novembar 2013. broj 88 univerzitetski casopis monopollist ekonomski fakultet

8142019 novembar 2013 broj 88 Univerzitetski casopis MONOPOLLIST Ekonomski fakultet

httpslidepdfcomreaderfullnovembar-2013-broj-88-univerzitetski-casopis-monopollist-ekonomski-fakultet 144

GODINA XV - BROJ 88 wwwmonopollistcom

ČASOPIS STUDENATA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd novembar 2013

U oo brou i

Osi dosld ndash lsquorsquobii orsquorsquo

Prorsio oporzi ndash z i proi

Di do prduzi

NICEF

Z Šs lis

Iru ndash Bro Ri

Iru ndash Lil Sloi





GLAVNI I ODGOVONI UEDNIIgor IVAŠOVIĆFAULTET Marko OVAČEVIĆEONOMIJA Veljko BOJOVIĆ IvanaTODOOVIĆDUŠTVO Bojana ANDIĆMOZAI Tamara BEOČANIN

P TIM Ivana MANDIĆ Milica JOVANOVIĆFOTOGRFIJA Iva TOJČIĆ

DIZAJN amp PrePress Damjan DOBILA Vladan MILOSAVLJEVIĆtriD studio Beograd wwwstudiotridnet

ČLANOVI EDACIJE Aleksandra ALESIĆ Sandra BALI Nena BEČIĆ Aleksa DOIĆMarko ĐENADIĆ Sofija ĐUOVIĆ Nenad JEVOVIĆ Milica JOVANOVIĆ AlanOVAČEVIĆ Ivana OVAČEVIĆ atarinaOVČIĆ Filip LUIĆ Marta LUOVAC Jelena MALEIĆ Dijana MAOVIĆNikola MAOVIĆ Luka MILADINOVIĆ

Nenad MILIJAŠEVIĆ Nikola NIIOVIĆMira OBENIĆ Ana PEŠIĆ Jovan RIĆatarina SAVIĆ Marko SOJANOVIĆMarija OMIĆ Milica IVIĆ Miljana VIDOSAVLJEVIĆ Sanja VUMIOVIĆ Jovana MAOVIĆ

LETOI Ana MLADENOVIĆ Jelena OSTIĆILUSTRTOI Branka ČVOOVIĆDanica RŽNATOVIĆ

bdquoMonopolListrdquo

Časopis studenata Ekonomskog fakultetaamenička 6 11000 Beograd Srbijaelefon + 381 11 30 21 196monopollistgmailcom wwwmonopollistcom

GLAVNI I ODGOVONI UEDNIIgor IVAŠOVIĆelefon +381(0)65 8206 461igorgylegmailcom

MENADŽEStefan ĐERSIMOVIĆelefon +381(0)65 2200 424stefandjergmailcom

UVODNIK

m e m b e r o f

SaDRžaj

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioteka Srbije Beograd

378MONOPOLLISGlavni urednik Goran Javorac-199 br 1- - Beograd(amenička 6) Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu199 - - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISSS-ID 117255180

f a k U L t e t

e k O n O m I j a

D R U Š t

v O

m O Z a I k

4 UReDnIčka StRana 5 ŠangajSka LISta 6 InteRvjU Sa PROf BRankOm RakItOm8 tIPOvI PROfeSORa 9 aLPBach I ISU See ndash Letnje ŠkOLe10 nIcef ndash InteRvjU Sa jeLenOm kOčOvIć

12 In memORIam13 kakO DO ameRIke (WORk amp tRaveL)14 BUDI U tOkU16 UReDnIčka StRana 17 fISkaLna BLOkaDa U SaD18 BIOgRafIja ekOnOmISte ndash amaRtja Sen19 PRIvatIZacIja SPORtSkIh kLUBOva 20 BIhejvIORaLna ekOnOmIja 21 DRžavnI InteRvencIOnIZam22 PROgReSIvnO OPOReZIvanje ndash Za I PROtIv 24 taRgetIRanje InfLacIje25 DnevnIk jeDnOg PReDUZetnIka 26 UReDnIčka StRana 27 O knjIgama 28 PReDRaSUDe O LjUDIma 29 kOLaRčeva ZaDUžBIna 30 BIOSkOPI BeOgRaDa 31 mega Šega 32 LjUBav IZmeđU IZRaeLa I IRana 33 žene kOje SU vLaDaLe IZ Senke34 IvO anDRIć - BIOgRafIja35 UReDnIčka StRana 36 InteRvjU Sa LjILjanOm SmajLOvIć37 POP kULtURa (naStavak)38 amajLIje39 InteRvjU Sa tIjagOm feRejROm (SZm)40 SmISaO BeSmISLa 41 ateLje 212 ndash RePeRtOaR nOvemBaR42 ZaBavna StRana

Prepušena zaboravu seno prekrivena opalim lišćem osuđena da bude muzejski eksponapisaća mašina je još jedan ilusraivni primer kako ehnologija brzo napreduje i neke alaei predmee koji su do ad smarani neprikosnovenim čini suvišnim Dakilograinje suakođe posale jedne od žrvi ehnološkog progresa Tehnologija medijskih komunikacijapolako seli maerijal na inerne i poiskuje šampana izdanja edakcija časopisa koji upravodržie u ruci će se porudii da vam omogući čianje vesi na svom saju kako bise raspolagalidovoljnim brojem korisnih inormacija Do ad pa zanavek uživaje u šampanom izdanjukoji iskreno se nadamo neće bii poisnu zao šo posoji radi vaše edukacije i razonode

Igor IVAŠKOVIĆ

ČASOPIS MONOPOLLIS JE OSNOVAN OD SRNE SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA



4

fakULtet Urednička strana

S vako od nas se bar jednom u životu ozbiljno zapitaošta su to snovi Da li je to ono kad spavaš sanjaš ili

je to ono kada bdquona javildquo razmišljaš maštaš a voleo bi da se to dogodi ili ne dogodi U poznatoj seriji

jedan od glavnih likova sanja i mašta o svojoj lađi a ona ni-kako da dođe o što ona nije došla ne mora da znači da onne može da bude kapetan i bdquona javildquo epriziranje ove serijeme je ponovo podstaklo da razmišljam o tome koliko Šoji-ća koliko ostvarenih i neostvarenih bdquokapetana lađeldquo ruko-

vodi - bdquošoferiraldquo na ovaj ili onaj način barkom i li čamcemu kome se i mi nalazimo Neko bi rekao bdquoPravi ljudi na pra-

va mesta posao za profesionalce ndash profesionalce za posaoldquoNama se nažalost događa i realna je činjenica da u druš-tvenim sferama pre svega u državnim institucijama i insti-tucijama političkog sistema egzistiraju ljudi koji su na ovajili onaj način stekli ili nisu stekli svoja zvanja a bdquobogomdanildquo su Šojići Praktično niko od nas i naših ukućana nijeuzimao keramičara da radi struju niti električara da radikeramiku Uvek su za to za dobrobit kuće birani ostvarenistručnjaci profesionalci od imena i dela i sa prihvatljivomcenom Snovi mogu biti iskreni i neiskreni ostvarivi i ne-

ostvarivi željeni i neželjeni ljubavni i oni drugi Želeo bihda živim u društvu u kome svako od nas može realno daplanira sve ono što očekuje za sebe i društvo u celini daimamo normalne uslove za rad život i prosperitet da svidamo doprinos da se stvari polako postave na svoja mestai da se sve ono što maštamo želimo i sanjamo ostvari Osvemu ovome sam pričao sa jednim saputnikom u autobu-su na putu za fakultet On je išao na posao da radi za platuod dvadeset hiljada dinara a nije prijavljen a ja na fakultetIspričao sam mu svoju priču a on meni njegovu Ja sam mupričao šta želim i šta radim da se to ostvari a on mi je pri-čao - isto ad smo izašli iz autobusa i rastali se nešto samzaključio ao Baltazar Snovi su nam slični želje su nam

slične ali putevi različiti Zašto sam ovo pisao ima smisla ilogike ali o tome sledećeg puta

SnOvI

Piše Marko KOVAČEVIĆ



5

FAKULTET

Značajan uspeh Univerzitetau Beogradu

Rangiranje visokoškolskih svetskihinstitucija prvi put je obavljeno u

Americi Globalizacija svega izme-đu ostalog i visokog obrazovanja

dovela je do pojave prvih svetskih rang-li-sta univerziteta onkurencija je iz godineu godinu sve oštrija a interesovanje javno-sti za ove publikacije sve više raste Zauze-ti što bolje mesto na ovoj listi nije samostvar prestiža Ono omogućava univerzi-tetu angažovanje svetski poznatih profe-sora istraživača i dobijanje najznačajnijihmeđunarodnih projekata Još jedna u nizu

beneficija je i dobijanje značajnih novča-nih sredstava Sve ovo zajedno rezultuje i

većim interesovanjem domaćih i stranihstudenata za taj univerzitet Danas po-stoji veći broj svetskih rang-lista univer-ziteta kao što su bdquoŠangajskaldquo bdquoHEEACndash Higher Education amp Accreditation Co-uncil of aiwanldquo bdquoWebometrics ndash SpanishNational esearch Counsilrsquos Cyberme-trics Labldquo bdquoTe World University an-kingsldquo bdquoQS ndash World University ankingsndash Quacquarelli Symondsldquo

ŠANGAJSKA LISTAŠangajski Univerzitet Cao un od 2003godine objavljuje čuvenu publikaciju bdquoŠan-gajska listaldquo na kojoj se vrši globalno ran-giranje Univerziteta Ova lista jedna je odnajupotrebljavanijih i najznačajnijih ran-

giranja univerziteta Lista je istovremenokritikovana jer se smatra da više favorizujeprirodne nauke u odnosu na humanistič-ke Lista upoređuje 1200 visokoškolskihinstitucija iz celog sveta prema unapred

utvrđenim kriterijumima Metodologijusu uspostavili Liu i Čeng koji su objasni-li da je originalna ideja rangiranja bila dase prevaziđe jaz između kineskih i svetskipriznatih univerziteta posebno u akadem-skom i naučnom doprinosu riterijumiza rangiranje su 1) kvalitet obrazovanjakoji se određuje pomoću broja diplomira-nih studenata koji su dobitnici bdquoNobelovenagradeldquo ili medalja iz naučnih oblasti 2)kvalitet fakulteta koji se određuje prema

broju zaposlenih koji su dobitnici bdquoNobelo- ve nagradeldquo i li medalja iz naučnih oblastikao i broja visokocitiranih naučnika iz 21naučne oblasti 3) rezultati naučnih istraži-

vanja koji uključuju broj objavljenih publi-kacija u naučnim časopisima bdquoNature andScienceldquo kao i broj objavljenih publikacijaindeksirano u SCIE i SSCI 4) dostignućapo zaposlenom naučnikunastavniku kojapredstavljaju rezultate prvih pet indikatorapodeljeno sa brojem zaposlenih

2013 GODINAUniverzitet u Beogradu se prošle godineprvi put pojavio na ovoj listi U odnosu na2011 godinu opada broj univerziteta izEvrope na top-listi najboljih dvadeset Nanajnovijoj bdquoŠangajskoj listildquo koja je objav-ljena 15 avgusta ove godine među desetnajboljih svetskih univerziteta našli su se(po redosledu rangiranja) Harvard Sten-ford Berkli MI embridž altek Prin-ston olumbija Čikago i Oksford

UNIVERZITET U BEOGRADU- LIDER U REGIONUU odnosu na prošlogodišnju listu na kojojse nalazio između 401i 500 mesta Univer-zitet u Beogradu je značajno popravio svojupoziciju i na rang-listi se pozicionirao izme-

