukoliko imate dobru ideju, usavršite je. Zatim je iz tog mikrokosmosa prenesite u

makrosferu. Ponovo uradite isto, i onda još jednom, pa još jednom i – bum.

Iznenada imate osamsto hamburgerdžinica. Čisti tik-tak, stvarno, ali morate u

njega ući da biste ga se oslobodili: jedini put izlaska iz tik-taka vodi kroz njega.

Dok njime putujete, možete svoj način razmišljanja odvojiti od uobičajene svesti i

delovati na način koji će tik-tak ceniti. A to će biti slobodno razmišljanje.

Dok se teturate kroz tik-tak stremeći konačnom oslobođenju, moraćete pristati na

to da preuzmete na sebe odgovornost za određene stvari, uključujući, naravno, i

odgovornost za sebe. Malo je bogatih ljudi koji ne prihvataju odgovornost kao

nešto prirodno. Ukoliko ste u životu od nje bežali možete krenuti od toga da

razmislite koliku ste količinu odgovornosti spremni na sebe preuzeti. Jer, iako na

prvi pogled deluje da je odgovornost teret koji treba izbeći, siromaštvo je mnogo

gori usud.

Ako u odgovornost uključite emocije onda će njeno preuzimanje postati zamka.

Postoji način za odgovorno ponašanje prema mnogo čemu, a da se pri tom ne oseća

emocijalna uključenost u to. Za to je, naravno, neophodno samopouzdanje. Čini mi

se da je glavni razlog za odbijanje preuzimanja odgovornosti u tome što nemaju

samopouzdanja ili su uplašeni ili smatraju da će, obavezavši se na nešto, biti u

tome zarobljeni do kraja života.

Ukoliko ne volite da preuzimate odgovornost, spustite na trenutak ovu knjigu na

krilo i odlučite da ćete preuzeti odgovornost, prijalo vam to ili ne. U suprotnom,

osudićete sebe na večnu borbu. Nije potrebno da odjednom preuzmete na sebe

veliku odgovornost. Prihvatite se odgovornosti za, recimo, jednu do dve nove

stvari. Valjano izvršite svoje obaveze koje iz toga proističu, postanite svesni da ste

to uradili i da je bilo lako, a potom se otvorite za veću.

Biti odgovoran za velike sume novca ili biti odgovoran za male sume novca i nije

neka razlika. U oba slučaja neophodna je usredsređenost i posvećenost - razlika je

u tome što, odlučivši se za preuzimanje odgovornosti u mnogo čemu, zarađujete

više. Zato, ukoliko ste spremni da budete odgovorni za sve, onda odaberite nešto

veliko, jer ćete od toga da imate veće koristi.

Ako odlučite da vodite jednu hamburgerdžinicu, možete odlučiti i da vodite računa

o osam stotina njih. Jer, dok vas upravljanje jednom nikada neće osloboditi,

preuzimanje odgovornosti za osamsto hamburgerdžinica hoće. A da biste došli do

tog nivoa odgovornosti, treba samo da sa svojim umom sklopite sporazum o

spremnosti za to. Prosto ubacite sebi u svest da ste spremni da prihvatate sve veću

odgovornost i, pre ili kasnije, ona će se pojaviti. Preuzimanje odgovornosti nije

nešto u čemu većina uživa. I, kada neko počne da je priziva, ostali je munjevitom

brzinom prebacuju sa sebe na njega. A kada vas pretrpaju odgovornošću, nasmešite

se i ispostavite im račun.

52

OSMI KORAK DOLARSKOG PLESA

Dok se leturate kroz tik-tak stremeći ka konačnom oslobođenju, moraćete pristati

na preuzimanju odgovornosti za određene stvari, uključujući, naravno, i

odgovornost za sebe. Malo je bogatih ljudi koji ne prihvataju odgovornost

kao nešto prirodno.

Sledeći ključ za razmišljanje o bogatstvu je posvećenost. To je osobina koja ide

ruku pod ruku s odgovornošću. Često ćete otkriti da kreativni ljudi pružaju otpor

da se nečemu posvete. Smatraju da će time nestati njihova kreativnost i da više

nikada neće uspeti da ispravno stupe na tržište života. U daljem toku knjige

razmotrićemo najvažniji ključ uspeha koji nazivam »usklađena akcija na tržistu«.

Za sada je dovoljno da vam kažem da, želite li u životu napredovati ili samo

zarađivati više nego do sada, morate se prvo na to obavezati na nivou mišljenja.

Drugim rečima, to mora da vam postane važno. Nema svrhe da kažete kako želite

veću zaradu, a da potom i niste baš sigurni da li je to stvarno tako. Želite li više

moraćete toj ideji posvetiti energiju, a nju ćete razmeniti za novac. Neretko će vas

užurbano tržište dodatno opteretiti. To može podrazumevati veću odgovornost, o

čemu smo već pričali, ili prosto zahtevati veću koncentraciju na ono što radite. Ali,

sve potiče od mentalne ideje da ćete se posvetiti cilju.

Često ćete čuti žalopojke ljudi na svoje finansijsko stanje, a u istom dahu će vam

reći i da ih novac ne zanima. Istina je da mnogi ljudi stvarno nisu zainteresovani da

se obogate i nemam ništa protiv toga. Mnogi su srećni živeći onako kako žive, pod

uslovom da im ostaje dosta slobodnog vremena za pecanje ili slično. Ali, ako ste vi

odlučili da želite više, moraćete toj ideji uliti energiju. Ako samo kažete: »Voleo

bih da dobijem na lutriji«, to obično neće dovesti do rezultata, jer nivo energije i

entuzijazam te misli sami po sebi govore da niste spremni da mnogo toga učinite

za poboljšanje svog finansijskog statusa. Ako kažete: »Želim više. Posvećen sam i

odlučan da imam više. Dvostruko ću povećati svoju energiju i napore, a ujedno ću

kupiti i nekoliko lozova«, iznenada imate plan koji će dati rezultata.

Do sada ste, možda, već razvili višu svest i prevazišli bezumni ritam tik-taka, ali

važno je zapamtiti i da ćete se, da biste tu višu svest pretvorili u keš, verovatno

morati vratiti u zemlju tik-taka kako biste prodali ono što nudite. Kada se ponovo

tamo nađete, nećete smeti prekršiti uobičajeno stanje stvari. Moraćete igrati igru i

poštovati pravila. U suprotnom, odbićete od sebe upravo one koji su na granici da

predaju svoj keš u vaše ruke. I, bez obzira što vi na to gledate iz potpuno druge

perspektive, moraćete se tome prikloniti, kako ne biste sabotirali sopstvene

planove. Stoga će deo vaše posvećenosti biti i rešenost da se priključite sistemu,

makar i na ograničeno vreme. Veoma je teško doći do velikog novca bez ovog

priključenja. Nije nemoguće, ali je teško.

53

Recimo da ste dobar rokenrol pevač i da tezgarite za nekoliko stotina dolara za

veče. Da biste došli do pravog novca, biće potrebno da potpišete ugovor za

snimanje albuma. To znači da će negde neko morati da tresne gomilu para na sto i

time podrži snimanje vašeg albuma. Najbolje bi bilo da to bude velika

producentska kuća. Čim prođete kroz vrata kompanije, srešćete se sa:

računovođama, advokatima, menadžerima prodaje, stručnjacima za odnose sa

javnošću i tako dalje. Moraćete igrati kako oni sviraju. Iako, zbog sopstvene

kreativnosti, možete osećati da ne pripadate tom svetu, u tom trenutku bolje bi vam

bilo da mu se priključite. Ukoliko je vaša energija isuviše oštra ili potcenjivačka u

odnosu prema drugima. producentska kuća se može povući. Oni ne žele da ulože

nekoliko stotina hiljada dolara za stvaranje svog emocionalno-finansijskog

zoološkog vrta.

Često kreativni ljudi zbog svog talenta osećaju da ne pripadaju tom svetu. I zato

postaju teroristi. Kritikuju i uništavaju sve što im se nađe na putu. A potom, kada

pokušaju da svoju kreativnost prodaju na tržištu, susreću se sa negativnim

reakcijama. Uviđaju da se, kad god budu nadomak velikog novca, nešto desi i sve

propadne.

Ono što treba da zapamtite jeste da je za prevazilaženje takvog života neophodno

prvo mu se priključiti, i pri tom obratiti pažnju da se poštuju oblici, misli ili merila

onih što će vam pomoći da dospete do konačne slobode. To znači da sebe treba

disciplinovati za dovoljno dug opstanak u sistemu, kako bi vam pošlo za rukom da

izvršite naplatu.

Naravno, postoje razna jezivo bogata mesta koja su potpuno izvan sistema. Ali,

većina ih je i izvan zakona. Kada se radi o poštenim delatnostima, otkrićete da su

one sa ruba sistema ponekad finansijski ograničene.

Jedna od stvari koje ćete otkriti približivši se velikom novcu jeste da su na vrhu

mnogi koji su tamo već dugo. Oni su obično stari, konzervativni i kruti. Da biste ih

privoleli na svoju stranu, morate biti predani sebi i svojim idejama. U suprotnom,

oni će se unervoziti a vi ćete se morati posvetiti njima. Ukoliko im direktno u lice

kažete da nisu u pravu, napravićete fatalnu grešku. Pri usponu sa, recimo, 100.000

ka 300.000 dolara, bićete u mogućnosti da manje-više radite šta god želite, ali dalji

uspog ka milion dolara i više podrazumeva da ćete morati igrati igru.

Pozajmite li 5.000 dolara, niko ne mari jeste li ludi ili ne, pod uslovom da su

prilično sigurni da će svoj novac dobiti natrag. Ali kada se približite ligi milionera,

potencijalni gubici usled pogrešne investicije u vas ogromni su. Osim toga, ljudi s

kojima ćete poslovati biće veoma, veoma bogati.

Većina smatra da bogati žive opuštenim, lagodnim životom, bez briga i

opterećenja. To je daleko od istine. Što više novca imate, tim više će vas ostatak

sveta saletati u pokušajima da vam ga oduzme. Jedna od čestih žalbi imućnih jeste

da su zgroženi činjenicom da svi nešto žele od njih. Zbog toga je bolje da,

54

približavajući se tom svetu, odajete utisak posvećenosti i stabilnosti; u suprotnom,

suočićete se sa mnogim odbijanjima.

Usput - i potpuno nevezano za temu posvećenosti - dozvolite mi da vam ponudim

nekoliko saveta kako da se ponašate sa ljudima koji su veoma bogati. Pošto oni

neprestano osećaju pritisak da svi nešto žele od njih, jedini način da im ispravno

pristupite jeste da stvarno, iskreno ne želite od njih ništa do njihovog društva.

Upoznajući vas, počeće da vam veruju, a činjenica da ništa od njih ne želite,

učiniće vas osvežavajuće drugačijima od ostalih. Moguće je da vam ponude savet

ili podršku, ali kada to učine, biće to njihova ideja, ne vaša. Time ćete ojačati svoj

položaj, a oni će se osećati opuštenije u vašem prisustvu.

Druga stvar koja će vam biti od pomoći jeste da imate na umu da su se mnogi od

njih obogatili jer su osećali potrebu da utiču na svet. Tragali su za prihvatanjem i

većim značenjem života, pa su se posvetili delatnostima koje su ih dovele do

bogatstva. Mnogi od njih su, nažalost, otkrili da im nikakav novac na svetu ne

može kupiti ni trunku prihvatanja ukoliko prvo ne prihvate sami sebe. Oni žele da

se prema njima odnosite kao prema pravim ljudima, a ne kao prema

pedesetomilionskom bankovnom računu.

Dalje, nisu im potrebni sledbenici koji im se ulaguju i crpu energiju. Potrebni su im

iskreni prijatelji koji im daju energiju i priznanje, ohrabrenje, s kojima je zabavno

biti u društvu. Bez obzira koliko malo novca imate, kada ste u društvu veoma

bogatih ponašajte se kao da ste s njima jednaki. Ophodite se prema njima kao

prema sebi ravnima, s postovanjem, i oni neće obraćati pažnju na to da li nešto

imate ili nemate - i oni će se prema vama ophoditi kao prema sebi ravnima. U tom

trenutku, ući ćete u njihov svet, a oni će dobiti iskrenog prijatelja.

Meni veoma prija društvo mojih veoma bogatih prijatelja. Svi su istinske ličnosti

koje su prošle mnogo toga u životu. Zanimljivi su i ja uživam da učim od njih.

Kada iskreno niste usredsređeni na njihov novac, oni se opuštaju i dozvoljavaju

vam da uđete u njihov svet. Osnovna korist od njihovog društva je osećaj koji u

sebi stvarate, osećaj i razumevanje da oni u suštini uopšte nisu drugačiji od vas. A

ukoliko su oni mogli da za dve godine zarade pedeset miliona dolara. onda to

možete i vi. Te osobe su obično u žiži dešavanja i, samo zahvaljujući tome što ste s

njima u društvu određena količina te energije prelazi i na vas. Dakle, iako možda

neće biti spremni da vam tokom zajedničke večere ispišu ček na određenu sumu,

ukoliko budete stalno aktivni to vam neće ni biti potrebno. Jer, dok budete s njima

pili kafu, povešće se razgovor o radu preduzeća ABC Finance Inc. I glavni

deoničar, koji slučajno sedi preko puta vas, vrteći kafenu kašičicu u ruci, slučajno

pominje kako će ABC učetvorostručiti svoj profit i duplirati dividende. Bingo!

Razmišljanje o bogatstvu vas navodi da budete u pravo vreme na pravom mestu

kako biste dobili pravu informaciju. I ništa više - jer zarađivanje novca nema skoro

nikakve veze s napornim radom. Dobro, naporan rad jeste jedan od načina, ali

55

postoje mnogi jednostavniji. Dok budete proučavali svoj način razmišljanja u

odnosu na novac, počećete da obraćate pažnju na područja u kojima postoji obilje,

i navići ćete se na to da tumačite energiju situacija i sebe dovodite uvek u onu u

kojoj ste korak ispred drugih. I to vam donosi trenutnu nagradu.

Da zaključimo, razmišljanje o bogatstvu predstavlja samo naviku. I kako budete

proširivali krug mogućnosti koje sebi dopuštate, malo-pomalo, Univerzum će

početi da reaguje. Razmišljanje o bogatstvu predstavlja osnovni, prvi korak, jer na

osnovu kolektivne energije ovih oblika misli vi stvarate sveukupno osećanje u

sebi. A upravo tom osećanju – osećanju da vam je bogatstvo nešto prirodno -

pripada zasluga za privlačenje mogućnosti koje su vam u životu potrebne.

56

6

Osećajte se kao bogataš i uživajte u tome

Oduvek sam bio uveren da je metafizički pristup životu i zarađivanju novca

najmoćniji. Možda se slažete sa mnom, a možda imate neki svoj sistem koji daje

iste, ako ne i bolje rezultate. Ne želim da vas ubeđujem da je moj pristup ispravan,

već samo da vas navedem da pogledate nudi li vam metafizički pristup neke

dodatne dobrobiti ili životne uvide.

Međutim, kakvo god mišljenje da imate, jedno je sigurno; događaje u životu

stvarate sami i oni u vaš život ulaze zahvaljujući vašim osećanjima. To znači da će

događaji koji vam se dešavaju biti potpuno u skladu s ukupnim zbirom

raspoloživih i ispoljenih osećanja.

Ljudi koji su radili na sebi, koji su se istinski zagledali u svoje srce, svesni su, do

najintimnijih detalja, svih aspekata svojih osećanja. Oni znaju ko su, i neprestano

se preispituju šta osećaju, kako bi mogli više naučiti o prirodi stvarnosti i

mogućnostima upravljanja njome. Nesvesni ljudi su skloni poricanju svojih

osećanja i traganju za značenjem života izvan sebe, u stvarnosti. Oni će, na primer,

imati negativna osećanja prema crncima i u sebi će ih gajiti godinama.

Pošto to mišljenje postaje sastavni deo njihovih osećanja, oni će prelaziti preko

svih pozitivnih iskustava s crncima, a naglašavati i pamtiti sva negativna. A onda

se jednog dana dešava da ih, dok u svom novom mercedesu čekaju na semaforu,

jedna crnkinja u kamionetu iznenada udari sa zadnje strane i gume kola u obližnju

praonicu. Logično, oni ne mogu da shvate zašto se to dogodilo, i reći će: »Danas

sam imao baš loš dan. Zaustavio sam kola na semaforu i tada me je ta nesmotrena,

neodgovorna crnkinja udarila sa zadnje strane i ubacila u praonicu. Dvaneaset

vatrogasaca me je otuda oslobađalo čitava tri sata.«

Naravno, žena koja je vozila kamionet ima potpuno drugačije viđenje događaja.

Ona kaže: »Probudila sam se jutras s osećanjem da bi trebalo da učinim više za

svoju lokalnu zajednicu. Zato sam odlučila da ovaj dan ne posvetim vođenju svog

carstva međunarodne trgovine kozmetikom, već da se spustim do grada i osmotrim

šta se tamo dešava. Kada sam ušla u garažu sa šestoro kola, intuitivno sam osetila

da ne treba da uđem u svoj kadilak. Umesto toga, odlučila sam se za stari kamionet

koji ima čelični prednji branik. Ne znam zašto sam se za njega opredelila; tada mi

je to delovalo kao ispravan izbor.

»Dok sam vozila glavnom ulicom, naišla sam na nekog tipa u mercedesu čijim

osećanjima je bio potreban konkretan dokaz da su svi crnci čudaci, pa sam, u

skladu sa svojom željom da učinim nešto dobro za čovečanstvo, kamionetom

udarila njegova kola sa zadnje strane. Mogla sam ga udariti tako da se zaustavi na

autobuskoj stanici, ali mislila sam da je uletanje u praonicu prikladnije, s obzirom

57

na njegovu simboličku potrebu da spere sa sebe neke negativnosti. Pošto sam

ispunila svoju želju da nekome pomognem, otišla sam kući, sela u baštu i

razmišljala o tome kako je život divan.«

Kada pokušavamo da intelektualno razumemo život, suočavamo se s raznim

događajima koji prkose logičnim objašnjenjima. Nije li čudno što, uprkos tim

stalnim podsetnicima da život nije uvek logičan, još uvek ima na milione onih što

uporno ostaju pri tome da bi trebalo takav da bude. Pomislili biste da će, posle

suočavanja sa, recimo, desetak nelogičnih situacija, konačno odustati i prihvatiti

činjenicu da postoje životni obrasci koje prkose logici. Ali ne, oni se drže svog

strogog intelektualnog pristupa u nadi da će se problem »nerazumevanja« rešiti

nešto kasnije.

Uvidećete, naročito kada su finansije u pitanju, razne obrasce koji intelektualno

nemaju nikakvog smisla. A ipak se sve dešava s razlogom. Zato, iako objašnjenje

intelektu nije očigledno, ono može postojati i biti potpuno jasno osećanjima ili

intuiciji. Ukoliko pogledate uspešne ljude koje poznajete, često ne možete da

utvrdite zašto im tako dobro ide u životu. Učiniće vam se nedovoljno pametni i

talentovani za tako nešto. Međutim, čega god se dotaknu, pretvore u zlato. Gde god

da odu, ljudi na njih čudesno reaguju.

Odgovor, naravno, ne leži u tome šta ti ljudi rade, već šta osećaju. Pošto su sigurni

u sebe, moćni i pozitivni i, ne dopuštajući da ih išta ometa, oni se posvećuju onome

što postoji, što je stvarno, što im pruža zadovoljstvo i dobrobiti na putu ka cilju.

Svoj život jačaju usredsređivanjem na cilj, a ta se usredsredenost rada iz zanosa,

harizme i istinskog uživanja u onome što rade. Malo-pomalo, njihova osećanja se

usklađuju sa svim tim pozitivnim osobinama. Vremenom njihova potraga biva

ovenčana uspehom, i to tolikim, da nisu ni svesni da su ga sami postigli. Oni prosto

svako jutro ustaju živahni, zadovoljni i povezani sa svim što postoji. A onda ih

neko pozove telefonom i obavesti da su upravo zaradili još novca. Nisu iznenađeni,

jer to i očekuju. Oni razumeju svoj svet i u njemu predstavljaju glavnu silu. Pošto

su takvi, oni prirodno očekuju da im stvari pristižu. Koriste svoju intuiciju kako bi

izbegli situacije i ljude koji bi negativno uticali na priticanje tog bogatstva.

DEVETI KORAK DOLARSKOG PLESA

Vi imate božansko pravo da izaberete s kim ćete igrati igru i pod kojim uslovima.

Uklanjajući sve one koji crpu vašu energiju, vibracija pozitivnih stvari u vašem

životu bivaće sve jača.

Razlog zbog koga je novac tako duhovno važan onima koji hrle ka cilju jeste u

tome što vam on daje trenutnu povratnu informaciju o tome na šta trenutno

usmeravate svoju energiju. Zato je i toliko lažnih takozvanih duhovnih tipova.

58

Kada se pretvaraju da mrze novac, živeći izvan njegovog domašaja i odbijajući ga

kad god je to moguće, lakše im je da se zavaraju da će živeti svetačkim životom.

Neusklađenost između onoga u šta um veruje i onoga što je stvarno, veoma jasno

možete videti na primeru zabluda o novcu. Za intelekt je veoma jednostavno da

zauzme potpuno suprotan stav prema unutrašnjim osećanjima. Upravo zato se

dešava da i oni koji godinama razmišljaju o bogatstvu, i dalje ostaju švorc. Da biste

sazreli kao ličnost i zarađivali novac zahvaljujući plodovima svoga rada morate biti

svesni svojih osećanja, a ona moraju biti čvrsto prožeta bogatstvom.

U suprotnom, vaši napori da zaradite novac neprestano će biti ometani onim u šta

veruje vaše unutrašnje ja. Zbog toga i tvrdim da je za zarađivanje novca

neophodno imati novac. Jer kada stvorite malo bogatstvo ono postaje potvrda

vašeg uspeha i nadalje, omogućava vam da se otrgnete od negativnih osećanja u

vezi sa finansijama.

Ukoliko uopšte nemate novca, vrlo jednostavno možete izgraditi osećanja koja će

potvrđivati da je ono što imate obilno i da je svet, u stvari, bogat. Kada počnete da

afirmišete imanje umesto nemanja vaša osećanja će vas, malo-pomalo, navoditi

na mesta na kojima je imanje prirodno, i iznenada ćete i vi imati. I to ne samo na

nivou svesti, već i bukvalno.

Vratimo se na trenutak ESP-u o novcu. Dok budete menjali svoja osećanja,

uvidećete kako slobodan ili lak novac postaje prirodan deo vaših očekivanja.

Osećajući energiju ljudi i okolnosti, jednostavno je preusmeriti se sa teškog

zarađivanja na laku zaradu. Da biste se navikli da koristite svoja osećanja, probajte

sledeću vežbu. Napravite spisak svih važnih ljudi u svom životu. Potom, u

meditaciji, zamislite kako stavljate svoju ruku na njihove grudi u područje srca.

Time se povezujete s njima. Zatim osetite u svom srcu energiju kojom oni zrače.

Vaš prvi utisak biće obično tačan, vaše unutrašnje ja će to osetiti. Ono ne laže.

Neka sve bude jednostavno. Odredite da li vas energija tih ljudi “podiže” ili

“spušta”. Zapišite svoja zapažanja pored njihovog imena. Potom, ispišite kao

naslove sve trenutne važne poteze koje prcduzimate na polju finansija.

Vizuelizirajte ih u svom umu i pružite ruke ka centru tih događaja. Ukoliko su u

njih uključeni drugi ljudi, dodirnite ih. Ponovo zapišite šta vas “podiže”, a šta

“spušta”. Potom pogledajte svoj spisak i dajte sebi rok od 60 dana da se oslobodite

onih kojih vas “spuštaju” One koji vas “podižu” pozovite na ručak u narednih

mesec dana.

Vi imate božansko pravo da izaberete s kim ćete igrati igru i pod kojim uslovima.

Uklanjajući sve one koji crpu energiju, vibracija pozitivnih stvari u vašem životu

bivaće sve jača. Lakše je uništavati nego stvarati, i zato ono što “spušta” neće biti

jednako onome što “podiže”. Ono što vas spušta nastoji da poništi ono što vas

podiže, pa na kraju ostajete bez ičega Ukoliko se oslobodite onoga što vas spušta,

preostaće samo ono što vas podiže i predstavljaće solidne oslonce svuda oko vas.

59

Naravno, razvijanje čvrstog, vibrirajućeg osećanja bogatstva podrazumeva da ćete

morati da prevaziđete strah vezan za novac. Svaki strah koji postoji u vašim

osećanjima određeno vreme, brzo će uništiti pozitivne dobrobiti stvorene

afirmacijama o bogatstvu. U tome je, u stvari ceo trik, jer nekako morate prevazići

neizvesnost onda kada se u njoj stvarno nalazite.

Ponavljam. kakva god oskudica ili neizvesnost da postoje, one predstavljaiu samo

plod vašeg mišljenja. Koliko ćete napora uložiti da biste to mišljenje promenili,

zavisi samo od vas, a zavisi i od okolnosti, načina vaspitanja i sto i jedne druge

stvari. Ali, kad jednom uvidite da je bogatstvo samo mišljenje, i to onakvo kakvo

imaju svi bogati ljudi, biće vam jednostavno da ga i vi steknete, prvo na nivou

svojih misli, a potom i osećanja.

Kada tome priključite i svoja osećanja, lako ćete uvideti šta to pobednike izdvaja

od drugih.

Započinjući menjanje svojih osećanja, moraćete veoma pažljivo da motrite na

svaki svoj korak. Verovatno ćete isprva preterivati s ispitivanjem svoga života, ali

to nije greška. Jer, sagledavajući svaki, i najmanji detalj, nadoknadićete to što u

prošlosti ni na šta niste obraćali pažnju. Kada u dobroj meri shvatite ko ste i u šta

verujete, promena će postati postupan, prijatan proces u kome svaki napredak

stvara naredni.

Simboli vaših osećanja o bogatstvu nalaze se svuda oko vas. Ukoliko pogledate

kvalitet svog načina života, lako možete ustanoviti živite li u obilju ili ne. Pri tome

ne mislim da odgovorite na pitanje koliko ste bogati. Hoću da vas navedem da

procenite jesu li stvari koje vas okružuju kvalitetne, i kreativne ili su jednolične,

ružne i mrtve. Možete živeti u jednoj sobi na kraju grada i ipak biti okruženi

bogatstvom.

Da biste spoznali ko ste, obratite pažnju na to šta osećate za stvari koje vas

okružuju. To će vam, takođe, veoma dramatično pokazati i da li investirate u sebe

ili ne. To je od suštinskog značaja, jer time potvrđujete da verujete u sebe i zato

trošite na sebe. Ako nije tako, drugi će to primetiti i to će samo po sebi umanjiti u

njihovim očima sliku o vama. Dalje, teško je druge moliti za podršku ukoliko sami

sebe ne podržavate.

Kada su u pitanju osećanja, važno je da svaki deo vašeg života bude u skladu s

onim što želite da postanete. Ne možete očekivati da bogatstvo nađe put do vas

ukoliko ste okruženi simbolima oskudice, jer svaka zarđala kada koju čuvate u šupi

šalje poruku. “Bez bogatstva, molim vas.”

Stoga je bolje da se okružite manjim brojem kvalitetnih stvari, nego da svoj život

pretrpate gomilom dubreta. Ne želim da kažem kako ne treba iskoristiti priliku i

kupiti nešto jeftinije ukoliko naiđe povoljna prilika, ali ako se budete

usredsređivali samo na jeftine stvari, oslanjaćete se isključivo na njih. Jedan dobar

60

par skupih cipela bolji je od tuceta onih od dva dolara po paru, koje su izradili

zatvorenici iz Brazila.

Ukoliko trenutno niste bogati, moraćete stvoriti atmosferu koja će odisati težnjom

da postanete bogati - da napredujete. Ne predlažem vam da gomilu novca kojeg

nemate potrošite na pozlaćivanje tostera, već da počnete da tragate za kvalitetnim

stvarima u životu i u njima uživate, a mnoge od njih su čak i jeftine, ili besplatne.

Možete otići u najskuplji hotel u gradu i samo sedeti u predvorju i posmatrati

glavonje kako promiču pored vas. To vas neće koštati ni peni. Ukoliko vam

konobar bude dosađivao, možete naručiti kafu i lagano je pijuckati. Ako vas, nakon

tri sata, konobar bude učtivo upitao da li ste za još jednu kafu, možete mu

odgovoriti: “Ne, hvala. Volim da uživam u laganom pijuckanju. Osim toga,

pokušavam da se se odviknem od kofeina.”

Zanimljivo je da kvalitetni proizvodi često ne koštaju mnogo više od običnih

stvari. Naročito ako uzmete u obzir činjenicu da traju duže i da vam omogućavaju

da se dobro osećate. Ipak, često se dešava da odustajemo od kvalitetnih stvari, jer

na prvi pogled nije očigledno šta dobijamo za svoj novac. To se dešava zato što

nismo naučili da kao deo vrednosti nekog proizvoda primećujemo i njegovu

energiju. A nekada se plašimo i da će račun biti previsok.

Daću vam jedan primer. Na najvećem broju aerodroma u Sjedinjenim Državama

postoje redovi »Žutih taksija« koji će vas u centar grada odvesti po ceni od trideset

do četrdeset dolara, u zavisnosti od kilometraže. Vozači su obično jezivi tipovi,

krajnje negativni, a taksi vozila energetski odaju utisak mrtvačnice u kojoj se,

usred leta, pokvario sistem za hlađenje leševa.

Takođe, na većini aerodroma ne postoji servis za iznajmljivanje limuzina. Ljudima

uglavnom ne pada na pamet da naruče šofera i limuzinu, jer pretpostavljaju da to

košta čitavo bogatstvo. Činjenica je, pak, da ta usluga često ne košta mnogo više

od običnog taksija.

Na primer, na aerodromu u Dalasu vožnja taksijem ovih dana košta oko trideset

dolara, dok iznajmljivanje limuzine košta trideset i pet. Zašto ne biste potrošili

dodatnih pet dolara i vozili se sa stilom, osećajući se dobro u društvu vozača koji

vas poštuje i vodi računa o vama, umesto da svoj život predate u ruke gada koji će

vas truckati po gradu u limenoj konzervi i pri tom vas vređati. Čudan je taj sistem

»Žutih taksija« - godinama sam bio ubeđen da je to firma za rehabilitaciju

mutanata! Naravno, nisu svi gradski vozači taksija odvratni, ali mnogi jesu, pa

zašto biste uopšte rizikovali?

Pošto tragate za najboljim i za kvalitetom, prirodno menjate osećanja oko sebe.

Ako počnete da primećujete lepotu, i vaš život postaje lep. Da biste to postigli,

možda ćete morati da počnete da kupujete nešto skuplje stvari, jer je za

imaginaciju isuviše naporno da u ružnim stvarima neprestano sagledava lepotu.

61

Međutim, kako budete podizali svoju energiju i postajali veštiji, svaki će aspekt

vaše ličnosti to emitovati ka drugima i oni će to primećivati, svesno ili nesvesno.

Uzdižući svoja osećanja lepše ćete sebe doživljavati i bićete u stanju da svoje

usluge i proizvode naplaćujete po višoj ceni. To će biti potvrda vaših osećanja i,

pre ili kasnije, vaše mušterije će biti samo oni iz više klase. A vi ćete obavljati

manje posla za veći novac.

Sada odložite na trenutak ovu knjigu i odlučite da ćete udvostručiti svoje cene.

Kada u tome uspete, odvojte trenutak za prihvatanje činjenice da je bogatstvo samo

oblik misli, i da ste vi u svoju svest upravo usadili vrlo dobru ideju o zarađivanju

novca. I stvari kreću nabolje... ha, ha!

Ukoliko vam ideja o udvostručavanju cene nije baš privlačna, onda je podignite za

20 do 30 posto i ispitajte kako se povodom toga osećate. Kod nekih će prva

reakcija biti strah, jer smatraju da će sa podizanjem cena ostati bez posla ili da niko

neće plaćati za njihove proizvode ili usluge. To je prirodna reakcija, i veoma je

moguće da će tako i biti ukoliko iza toga stoji vaša ista stara energija. Afirmacija

udvostručavanja cena daće rezultata ako počnete da u ono što radite ulažete sve

više i više energije. Tada udvostručite cene.