đu 301 i 400 mesta Ovim je Univerzitetu Beogradu iza sebe ostavio Univerzitet uLjubljani i Sveučilište u Zagrebu i postaolider u regionu Beogradski Univerzitet je izoblasti matematike prvi put svrstan izme-đu 100 i 150 mesta što predstavlja praviuspeh akođe Univerzitet u Beogradu jemeđu prvih 200 po objavljenim radovimau časopisima sa referentne bdquoSC listeldquo BU jetri godine pokušavao da se nađe među 500najboljih svetskih univerziteta i za sada je

jedini iz Srbije koji je dospeo na ovu listuUniverzitet u Ljubljani i Sveučilište u Zgre-

bu pored BU jedini su iz regiona koji su senašli na listi i plasirali su se između 401 i500 mesta Na listi dominiraju američkiuniverziteti (ima ih 149 od 500 na listi) aHarvard je već deceniju na prvoj pozicijiMeđu prvih deset osam univerziteta je iz

Amerike Velika Britanija na listi ima 37

univerziteta i dva među deset najboljihOD DOSITEJA DO DANASSve je počelo 13 septembra 1808 godinekada je Dositej Obradović osnovao Velikuškolu Ovaj datum se sada proslavlja kaoDan Beogradskog Univerziteta Velika ško-la je imala značajnu reputaciju ne samo uneževini Srbiji nego i u širom EvropeDonošenjem prvog zakona o Univerzitetu1905 godine Velika škola je proglašenaza Univerzitet Od malog jezgra studenata(njih 20 je 1808 godine bilo upisano na

Visoku školu) Univerzitet se razvijao i sadaga čine 30 fakulteta na kojima studira oko90 000 studenata

atarina SAVIĆ

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta

ŠangajSka LISta bdquoUniverzitet u Beogradu

spreman je da zadrži i

unapredi svoju poziciju

vodeće visokoškolske

ustanove u regionu

čuvajući ono vredno u

svojoj tradiciji zbog čega

je i prepoznatljiv kao

pravi nacionalni brendadaptirajući se izazovima

novog vremenaldquo



6

FAKULTET

Profesor Rakita (MeđMarketing Međ biznisi menadžment) zaML otvara dušu i delisa studentima svojaprofesionalna i životnaiskustva

ML Postali ste asistent na fakulte-tu 1979 godine Možete li napravi-ti neku paralelu tadašnjeg vremenasa današnjim u smislu dobijanjatakvog položaja Mislite li da je da-nas teže postati asistent na Ekonom-skomBR Mnogo toga je ostalo slično pe-riodu kada sam i ja postajao asistentDonekle su promenjeni postupci i pro-cedure kao i početna univerzitetskazvanja Uslov svih uslova za akadem-sku karijeru jesu ostvareni rezultatina studijama i ispoljena sklonost kadoživotnom učenju Osobama koje nemogu da uncionišu bez stalnih konta-kata i raznih kombinatorika sa drugimljudima nikada ne bih preporučio dase bave ovim poslom bez razlike naostvareni uspeh na studijama Dakledodatni uslov je vezan za samodisci-plinu samokontrolu i dobar odnos sasamim sobom tjmogućnost unkcio-nisanja u kabinetskim uslovima i bez

živog kontakta sa drugim ljudima Zauspešno bavljenje ovim poslom važiormula 4060 tj 0 radnog vremenatreba provesti kroz neposredni kontaktsa studentima i drugim ljudima i oko60 samostalnog rada u izolovanimuslovima Možda je danas nešto težepostati asistent na smerovskim pred-metima treće i četvrte godine zbog ne-dovoljnog broja časova nastave zbogčega su mnogi nastavnici u proesor-skim zvanjima orijentisani i na držanječasova vežbi

ML Da li Vas je neki određeni mo-menat tokom studiranja ili životanaveo da se bavite međunarodnim

marketingom menadžmentom i bi-znisom (kao predavač)BR Završio sam tadašnji smer Eko-nomike i organizacije preduzeća eku trećoj i četvrtoj godini sam osetiopraktičnu upotrebljivost pojedinihpredmeta čime sam očigledno ispo-ljavao i veću sklonost ka poslovnojekonomiji i menadžmentu nego kateorijskoj ekonomiji i makroekonomi- ji ada sam završavao akultet bila jeorganizavana hajka na predmete kojiairmišu sve potrošačko mentalitetdruštvo ekonomiju Inače ja samkao asistent-pripravnik primljen napredmet Marketing koji je i bio podnajvećom lupom kritičara potrošačkogmentaliteta i potrošačkog društva što je za mene bila jedna od najbesmisle-nijih kritika I dalje čvrsto stojim nastanovištu da u potrošačkom mentali-tetu najširih slojeva stanovništva ležerešenja svih naših ekonomskih proble-ma Nažalost potrošačko dostojanstvonajšireg srednjeg sloja stanovništva unašoj zemlji danas je na znatno nižemnivou nego što je bilo tada ada sampostajao asistent mnogi su me žalili za-što sam se usmerio ka marketingu a neka nekim marksističkim predmetimakoji su tada bili statusno prihvatljivijiDanas 35 godina kasnijene mogu dase načudim koliko ima nakaradne upo-trebe i zloupotrebe marketinga u poli-

tici pre svega pa i u privredi Shvatiosam da se problemi najbolje mogu sa-gledati iz međunarodne i globalne per-spektive Zato sam se kroz nastavničkazvanja usmerio na potpunije i dubljeizučavanje međunarodnog biznisamenadžmenta i marketinga u sam idanas

ML Bili ste učesnik mnogih stu-dijskih programa u inostranstvuod Islanda preko Ujedinjenog Kra-ljevstva pa do SAD-a Da li je neki

od njih posebno uticao na Vaš daljinaučni rad i razvojBR Od spomenutih mojih putova-nja u inostranstvo najveći i najtrajniji

utisak ima polumesečno putovanje podržavama SAD u okviru namenskogprograma upoznavanja sa osobenosti-ma američkog menadžmenta za sedamsocijalističkih istočnoevropskih zema-lja Obilazeći najrazvijenije gradove inajmoćnije kompanije SAD imao samprilike da se uverim u to kolika je željakreatora Programa bila da demonstrirapred Rusima i ostalim predstavnicimasocijalističkih zemalja svu materijalnusuperiornost SAD oliko je bilo lakoprimetiti da zaista imaju materijalnusuperiornost toliko je teško bilo ose-titi da imaju i duhovnu superiornostada sam shvatio kako bi bila moćnai dobitnička ormula ukrstiti pelcereameričke pragmatičnosti i racionalno-sti sa jedne strane i naše balkanskerazbarušenosti i duhovnosti sa drugestrane Eto dokle mogu da sežu eektisamo jednog od mnogobrojnih studij-skih putovanja u inostranstvoOd tada ja nastojim da budem pro-esor Međunarodnog menadžmenta iMeđunarodnog marketinga s dušomPošto duša nije za jednokratnu upo-trebu ja sam uvek pravio otklon odsvakog menadžmenta i marketinga kojinije insistirao na dugoročnosti i dugo- večnosti

ML Imate i veliko mentorsko isku-stvo u radu sa studentima na svim

nivoima Koja bi bila Vaša osnovnamentorska porukaBR Moja saradnja sa studentima je lepši deo ovoga posla ačno je daimam veliko mentorsko iskustvo Zasebe mislim da spadam u kategorijudosta zahtevnih mentora ali je tačnoda ipak ima mnogo zaiteresovanihstudenata Prvo što treba uraditi sasvakim studentom jeste neka verzijanjegove SWO analize Potom ga treba motivisat i da maksimalno iskoristisvoje prednosti i realne mogućno-

sti Studentu ne treba nametati temepredmete i sadržaje i straživanja Mno-go se bolji rezultati postižu ukoliko seinicijativa prebaci na studenta ada je

Intervju sa prof Brankom Rakitom

POBeDImO USkOgRUDOSt

I kRatkOvIDOSt



7

fakULtet

i veći deo odgovornosti na njemu

ML Koliko se promenila situacija uizučavanju međunarodnog marke-tinga od vremena Vašeg studiranjaBR Međunarodni menadžment imarketing se danas realizuju u potpu-no novim pretpostavkama Globalnotržište je postalo veoma surovo i bivaćesve surovije Naša privredna situacija je veoma sumorna i bivaće sve sumor-nija ukoliko odlučno ne zamenimopolitizaciju svega i svačega proesio-nalizacijom svega i na svim nivoimaSa amaterizmom pukom intuicijom iinercijom nije moguće postići uspehna globalizovanom tržištu Izlazak izsumornog stanja naše privrede podra-zumeva natpolovično učešće izvozai međunarodnih poslovnih operacijau našem BDP-u Dakle rešenje je upotpunom menjanju razvojnih priori-teta Savremena tehnologija inovacijemenadžment i marketing uobličavajuglobalno tržište i opredeljuju tržišnupoziciju zemalja i privrednih subjekatau globalnim razmerama Eto vam još jednog pouzdanog parametra za po-ređenje sa boljim od sebe Dakle me-đunarodni menadžment i marketingmoraju postati rešenje mnogobroroj-nih naših problema a nikako obrnutoSa političkog vremenskog horizontakoji je uvek kalkulantski i kratkoroč-no orijentisan neophodno je preći nakonkurentski vremenski horizont koji je po deiniciji dugoročno orijentisan

ML Poznato je da veliki broj našihpreduzeća posluje sa inostranstvomna osnovu sporadičnog izvoza kojije najmanje rizičan ali i najmanjeisplativ Da li mislite da ovo može da

se promeni u bli žoj budućnostiBR Ma nažalost mi nemamo dovolj-no ni dobrih direktnih izvoznika Svestrategije ulaska na inostrana tržištasu za mene ravnopravne ukoliko suprimerene konkurentskom proilu me-đunarodno orijentisanog preduzećaBitno je napraviti ceo pokret i stimu-lisati međunarodno konkurentsko os-posobljavanje naših preduzeća ada budemo imali većinu preduzeća kojasu konkurentski osposobljena da setakmiče u međunarodnim i globalnim

razmerama onda će se omat među-narodnog poslovanja koji najviše od-govara svakom preduzeću sa lakoćompronaći

ML Brend menadžment zvuči kaonešto moderno i korisno a ličnosmatram da se često ne koristi napravi način Možete li malo pojasnitinjegovo značenje iz ugla međuna-rodnog marketinga i situacije u na-šoj zemljiBR Jedna od najaktuelnijih lini- ja razganičenja jeste razlika izmeđuprepoznatljivih i neprepoznatljivihkompanija proizvoda usluga ljudigeograskih područja gradova zema-lja Prepoznatljivi dokazani i poznatise nalaze u ogromnoj konkurentskojprednosti Brendiranje ima mnoge po-zitivne aspekte koji se mogu iskoristi-ti za potrebe potrošača ali i nosilaca i vlasnika brendova kroz parametre pro-itabilnosti Poslovno gledano sve što vredi sve što ima kvalitet sve što imadokazanu vrednost ndash prava je šteta dane bude brendirano Pod dobrim bren-diranjem se pre svega podrazumeva brendiranje dugoročnog odnosa rela-cije i poverenja Uspešni brendovi senikada agresivno ne nameću Oni po-staju globalno sveprisutni zbog svojeupotrebno vrednosti i svrsishodnostiBroj zadovoljnih potrošača je mera nji-hovoga kvaliteta i uspeha U uslovimaglobalizacije konkurentska realnost jetakva da vam ostavlja samo četiri opcijetržišnog ponašanja da imate sopstve-nu prepoznatljivot i sopstveni brendda radite za poznate svetske brendoveda budete kontinuirani snabdevač pri- vatnih brendova moćnih trgov inskihlanaca ili pak da životarite od danasdo sutra na neprepoznatljiv način Štose tiče situacije u našoj zemlji teško jedati prelaznu ocenu za bilo koji nivo brendiranja nivo države nivo desti-

nacija i gradova nivo kompanija i nivoproizvoda Samo na nivou pojedinacasporta i umetnosti imamo pojedinihsvetlih izuzetaka Ako imate urušeneprivredne potencijale inrastrukturnepotencijale koji više odmažu nego štopomažu kreativne potencijale koji suprepušteni sami sebi ndash onda je o oz- bil jnom brendiranju Srbi je iluzornoi govoriti Ako nemate jakih izvoznih brendova integralne strategije razvoja turizma primenjene u praksi kao nizadovoljavajući nivo stranih direktnih

investicija snažnih globalnih brendovandash onda su to privredne pretpostavkekoje ne mogu da dobiju prelaznu oce-nu iz ugla dobrog brendiranja

ML Za kraj imate li neki konkretanživotni savet studentimaBR Za početak znajte da srećni bes-posličari ne postoje Život bez rada jeste jedno od najvećih mogućih poni-ženja Da biste bili donekle srećni mo-rate raditi Nemojte se stideti nijednogposla Nemojte se plašiti da promenite veći broj različitih poslova u svom ži- votu Zavol ite ono što radite umesto daceo život čekate ono što ste zamislili da volite Ako zavolite ono što radite ondaste na putu do pune sreće Ne plašitese da zasnujete porodicu Ne odlažiteto Ne smete imati strah da niste u sta-nju da izdržavate porodicu Porodica je najveći smisao života i porodica dajesmisao svemu Vodite računa o nači-nu ponašanja Ne zaboravite da načinkako govorite o drugom više govori o vama nego o drugom I za kraj šir iteoptimizam sledećom pesničkom me-

taorom bdquoBez obzira što ga gledate po-preko predeo nije tako ružan možda je samo vaše oko rđavoldquolsquo

Igor IVAŠKOVIĆ



fakULtet

8

Tipovi profesora

Svaki čovek je priča za sebe

Svaki fakultet je drugačijiAli ono što im je zajedničkosu neki tipovi profesora kojisu karakteristični na makom fakultetu bili To je onokada se požalite prijateljukoji studira npr Pravnifakultet i on vam kaže bdquoEtako isto se i moj profesorponašardquo Možda je ceoovaj tekst plod mašte tu

negde pod žanrom naučnafantastika a možda i nije Navama je da ga klasikujete

TIP 1 ČITAJ MI SA USANAIako je u amfiteatru više od 400 duša toih ne sprečava da budu tihi i pričaju sebiu bradu o najčešće podrazumeva da ćetemorati da se grabite među kolegama kako

biste seli u prve redove akođe jedna odopcija je da pozajmite slušni aparat od svoje

babe ili dede Ovi profesori uglavnom ne-maju razumevanja i najmanji šum navodekao razlog što ih ne čujete dobro ada bimrav mogao da govori sigurno bi govorioglasnije ada starije kolege pitate kako onili ona ocenjuje samo odmahnu rukomi kažu bdquoUuuuuldquo Nije neuobičajeno da jepredmet baš kod ovih tipova profesora sanajmanjom prolaznošću

TIP 2 KAKO TO NE ZNATEOvaj tip smatra da je naprosto nedopusti-

vo da ne znate odgovor na neko pitanje i to

mu stalno služi kao sredstvo omalovažava-nja studenata Ponaša se prepotentno češtodaje i minuse iako to većina asistenata nepraktikuje Voli da se oseća kao da je iznadsvih i učiniće sve da se osetite manjim odmakovog zrna oliko ume da vam blokiramozak da nemate snage ni da kažete odgo-

vor iako znate da je 100 tačan jer voli dapostavlja podpitanja i da vas baca u lavirinit(ne)znanja Ne bi se libili da koriste prut zašibanje i magareću klupu

TIP 3 ZBRDA-ZDOLA

U roku od 5 minuta je u stanju da ispredajenekoliko lekcija U cilju da vam olakša razu-mevanje njegovog predmeta zbunjuje vas

još više ada otvorite knjigu treba vam ot-prilike 15 minuta da biste uopšte pronašlineku rečenicu koja ima veze sa onim što jeupravo rekao Uglavnom nije strog i pro-gledaće vam kroz prste na ispitu ali zato ćekolokvijum biti poput Danteovog devetogkruga pakla Omiljena fraza mu je bdquoSamoda vam napomenem još i ovoldquo

TIP 4 ŠMEKERIako je arogantan iz vama nepoznatog ra-zloga uviđate da devojke padaju s nogu čimga ugledaju Uviđate da razlika između vašegeneracije i ovog tipa ne može biti veća od10 godina i iz tog razloga vam je jasno zaštoim se dopada Verovatno imate drugaricukoja drži njegovu sliku na pozadini svogmobilnog telefona Njegove vežbe su naj-posećenije a čuli ste da su i korisne Ovajtip ima potencijal da postane ujedno i tip

bdquoako to ne znateldquo A možda to već i jeste

TIP 5 KASNIM SA PAUZE Ako vam je prvo predavanje baš iz ovogpredmeta znate da možete da usporitekorak umesto da poubijate pola autobusadok izlazite sa frazom bdquosamo maloldquo i pritomdoživite srčku zbog sviranja automobila ko-

jima izlećete na put Svi vole profesore kojikasne Ako npr kasne 15 minuta izračunaj-te to je oko sat vremena predavanja umestosat i po Problem nastaje kada profesor nenapravi pauzu i onda ste prinuđeni da sati više sedite prikovani za klupu Pandanovom profesoru je tip bdquoNikad ne kasnim sapauzeldquo

TIP 6 NIKADA NE KASNIM SA PAUZE Ako je prehodni ip jin a ovaj ip jang

onda zaključujee da po osnovu supronogmišljenja ovaj ip proesora nije omiljenmeđu sudenima Nemoje se začudii akoih zaeknee za kaedrom pre završeka pa-uze dok žvaćee poslednji zalogaj sendvičaOd momena kada uđu u amfiear zahe- vaju punu pažnju a svakog novog suden-a koji uđe obavezno prosrele pogledomUkoliko neko od sudenaa izađe usredpredavanja o ne može proći bez njihoveopaske Samo pazie da vas ne zapame ponečemu lošem

TIP 7 OVO NEMA VEZE SAMOJIM PREDMETOM

Ako vam npr predaje neki ekonomskipredmet naširoko će vam pričati o ratovi-ma poznatim ličnostima tračevima aneg-dotama kako i koliko su poskupeli krastav-ci na pijaci Postoje dva ekstremna slučajaovaj profesor će vam biti toliko zanimljiv(što uspe 001 profesora) i imaćete že-lju da stalno pratite njegova predavanja ilizaključićete da su predavanja skroz nepo-trebna i da uzaludno trošite vreme slušaju-ći ono što vas ne zanima

TIP 8 SREĆA SREĆA RADOSTUvek je pun razumevanja stalno napomi-

nje da možete svratite do njegovog kabi-neta ako budete imali bilo kakvu nedou-micu Šalje vam sažete lekcije preko mejlai rado nudi svoju pomoć Preko leta umeda pošalje čak i svoje slike sa letovanja o je jedan od onih proesora koji su tako ret-ki da ih čak ima manje od onih zanimlji- vih Ne samo što su omiljeni predavači već su i odlični pedagozi Prate sportskeekipe na svim takmičenjima i slikaju se sanjima Vrlo rado daju intervjue i oboža- vani su i van akulteta Njihovi ispiti nisupreteški i u interesu im je da dobijete što

bolju ocenu Marija TOMIĆ Ilustracija Branka ČVOROVIĆ

Da LI Ih mOžDa (PRe)POZnajeteNapomena ovaj tekst je šaljivog karatera i

nema nameru da ikoga

uvredi Svaka sličnost sa

stvarnim ličnostima je

slučajna



fakULtet

9

ALPBAH i ISU SEE - letnje škole

Sredinom septembra uBeogradu je po sedmi

put organizovana letnjaškola evropskih integracijaALPBACH O toma kako

je sve izgledalo i ko su biliučesnici u tekstu koji sledi

K lub Alpbah Beograd u saradnji saUniverzitetom u Beogradu ndash In-stitutom za filozofiju u društvenaistraživanja po sedmi put je orga-

nizovao Alpbah letnju školu o evropskimintegracijama u Beogradu (ASSEI-B13)koja predstavlja intenzivan kurs o Evrop-skoj uniji i procesima evropskih integra-cija Projekat ASSEI-B13 je kao i ranijihgodina pratio model program i predavanja Alpbah letnje škole o evropskimintegracijama koju su osmislili i organi-zovali Evropski orum Alpbah i Institutza međunarodno javno pravo evropskopravo i međunarodne odnose Univerzite-

ta u Insbruku Nastao je kao odgovor narastuću potrebu za obrazovanjem mladihljudi o procesu pridruživanja Evropskojuniji i članstvu u toj organizaciji ćemuteže sve zemlje koje pripadaju regionu Jugoistočne Evrope sa ciljem da se ista-kne regionalna saradnja i pomirenje kojise preduslovi za integraciju Stoga i nečudi činjenica da je Letnja skola okupila25 mladih ljudi raznih proesija i inte-resovanja iz čak 10 zemalja uključujućisve zemlje bivše Jugoslavije AlbanijuBugarsku Moldaviju i Rumuniju Uče-snici među kojima je i pisac ovih redovaimali su priliku da saznaju više o istorijipravu socio-ekonomskim integracija-ma i političkom sistemu Evropske unijePredavanju su bila podeljena u tri modu-la ultura i istorija društvo i politika iekonomija i pravo a predavači proesorisa svetskih univerziteta Pored predava-nja održane su i dve panel diskusije nakojima se raspravljalo o krizi u evrozonii mogućim rešenjima i o ulozi civilnog

sektora u procesu pridruživanja EU nakojima su učestvovali istaknuti predstav-nici iz akademske diplomatske i kulturnesere akođe učesnici su imali prilikuda posete brojne insitucije koje imajuznačajnu ulogu u procesu pridruživanjameđu kojima su ancelarija za evropskeintegracije GIZ Centar za spoljnu poli-tiku Predstavništvo EU itd kao i mno-gobrojna multinacionalna preduzeća banke i osiguravajuće kompanije kao stosu Erste banka Grawe osiguranje Delha-ize i dr Na kraju verovatno najzanimlji- viji deo letnje skole bili su razni drustvenidogađaji kao sto su poseta rezidenciji au-strijskog ambasadora odlazak u pozoriše JDP poseta muzeju Nikole esle vožnjaotvorenim autobusom i vožnja brodomkoji su svakako učesnicima iz inostran-stva dočarali lepote Beograda Svi kolega-ma toplo preporučujem da se sledeće go-dine prijave jer ih očekuje nezaboravanprovod i druženje

Veljko BOJOVIĆ

Letnja ŠkOLa evROPSkIh IntegRacIja aLPBach

Nekoliko godina unazad Ekonom-ski akultet u Beču sa partnerskimuniverzitetima iz JugoistočneEvrope organizuje studentski

program koji izabranicima pruža prilikuda se upoznaju sa procesima internacio-nalizacije i osim dragocenih znanja ste-knu nova prijateljstva

EKOF OKRENUT KA EVROPI

Naš akultet je kada su u pitanju ponu-de stranih zemalja voljan da studentimapruži priliku da nauče nešto i van amfi-teatra Jedan od aktuelnih ovogodišnjihprojekata je bio bdquoInternacionalni letnjiuniverzitet za zemlje Jugoistočne Evro-peldquo

MONTENEGRO STIŽEMOInormacije o prijavljivanju za ovaj pro-gram došle su u vreme kada sam nakonzavršenih ispita želela da uradim nešto

novo zanimljivo i korisno Ubrzo samaplicirala ada mi je javljeno da samprimljena mojoj sreći nije bilo krajaU Budvu sam doputovala sa srpskim

studentima gde smo se po dolaskuupoznali sa studentima sa ostalih univerziteta Bili smo smešteni u hotelu bdquoAleksandarldquo koji je ispunio sve uslovekako bi letnji univerzitet bez problemaunkcionisao