Šta god prodavali, radili ili znali, kakav god proizvod ili uslugu nudili, možete biti

i bolji. Siguran sam da bismo, pažljivije posmatrajući ono što radite, pronašli u

tome nešto što je negativno ili beživotno ili lošije od izvrsnog. Neizbežno mora

postojati nešto što se može poboljšati. Osim toga, skoro sve što na tržištu viđamo

nezanimljivo je i dosadno. Možete upotrebiti svoj kreativan um kako biste svoj rad

proželi kreativnošću i udahnuli mu život. Kad svoju stvaralačku energiju ispunite

zanosom i stvorite nešto podsticajno i neobično, ljudi reaguju jer 99% stvari koje

se nalaze na tržištu nisu zabavne. Otkriće vodoinstalatera koji peva ispunjava ih

radošću i srećom.

Zamislite da imate vodoinstalatersku radnju, vaš kombi se presijava, alat vam je u

besprekornom stanju, a radno odelo ispeglano i čisto. Zamislite da uvek dolazite na

vreme, ili čak deset minuta ranije. Zamislite da stvamo poznajete posao i da ga

obavljate brzo, i u roku. Recimo da ste u bilo koje doba dana ili noći na

raspolaganju za popravku instalacija i da, dok radite, pevate arije iz »Travijate«.

Zamislite da je pevanje nešto prelepo i da inspiriše ljude. Zamislite da stvarno

vodite računa o potrebama klijenata i da ste pozitivni, učtivi, spremni da

pomognete i pružite odgovarajuća obaveštenja. A kako bi bilo da imate i mobilni

telefon tako da, kad god vas neka mušterija pozove, uvek možete na licu mesta dati

odgovore na pitanja koja ima?

Ako drugi vodoinstalateri naplaćuju svoj rad trideset dolara na sat, zar ljudi ne bi

platili više za vaše usluge? Budite sigurni da bi. Vaša usluga je neobična i jeftina -

ulaznica za operu košta četrdeset i pet dolara. Mušterijama se isplati da vas unajme

i po nešto većoj ceni, samo ako znaju da neće morati da prolaze kroz probleme

62

koje donosi unajmljivanje običnih vodoinstalatera koji se uopšte i ne pojave. Osim

toga, ukoliko ne vole »Travijatu«, vi znate na stotine melodija najvećih muzičara

svih vremena. »Šta biste želeli, gospođo? 'Oklahomu', 'Zvuke muzike', ’Mačke’,

’Evitu’? Samo recite, i ja ću to otpevati. Pored toga, nivo vode u dnevnoj sobi za ta

tri minuta opašće za pola metra. Prepustite to meni. Vi idite kod frizera.

Telefoniraću vam kada završim posao.«

Sve je tako jednostavno. U pitanju je samo osećanje. Ono se jača usredsređivanjem

na posao. Ukoliko ste talentovani, iskoristite to. Napravite od svog posla nešto

posebno, i vaša vodoinstalaterska radnja biće prepuna mušterija. Vidite, u životu

možete raditi šta god želite, sve dok se razlikujete od drugih. Kada je energija koju

nudite uobičajena, ljudi neće novcem podržati vaše napore. To se dešava zato što

nemaju s čim da vas uporede. Osim toga, ne mogu da odrede koliko vredite, jer je

najveći deo vaše vrednosti u obliku osećanja, a ona u ljudima podstiči pozitivan

emocionalan odgovor koji prevazilazi tržište, a njihovu vrednost svako određuje

drugačije.

Dozvolite da vam dam još jedan primer. U Londonu postoji radnja za hemijsko

čišćenje, čiji moto glasi: »Mi čistimo u skladu sa standardom, a ne sa cenom.«

Radnja je potpuno drugačija od bilo koje druge radnje za hemijsko čišćenje koju

ste videli. Nema pulta, nema redova smrdljive odeće natopljene u hemikalije, nema

kase, nema oglasa kojima se nude dodatne usluge neprimetnog krpljenja odeće.

Radnja u stvari liči na veoma elegantnu prijemnu prostoriju. U njoj su lepe stolice i

uglancani stolovi s mnogo modnih časopisa, cveća, slika i kvalitetnih tepiha.

Kada sednete za sto sa smrdljivom starom košuljom u rukama, pojavi se lepo i

zvanično obučen tip koji vas pita imate li nekih posebnih zahteva. Tada odnosi vaš

veš u zadnju prostoriju i daje vam račun. Možete misliti kakve su im cene!

Međutim, zauzvrat dobijate besprekornu uslugu i sve u radnji vibrira kvalitetom i

brigom za klijenta. Znate da je njima vaša košulja nešto posebno, kao i da ste vi

posebni. Oni čine da se osećate kao da su počastvovani time što će dan-dva imati

vaš prljav veš. Da li radnja posluje uspešno? Naravno. Prepuna je.

Siguran sam da ste do ovog trenutka već počeli da osećate uzbuđenje izazvano

pozitivnim doživljajem sebe, i da taj osećaj prevodite u osećanja o bogatstvu koja

će duboko u vama vibrirati, stvarajući vam raskošniji i uravnoteženiji život. Kada u

svom srcu spoznate bogatstvo sveta, ta spoznaja i usklađivanje uticaće na

pomeranje vaših granica - ne samo u obliku gotovog novca, već i u duhovnom

smislu. Jer, kada prihvatite činjenicu da ne postoji ograničenje u dotoku dobrih

stvari, počinjete i sebe da sagledavate kao bezgranične. Vaš pogled na svet

postepeno se menja od ograničenog ka širokom i beskonačnom.

Kada se oslobodite emocije koja okružuje vas život, on kao da ulazi u vaše srce i

više nemate utisak da događaji postoje izvan vas. Kao da postajete veći od života, i

više ne živite sa osećanjem da je život izvan vas i da ste prepušteni na milost i

63

nemilost okruženja. Prvi korak internalizacije stvarnosti je, naravno, preuzimanje

potpune odgovornosti za sebe i događaje u sopstvenom životu. Na taj način stupate

u intimni odnos sa simbolikom svoga života i u stanju ste da uvidite na koji je

način ova simbolika povezana s nekim vašim unutrašnjim osećanjima. Na primer,

ukoliko osećate da za vas granice ne postoje i da ste deo svega što postoji, dok

posmatrate pticu u letu, ona leti u vašem srcu. To možete i osetiti. Svaki, i najmanji

udar krila utiče na vas. Vi postajete ptica i ta ptica ste vi.

Kada se u vaše srce usadi osećanje da ste veći od života, nesigurnosti počinju da se

tope. To dvoje ide ruku pod ruku i "zavise jedno od drugoga. S početka vam je

teško da sebe vidite većim od života, jer smo vaspitavani da dozvoljavamo svetu

da nas vuče za nos. Decu smo učili da budu žrtve sudbine. Međutim, proširujući to

osećanje unutrašnje bezgraničnosti, sve ćete manje biti u rukama sudbine. Kada

osetite da ste bcskrajni, svet se smanjuje i vi možete gospodariti svojim životom.

Pre dvadeset godina, jedan prijatelj mi je poklonio model zemljine kugle u maloj

kutiji od oniksa. Izvesno vreme sam je nosio svuda sa sobom. Nikada je neću

zaboraviti. Pomagala mi je da uvek imam na umu da je svet stvarno veoma mali, i

da na tom malom svetu ima života. Nije mi bilo teško da zamislim da sam veći od

te predstave. Kada sledeći put budete meditirali, zamislite planetu Zemlju na dlanu

svoje ruke. Zamislite, sve ljude na toj maloj Zemlji. Potom prenesite tu sliku i to

mesto u svoje srce. Oživite je, zamišljajući kako se vrti oko Sunca. Neće vam

trebati mnogo, a svet i događaji će se smanjiti na svoju pravu veličinu i vi ćete se

proširiti kako biste popunili beskonačnost koja i jeste.

Vremenom ćete doći do tačke u kojoj ćete znati da sve pripada toku i da ste

savršeni, iako imate i nedostataka. I zahvaljujući tome što ćete biti u skladu s

tokom života, bićete uvek u pravo vreme na pravom mestu. Kvalitet vašeg života

biće osiguran upravo činjenicom da ste u stanju da prihvatite stvari koje vam

pristižu i da sve držite pod kontrolom. I tada će vaš život tu kontrolu ispoljiti bez

napora i prirodno.

Kao poslednju stvar u vezi sa bogatstvom osećanja, pogledajmo na trenutak

osećanja grčevitog držanja za nešto i puštanja. Može se desiti da uđemo u carstvo

čiste metafizike, ali od suštinskog je značaja da to shvatite, kako biste mogli

materijalizovati stvari koje želite.

U knjizi Sila sam napisao da, ukoliko neko od vas nešto zatraži, treba to i da mu

date. Možda je trebalo da to podrobnije objasnim, jer je ta rečenica prouzrokovala

veliku zbrku. Polazište glasi, ako istinski osećate da predstavljate deo svega što

postoji i da se život nalazi u vama, a ne izvan vas, onda na nivou osećanja sve

bogatstvo sveta pripada vama, lako se može desiti da vam svi njegovi delovi

trenutno ne stoje na raspolaganju. I tako vam osećaj da ste vi sve i da sve jeste vi,

dozvoljava da verujete u postojanje neograničenih mogućnosti i da u svakom

trenutku možete primiti neograničene količine stvari iz svih izvora. Da biste i vi

64

ovako primali, kada se radi o onome što posedujete, morate usvojiti stav da sve

teče. To znači da, iako možete imati nešto što vam koristi i pruža zadovoljstvo,

okružite li ga osećanjima grčevitog držanja, bićete izbačeni iz toka i neograničenog

osećanja da se bogatstvo nalazi svuda oko vas, i da vam sve dolazi prirodno i bez

napora!

Ideja da se ne treba grčevito držati stvari, već ih se oslobađati, ne znači da time

treba poremetiti svoju ravnotežu Na primer, ukoliko imate dve hiljade dolara u

banci i znate da će vam taj novac trebati sledeće nedelje, a neko vas zamoli da mu

taj novac date, ne morate to učiniti. Nema potrebe da vi upadate u neravnotežu da

biste ostali deo toka, jer bi vas upravo ta neravnoteža iz njega izbacila.

Sve što imate u suštini ste pozajmili od božanske sile. U jednom trenutku će sve to

biti oslobođeno, ili zbog toga što ćete umreti i više vam neće biti potrebno ili zato

što ste ga istrošili ili dali nekome drugom. Mnogo toga predstavlja deo vaših

potreba, i imali biste problema kad biste ga se odrekli. Na primer, ukoliko se

nekome svide vaše pantalone i da li to znači da ih se odmah morate odreći, a kući

vratiti u gaćama? Ne, to bi vas uvelo u određenu neravnotežu. Međutim, ukoliko

imate šezdeset pantalona u ormanu, a neko vas zamoli da mu date jedne, učinite to.

Jer, u tom trenutku, te jedne pantalone ne spadaju u kategoriju vaših neposrednih

potreba. A ukoliko se ne držite grčevito stvari, možete se odreći tog dela vaše

garderobe, potvrđujući time da verujete da će se bogatstvo božanske sile postarati

da vam, ako vam ikada budu potrebne, nabavi nove.

Hoću da naglasim da treba biti oprezan, kako vam se ne bi desilo da ono što imate

uložite u emociju koja šalje ograničavajuću poruku tipa: »Ovo je sve što imam i

bolje da to dobro čuvam.« Jer, drugi će to osetiti, i teško da možete od njih

očekivati da se dobrovoljno odreknu svog bogatstva u vašu korist ukoliko se i vi ne

ponašate na isti način. Smatrate li izvor nepresušnim, vaše emocije će biti

uravnotežene, jer ćete uvek znati da vas čeka još veće bogatstvo na budućem putu.

I tako, primajući i dajući, postajete slobodni. Možete i davati i primati bez emocija.

Šta je to duhovno bogatstvo? Ne može se reći da je to samo dobrovoljan prilog za

gladne u Etiopiji. Ono je više od toga. Ono predstavlja stanje zrele svesti u kome

uviđate da sve stvari imaju vrednost. Postoji duhovni potočić energije koji

određuje sve, a pošto protiče kroz stvarnost, podupire je i daje joj vrednost. Kada

biste se uskladili s takvim shvatanjem, živeli u skladu s njim i verovali u njega, to

bi, po meni predstavljalo duhovno bogatstvo.

Da biste proširili svoju svest i vežbali osećaj za bogatstvo koje teče, pokušajte da,

bar na neko vreme, ljudima ne govorite »hvala« kada vam nešto daju. Samo uzmite

i prihvatite, baš kao što bi tigar uzeo svoj ručak u šumi, bez mnogo »ako biste bili

ljubazni« i »da li bi vam smetalo ako bih«. Iza ovoga stoji ideja da na dolazak i

odlazak stvari treba gledati kao na nešto prirodno, ne uključujući osećanja. Vi ste

65

to očekivali. Zbog toga, takođe, kada vi nešto dajete, ne bi trebalo da zauzvrat bilo

šta očekujete. Prosto dajte i nastavite dalje.

Tako će se u vašem životu uspostaviti ravnoteža između davanja i primanja. Što

manje otpora budete pružali, tu će bujica koja teče biti sve veća. To je, naravno,

ključ života. Kada prestanete da se opirete, možda ćete u početku biti ranjivi, ali

vremenom će odsustvo otpora dovesti do toga da uđete u tok. I tako, ne držeći se

grčevito ni za šta, dobijate sve.

Toliko o razmišljanju i osećanjima. Usmerimo svoju pažnju na ono bez čega bi

vaša svest u mnogome podsećala na dva skeleta koji vode ljubav u limenoj

konzervi - mnogo buke, a nigde suštine.

»Na tržište.« Pozabavimo se poslovima i uđimo u obilje!

66

7

Usklađena akcija na tržištu

Osnovni fizički aspekti bogatstva jesu važe akcije na tržištu života. Univerzalan

zakon ne može vam poslati ček s neba. U jednom ćete se trenutku morati pojaviti

na tržištu, pronaći druga ljudska bića. nekako zadovoljiti njihove potrebe i navesti

ih da prebace nešto simbolike na vaš račun u banci. To je poznat i priznat način.

Kada počnete da se otvarate prema novim mogućnostima i proširite se, moraćete

da zakoračite »tamo« i otkrijete šta se stvarno dešava u svetu. Nema nikakve svrhe

podizati svoj energetski nivo i privlačiti gomile ljudi ukoliko nemate šta da im

prodate.

To, u osnovi, znači da ćete morati da posedujete određenu veštinu, znanje ili

proizvod. Ljudi žele samo to i ništa drugo. Od ova tri pojma koji imaju široko

značenje, posedovanje veštine deluje mi najmanje primamljivo. Problem je u tome

što to podrazumeva svakodnevno pojavljivanje na poslu i njegovo lično obavljanje.

To vam može oduzimati mnogo vremena, a vreme može ograničiti i sumu novca

koju možete dobiti u zamenu za korišćenje svoje veštine. Međutim, posedovanje

veštine ima i pozitivnu stranu, naročito u svetu u kome su svi skoro beskorisni

kada se radi o nekom umeću. Ukoliko je vaša veština vrhunska i drugima od

pomoći, ukoliko je oni razumeju i cene, sigurno nećete gladovati. Jer vaši

konkurenti, zabavljeni prosečnošću, omogućiće vam da se istaknete u gomili, a da

vi u to ne uložite nikakav poseban napor. I dokle god ste efikasni i ulažete u to da

ljude obavestite ko ste i čime se bavite, vaša budućnost je čvrsto zagarantovana.

Ponovo se vraćamo na pitanje obaveznog ulaganja u sebe. Mnogi su patetični samo

zato što ne ulažu vreme u razvijanje i usavršavanje svoje veštine. Takva je trka za

uspehom u životu, za brzim dostizanjem raskošnog života, da ljudi posrću i

pokušavaju da se prodaju pre nego što steknu pravo iskustvo i dovoljno znanja o

poslu kojim su odlučili da se bave.

Na taj način osuđuju sebe na neprestanu borbu, jer se u svojim naporima zaglibe u

istu onu prosečnost koju nude i drugi. Smatram da je stari evropski sistem, po

kome su zaposleni sedam godina morali biti pripravnici pre nego što steknu

određeni status, imao svojih dobrih strana, jer iako su tokom tih godina živeli

prilično skromno, iz tog iskustva su izlazili ponosni i kao pravi stručnjaci. Taj

talenat je poštovan i priznavan od strane društva i oni su se smatrali posebnima.

Važno je imati na umu da će kvalitet uvek opstati. Obavljate li posao dobro, ne

samo što će vam saznanje da se prokleto dobri u onome što radite pričiniti

zadovolistvo, već ćete vremenom i zauzeti svoje mesto na tržištu s kojeg vas niko

neće moći pomeriti.

67

Da biste postali posebni, moraćete da se okrenete i krenete u susret plimi. Mase

koje su zaronile u apatiju, koje žive otupljujućim načinom života bez imalo uspeha

u sebi, zahtevaju neprestana uzbuđenja i trenutna zadovoljenja. Ulazeći u

tinejdžersko doba, njihova deca prirodno počinju da reaguju na isti način, ne

mareći mnogo za vrhunsko i, na duge staze, počinju da žive od trenutnih

zadovoljstava koja u sebi nemaju ničeg suštinskog. A i zašto ne bi? Ukoliko nešto

nije u redu, neki anonimus će to popraviti postane li isuviše loše.

U staroj Kini veštine su veoma poštovane, i bez obzira što je baštovan na

društvenoj lestvici bio ispod cara, on je svojom sposobnošću da vodi računa o bašti

potvrđivao sebe i postizao svoj životni cilj. Iz stare taoističke filozofije razvio se u

Japanu zen, po kome se svako delo ili red rađa iz uskladenosti čoveka s tokom svih

stvari. Skup određenih okolnosti, ili čak neka veština, sami po sebi su savršeni, a

krajnji proizvod te savršenosti se poštuje zbog toga što pomaže u očuvanju

sveukupne ravnoteže stvari. I zato je zen grnčarski majstor poštovan, jer on stvara

lepotu. A ta lepota, pošto je savršena, pomaže ljudima da u svim stvarima vide

božansku silu. Stoga je njegov rad večan i božanski - on ima duh i značenje.

Njegovu vrednost svi prepoznaju, jer se u obliku i kvalitetu njegovog posuda nalazi

dokaz besmrtnosti i beskonačnosti svih stvari.

Međutim, za većinu ulaganje vrhunske energije u sve što rade predstavlja samo

intelektualni pojam. Vrhunska veština mora se steći vremenom. Većina ljudi

nikada neće uložiti neophodno vreme i napor, jer ne uviđa da rezultat njihovih

veština ima određenu vrednost za koju bi se mogla prodati. Duhovna božanska sila

prirodno postoji u svemu što čovek radi, ali je vidljiva samo ukoliko se tokom rada

ona ima na umu.

Ukoliko na tržištu života ponudite neku svoju veštinu, a ona je beživotna i

oskudna, njenom svakodnevnom primenom celokupna vaša energija počeće da

pulsira u ritmu dosade. Postepeno će vas ta dosada primorati da krenete u neku

drugu potragu i vi ćete se neprestano menjati, nikada ne postižući vrhunsku veštinu

ni u čemu. Stoga je bolje da svoj rad prožmete duhovnim gledištem i uvidite da sve

sto radite ima kvalitet koji obezbeđuje duhovni razvoj, kao i finansijsku

nadoknadu. Na taj način vaša dela postaju sveta i dobijaju značenje. Koliko će to

trajati nije bitno, pod uslovom da se očuva sveukupna ravnoteža. Ljudima je teško

da vide posebnost u nečemu što u najvećem delu izgleda ovozemaljsko i turobno.

Ipak, zar se božanska sila ne nalazi u ljudima? Ako je tako, gde je dokaz te

božanske sile ako ne u delima i proizvodima tih ljudi?

Ukoliko niste zainteresovani za sticanje neke veštine, možda raspolažete nekim

znanjem koje možete ponuditi drugima. Živimo u dobu informacija. Postoje

milijarde ljudi koji vape da nauče kako se nešto radi. Stoga, ako vi znate kako

nešto treba raditi ili gde se može pronaći, ili šta s tim nečim raditi nakon što se

nabavi možete te informacije podeliti s drugima.

68

Kod znanja je dobro to što se može prenositi na mnogo načina. Nakon prvobitnog

perioda, najveći broj tih načina uopšte ne uključuje vaše prisustvo, naročito u

današnje vreme kada postoje tako sofisticirani metodi beleženja znanja i njegovog

prisećanja. Znanje možete preneti na stotine načina: putem televizije, audio-kaseta,

knjiga, priručnika, disketa, kompakt diskova, mikrofilmova, seminara i, naravno,

ličnog kontakta. Znanje je neverovatno vredno. Ipak, ljudi to često ne uviđaju jer

ne mogu da zamisle da bi im neko platio za oblik misli. Međutim, znanje je roba i

vi ga možete prodati. »Znam kako to da uradim, plati mi i pokazaću ti« »Znam gde

se može naći poslednja vekna hleba u Njujorku, daj mi stotku i reći ću ti.«

Ukoliko nemate informacije koje svi žele, primorani ste da uložite u njihovo

pribavljanje. Neki ljudi veruju u nadmoćnost obrazovnog sistema i smatraju da bez

fakultetske diplome čovek ne može da uspe u životu. Problem je, pak, u najvećem

delu u tome što se na fakultetu uče stvari koje niko ne želi. Osim toga svi na

fakultetu uče isto, tako da svi to znaju. Jasno mi je na koji način fakultetsko zvanje

može pomoći da pomognete drugima da dođu do istog znanja koje ne mogu

upotrebiti. I mogu da shvatim na koji način fakultetsko zvanje može da vam

pomogne ukoliko se nadate da ćete u budućnosti raditi operacije mozga i tome

slično. Međutim, verovatno polovina od tih zvanja koja se dobijaju na fakultetu

neće vam pomoći da nađete posao ni u hamburgerdžinici. Stoga je potrebno da

odlučite želite li rizikovati da tri ili pet godina provedete učeći nešto što niko neće

hteti da kupi.

Jednom sam upoznao nekog čoveka kome je odobrena stipendija za proučavanje

jedne vrste buba koje žive u Južnoj Americi. Upitao sam ga šta se nada da će

postići, jer sam osećao da za takvom vrstom posla ne postoji neka velika potreba.

Rekao mi je da istraživanje obavlja samo istraživanja radi. Rekao sam mu da, ako

je već bio dovoljno pametan da navede gomilu idiota da mu daju stipendiju da ide

da proučava neke glupe bube, onda je sigurno i dovoljno pametan da zaradi gomilu

novca. Čemu, onda, bube? Na kraju sam shvatio. Razlog njegovog proučavanja

buba za koje niko nije mario leži u tome što je želeo da još nekoliko godina

izbegne izlazak na tržište života. Bube su dobile na značaju ne zato što je bilo ko

mario šta kog đavola bube rade ili ne rade, već zato što je to njemu bilo potrebno.

Nema sumnje da se popeo na neku palmu i brojao bube sve dok nije potrošio

»besplatan« novac koji je dobio. Kakva šteta.

Naravno, nije potrebno da imate zvanje da biste bili bogati. Potrebno je samo da

imate ideje. Možda vas zvanje samo ometa jer vas gura u tik-tak, a možda to

ograničava vaš kreativni um. Činjenica je da mnogi milioneri imaju veoma malo

zvaničnog obrazovanja, a neki ga uopšte i nemaju. Međutim, oni ipak poseduju

znanje. Razlika je u tome što oni imaju znanje koje mogu prodati, a drugi imaju

»obično znanje« tik-taka koje ne vredi mnogo, ako uopšte i vredi.

69

Što se tiče znanja, ako ga možete prodati u nekom obrazovnom ili informativnom

obliku, možete ga iskoristiti i za stvaranja profita, ili ga prodati kao gotov

proizvod. Na primer, ako odvojite vreme da se informišete o uslovima na tržištu,

brzo ćete otkriti razlike u cenama koje ponegde postoje. Ta informacija je vredna,

jer možete krenuti da transportujete proizvode tamo gde ih ljudi traže, po ceni koju

žele da plate. Međutim, sve se ipak uvek svodi na to šta ili koga znate, a drugi ne

znaju.

Druga stvar koja me kod znanja opčinjava jeste činjenica da vam ne treba neka

neviđeno dobra ideja da biste ušli u svet trgovine znanjem. Dovoljno je da samo

napravite pregled onoga što je već poznato i potom to upakujete na novi način, i

ljudi će odreagovati. U suštini, kada prodajete znanje, ne bi trebalo da budete

previše originalni, jer u protivnom liudi neće shvatiti šta to kog đavola pokušavate

da im prodate.

Ukoliko znanje nije ono što vas zanima, možda ste trgovac u duši. Onda je

proizvod prava stvar za vas. Naravno, pri njihovoj prodaji zabavno je to što

količina koja se može prodati nije ograničena. Kada vaš proizvod na tržištu

postigne uspeh, potrebno je samo da ga iznova pravite i prodajete sve većem broju

ljudi. Dobro je to što ne bivate plaćeni u skladu sa tim koliko radite, već koliko

možete da prodate. I tako dospevate na energetski nivo na kome ne postoje

ograničenja.

Kada se radi o kupovini i prodaji proizvoda, trik je u tome da odaberete nešto što

vas zanima. Odaberite ono što istinski volite, jer ukoliko budete prodavali nešto što

vas ne zanima, pre ili kasnije vaša motivacija će izbledeti. Tada će negativnosti i

borba na tržištu početi da vas vuku nadole, i u jednom trenutku više nećete moći

prodati dovoljno proizvoda kako biste sebi obezbedili pristojan život. Sve će upasti

u beskrajnu spiralu »lošeg koje postaje sve gore«.

Dakle, ako prodajete plastične daske za WC šolje koje, nakon što mušterija sedne

na njih, počinju da »pevaju« temu iz filma »Most na reci Kvaj«, vi morate voleti tu

melodiju. Čim začujete zvižduk iz »Marša pukovnika Bogija«, cela vaša aura mora

biti obasjana poštovanjem i oduševljenjem, a vi morate početi da cupkate u ritmu

muzike. U suprotnom, ta sedišta će postati nešto dosadno, a njihova prodaja samo

način da zaradite za život, jednoličnost zbog koje će vam mozak istruliti.

Naravno, daske za WC šolje ne moraju biti vaš izbor, ali to nije važno. Neko će i to

raditi, i to dobro. Dozvolite mi da vam ispričam nešto o izvesnom engleskom

gospodinu koji se zove Tomas Kraper. Stari Tom je živeo u prošlom veku.

Sredinom pedesetih godina, stari gospodin Kraper je proizvodio i distribuirao

toaletne činije (danas poznate kao WC šolje), koje su postale izuzetno popularne u

viktorijanskoj Engleskoj. I to toliko popularne, da je skraćena verzija Tomovog

prezimena ušla u sleng kao izraz za izmet. I Tomas Kraper je svoje ime toliko

čvrsto ugradio u ovu industriju da je ono postalo osnova korena jedne nove reči.

70

Više od sto godina kasnije, kompanija koja još uvek nosi njegovo ime, i dalje

proizvodi raznu opremu za toalete za kupce širom sveta. Za svaki proizvod postoji

kupac. Sve što treba da uradite jeste da pronađete ono što ćete vi ponuditi, unesete

u to stil, i to je sve.

Ako budete voleli svoj proizvod, deo vas biće utkan u svaki komad koji budete

ponudili na tržištu. Proizvod tako dobija sopstveni život, oblikovan u skladu s

vama. Kada ga ljudi budu kupovali, kupovaće i deo vas. Odnoseći taj proizvod

kući, kao da odnose i vaše osećanje. Da li ste se ikada zapitali kako je moguće da

se turistički suveniri tako dobro prodaju iako su jeftini i nikakvog kvaliteta? Zato

što je suvenir prožet emocijama i sećanjem na srećan period. I to više nije smešan

plastičan bik usred pepeljare već simbol pozitivnih, bezbrižnih dana - medenog

meseca, na primer. Princip plastičnog bika možete primeniti na bilo šta što

posedujete, potrebno je samo da se mentalno projektujete u to. Možete to učiniti

svesnom meditacijom ili nesvesnom energijom koju dajete proizvodu jer ga volite i

cenite.

Poznajem jednog ogavnog pokvarenjaka koji vodi radnju za prodaju zdrave hrane

u Kaliforniji. Ukoliko ste dobro raspoloženi kada uđete u radnju, njega tamo neće

biti. Sem toga, od ovog tipa sam naučio i neke veoma zanimljive trgovačke

trikove. Susret s njim podsetio me je na jednu važnu životnu činjenicu - čak i kada

vam je neko skoro nepodnošljivo odvratan, i on ima svojih pozitivnih strana i može

vas naučiti nečemu. Ako ništa drugo, naučiće vas tome od koje vam se vrste

energije povraća!

U svakom slučaju, ono što je zanimljivo kada je njegova radnja u pitanju jeste

muzika, jer pušta klasičnu, a ne »new age« muziku, i pušta je veoma glasno. To

vas odmah opčini. Ta muzika ima moć da vam podigne energiju, privuče pažnju, a

to potpomaže prodaju. Osim toga, primetio sam da povremeno šeta uokolo i

dodiruje proizvode na policama. Naročito mnogo pažnje poklanja proizvodima koji

su na rasprodaji ili se slabo prodaju. Objasnio mi je da to utiče na prodaju jer,

nokoliko dana nakon što ovako dodirne proizvode, oni neizostavno bivaju prodati.

Davanjem energetske injekcije, vi menjate proizvod.

Pre nekoliko godina, putujući po zapadnim državama Amerike, naišao sam na

radnju koja je prodavala ukrase za domaćinstvo - porcelanske figure, obojeno

staklo, cvetne mirisne mešavine i slično. Radnja je bila veoma lepo uređena.

Atmosfera je bila tako čudesna da su svi želeli samo da uđu u nju kako bi

razgledali proizvode. I tako je vlasnik počeo da naplaćuje ulaznice.

Kakva fantastična ideja, i vrlo metafizička! Ukoliko od svakoga ko uđe u radnju

dobijete, recimo, jedan dolar, onda nećete imati nikakvih emocija vezanih za

prodaju proizvoda, jer ćete biti u stanju da mesečno zaradujete 30.000 dolara, a da

ne prodate ništa. U suštini, sve što postoji u radnji može biti pokradeno; šta vas

briga. Kada nemate nikakvih emocija u vezi s prodajom, odvajate se od nje. I tada

71

oko sebe stvarate energetski vakuum koji prirodno uvlači ljude u sebe. A pošto

niste mentalno uključeni u to hoćete li prodati nešto ili ne, musterije su opuštenije.

One mogu uživati u magiji vaše radnje a da pri tome ne osećaju nikakav pritisak.

Opčinjene energijom toga mesta, kupuju duplo više nego što su nameravale, bez

obzira da li su kupljenu robu želele ili ne. I tako vi prodajete magiju, a ne proizvod.

Vraćao sam se više puta u tu radnju, uglavnom da bih shvatio sistem. Primetio sam

da su mnoge mušterije turisti. Platili bi ulaznicu, ušli u radnju i prosto razgledali,

bez nekog određenog cilja na umu. Zahvaljujući mirisu i muzici u radnji, koji su

stvarali atmosferu bajke, ulazili su u neku vrstu meditativnosti stanja. Proizvod koji

su se prodavali bili su veoma neobični. Svakako nisu ličili na nešto što bi vas

navelo da ujutru, po buđenju, ustanete i kažete. »Potrebno nam je porcelansko jaje

od pola metra, jer bez njega nećemo moći da živimo.« Ipak, eto vas, šetate radnjom

i, pre nego što se osvestite, izlazite iz nje, noseći keramičko jaje od 600 dolara

nazad za Detroit, ne znajući zašto ste ga kupili. Muž vas pita: »Šta će nam, kog

đavola, ovo jaje?« A vi odgovarate. »Ne znam. Opčinila me je magičnost te radnje.

Htela sam da deo te atmosfere ponesem kući. I tako sam kupila ovo jaje.« A vaš

muž sleže ramenima i pomišlja: »Opet su je prešli!«

Nikada nisam upoznao vlasnika te radnje, ali saznao sam dve stvari o njemu. Kao

prvo, imao je dara da vam proda atmosferu, a ne proizvod, i drugo, bio je stručnjak

za ono čime se bavi. On je poznavao svoje proizvode.

Kada se radi o prodaji, treba zapamtiti da osim stvaranja atmosfere i uzbuđenja oko

proizvoda, morate i poznavati ono što prodajete. I morate znati posao. Veoma je

važno da postanete stručnjak za proizvod za koji ste se oprcdelili. Da bi se ljudi

odlučili da nešto kupe, biće im potrebne informacije, a što ih više možete ponuditi,

naročito onih objektivnih, to će veći broj odreagovati. Tada se razvija poverenje, i

oni se ponovo vraćaju za dodatne kupovine.

Zapamtite da će vas, pošto ste trgovac koji prodaje proizvode ili usluge, ljudi uvek

gledati sa određenom nevericom i prezirom. Razlog za to leži u činjenici da se na

trgovce često gleda s visine, kao na varalice gladne zarade. Ipak, ako malo

razmislite o tome, svet može opstati i bez nekih naročitih veština, a svakako bez

većeg dela znanja, ali teško može da opstane bez proizvoda. Tri nedelje bez

benzina, piva, sijalica ili bilo čega drugog, i sve bi se vrlo brzo raspalo. Zanimanje

trgovca veoma poštujem. Lako mi je da u poslu čiji je cilj podmirivanje potreba

čovečanstva vidim dobro.

Običaj da se na trgovce gleda sa visine nasleđe je iz starih vremena. Aristokratija je

smatrala da je ispod njihovog nivoa da rade ili trguju. Inteligencija i sveštenstvo

zadovoljavali su se umnim dostignućima, i tako je briga o podmirivanju potreba

ljudi prepuštena trgovcima. Preduzetnici su smatrani društvenim otpadnicima i

jedinima koji su se uzdigli iznad seljaka, najnižih od najnižih. Vremenom,

aristokratija je ostala bez novca, inteligenciji nije padalo na pamet da se spušta na

72

nivo onih koji bi ga zarađivali, a sveštenstvo je opstalo, manipulišući narodom koji

mu je omogućavao da bude oslobođeno proizvodnje. Jednoga dana, svi su uvideli

da trgovci vladaju svetom.

To ih nije učinilo baš najomiljenijima, ali im je svakako obezbedilo veliku

slobodu. Sada su mogli sebi kupiti izlaz iz ograničavajućih životnih uslova. Volim

trgovce, naročito one koji znaju svoj posao - one koji pružaju stručne usluge na

polju kojim se bave. Sama činjenica da su predani onim aspektima života koji

mene uopšte ne zanimaju, omogućava mi da se koncentrišem na ono što me

zanima.

Gvoždarske radnje mi se uopšte ne sviđaju. Ima u tim zelenim kutijicama i masnim

delovima nečeg što me odbija. Možda je u pitanju moje nesnalaženje, jer se uopšte

ne razumem u bilo kakvu mehaniku. Kad se nađem u jednoj takvoj radnji, ne

umem da se snađem i to u meni stvara osećaj bespomoćnosti. Uđem i kažem;

»Treba mi ono što se uglavi u kazanče u kupatilu«, a prodavac me pita; »Da li

želite ručicu koja se povlači ili izvlači, višestruku ili običnu, za levoruke ili

dešnjake...«, a ja ne znam da mu odgovorim. Nije li sjajno kada u radnji postoji

neko ko zna sve o ručicama i tim stvarima, ko vam može reći sve što je potrebno

da o tome znate, i pomoći vam da napravite pravi izbor? Tada osećate sigurnost.

Činjenica da nemate pojma o tim stvarima, da jedva umete da ukucate ekser u zid,

iznenada nestaje iz vaše svesti i vi već vidite sebe kao stručnjaka.

DESETI KORAK DOLARSKOG PLESA

Da biste uspešno služili ljudima morate psihološki biti ispod njih, što znači da,

pružajući im uslugu svoj ego morate podrediti njihovim potrebama.

Trik je, naravno, u tome da - bez obzira da li prodajete veštinu, znanje ili proizvod,

ili čak kombinaciju ove tri stvari - održite nivo kvaliteta i usluge. O kvalitetu se

nema šta reći osim da ga mora biti - i to što više. Ljudi kvalitet stalno iznova

kupuju.

A sad, evo u čemu je trik sa uslugom. On nije tako očigledan, ali ako ga dobro

savladate, dobro će vam poslužiti za stvaranje profita u nastupajućim godinama.

Pre svega, ljudi uopšte ne znaju kako da usluže druge, jer uloga sluge danas nije

baš u modi. Svi žele da istaknu svoju ličnost i nezavisnost. I tako se dešava da

uđete u restoran i, kada vam konobarica priđe, umesto da se posveti ispunjenju

svake vaše želje i hira, ona počinje da priča o sebi: »Zdravo, ja sam Mejsi. Moram

da vam kažem da sam upravo završila kurs transcendentalne meditacije. Ne mogu

da vam objasnim koliko mi je to pomoglo da ublažim predmenstrualne tegobe.

Konačno sam počela da doživljavam orgazam. Povrh svega, za nedelju ili dve,

dečko će me odvesti na Maui. Da li ste ikada bili na Mauiu?« A vi sedite i

73

razmišljate: »Šta sam ja? Zid? Psihijatar? Prokleti turistički prospekt? Došao sam

samo zbog kajgane i tosta. Kakve sad veze s tim imaju PMS, orgazmi i Maui?«

Stvar je u tome da se, ako želite da služite ljudima, morate psihološki postaviti

ispod njih. To ne znači da ste vi gori od onih koje služite; to samo znači da dok ih

služite morate svoj ego i ličnost podrediti njihovim potrebama. To mnogima teško

pada, jer imaju potrebu da budu iznad ili - u najmanju ruku jednaki mušteriji.

Međutim, u toj razmeni je potpuno nebitno ko je iznad koga, ko je pametniji, a ko

bogatiji. Podređivanjem, ćutanjem i koncentrisanjem na potrebe kupca, vi dajete

sebe. Mušterija oseća taj prenos energije i reaguje. Jedan od najvećih trikova za

zarađivanje novca podrazumeva upravo učenje služenja drugome. Vi podređujete

svoju napetost i bes, a svoje potrebe stavljate u službu mušterije - dok ne obavite

posao. Služenje vam može pružiti zadovoljstvo. Naučićete se poniznosti i zaraditi

gomilu.

Prilikom boravka u jednom luksuznom hotelu u Vašingtonu, čekajući da počne

seminar koji sam držao, naručio sam piće od konobara, a on je iskoristio priliku da

mi postavi pitanje: »U čemu je tajna kada je bakšiš u pitanju? Jedan dan prođem

sjajno, a drugi očajno.« Ispričao sam mu kako je potrebno da podredi svoj ego.

Ukapirao je, ali ne potpuno. Zamolio me je da mu dam primer. Rekao sam mu:

»Zamisli muškarca i ženu kako ulaze u tvoj bar. Zašto su tu? Prvo i osnovno, život

plaši ljude. Većina se neprestano nalazi u nekakvom strahu. Tvoja mušterija ulazi u

ovaj miran i elegantan bar da bi tu pronašla utočište od zastrašujućeg sveta.

Potrebno joj je da od njega pobegne, da se opusti, da proživi smiren trenutak i

osveži se pre povratka u borbu.

»Kada uđe u bar, odmah joj priđi. Reci joj samo: ’Dobro jutro gospodine. Čime

mogu da vas uslužim?’ Dok primaš porudžbinu, slušaj. Ako išta kažeš, neka to

bude samo ako ti se on prvi obratio, ili ako to ima neke veze s njegovim

potrebama. Recimo da je naručio votku i tonik. Upitaj ga: 'Da li biste želeli i led,

gospodine? Ili limun, dodatnu salvetu, činiju s kikirikijem? Šta mogu da učinim za

vas? Hoćete li da vam donesem još jedan jastuk za stolicu? Ili jutarnje novine? Šta

bi vaša dama želela? Sok od paradajza, đus, spisak frizerskih salona? Da li biste

voleli da izvedem vašeg kanarinca u šetnju?’ Drugim rečima, konobar mora da

bude koncentrisan, podređen i spreman da pruži kompletnu, neograničenu uslugu.

Ništa ne sme da mu bude teško. Mušterija je uvek u pravu, čak i kada greši. Dok je

u tvome baru i na tvojoj brizi, moraš biti spreman da za nju uradiš sve «

Mladić je shvatio poruku i ja sam ušao u salu da održim seminar. Četiri sata

kasnije, vratio sam se u bar. Isti konobar mi je ozareno prišao - sijao je od

uzbuđenja. »Fantastično!« rekao je »Uradio sam ono što ste mi rekli. Potrudio sam

se da se podredim mušterijama. Prosto ne mogu da verujem! Do sada je moj rekord

u visini bakšiša za četvoročasovnu smenu iznosio 42 dolara. U ovoj sam zaradio

162 dolara. Jedan čovek mi je ostavio čak 40 dolara bakšiša!«

74

Služiti je časno. Ali i mudro. Život može biti težak kada se osećate nesigurno i

primorani da od drugih tražite odobravanje i ljubav? A može biti i lak, ako se

osećate dobro u svojoj koži.

Možete tiho biti na usluzi drugima, a da to ne utiče na vašu sliku o sebi. Možete

biti ponosni na uslugu koju pružate i raditi dobro svoj posao. Nije vam potrebno

nikakvo priznanje, jer ste ga već dovoljno sebi dali. Ne želite ništa za sebe. A ne

želeći ništa drugo do da uslužite mušteriju, dobijate sve, i više od toga. Život je

jednostavan. Obično je potrebno samo da postupate suprotno od onoga kako se

ponaša prosečna većina. I ništa više.

Pre mnogo godina imao sam poslovnog partnera po imenu Dejvid. Radili smo kao

veletrgovci konfekcijom. Jedan od poslova podrazumevao je obilazak fabrika radi

otkupa robe s manjim greškama. Cilj je bio platiti fabrici što je moguće manje,

kako bismo, bez obzira na loš kvalitet robe, prilikom prodaje uspeli da ostvarimo

bar neku zaradu.

Jednog dana smo ušli u kancelariju nekog tipa iz fabrike i ja sam počeo da

pregovaram o kupovini. U tom trenutku je Dejvid, koji je inače veoma krupan -

ima preko 100 kilograma - legao na pod ispred njegovog radnog stola. Pokušavao

sam da ga ne primećujem, međutim, s obzirom na njegovu masu, to je bilo veoma

teško. Nekoliko trenutaka kasnije, pridružio sam mu se legavši pored njega na pod.

Nekako mi se činilo da je to potrebno. Obojica smo nastavili da ugovaramo posao

sa te »nulte« pozicije ispod stola vlasnika fabrike. Ugovorili smo posao i izašli na

parking. Tada sam upitao Dejvida šta je to, kog đavola, radio, a on mi je objasnio

da umetnost suptilnog pregovaranja podrazumeva spuštanje na niži nivo od

prodavca i održavanje pozicije koja ga ne ugrožava. Dva ludaka koji leže na vašem

tepihu svakako vas ne mogu ugroziti. Ironija je da smo taj dan ugovorili fantastičan

posao. Fabrika je imala gomilu farmerki sa izvnutim bočnim šavovima na

nogavicama od kolena naniže. Otkupili smo kompletnu količinu, odsekli nogavice

iznad kolena i prodali gotov proizvod kao šorts. Bingo! Za kreativan um ne postoje

granice.

75

8

Originalnost:

recept za brzu zaradu

Dok razmišljate o tome šta biste mogli prodavati, mislim da bi bilo dobro da za

trenutak porazgovaramo o originalnosti, jer ona predstavlja recept za brzu zaradu.

Malo je originalnih stvari, a ukoliko ljudi nešto smatraju istinski neobičnim - pod

uslovom da dobro funkcioniše - poželeće da budu deo toga. Pogledajte Diznilend.

Postoji mnogo zabavnih parkova širom sveta, ali ovaj je nešto posebno. Ljudi

putuju i po nekoliko hiljada kilometara samo da bi u njemu proveli nekoliko sati.

Jeste li ikada primetili da mnoge stvari uopšte ne odgovaraju potrebama korisnika?

Stiče se utisak da one proizvodaču koji donosi odluke o dizajnu proizvoda uopšte

nisu važne. Na primer, koliko ste puta videli slavinu na kadi koju možete otvarati i

zatvarati stopalima? Potpuno je logično da nećete želeti da ustajete iz tople kupke

kako biste rukom dohvatiti slavinu na suprotnoj strani kade. Ipak, skoro sve kade

na svetu imaju upravo takvu slavinu. S nasapunjanom rukom veoma je teško

odvrnuti slavinu, a tek stopalima... zaboravite. I čovek od gume bi to teško uradio.

Prvi čovek koji započne proizvodnju slavina za kade koje će moći da se koriste

stopalima, postaće trenutni milioner.

Kada posmatram stvari koje ne funkcionišu dobro, to me uzbuđuje. U tome vidim

moguću laku zaradu. Tokom proteklih nekoliko godina mnogo sam putovao.

Primetio sam da u aviokompanijama postoji mnogo toga što emocionalno ne

zadovoljava mušterije.

Kada se radi o putovanju avionom, ljude ne zanima s kim će leteti, već da stignu na

svoje odredište. Problem je u tome što mnoge avio-kompanije ne brinu o

klijentima. Kada uđem u avion koji je mastan i prljav, istog trenutka se zabrinem.

Jer, moj um prirodno počinje da brine jesu li svi šrafovi i poluge u avionu u

ispravnom stanju. U Sjedinjenim Državama, dobar primer za to je kompanija

»Continental Airlines«. Iz nekog meni nerazumljivog razloga, njihovi avioni su sa

spoljašnje strane užasno masni. Kada čovek tu vidi toliko ulja, prirodno počinje da

se pita ostade li od njega išta u motoru. Šta bi ih koštalo da jednom nedeljno operu

avione? Skoro ništa. Koliko mušterija avio-kompanije gube zato što ljudi ne žele

da se voze u prljavoj kanti?

Kod »Continental Airlines«-a sam primetio još i da na priboru za jelo imaju

ugraviranu reč KAKA. Nema sumnje da je to skraćenica nekog logičnog naziva

poput: »Ketering administracija Kontinental avio-kompanije«, ili tome slično.

Međutim, kaka većinu ljudi asocira na »sranje«. Voleo bih da upoznam genija koji

76

radi u toj avio-kompaniji i zarađuje po 100.000 dolara godišnje za to što po

kašikama štampa reč kaka!

U svakom slučaju, kada se udobno smestite na svoje sedište, sledi stjuardesino

predavanje o ponašanju u slučaju opasnosti. Užasno se uznemirim kad god

posmatram tu mladu damu kako uokolo maše plastičnom karticom. Znam da daje

sve od sebe, ali dok maše rukama, pokazujući pomoćna vrata i izlaze u slučaju

nužde, ja jedino vidim putnika od 150 kila koji bi mogao zakrčiti prolaz u slučaju

bilo kakve opasnosti, i znam da nikada ne bih stigao do izlaza. Potom sledi

prikazivanje žutog pojasa za spasavanje, što samo uspeva da vas podseti na neke

od loših mogučih završetaka leta. Za pojas je zakačena zviždaljka, objašnjavaju

vam. E, sad, ukoliko budete plutali u mraku nekih hiljadu kilometara istočno od

Fidžija, bar usput možete odzviždati i neku veselu melodiju za podizanje

raspoloženja.

Dok stjuardesa naspram vas nastavlja s pantomimom, povremeno bacate pogled ka

podu i primećujete šrafove kojima je vaše sedište pričvršćeno za avion. Šraf je

veličine nokta na vašem malom prstu. Prvo što veoma uznemirava u vezi sa tim

malim šrafovima jeste njihova veličina, drugo, spoznaja da je taj mali šraf jedino

što drži vaše sedište za pod aviona.

U međuvremenu, dama ispred vas je ceremonijalno prešla na objašnjavanje

zakopčavanja i otkopčavanje sigurnosnih pojaseva i vi se, prirodno, pitate kako bi

vas taj pojas, kada bi avion udario u nešto neobično, uopšte mogao spasti. Kada

sledeći put budete leteli avionom, pogledajte te male šrafove. Možda biste mogli

da uzmete papir i olovku i napravite njegov otisak. Kada dođete kući, primetićete

da je otprilike iste veličine kao i šraf kojim su pričvršćena vrata frižidera, a malo je

verovatno da će vaš frižider bilo gde leteti brzinom od 650 kilometara na čas!

U slučaju opasnosti, avio-kompanija vam savetuje da skinete cipele, savijete se i

obuhvatite članke na nogama. Uopšte mi nije jasno čemu bi to služilo. Ukoliko bi

se desilo da počnete da letite po kabini sa sedištem koje je zalepljeno za vas,

poslednje što biste želeli je da pri tome izgledate i glupo. Na kraju sam zaključio

da time žele da vam slikovito predstave da ste na putu da prdnete u čabar. Koliko

bi ih koštalo da nabave neke pristojne šrafove? Par tričavih penija. Da li će to i

uraditi? Verovatno ne.

Teško je nekome reći: »Budi originalan«. To je kao da kažete: »Budi sjajan

pevač.« Ili znate da pevate ili ne znate. Ipak, postoje načini da osmislite bolju

prezentaciju svoje usluge, ili sebe samih, tako da ona privuče pažnju ljudi. Često je

dovoljno da samo razmislite šta bi to drugi mogli želeti i date sve od sebe da im to

i obezbedite. Jedna mala promena može biti dovoljna.

Na primer, neki su restorani ispunjeni zelenilom i cvećem. Ne pričam o cvetiću

ovde i drvcetu onde. Oni cvećem prave atmosferu. U njima je bukvalno na stotine

visećih korpi, drveća i tome slično, i to posvuda. Nikada nisam video jedan takav

77

restoran prazan. Ljudi vole zelenilo i cveće. Oni zrače svežom, čistom i

obnavljajućom energijom, i to je glavni razlog zašto ljudi odlaze u te restorane.

Ponekad se vaša originalnost može ispoljiti i samo ukoliko ne činite ono što i svi

ostali. Na primer, koliko puta ste bili u nekom restoranu u kome su konobari i

konobarice izgledali kao da se nisu prali mesec ili dva? Kada samo bacite pogled

na te likove i njihovo ponašanje, automatski postajete napeti. Posmatrajući svoju

supenu kašiku, razmišljate: »Ako samo liznem ovo, umreću.« Možda bi izraz vaše

originalnosti bilo otvaranje restorana u kome je sve uvek besprekorno čisto.

Meni se sviđaju pomalo čudne stvari. Volim da izmišljam scenarija koja niko ne

razume. U suštini, često je korišćenje čudnih prizora u reklamiranju proizvoda

dobro za maštu, jer podstiče pamćenje kod ljudi. Reklamna kampanja za

»Hajneken« pivo, koja je u Evropi trajala godinama, jedna je od najuspešnijih

kampanja svih vremena. Slogan je glasio: »Hajneken osvežava delove do kojih

druga piva ne dopiru.« Slika koja prati tekst obično je čudnovata, recimo tip kome

iz glave raste ružin žbun. Niko nema pojma šta sve to treba da znači, ali svi to

pamte.

U zapadnoj Kanadi postoji mala pivara koja pravi pivo pod imenom Kokani. U

televizijskoj reklami glavni lik je pas po imenu Bru. Vlasnici tog psa su neki moji

prijatelji. U reklamnom spotu, pas zaustavlja taksi i dovozi se do prodavnice

alkoholnih pića, a potom trči preko brda s pakovanjem od šest konzervi piva u

ustima, noseći ih svome gazdi koji kampuje u šumi. Prizor je emotivan i smešan.

Za manje od godinu dana, Kokani je od male pivare prerastao u jednog od većih

proizvođača piva u Kanadi.

Originalnost vam omogućava da se istaknete u gomili. U Americi, ljudi su

bombardovani sa više od šesto reklamnih poruka dnevno. Ono što nudite može biti

fantastično, ali kako ćete to istaći i uzdići se iznad mase? Nešto malo originalnosti

na početku može vam uštedeti mnogo truda kasnije. Veoma je skupo usaditi

ljudima misao o nekom dosadnom proizvodu.

Imam ideju za jedan restoran ispred čijeg bi se ulaza nalazio ogroman jarak. U

njega bih ubacio nekoliko aligatora. Velikih, sa oštrim zubima i ogromnim

čeljustima. Potom bih napravio most koji vodi preko tog jarka. Da bi došli do stola

u restoranu, sve mušterije bi morale da preko njega pređu. Most bih namerno

napravio nešto klimavijim. Ne isuviše, ali taman toliko da ljudima ne bude

svejedno da preko njega pređu. Potom bih unajmio nekog radnika iz zoološkog

vrta da proceni dokle aligatori mogu najviše skočiti. Most bi bio nekoliko

centimetara viši.

Ljudi bi dolazili sa svih strana samo da vide jarak s aligatorima. Prišavši mu,

upitali bi: »Nije li to opasno?« »Da, već smo izgubili nekoliko mušterija«, rekao

bih, »ali ostali strašno ogladne kada pređu most.« Koliko bi koštalo nekoliko

aligatora? Nekoliko hiljada dolara. Možda biste mogli da napravite i jarak s

78

aligatorima koji bi išao kroz restoran. Gosti bi uživali da im bacaju hleb koji bi ovi

proždirali u jednom zalogaju.

U podsvesnom smislu, ovo je sjajna ideja. Postoji li prikladniji simbol gladi od

razjapljene čeljusti aligatora koji pokušava da vas uhvati za nogu? Ljudi bi dolazili

u taj restoran da jedu i kada bi hrana bila loša. Tu je akcija i dešava se nešto

zanimljivo. Mogli biste da im naplatite koliko god želite.

Povremeno biste mogli da priredite malu predstavu i bacite lutku u vodu, a da niko

ne zna da se radi samo o lutki. To bi sigurno privuklo pažnju ljudi i podiglo im

nivo adrenalina, povećavajući apetit. »Šta se dešava?« pitali bi vas. »O, ništa

naročito. Upravo smo ostali bez jednog konobara. To je već treći ovog meseca.«

Kad samo pomislite na to koliko novca ljudi troše kako bi uredili restorane! I to za

hromirane, staklene i uglavnom dosadne stvari. A dovoljno je samo okačiti

nekoliko boa na plafon, i to je sve.

Da bi privukle pažnju ljudi, stvari moraju biti zanimljive. Oni žele da nešto nauče;

žele da im pružite neki izazov, ili omogućite da u nečemu učestvuju. Kad god

možete, potrudite se da ih uključite u ono što radite. Oni to obožavaju. Ukoliko ste

vlasnik fotokopirnice, verovatno razmišljate: »Kako da od fotokopiranja napravim

nešto originalno i zanimljivo?« Uvek postoji način. Pričvrstite za plafon jednu od

svojih starih mašina za fotokopiranje. Kada ljudi uđu u fotokopirnicu i zamole vas

da im kažete gde je mašina za kopiranje, pokažite im prstom na mašinu na plafonu.

Kada vam budu postavili očekivano pitanje: »Šta će fotokopir mašina na plafonu?«

recite im da ste razmišljali da, kad već plaćate iznajmljivanje cele prostorije, pa i

plafona, onda je bolje da i njega maksimalno upotrebite. »A koliko biste kopija

želeli, gospodine?«

Smatram da će ljudi odreagovati na zabavne i smešne stvari. Naravno, ne možete

imati direktora banke obučenog u klovnovsko odelo, jer su ljudi u svetu finansija

stvarno ozbiljni. To je isuviše važno za opstanak da bi se s time zbijala šala. Stari

Rokfeler je jednom rekao: »Zarađivanje novca je ozbiljna stvar.« Mora biti da je

znao o čemu priča; bio je basnoslovno bogat. Zato, kad poslujete sa tik-tak svetom,

morate biti ozbiljni. Međutim, svemu ostalom možete dati notu ludosti.

Imam i jednu ideju za uređenje lekarske ordinacije. Odlazak kod lekara nije

prijatan. Najbolji deo celog doživljaja je trenutak izlaska iz ordinacije. Nema ničeg

lepšeg nego kada, nakon toga, prolazite parkingom poskakujući od sreće, jer znate

da još izvesno vreme nećete odapeti papke. A sve ostalo je maltretiranje puno

napetosti. Kako uneti zabavu u to? Od celog iskustva trebalo bi napraviti malu

predstavu.

Pacijent bi ušao u ordinaciju i legao na sto. Lekar bi ga pregledao. Pored stola bi se

nalazio mali miš koji bi trčao unutar jednog točkića. Na točkiću bi bili prilepljene

ceduljice s različitim lekovima ili terapijama. Kada bi lekar završio pregled,

pogledao bi miša i rekao. »Šta ti misliš?« Miš bi stao i tekst sa najbliže ceduljice

79

predstavljao bi njegov odgovor. Miš bi tada otišao na zasluženi odmor, a lekar bi

se nagnuo nad pacijentom i rekao: »Ah, da, ovde piše da vam je potrebno sto

miligrama toksi-poksi-tetraciklina.«

To bi svakako zainteresovalo pacijenta. »Kako miš zna kada treba da stane?« pita

pacijent. »O, on ima visoke kvalifikacije«, kaže lekar. »Zapanjujuće«, kaže

pacijent, »nikada nisam video da neko to tako radi.« Naravno, pacijent koji leži na

stolu ne bi bio u stanju da pročita mnogo toga sa ceduljica, pa bi lekar mogao da se

pretvara kako čita ono što piše na papiru, a u stvari bi mu odredio pravu terapiju. I,

to bi bilo sjajno. Vremenom, miš bi postao slavan. Ljudi savršenog zdravlja

dolazili bi na pregled kod tog lekara, samo da bi videli kako to miš određuje

terapiju.

U svakom slučaju, ako vam se ne sviđa ta ideja, imam još jednu. Šta kažete na

prodavca osiguranja koji ide od vrata do vrata na slonu? Ljudi vole da kompanije s

kojima potpisuju polise osiguranja budu stabilne ko stena. Šta je stabilnije od slona

teškog dve tone?

Na kraju se sve svodi na entuzijazam. Vaša kreativnost je, u stvari vaš izraz

božanske sile. Nema ništa lepše nego raditi ono što volite i dobijati novac za to. To

onda prestaje da bude posao, novac, napor, a postaje zabava vaš način radovanja

životu. Oduvek sam se trudio da sve što radim pretvorim u igru. Ljudi mogu

pomisliti da je to detinjasto. Ali, što bi vas za to bilo briga ako imate milion dolara

i sjajno se zabavljate? U svetu u kome su svi tako prokleto ozbiljni, potrebno nam

je nekoliko pouzdanih, veselih ludaka da nam olakšaju život.

U svakom slučaju, smatra li neko život izuzetno ozbiljnim, obično govori: »Ne

mogu da se izborim. Preplavljen sam problemima«. I oseća nesigurnost. To možete

videti po kancelarijama u kojima je neki nezreli mladić postavljen za menadžera. I

taj uštogljeni glupan počinje da zagorčava život svima ostalima, samo zato što je

nesiguran u sebe. Ukoliko radite za nekog takvog, sutra se poslu pojavite sa

ogromnom tortom od limuna. Kažite: »Dobro jutro, gospodine«, najozbiljnijim

glasom. Potom mu zavalite tortu u lice. Naravno, može se desiti da to bude vaš

poslednji kreativni doprinos u tom preduzeću, ali bolje je da odete negde drugde i

živeti i raditi sa ljudima koji su srećni i puni života, nego da svoju energiju ulažete

u podržavanje nekog sarkastičnog ludaka.

80

9

Snaga usmerene volje

Kvalitetom vaše »usklađene akcije na tržištu« u suštini dominira snaga vaše

namere. Većina ljudi smatra da namera jednostavno znači reći: »Daću sve od

sebe«. Poludim kada čujem ljude da to kažu. »Daću sve od sebe« način je da

kažete: »Odgegaću se tamo i raduckati sat-dva, a kada projekat propadne ili se ne

ostvari u potpunosti, neće mi to teško pasti jer već imam smišljeno opravdanje.«

Vaš um vam je najbolji prijatelj ali i neprijatelj. Ne samo zato što mu je jako stalo

da ograniči vašu veru u sebe, već i zato što ima načina da vas jeftino proda. Nije li

zanimljivo da kad god neka grupa ljudi osmisli razvoj nekog projekta, realizacija

obično ne ispuni ničija očekivanja? U stvarnom životu stvari se skoro nikada ne

odvijaju onako kako smatramo da bi trebalo.

Zašto je to tako? Zato što ego uživa da četiri sata na sastanku razgovara o izgradnji

apartmana na plaži, ali nije isto toliko srećan kada treba da provede po osam sati

dnevno noseći cement ili ubeđujući druge da te apartmane kupe. Mašta i

»usklađena akcija« žive u dva različita kraja grada.

Zato, kada osmišljavate plan bitke, pažljivo unapred ispitajte svoje namere.

Ukoliko su u pitanju puke želje, stvarnost će se postarati da vaš projekat ne uspe.

Dok razmišljate, namere vam moraju biti u prvom planu, i moraju biti podržane

pravovremenom akcijom usklađenom s njima.

Vidite, možete maštati i reći sebi: »Nadam se da ću danas prodati par automobila.«

Ili, možete na posao doći petnaest minuta ranije, srediti svoj radni sto, pripremiti

brošure i narudžbenice, zaoštriti olovku i reći sebi: »Očekujem da ću prodati

najmanje šest automobila. Ništa manje od toga me ne bi zadovoljilo.« Neki drugi

prodavac automobila mogao bi reći da je nemoguće prodati šest automobila za

jedan dan, jer je, u proseku, za prodaju jednog automobila potrebno dva sata. I zato

se, u najbolju ruku, možete nadati da prodate četiri, ali ne i šest automobila.

Međutim, oni polaze od toga da se jedan automobil prodaje jednoj osobi i to im se

čini normalnim, a vi polazite od namere koja nema nikakav stav o tome koliko se

automobila nekome može prodati, niti koliko je vremena za to potrebno. Namera

kaže samo: šest ili više automobila!

Do ručka uspevate da prodate dva, a onda se u naredna tri sata ništa ne dešava.

Tada u radnju ulazi neki tip i pita: »Koliko košta onaj rols-rojs?« Vi kažete: »Sto

dvadeset hiljada dolara, gospodine.« On kaže: »Uzeću četiri. Jedan ružičast, jedan

plavi i dva zelena.«

81

Vidite, postoji tik-tak i postoji namera. U tik-taku su stari izgovori dobri sve dok

niste primorani da nešto radite. Namera kaže: nema nikakvih ograničenja. Ništa me

ne može zaustaviti. Osećam to. Vidim to na nivou uma. Moja volja je usredsređena

poput laserskog zraka namere. Uključio sam se. Istrajavam. Ništa mi nije teško.

Moja namera se mora ostvariti, jer pri njoj ostajem. Neću odustati dok se ne

ostvari. Naravno, nekada će okolnosti biti protiv vas. Uprkos vašoj spremnosti i

nameri, kiša će padati celog dana i nećete prodati svojih šest automobila. Međutim,

bili ste spremni i otvoreni. Da je bilo ko ušao u radnju s makar polovičnom

namerom da obavi kupovinu, iz nje bi izašao sa jednim od vaših automobila. I to je

jedino važno, jer kada izoštrite snagu svoje volje i istrajavate u svojim akcijama,

život će u jednom trenutku morati da vam isporuči ono što želite!

JEDANAESTI KORAK DOLARSKOG PLESA

Na putu ka svome cilju razmišljajte o simbolici detlića. Pojedinačni udarci

kljunom ne čine ništa naročito, ali vremenom obaraju celo drvo.