PLAN I PROGRAMU prvoj nedelji smo slušali predavanja

asistenata Aleksandra Visgickla i JulijeRaup Oni su nam dali teorijsku podlo-gu koju bi svaki menadžer trebalo da imakada se upušta u izazov internacionaliza-cije firme Potom je usledio prvi proje-kat svaki tim je osmislio proizvod i opi-sao detaljno svoje aktivnosti kroz prizmu

naučenih koncepataNaredne dve nedelje su bile posvećenenovom zadatku trebalo je izabrati firmuiz Jugoistočne Evrope koja je internaci-onalizovala poslovanje i dokazati da li jepoštovala teorijski model koji smo na ča-sovima obradili imovi su dobili pohva-le za originalnost prezentacija uložentrud i timski duh

SLOBODNO VREMEokom trajanja letnje škole vikendi su bili slobodni i trudili smo se da ih isko-ristimo za odmor i uživanje Uz pomoćdrugova iz Crne Gore organizovali smogrupne obilaske najpoznatijih turističkihatrakcija Na ovim izletima smo se svidobro upoznali i združili i sigurna samda ćemo ih dugo pamtitiMoj topli savet svim studentima je dase sledeće godine prijave za ISU SEEsigurna sam da će doživeti neprocenjivo

iskustvo i probuditi u sebi želju da se an-gažuju u ovakvim projektima

Aleksandra ALEKSIĆ

Učenje LetI ndash Da SvakakO

ISU See 2013 LetnjI UnIveRZItet U BUDvI

Prijavite se na ISU SEE

i osim dragocenih

znanja steći ćete puno

novih prijatelja i imatinezaboravan provod



fakULtet

10

Naučno ndash istraživački centarintervju sa prof dr Jelenom Kočović

IZRaDa kvaLItetnIh PROjekata

RaSt UgLeDa ekOf-a Profesorka JelenaKočović (Finansijska iaktuarska matematika) je odlučila da sa ML-ompodeli stav mišljenje iiskustvo iz NICEF-a

ML Da li nam možete reći nešto višeo osnivanju i prvobitnim planovimaNICEF-a JK bdquoNaučno-istraživački centar Eko-nomskog akulteta u Beograduldquo osnovan je 1974 godine sa ciljem da se Ekonom-ski akultet kao najpozvanija i najkom-petentnija institucija u oblasti ekonomije u zemlji intenzivnije uključi u izradinaučno-istraživačkih i komercijalnihprojekata koji su od vitalnog interesa zaekonomski razvoj zemlje u svim njego- vim segmentimaDo sada je preko NICEF-a realizovanopreko 1000 projekata inovacionih kur-seva kompanijskih kurseva konsultant-

skih usluga savetovanja i sl Po broju ikvalitetu urađenih naučno-istraživačkihi komercijalnih projekata NICEF je vo-deća naučno-istraživačka institucija uzemlji NICEF je ostvario bogatu sarad-nju sa republičkim institucijama radećiprojekte od ključnog interesa za našu ze-mlju kao što su bdquoStrategija razvoja turiz-ma Republike Srbijeldquo bdquoStrategija razvojatrgovine i trgovinske politike RepublikeSrbijeldquo bdquoMere ekonomske politikeldquo bdquoPo-litika deviznog kursaldquo Strategija razvojamalih i srednjih preduzeća Strategijaunapređenja izvoza Srbijeldquo bdquoProgram ra-zvoja malih i srednjih preduzećaldquo bdquoEko-nomsko merenje komparativnih predno-stildquo bdquoProgram reormi Republike SrbijeldquoldquoRazvoj finansijskog tržišta u unkcijitranzicije i privrede Srbijeldquo bdquoStrategija ipolitika razvoja trgovine Republike Sr- bijeldquo itd U prvim decenijama postojanjaNICEF je radio brojne projekte za insti-tucije SFRJMeđu klijentima NICEF-a su i Vlada i

ministarstva javna i privatna preduzećaod kojih su značajniji bdquoŽeleznice Srbi- jeldquo bdquoNIS ad Novi Sadldquo bdquoPreduzeće zatelekomunikacije elekom Srbija adldquo bdquoElektroprivreda Srbijeldquo bdquoAerodrom Ni-kola esla Beogradldquo JP bdquoElektromrežaSrbijeldquo javna komunalna preduzeća Gra-da Beograda (JP bdquoBeogradski vodovodi kanalizacijaldquo JP bdquoGradske pijaceldquo JP bdquoBeogradske elektraneldquo JP bdquoGradska či-stoćaldquo bdquoGradsko saobraćajno preduzećeBeogradldquo) i drSa bogatim iskustvom u obavljanju un-damentalnih i primenjenih istraživanjaNICEF je potpuno osposobljen za kva-litetnu i konkurentnu izradu projekata izsvih segmenata ekonomske nauke Pored velikog broja akultetskih nastavnika isaradnika NICEF angažuje i jedan brojistaknutih eksperata izvan Fakulteta

ML Sa kojim ustanovama NICEF sa-rađuje Da li je veća saradnja sa jav-nim institucijama ili sa privrednimsubjektima JK Dugi niz godina NICEF je imao ve-oma uspešnu saradnju sa državnim orga-nima ada su donošene mere ekonom-ske politike kada je bila aktuelna izradastrategije razvoja trgovine i trgovinskepolitike strategije razvoja turizma i drnajviši organi vlasti ukazivali su povere-nje našem Fakultetu kao najkompeten-tnijoj instituciji angažujući ga u izradiprojekata koji su bili osnova za izradu

Vladinih dokumenata u tim segmenti-ma Poslednjih godina se zaboravilo načinjenicu da Srbija ima vrhunske struč-njake na Ekonomskom akultetu gotovo u svim segmentima ekonomije kojimnogo bolje poznaju naše specifičneuslove privređivanja od stranih ekspera-ta Sa druge strane depolitizacija javnihpreduzeća u pravom smislu te reči bila bišansa za Srbiju da na njihovo čelo dođu ineki od naših proesora koji su i teorijskii praktično najkompetentniji za pojedinesegmente u kojima posluju ta preduzeća

Veliki broj naših proesora pored teorij-skih poseduju i praktična znanja iz obla-sti kojima se bave i mogli bi da pomognuda se prevaziđu nagomilani ekonomski



11

FAKULTET

problemi u zemlji Što se tiče preduzećado pre desetak godina bdquoNaučno-istraži- vački centar Ekonomskog akultetardquo jeizradio veliki broj komercijalnih proje-kata ako se pogoršavalo stanje u privredi tako su i sve manje mogućnosti zakomercijalne projekte Najveći broj projekata danas se odnosi na preduzeća ustečaju izradu programa njihove reorga-nizacije procenu vrednosti veštačenja usudskim sporovima koji se odnose na tapreduzeća o je nažalost naša realnostto je slika naše privrede Ako se tomedodaju i damping cene na tenderimakojima se devalvira vrednost intelektu-alnih usluga ispod svake mere gotovo je nemoguće dobiti projekat ako se naisti način ne ponašamo Naravno mi nesmemo da učestvujemo u tom obezvre-đivanju intelektualnih usluga po cenuda ne dobijemo projekat Uvek moramo voditi računa o ugledu Ekonomskog a-kulteta i na koji način se predstavljamo u javnosti Na sreću postoje i firme kojima je najznačajniji kvalitet usluge odnosnoreerence pružaoca usluge Oni se odlu-čuju za nasIpak posebno mesto među svim projektima koje ser visira NICEF zauzimajučetiri velika naučno-istraživačka projek-ta koje finansira Ministarstvo prosvetenauke i tehnološkog razvoja u koje jeuključen celokupni naučno-istraživačkipotencijal Fakulteta

ML Da li nam možete preneti utiskei iskustva tokom saradnje sa republič-kim institucijama i izrade projeka-ta kao što su bdquoEkonomsko merenjekomparativnih prednostirdquo bdquoMere eko-nomske politikerdquo bdquoStrategija unapre-đenja izvoza Srbijerdquo JK Posto sam bila direktor NICEF-a uperiodu od 1998 do 2000 godine kada

su takođe rađeni projekti za potrebe Vla-de naše tadašnje iskustvo bilo je da jemalo od onoga što smo predložili ušlo uzvanična dokumenta Ne zato što to nije bilo dobro urađeno već je razlog za tošto su uvek ekonomske odluke u zemljidonosili političari koji u velikom brojuslučajeva nisu bili ekonomisti Na taj na-čin nema mesta prozivanju ekonomistaza promašaje kroz koje smo prolazili iprolazimo a za koje nas ni pre ni posletoga nisu pitali

ML Na kojim projektima centar tre-nutno radi JK NICEF sarađuje sa Ministarstvomprosvete nauke i tehnološkog razvoja

U toku su četiri gore pomenuta projektačiji je nosilac Fakultet dva interdisci-plinarna projekta i devet projekata čijurealizaciju podržava dvanaest istraživačasa FakultetaPreko NICEF-a se realizuju međunarod-ni projekti koje finansiraju bdquoEvropska ko-misijaldquo i drugi ondovi Od komercijalnihprojekata aktuelni su projekti procene vrednosti imovine preduzeća najčešćekao što sam već rekla preduzeća u steča- ju izrada planova reorganizacije sudska veštačenja aktuarske procene izrada bi-

znis planova istraživanja tržišta i sl ML U okviru Medicinskog fakultetaUniverziteta u Beogradu postoji bdquoCen-tar za stručni naučno-istraživački radstudenataldquo Da li postoji saradnja NI-CEF-a i studenata Ekonomskog fakul-teta Da li je u planu povezivanje stu-denata i centra kroz volonterski rad JK Što se tiče naučno-istraživačkih projekata tu ne možemo uključiti studentepošto istraživači da bi bili uključeni nate projekte moraju imati reerence od-

nosno objavljene naučne radove Da biuključili studente na komercijalne projekte oni bi morali imati praktična zna-nja ada se tome doda nedovoljan broj

projekata zbog loše situacije u privredi uovom momentu teško bi to bilo izvodlji- vo Mi smo do sada uključivali studenteuglavnom za organizaciono-tehničke po-slove što verujem da je slučaj i sa Medi-cinskim akultetom

ML Kakvi su planovi NICEF-a za na-redni period JK U narednom periodu pokušaćemoda se nametnemo državnim institucijama predlogom projekata za pojedinesegmente kao što je na primer dobro-

voljno zdravstveno osiguranje penzijskoosiguranje itd NICEF bi mogao da radi istudije izvodljivosti za ulaganja u poljo-privredi i drugim segmentima akođeradićemo procenu vrednosti preduzećaorganizaciju preduzeća aktuarsku pro-cenu rezervisanja po MRS 19 projekteza potrebe preduzeća u stečaju itd a-kođe ćemo pokušati da konkurišemo zaprojekte koji se finansiraju iz evropskihondova Naravno organizovaćemo sim-pozijume savetovanja i kurseve za edu-kaciju Što se tiče kurseva za edukaciju

tu imamo svakako apsolutnu prednostna tržištu

Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11

O prof dr Jeleni KočovićZaposlena je na Ekonomskom fakultetu uBeogradu kao redovni profesor na predmetuFinansijska i aktuarska matematika Formirala

je smer Aktuarstvo na postdiplomskimstudijama i dugi niz godina rukovodila timsmerom Na master studijama angažovana je na predmetima Finansijska matematkaAktuarska matematika i Analiza osiguranjaBila je angažovana kao predavač na MGULomonosov u RusijiPoseduje licencu ovlašćenog aktuara i ima bogato iskustvo na raznovrsnim aktuarskimposlovima Takođe poseduje Rešenje oizboru za eksperta osiguranja izdato od strane