Istrajnost i strpljenje su ključ namere. Ali, da bi dali rezultata, moraćete biti u

stanju da se usredsredite i usmerite na cilj. Mnogi odustaju pre konačne isplate, što

je tužno, ali takav je život. Posetio sam jedan rudnik srebra u kome su stari vlasnici

kopali i kopali godinama, a pronalazili su samo male količine srebra. Kada su

konačno odustali i prodali rudnik, bili su na samo 35 metara od multimilionske

žile. Novi vlasnik je samo pomerio kopače nekoliko metara dalje i - bingo!

Oduvek me je privlačila filozofija Mongola. Ti momci su nas, sviđalo se to vama

ili ne, učili o snazi namere. Kada bi odlučili da će negde stići, stizali su. I ne samo

da su osvajali teritoriju, već su je nosili nazad sa sobom. Mongoli su bili fantastični

organizatori. U stvari, njihova reč orda je osnova reči order*. Oni nas uče kako da

istrajemo na nekom projektu, uprkos svemu. Putovali su i kada su ih razdirali bol i

tuga. Uslovi im nisu bili važni. Važna im je bila jedino namera.

Često očekujemo da nam život bude udoban i siguran. Zahtevamo da se sve odvija

na određeni način, ili u skladu s unapred osmišljenim planom; u suprotnom,

smatramo se poraženima. Možete imati svu nameru sveta, stvari će ponekad

pristizati iz različitih pravaca. Namera je tu da se usredsredite na svoj cilj i nikada

od njega ne odustanete, ma koliko dug bio put do njega. Velika bogatstva nisu

zarađena preko noći. Potrebno je vreme da se stvari razviju i zato morate biti

strpljivi i čekati.

* Order - na engleskom: red, uređenost (prim. prev.)

82

Ukoliko vam to ne ide od ruke, počnite da se učite. Još jedna od velikih životnih

tajni jeste spremnost da duže čekate od protivnika. To je u duhu taoizma. A uz to je

i veoma mudro. Kada znate da ceo svet nekuda žuri, vi se samo držite suprotnog

stava.

Volim simboliku detlića. Od pojedinačnih udaca kljunom ne dešava se ništa

naročito, ali posle nekog vremena celo prokleto drvo pada. Kada se usredsredite na

svoj cilj, imajte uz sebe i detlića. Postaće vam dobar prijatelj. Ako na umu imate

celokupni plan, a usrcdsređujete se na pojedinačne udarce kljunom, vremenom ćete

ostvariti željeno. Kad malo bolje razmislimo, a i čemu žurba? Ukoliko ste

uravnoteženi, nema razloga za žurbu. Ukoliko niste, ona će, sama po sebi,

odgurnuti od vas ono što želite. Korak po korak. Primoraite se da pravite pauze

kako biste se osvežili, a potom se vraćajte u borbu.

Od evropskih okultista sam naučio da je najveća moć koju kao ljudska bića imamo

upravo moć naše volje, ali samo ako je pravilno usmeravamo. Verovatno niste

mnogo razmišljali o snazi svoje volje. To je ista ona moć koju su drevni čarobnjaci

koristili za izazivanje natprirodnih događaja u svom životu. Razlika između volje i

namere je u tome što namera za mnoge predstavlja mentalni čin - neku vrstu

nadanja - dok snaga volje, proistekla iz vaše savesti, u sebi sadrži ne samo vaše

misli i želje, već i zanos vaše životne sile. Usmerena na pravi način, volja će u sebi

imati onaj preko potreban sastojak - vaš duh, vašu suštinu.

Snaga toga duha, jasno određena, omogućiće vam da usmeravate svoju volju, jer će

vaša usredsređenost biti tolika da će preseći put kroz stvarnost, i svom svojom

snagom pucati na bilo koji cilj. Zapamtite da se vaša svest nalazi u moru svesti, u

moru svih energija i svih oblika misli sveta koji vas okružuje. Uglavnom će

energjja ljudi kojima ste bili okruženi biti slaba i loša. I ono malo snage što imaju,

često još više umanjuju svojim emocijama.

Usred te supice žalopojki i jadanja, pojavljuje se čarobnjak: moćan, vedar i

rasterećen čežnji ili nadanja mašte. Odvojivši se od emocija čovečanstva, on stoji

na lansirnoj rampi podignutoj iznad gomile. Odatle ispaljuje svoju volju na životne

okolnosti, znajući da je njegova snaga nezaustavljiva.

Kako bi Univerzalan zakon života mogao ne priznati ovog čoveka? To je

nemoguće. Njegova snaga je isuviše velika. Njegova volja je oslobođena bilo

kakvih misli o zaslugama, dobru ili zlu, imanju ili nemanju. Usredsređena je

isključivo na ono što on želi. Želja mu se ne ispunjava zbog nekih viših sila, već

zbog snage njegovog zahteva. Želja mu ne može ostati neispunjena, zato što je ta

misao utkana u njegovu volju i osnažena duhom njegovog bića.

Kada sam se po prvi put suočio s ovom idejom, kod mene se javio prirodan otpor

prema nasrtljivosti koja je neophodna da bi namera toliko očvrsla. Delovalo mi je

nekako »pogrešno« jačati svoju moć u okultnom smislu, primoravati život da

ispunjava svaku moju želju ili hir. Međutim, vremenom sam se navikao na tu ideju

83

i razvio teoriju o moralnosti toga metoda. Brzo sam shvatio da su mi važna moja

dostignuća - ono što sam znao da moram završiti tokom ovog života. Kako ću do

njih doći potpuno je nevažno, pod uslovom da nije na štetu drugih.

Treba razmisliti o sledećem: Šta želite i koliko energije ste spremni da uložite kako

biste to i dobili? Ukoliko oduševljenje koje treba da unesete u postizanje svoga

cilja nije veliko, očigledno je da ne želite ono što mislite da želite ili vam to i nije

tako važno. Međutim, ukoliko vam je nešto veoma, veoma važno, ono vam postaje

sveto. Do koje mere ste posvećeni tom idealu od suštinske je važnosti, jer tada

znate da je sav smisao vašeg života sadržan u tom cilju ili postignuću.

Ako je to tako, morate uposliti svaki, i najmanji delić svoga bića, kako biste

fizičkim zalaganjem, mentalnim aktivnostima ili okultnim moćima, usmerili svoju

nameru. U nekom delu vašeg života nalazi se tema vašeg cilja - neki deo vaše želje

kojeg se ne možete odreći, a da to skupo ne platite gubitkom same suštine svog

bića. Hoćete li preko ove želje preći, ili imate dovoljno hrabrosti i posvećenosti i

samopouzdanja da od života, čovečanštva ili okolnosti, zahtevate da vam isporuče

ono što želite? Da zahtevate, bez ikakvih pravdanja, objašnjenja ili izvinjenja?

Ukoliko je vaša namera ovako čvrsta, uspeli ste da shvatite ideju o snazi volje.

Ukoliko, međutim, vaša posvećenost i nije baš velika, život vam neće dati željeno,

jer on ne brine o vašem blagostanju, niti zna šta je to što želite. Morate izraziti

svoju želju, držati je neprestano u svojim mislima i agresivno zahtevati - ili još

bolje, insistirati da vam je život ispuni.

Neki bi mogli reći da ovo nije duhovno, da liči na otimačinu. Možda je to, u nekim

slučajevima, i tačno. Međutim, da li to što ćete od života nešto zahtevati,

podrazumeva i da ne smete biti dobri i puni ljubavi za druge? Ne. To samo znači

da u jednoj ili dve životne oblasti nećete praviti kompromise. Čini mi se da vaš

život pre ne bi bio duhovan kada biste, shvativši važnost nekog cilja, ipak odlučili

da ne uložite dovoljno napora u jačanje svoje namere da ga ostvarite. Moglo bi se

desiti da se u poznim danima svog života osvrnete unazad i spoznate kako ste bili

dobri, velikodušni i puni ljubavi, ali potpuno nesrećni kada je u pitanju

podmirivanje vaših ličnih potreba. Mogli biste shvatiti da ste stvarno naučili kako

da volite druge, ali da ste usput dozvolili da vas svet pregazi. Niste uspeli da

ostvarite svoje snove zbog lošeg stava prema sebi. Voleći svet, zaboravili ste da

volite sebe. I tako ste naučili pola lekcije, a druga polovina ostaje za kasnije.

Kakvo mučenje.

Nezaobilazan problem u vezi sa snagom usmerene volje jeste pitanje: šta je

prekršaj. Na primer, ukoliko biste svoju misao ispalili ka umu druge osobe,

primoravajući je da vodi ljubav s vama protiv svoje volje, to bi bio prekršaj, jer je

stepen manipulacije neophodan za ostvarenje ove vaše želje prevelik. Međutim, šta

se dešava kada vaša volja (zbijena energjja koja vas okružuje) tako snažna da kod

drugih izaziva ogromnu potrebu da budu s vama, da učine sve samo da bi bili u

84

vašem društvu? Kada vam neko priđe i kaže: »Sve ću učiniti da budem s tobom«,

mogli biste reći: »U redu. ali pod uslovom da u četvrtak ceo dan vodimo ljubav.«

To, po meni, nije prekršaj, jer vi imate puno pravo da za sebe zahtevate sve što je

razumno. Činjenica da se ispred vas nalazi neko ko ima ogromnu emotivnu potrebu

da bude s vama, ne znači da vi morate ispuniti tu njegovu potrebu. Niti da morate

izaći u susret toj želji, a da pri tome ne dobijete ništa zauzvrat. Nekima bi ceo dan

vođenja ljubavi predstavljao samo omanju neprijatnost u poređenju s onim što

smatraju da bi dobili ukoliko biste pristali da budu u vašem društvu. Ukoliko ih ne

pitate da li vaš zahtev smatraju razumnim, nikada nećete ni saznati da li bi mu se

usprotivili. Međutim, u svakom slučaju, vi ste bili jasni, saopštili svoje uslove i

sada druga strana može doneti odluku o tome šta će učiniti.

Kada snagu svoje volje usmerite na život, on ljude dovodi u čudne situacije. Time

ih primorava da preispitaju svoje potrebe u odnosu na vaše. Prirodno je da ostali od

vas očekuju da s njima besplatno podelite svoju energiju ili znanje ili fizičko

prisustvo, bez obzira odgovara li to vama ili ne. Smatramo da neprestano moramo

davati. To nije neophodno niti tačno, jer i vi imate svoje potrebe.

Kada je vaša volja jasna, snažna i usredsređena, ostali se često od nje odbijaju.

Primorani su da prihvate uslove o kojima ranije nisu razmišljali. Možda očekuju od

vas da se besplatno družite i s njima provodite svoje slobodno vreme. Oni to od vas

potpuno prirodno očekuju, jer ste im to nudili u prošlosti. Zašto bi išta plaćali ako

ne moraju? Međutim, kada je nešto besplatno, to obično znači da ga i drugi

smatraju bezvrednim. Ako je, znači, vaše društvo za njih bezvredno, pa zašto biste

uopšte trošili svoje vreme na njih?

Dakle, važno je da vaša volja ne primorava druge na nešto što vređa njihov moral

(čak i kada je taj moral donekle nerazuman) ili se protivi njihovim željama. Sve

dok im nudite izlaz, oni imaju mogućnost slobodnog izbora. A ukoliko im

»celodnevno vođenje ljubavi« deluje neprihvatljivo, uvek mogu da vas odbiju ili

kasnije dođu s nekom novom ponudom.

Kod evropskih okultista sam primetio da je njihova magija tek hokus-pokus. Pas

koji laje ne ujeda, a ja sam naišao samo na gomilu smežuranih čovečuljaka koji su

se razmetali svojim magijskim moćima, dok u stvarnosti nisu imali ni cvonjka.

Međutim, s vremena na vreme sam sretao pravog profesionalca, nekoga ko je bio

bogat, moćan i uspešan. Međutim, takvi tipovi su veoma tajnoviti i bilo je veoma

teško izmamiti od njih bilo kakvo objašnjenje njihove metodologije. Jednoga dana

prisustvovao sam ručku u nekom luksuznom restoranu, kada je jedan od tih

čupavaca pravio društvo svome bankaru. Okultista je naručio bocu »dYqucm«-a,

što je na mene ostavilo snažan utisak, jer je »d'Yqucm« jedno od najboljih i

najskupljih belih vina na svetu. Nakon što je poslužen ručak, razgovarali smo o

raznim stvarima, i tada sam primetio da se okultista poigrava sa bankarovim

85

umom. Ubrzo potom, prekrio ga je ćebetom energije prepune okultnih moći - i

svoje volje.

Izveo je to tako što je misli s područja srca prebacio preko bankarove glave, poput

ćebeta. Energija ovih misli bila je sivo- plave boje. Njena moć je određena snagom

nečije volje i jasnoćom namere. Bankar je na ovo reagovao tako što se malo

odmakao od stola, dok su mu oči poprimile pomalo odsutan i zamišljen izraz.

Izgubio je koncentraciju i počeo da zamuckuje. Oborio je hleb na pod. Činilo mi se

da nije u stanju da pruži nikakav otpor. U sledeća dva minuta, čupavi okultista ga

je naveo da mu odobri kredit od 300.000 dolara bez pokrića. Nekoliko meseci

kasnije, kada sam se već preselio u Ameriku, telefonirao mi je taj bankar iz

Evrope, žaleći se na čupavca koji je nestao s novcem. Prilično očekivani ishod

događaja, pomislio sam.

Međutim, čudno je to što, iako je okultista bio prevarant u pravom smislu te reči,

on sebe nikada nije smatrao lopovom. U potpunosti je verovao u svoju moć (a

imao je i zašto) i svoje je prisustvo smatrao pravim darom. To mišljenje su

potvrdili skoro svi koji su ga upoznali. S uživanjem su mu davali svoj novac, a

tokom vremena provedenog s njim, gledao sam kako mu ljudi daju i do dva i po

miliona dolara. Dok su se odvajali od novca nisu se žalili. Tek kasnije, kada bi on

nestao sa scene, a darodavci više nisu bili u dosegu njegove moći, u njima je

počinjala da se rađa sumnja.

Prevarant ili ne? Na neki čudan način, on je najduhovnija osoba koju sam ikada

upoznao, jer je istinski bio ono što jeste. Svidelo se to nama ili ne, imao je

metodologiju, pravilo, kodeks po kome je živeo. Snaga njegove volje zahtevala je

od života da mu obezbedi sve što mu je potrebno kako bi mogao da živi onako

kako je navikao, a ljudi su na to reagovali. On je, zauzvrat, bio velikodušan. Dao bi

vam i košulju s leđa jer je smatrao da je izvor koji ga snabdeva neograničen.

Nikada ni na trenutak nije pomišljao da postoji bilo kakva mogućnost da ostane

bez ičega.

Ako je u ma čemu grešio, bilo je to u tome što je dopuštao da se ljudi, omađijani

njegovom energijom, odreknu svoje volje. Da je bio umereniji i uzimao malo ovde,

malo onde, nikada se nikome ne bi zamerio. Međutim, tipa je malo zaneo sopstveni

ego i počeo je da veruje da su ga Natprirodne Moći izabrale za neku veliku misiju

koja bi mogla promeniti sudbinu sveta.

Prirodno, tako velika karmička obaveza zahteva ogromne sume tuđeg novca, kako

bi se mogao ostvariti plan prihvatljiv samo bogovima. I zato je on, umesto da se

zadovolji sa pet do deset hiljada, od ljudi uzimao po sto hiljada dolara, pa čak i

više. Jedan idiot, farmer iz Oregona, dao mu je 700.000 dolara. Kako su se sume

povećavale, ljudi su sve glasnije zahtevali svoj novac nazad. Neko vreme je

postojao čitav tim koji je, uz pripadnike policije, tragao za tim tipom. Međutim,

mali duh je bio isuviše brz. Vremenom je bes splasnuo, a ljudi su prihvatili svoje

86

gubitke kao »loše investicije«, one koje, učeći se igri života, svi mi pre ili kasnije

doživljavamo.

Stvar je u tome da će, ukoliko je vaša namera snažna. a vaša volja jasno određena,

ljudi čekati u redu da vam daju ono što želite. Morate imati samopouzdanja.

Morate biti sposobni da verujete u sopstvenu moć. Ukoliko imate i najmanju

sumnju u svoju vrednost, to vas istog trenutka preusmerava s neograničenih

mogućnosti na ne baš tako sjajne rezultate.

Zamislite tigra u šumi. Da li se on pita je li jelen koji mu se našao na putu njegov?

Postavlja li se pitanje o vrednosti tigra? Kako su sve stvari međusobno povezane,

večni Tao opstaje. Mala stvorenja predaju se tigru, jer priroda daje sebe kako bi

vrste opstale. Održava se savršena ravnoteža.

Um stvara lažne i nebožanske granice. Ako prema onome što posedujete ne gajite

osećanja, i ako se za život ne držite grčevito i očajnički, iz vas zrači Tao. Dar koji

nudite je ravnoteža. Šta dakle, učiniti kada, ubedivši se u obilje, naiđete na torbu

prepunu para? Recimo da na njoj nema nikakvih podataka o vlasniku. Morali biste

prihvatiti to bogatstvo kao prirodan produžetak svoje energije, jer biste u

suprotnom potpuno porekli svoju usklađenost s beskrajem.

Jedino treba da se čuvate preterivanja, iskorišćavanja drugih, i ne dozvolite svome

egu da se zanese. U svetu gde svako nekim manipuliše i upravlja, zar ne bi bilo

lepo kada se vi ne biste služili tim užasnim tehnikama?

Meni se čini da smo mi, u najboljem slučaju, samo čuvari te moći. Mi nismo ta

moć, i to bi trebalo dobro zapamtiti. Kada je uravnotežena, moć teče spontano i

potvrđuje nam čistu duhovnost stvari. Međutim, ponekad ta energija u nekome

postane tako moćna i jaka da on izgubi osećaj za skrušenost i dozvoljava egu da ga

zavede na pomisao kako je on tu da bi popravio svet, postao božiji izaslanik ili

slično.

Takve gluposti možete sresti i u pokretima novog doba i u velikim svetskim

religijama. Vođe počinju da veruju da su oni božiji izabranici. U Americi živi

nekadašnji prodavac polovnih automobila koji je počeo da se predstavlja kao guru,

i sada pored njega uvek šetaju dve osobe kako bi onemogućile njegove sledbenike

da ga slučajno dotaknu i tako mu ukradu nekoliko volti njegove novootkrivene

božanstvenosti. Ono što sledbcnici ne znaju, to je da je njihov guru prodavac

polovnih automobila homoseksualac. Ništa mu ne smeta da ga neki tipovi po celu

noć dotiču po božanskom telu. Ah! Podmuklost ljudskog uma nema granica.

Usredsredivši se na sebe i svoj život, vrlo brzo ćete postati moćniji od 99% ljudi s

kojima dolazite u dodir. Povedite računa da obuzdate svoju energiju i da vas ne

zaslepi bogatstvo ili položaj koji budete zauzimali. Ukoliko ne budete pažljivi,

verovatno ćete pre ili kasnije dovesti sebe do samouništenja. Ili, još gore, mogli

biste doći do tačke u kojoj će svaka vaša želja i hir biti ispunjeni, ali ćete se

osvrnuti na svoj život i videti da je ružan, da ste materijalne ciljeve postigli, ali da

87

niste uspeli da te materijalne dobrobiti pretvorite u častan način života ili duhovnu

suštnu. To bi bilo tužno. Moje je mišljenje da bogatstvo radi bogatstva predstavlja

samo zabludu ega, iza koje stoji želja da se odagnaju brige o preživljavanju. U

svom najgorem obliku, novac predstavlja način na koji ego bespomoćno poseže za

svojom besmrtnošću. To je razlog zbog koga veoma bogati ljudi dižu spomenike.

Kao prvo, to usrećuje njihov ego; a kao drugo, oni budalasto pokušavaju da

ciglama i malterom održe sopstveno postojanje.

Morate sebi oostaviti pitanje: »Da li iskreno želim da budem bogat?« Ukoliko je

vaš odgovor »Da«, sledeće pitanje glasi: »Zašto želim novac?« Šta biste uradili

kada biste se obogatili? Kada ova pitanja raščistite u svom umu, cilj će od vas biti

udaljen svega nekoliko godina. Ukoliko je vaša potraga za bogatstvom motivisana

egom, i ako istovremeno pokušavate da razvijete duhovni aspekt svoga života,

otkrićete da vaši pokušaji da zaradite novac neprestano propadaju. Vaše unutrašnje

biće će vas štititi od mogućnosti samouništenja, od mogućnosti da zbog izazova

ega izgubite kompas u potrazi za istinskim ciljem.

Ukoliko nemate sveopšti duhovni cilj, verovatno ćete brže zaraditi novac, ali će

ono što budete postigli biti isprazno. Potrebno je da se zagledate u svoje srce i

odgovorite na ova pitanja, jer će sva namera i snaga volje ovoga sveta biti

beskorisna ukoliko ne budete srećni, ili ukoliko vaš svesni um bude u potpunoj

suprotnosti s vašom unutrašnjom potragom.

Postavi li neko pitanje: »Da li iskreno želiš biti bogat?« većina će odgovoriti:

»Da«, ali samo će nekolicina to stvamo i misliti. Oni su u stanju da zamisle

bogatstvo i raskošan život ali istinski ne veruju da to mogu postići, ili ne veruju da

su vredni toga ili su srećni da to budu samo fantazije i da se ne moraju mučiti.

Želite li biti veoma bogati, moraćete na sebe preuzeti odgovornost i to veliku.

Moraćete se uključiti u život. Bogaćenje predstavlja izuzetno aktivan proces. Ono

podrazumeva neprestano primanje i davanje. I određen nivo stresa i pritiska. Želite

li to? Ljudi obično zamišljaju kako bogati žive bezbrižnim, opuštenim životom i

pijuckaju koktele na plaži dok ih iza ugla šofer čeka s kolima. Tačno je da neki

zaista tako žive, ali većina mora da stvara svoje bogatstvo. Nakon toga, mora da

brine o njemu, da ga ulaže, a ponekad i brani. Za to je potrebna ogromna energija

ili vaša rešenost da ćete dati sve od sebe i stvoriti toliku energiju. Ukoliko

odgovorite: »Pa, učiniću sve što je potrebno« i to stvarno i mislite, onda ste već

prešli pola puta do cilja. Ali ukoliko niste baš tako sigurni, morate zastati i o tome

dobro razmisliti.

Možda, zagledavši se dublje u sebe, otkrijete da želite samo malo više novca kako

biste osetili donekle veću slobodu u životu. Možda bi vas ogromno bogatstvo

odvelo u bolest. Možda vam treba samo malo više novca. Ako je tako, upitajte se

zašto ga već nemate. Zašto ste u škripcu? Odgovor leži negde duboko u vama.

Možete ga pronaći brzo i rešiti problem, ali pod uslovom da ste iskreni prema sebi.

88

Možda se plašite obavezivanja. Ili, možda vam ne polazi za rukom da se potpuno u

nešto udubite. Ili, možda ste - a to se često dešava, osmislili prilično slobodan

životni stil, jer nikada niste postali deo sistema. Međutim, ako mu niste pristupili,

verovatno ste ga s mukom naterali da vam da sve što vam je potrebno. Možda ste

time osudili sebe na životarenje u predgrađu velegrada, umesto da ste se posvetili

ulasku u maticu.

Mnogi nailaze na isti problem. Ipak, ponekad, da bi se neko uzdigao iznad mase

treba samo da joj se priključi. Iako vam »priključivanje« možda i nije priraslo k

srcu, igrajući igru, bar možete od sistema dobiti ono što želite. U svakom slučaju,

želite li od života samo malo više, bilo bi dobro poistovetiti se s tom namerom i

onda je jedini zadatak raditi na ostvarenju toga cilja.

Kada imate »nameru« i kada ste spremni da uključenjem na tržište saznate šta se

na njemu dešava, nije teško razviti male mašine za pravljenje novca. Razmislite li

o tome malo bolje, uopšte nije važno kako ćete doći do tog dodatnog novca. Ako

morate, možete i prodavati kondome u toaletu motela. Važno je samo da stvorite tu

malu mašinu i ona će vam obezbediti ravnotežu za kojom tragate. Ili, možda je

rešenje u tome da ono što već radite radite bolje i naplaćujete više.

Ceo trik u vezi s novcem je u ravnoteži. Ravnoteži od hiljadu dolara mesečno ili

ravnoteži od milion dolara mesečno. Njena ogromna vrednost počiva u tome što u

vama budi duhovnost i omogućava vašoj unutrašnjoj lepoti i kreativnosti da se

izraze. Zbog toga je upravo novac jedna od dve lekcije - druga je ljubav - koju na

ovoj planeti većina ljudi treba da nauči.

Bilo bi neophodno da stvarno sednete s voljenom osobom i porazgovarate o svojim

finansijskim potrebama, kako biste oboje odlučili šta želite i koje su vaše

pojedinačne namere. Tada možete krojiti svoje nade i snove u skladu sa svojom

namerom razabrati da li će jačina vaše volje biti dovoljna za obezbeđenje onoga što

želite.

U slučaju da vaša namera nije tako čvrsta, moraćete to prihvatiti kao činjenicu i

tome prilagoditi svoja očekivanja od života. Drugo rešenje je da svoju nameru

ojačate koncentracijom i disciplinom. A kada u tome uspete, usmeravanje snage

vaše volje na život obezbediće vam ispunjenje onoga što želite.

Naravno, ponekad je finansijska ravnoteža toliko poremećena da izgleda nemoguće

krenuti iz početka. Problem je u tome što se danas veoma lako dobijaju krediti.

Kada sam prvi put došao u Ameriku, bio sam zapanjen činjenicom da mogu ući u

neku radnju i samo na osnovu potpisa nešto kupiti, iako njeni nameštenici pojma

nemaju ko sam.

89

DVANAESTl KORAK DOLARSKOG PLESA

Ukoliko vam je nešto veoma, veoma važno, ono vam postaje i sveto.

Tada nivo posvećenosti tom idealu postaje od vitalne važnosti, jer vi znate da je

kompletan smisao vašeg života sadržan u tom cilju ili postignuću.

S toliko dostupnih kredita lako je shvatiti zašto ljudi tako lako upadaju u nevolje.

Ukoliko svojim dugom ne možete upravljati, vi ste bolesni, bolesni od finansija. To

će, više od ma čeg drugog, prouzrokovati neravnotežu. Osećanja vezana za

dugovanja predstavljaju siguran način da sprečite pristup mogućnostima.

Ako upravljate svojim finansijama, vratite novac svima kojima dugujete. Ako su

vam izmakle kontroli, moraćete izvesno vreme odležati u bolničkom krevetu

finansija; u suprotnom, nikada nećete biti izlečeni. Potrebno je da odmorite i

povučete. U stanju neravnoteže, najgluplji način rešavanja problema jeste borba da

isplatite ljude. Nijh će to samo ohrabriti da traže još više, a vas potresti još više, pa

od toga ni oni neće imati koristi. Odmor je jedino rešenje.

Naravno, sve zavisi od toga koliko dugujete. Ukoliko ste tek neznatno izgubili

kontrolu, možete smanjiti troškove i malo-pomalo isplaćivati ljude. Međutim,

recimo da ste u debelim dugovima. Prvi korak je da to priznate sebi. Sledeći

podrazumeva da osobama kojima dugujete novac stavite do znanja da ga neće

skoro dobiti. Kada im to jasno saopštite, oni će vas izbrisati s liste onih od kojih

očekuju novac odmah, a vi ćete osetiti popuštanje emocionalnog pritiska.

Prva reakcija vam može biti: »Ali, ako ne vratim novac ljudima, neće li to uništiti

moju reputaciju i kreditnu sposobnost?«

Činjenica je, prijatelju, da je tvoja reputacija već uništena, a tvoja kreditna

sposobnost smrdi. Šta imaš da izgubiš? U svakom slučaju, u budućnosti ti kredit

neće biti potreban. Kredit služi samo kao način da zadovoljiš svoje čežnje u

trenutku u kome nisi u stanju da to uradiš kešom.

»Ali, šta ako ostanem bez kreditnih kartica?« Pa šta. Ukoliko imaš novca, nije ti

potreban kredit. »Da, ali kreditne kartice su zgodne prilikom putovanja i

iznajmljivanja automobila.« Nema problema. Postoje banke koje su se

specijalizovale za davanje kartica ljudima koji imaju lošu kreditnu sposobnost.

Garancija je štedni ulog u banci. »Ali, ako ne budem platio svoje dugove, ljudi me

više neće voleti.« Glupost! (Vrati se na treće poglavlje i ponovo iščitaj deo o

prihvatanju sebe.)

Bolje je proglasiti bankrotstvo nego pokušavati da se održi pozicija koja je

neodrživa. Kada raščistite situaciju morate promeniti način ponašanja - nema više

nikakvih kredita - ili su, kao druga mogućnost, dozvoljeni samo manji, koje lako

možete podneti. Ukoliko raščistite prethodno stanje, a potom se opet zadužite, niste

uspeli da se (na energetskom nivou) iz njega izvučete, jer ponovo upadate u iste

90

gluposti. To karmički ne bi bilo pošteno. Međutim, svi imamo pravo da ponekad

pogrešimo u životu i počnemo iz početka. Za vaše dugove su podjednako

odgovorni i kreditori. Nema nevinlh žrtava. Oni su doneli poslovnu odluku da vam

daju kredit nadajući se zaradi i vi se ih izneverili. To se stalno dešava.

Pretpostavimo da već dvadeset godina imate neku kreditnu karticu i da ste tokom

tog perioda, povrh godišnjih troškova, plaćali i 19% kamate. Kompanija za

izdavanje kreditnih kartica zna tačno koji procenat ljudi ne plaća svoje obaveze

svake godine. Recimo da je to 2 posto. Kreditna kompanija računa da sve njene

mušterije bar jednom u svakih 50 godina neće platiti svoje obaveze (2% x 50 =

100%). Ti troškovi dodaju se godišnjim kamatama i troškovima koji se naplaćuju.

Znači, već 20 godina vi plaćate za moguću buduću situaciju u kojoj nećete biti u

stanju da platite svoje obaveze. Zašto biste onda imali želju da ih ne razočarate?

Ukoliko se ne desi da jednom na svakih 50 godina ne možete da platite svoje

obaveze, pomrsićete im račune. To bi izazvalo paniku!

Kada nekome dugujete novac, on vas može proganjati i to vas može opterećivati.

Tada zaboravljate da ste božije stvorenje, besmrtni i slično. Težite da se ubijate u

pojam i verujete u sve ono što vam kreditori o vama govore. U početku vam može

delovati da su oni u pravi, a da ste vi nemoćni. U stvari je obrnuto. Kreditori jesu u

pravu, ali oni su i nemoćni. Kao dužnik, vi držite sve konce u svojim rukama i to

nikada nemojte zaboraviti.

Kreditore preplave emocije i potom pokušavaju da i dužnika uvuku u isti

emocionalni bazen. Međutim, šta ako odbijete da uđete? Činjenica da dugujete

nekome novac i da niste u stanju da mu ga vratite, ne treba da bude razlog vaše

uznemirenosti. Ne može se desiti ništa ozbiljno. Ukoliko imate neku imovinu,

kreditor može posegnuti za njom. Neka mu je sa srećom! A ukoliko nemate

imovinu, slobodni ste.

Osim toga, vreme je obično na vašoj strani. Pošto su moguće gubitke već unapred

uračunali u kamate, kreditori će samo neznatnu energiju ulagati u pokušaje da

izmuzu nešto od mrtvog konja. Na kraju će shvatiti da je mnogo bolje da svoje

vreme potroše na neke unosnije poduhvate. Vremenom, dugovi se gube.

Konačno, u bilo kojoj transakciji postoje troškovi vezani za nju i nada za

ostvarivanjem dobiti. Početni trošak je stvaran, ali očekivani profit je samo oblik

misli. Kao dužniku, to vam daje dodatnu moć. Poslovni ljudi mrze da gube početni

ulog, jer onda ti dolari bivaju zauvek izgubljeni i ne mogu se upotrebiti za

stvaranje dodatnih poslova u budućnosti. Ali, isto tako su spremni da izgube ili ne

ostvare profit kome su se nadali. To vam omogućava da s njima sklopite dogovor o

vraćanju samo dela onoga što im dugujete. Osim toga, imate mogućnost i da im

dug ne vratite u novcu. Možete ugovoriti trampu. Možete im ponuditi da za njih

odradite neki posao i na taj način isplatite dug.