Ministarstva za razvoj i nauku Angažovana je kao ovlašćeni aktuar uosiguravajućim kompanijama u Srbiji Rusiji Bosni i Hercegovini i Crnoj Gorikao i na brojnim projektima za potrebe Vlade i osiguravajućih kompanijaBila je dugogodišnji predsednik bdquoUdruženja aktuara Srbijeldquo član je bdquoIzvršnog

odbora Međunarodne asocijacije aktuaraldquo i bdquoKomiteta za edukacijuldquoOrganizovala je veći broj međunarodnih simpozijuma iz aktuarstva iosiguranja Sudski veštak je za oblasti nansije i aktuarstvoProfesor dr Jelena Kočović je jedan od urednika međunarodnog časopisabdquoAktuarldquo koji se publikuje u Rusiji Objavila je preko 250 naučnih i stručnihradova u zemlji i inostranstvu iz oblasti aktuarstva investicija i osiguranjaNajznačajniji su udžbenici iz Finansijske matematike Aktuarske matematikei Osiguranja Udžbenik bdquoFinansijska matematikaldquo preveden je na ruski jezik iobavezna je literatura na MGU Lomonosov i svim ekonomskim fakultetimau zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza



fakULtet

12

nećemO Ih ZaBORavItI

In memoriam

Pre nego što su nas zateklevesti o smrti profesoradr Branka Medojevića bili smo svedoci još dvešokantne vesti o smrtiprofesorke DraganePokrajčić profesorkeEkonomike preduzeća alii Radeta Radovanovićašefa studentske službeČak tri velikana ovogfakulteta napustila su ovajsvet i to u vrlo kratkomvremenskom periodu

NAJPROFESORKA

Dr Dragana Pokrajčić je na akultetu radilaod 1979 godine dok je zvanje redovnogproesora stekla 2005 godine Boravila je na stručnom usavršavanju u Londo-nu 1985 godine (Te London School oEconomics and Political Science) Pre-davala je predmet Ekonomika preduzećana osnovnim studijama i Poslovanje mul-tinacionalnih kompanija i Menadžerskoodlučivanje na master studijama Objavila je nekoliko knjiga iz svoje oblasti i veliki broj naučnih radova Predmeti naučnogi stručnog interesa su joj bili teorija iekonomika preduzeća inovacije i predu-zetništvo organizacija preduzeca kor-porativno upravljanje i poslovanje mul-

tinacionalnih preduzeća Učestvovala jena većem broju savetovanja nacionalnogi međunarodnog značaja i obavlja pro- jektantsko-konsultantske i istraživačko-stručne aktivnosti Ostaće upamćena kaoneko ko je bio izuzetno posvećen svojojproesiji strog ali dobar nastavnik i pre-davač Pored svega ovoga bila je i odličanpedagog U prilog tome svedoči činjenicada joj je 2012 godine dodeljena laskavatitula bdquoNajproesora godineldquo Ne trebaizgubiti iz vida da je studentima najtežeudovoljiti stoga u nastavku pročitajte šta

je jedan student napisao prošle godine na-kon dodeljivanja ove nagrade bdquoMeni je predavanja i vežbe izvodilapro dr Dragana Pokrajčić a o njenom

radu sve će reći titula najproesora prvegodine Ekoa Zaista izuzetna ličnost jed-na od najstručnijih i najpametnijih ženadobronameran i dobar proesor [hellip]Ono što ću uvek ceniti kod drugih ljudi je iskrenost stručnost i posebnost U ži- votu sam sreo malo takvih osoba a jednaod njih je upravo proesorka Pokrajčić ldquo(izvor hellostudentwordpresscom)Pitali smo studente šta misle o ovojprofesorki i po čemu će im ostati upamćenju bdquoZaključio sam da je bila mnoooogo dobra proesorka Znala je da mi privučepažnju dok je predavala oristila je jeprezentacije i uvek je ono sa njih u pot-punosti objasnila Mislim da nikada nijeostala nedorečenaldquo bdquoZa proesorku Pokrajčić su važila pode-ljena mišljenja međutim mora se priznatida je bila veliki stručnjak i proesionalacU svakom momentu sam mogla da je pi-

tam za mišljenje ili sugestiju na ispitu je bila jako korektna i cenila je stečeno zna-nje svojih studenataldquo bdquoDrugarica mi je ispričala sledeću pričui priznajem ostao sam zatečen Naimekada je odgovarala usmeno kod proesor-ke znala je dva pitanja odlično ali trećegnije mogla da se seti Proesorka joj je re-kla da lepo nauči to treće pitanje pa da seonda vrati i nastavi da odgovara Dobro jeznati da postoje proesori puni razumeva-njaldquo bdquoProesorka sa izuzetno jedinstvenim sti-

lom pisanja Svaku stvar ponovi par putana različite načine pa svako može da jeshvati Inače predmet je koristan možeda posluži kao osnova za nešto više Izu-

zetno korektna tolerantna i neposrednaosobaldquo

Preminula je 18052013 godine nakonduge i teške borbe sa bolešću

LEGENDA FAKULTETA

ade adovanović je važio za izuzetnocenjenog čoveka na Ekonomskom fakulte-tu Bio je šef studentske službe ali ono što

je najbitnije ndash bio je prijatelj svima Čikaade kako su ga mnogi studenti zvali jeprošle godine proslavio 40 godina radana fakultetu Svojim radom i energijom jeostavio neizbrisiv trag na fakultetu ali i usrcima mnogobrojnih kolega i nastavni-ka Ekonomski fakultet je izgubio jednogizuzetnog čoveka Dekan Ekonomskog fa-kulteta prof dr Branislav Boričić tokomobraćanja studentima na protestima 26septembra ove godine rekao je da bi mno-gi od problema koji su izneti uspešno i na

vreme bili rešeni da je još sa nama dugo-godišnji šef studentske službe ade ado-

vanović Zatim zamolio je sve prisutne damu održe poštu minutom ćutanja

Naravno studenti su rado izneli mišlje-nje o Čika Radetu bdquood njega sam išao kada mi je trebao od-govor na neko goruće pitanje Znao je sveuvek je imao vremena da me sasluša i daproba da pomogneldquo bdquoLegenda akulteta ostaće u sećanju mno-gih uvek spreman da pomogne i da savetldquo

bdquo lsquoHvala detersquo lsquoE svaka ti čast rsquo to je neštošto je uvek imao običaj da govori Uvek tuda zahvali da pohvali da pomogne Sjajančovek nedostajaćeldquo bdquoDoživljavao sam ga bukvalno kao svogoca Od životnih saveta do nekih kom-pleksnijih ndash Rade je tu bio prvak bezpremcaldquo

Preminuo je 4 maja 2013 godine

Nepotrebno je pričati kako su svo trojeimali izuzetan uticaj na živote mnogih

studenata Ekonomski akultet je siromaš-niji za tri sjajna čoveka Nikada ih nećemozaboraviti

Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13

bdquoWork amp Travelldquo -prednosti nedostaci opšte informacije iskustva

bdquoWork and Travel USAldquopredstavlja programinternacionalne razmenerazvijen od strane bdquoUSDepartment of Stateldquoza studente celog svetaBoravak u SAD posaoputovanja i zarade su samoneke od koristi koje možeteostvariti ovim putemŠta

je sve potrebno koji su

poslovi kakve su zaradei kakva su dosadašnjaiskustva pitanja su kojimase bavimo u nastavku

Ukoliko imae želju da radie u ino-sransvu bdquoWampTldquo je svakako jednaod opcija za vas adi se o lenjemprogramu koji je zamišljen da pruži

radna i živona iskusva u Sjedinjenim Ame-ričkim Državama Maksimalan boravak odpe meseci sasoji se iz dva dela pri om prvideo programa odnosi se na rad u rajanju odčeiri meseca a drugi deo od mesec dana re-zervisan je za puovanja i upoznavanje kulu-re i načina zivoa Amerike

SVAKI POČETAK JETežak naravno i bdquoWampTldquo ne predsavlja izu-zeak Sve počinje sa idejom a ideja o dobroj zaradi uz puovanja i lep provod jeseprimamljiva ali koliko je realna Naježe sačime se možee susresi na samom počeku jese donošenje odluke o ovoj vrsi anga-

žmana Dobre odluke se emelje na dobriminormacijama a prilikom donošenja odlukeovakvog kalibra rebaće vam mnogo dobrih

inormacija koji su uslovi gde se ide kakvasu ulaganja koliki je rizik kolika je zarada i slNajopšiji preduslovi koji se moraju ispuniisu da se suden koji je prvi pu upisao e-kuću godinu sudija i koji redovno daje ispi-e da se sarosi izmedju 18 i 30 godina daposedujee zadovoljavajući nivo poznavanjaengleskog jezika u skladu sa poslom kojićee obavljai i da poseduje važeći pasošDalja procedura podrazumeva in-ervju za posao kao i razgovor u am- basadi prilikom vađenja J-1 vizeTakođe u obzir reba uzei cenu samog pro-grama povranu karu kao i činjenicu dase od vas zaheva da prilikom ulaska u SADposedujee 1000$ od čega minimum 400$u goovini šo sve na kraju izađe oko dve dodve i po hiljade evra u zavisnosi od vrseprograma i agencije koju izaberee Posebnupažnju posveie izboru agencije preko koje bise išli ima više agencija koje realizuju ovajprogram i vrlo je važno naći pouzdanu

WORK bdquoWampTldquo program nudi niz različiih poslovakao šo su rad u hoselu resoranu ili kuhinjirad za šankom i recepcijom promocija pro-daja poslovi u supermarkeima i ržnim cen-rima i drugi adno meso birae sami Onošo je zajedničko svim poslovima jese da susezonskog karakera i da kvalifikacije i radnoiskusvo nisu od presudnog značaja Takođereba isaći da je rad plaćen po sau i da secena rada u proseku kreće oko 72$ za saPoslodavac može da smanji ili da poveća brojradnih sai ako da je sasvim moguć preko- vremeni rad kao i višak slobodnog vremenaUz primarni posao koji obezbeđuju agencijemoguće je naći i dodani posao ili čak dva

sve dok dodani poslovi ne ugrožavaju prviposao na osnovu kog se dobili vizu Ponudarada zavisi od mesa u kom se nalazie Mo-

žee radii u manjim urisičkim mesimakao i u većim gradovima popu NjujorkaBosona Čikaga i drugih Troškovi smešajase plaćaju od 50$ do 100$ nedeljno dok sviosali roškovi zavise od mesa gde se nalazi-e vaših poreba i posla koji obavljae

TRAVELPoslednjih 30 dana boravka rezervisani suza putovanja dakle radi se maksimalno če-tiri meseca Putuje se u okviru SAD madamoguće je posetiti i obližnju anadu iliMeksiko U okviru ovog perioda možete selepo odmoriti i provesti Smeštaj je relativnopovoljan i lako se pronalazi za bilo koju de-stinaciju Ukoliko ste bili dovoljno štedljivimožete ići u kupovinu zabaviti se raznimaktivnostima posetiti atraktivna mesta i slič-no Lokacije koje svakako ne bi trebalo pro-pustiti su Njujork Vašington Los Anđelesnacionalni parkovi SAD kao i plaže istočne izapadne obale

STIŽU DOLARI Iskustva studenata su različita od najpozitiv-nijih do vrlo negativnih Važno je razumetiodmah u startu da ovaj program nije zami-šljen da se studenti vraćaju posle par mesecisa basnoslovnim ciframa u džepu Cilj ovogprograma jeste da se stekne radno iskustvo

da se proputuje i da se pre svega pokrijutroškovi celokupnog aranžmana Sav novacsa kojim se eventualno vratite biće vaš dobi-tak oliko iznosi krajnji rezultat već je indi-

vidualna stvar i kreće se od bdquojedva sam izvu-kao uloženoldquo do bdquojedva čekam da idem opetldquoonačni utisak direktno zavisi od želje kojućete imati na umu kada se upustite u ovajpoduhvat o poželi da radi preko leta u ino-stranstvu nauči nova i obogati stara znanja i

veštine usavrši jezik poseti i proputuje SADi stekne nova poznanstva biće svakako zado-

voljanNajbolji savet za sve zainteresovane

je razmišljajte o bdquoWampldquo pre svega kao o pu-tovanju koje ćete ponosno staviti u svoj CV

Nenad MILIJAŠEVIĆ

bdquoWORk anD tRaveL USaldquoIdeja o dobroj zaradi uz

putovanja i lep provod

jeste primamljiva al i

koliko je realna



FAKULTET

DeBatnI kLUBDebani klub Ekonomskog akulea čevru godinu zaredom organizuje upis novih članova isamim im osnivanje nove generacije debaera našeg akulea koji će na debanim radionica-ma imai mogućnos da se usavršavaju u ovoj oblasi rajem okobra sudeni su imali prilikeda se bolje upoznaju sa načinom unkcionisanja debae na već radicionalnoj prezenacionojdebai ali za sve one koji su je propusili evo krakog upoznavanja

kOnfeRencIja StUDenata ekOnOmIje na ZLatIBORUTradicionalna čevra po redu bdquoonerencija sudenaa ekonomijersquorsquo na Zlaiboru održava se od29 novembra do 3decembra ao i prehodnih godina i ove se očekuje veliki broj eminennihpredavača iz svea ekonomije i preduzenišva Teme ovogodišnje konerencije će bii bdquoPodsi-canje preduzeničkog duha kod mladihldquo bdquoesrukuriranje javnog sekoraldquo i bdquoSrane invesicijeprednosi i maneldquo Ineresovanje sudenaa je i ove godine ogromno e se i ovog pua očekujepreko 500 sudenaa ekonomije na jednom mesu šo garanuje da će bdquoparyldquo deo onerencije

bii bolji nego ikada Sve inormacije o konerenciji možee dobii svakog radnog dana u kance-larijama SSSF-a i SUEF-a akodje i na acebook srani bdquoonerencija sudenaa ekonomije naZlaiboruldquo Proverie zašo je ovo najmasovnija sudenska konerencija u našoj zemlji

PROgRamStIPenDIjabdquoDR ZORan đInđIćldquoZa 2014 gODInUFondacija bdquoD ZORN ĐINĐIĆldquo u

saradnji sa bdquoOdborom Nemačke privrede za isočnu Evropuldquo i bdquoNemačkimminisarsvom za ekonomsku saradnjui razvojldquo po jedanaesi pu raspisujekonkurs za dodelu sipendija Nemač-ke privrede bdquoD ZORN ĐINĐIĆldquoonkurs je namenjen sudenima za-

vršnih godinakao i mladim sručnjaci-ma sa prvim radnim iskusvomSipendisi iz Srbije boraviće od juna2014 godine po nekoliko meseci napraksi u najpoznaijim nemačkimpreduzećima kao šo su bdquoBošldquo bdquoFolk-

svagenldquo i bdquoomercbankldquo Boravak uNemačkoj omogućava im da se upo-znaju sa unkcionisanjem uspešnih ne-mačkih kompanija kako bi kasnije se-čeno znanje preneli kroz svoje budućeradno angažovanje i u SrbijuOvaj program je nasao nakon aenaana dr Zorana Đinđića u proleće 2003godine a 2007 godine proširen je i naosale zemlje Zapadnog Balkana akoda će se i ove godine sipendisima iznaše zemlje pridružii i kolege iz sused-nih zemalja Cilj programa je ispunje-nje vizije Premijera i približavanje Srbi-

je i njenih građana Evropskoj Uniji kaoi svaranje jakih veza između nemačkeprivrede i budućih lidera u SrbijiNa konkurs mogu da se prijave suden-i završnih godina akulea kao i mladisručnjaci sa prvim radnim iskusvomPrijava se vrši isključivo online puemi ovorena je do 10 novembra 2013godineZa dodane inormacije možee seobraii na e-mail adresu schmidsi-pendienprogrammorg

BUDI U tOkUŠta je DeBata Debaa je ormalna diskusija u kojoj dve suprosavljene srane razmenjuju argumene uprilog različiim sanovišima povodom jedne eme pošujući unapred dogovorena pravilaFormalne debae se najčešće viđaju na javnim raspravama i u zakonodavnim elima gdepojedinci slobodno biraju sranu koju će zasupai ali i u školama i na univerzieima gdese učesnicima žrebom dodeljuje srana koju moraju da zasupaju Sudije pokazuju izuze-no poziivan uicaj debanog obrazovanja na razvoj mladih ada su u pianju akademskadosignuća uporeba debae kao obrazovnog meoda dovodi do povećanja uključenosi imoivisanosi sudenaa poboljšava znanje o određenoj maeriji i razumevanje naučenogako im pomažući da primene svoje znanje u različiim živonim siuacijama Posebno je važna za sve one koji nameravaju da se bave advokaurom ili da rade u pravosuđu Po pia-nju kriičkog razmišljanja međunarodne sudije pokazuju da bavljenje debaom i učešće nadebanim radionicama povećava vešine kriičkog razmišljanja sudenaa i do 44 šo pre-

ma mišljenju sudenaa predsavlja najvažniju koris debae s obzirom na značaj sposob-nosi analize inormacija u današnjem sveu Debaovanje akođe dovodi do poboljšanjakomunikacionih vešina uključujući javni nasup i razvoj uporebe maernjeg i engleskog jezika s obzirom na o da se srednji i napredni debani programi sprovode na engleskom jeziku Treba napomenui da debaa doprinosi svaranju ovorenijeg i olerannijeg drušva jer zaheva od učesnika da razumeju supronu sranu a nereko od isih zaheva da branesavove koji su u supronosi sa njihovim ličnim shvaanjimaDEOF je uspeo da osvari zavidne rezulae za kraak period njegovog posojanja Svakegodine organizuje regionalni debani urnir bdquoMonopolldquo gde učesvuje preko 150 akmičarai sudija Debaeri DEOF-a su učesnici drugih regionalnih i međunarodnih urnira i veći-na se kvalifikuje u finale a ove godine je i sudenkinja Milja Šijakinić učesvovala na bdquoEvrop-skom debanom prvensvuldquo u Mančeseru koje zajedno sa bdquoOvorenom komunikacijomldquoorganizuje ribine na akuelne eme u drušvu Ukoliko želie da se priključie ovoj uspešnoj zajednici ukoliko želie da unapredie neke

od pomenuih vešina parie Facebook sranu bdquoDebanog kluba Ekonomskog akulealdquohtpswwwacebookcomDekoDebanilubEkonomskogFakuleare=hlgde će uskoro bii objavljenje inormacije o načinu prisupanja klubu

14

PripremiliMilica JOVANOVIĆ

Marko STOJANOVIĆ



fakULtet

StUDentSkI žIvOtPri počeku visokog obrazovanja brucoši se prvi pu sreću sa uslugama koje im ranije nisu bile dosupne bdquoSudenski cenar Beogradaldquo je usanova koja ove usluge pruža U okviru organizacije bdquoSudenskog cenraldquonalazi se 11 sudenskih domova sa 13 resorana (menzi) koje su na raspolaganju sudenima Beogradskoguniverziea Cene u resoranima za sudene čije se sudiranje finansira iz budžea su 40 72 i 59 dinara a zasamofinansirajuće sudene 95 205 i 175 dinara (za doručak ručak i večeru respekivno)Sudeni imaju mogućnos da dobiju finansijsku pomoć od srane države u vidu sipendija i sudenskih kre-dia Sipendije se izdaju za sudene koji po novom zakonu imaju prosek ocena 900 i više dok sudenskekredie mogu podići svi sudeni nezavisno od visine proseka ali pod uslovom da u regularnom roku položeispie ekuće godine Pored državne sipendije posoje i mnoge druge finansirane od sranih Vlada ili onda-cija za koje sudeni akođe mogu apliciraiSve dodane i zvanične inormacije nalaze se na saju bdquoSudenskog cenra Beogradldquo (wwwscrs)

ekOf aRena- caSe StUDY U mesecu za nama održano je predavanje predsavnika bdquoCOCA-COLA HELLENICldquo kompanije kao uvodu akmičenje bdquoEOF CASE AENA FINANSIJSK PESPETIVA MAETINGAldquo Prisunima su seobraili predsavnici kompanije kako bi ih upoznali sa radom ise i bolje upoznali sa problemom koji su-

deni puem izrade svojih radova reba da reše Pored ovoga na predavanju su sudeni saznali mnoge zani-mljive inormacije o menadžmenu bdquooka-koleldquo kanalima disribucije finansijskim izvešajimahellip Nakonpredavanja počela je prijava za bdquoEOF AENUldquo Akako je proeklo akmičenje pročiaje u narednom

broju bdquoMonopolLis-aldquo

aIeSecSudenska organizacija AIESEC u saradnji sa Adria Media Grupom organizuje ribinu na emu lsquorsquoPo-slovna budućnos građenje karijere okom i nakon sudijarsquorsquo u okviru koje će inormisai sudene kakoda na najefikasniji način okom sudija rade na ličnom i proesionalnom razvoju u cilju građenja uspeš-ne karijere Neki od predavača koji će učesvovai su Aleksandar Poznanić - direkor markeinga JAFFADOO Crvenka Maja Gedošev - Corporae Communicaions Direcor Aeavis Nasja Veljković - glavnai odgovorna urednica Cosmopolian-a Na ovaj način arijerni cenar Ekonomskog akulea pokazujekako o EOF radi na građenju karijere i poziva sve zaineresovane sudene da prisusvuju događaju

7 feStIvaL naUke5-8 DecemBRa Da nauka je dosadna i naučnici su šrebe-ri koji su kampovali u prvoj klupi danima inoćima Da fizika zadaje glavobolju hemijamučninu a od biologije može i da se umreMaemaiku da ne spominjemo Da nauka

je nešo šo moramo da ldquoodradimordquo okomosnovne i srednje škole a posle od nje beži-mo glavom bez obziraI da ukoliko se se pronašli u nekoj od na-

vedenih vrdnji krajnje je vreme da u vašekalendare zaokružie daume od 5 do 8 de-cembra a na mapi zaokružie lokacije kao šosu obna kuća ldquoluzrdquo Sudenski ulurnicenar Narodna banka Srbije i bivši Eurosa-lon jer sasvim je sigurno da nakon sedmogpo redu Fesivala nauke vaš pogled na svepre svega onaj naučni više neće bii isiU godinama kada država za finansiranje na-uke odvaja ni pomena vredan procena sve

veći broj mladih ljudi odlučuje se za naukukao živoni poziv I šo je najvažnije osva-ruju izvanredne uspehe Baš kao i svi pravisuperherojiUpravo u znak svih njih običnih ljudi saposve neobičnim znanjima i moćima ovo-godišnji Fesival nauke održava se pod slo-ganom ldquoSuperheroji naukerdquoProgram Fesivala nauke realizuje se krozmnogo različiih ormi od inerakivnihposavki predavanja debaa inervjua nasceni radionica kroz demonsracije i ek-sperimene pa sve do pozorišnih predsavašou-programa kvizova i muzičkih nasupaobna kuća ldquoluzrdquo i Sudenski kulurnicenar okom rajanja esival posaće me-so gde će nauka doslovno moći da se vidipipne omiriše i osei Oni malo sariji pose-ioci vodiće žusre debae i rešavaće brojnenaučne miserije a poseban šou-program usvečanoj sali SC-a izvodiće mnogobrojni

gosi iz inosransva kao i domaći učesniciPoseban deo Fesivala nauke čini Eksper-inejdžeri zona posavljena u ldquoluzrdquonamenjena isključivo predsavljanju radaosnovnih i srednjih škola u oblasi promoci-

je nauke Na ovom mesu se okupljaju inej-džeri iz cele Srbije sa svojim nasavnicimai proesorima i prezenuju različie naučneoblasi u kojima su baš oni ldquoeksperirdquoCilj 7 Fesivala nauke je da poseiocimaukaže na nauku kao neodvojivi deo sva-kodnevnog živoa i da isovremeno pružiinspiraivan nov i svež pogled na različie

naučne oblasi da probudi ineresovanje ida široj publici i drugim drušvenim činio-cima ukaže na važnos nauke i ehnologije usvakodnevnom živou