91

Možete ih navesti da, kao isplatu vašeg duga preuzmu dug nekoga drugog ko

duguje novac vama. Imate mnogo izbora.

Usput, popričajmo za trenutak o novcu koji možda dugujete članovima porodice ili

bliskim osobama. Porodica predstavlja moćnu metafizičku jedinicu u koju

dolazimo u skladu sa svojom karmom, kako bismo učili lekcije o životu. Njena je

vrednost u tome što oko nas stvara zaštitu i omogućava nam da razrešimo tu karmu

u prijateljskom okruženju. Ja verujem u reinkamaciju. U bilo kojoj porodici, u

metafizičkom smislu, postojaće eoni nagomilane karme i situacija koje se mogu

razrešiti za samo nekoliko godina. Lepota porodične jedinice je u tome što ona

predstavlja mesto na kome se učimo ljubavi. A ljubav, na kraju, jeste ono što će

spasti čovečanstvo.

Polazeći od toga, kako možemo dozvoliti porodičnom dugu da se ispreči između

nas? Ja verujem u to da članovima porodice ne možete dugovati ništa, niti oni išta

duguju vama. Ma kakvi da su finansijski dogovori sklopljeni, oni su deo velikog

karmičkog lonca u koji ste stavljeni vi i članovi vaše porodice. Ukoliko prihvatate

teoriju reinkarnacije znate da ne postoji način da se odredi ko kome šta duguje.

Zato je tužno ako svoju majku ne posećujete jer joj dugujete hiljadu-dve dolara.

Porodični kreditor je zarobljen koliko i porodični dužnik, jer emocije o dugu često

stvaraju tu zamku. Da biste svi bili slobodni, potrebno je da to razrešite. Najbolje

rešenje je da svi članovi porodice oproste jedni drugima. Zato otidite do svog

bliskog rođaka i otvoreno mu recite: »Volim te, ali nećeš dobiti novac. Moraćeš da

mi oprostiš dug. Ova porodica mora biti slobodna.«

U svetu u kome sistem toliko manipuliše i upravlja običnim ljudima, porodica bi

trebalo da bude simbol duhovnosti i oslonca - trebalo bi da bude puna ljubavi,

snažna i slobodna. Važno je da udružene snage te jedinice njeni članovi koriste

kako bi se oslobodili, a ne ograničili jedni druge. Kada bi svi bili velikodušni i na

stvari gledali iz beskrajne perspektive pune ljubavi, mogle bi se dostići duhovne

visine i radost. I, bez obzira da li ćete oprostiti svoje dugove ili ne, ja ću ih oprostiti

sebi.

Naravno, ne stvaraju sve porodične transakcije probleme. Ukoliko je dogovor

prožet ljubavlju i od pomoći, i svi su srećni zbog toga, ostanite mu verni. Međutim,

često to nije slučaj. Deo vaše namere mora biti usmeren ka tome da se s tim suočite

i to rešite!

Morate se isceliti pre nego što se razbolite zbog pritiska svoj finansijskih obaveza,

jer ćete u tom slučaju biti beskorisni i sebi i drugima. Ovaj život je kratak – traje

možda nekih 23 000 dana. Zašto biste želeli da bilo koji provedete u očajanju zbog

nečega što uopšte nije ni stvarno? Novac je oblik misli, a isto to je i dug. Zašto

biste se svađali pokušavajući da promenite nečije mišljenje. Banka tvrdi da joj

dugujete novac; to je njeno mišljenje. Vi imate drugačije mišljenje koje glasi: » Ja

92

dugujem novac, ali nećete ga dobiti.« S aspekta beskonačnosti, ove sitne razmirice

su nevažne.

Naravno, kad niko ne bi plaćao dugove, svet bi stao. Međutim, činjenica je da

samo mali broj ljudi ne izmiri svoje obaveze. Šta ako se i vi nađete među njima?

Ukoliko izvesno vreme odležite u bolničkom krevetu finansija. moći ćete se izlečiti

i nastaviti život. Snaga vaše volje istog trenutka će ojačati i vi ćete uspostaviti novu

ravnotežu. Zatim, ukoliko finansijskom disciplinom održite tu ravnotežu, to će vam

doneti bogatstvo. Ono će od vas i onih oko vas verovatno zahtevati rad, energiju I

entuzijazam. Dakle, ono što ste neplaćanjem svojih dugova uzeli iz bazena (na

energetskom nivou), kasnije možete vratiti tako što ćete postati uspešni.

U narednih deset godina bićete svedoci temeljnog preuređenja svetske ekonomije.

Od Drugog svetskog rata zemlje zapadnih demokratija štampale su novac kao lude.

Vlade raznih zemalja dobijale su različite kredite koje nikada neće vratiti. Jednoga

će dana svi morati da prestanu da lažu sebe i sve će to morati da se razreši. A kada

dođe taj dan, doći će i do poremećaja stabilnosti i svi ćemo doživeti dramatičan

nedostatak gotovine. Doživećemo ono što ekonomisti nazivaju stagnacijom, što je

inflacija s nultom ili negativnom godišnjom stopom rasta. U toj situaciji, ko god

bude imao gotovinu, istog trenutka će postati kralj. Dok će cene nekih proizvoda

rasti, hrane na primer, cene drugih će se stropoštati. Tokom tridesetih godina

dvadesetog veka, vrednost nekretnina u nekim područjima pala je i za 90

procenata. Zašto biste danas potrošili pet miliona dolara na vilu s plažom, kada

ćete za pet do sedam godina biti u stanju da je kupite za pedeset ili sto hiljada

dolara?

Ukoliko izađete iz dugova i ustremite se na keš, nećete pogrešiti, keš vam daje

mogućnost izbora. Ukoliko vam je u bankama zarobljena celokupna imovina, ili

nemate gotovinu, to vas ograničava. Kada dođe vreme keša, imaćete fantastične

mogućnosti i nećete morati da strahujete. Mnoga bogatstva u Americi stvorena su

tokom tridesetih godina. Kompletne industrije su izgrađene za veoma male pare.

Naravno, sve se ponovo svodi na vašu nameru. Ukoliko se finansijski oporavite i

opredelite za sticanje keša i budete strpljivi, za nekoliko godina sve o čemu ste

oduvek sanjali biće vaše. Ali morate imati viziju i biti sposobni da čitate između

redova. Ranih tridesetih godina, kada su nacisti dolazili na vlast, mnoge bogate

porodice Nemačke i Austrije predosetile su šta će se desiti. Svu svoju imovinu su

prodale po punoj ceni i iselile se. Kada dođe do promena, ne morate biti primorani

da budete njihova žrtva. Uvek postoji mnoštvo upozorenja. Metafizički

sofisticirani ljudi uvek će u tom trenutku već biti daleko odatle.

Jedino što vam stoji na putu, a što ćete ubaciti u svoj plan akcije, jesu jasnoća vaše

namere i oko sokolovo. To ćemo razmotriti u sledećem poglavlju.

TRINAESTI KORAK DOLARSKOG PLESA

Bogaćenje je aktivan proces

93

10

Ratnikovo oko sokolovo

Jasnoća namere vam omogućava da svu svoju energiju usmerite u ispravnom

smeru, kako biste se celim bićem usrcdsredili na svoju volju. Čini mi se da je

većina ljudi sposobna da lako materijalizuje ono što priželjkuje. U tome ih

sprečava samo nedostatak jasnog cilja.

Život nam je pretrpan. Zato naša svest, električna centrala naše sudbine, mora

ulagati energiju u mnogo toga. Ništa se ne može postići brzo ni lako.

Imao sam čast da razgovaram s izuzetno velikim brojem ljudi, bukvalno milionima

njih, i nadam se da sam uspeo da im ukažem na neophodnost snažne namere i

nepomućene jasnoće. Mongole je tako prokleto uspešnima činila upravo jasnoća

cilja kome su bili stvarno posvećeni. Njihove trupe su išle u rat noseći sa sobom

sve što imaju, praćene ženama i decom. I zato je svaka bitka vođena kao da je

poslednja. Greška se nije smela dogoditi, jer nije bilo lako povlačiti se sa kozama,

ženom i decom. Ratnici su sebi postavili uslove koji im nisu dozvoljavaji da budt

poraženi i nikada nisu ni bili.

To sam naučio čitajući i proučavajući njihovu istoriju. Opčinila me je časnost

života ratnika, jer je to bio život pojedinaca. Ratniku nije bila potrebna podrška.

Njegova snaga ga je činila dovoljnim samom sebi. Pomislio sam da, kada bismo

bili u stanju da ljude naučimo jednakoj jasnoći i snazi volje, i proželi to modernom

magijom (s obzirom da ljudski um razumemo mnogo bolje nego ljudi iz

dvanaestog veka), stvorili bismo tiho carstvo pojedinaca koji bi, na energetskom

nivou, osvojili zemlju. Ne mislim pri tom da bi oni opustošili planetu ili njome

zavladali, već da bi koristeći svoju moć, konačno oslobodili sebe i druge.

I tako sam osmislio intenzivan petodnevni seminar pod nazivom »Mudrost

ratnika«. Seminar je napravljen tako da ego, ili ličnost učesnika nema načina da se

odupire. Shvatio sam da je za stvaranje jasne ličnosti neophodno prethodno srušiti

postojeće okvire. Umesto da se nadomeste dogmom ili kojekakvim glupostima, oni

ne dobijaju nikakvu zamenu, ostavljajući osobu skoro potpuno ogoljenu u okviru

slobodne zone neopterećene energije. Ukoliko ih tada prisilite da uvide da njihov

strah u najvećoj meri predstavlja iluziju, kao i da taj strah mogu koristiti kao svog

saveznika, oni postaju okretni i jaki. Kada im postane jasno šta nameravaju u

životu, ne treba im ništa drugo. Postaju poput nindža ubica, za koje ne postoji ništa

drugo do cilja.

Srećom, moje pretpostavke su se pokazale kao tačne i tehnike iznova donose

rezultate. Seminar »Mudrost ratnika« postao je jedan od najneobičnijih i

94

najmoćnijih seminara na svetu. Vama nisu neophodno potrebni »ratnici«; potrebno

je samo da imate želju da postanete više nego što ste trenutno.

Evo jedne analogije koja mi se sviđa. Zamislite kako vas, dok ronite u bazenu,

iznenada nešto ščepa za nogu i drži ispod vode. Imate samo minut-dva da se

oslobodite tog stiska ili ćete se udaviti. Kolika bi bila vaša želja da se dokopate

površine vode? Koliko biste napora uložili da se oslobodite stiska i ponovo

udahnete vazduh? Zamislite to. Potom se osvrnite na svoju želju da se oslobodite

trenutnih životnih okolnosti i utvrdite da li je i ona tako jaka. Jer, često mi se čini

da takve promene zahtevaju ogromnu ličnu snagu i hrabrost.

Kako se emocionalno budete udaljavali od života, prirodno ćete se udaljiti i od

nekih ljudi koje poznajete i volite. Ostaćete sami. To može biti zastrašujuće. Ljudi

bi radije živeli u zatvoru sa svojim partnerima i poznatim stvarima, nego bili

slobodni a sami.

Ukoliko se ne oslobodite većine emocija, biće vam teško da jasno sagledate šta ste

i koji je vaš pravi poziv. Upečatljivo je koliko su ljudi, uopšte gledajući, zbunjeni,

što potvrđuje - bar meni - koliko malo njih razume ideju jasnoće.

Vi ste samostalna jedinka i došli ste na ovaj svet sami, a i umrećete sami. To što

živite u zajednici ili porodici ne menja činjenicu da ste na duhovnom putovanju

usamljeni. Kada svoj život pretrpate, brzo gubite spoznaju o tome ko ste i zbog

čega ste došli na ovaj svet.

Sokolu moć daje njegov izuzetan vid, a ne kandže. Vaš entuzijazam i energija

predstavljaju vaše kandže, ali bez »izuzetnog vida« bićete nemoćni – samo ćete

tumarati šumom, očajnički tražeći sočiva. Vizija predstavlja sposobnost da se

uzdignete iznad situacije i ispravno je »pročitate«.

U bilo kakvom trgovinskom sporazumu postoji ono što ljudi čine i govore, a

postoji i energija tog sporazuma. Energija potiče iz duboko usađenih osećanja i

misli koje imaju učesnici nagodbe. Energija se takođe stvara i na osnovu skrivenih

motiva ljudskih postupaka. Često se ono što ljudi govore veoma razlikuje od onoga

što misle, pa čak i od onoga što žele. Ukoliko sebi budete jasni i uzdignete se iznad

dešavanja, bićete u stanju da vrlo brzo uđete u srž stvari. Sledstveno tome, možete

uvideti kuda one stvarno vode, pa možete pregrupisati svoje trupe kako bi bile

spremne kada drugi izvršc napad.

Recimo da ste jedan od potpisnika složenog ugovora i niste sigurni kako se ostali

učesnici stvarno osećaju u vezi s njim; takođe, niste u stanju da procenite kako će

se sve završiti. Pokušajte sa slednćim malim trikom: lezite na pod okrenuti glavom

ka severu i opustite se, ulazeći u meditativno stanje – u tome vam može pomoći

audio-kaseta sa snimljenim zvukom metronome koji podržava teta moždanu

frekvenciju. Kada se opustite, nekoliko puta duboko udahnite i izdahnite. Dok

udišete, zamislite kako celo vaše biće raste poput balona. Zamišljajte kako taj

balon postaje sve veći.

95

Postepeno, zamislite kako se podižete sa tla i izlazite iz svoga tela, uzdižući se sto i

više kilometara iznad zemlje. U tom trenutku pomislite na ličnost ili osećanje

osobe koja ima glavnu ulogu u ugovorenom poslu i tada, s te visine, strmoglavo

poletite nadole, zaustavljajući se tik iznad događaja. Pažljivo pogledajte šta se

stvarno događa. Naročito se potrudite da uočite osećanje koje okružuje događaje.

Potom, uđite u glavnu osobu i neka vam ona ispriča kakav je njen pravi stav u vezi

s tim dešavanjima. Postavljajte joj pitanja koja se na njih odnose. Nemojte se

mešati i pažljivo slušajte šta vam govori. Zapamtite odgovore. Vrativši se u budno

stanje, razmislite o informacijama dobijenim tokom ove vcžbe. Vodite računa da

ne odbacite ono što ste saznali samo zato što se razlikuje od onoga što biste voleli

da čujete.

Svaka osoba ima svoje intelektualno ja koje predstavlja njen reklamni materijal za

odnose sa javnošću i u koje ona želi ostale da ubedi. Međutim, svi imamo i

unutrašnje Ja koje se nalazi duboko u nama i sadrži prave motivacije i sve one

arhetipske motive koje čine osnovu našeg bića. Ulaskom u meditativno stanje i

prodorom do osećanja i ličnosti druge osobe, vi dotičete njenu unutrašnju dušu.

Ona ne ume da laže niti da glumi.

Da biste uspešno uradili ovu vežbu, trebalo bi da ste prethodno radili na sebi, tako

da vam jasnoću opažanja ne zamuti mnoštvo vaših sopstvenih misli i osećanja.

Dok sagledavate osobu u njenom unutrašnjem stanju, zamislite sebe unutar nje,

licem u lice s onim što postavlja pitanja. Kada osoba bude davala odgovore,

postanite svesni bilo kakve promene osećanja. Kod kojih se reči dogodila ta

promena? Da li je bila pozitivna, negativna ili nešto između? I u budnom stanju

telo šalje određene signale koji odaju osećanja te osobe a u unitrašnjem stanju

njena osećanja daju iste informacije, ali još tačnije.

Ponavljanjem, doći ćete do tačke u kojoj neće biti potrebno da ležite i meditirate da

biste izveli ovu vežbu. Naročito ako se osoba koju želite da ispitate nalazi ispred

vas. Dok priča, vi se opustite: zamislite neki poznat, opuštajući prizor - ja sebe

zamišljam kako plutam na jezeru koje veoma dobro poznajem.

Potom, zamislite sebe kako stojite unutar osobe koja je ispred vas - sada ćete pred

sobom imati sopstveni lik. Zatim, potpuno usredsređeni i ničim neometani,

zagledajte se svojim levim okom u njihovo desno i, zamišljajući i nadalje da stojite

u njoj, postavite svoja pitanja. Ukoliko u tom trenutku osoba priča o zajedničkom

poslu, to je odlično, ali čak i ako ne, to vam neće smetati.

Pitanje počnite rečima koje će potaknuti uspomene u njihovom unutrašnjem umu.

Recimo da je poslovan razgovor vezan za izgradnju mosta preko lagune, na oko

dvadesetak kilometara od Lagosa u Nigeriji. Vaše pitanje će početi trima rečima:

»Lagos, most, laguna.« One će vam omogućiti pristup onom delu njihovog uma u

kome se nalaze njihova osećanja vezana za taj projekat. Na trenutak napravite

96

pauzu, a potom postavite svoje pitanje. Odgovor dobijate kao njihove reči u vašem

umu.

Ukoliko se, međutim, ta osoba nalazi na nekom drugom mestu, vratite se tehnici

balona. Vežbu je najbolje raditi dok osoba spava. Ukoliko na spavanje odlazi u

deset sati uveče, a budi se u šest ujutro, najbolje vreme za ovu vežbu je četiri sata

ujutro. Tada je njena moždana aktivnost najsporija. Osoba je bliža svome

istinskom ja, jer REM ciklus spavanja, koji obuhvata sanjanje, a koji se javlja

neposredno pred buđenje, još uvek nije otpočeo. Ukoliko ste, pak, u žurbi,

upotrebite tehniku balona u bilo koje vreme. Samo obratite pažnju da,

usredsređujući se na cilj, vaš um bude čist i jasan, kako biste mentalnu vezu održali

dovoljno dugo da postavite pitanja i dobijete potrebne odgovore.

Koristeći ovaj metod, otkrićete da ste u stanju da uhvatite misli drugih ljudi.

Dozvolite da to objasnim. Hoću da kažem kako ćete biti u stanju da uhvatite osećaj

koji te misli izazivaju u toj osobi. Nećete biti u stanju da tačno saznate njene misli,

ali možete otkriti kakav uticaj one imaju na nju.

Ovakve tehnike (a postoje i druge, opisane u mojoj knjizi »Ubrzanje«)

omogućavaju vam da postanete lukav ratnik. Mnogi će smatrati da lukav znači i

»nepošten«. Ne slažem se. Biti lukav znači koristiti sve što vam je na raspolaganju

kako biste ojačali svoju poziciju. To ne znači da ćete varati ljude. To samo znači da

posedujete moć i jasnoću cilja koje poseduje tek nekolicina.

Ovim ezoteričnim evropskim tradicijama privukla me je činjenica da u njima

postoji moć koju druge nemaju. Nije me podstakla mogućnost da upravljam

drugima, već da oslobodim sebe. Čemu ulagati napor u postizanje nekog cilja, ako

rezultati tih napora vama ne donose ništa naročito? Zato nisam previše oduševljen

religijama. Iako imaju neka veoma dobra učenja, ne uspevaju da ljudima objasne

kako da postanu stvarno moćni. Štaviše, većina religioznih ljudi pokazuje znake

slabosti jer se odriću svoje moći u korist neke simbolike koja je izvan njih. Religija

postaje važnija od njih samih, a to je recept za sigurnu, dugu i tešku borbu.

Svi okultisti koje sam upoznao, oni pozitivni, imali su veoma moćnu, ničim

opterećenu koncentraciju. Znali su kako da svoj um pretvore u savršeno oruđe

svoje volje. Uz pomoć vizije, dobijali su ono što su želeli ulažući neznatan ili

nikakav napor. Bogatstvo im nikada nije predstavljalo problem, jer su svakoga

mogli tako dobro pročitati da uvek pobede. Zato su namera, jasnoća i

jednostavnost vaše koncentracije tako važni. Možete voditi komplikovan život, a

ipak uživati u jasnoći i jednostavnosti, jer složene situacije savladavate snagom

svoje koncentracije. Da biste dostigli tu vrhunsku moć morate se osloboditi svih

predašnjih gluposti.

Zamislite to ovako - zamislite da vam je pri rođenju neko vezao za nogu beskrajan

konopac. Tokom vašeg životnog putovanja, taj konopac se obmotava oko svih

događaja u kojima učestvujete, mrseći se i praveći čvorove. Da biste se oslobodili,

97

morate prvo odvezati konopac sa svoje noge, što podrazumeva da ćete se obreti u

praznini u kojoj postojite u večnom stanju »neznanja«, gde ne postoji ništa drugo

osim vas. Potom ćete morati da unazad sledite trag konopca, odvezujući čvorove i

oslobadajući ga svih stvari za koje se zakačio.

U početku ovo može delovati kao nemoguć zadatak, jer je taj konopac pratio vaš

život nekih trideset ili četrdeset godina. Ali, putujući unazad, otkrićete da se, pošto

odmrsite konopac obmotan oko neke situacije ili prepreke, on istog trenutka

odmrsi i u svim sličnim situacijama. Veliki delovi konopca se istog trenutka

oslobađaju i odvezuju.

To je priča o našem životu. Provodimo godine vezujući sebe u čvorove, a potom

jednog dana shvatamo da nam je dosta toga i oslobađamo se, ili pak to nikada ne

shvatimo. Konopac nam postaje prijatelj i umiremo zarobljeni u njemu, poput ribe

u mreži.

Možda sam se udaljio od glavne teme ove knjige, a to je zarađivanje novca. Ali,

ako razmislite o tome, namera i jasnoća cilja predstavljaju osnove vaših napora da

zaradite novac. Bez njih, skoro sigurno ste osuđeni na neuspeh. Zanimljivo je da

60% privatnih firmi male privrede u Americi ode pod stečaj u prvih deset godina

postojanja.

Taj podatak nam govori da su vlasnici bili neiskusni ili nisu imali dovoljno

kapitala, ali u pričama o tim neuspesima vidimo i da nisu imali dovoljno jasan cilj.

Veoma je lako pokrenuti privatan biznis ne sagledavši prethodno na šta se stvarno

obavezujemo, ili ne ispitavši postoji li dobro tržište za uslugu ili proizvod koji

nudimo. Nakon početnog uspeha, našu usredsređenost je lako skrenuti sa samog

posla. U svakodnevnom poslovanju, zaboravljamo da brojimo zarađeni novac.

Brojanje novca je jedini razlog poslovanja. Smatram da svaki poslovan čovek treba

da urami ovaj natpis i okači ga na zid svoje kancelarije. Proizvodnja, stvaranje,

prodaja, odnosi sa javnošću i špedicija nisu biznis; biznis je skupljanje i brojanje

novca. Možda ne zvuči sjajno, ali ako vam je jasan cilj, znaćete da je to srž. Ne

usredsredite li se na brojanje novca, ljudi će brzo shvatiti da on nije u žiži vaše

svesti, pa će vam davati sve drugo osim njega: slavu, priznanje, hvalu, itd. itd. I pre

ili kasnije bićete u nevolji.

U još nešto sam siguran da je tačno, a to je da mnogi vlasnici malih privatnih

preduzeća nikada nisu dobro razmislili u šta se uopšte upuštaju. Ne mogu ni da

nabrojim koliko mi je ljudi reklo da žele da otvore knjižaru. Osim ako ne volite

knjige i niste spremni da živite s njima i udišete ih, otvaranjem knjižare stvorićete

zatvor za sebe. Moraćete svakodnevno u nju odlaziti i sedeti tamo od devet do pet,

s gomilom buđavih knjiga vaših prijatelja. Ukoliko se radi o maloj knjižari,

verovatno nećete biti u mogućnosti da zaposlite mnogo ljudi, pa ćete biti vezani za

to mesto. Zamislite posao koji podrazumeva skladištenje 20.000 različitih

proizvoda. Samo naručivanje knjiga predstavlja celodnevan posao. Da biste to

98

mogli svakodnevno raditi, morate to voleti. Zato, pre nego što se posvetite nečemu,

mora vam biti vrlo jasno u šta se upuštate. A da bi vam to bilo jasno, morate znati

šta stvarno želite.

Na seminarima sam pravio ankete, pitajući učesnike: »Šta želite u životu?«

Zapanjilo me je otkriće da 70% nije znalo šta želi. Dobijao sam mnogo

neodređenih odgovora poput: »Želim da budem srećan«, »Želim da budem bogat«,

»Želim da nađem idealnog partnera«, i tome slično. Ali, veoma mali broj ljudi u

sali tačno je znao šta želi i kako to može dobiti.

U suštini, rezultati tih anketa svode se na 70% onih koji nemaju pojma šta žele,

20% onih koji prilično dobro znaju, šta žele, ali nemaju pojma kako to da ostvare i

samo 10% onih koji znaju i šta žele i imaju dobar plan da to i ostvare.

Razmislite sada o Univerzalnom zakonu. On tačno i jasno odražava ono što od

sebe emitujete. Ukoliko vaša misao glasi: »Nemam pojma šta želim«, Univerzalan

zakon će reći. »Slušaj, prijatelju, ako ti nemaš pojma, ja imam još manje.«

Znam da je u drevnim religijama popularno o bogu razmišljati kao o nekome ko

sedi tamo gore i povlači konce, odlučujući ko će uspeti, a ko ne. Ali, ta ideja je

primitivna i detinjasta. U stvari, Veliki duh je nepristrasan i dozvoljava nam da se

budalasto ponašamo koliko god to želimo. On ne odlučuje u naše ime. Ljudi sa

jasnim ciljem i namerom uspevaju u životu, oni kojima te osobine nedostaju,

obično ne uspevaju. To je tako jednostavno.

Prvo, potrebno je da odlučite šta stvarno želite? Napravite kratkoročan,

srodnjoročan i dugoročan plan. Potom, odlučite da ćete se odreći svega u životu što

nije deo toga plana. To vam omogućava da prikupite moć, jasnoću i usredsređenost

kako biste osnažili svoj plan. Oslobađajući se vezanosti za stvari i zbunjenosti,

plan dobija na važnosti. Da biste uspeli, od vitalne je važnosti da svu energiju

usmerite na jednu stvar.

Prirodno je da će potom, kad god se usredsredite na svoj plan, on dobijati na svojoj

snazi. Ako pažljivo posmatrate svoj život, ubrzo ćete uvideti da li imate neophodnu

jasnoću ili ne. Na primer, recimo da je vaš današnji cilj da prodate pet frižidera.

Ulazite u svoj stari, zarđali auto i on neće da upali. Potom sat vremena pokušavate

da očistite karburator, i kada konačno stignete na odredište, potpuno ste iscrpljeni.

Očigledno, takva kola nisu deo vašeg plana. Bacite ga u staro gvožde. Nabavite

mali, jeftin auto - ali auto koji će raditi. Ma kakva sredstva da vam stoje na

raspolaganju, ona moraju biti uložena u vaš plan. Ako vi ne ulažete u sebe, ko će?

Potom, preispitaite vrednost ljudi koji vas okružuju. Pružaju li vam emotivnu

podršku? Ukoliko je ne pružaju, da li su bar pasivni?Ukoliko nusu, oslobodite ih

se. Ponekad je veoma teško ostaviti prijatelje na velikoj autobuskoj stanici života.

Ali, zapamtite, rast vaše energije direktno je povezan s brojem stvari kojih ćete se

otarasiti - a ne s brojem stvari koje stičete. Oslobađanjem od stvari, tereta i

prepreka bilo koje vrste, počinje let.

99

Potom, ukoliko vaš plan podrazumeva neophodnu pomoć drugih, podrobno im

objasnite kakve su njihove dužnosti i šta se dešava. Nemojte zaboraviti das u ljudi

obično uspavani. A osim toga. nisu ni vidoviti. Morate im dati do znanja šta želite i

morate biti dosledni i jasni. Ako kažete: »Stavi ova dva sanduka uz kapiju«, oni će

klimnuti potvrdno glavom i reći: »Da«. Ali, to ne znači da su razumeli šta ste im

rekli, niti da će valjano obaviti ono što ste od njih tražili. Osim toga, dešavaće se da

od ponedeljka do četvrtka stavljaju sanduke uz kapiju, a da potom u petak otkrijete

da su ih stavili na krov.

U odnosima s ljudima nikada nemojte pretpostavljati da oni znaju šta rade.

Povremeno ćete pogrešiti i naići ćete na genija.

Međutim, ljudi se većinom kreću od prilično nesposobnih do potpuno beskorisnih.

To se odnosi i na profesionalce i na običan radni narod. To što neko ima vizitkartu

na kojoj stoji da je položio ispit za računovođe, ne znači da treba uzimati zdravo za

gotovo da on i zna sta radi. Mnogi ne znaju.

Kada budete otpočinjali privatan posao, ljudi će vam reći da su vam potrebni dobar

advokat i dobar računovoda. Oni su, verovatno, poslednje što vam je potrebno. Još

nisam upoznao računovođu koji zna o mom poslu bar polovinu onoga što znam ja.

A kako bi i mogao? Ukoliko ćete krenuti u privatni posao, osmislite plan, testirajte

tržište, nekoliko puta proverite svoje ideje, i krenite u akciju.

Kada budete počeli da zarađujete novac, biće vam potreban računovođa. Medutim,

njegova će uloga uglavnom biti sabiranje cifara i popunjavanje formulara koje

zahteva tik-tak. Razmislite o sledećem - da su računovođe tako dobre u razvoju

bilo kog posla, zašto bi onda sedeli u kancelariji i popunjavale formulare? Pa, ne

bi. Dobre računovođe imaju svoje privatne poslove i bogate se. Ostali popunjavaju

formulare. U jednnm trenutku, ali tek kada zaradite mnogo novca, biće vam

potreban dobar računovođa. Zaposlite najboljeg, bez obzira na cenu. Svaki dinar

koji na njega potrošite, isplatiće vam se. Zarađivanje novca je prosto ko pasulj.

Očuvanje tog novca i njegovo ulaganje, pak, predstavljaju veliki problem skoro

svima.

Treba zapamtiti da se u odnosima s ljudima nikada ništa ne podrazumeva. Jasna

komunikacija je od životne važnosti. Pravilo glasi: sve ponovite tri puta, a četvrti

proverite. Postepeno poveravajući drugima delove svoga plana, osećaćete se

sigurnijim.

S razvojem vašeg plana i uključivanjem sve većeg broja ljudi u njega, vaša

osnovna uloga biće motivaciona. Prosečna osoba se na jednu stvar može

usredsrediti otprilike dva minuta. Ne budete li pratili situaciju iz sata u sat, iz dana

u dan, vaši radnici će veoma brzo upasti u »zaposlenost« koja se sastoji od traćenja

vremena ni na šta. U svakom biznisu postoje unosni, a ponekad i teški poslovi, i

oni predstavljaju test za vas. Pored toga, postoje i gomile drugih poslova koji ne

100

donose nikakav novac. Ljudi beže od teškog, produktivnog posla što više mogu, a

teže »zaposlenosti« kao da ona predstavlja gomilu besplatnih krofni.

Stoga je veoma važno da održite vezu ne samo sa sobom i svojim ciljem, već i sa

ljudima oko vas. Potrebno je da im date do znanja šta vam je važno i morate se

postarati da se što više usredsrede na unosne poslove. Problem je u tome što će,

poput dece, neprestano od toga bežati. I tako će deo vašeg vremena i napora morati

biti utrošeni na to da ih uhvatite za uvo i iznova date do znanja šta je bitno, a šta

ne.

Ne iznenađuje me što toliko talentovanih ljudi propada pri pokušajima da prošire

posao. Kada se posao tek pokreće, vi ste prepuni kreativnosti, ali vremenom će

vaša sposobnost da motivišete i nadgledate druge ljude postati važnija. Nema

nikakvog smisla biti veliki biohemičar ukoliko niste u stanju da zaposlite

sposobnog računovođu. Nažalost, naš obrazovni sistem ne uči ljude onim

veštinama koje će im biti potrebne u životu. Prosto je nemoguće naći daktilografa

koji kuca sto reči u minuti. Nekoliko puta mi se desilo da zaposlim računovođu i

otkrijem kako ne ume da koristi najobičniji digitron. Nisu dugo zadržali posao. Sve

je to, zaista, zbunjujuće, naročito kada razmišljate o tome kako neko treba da vodi

računa o tim ljudima. Ukoliko stvorimo društvo mentalnih paraplegičara, to će u

potpunosti potkopati temelje zemalja zapadne demokratije. Lako je shvatiti zašto

Japan napreduje.

Čini mi se da je veoma važno da, s proširenjem posla, usavršite veštinu odabiranja

jakih ljudi. Nemam odgovore za sve ove problem, ali ja radim tako što se okružim

samo nekolicinom ljudi, a potom njima prebacim odgovornost za ostale poslove.

Na taj način možete voditi i nekoliko velikih kompanija, a svaku pojedinačno uz

pomoć pet-šest ljudi. Uvek biram Mongole, kako ih nazivam. Nije mi toliko bitno

šta osoba zna. Tragam za ljudima koji su nezaustavljivi. Sviđaju mi se oni koji su

spremni da podnesu bol i nelagodnost kako bi dostigli svoj cilj. Oni, pre svega,

moraju biti posvećeni sebi, a potom zajedničkom cilju - a u našem slučaju, to je

izdavaštvo. Ukoliko, bukvalno, nisu u stanju da prođu kroz vatru, ja ih ne želim. I

tako mi zapalimo veliku logorsku vatru, sačekamo da se temperatura popne na 650

stepeni Celzijusa i potom svi članovi kompanije bosi prolaze kroz nju, kako mladi,

tako i stari. To radimo nekoliko puta godišnje. Kada je osoba u stanju da pređe

preko užarenog ugljevlja i pri tome ne ustukne, neće imati nikakvih problema ni da

otpremi šezdeset kutija pre 11 sati pre podne. Potrebni su vam ratnici – snažni,

jasni ljudi - i sa njima ćete moći osvojiti Zemlju. Potrebna vam je usredsređenost.

ČETRNAESTI KORAK DOLARSKOG PLESA

Ne postoji nijedan drugi razlog poslovanja osim brojanja novca.

Proizvodnja, stvaranje, prodaja, odnosi s javnošću i špedicija

ne predstavljaju biznis, biznis je skupljanje i brojanje novca.

101

Kada sam krenuo u izdavaštvo u Sjedinjenim Državama, istovremeno sam otvorio

i jednu izdavačku kuću u Australiji i jednu u Engleskoj, kao i nešto manju u

Kanadi. Telefonirao bih svojim saradnicima u inostranstvu i oni bi mi po dvadeset

minuta pričali kako su obojili krov u zeleno. U početku sam bio ljubazan. Slušao

sam. Međutim, kasnije sam želeo da sve zaposlene usredsredim na cilj, pa sam

razgovore započinjao pitanjem. »Koliko?« Ukoliko ste izdavač, to je sve što je

potrebno da znate. Jer, biznis ne podrazumeva ništa drugo osim količine izrađenih

proizvoda i cene po kojoj su prodati.

Mojim saradnicima, blagosloveni bili, trebalo je izvesno vreme da to shvate. Ali na

kraju svi su razumeli igru. Što smo se više usredsređivali na »koliko«, to smo bili

uspešniji. Nakon prilično sporog početka nalik teturanju kroz parking života s

jednom nogom sa, a drugom bez cipele, konačno smo sve razjasnili. Razvili smo

skoro jedinu međunarodnu New Age izdavačku kuću na svetu. Nije mnogo trebalo,

možda tri godine, i kompanija je postala najveća te vrste u svetu.

Gledajući unazad, jasno uviđam da stvarni naprcdak nismo ostvarili sve dok svi

zaposleni nisu jasno shvatili cilj. Kada smo tek počinjali, svi smo osećali da naš

cilj predstavlja služenje zajednici — pomoć ljudima. Međutim, nakon izvesnog

vremena, shvatili smo da postoji ogroman broj ljudi kojima je potrebna pomoć i da

im svima nikada ne možemo pomoći. Naši ograničeni izvori prihoda koristili su se

za komunikaciju s ljudima. Ali, od njih nismo stekli profit, već samo zahvalnost.

Želite li da pomognete svetu, to će se verovatno i vama desiti. Samo ćete pokriti

troškove ili ostvariti neki manji profit, i to će biti sve.

Međutim, kada smo se moji saradnici i ja zagledali u sopstveno srce, uvideli smo

da želimo da budemo bogati, isto onoliko koliko želimo i da pomognemo ljudima.

Ubrzo smo shvatili da će nam novac - velike količine novca - u tome pomoći. Kao

prvo, novac će nam pomoći da se osećamo dobro u svojoj koži, drugo, što više

sredstava budemo imali, to ćemo bolje obavljati posao. I tako smo se usredsredili

na novac i dobili ono što smo želeli. Kada smo imali jasnu predstavu o cilju, nismo

se više osvrtali za sobom.

Zato je veoma važno da neprestano preispitujete svoje unutrašnje motivacije kako

bi vaš put ka uspehu bio ojačan istinom. S promenom tih unutrašnjih poriva lako

ćete izgubiti iz vida svoj krajnji cilj. Ukoliko isuviše iskočite iz koloseka, to će vas

odvesti u očaj. Sav uspeh ovoga sveta je beskorisan ukoliko ste nesrećni.

Recimo da želite biti milioner. To može biti vaša istinska želja. Međutim, ako

podrobno o tome razmislite, stvarajući milion dolara, takođe ćete stvoriti i mnoge

obaveze koje će vas zarobiti. Možda želite slobodu. Može vas veoma razočarati

otkriće da danas milion dolara i ne prcdstavlja bogzna kakav novac, i da možda

neće biti dovoljan da vam obezbedi ono što želite. U stvari, deset miliona je

minimum koji vam je potreban da biste sebi obezbedili slobodu za kojom tragate.

102

A loša strana svega je da će deset miliona stvoriti i mnoge brige vezane za njihovo

čuvanje.

Možda vam samo treba da sebi dokažete da vredite, da ste dobri, da možete svetu

dati svoj doprinos. Za to vam nije potrebno milion dolara. Treba samo da u onome

što radite počnete da uviđate vrednost i, bingo, vaše emotivne potrebe su

zadovoljene. Usredsređivanje na vrednost svoga postojanja i vrednost sopstvenih

dela predstavlja molitvu za spokoj sopstva. Težak rad i uložen napor moraju postati

vredni, a nažalost ništa ih ne može učiniti vrednim dok vi to sami ne učinite.

Zato ljude učim da se usmere na sebe, a ne na druge, jer nećete biti u stanju da se

opustite i osetite sigurni ukoliko ne postanete snažni, vrlo snažni. Sav novac ovoga

sveta ne može vas učvrstiti duhovno ili emotivno, niti može umanjiti vaše strahove.

Jedino vam može obezbediti udobne uslove u kojima ćete se i dalje plašiti. Ništa

drugo.

Potrese me i sam pogled na ljude koji pričaju o spasavanju sveta, a pri tome su u

potpuno beznadežnom stanju. Kada bi samo uvideli da oni jesu božanska sila i da

je najveća molitva kojom mogu dati svoj doprinos svetu upravo lična odlučnost i

snaga. Sve te gluposti o kojima se priča, bog hoće ovo, bog hoće ono, potpuno su

besmislene. To je hrana za slaboumne. Vaš je put ka ostvarenju cilja častan. U

njemu je duhovna lepota koja potiče od večne nesigurnosti života. Kada se s tim

suočimo nema nam druge nego da prihvatimo da je to tako i ponizno se tome

povinujemo. Ako se usredsredimo na svoje mesto u svetu i učinimo ga časnim i

vrednim, bićemo u stanju da prihvatimo činjenicu da je neverovatno putovanje na

kome smo puno značenja. Možemo se nadati da ćemo se, stigavši na kraj toga puta,

moći na njega osvrnuti i konačno razumeti njegovo značenje. Zašto smo uopšte

dospeli na ovu čudnu kamenu gromadu negde u uglu univerzuma i kakvo značenje

to ima?

Ukoliko sami ne poštujete svoj život, telo i um i ne smatrate ih posebnima, onda se

celo to putovanje pretvara u protest. Život postaje sukob, a ne miroljubivo

pokoravanje kojim prihvatate svoje mesto u velikoj postavci svih stvari.

U svetlu toga sve ostalo je nevažno, zar ne?

103

11

Plan bitke

Predivno je sanjati velike snove kada ste jasno odredili cilj i uvideli vrednost onoga

čime se bavite. Sada se suočavate sa zadatkom pretvaranja tih snova u stvarnost.

Zamislite sebe u ulozi mongolskog generala. Današnji cilj je pokrenuti 120.000

ljudi i napasti Moskvu. Kako ćete to uraditi? Potreban vam je plan bitke. Znate da

imate sredstava. Poslali ste izvidnicu kako biste utvrdili najbolji pravac napada. Na

osnovu dobijenih informacija znate da Moskva ima odbrambene trupe od 40.000

ljudi. Takođe ste saznali da u gradu ima dovoljno hrane za 23 dana. S obzirom na

sveopštu moć koju posedujete i snagu vaše namere, da biste osvojili Moskvu

potreban vam je samo dobar plan. Napad i osvajanje današnjeg cilja teći će

prirodno, pod uslovom da dobro osmislite svoj pristup. Nakon hiljadu kilometara

jahanja, 120.000 Mongola je osvojilo Moskvu usred zime, za manje od nedelju

dana. Bilo je to januara 1238. godine.

Cilj

Sada zamislite i svoj život na isti način. Napravite plan bitke. Stavite ga na papir.

Prvo, šta je cilj? Napišite naslov koji će iskazati vašu glavnu želju. Ispod njega,

sitnijim slovima, zapišite sve manje želje ili potrebe koje želite da se ostvare.

Zapisivanjem plana, učinili ste ga svetim. Plan u pisanoj formi služi istovremeno i

kao način da pojasnite cilj i zavedete red, kao i neka vrsta molitve. Pronađite neko

mesto u svome domu na kome ćete čuvati taj plan. Neka to mesto postane

svetilište. Možda ćete poželeti da nabavite posebnu kutiju u kojoj ćete ga držati.

Pored plana, u tu kutiju stavite i nekoliko stvari koje za vas imaju religioznu ili

duhovnu vrednost. Kristal, orlovo pero, sliku majke Tereze, poklopac rezevoara za

benzin sa rols-rojsa vašeg gurua, bilo šta. Time na simboličan način izražavate da

se prilikom postizanja cilja u fizičkom svetu nećete odvojiti od sveukupnog

duhovnog traganja i putovanja. Bez obzira koliko današnji događaji mogu delovati

ovozemaljski, oni ipak predstavljaju deo sveukupne slike. Veoma je važno da to

nikada ne zaboravite.

Usput - a to nema nikakve veze s planom - mislim da je svaki guru bez rols-rojsa

poslednji ološ. Dok s teškom mukom koračamo putem jačanja, biće nam potrebni

simboli, simboli veći od života Kako da poverujete u uspešnost nekog onemoćalog

tipa s krpicom sukna oko bedara, koji se klati uokolo na biciklu? Da biste bili

uspešni, morate sijati. Guru mora simbolizovati »uspešnost u životu«. Ukoliko

104

sledite nekog siromašnog idiota, može se desiti da umanjite svoje ambicije kako ne

biste pretekli svog duhovnog učitelja. Umesto da uspete, završićete kao vlasnik

radnje za krpljenje rupa u sporednoj ulici Karačija. Nema šanse! Želim da moj

guru bude debeo, bogat i srećan.

Vratimo se planu bitke. Da bi on bio dinamičan i živ, moraćete svakodnevno da

mu se vraćate. To će, vremenom, postati jedan oblik meditacije, pri kojoj ćete moć

svoga uma koristiti za jačanje plana. Sve glavne događaje koji predstavljaju delove

plana, treba uočiti i zapisati. Povremeno ćete morati izvršiti neka prilagođavanja,

kao i zabeležiti te uspehe. Razmišljajte o tome kao o pesmi koju svakodnevno

nudite bogovima likvidnosti. Ta pesma treba da odjekuje vašim bićem, tako da vi

budete plan, a plan vi. To postaje najvažnija stvar u vašem životu, jer ste vi tako

odlučili. Neprestanim iščitavanjem plana, nikada nećete izgubiti iz vida svoj cilj.

Sredstva

Sledeći korak je da sednete na neko mirno mesto i stvarno napravite spisak onoga

čime raspolažete. Možda bi bilo dobro da na papiru s planom bitke to zapišete

olovkom neke druge boje, kako bi se isticalo i onemogućilo vas da zaboravite.

Nemojte na sredstva koja posedujete gledati samo iz finansijskog ugla, jer ono što

ste vi mnogo je više od novca koji imate ili nemate.

Razmišljajte o ukupnom zbiru energije koja vam stoji na raspolaganju. Ta sila koja

protiče kroz vaše telo i vaš um najmoćnija je i najvrednija stvar koju posedujete.

To je bogom dato sredstvo koje se može pretvoriti u uzbuđenje, čast, istraživanje,

sreću. Neki njegovi delovi mogu se iskoristiti za dobrobit sveta, a drugi plasirati na

tržištu i razmeniti za keš.

Razmišljajte o tome kakvo sve znanje posedujete i neprestano se preispitujte kako

ste iskoristili to znanje. Više je nego verovatno da posedujete talente i ideje koje

nikada niste ostvarili. Možda je tajna vašeg uspeha u tome da prestanete s

obavljanjem nekog ponavljajućeg, besmislenog posla koji vam omogućava samo

da platite stanarinu, i otisnete se na put razvoja i prodaje talenta koji leži u vama.

Ukoliko možete osetiti uzbuđenje zbog svoje kreativnosti i svoga života, možete

stvoriti oko sebe energiju dovoljnu da se izvučete iz sadašnjih okolnosti i stupite u

potpuno nov život. Da biste iskoračili i posvetili se tome, moraćete imati hrabrosti,

ali na kraju će se ona isplatiti. Hrabre sreća prati.

Ako pažljivo pogledate energiju koja vas okružuje, otkrićete da ste mnogo bogatiji

nego što mislite. Deo te energije obuhvata vaš entuzijazam i prošla životna

iskustva, ali tu su i veze i prijateljstva koje ste ostvarili. Veze treba gajiti, učiniti ih

posebnima. Pre ili kasnije, biće vam potrebna pomoć u životu, a neke od tih osoba,

ili onih koje ćete tek sresti, biće tu da vam je pruže.

105

Ukoliko nemate prijatelja ili veza, onda bih vam savetovao da ih pod hitno nađete.

Ukoliko vam je neprijatno da upoznajete ljude, predlažem vam da savladate tu

neprijatnost. Ovladajte tom veštinom kao novom vrstom discipline. Ulažući napor

u negovanje veza, time u stvari dokazujete svoju spremnost da u ime svoga cilja

proširite energiju i potvrđujete da tragate za ostvarenjem cilja. Ako to budete stalno

radili, promeniće se energija koja vas okružuje i vremenom će stvarnost odgovoriti

na vaše napore, šaljući vam neočekivane šanse. Nažalost, u današnjem svetu pravi

uspeh ne zavisi toliko od toga ŠTA znate ili koliko to dobro znate. Umesto toga

važno je KOGA znate. To je činjenica.

Od vitalne je važnosti da se povremeno vraćate spisku svojih sredstava, jer vam to

omogućava da ih se podsetite i živite u skladu s istinom. Ali, to vam takođe

pomaže i da od sredstava koje posedujete učinite nešto posebno. Duhovna snaga se

ogleda u odavanju zahvalnosti za ono što imate. Naša mašta teži tome da

neprestano živi u budućnosti, usredsređujući se na ono što nemamo i potpuno

zaboravljajući da oda priznanje onome što smo pustigli ili stekli. Ono što ste

trenutno i gde se nalazite trenutno morate ceniti, sviđalo vam se to ili ne. To ste,

ipak, vi. Kritikovanjem i poricanjem trenutne situacije u stvari govorite da vi niste

u redu. Ono što se nalazi oko vas predstavlja samo produžetak onoga što ste vi.

Pogledajte to i prihvatite ga onakvim kakvo je, makar bilo i nesavršeno.

Prihvatajući istinu, krećete se ka boljim okolnostima. Opirući se, živite u

neprestanoj negativnosti sopstvenog nezadovoljstva. Kome je to potrebno?

Da biste svaku, i najmanju stvar smatrali posebnom, morate stvoriti magiju u

svome životu. Kada ga ovako začarate, šta god da vam se u prošlosti preprečilo na

putu, to će se istopiti na svetlu te unutrašnje energije proistekle iz vašeg srca. S

tačke gledišta poslovnog čoveka to je predivno, jer sve čega se dotaknete postaje

zlato. Osim toga, pomaže vam da verujete u sebe. Kada u svemu oko sebe vidite

vrednost, svaki vaš potez predstavlja potvrdu te snage.

Konačno, u sredstvima koje posedujete možda imate i određenu količinu kapitala.

Novac je poput stajskog đubriva: morate ga posipati uokolo želite li da nešto

izraste. Ako svoj kapital čuvate iz straha da ćete ga izgubiti, u životu ćete postići

veoma malo ili nimalo. Izvestan rizik će uvek biti prisutan. Ne možete se nadati

velikoj pobedi ukoliko se ne odreknete određenog dela gotovine - a povremeno i

celokupne. Razmišljajte u svojim dolarima kao o trupama. Koristite ih pametno.

Izgubite li neke od njih na putu ka Moskvi, pa šta? Ukoliko se plašite gubitka ili

niste sigurni u uslove na tržištu, provedite neko vreme procenjujući, proveravajući,

i ponovo proveravajući i doći ćete do odgovora. Nedostatak znanja stvara strah.

Kada jednom stvarno budete znali ono što radite, pošto proučite tržište ili posao u

koji se upuštate, sav strah će se istopiti pod svetlima razuma.

Poznajem ljude koji žive tužnim, sumornim životom, iako na računu u banci imaju

stotine hiljada dolara. Takve likove uopšte ne poštujem. Strah ih paralizuje do

106

bespomoćnosti. Morate do određenog stepena imati poverenja u ljude, inače ćete

živeti u trajnoj negativnosti. Bolje je i da vas s vremena na vreme opljačkaju nego

da sebe osudite na zatvor oskudice. Rizikujte. Pokušajte. Samo uzbuđenje koje

prati aktivno učešće često vredi više od izgubljenog novca. Sve dok u najvećem

broju slučajeva pobeđujete, šta biste drugo mogli želeti?

Teren

Mongolski general nikada ne bi negde poslao svoie trupe a da prethodno ne prouči

teren. Slično tome i vi treba da proučite svoj plan bitke, kako biste proverili jeste li

sebe stavili u najpovoljniju moguću situaciju. Kakvi su uslovi u kojima se nadate

da ćete raditi?

Pošto sve posmatram sa metafizičkog aspekta, pri odlučivanju o svojim

investicijama veću pažnju poklanjam energiji stvari nego što se oslanjam na

logiku. Osećam stvari. Ukoliko postoji neka neravnoteža, postajem veoma oprezan.

Obično intuiciju koristim kako bih utvrdio hoće li ljudi u koje ulažem ispuniti

svoje obaveze. Ukoliko je posao častan i dobar, oseća se pozitivnost i obično se

ispunjava. Možda će biti nekih manjih problema, ali ako postoji osećaj za tok,

posao će uspeti. Ukoliko se suočavate s preprekama i teškoćama, to i dalje može

značiti da posao uspeti. Međutim, koliko ćete emocionalne energije utrošiti samo

da bi ego mogao reći da ste ih savladali, da ste pobedili? Potpuno je glupo pucati

sebi u nogu samo da biste dokazali da možete uspeti u životu uprkos tome što

hramljete. A izbaciti sebe iz ravnoteže samo da biste nešto dokazali, potpuno je

beskorisno. Bolje bi bilo da se povučete i posvetite nečemu što vašem umu pruža

zadovoljstvo.

Dok budete posmatrali okruženje u kome ćete raditi, procenite uslove koji u njemu

vladaju. Da li će mi oni pomoći da povećam svoju slobodu ili će me uništiti i

sahraniti? Za plan bitke potrebna vam je široka i prohodna teritorija, sa što manje

ograničenja. Dovedete li sebe u situaciju kada je povlačenje nemoguće, bićete u

zamci.

Već smo govorili o pravom trenutku za delovanje. Da vas podsetim, pravilno

određivanje vremena je ono u čemu najveći broj ljudi greši. Povučete li poteze

prerano, izgubićete veliki deo svoje moći, jer ćete se naći u situaciji u kojoj ćete

morati da čekate. Pokušaji da se nešto na silu obavi u pogrešno vreme stvaraju

užasnu frustraciju. Bolje je da provedete i godinu dana na plaži, ali da nakon toga,

po povratku prvog dana sve teče bez ikakvog napora.

Ja volim da nove poslove pokrećem u proleće, jer je tada prisutna metafizička moć

rasta. U leto razvijam i širim posao, a u jesen smanjujem troškove i uvodim

ograničenja. Zimi odlazim na piće s prijateljima i iznova gledam sve filmove u

kojima glumi Džindžer Rodžers.

107

Kako da odredite pravo vreme? Pre svega, ukoliko trenutak nije pravi, odsustvo

toka biće očigledno. Drugo, u odnosima s drugima bićete u stanju da pročitate jesu

li u tom trenutku dorasli projektu ili se premišljaju. Ukoliko deluju nesigurno,

povucite čisto mongolski potez. Testirajte ih. Navedite ih da pristanu, upitavši ih:

»Da li si spreman da ovaj posao uradimo danas, ili ti sledeći četvrtak više

odgovara?« Ukoliko nisu spremni, bar ćete to znati. Koliko stotina sati godišnje

uludo potrošimo, dopuštajući spoljašnjim silama da upravljaju nama? Sasvim

jednostavno prekinuti tu glupu manipulaciju nenasedanjem na te obmane.

Možete posmatrati amatere kako iznova prave istu grešku. Uđu u posao i pošto im

se čini da je to jedino što postoji, sve svoje emocije tako snažno uključe u celu

stvar da drugi u potpunosti osete njihovu slabost i do besvesti manipulišu njima.

Ne možete materijalizovati svoj plan ukoliko se odreknete svoje moći. Ukoliko

imate malo emocija, a drugima date do znanja da možete otići u bilo kom trenutku,

postaćete snažni. Ljudi se ne usuđuju da se kače s vama. Svi ljudi i poslovi tada su

vam dostupni. Ne postoje ograničenja. Testiranjem ljudi - i nikakvim, nikakvim

nenasedanjem na njihove obmane - kontrola je u vašim rukama na svakom koraku.

»Pokaži nam sise«. Tako smo to zvali u starom kraju. Logika je bila u tome da,

ukoliko devojka s kojom ste izašli u subotu uveče ne želi da vas udostoji te

malenkosti koju od nje tražite, šanse da postignete neki veći uspeh su, u najmanju

ruku, minimalne.

Nemojte emocije mešati s namerom. Namera je sila vaše projektovane volje. Ona

je skoro potpuno oslobođena emocija. Vi ste ti koji od života jasno zahtevate da

vam da ono što želite. Problem je u tome što, zahvaljujući mašti, imate sposobnost

da svoje nade i snove proživite i pre nego što se one u potpunosti ispune na javi.

To je, u metafizičkom smislu, naginjanje unapred. Ukoliko u tome preterate, vaša

moć će se izgubiti usled neravnoteže. Osećanje koje stvara vaša mašta sagoreva

psihičku napetost u vašoj želji. I tada se moć, koja bi trebalo da obezbedi

ispunjenje svake vaše želje, gubi. Ništa se ne materijalizuje. I vi se morate ludački

boriti da na silu privedete stvari kraju.

Kao što sam rekao na početku ove knjige, zarađivanje novca je deo vašeg životnog

puta. To je igra koju igrate sa sobom. To je jednostavna misaona forma i, u

zavisnosti od njene jačine i stepena njenog zadovoljstva vama samima, rezultati će

prirodno priticati. To zahteva i određenu agresivnost, kao i preduzimanje

odgovarajućih koraka na tržištu, ali to je sve. Ne postoji nikakvo ograničenje u

količini novca zarađenog za ma koje vreme. Ako postoji neko određenje, ono

postoji samo u vašem umu i vašim emocijama. Kada se promeni, doći će do takve

poplave obilja da ćete ostati zapanjeni. Pitaćete se šta ste radili celoga života i kako

je moguće da ste u prošlosti projektima prilazili iz tako pogrešnog ugla.

108

Kada se radi o zarađivanju novca, trik je u tome da ga morate imati u izvesnoj meri

ili bar zavarati svoj um kako bi poverovao da je ono što imate bogatstvo. Kada se

odvojite od emocija u vezi s novcem, ruši se prepreka koju je ta emocija stvala.

Istog trenutka, do vas počinju da dolaze šanse. Nije teško doneti odluku o

odvajanju od emocija; uostalom, prošle borbe predstavljaju samo mišljenja koja ste

imali. To mišljenje se može promeniti bez ikakvog napora. Ukoliko »kliknete« na

svoj um i on počne da na novac gleda kao na energiju, a ne kao na simbol

preživljavanja, odvojićete se od osnovnih osećanja običnog čoveka i steći

perspektivu po kojoj sve bogatstvo sveta postaje vaše.

Sveti put - put na kome ste - tada biva osnažen energijom, koja automatski počinje

da teče iznutra. Vaš beskrajan pogled na stvari prevazilazi ograničen pogled ega i

stoga otkrivate da vaš život postaje čaroban. Sve čega se dotaknete magično se

pretvara u osećanje većeg bogatstva.

Na kraju, zar vam je potrebno išta više do da se osvrnete na svoj život i u njemu

vidite dobrotu? Ostvarene ciljeve? Da vidite da u svemu postoji više značenje i

svrha?

Šta će vaš uspeh i bogatstvo učiniti za vas? Omogućiće vam da provedete više

vremena s prijateljima i voljenima. Omogućiće vam da radite na sebi i postanete

bolja osoba. Izvešće vas iz zatvora u kome se nalazi najveći broj ljudi, i stajaćete

slobnog duha izvan granica sveta u kome postoji vrlo malo slobode. Taj čin

ponovnog uspostavljanja slobode vašeg istinskog ja inspirisaće druge da i sami

krenu u ispunjenje istog zadatka.

Kada je prvi čovek počeo da čita i piše, otpočeo je novu evoluciju čovečanstva.

Slično tome, ukoliko nekoliko pojedinaca ima snage i moći da iskorači iz

ograničenja sveta i hrabro stane izvan njih, vremenom, u nekom dalekom budućem

milenijumu, celo čovečanstvo će doći do iste vrste slobode. A vi ćete imati

posebno zadovoljstvo da se osvrnete na prošlost, staloženi, sa nekog večnog mesta

na kome ćete se nalaziti, i znaćete da ste bili tamo kada je sve počinjalo. Vaš dar je

u tome što ste vrlo rano shvatili da ste stvarno večni, besmrtni i beskonačni, i što

ste imali hrabrosti da sa tom idejom u srcu postojite u trenutku u kome je ostatak

čovečanstva verovao da tako beskonačan pogled na stvari nije ispravan, a ni

moguć. A šta je s drugima? Kakvi su, takvi su. A svet je takav kakav jeste.

Promeniće se kada bude na to spreman, i ni dan kasnije. Kada to prihvatite,

osetićete slobodu da se usredsredite na to da ojačate sebe. A to je i osnovni razlog

zbog koga ste došli na planetu Zemlju zar ne?

109

DODATAK

Strategije za novi milenijum

Na kraju, popričajmo o mogućoj strategiji za kraj ovog i početak novog

milenijuma. Ali pre toga mi dozvolite da kažem nešto o sebi što bi trebalo da znate.

Ja nisam ekonomista, niti imam bilo kakvu kvalifikaciju iz oblasti finansija. Nisam

ni računovoda ni berzanski stručnjak i nemam nikakvu zvaničnu kvalifikaciju,

bogu hvala. Ipak, imam dosta iskustva. Skoro da ne postoji pozitivno ljudsko

iskustvo koje nisam imao. Do danas sam devedeset sedam puta obišao našu planetu

i shvatio kako da uđem u društvo onih koji su u žiži događaja. U poslovnom smislu

mogu se smatrati uspešnim. Po mojim stanardima, pak uspeh predstavija energiju.

Ne postoji način da odredim nivo energije koji sam dostigao, a i ne želim to da

znam, ali pošto sam dvadeset i tri godine proveo radeći na sebi i razvijajući se,

stekao sam oko sokolovo, i moj život teče, manje-više bez napora.

Na narednim stranicama pročitaćete moje viđenje sadašnje svetske situacije i moje

omiljene strategije. Možda će vam odgovarati. Ali, možda ćete vi i vaši savetnici

razviti neke bolje. Želim samo da kažem da nisam kvalifikovan da vam govorim

kako treba da vodite svoje finansije. Ja se razumem u ono o čemu govorim, ali mi

je neprijatno da ljudima govorim šta oni treba da rade. Umesto toga, volim da

predlažem ideje koje će oni sami proceniti. Mogu reći: »Koristim ovu ili onu

tehniku. U mom slučaju ona daje rezultate. Ukoliko želite, probajte i vi.«

Konačno, svi se mi nalazimo u različitim situacijama. Kako bilo ko može

predložiti jedno rešenje koje će odgovarati svima?

Verujem da će svet pri kraju ovoga milenijuma doživeti velike privredne nemire.

To ne ocenjujem ni kao negativno ni kao pozitivno - uvek postoje razdoblja uspona

i razdoblja padova. Osnova taoizma podrazumeva usklađenost sa udisajima i

izdisajima Univerzalnog uma.

Da bismo formulisali strategiju za novi milenijum, moramo prvo pogledati šta se u

svetu desilo od kraja Drugog svetskog rata. Nakon razaranja, vlade raznih zemalja

bile su okupirane obnovom. Razvile su liberalnu novčanu politiku kako bi

stimulisale ekonomiju - Amerika je, na primer, dala milione dolara za Maršalov

plan koji je pomogao obnovu Evrope. U prošlosti se novac pravio od zlata ili

drugih plemenitih metala, ili je papirni novac imao podlogu u zalihama zlata. Tako

su vlade mogle štampati samo ograničenu količinu papirnog novca. Novčanica od

jedne funte ili jednog dolara u stvari je priznanica za određenu količinu zlata. Na

starim novčanicama u Britaniji pisalo je da će Engleska banka donosiocu te

110

novčanice dati onoliko zlata kolika je njena vrednost. Brojnim međunarođnim

ugovorima potpisanim početkom veka, vlade su oslobođene pridržavanja standarda

zlata. Osim toga, u prošlosti su mnoge male banke štampale sopstveni novac.

Malo-pomalo, moćnici su odlučili da je štampanje novca prevelika povlastica da bi

se predala u ruke običnog naroda. I tako je to pravo ukinuto, a uspostavljen je

monopol na štampanje novca. Njega su držale sile koje su bile politički i

finansijski dovoljno moćne da ga uspostave i održe.

U Sjedinjenim Državama, nekoliko banaka se ujedinilo kako bi osnovale Federalne

rezerve. Potom su privolele Kongres da im da ekskluzivno pravo štampanja novca

za celu američku privredu. Nadali su se da će na taj način saterati finansijska tržišta

u ćošak, jer će biti u stanju da štampanjem novca upravljaju njegovim tokovima.

Taj cilj je, manje-više, postignut odmah i taj isti privatni klub štampa taj novac i

danas, više od 80 godina od uspostavljanja monopola. Začuđujuće je koliko je

dugo postojala disciplina štampanja i trošenja novca. Međutim, izbijanje Drugog

svetskog rata dovodi do promena. Nakon rata, ljudi nisu bili spremni da prihvate

uslove koji su postojali pre 1939. godine. Oni su želeli i zahtevali bolji život.

Političari su na te zahteve odgovorili štampanjem novca. U isto vreme, Sjedinjene

Države su se uključile u Korejski rat, što je izvršilo dodatan pritisak na državna

sredstva u trenutku u kome se svet još uvek oporavljao od ratnih razaranja.

Metafizički, u svakoj snazi postoji sklonost ka slabosti i propadanju. Amerika je

upravo pobednički izašla iz Drugog svetskog rata i izborila pristojan nerešen

rezultat sa Severnokorejeima. Najveći deo političke i vojne, kao i skoro sva

ekonomska snaga sveta, nalazila se u Sjedinjenim Državama. Da biste razumeli

svetsku ekonomiju kasnih devedesetih godina dvadesetog veka, moramo pogledati

šta se u Americi dešavalo od 1945. godine.