DanI mW Ove godine Marketing radionica tradicionalni projekat Reklamijada razvija u DaneMarketing Workshop-a ao i do sada plan je da se ide u korak sa sa najnovijim tren-dovima iz sveta i da se postave temelji za budućnost kako bi Dani Marketing MW-apostao estival znanja i kreativnosti Dani Marketing Workshop-a će od ove godi-ne biti trodnevna maniestacija Prvi dan ndash Marketing Workshop dan rezervisan jeza edukacije bivših članova sada eminentnih stručnjaka Drugi dan je predviđen zapredavanja nekih od najuticajnijih domaćih stručnjaka iz oblasti marketinga odno-sa s javnošću i drugih kreativno-ekonomskih disciplina reći dan donosi nam večeReklamijade dvočasovni program najkreativnijih i najsmešnijih reklama gde će savprihod od prodaje karata ici u humanitarne svrhetačnije ove godine prikupljenasredstva su namenjena Svratištu za decu u Beogradu Ovaj projekat pružiće svim po-setiocima neka nova saznanja mogućnost da prošire svoje vidike iz odredjenih obla-sti kao i dobru zabavu

StUDentSkI kLUB Za aktUaRStvO U okviru Ekonomskog akulteta postoje mnogobrojne organizacije koje su na raspola-ganju studentima Najskorije osnovana organizacija je bdquoStudentski klub za aktuarstvoldquoNa ideju da organizuje grupu studenata koji će se baviti aktuarskom tematikom i po-deli ideju sa ostalim studentima došao je Slobodan Gluvić 2012 godine SK je prvenstveno organizovan sa idejom da se ova perspektivna proesija približi onima koji

su zainteresovani da više istraže oblast kvantitativnih finansija oliko maha je uzeopoduhvat govori i činjenica da je grupa osnivača uspela da stupi u kontakt i ostvarisaradnju sa Brankom Pavlovićem predsednikom bdquoUdruženja aktuara Srbijeldquo Svakakorealizaciji ideje pomogli su i proesori Ekonomskog akulteta



16

ekOnOmIja

Nakon dužeg vremenskog pe-rioda mera koju je predlagaoFiskalni savet ndash uvođenje soli-darnog poreza na penzije i plate

u javnom sektoru delimično je prihva-ćena Uveden je porez na plate zapo-slenih u javnom sektoru dok su pen-zioneri čak i oni koji imaju primanja veća od dvostruke prosečne plate izu-zeti od plaćanja novog poreza Upitalasam se koji je ekonomski razlog za ta-kvo razgraničavanje Nikako nisam us-pela da ovakvu odluku razumem Ipakkoristeći se logikom zaključila sam dakako je gradacija prideva solidaran unajmanju ruku čudna da ne kažem nemoguća penzi-oneri očigledno nisu solidarni Neočekivano zar neProšlog meseca usvojen je novi zakon o legalizacijikoji propisuje da se svi bespravno izgrađeni objek-ti mogu legalizovati sa izuzetkom onih objekata kojisu izgrađeni na putevima klizištima i koji su suprotniplanskim dokumentima U zavisnosti od ugla posma-tranja koji se izabere imamo kao posledicu različite za-ključke onih koji o tome sude Ukoliko gledamo očimaonih koji poseduju bespravno sagrađen objekat ovajzakon donosi im mnogo dobra Iz ugla države koja jekao što je pomenuto u popriličnim problemima kojisu uglavnom ekonomske prirode priliv u državnu kasukoji će se potencijalno ostvariti po osnovu uknjiženjanelegalizovanih objekata je svakako pozitivan ishodnovodonetog zakona Ipak posmatrano iz ugla onihkoji su možda mesecima čekali i gubili vreme i novac vadeći veliki broj građevinskih dozvola kako bi svojeobjekte regularno uknjižili i ispoštovali zakon i koji-ma nije bilo omogućeno da dug prema državi namireu roku od 20 godina ovaj zakon je svojevrsna kaznaOvakvim ponašanjem parlamenta stvara se podsticajda se ne poštuje zakon jer će mnogi poučeni tim isku-

stvom pokušati da ga zaobiću smatrajući da će nakonodređenog perioda država tj državnici popustitiIako sam verovala da je priča (da ne kažem bajka) oposlu veka u Srbiji plovnom putu Dunav-Vardar-Egejzavršena i zaboravljena mediji su počeli da prenose

izjave državnog vrha o ekonomskoj ispla-tivosti projekta koji je besplatno uradilaneka kineska kompanija ako se nigdene naglašava za koga je projekat isplativkako verujem u undamentalni zakon eko-nomske teorije da nema besplatnog ručkai kako znam da ga je uradilo građevinskopreduzeće naslućujem da je projekat izu-zetno prijemčiv za često pominjanu kine-sku kompaniju Ipak pitam se ko bi njegaplatio Podrazumeva se odgovor ndash poreskiobveznici Usput treba napomenuti da upregovorima sa kineskim kompanijamaučestvuje samo naša država dok ostale dvendash Makedonija i Grčka kroz koje treba tako-

đe da prođe plovni put tek treba zvanično da pozovukinesku kompaniju (onu koja radi besplatno) i srpskudržavu na pregovoreMisli sadržane u eseju pod nazivom On being an Eco-nomist koji je jedan od najvećih ekonomista 20 vekai nobelovac Fridrih on Hajek poslao svojim studenti-ma na London School o Economics za vreme Drugogsvetskog rata promenile su i moj pogled na nauku kojumnogi od nas kada za to dođe vreme imaju nameruda ozbiljnije izučavaju Verujući da bi se mojim prevo-dom mogla umanjiti briljantnost zapisanih ideja odlu-čila sam se da ih prenesem u original It will be or you [as economist dodala I] as wella choice between cherished and pleasant illusions onthe one side and the ruthless pursuit o an argument which will lead you almost certainly into isolation andunpopularity and which you do not know where else it will lead I believe this duty to ace and think throughunpleasant acts is the hardest task o the economistand the reason why i he ulfils it he must not lookor public approval and sympathy or his efforts I hedoes he will soon cease to be an economist and beco-me a politician ndash a very honourable and useul calling

but a different one and not one which gives the kindo satisaction we expect when we embark on an in-tellectual pursuitrdquo (citirano prema Te rend o Eco-nomic Tinking Essays on Political Economists andEconomic History F A Hayek Liberty Fund 2009)

Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD

Piše Ivana TODOOVIĆ



17

ekOnOmIja

Kada Amerika kine ceosvet dobije upalu plućaOva i njoj slične rečenicemožda na najbolji načinoslikavaju uticaj Amerike injene ekonomije na stanjeu svetuO tome zašto su uprvoj polovini oktobra sveoči bile uprte u američke

političare pročitajte u tekstukoji sledi

DRAMAPočekom okobra na deseine hiljada za-poslenih u ederalnim službama SAD oišlo je na prinudne odmore a oni koji su osalineko vreme radili su bez plae zavoreni sunacionalni parkovi a odloženo je i izdavanjeadminisraivnih dokumenaa (uključujući ipasoše) i slično Prehodni pu o se dogodilokrajem 1995 i počekom 1996 kad je pred-sednik bio Bil linon ali u sasvim drugačijemkoneksu Sadašnja siuacija je bila rezulaupornosi rakcije radikalnih republikanaca uPredsavničkom domu ongresa koja je bilarešena da israje u nameri da primenu Obami-nog reormskog zakona o zdravsvenoj zašiiodloži za godinu dana Smarali su da pred-loženi zakon uvodi socijalizam na mala vraakao i da će primena og zakona svorii novuklasu Amerikanaca koja će bii zavisna oddržavnih subvencija i koja će uvek glasai zademokrae Predsedniku SAD-a posavili su

ulimaum ili će dobii ono šo raže ili vladaosaje bez budžea

bdquoOBAMACAREldquooje su osnovne karakerisike zakona kojipredlaže predsednik SAD-a Barak ObamaUkrako aj zakon uvodi nešo približno ono-me šo posoji u svim drušvima razvijenogZapada univerzalno zdravsveno osiguranjeonkreno pruža mogućnos da bar elemen-arnu zdravsvenu zašiu po prisupačnojceni i uz državne subvencije sebi priuši oko30 miliona od 45 miliona Amerikanaca kojisu sada bez ikakvog socijalnog osiguranjaa ključne odredbe og zakona (npr ovara-nje berzi u ederalnim državama na kojimakompanije koje su u biznisu osiguranja nudesvoje polise u okviru ovog programa) već susupile na snagu Sa druge srane proivnici verovano sa pravom isiču da bdquonema bespla-nog ručkaldquo i da će ova reorma zdravsvenogosiguranja pre svega bii finansirana kroz noveporeze (Uzgred o svim dealjima zainere-sovani čiaoci se mogu inormisai na sajuhtpwwwobamacareacscom )

KRAJ DRAMEIpak na olakšanje svih američki ongresizglasao je zakon o privremenom finansiranju vlade i podizanju granice zaduženja kojim je sprečeno da Sjedinjene Države prvi pu uisoriji ne budu u sanju da oplaćuju svojedugove Svi zaposleni u državnoj admini-sraciji SAD-a ponovo su na svojim radnimmesima Zakonom se predviđa produženjeprivremenog finansiranja vlade do 15 januarasledeće godine i podizanje granice zaduživa-nja na nivo dovoljan za ispunjavanje kredinihobaveza do 7 ebruaraTakođe je predviđeno

ormiranje dvosranačke dvodomne komisijekoja će vodii pregovore o usvajanju budžea

i koja će bii obavezna da ongres obavesi orezulaima do 13 decembra Na kraju pred-sednik Obama koji je već popisao zakon na-glasio je da ima ideje kako da se do kraja godi-ne učini korak napredldquoPred nama je mnogoposla uključujući i o da vraimo poverenjeameričkih građana koje smo izgubili u posled-njih nekoliko nedelja Moramo počei da reša- vamo svarne probleme do kojih nam je saloldquoisakao je Obama

ZAŠTO JE DOGOVOR POSTIGNUTNa o pianje možda je najbolje odgovorii pi-anjem ndash a ša je bila alernaiva Ekonomisisu složni u jednom Posledice neposizanjadogovora bile bi kaasroalne ne samo poameričku već i po celokupnu svesku eko-nomiju U slučaju da do dogovora nije došlopo prvi pu u svojoj isoriji SAD ne bi bile usanju da plaćaju prispele obaveze pošo biada američki javni dug dosigao 167 bilionadolara i bila bi dosignua granica do koje e-deralna vlada može da pozajmi novac za pla-ćanje računa akozvani plaon duga Došlo bido rasa kamanih sopa kod daih zajmovasmanjenja vrednosi akcija na berzi veće ne-zaposlenosi i moguće nove recesije Bila biugrožena ako ne i u popunosi onemoguće-na isplaa svih vrsa socijalnih i zdravsvenihpomoći američkim građanima plaa pripad-nicima vojske sredsava za povraćaj porezakao i isplaa novca onima koji su ga uložili uharije od vrednosi u vlasnišvu SAD-a

KO SE BOLJE SNAŠAOPoliički obračun sa demokraama u ongre-

su skupo je košao republikance koje sadapodržava svega 28 odso Amerikanaca šo jena najnižem nivou od 1992 godine od kadase sprovode ovakve ankee dok čak dve re-ćine ima negaivno mišljenje o njima rezul-ai su israživanja koje je uradila agencija zaispiivanje javnog mnjenja Galup Međuim blokada vlade oduzela je i deo popularnosidemokraama koje sada podržava 43 odso Amerikanaca Iznenađujući je podaak da če-vrina od ukupnog broja ispianika nije imalapreerano dobro mišljenje ni o jednoj parijiOvakvi rezulai pokazali su da sraegija koju

su uporebili republikanci očigledno nijedala željene rezulae bdquoObamacarerdquo ndash bii iline bii pianje je sad