S obzirom na američku snagu nakon Drugog svetskog rata, ne čudi što je

predsednik Kenedi po izbijanju vijetnamske krize smatrao da će biti lako pojaviti

se tamo i isprašiti im tur. Kenedi je bio ekspanzionista u srcu. Napao je Kubu i

uvalio se u zbrku, da bi, opametivši se preokretom situacije, prirodno težio da je

popravi. Kenedi je imao toliki ego da biste ga teško mogli ukrcati i u kamion. I

tako je ekskurzija u Vijetnamu prodata američkom narodu kao izuzetno dobra

ideja. Teorija je glasila: nekoliko hiljada marinaca će zarežati šunjajući se po

žbunju i divlji Severnovijetnamci će pobeći nazad u šumu. Problem je bio u tome

što niko nije čitao knjige iz istorije. Ova ideja je bila smešna. Samo jedan

telefonski razgovor s Parizom otkrio bi činjenicu da je 15.000 Francuza u

D'jenbjen Fuu pokušalo da učini isto - i mali broj njih se vratio kući. Istorija je

zanemarena i američke trupe su krenule.

Nije prošlo mnogo, a američki je narod postao potpuno ogorčen zbog Vijetnama.

Problem je trebalo da reši Nikson. Za to vreme, momci u žbunju su davali sve od

sebe, ali im je bilo već dosta zabave u džungli. Smatrali su da nisu dobro

111

pripremljeni da uspešno dovrše posao. Taoistička filozofija savetuje izbegavanje

borbe, nesuočavanje. Ali kaže i da, ukoliko je sukob neizbežan, morate u

potpunosti biti ubeđeni u pobedu - i to brzu. Što se Megi Tačer tiče, voleli je ili ne,

činjenica je da se nije zavitlavala. Kada je osamdesetih godina izbila mala svađa sa

Argentinom oko Foklandskih ostrva, poslala je kompletnu britansku mornaricu -

uključujući i dve nuklearne podmornice - kako bi razrešila situaciju. Svi su se

sjajno zabavili. Momci su lepo pocrneli ploveći južnim Atlantikom punih mesec

dana. Kraljica je poslala i jednog svog sina i sve se završilo za samo nedelju dana.

Sledeće subote, u doba ručka, svi su ponovo bili u istom pabu u Britaniji.

Ali, Vijetnamski rat je bio drugačiji. Razvlačio se u nedogled. Amerika je morala

da pozajmljuje sve više novca kako bi podmirila troškove svoga učešća u ratu, i do

kraja sedamdesetih godina nacionalni dug je porastao skoro na petsto milijardi

dolara. Sa svim tim viškom dolara rasturenim uokolo došlo je do ogromne inflacije

koja se, tokom mandata predsednika Kartera, otela kontroli.

Ukoliko posmatrate ekonomsku istoriju Sjedinjenih Država, videćete da je sredina

šezdesetih godina predstavljala vrhunac američkog ekonomskog uspona.

Vijetnamski rat je predstavljao prekretnicu. To je najvažniji događaj ovoga veka.

Bila je to prekretnica za Ameriku i, stoga, za ceo svet. Milijarde dolara, koliko je

rat koštao, dodate su milijardama koje su se trošile u zemlji. Vlada je počela da

pozajmljuje novac od svih i svakoga, neverovatnom brzinom.

U međuvremenu su se i korporacije uključile u celu stvar. Stvoreno je mnoštvo

instrumenata koji su jako lepo zvučali: obveznice, zajednički fondovi, menice ove

ili one vrste, pravo preče kupovine, terminski poslovi, deonice i žiranti. Šta god bi

moglo da vam padne na pamet, oni su se toga već setili. Pošto su vlade imale

dozvole da papir smatraju bogatstvom, iz toga je proizašlo da bi za svetsku

privredu bilo dobro kada bi ih imali i poslovni ljudi. Najzad, posao se morao

razvijati da bi se platile kamate i sve veći dug Amerike i ostatka sveta. Što su ljudi

više radili i plaćali poreze, to su se vlade sve lakše hvatale u koštac s onim što je

vremenom postalo krajnje uznemiravajuće.

Važnost Vijetnamskog rata za američku ekonomiju ne može se zanemariti. U

međuvremenu, manji narodi su počeli sa uvođenjem zakona koji su išli na ruku

građanima, a radnim ljudima davali razne vrste povlastica, ne razmišljajući pri tom

ko će to da plati. Papir je stvarao dobrobiti. Političari su bili srećni, a ljudi su počeli

da povlastice smatraju svojim pravom, a ne izborom. Metafizički, ljudi su donekle

zaštićeni jer, da bismo iskusili neke događaje, naša mašta mora biti fizički preneta

u stvarnost. Stoga se negativno razmišljanje ne ispoljava istog trenutka. Loša strana

ove zaštite je u tome što se i pozitivna iskustva moraju graditi postepeno. Ali,

dolaskom papirnog bogatstva, korporacije, banke i vlade mogle su zaobići našu, od

boga datu, metafizičku zaštitu i istog trenutka svoju maštu i misao pretvoriti u čvrst

112

keš. Prava vrednost bez ikakvog većeg napora. I tu je kraj prvog poglavlja ove

priče.

Kada vaš osvajački um ode mnogo ispred stvarnosti, umanjuje se njegova

sposobnost upravljanja događajima i koncentrisanja na njih. Postoji tačka u kojoj

vučna sila misli prelazi kritičnu liniju. Za Hitlera, ta kritična linija bio je napad na

Rusiju. Za Sjednjene Države - a samim tim i svetsku ekonomiju - Vijetnam je

predstavljao taj katalizator. Kada se ta linija jednom pređe, samo je pitanje

vremena kada će doći do skupljanja. U njemu se nalazi seme metafizičke sigurnosti

i opstanka. Kolektivni um planete zna šta treba da radi kako ne bi uništio sam sebe.

Iznenada, bez ikakvog logičnog razloga, svi se manje-više u isto vreme slažu da je

vreme za povlačenje.

Verujem da ljudska bića sve vreme međusobno komuniciraju na unutrašnjem

nivou. Koncept stotog majmuna nudi se kao dokaz da takva vrsta komunikacije

postoji i u životinjskom svetu. A ako je to tačno, kako li je samo istančana naša

međusobna ljudska komunikacija na unutrašnjem nivou. Oko nekih stvari se svi

slažemo. Na intelektualnom nivou, to se naziva javnim mišljenjem. Na

unutrašnjem nivou, to je poput kolektivnog sna iz koga se svi budimo istog jutra.

Iznenada, bez nekog očiglednog razloga, neka nova ideja obuzima svetski um. Iako

može proći nekoliko godina pre nego što ta ideja donese konkretne promene, kada

jednom nastane i pusti koren, postaje moćna sila u opštoj psihi.

Za mnoge, naša planeta predstavlja samo komad kamena koji šeta svemirom. Za

metafizičara je živi organizam koji zna šta mu je potrebno da bi prošao razne

cikluse i stigao do ispunjenja svoje sudbine. Ona evoluira sama po sebi i reguliše

sama sebe. Ona ima duh, kao što i fizičko telo ima svoj duh. Kada se ljudi poigraju

s prirodnom ravnotežom planete, recimo zagađujući ozonski omotač, moraju

pretrpeti odgovor prirode na taj napad. I ovde počinje drugo poglavlje ove priče.

Vratimo se ekonomskoj istoriji Amerike. Proučavajući period od rata za

nezavisnost do sredine šezdesetih godina dvadesetog veka, uviđamo da je

ekonomija doživljavala uspone i padove u redovnim razmacima. Širenje i

skupljanje predstavljali su deo ekonomske ravnoteže. Bez obzira da li pratite

Kondrotiefovu krivulju ili Eliotovu teoriju talasa ili Fibonačijeve brojeve, nije

potrebno da budete genije da biste uvideli da ekonomija diše kao i sve ostalo. Na

kraju krajeva, a šta je ekonomija? Skup oblika misli i ljudskih delatnosti, ništa

drugo. Očigledno je da će slediti ritam kao što to čine i ljudska bića.

Tokom šezdesetih godina, u Sjedinjenim Državama je došlo do velikog preokreta -

u kolektivnom snu pojavio se hipi pokret. Nova duhovnost i viša svesnost počele

su da se pomaljaju. U Engleskoj, Bitisi su osvojili svet molitvom i pesmom o višim

idealima, novom individualizmu, lepšem pogledu na svet.

Hipi pokret šezdesetih godina bio je jednostavan i šarmantan. Pogledajte poniznost

njegove molitve za svet: »Sve što želimo reći je: dajte šansu miru.« Sve, ponizna

113

reč iza koje sledi molba potekla iz kolektivnog uma, upućena silama koje

upravljaju stvarima, nudeći novu ideju, izražavajući sebe poput deteta. Taj veliki

preokret bio je zapanjujuće lep i, kao što je slučaj sa mnogim nežnim i nenasilnim

preokretima u svetu, doveo je do revolucije u svetu. Vremenom je

transcendentalizam počeo da menja ekonomsku scenu.

Došlo je do sukoba međunarodnih sila koje su težile globalizaciji i sve većoj

kontroli vlasti i unutrašnjih transcendentalnih sila koje su ljude izvlačile iz tik-tak

sistema i upućivale na veću duhovnu i finansijsku slobodu. Pokret za proširenje

svesti uz pomoć droga i pokret ekstatičnog plesa u Evropi, doveli su do

antievolucije u odnosu na stari, patrijahalan, vojni sistem. Sajberspejs i Internet

predstavljaju dodatne manifestacije nezavisnog globalnog uma koji pokušava da se

oslobodi institucionalizacije. U narednih dvadeset godina doći će do ogromnog

sukoba između starog i novog poretka. Zbunjenost i nedostatak cilja ili vizije

dominiraće globalnim umom.

Zemlje južno od ekvatora predstavljaju ravnotežu planetarnog organizma. One su

se odmarale u nekoj vrsti sna, kao kontrateža mahnitim aktivnostima severne

hemisfere. Međutim, tokom šezdesetih godina, te zemlje juga počele su da se bude.

I poput neke ogromne praistorijske životinje zamrznute u glečeru milijardu godina,

iznenada, nakon topljenja snega, ta životinja se podigla na noge. Ponovo, prvo što

od njih dolazi jesu pevači i glumci. Poput minezengera u Evropi, preteča

renesanse, koji su išli od krčme do krčme pevajući o novom viteštvu i poštenju

sadržanim u legendi o Kamelotu, sada Australija šalje svoje minezengere da svetu

poruče da se uspavani džin probudio. I južna Amerika se u međuvremenu

probudila i istakla na nov način. Pošto je hipi pokret stvorio ogromno tržište za

transcendentalnost, a kako su droge nusproizvod te transcendentalnosti, Južna

Amerika se probudila i počela individualni razvoj. S obzirom da nije imala bogzna

šta da ponudi svetu, posvetila se proizvodnji i isporuci droga za potrebe onih sa

severa.

Drogirana osoba ne nastoji da uništi status quo. Umesto toga, ona želi da se izdvoji

iz evolucionog toka običnog čoveka.

Ona nije duhovno usklađena sa status quo-om i oseća se nemoćnom za promene. I

tako, možda na pogrešan način, juri za svojim božanskim sopstvom, nadajući se da

će dotaći novu stvarnost - transcendenciju - korišćenjem droga. Teoretski, to

nikoga ne bi trebalo da zabrinjava. To se ne razlikuje od opijanja. Međutim, u

praksi, to izluđuje one na vlasti. Zašto? Zato što je ilegalna industrija droge

podjednako razorna za status quo kao i za običnog pojedinca. Takođe, ona

predstavlja i masovnog proizvođača koji ostvaruje veliki prihod, a nalazi se izvan

sistema, potcenjujući tako one koji imaju kontrolu.

Trenutni prihod od droga u Sjedinjenim Državama iznosi između 400 i 500

miliona dolara dnevno - ili preko 150 milijardi godišnje. Taj novac se ne nalazi u

114

rukama status quo-a, već u rukama ljudi izvan sistema, koji ne bi trebalo da imaju

pristup bogatstvu. Još je gore što se na sve to ne plaća porez, tako da je uticaj na

ekonomiju ogroman. Droge su izvukle umove ljudi iz status quo-a. Gotovina

stvorena trgovinom drogama oslobodila je ljude nižih klasa, uzdižući ih iz često

beznadežnih ekonomskih okolnosti i stvarajući od njih velike ekonomske moćnike

- toliko da je industrija droge sada izvan vladine kontrole.

Kada stvorite okolnosti u kojima milioni ljudi nemaju mogućnosti za ekonomski

uspeh, a onda ih oporezujete, donesete uredbe i zakone kako biste ih obespravili,

ne treba da vas iznenadi kada vam okrenu leđa i izmisle neki sopstveni sistem.

Industrija droge je samo još jedan primer preobraženog uma čovečanstva koji se

opire ograničavajućoj kontroli i stavovima vladajuće elite - stavovima nasleđenim

iz doba industrijske revolucije tokom prošlog veka.

U južnim zemljama Afrike, narodi su se probudili i traže svoju nezavisnost. Crnci

iz južne Afrike takođe su se probudili. Na Istoku, Indonežani su pijucima i

lopatama vodili grozan rat i uspeli da isteraju holandske kolonijaliste. Evropske

sile su se povukle sa tuđih teritorija, a i došlo je pravo vreme za to. Kolonizacija

plemenskih naroda tokom osamnaestog i devetnaestog veka predstavljala je

metafizički most, starateljstvo. To je te uspavane narode postepeno uvelo u novu

metafiziku individualizma. Ali, lekcije su naučene i testovi položeni, pa lokalni

narodi zahtevaju da ih učitelj prepusti njihovoj sudbini. U međuvremenu,

transcendentalnost hipi pokreta skinula je okove svetskom umu. Napravili smo

kvantni skok u tehnologiji.

Usudili smo se da sanjamo o novim mogućnostima i tehnologija nam je otkrila

kako živeti sve brže. Napravljeni su kompjuteri koji su mogli da za samo nekoliko

sekundi pročitaju sve stranice enciklopedije od dvadeset tomova.

Transcendentalnost je proširila unutrašnji um, a tehnologija intelektualno sopstvo.

Žensko je uvek bilo oznaka jina, unutrašnje energije sveta, dok je muško bilo

odgovorno za ekspanzionistički jang. Međutim, medicinska tehnologija nam je

dala pilulu za kontracepciju. Žene su oslobođene mnogih ograničenja koja su je

primoravala na disciplinu jina i porodice. Zbog ckonomskih potreba i prirodne,

spontane reakcije na svoje oslobođenje, žena je izašla iz svoje jin baze i osvojila

seksualne slobode, koje su u prethodnom patrijarhalnom sistemu, kao jang

iskustvo, bile rezervisane za muškarce. Ponovo je došlo do promene u ravnoteži

globalnog uma. Ono što je porodicu držalo na okupu počelo je da slabi.

Japanci su svojim intelektom zaronili u tehnologiju kao patke u vodu. Time su se i

oni pokrenuli iz jina, zena, ostrvskog društva, ka jang ekspanzionizmu zapadnog

sveta. Pogledajte kako sjajno svi ovi događaji ukazuju na obrazac koji predstavlja

ključ mogućih budućih događaja. Uočite kako je sve to u savršenoj simetriji s

razvitkom sveta. Kako su se zemlje južne hemisfere probudile, ravnoteža planete

se promenila. Više nema jina na jugu koji će pružiti ravnotežu jangu na severu.

115

Iznenada, u svetskom umu vlada večni jang - neprestana aktivnost i na severu i na

jugu - bez odmora, bez protivteže.

Hipi pokret, štampanje papirnog novca, transcendentalizam, droge, Vijetnam,

kompjuteri, pilula za kontracepciju, razvoj azijske privrede i buđenje južne

hemisfere - sve je to poremetilo smirenost uma unutrašnjeg sveta. Previše se toga

desilo. Dalje, energija nagomilana ovim ekspanzionizniom toliko je uzdrmala

vladajuću elitu da je ekonomijom sada mnogo teže upravljati. Svi se, na

unutrašnjem nivou, slažemo da želimo mir - kako unutrašnji mir, tako i mir među

narodima. Dosta je bilo! Osnova našeg duševnog zdravlja je uzdrmana.

Eksplozija svemirskog broda predstavljala je odraz prevelikog širenja - isuviše

janga i nedovoljno jina. Pogledajte koliko taj događaj dobro odražava današnju

situaciju u svetu. Paralele su zapanjujuće. NASA je žurila da proširi svoj svemirski

program. Bila je prisiljena na neprekidnu delatnost, ne bi li od Kongresa dobila

potreban novac. S tim je stvorena i neravnoteža, ispoljena pritiskom unutar rakete

(unutrašnji um) koji je udario na najslabiju tačku, »0« prstenove (fizičko telo).

Telo je popustilo. Svemirski brod, plod svetske tehnologije, bio je uništen. Sada

pogledajte posadu koja je poginula: naučnik, ponos naših tehnoloških dostignuća

(jang); nekoliko oficira američke vojske (jang); muškarac japanskog porekla (jang)

i savremena žena, nastavnik, što je jang profesija. Izvrsno, zar ne? Jesu li ljudi

razumeli šta im je ta katastrofa poručivala? Neki jesu, neki ne. Da li je to shvatio

unutrašnji um sveta? Sigurno. To nam je potvrdilo kuda ide svet. Svi smo se

približili metafizičkoj saglasnosti.

Potom, samo da bismo utvrdili gradivo, došlo je do eksplozije na tržištu akcija 17.

oktobra 1987. godine. Smanjilo se (jin) za 500 poena za samo 360 minuta. Kada

bih pravio pregled, rekao bih da smo imali jednu tehnološku eksploziju, jednu

finansijsku, jednu seksualnu (SIDA) i još nam je samo ostalo da doživimo prirodnu

eksploziju i time zatvorimo krug. Možda je razaranje planine Sveta Jelena prvi u

nizu sličnih događaja koji će tek uslediti, možda je u pitanju samo slučajnost, a

fizička ili prirodna eksplozija prirode tek treba da se desi. U svakom slučaju, znaci

su veoma jasni.

U doba skupljanja, krajem osamdesetih godina, američka privreda je delovala

prilično loše. Nije postojao način da se političari odgovore od stvaranja deficita.

Mašine su štampale novac i za Vol Strit i za Vašington, dok je još bilo onih koji su

kupovali. Ali, sa smanjenjem inflacije i vraćanjem kamatnih stopa na prethodni

nivo, Dau indeks je porastao vrtoglavom brzinom. Amerika je zemlja sa najviše

pronalazaka i tehnološka osnova ju je izvukla iz nevolje u koju je upala zbog duga

stvorenog Vijetnamskim ratom. Zahvaljujući američkim tehnološkim izumima

stvoreno je na milione radnih mesta, deficit je opao, a Amerika je ponovo

uspostavila prevlast na svetskom tržištu. Tako je devedesetih godina ekonomska

situacija delovala dobro, a američka berza je izuzetno dobro poslovala, donoseći

116

dobrobit i ostatku sveta. Japan se još uvek nije oporavio od krize, a azijska tržišta

se smatraju nestabilnim, pa su tako Sjedinjene Države na vrhu - bar trenutno.

Taj tehnološki bum je veoma zanimljiv; on delimično predstavlja odraz uma koji

nastoji da dostigne besmrtnost, pokušavajući da održi vodeću ulogu u krojenju

sudbine sveta. Svetski ego kaže: budemo li imali sve pametnije ideje, vremenom

ćemo postati besmrtni i imaćemo utopiju u kojoj će um i ego moći da vladaju

zajedno.

Problem ove teorije, u metafizičkom smislu, leži u tome što se, s prevlašću uma, u

igru sve više uključuje ego, a tada se ljudi odvajaju od svog istinskog unutrašnjeg

sopstva. Zato svi tehnološki napreci sveta ljudima neće ništa značiti ukoliko u sebi

budu osećali duhovnu prazninu. Tada počinju da se čudno ponašaju. Život postaje

haotičniji, a moral se gubi. Bizarni seksualni odnosi postaju normalni. Sve dobija

na žestini. Postajemo manje humani i duhovni, a sve više roboti kojima upravlja

sistem. Vremenom, ekonomska stabilnost biva poljuljana jer, stvorivši svet kojim

dominira um, postajemo uplašeni. Kada osetimo strah, krećemo u napad. I

uništavamo sami sebe.

Šta će se desiti u novom milenijumu? Unutrašnji um, kolektivni duh čovečanstva,

želeće da se vrati jinu, da otkrije sebe i podigne svoju energiju. Spoljašnji,

intelektualni um i elitne sile koje gospodare svetom zahtevaće neprestano širenje. I

tada će se stvoriti praznina. Unutrašnja stvarnost koja podupire intelekt sve više će

se udaljavati od događaja. Vremenom, ponor će biti sve veći i izgubiće se prirodna

sigurnost i duhovna podrška intelekta koji će se tada oslanjati na prazninu, sve više

se udaljavajući od unutrašnje istine. U toj tački propast je neizbežna.

Kada će se to desiti? Nemoguće je tačno odgovoriti na to pitanje, jer se ono odnosi

na psihologiju i duhovnost svetskog uma. Važno je samo to da je recesija

neizbežna. Na šta biste se kladili? Da li će pobediti prirodna duhovna težnja za

skupljanjem? Ili će, možda, neprirodna, neprestana aktivnost ekspanzionizma

opstati zauvek? Ja znam u šta sam uložio svoj novac.

Dozvolite mi da vam još nešto kažem pre nego što pređemo na plan Vremena

ekonomskog skupljanja nisu negativna. Činjenica da je neko odlučio da taj

fenomen nazove »depresijom« odražava samo njegovo viđenje. U svemu tome ne

bi trebalo bude ničeg depresivnog. Vi ste na svom putu. To je uzbudljivo. Ukoliko

ste u ravnoteži, vaš čamac će plutati i kad je oseka kao i kada je plima. Čak i bolje,

rekao bih, jer vremena skupljanja manje zamaraju od vremena širenja.

Plan stoga predstavlja strategiju koja se tiče nivoa svesti i, opšte uzev, preporučuje

neke posebne ideje. Nemoguće je nekome reći: »Kupuj zlato, prodaj akcije«, jer se

situacija na tržištu iz dana u dan dramatično menja. Osim toga, ukoliko ne znate

kakvo je finansijsko, emotivno ili duhovno stanje toga čoveka, kako ga uopšte

možete savetovati? Naše potrebe su različite, kao i naše ličnosti. I finansijska

sredstva sa kojima radimo takođe se razlikuju.

117

Osnovna tačka plana je dobrovoljno skupljanje ka većoj jin energiji, pre nego što

vam sistem nametne to skupljanje. Kako ćete izvesti povlačenje zavisi od vaših

sredstava i potreba. Morate shvatiti da ćete, zadovoljivši svoje potrebe i imajući

dovoljno novca za ispunjenje željenog, doći do tačke u kojoj možda više nećete

morati da ulažete nikakav napor. Sjajno je obogatiti se, ali to morate raditi

umereno, ne gubeći ravnotežu, i nikako ne na svoju štetu ili na štetu kvaliteta

svoga života. Ništa nećete postići ako dođete do gomile novca, a vaš duhovni život

predstavija pustinju, ako nemate slobodu, već ste osuđeni na stalnu jurnjavu za još

većom količinom novca. Kvalitet života jednako je važan kao i novac.

Nadalje, moramo imati na umu da smo na ovaj svet došli kako bismo naučili da

volimo u veoma zastrašujućim okolnostima. To je lekcija broj jedan. Vi ne želite

da se obogatite na račun svoje dobrote i ljubavi za druge. To je beznadežno i na

kraju vas nikuda neće dovesti. Zapamtite, novac vam nikada ne može kupiti

sigurnost - postoje gomile bogataša koji su uplašeni i nesigurni. Osećaj sigurnosti

vam daje vođenje računa o sopstvenim potrebama, iscelivanje svoje ličnosti i

poštovanje svoga životnoga puta - kako spolja, tako i iznutra, ne ponižavajući ga i

ne vređajući. Voleći i poštujući sebe, i okrećući se božanskoj sili u unutar sebe,

dostići ćete sigurnost i smirenost koje novac ne može da kupi.

Dok svet prolazi kroz jang eksploziju koju ne može podneti, videćete kako tuga i

bol obuzimaju globalni um kao nikada pre - ljudska psiha biće uzdrmana, i biće

mnogo teže održati sopstvenu ravnotežu ako ne vladate sobom, ako se preopteretite

ili se izgubite u moru globalnog tržišta. Tržišta će nicati i javiće se mnoge

mogućnosti - može se desiti da vrlo brzo postanete veoma bogati. Međutim, u

svemu tome, osmislite strategiju koja uključuje i vas i vaše najbliže i najdraže, kao

i sve ono što vam je u životu važno, i nemojte gaziti preko leševa, jer ljubav

predstavlja jedinu večnu duhovnu valutu. Ukoliko ne volite i niste voljeni, vi ste

švorc.

U svetu traje rasprava o tome šta bi se moglo desiti sa svetskom ekonomijom pri

prelasku u novi milenijum. Sve se svodi na Ameriku. Jedna teorija kaže da će se

tehnologija sve više razvijati, i da će s tim razvojem rasti i bogatstvo sveta. Druga

kaže da su američki dug (koji sada iznosti preko tri hiljade milijardi dolara) i

dugovi ostatka sveta u ovom trenutku preveliki i da su izmakli kontroli, te da

nikakav razvoj ne može da spreči propast. Moja pretpostavka je da ne možemo

imati stalnu ekspanziju koja u korenima ima dug – ne samo zbog toga što je to

nemoguće u ekonomskom smislu, već i zbog toga što bi se, i kada bi to bilo

moguće, vremenom sama planeta, kao organizam, pobunila protiv zagađenja i

lošeg odnosa prema njoj usled globalizacije i međunarodne trgovine koji je

opterećuju. Promena klime može uticati na proizvodnju useva i zalihe hrane, a

prirodne katastrofe mogle bi se javiti kao protivteža neprestanog jang osećanja koje

dominira globalnim umom, jer je nametnut od strane vlada i uspešnih poslovnih

118

kompanija. Smatram da je duša naše planete povezana s kolektivnim nesvesnim

(globalnim umom) čovečanstva. Smatram da planeta zna šta se dešava u našim

umovima, kao i da ona predstavlja deo našeg uma, baš kao što mi predstavljamo

deo njenog tela.

Jedino što sa sigurnošću možemo tvrditi jeste da ekspanzija ne može trajati večno i

zbog toga svaka strategija mora uključivati i odbranu, jer šta ako svi odjednom

odluče da krenu u napad? Druga strana novčića je da ne biste želeli ostati po strani

dok ekspanzija još traje. Ne biste želeli da, poput onih ljudi u Oregonu, živite u

atomskim skloništima, čekajući dolazak kataklizme, propuštajući život koji u

međuvremenu protiče.

Ukoliko dođe do korekcija na berzi ili pojave depresije, cene će pasti. Ipak, vlade

mogu kao protivmeru započeti štampanje još veće količine novca ne bi li ojačale

posrnulu privredu, tako da u trenutku te korekcije uđemo u razdoblje stagnacije i/ili

inflacione depresije, ili možda samo ozbiljne deflacije. To nije moguće odrediti,

bez obzira koliko se astroloških karti koristilo - sve je to puko nagađanje.

Ukratko, Amerika je ključ svega, a nalazi se u dugu većem od tri hiljade milijardi

dolara, s pasivom procenjenom na više od dvanaest hiljada milijardi. To ne može

naplatiti. Najveći broj zemalja nije u stanju da otplati svoj dug. Jednog dana, doći

će do velikog praska svetskog duga. Ne verujem u teoriju da će nas tehnologija

izvući iz škripca, jer postoji granica u količini informacija koje su potrebne

ljudima, kao i u količini tehnologije koju mogu da kupe. Potom, tu je i sukob

između transformacionih jin sila rastuće svesnosti i jang sila globahzacije i

patrijarhalne baze moći. Institucije će tokom godina sve više gubiti moć kontrole, a

njihova sposobnost da upravljaju životima ljudi promeniće se. Narcdnih dvadeset

godina, sve će se vrteti oko igre povuci-potegni između dve osnovne sile - jina i

janga, tananosti i kvalitetnog života naspram teškoća i kontrole, a sve će to biti

propraćeno protestima planete kao organizma izraženim na sve moguće načine.

Evo šta ja mislim o svemu:

Keš je car

Keš u ruci predstavlja jin; dug predstavlja jang, Ukoliko počnete da prodajete

imovinu, podmirujete dugove i zasnivate sve na gotovini, imate mogućnost izbora.

Ukoliko ste trenutno došli do granice širenja, a imate malo keša, vi odražavate

stanje ostatka sveta. Bilo kakav preokret nadole u ekonomiji i ljudi će početi da vas

proganjaju za novac. Izgledaće to kao da hiljadu ljudi istovremeno trči ka vratima

hotela.

Štednjom i pretvaranjem imovine u gotov novac steći ćete slobodu. Ma šta da se

desi, biće na ovom svetu mesta na kojima će ekonomija cvetati, a šanse za uspeh

biti ogromne. S novcem u ruci moći ćete veoma povoljno kupovati imovinu. Banke

119

će biti kao supermarketi. Oduzeće ljudima toliko imovine da ćete se moći pojaviti

u banci i za samo deset sekundi dobiti avion, voz ili stambenu zgradu. Nakon kraha

1987. godine, mogli ste da kupite celu zgradu budzašto. Kada zagusti, gotovina je

najvažnija i najunosnija.

Drugi razlog za posedovanje keša jeste nezaposlenost. Ukoliko ostanete bez posla,

biće vam potrebna određena količina novca da preživite. Koliko će to novca biti,

zavisi od vašeg budžeta. Predlažem vam da ta suma bude bar u visini vašeg

šestomesečnog prihoda. Neko je pitao: »Ukoliko će doći do inflacije, zašto bi ste

želeli da imate keš?« Pošto će vrednost novca opadati, pre svega, kao što sam već

rekao, nećemo znati da li će korekcija ići ka inflaciji ili deflaciji. U međuvremenu

morate nešto jesti. Takođe, s parama u džepu jačate svoju svest i osećate veće

samopouzdanje. Ukoliko imate mnogo dugova, nešto imovine i nimalo keša, neće

vam biti lako. Na kraju krajeva, najvažniji je gotov novac, ili kreditna ravnoteža u

stabilnoj banci. S kešom u ruci bićete u mogućnosti da izaberete u šta ćete ga

uložiti i to unosno, a ne da se danas uvalite u nešto što će u budućnosti možda

propasti. I, konačno, ne postoji ništa što vas može sprečiti da taj keš ponovo

pretvorite u imovinu u bilo kom povoljnom trenutku.

Šta da radite sa gotovinom? Nešto od toga bih stavio u sef u banci. Za ostatak bih

vam savetovao da ga kratkoročno oročite u nekoj stabilnoj međunarodnoj banci ili

kupite državne obveznice. To vas, međutim, može dovesti u nezgodan položaj

ukoliko vlada odluči da reorganizuje svoj dug. Bar nešto novaca treba da držite u

slamarici. Nikad se ne zna kada vam hitno može zatrebati keš za neku sočnu

mogućnost, koja ne bi mogla da čeka do sutrašnjeg otvaranja banke. Takođe, često

mi se dešavalo da iznenada moram negde da otputujem. Zapamtite, slobodu čine

brojni izbori koji vam stoje na raspolaganju i stepen vaše pokretljivosti.

Nekretnine

U vremenima skupljanja cene nekretnina vrtoglavo padaju. Posao s nekretninama

nije sazdan od cigala i maltera. To je industrija koia se oslanja na finansije. Veoma

mali broj ljudi kupuje kuće za keš. Obično im je za to potreban zajam. Kada dođe

do krize poverenja, novac je teško pozajmiti, bez obzira na visinu kamate. Kako

ljudi ne uspevaju da plate rate za hipoteke, tržište nekretnina postaje prezasićeno

oduzetim kućama. Stoga cene prosečne kuće tokom perioda skupljanja mogu lako

pasti za pedeset, pa i više posto.

Da li to znači da treba odmah da prodate kuću? Sve zavisi od toga da li imate bilo

kakvu drugu imovinu. Ukoliko nemate, definitivno je prodajte, ili bar izdajte.

Međutim, ukoliko živite u lepom kraju i ne želite da se selite, zadržite je. Negde

morate živeti, a možda je vrednost kuće nevažna, jer i ne želite da je prodate.

120

Tokom vremena skupljanja, cene za izdavanje nekretnina mogu pasti i do 90

procenata. Da li prodati ono što posedujete ili ne? Pre svega, kakvo je stanje s

otplatom? Ukoliko je pri kraju, možda ne bi bilo loše da zadržite posed i sačekate

kraj lošeg perioda. Ako je zgrada čiji ste vlasnik u veoma dobrom stanju i ako

imate odlične stanare, a potpisali ste ugovore o izdavanju koji se ne mogu

raskinuti, onda bi se ovaj posed mogao pokazati kao izvor stalnih prihoda u

narednim godinama. Međutim, ako nije tako, onda se što pre toga otarasite.

Sigurno ne biste želeli da vam sav novac bude zarobljen na jednom mestu.

U kriznim vremenima, ljudi će se okretati svojim porodicama. Sve više ljudi će

živeti u istoj kući, objedinjujući svoja sredstva. Cene za izdavanje stanova će pasti,

jer će ljudi tražiti jeftiniji smeštaj. Međutim, oni ipak moraju negde živeti. Ukoliko

posedujete stambenu zgradu u dobrom stanju i uspešno je vodite, čak i sa nižim

cenama, možda ćete želeti da je zadržite. Naravno, ako je prodate danas za tri do

pet godina verovatno ćete biti u mogućnosti da je kupite za mnogo manje novca.

Želim da vam kažem da pažljivo posmatrate tržište i da se ne uplašite da prodate

imovinu ukoliko stvari počnu da izmiču kontroli. Uvek sve to ponovo možete

kupiti. Zapamtite, čak i ako morate dati popust na tržišnu cenu, keš vam

omogućava slobodu.

Na porast cena nekretnina uticaće manja potražnja pri niskim kamatama i, naravno,

visoka inflacija takođe podiže cene. Međutim, posao sa nekretninama predstavlja

neku vrstu igre »dodavanja« za odrasle. Kada se muzika zaustavi, onaj kod koga se

nađe predmet koji se dodavao, ispada iz igre. Znači, postoji rizik. Međutim, na

svetu ima više milionera u poslu s nekretninama nego u bilo kojoj drugoj industriji.

Zato, ukoliko se bavite nekretninama, morate biti hitri i sposobni da imovinu

prodate u pravom trenutku. Uvek sam živeo u skladu s poslovicom da zarađivanje

novca nikad nije pogrešno.

Zemljište

Tokom devedesetih godina, zemljište je u Evropi predstavljalo odličnu investiciju,

jer je Evropska unija poljoprivrednicima bacala novac kao da su u pitanju konfete.

Ne zna se koliko će to potrajati. Problem sa zemljištem je u tome što od vas

zahteva ulaganja, a često ne uspeva da vam donese zaradu. Vrednost zemljištu daje

ljudska želja za izgradnjom. Međutim, savremena građevinska pravila i uredbe sve

su striktniji, pa je neophodno da li ćete imati problema ukoliko kupujete neko

zemljište u tu svrhu. U Evropi i Australiji to je veliki problem, dok se u Americi

građevinske dozvole dobijaju mnogo lakše.

Bavljenje poljoprivredom je još jedno područje koje bih ja izbegao jer o njoj ne

znam ništa, a nikako ne bih voleo da bacim na stotine hiljada dolara da bih na kraju

otkrio da efekat zelene bašte moju investiciju pretvara u pustinju. Takođe, postoji

121

svetski pokret za reorganizaciju poljoprivrednih subvencija, tako da se može desiti

da po njihovom smanjenju vrednost useva bude onolika koliku ste očekivali.

Međutim, ljudi moraju da jedu, te sam siguran da će neki poljoprivrednici proći

veoma dobro, naročito ako budu imali zdrave useve u trenutku podizanja cena.

Međutim, ne bih se u sve to upuštao ne poznajući u potpunosti celu igru.

ldeji o posedovanju male farme od, recimo, osam hektara plodne zemije i

sopstvenim izvorom vode mnogo toga ide u prilog. Teoretski, moguće je da tokom

dana depresije gradsko stanovništvo pobesni i dovede do nereda po gradovima.

Mala oaza na rubu šume, podalje od sukoba, omogućiće vam da uzgajate

sopstvenu hranu i budete bezbedni. Ne protivim se tome, ali nisam od onih koji

životare. Smatram da negativnost takvog načina razmišljanja samo privlaći još teže

uslove. Ukoliko zakopate u zemlju godišnju zalihu suve hrane, time, u

metafizičkom smislu, kažete da je vaša energija tu zakopana. A to postaje potvrda

oskudice i bespomoćnosti. Ova misao dobija na snazi i desiće se nešto što će

dokazati da ste u pravu. Recimo, na mesto na kome je zakopano vaše blago može

doći los i popišati se. U metafizičkim krugovima to se zove Sindrom losovog

zapišavanja.

Najjača odbrana je čist keš. Neko će negde imati mnogo hrane I bez obzira na

mogući rast cena, keš će vam omogućiti da kupite tu hranu. Prosto ne smatram da

će depresija ili vreme korekcija biti toliko loši da će biti neophodno povući se u

brda. Ukoliko volite prirodu i uzgajanje povrća, slobodno se upustite u kupovinu

manjeg imanja u prirodi. Ja bih, pak, u doba krize svakako bio u centru grada. S

obzirom na haos u gradu, sigurno će iskrsnuti šansa da se zaradi neki novac u

nekom poslu s gradskim vlastima koje će želeti da reše nastali problem.

Na kraju, par reči o teoriji nemira i društvene krize: siguran sam da će do njih doći,

ali ne u većoj meri nego što se to i danas dešava. Tokom poslednje depresije,

Amerika je imala prosečnu stopu nezaposlenosti od 25%, što znači da je 75%

stanovništva imalo posao i bilo u stanju da prevaziđe probleme. U malom gradiću

Novog Meksika u kome sam živeo, stopa od 25% nezaposlenosti bila je uobičajena

tokom svih godina mog tamošnjeg boravka. I nije bilo nikakvih protesta na

ulicama. Ljudi su snalažljivi, mnogo snalažljiviji nego što im to birokratija

priznaje. Oni osmišljavaju način da prežive krizu i usput uživaju u tome. Pošto je

grad veoma lep i ima čarobnu atmosferu, ljudi iz svih krajeva Sjedinjenih Država

dolaze da žive u njemu, naročito kako bi sami iskusili nezaposienost. Oni ne žele

da previše rade, a i zašto bi, ako mogu da prođu i bez toga.

122

Devize

Ukoliko nemate mnogo veza s drugim državama, promene na tržištu deviza ne bi

trebalo da vas mnogo zabrinjavaju. Uglavnom će vam biti potrebne velike količine

domaće valute. Međutim, u slučaju uvoznih i izvoznih poslova i ulaganja u

inostranstvu, odnos valuta je od izuzetne važnosti.

Želim da vam dam jedno opšte upozorenje: kada dođe do bilo kakve ekonomske

krize, prvo što će vlada uraditi biće ograničavanje izlaska novca iz zemlje. Tada se

donose zakoni o kupoprodaji deviza, kojima se građani te države primoravaju da se

drže lokalne valute koja gubi na vrednosti. Nemoguće je znati koliko je to očajna

situacija ukoliko je niste sami doživeli. Ušteđevina jedne meksičkc porodice, koja

je pre kraha domaće valute, u pezosima odgovarala iznosu od, recimo, 100.000

dolara, posle kraha u trenutku stabilizacije, iznosila je svega 330 dolara. Kontrola

deviznog tržišta je prilično predvidiv fenomen. U suštini, najjače zemlje sveta već

sada primenjuju neku vrstu kontrole nad deviznim tokovima, čak i ako situacija

nije tako kritična.

Spreman sam da se kladim da će Sjedinjene Države i mnoge druge trgovački jake

zemlje, u narednih deset godina uspostaviti kontrolu nad deviznim tokovima.

Predlažem vam da deo svog imetka pretvorite u strane valute, jer će vam to,

ponovo, pružiti mogućnost izbora Izuzetno je lako otvoriti račun u nekoj

švajcarskoj banci, a ono što najveći broj ljudi uopšte ne zna jeste da se to može

učiniti i da nikada ne kročite nogom u Švajcarsku niti u ma koju švajcarsku banku.

Devizni račun sa švajcarskim francima možete imati u skoro svakoj banci na svetu.

Kada otvarate devizni račun, određujete u kojoj valuti želite da taj keš bude

izražen. Ta banka bi trebalo da bude izvan vaše zemlje, kako novac koji u njoj

imate ne bi bio zarobljen lokalnim zakonima o kontroli devizne razmene. Devizni

račun sa švajcarskim francima u nekoj banci u Njujorku ne bi doneo nikakvih

dobrobiti nekom Američkom građaninu, jer ukoliko bi poželeo da ih promeni u

dolare kako bi ih mogao potrošiti, ti dolari bi se nalazili unutar Sjedinjenih Država

i samim tim bili predmet ogranićenja zakona o kontroli deviza. Zanimljivo je da

zakon obavezuje američkc banke da svoje mušterije ne smeju obavestiti o

mogućnostima otvaranja deviznih računa kod njih. Takvi računi nisu nezakoniti.

Radi se o tome da američkim bankama nije dozvoljeno da nude devizne račune

svojim američkim klijentima. E, to vam već nešto govori, zar ne?

Račun koji u banci ima neko ko nije građanin te zemlje, recimo Francuz koji ima

nemačke marke u holandskoj banci, nije pod udararom ograničenja koje bi

Francuska mogla postaviti svojim građanima. Naravno, kada evro postane jedina

evropska valuta, stanovnici Evrope imaće na svojim računima u drugim zemljama

novac u bilo kojoj drugoj valuti sem evra. Taktika se sastoji u tome da otvorite

račun negde drugde, dok je to još legalno. Potrebno je samo da telefonirate

123

predstavništvu neke strane banke u vašem gradu i zamolite ih da vas upute na neku

svoju poslovnicu u njihovoj zemlji.

Za koju valutu se oprcdeliti? Mnogo je lakše odgovoriti na to pitanje ukoliko prvo

isključimo valute koje sigurno ne biste želeli da imate u izobilju. Trenutno se

američki dolar izuzetno dobro kotira, ali je neizbežno da uskoro bude izložen

pritisku i tada će njegova vrednost znatno pasti. Valuta koja dosta zavisi od njega,

kanadski dolar, isuviše je povezana sa Sjedinjenim Državama, tako da u stvari i

nema sopstvenu sudbinu. Stoga, ukoliko ste se opredelili za dolare, isto vam je

imali američke ili kanadske. Iako je Australija napredna, a australijski dolar već

izvesno vreme dosta stabilan, vlada veoma loše vodi zemlju. Da bih vam dao

primer, reći ću vam da Brazil sa 110 miliona stanovnika ima dug od 100 milijardi;

Australija, sa 16 miliona stanovnika ima dug od skoro 200 milijardi dolara.

Australijski dolar će biti stabilan oko 2000-te godine, jer je domaćin Olimpijskih

igara, ali dugoročno gledano, australijski dolar nije najstabilniji.

Što se tiče Australije, uvek me je privlačila činjenica da je to bezbedna i udaljena

zemlja. Kada bi se desilo da u Evropu ili Americi dođe do neke ozbiljne nevolje,

Australija je prijatno, sunčano mesto za vaš novac. U međuvremenu, Novi Zeland

je bezbedan i miran i dobar za ulaganje. Međutim, ni novozelandski dolar nije

suviše stabilan jer je prilično vezan za australijski.

Švajcarski frank je veoma bezbedna i jaka valuta, i trenutno ne postoje planovi da

Švajcarska usvoji evro, te zato smatram da je švajcarski franak u stanju da preživi

skoro sve. Ono što ne valja jeste činjenica da na švajcarske franke na računu ne

dobijate skoro nikakvu, ili sasvim malu kamatu. Međutim, ukoliko se u novom

milenijumu desi da dođe do problema na deviznom tržištu, a švajcarski franak

ostane stabilan, eto kako ćete ostvariti zaradu. Posedovanje računa u nekoj drugoj

zemlji nije toliko motivisano željom za stvaranjem profita, koliko željom da se

osigurate kako ne biste ostali zarobljeni u valuti svoje zemlje.

Dok ovo pišem (kraj 1997. godine), Japanci se još uvek nisu oporavili od udara na

svoju ekonomiju i vrtoglavog pada cena. Veoma je teško predvideti kako će se,

dugoročno, kotirati jen. Pošto novac ima sve manju vrednost jer vlade povlače

poteze da bi situaciju usmerili u svoju korist, u pitanju je čisto nagađanje. Ukoliko

se budete kladili na pravu stvar, mogli biste zaraditi milione. Međutim, po meni,

treba imati izvesnu količinu novca i na nekom drugom mestu, sigurnosti radi.

Tokom šezdesetih i ranih sedamdesetih godina, britanska funta je izgubila na

vrednosti usled problema s raznim laburističkim vladama. Međutim, poslednjih

godina je veoma ojačala. Trenutni problem je u tome što funta predstavlja odbranu

od evra, a britanska laburistička vlada je obećala da ga još uvek neće prihvatiti.

Međutim, vremenom će Britanija prihvatiti evro i odgovarajući ugovori su već

potpisani, te ćete biti u situaciji da prilično jaku funtu zamenite za izuzetno

sumnjivi evro.

124

Cilj svih tih ugovora je slabljenje nacionalnih država i podvrgavanje svih

anonimnom birokratskom carstvu koje određuje sve i upravlja svakim, cedeći pri

tom obične ljude kako bi održali svoj mehanizam kontrole. Isti princip funkcioniše

i kod demokratskog sveta. Jednog dana moraćemo da imamo sistem koji će

poštovati pravo čoveka da zaradi i zadrži novac, a ne sistem u kome možete da

glasate ili za vuka ili za lisicu, ali ne i za predstavnika prava pilića. Ali, naše vreme

će doći, budite sigurni u to.

Akcije i obveznice

U poslednje vreme berze stoje bolje nego ikada. Kamate su niske, a samim tim i

inflacija, i to je bilo dobro za vrednost akcija. Međutim, postoji čitava industrija

čiji je posao podizanje vrednosti akcija, tako da je vrednost kompanija čijim se

akcijama trguje na berzi – prenaduvana. Odnos visina zarade premašuje 15 poena,

što znači da se akcija prodaje po petnaest puta većoj ceni. Međutim, ako izračunate

koliko akcija košta u odnosu na dividende koje ćete primiti nakon oporezivanja,

videćete da se mnoge akcije prodaju i po ceni od 40 ili više puta većoj od čiste

dividende koju dobijate. Znači, biće vam potrebno 40 godina da vratite svoj novac.

Teorija glasi da kompanije vremenom postaju vrednije i da će uvek biti onih koji

će akcije kupiti i po višoj ceni, iako time neće ostvariti nikakav prihod, a pri tome

će preuzeti ogroman rizik. Recimo, ukoliko kompanija plaća dividendu nešto veću

od 3%, što je na današnjem tržištu uobičajeno, dobili biste oko 2% nakon plaćanja

poreza - a to nije mnogo. Sada uzmite u obzir nekoliko procenata inflacije i, nakon

plaćanja poreza i uračunavanja inflacije, vaš prihod je, manje-više, jednak nuli.

Nikada mi nije bilo jasno kako taj sistem opstaje i čudi me da niko nije primetio da

vlasnici akcija ne dobijaju ništa, dok vlasnici i direktori kompanija zarađuju

bogatstvo na račun akcionara. Jednog dana, taj balon će pući. To se jednostavno

mora desiti.

Smatram da razumna dividenda mora biti oko 10, a odnos zarade oko 6 ili 8 odsto.

Time bi se preko noći skoro prepolovilo svetsko tržište akcija. To je, po mom

mišljenju realno. Međutim, dok cene na tržištima vrtoglavo rastu, šteta je što niste

u igri. Da biste pobedili, morate biti u igri, međutim, morate biti prirodno oprezni i

brzo pobeći iz nje ukoliko se ispostavi da se stvari odvijaju onako kako izgleda da

se odvijaju. Dau indeks održava novac koji se ubacuje iz penzionih fondova

Amerike. Međutim, iako su berze promenljive, i amater ih može lako prozreti.

Kada su kamate niske, nemate gde uložiti novac osim na berzi, a kada kamate

skoče, akcije će se prodavati, a novac prebacivati na obveznice ili bankovne

račune. Dakle, ukoliko kamate počnu da rastu, videćete kako berze propadaju. To

može svako da razume.

125

E, sad, može se nekada desiti da saznate nešto o nekakvoj kompaniji koja se

sprema da napravi veliki proboj na tržište i budete u situaciji da zaradite ogroman

novac, pa vam zato neću savetovati da se u potpunosti klonite berze. Jednom sam

za tri nedelje zaradio 500.000 dolara ulaganjem u dve akcije rudnika, ali takve

prilike su retke. Berze predstavljaju kockarnice, osmišljene tako da od malog

čoveka uzmu novac. Međutim, kao i u svim kockarnicama, postoji šansa i da

pobedite. Ključ su informacije i nemojte nasedati na priču da će vrednost akcija

biti večna, jer će se jednoga dana svi akcionari probuditi i shvatiti da rizikuju

veliku količinu novca radi veoma malog profita, a kada više ne bude bilo velikih

šansi na pomolu, stvari će se morati uskladiti s onim što je realno.

Obveznice

Odgovor na pitanje da li treba biti u poslu s obveznicama opet zavisi od toga šta

smatrate da će se dešavati s kamatama. Kada one rastu, vrednost obveznica pada, i

obrnuto. Obveznice su, opšte uzev, sigurnije od akcija i donose veću zaradu.

Ponovo je neophodno da tačno pogodite kolike će biti inflacija i kamate.

Ukoliko ljudi počnu da gube poverenje i to se odrazi na valute, onda će kamate

morati da porastu kako bi se sprečilo izlivanje valuta na tržiše devizama. Vlasnici

obveznica bi, zbog mogućeg rizika, mogli poželeti da ih se oslobode i njihova

vrednost bi mogla drastično opasti. Dakle, pitanje glasi: šta će vlada učiniti ukoliko

dođe do neke krize? Ukoliko joj novac bude očajnički potreban kako bi održala

svoj položaj i dugovanja, kamate će prisilno porasti. Tu je i faktor uticaja ljudi koji

beže od propalog tržišta akcijama što se može odraziti na obveznice, jer se oni

tradicionalno okreću obveznicama radi sigurnosti u vremenima krize. Ja smatram

tržište obveznica veoma nepredvidljivim, jer papir je papir, pa bih se klonio

obveznica tokom vremena korekcije ili depresije.

Izuzetak je posedovanje vladinih obveznica. Naravno, morate nastaviti da verujete

da će vlada ispoštovati svoje dugove. Vlada Sjedinjenih Država, ili Britanije,

možda nikada neće pokleknuti - ako bude potrebno, samo će odštampati dodatan

novac. Međutim, može se desiti da restrukturiraju dugove i odugovlače s

plaćanjem i tome slično. Sigurno ne bih posedovao nikakve obveznice gradskih

vlasti ili korporacija, čak ni onih koje se smatraju jakima – ne zato što će velike

kompanije propasti, već zato što oni koji izdaju te obveznice svoje obaveze plaćaju

štampanjem i prodajom novih obveznica.

Ako se izgubi poverenje u tržište, ko će kupiti nove obveznice kako bi se isplatili

oni koji obveznice već poseduju? U takvoj situaciji se može desiti da korporacije

ili čak vlade, odbiju da otkupe obveznice. Iako ćete i dalje primati ugovorenu

kamatu, nećete biti u situaciji da uloženi novac vratite kada poželite. Osim toga,

126

ukoliko je tržište ukoliko je tržište obveznica slabo, može se desiti da pretrpite

veliki gubitak pokušavajući da nađete bilo koga ko bi želeo da otkupi vaše

obveznice.

Zašto biste ulagali u parče papira čija je vrednost promenljiva? Poslednjih godina,

cene mnogih obveznica su umnogome pretrpele uticaj ludila koje se zove otkup.

Situacija je sledeća: kupac opterećuje kompaniju ogromnim dugom. To utiče na

trenutnu cenu obveznica. I tako oni koji su u prošlosti pozajmili novac kompaniji,

gledaju kako vrednost tog novca opada samo zato što je neki klinac preuzeo

kompaniju i hoće da zaradi sto miliona dolara na brzaka. Ne vidim u tome nikakvu

pravdu i ne bih svoja sredstva izlagao takvom riziku. Nikako se ne može predvideti

šta će kompanija uraditi kako bi ostala likvidna tokom perioda deflacije. Vlasnici

obveznica uvek su u vlasti članova upravnog odbora kompanija.

Ponavljam, ukoliko se bavite trgovinom obveznicama, pametan potez bi bio imati

samo određeni procenat sredstava uložen u obveznice vlade ili korporacija, u

slučaju da se desi da vam se oduzme pravo na taj novac. Što se svih ostalih

obveznica tiče, zaboravite! To je tržište koje će bespoštedno biti uništeno. Možda

grešim, ali kvalitet i količina tog papira su takvi da stvarno ne vidim ko bi te

obveznice otkupio u vremenima depresije.

Bankarska štednja

Bolja od ulaganja u obveznice jeste štednja u banci, jer su tu promene vrednosti

male: šta uložite, to ćete i dobiti. Skoro sve najveće banke će preživeti bilo kakve

korektivne mere, jer će im vlade pritrčati u pomoć. Manje banke se mogu naći u

nevolji. Teoretski, vlada Sjedinjenih Država garantuje depozite u bankama.

Međutim, ukoliko vlada ostane bez para a banke upadnu u krizu, ne vidim odakle

bi se mogao nabaviti novac da se svi podmire. Moguće je da će vlada kupovati

vreme i ljude isplaćivati obveznicama ili na rate. Dakle, klonite se malih banaka.

Najbolji izbor je neka velika međunarodna banka.

Nisam od onih koji stavljaju novac u banku, naročito s današnjim niskim kamatnim

stopama. U prošlosti sam više ulagao kao kamikaza: sve ili ništa. Odabirao sam

izuzetno riskantne strane akcije na kojima sam očekivao zaradu od sto do trista

odsto veću od uložene sume. U doba skupljanja to ne možete uraditi. Kada porastu

kamatne stope, novac na računu u banci predstavljaće defanzivnu igru u odnosu na

nestabilnost berze i kriznog perioda. To nije previše uzbudljivo, ali je bezbedno.

Smatram da će s početkom novog milenijuma doći do velike nestabilnosti, a budu

li preduzete bilo kakve korektivne mere, igra će se sastojati u tome da odbranite

svoj imetak i da, po prestanku pada cena, budete u mogućnosti da se vratite na

tržiste i kupite šta želite po mnogo nižoj ceni od prethodne. Ukoliko porastu

127

kamatne stope, štednja u međunarodnim bankama može postati veoma dobro

rešenje.

Oročena štednja nudi više kamatne stope od obične štednje, ali problem je u tome

što ne znate u šta se ulaže taj novac. U godinama koje dolaze predviđam razne

probleme s oročenom štednjom. Izabrao bih bezbedniju varijantu i držao se podalje

od ulaganja gde nemam glavnu reč prilikom odlučivanja.

Zlato, srebro i plemeniti metali

Pošto su plemeniti metali vezani za inflaciju, ponovo morate da pogađate da li će je

biti. Međutim, zlato i srebro su jedine dve valute za koje se ceo svet slaže da imaju

stvarnu vrednosi i ukoliko dođe do bilo kakve krize poverenja, ljudi će posezati za

plemenitim metalima, bez obzira na nivo inflacije.

Poslednjih godina cena zlata je oslabljena niskim kamatama, niskom inflatornom

stopom i prodajom preko centralne banke. Po današnjim cenama (314 USD) i ne

postoji tržište zlata, a deluje kao da ga neće biti sve dok ne dođe do inflacije ili do

neke veće krize koja će sve prodrmati. Zanimljivo je, pak, da se veoma mala

količina svetskog zlata nalazi u rukama malih ulagača. Uglavnom ga poseduju

kompanije koje upravljaju rudnicima, centralne banke i velike institucije. Kada bi

obični ljudi masovno pokušali da kupe zlato, zalihe bi ubrzo presušile. lako se

svetska proizvodnja zlata brzo širi, morate imati na umu da se radi o retkom

metalu, tako da postoji ograničenje u količini koja bi se mogla proizvesti u slučaju

da ga iznenada svi odjednom požele.

Južna Afrika i Rusija dominiraju na svetskom tržistu zlata. Ponovo je potrebno da

pogađate šta će se desiti s tim zemljama u narednih nekoliko godina. Ukoliko

Rusija bude pod ekonomskim pritiskom, da li će početi da smanjuje cene zlata? Ili,

da li će društveni nemiri u južnoj Africi učiniti zlato deficitarnim? Nemoguće je

tačno predvideti tok događaja. Međutim, trenutno troškovi iskopavanja unce zlata

iznose 250 i više dolara, tako da ne vidim da cena zlata može pasti mnogo ispod

300 dolara, ma šta da se desi. S veoma malom mogućnošću pada cene, a velikim

potencijalom njenog rasta, rekao bih da zlato predstava odličan izbor. Svakako da

bih dobar deo svojih sredstava pretvorio u zlato. Štaviše, čak i preterujem u tome.

Uglavnom ulažem u zlato i akcije zlata, i znam da će jednog dana postojati samo

samo zlato. Međutim, do toga verovatno neće doći u narednih pet do deset godina,

a postoji mnogo toga drugog što se u međuvremenu može kupovati.

Najveći broj analitičara preporučuje da oko 5% svoje imovine imate u plemenitim

metalima. Međutim, to što se vlade i institucije trude da smanje cenu zlata i oslabe

njegovu vrednost, trebalo bi da vam govori nešto. Njima se ne sviđa što građani

mogu da kupe zlato i nosaju ga uokolo, a da niko ne zna ništa o tome. To je još

veći razlog da ga kupite.

128

Akcije zlata su nešto posebno, te morate znati šta radite. Pravilo po kome se

vladam jeste da nikada ne kupujem akcije zlata, osim ukoliko lično ne poznajem

vlasnika rudnika. Upravo sada akcije zlata imaju veoma nisku cenu, tako da

postoje dobre šanse za zaradu u naredne dve do tri godine. Ukoliko ste

zainteresovani za akcije zlata, preporučio bih vam pre australijske nego američke,

kanadske ili južnoafričke rudnike. Razlog je u tome što su akcije australijskih

rudnika jeftinije od ostalih, a ipak je reč o politički stabilnoi zemlji.

Srebro je druga priča. Njegov dobar deo dolazi iz zemalja Trećeg sveta, a zapadnu

li one u krizu, što je vrlo verovatno, počeće da smanjuju cenu srebra kako bi

njegovom prodajom izašle iz nevolja. Međutim, promenljivost tržišta srebra ista je

kao i bilo kog drugog tržišta, tako da to ne bih potpuno otpisao kao investiciju,

naročito u teškim vremenima. Radi se, jednostavno, o tome da ja više volim zlato.

Penzioni fondovi i anuiteti

Novac iz penzionih fondova i anuiteta obično se ulaže ili u nekretnine ili u akcije.

Već mogu da vidim kako brojni penzioni fondovi odlaze dođavola nakon što se

bude ispostavilo da su sredstva uložena u pogrešne poslove. Neki privatni penzioni

fondovi osigurani su od strane vlade, ali s njom niste načisto šta bi mogla uraditi u

slučaju krize. Ukoliko imate mogućnost da povučete svoj novac iz penzionog

fonda, učinite to. Biće sigurniji u vašim rukama nego u rukama nekog stranca čije

motivacije ne moraju obuhvatati i brigu o vašim interesima.

Zaključak

Ukoliko na vremena korektivnih mera ili depresije gledate prosto kao na energiju -

kao na disanje svetskog uma - već ste u povoljnijem položaju, jer niste emotivno

uključeni. Ne smete dozvoliti strahovima i emocijama drugih da poremete vašu

ravnotežu. U svetu u kome se može desiti da svi odjednom dožive potres, bićete

uveliko u prednosti ako ne izgubite glavu. Bude li vaš plan defanzivan, ili shvatite

li da ne možete uticati na događaje jer nemate mnogo sredstava, čak i tada možete

promeniti svoja osećanja i zauzeti stav kojim ćete stvoriti energiju potpuno

drugačiju od energije svih ostalih.

U teškim vremenima osrednjost će pretrpeti poraz, a kvalitet će uvek preživeti.

Ukoliko danas krenete u akciju i učinite sve što radite »posebnim« i uložite

vrednost i napor u svoj rad, ne samo da ćete preživeti teškoće, već ćete i ostvariti

napredak. Prvi koji će dobiti otkaz biće oni beskorisni. Istinski nadarene i

posvećene industrija će zadržati. Dakle, treba samo da podignete svoj energetski

129

nivo i time osigurate mesto, tako da niko neće ni pomisliti da vas otpusti, jer

previše vredite.

Zapamtite, vremena krize su samo vremena zarađenog odmora. To ne moraju biti

olujna vremena. Posmatajte ih kao dar i mudro iskoristite. Radite na ličnom

usavršavanju, provodite više vremena sa svojom porodicom, ojačajte telo i

razmislite o smeru u kome vaš život ide. Vremena skupljanja sagledajte kao dar

koji će spasti svet i omogućiti mu da se oporavi. Kada svetski um reši da je odmor

gotov, stvari će se postepeno, ali sigurno, vraćati na normalan kolosek. Kada se to

desi, vratićete se na tržište još jači.

Konačno, recesija, depresija, inflacija, korekcija i stagnacija samo su termini koje

koristi zvanična ekonomija. Nezvanična ekonomija ima sopstveni um. Iako

proizvodnja automobila može opasti za 25% postojaće nelegalne industrije koje će

preko noći procvetati. Budete li otvoreni za mogućnosti i budete li se muvali na

tržištu, lako ćete naći načina da zaradite neki dolar. Ništa neće stati. Samo će

usporiti ili otići u ilegalu.

Ljudi su skloni tome da o depresiji razmišljaju kao o holokaustu, nekoj vrsti

pustoši nakon nuklearne eksplozije. To je daleko od istine. Zlatne godine

američkih bioskopa bile su tridesete. Tokom poslednje depresije, oni koji nisu

vodili računa o svojim poslovima zbrisani su, ali su zato drugi fantastično dobro

prošli, a njihovi sinovi i kćeri danas su multimilioneri. Sve je samo stvar stava.

Kriza za mase je šansa za pojedinca. Nikada to nemojte zaboraviti.

Ako ste puni života, aktivni i spremni da uložite dobru energiju u svoj rad,

opstajaćete na promenljivim tržištima. Moć koju u sebi otkrijete biće više nego

dovoljna da vama i vašim voljenima obezbedi sve što vam je potrebno, pa i više.

Osim toga, ukoliko dođe do krize, ljudi će se okretati jedni drugima. Moraće da se

udružuju. Porodica će ponovo biti ojačana a svi ćemo morati da naučimo da

volimo jedni druge i budemo tolerantni.

Verujem da će period promene doneti veliko buđenje, duhovnu renesansu.

Radujem se tome. Ukoliko ostanete smireni i ne izgubite iz vida svoj cilj, i vi se

možete radovati.

www.skripta.info

130

Sadržaj

Veština zarađivanja

Tik-tak: sudbina masa

Kako da prihvatanjem privučete ljude

A kada se pojave, ispostavite im račun!

Zarađivanje je prosto ko pasulj - i to prebranac!

Osećajte se kao bogataš i uživajte u tome

Usklađena akcija na tržištu

Originalnost: recept za brzu zaradu

Snaga usmerene volje

Ratnikovo oko sokolovo

Plan bitke

Dodatak: strategije za novi milenijum

www.skripta.info