Veljko BOJOVIĆ

Fiskalna blokada u SAD

ldquoOBamacaRerdquo ndash BItI ILI ne BItI PItanje je SaD



18

ekOnOmIja Biografija poznatih ekonomista - Amartja Sen

gDje DemOkRatSkO PRavO I SLOBODaneStajU ekOnOmSka neSIgURnOSt naStaje

Svjedok razilaženja indijskognaroda postao je glasnikujedinjenja i ambasadorprave slike Indije u kojojse različite boje mješajudajući pejzaž mira i progresaBaveći se Indijom doprineo

je razvoju cijelog svijeta

a marja umar Sen je rođen 1933godine u Indiji djeinjsvo proveona relaciji Daka ndash alkua danaspresonice Bangladeša i Zapadnog

Bengala (pokrajina u Indiji) respekivnoPrisusvovao je krvavoj podjeli Bengala na-kon šo je Indija izborila nezavisnos 1947 Akademsku šaeu je ugrabio na Prezidensikoledžu u alkui a nasavio ekonomske su-dije na Trinii koledžu u embridžu gdje jedobio zvanje dokora ekonomskih nauka ULondonu je naročio profiirao slušajući ko-lege kako dogmaski brane kejnzijanijazam ilineoklasicizam dok je njegovo pogled proši-ren sudiranjem i filozofije graviirao negdjeizmeđu ao jedan od najmlađih univerzie-skih proesora sa 23 godine je sao za kae-dru novoosnovanog Jadavpur Univerzieakojem će pomoći da posane jedno od najcje-njenih učiliša u cijeloj Indiji Proesorskomkredom je ukrašavao able Harvarda MIT-aOksorda Berklija i mnoge druge Nobelovunagradu 1998 godine dobio je bdquoza doprinosslobodnoj ekonomijildquo odnosno za njegovozalaganje za poliički liberalizam i poziivnuslobodu svih ljudi nezavisno od boje kože

ili pripadajuće kase koji dovode do razvojadržava i prevazilaženja siromašva i oskudice

BESMRTNI UČENJAK bdquoođen sam u sudenskom domu i čini mi seda ću svoj cijeli vijek provesi u njemuldquo o-đenjem u sudenskom naselju Visva-Bahraiu Saninikeanu Sen je predodređen da cijeliživo uživa u sudenskoj graji i gleda kakoučeni ljudi napreduju ražeći svoj način daposanu vječni Sen za o nikada nije moraoda brine Njegov kum abindrana Tagoreprijaelj majčinog oca i dobinik Nobelove

nagrade za knjiženos dao mu je ime Amarja(bengalski ocircmoro) šo u prevodu znači be-smran umovo predskazanje povrđeno je brojnim priznanjima kao šo je Bara ana

najviše odlikovanje koje može dobii sanov-nik Indije

INDIJSKI VITEZao dječak gazio je po rijekama krvi kojesu ekle ulicama Bengala bdquoBesmrnildquo je ad vidio kako smr izgleda i odnosi živoe ne-dužnih zemljaka Zaključio je da ne posoji veće ropsvo od ekonomskog da nemanjee slobode ugrožava sve osale oblike nezavisnosi Velika glad koja je zahvaila Indijuisposavilo se nije bila poslijedica neposo- janja dovoljnih zaliha ili zamrle proizvodnjehrane već nepravične disribucije Zbogpoznavanja akvih sila Amarja se grčevio bori(o) da doprinese razvoju svoje nacije ui-čući na socijalnu poliiku ne pozivajući samo vladu nego cijelo sanovnišvo da pomogneražeći načine da se iskorjeni siromašvo ipočinjenos 1999 godine je izdao knjigu bdquoazvoj=Slobodaldquo koja je dobila priznanje ucijelom svijeu Veći dio novca od Nobelovenagrade je poklonio Praiši Trusu organiza-ciji koja pomaže razvoju obrazovanja zdrav-svene njege i rodnog ujednačavanja u hinduzemljama

MARIJA TEREZA EKONOMIJESlijedeći riječi Ambrosa Birsa bdquoSrpljenje jemanji oblik očajanja maskiran kao vrlinaldquo Amarja se rudio da svoj srpljivi doprinosekonomskoj eoriji izrazi kroz razdražljiviprakični napredak koji će narod osjeiiProširio je koncep ocjenjivanja drušvenihsanja koji se do ada samo oslanjao na uili-arizam Ukazao je da se ne mogu posići pra- vedni rezulai samo rangiranjem sumiranih

individualnih korisnosi na osnovu poslije-

dica koje izazivaju drušvene odluke Odred-nica reba da budu poencijalne mogućnosipojedinaca i drušva dobijene adekvanimsocijalnim izborom Takođe je obogaioaparauru mjerenja siromašva konsruišućiinsrumene koji ne pokazuju samo učešćeljudi ispod apsolune linije siromašva već idisribuciju dohoka ineriornog saleža na-spram dae granice I sama granica koja ina-če izražava neophodnu količinu dobara koju

(ne)siromašni pojedinac roši zna da zavaraTo se vidi u slučaju porasa cijena namirnicaili redukcije samih dohodaka Empirijskimisaživanjem dokazuje da su ljudi umirali odgladi čak i u plodnim godinama kada je bilodovoljno hrane za sve čak i za izvoz Vrhunacnjegove borbe za šo realisičnijom publikaci- jom siromašva je izrada Mulidimenzional-nog Indeksa Siromašva (MPI) pod pokro- vieljsvom UN-a koja posmara i saniarneuslove godine školovanja smrnos djece idr Primjer Eiopije pokazuje iskrivljenu slikusiromašva koja po parameru Sveske Bankeod 125 dolara dohoka per capia dnevno nesadrži 46 poso populacije dok po MPI po-kazuje učešće siromašnih od čak 90 poso

Jovan RKIĆ

bdquoKarakter osobe je

suštinski funkcija njenih

odluka a manje zavisi od

njenih urođenih atributaldquo



19

ekOnOmIja Budućnost sporta u Srbiji

PRIvatIZacIja SPORtSkIh kLUBOva ndash nOvI POčetak ILI nOva agOnIja

Poslednjih dvadesetgodina bili su izuzetnoteški za Srbiju usledratova i ostalih nedaćaProces tranzicije koji jeviše ličio na otimanje onomalo preostale državneimovine i stalne promeneekonomske politikedoveo je do kompletnogzastoja i disfunkcionalnostiu ekonomiji i mnogimsferama života Firmekoje su opstale se danas isame nalaze u nezavidnojsituaciji Sa takvim stanjemu državi izdvajanja zasport su jako mala ako ne inepostojeća

DUGOVI

Stanje u srpskom sportu blago rečeno jekritično Najbolji udbalski klubovi u Sr- biji Partizan i Crvena Zvevda nalaze se unajtežoj situaciji još od osnivanja Sport-skih uspeha na međunarodnoj sceni go-tovo i da nema te stoga nemamo drugogizbora nego da se okusiramo na neus-pehe Naši velikani uglavnom ispadaju udrugom ili trecem krugu kvalifikacija zaelitna evropska takmičenja i to od bu-garskih i ukrajinskih klubova aj rezultatne čudi kada se uzme u obzir finansijsko

stanje Crvena Zvezda je zvanično u mi-

nusu od 45 miliona evra dok je Partizanskoro duplo bdquoboljildquo sa samo 25 milionaduga iako su nedavno čelnici ovog klubato oštro demantovali tvrdeći da je stvar-ni dug mnogo manji Uprave i treneri sesmenjuju igraci dolaze i odlaze tolikom brzinom da anovi često imaju problemasa pamćenjem prvih postavki Preveli-ko uplitanje menadžera i bdquoostalihldquo u radklubova kao i potpuno nestručna upravasvakodnevna su pojava u srpskom sportua naročito u udbalu što je i logično jerse tu obrće najveći novac (prvenstvenose treba osvrnuti na rad gospodina Luki-ća koji je bdquouspešnoldquo smanjio dug CrveneZvezde sa minus 20 na minus 50 milio-na evra Pojam i principi unkcionisanjanegativnih brojeva su izgleda predstav-ljali enigmu za bivšeg predsednika ovogsportskog društva)

PRIVATIZACIJArenutno aktuelna stvar koja predstavljaepicentar mnogih debata jeste Zakon oprivatizaciji Pored mnogih konfliktnihinteresnih grupa za ovaj zakon su vezanei mnogi izazovi Crvena Zvezda i Partizansu deo tradicije Beograda i zakon moraobezbediti da oni to i dalje ostanu Najvećikamen spoticanja su pak stadioni StadionPartizana bdquotrenutnoldquo u vlasništvu vojskeSrbije predstavlja nerešivu pravnu zavrzla-mu Crvena Zvezda je po tom pitanju u bo-ljoj poziciji prvenstveno zbog veoma vred-nog zemljišta oko Marakane koji može bitidobar mamac za potencijalne kupce Jedanod zezdinih rak rana jeste tekući račun koji

je prečesto u blokadi

NADADa nije sve tako crno pobrinuli su seomladinski pogoni ova dva tima koji suse poslednjih decenija pokazali kao pravi

bdquoproizvođačildquo mladih perspektivnih i ta-lentovanih fudbalera Situacija bi verovat-no bila mnogo bolja sa većom finansijskomstabilnošću te bi ove dve škole možda čaki parirale vodećim svetskim pogonima(Ajaks Bajern Borusija Barselona MilanŠalke) rebalo bi naglasiti i da pored

jako loših rezultata u poslednjih dvadesetakgodina naši najveći klubovi i dalje imajupravu armiju navijača i to ne samo u Srbiji

već i širom Balkana

REŠENJESve u svemu-problem i dalje ostaje Modelprivatizacije koji bi verovatno proizveonajbolje rezultate jeste španski u kome sunavijači vlasnici dok je uprava sastavljena

od profesionalnih menadžera i konsultana-ta Ovo na žalost nije realna opcija usledteškog ekonomskog stanja u našoj zemljiPrikupljeni kapital ne bi bio dovoljan dase Partizan i Zvezda izvedu na put profita-

bilnog poslovanja U ovom trenutku namostaje samo da se nadamo da će se naćiinvestitori voljni da se uhvate u koštac samnogim problemima koji guše našu fud-

balsku scenu (dva bdquoomana Abramovičaldquo bi nam definitivno dobro došla) i da će se uBeogradu opet igrati svetski fudbal rebaostati optimističan i nadati se najboljem (ili

se okrenuti boćanju u čemu smo još uvekneprikosnoveni) Nikola MAKOVIĆ

Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako

crno pobrinuli su se

omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova

koji su se poslednjih

decenija pokazali kao

pravi bdquoproizvođačildquo

mladih perspektivnih italentovanih fudbalera



ekOnOmIja

Nije reč o potpuno novom

konceptu u ekonomijisamo je do skora biozanemaren Radi se o bihejvioralnoj ekonomiji

ISTORIJAT

U vremenu kada je ekonomija priznatakao nauka psihologija jos uvek nije po-stojala u obliku naučne discipline Upravozato naziv bihejvioralna ekonomija nijemogao tada da se upotrebi iako njenipočeci sežu do vremena Adama Smita Jos je on u svojoj knjizi eorija moralnihosecanja pružio detaljan uvid u psihološ-ke principe ljudskog odlučivanja omprilikom dao im je istu važnost kao i eko-nomski racionalnim motivima Ovaj radmože se smatrati svojevrsnom osnovom bihejvioralne ekonomije kakvu danas po-znajemo Njenom razvitku doprinos sudali i Frensis Edzvort (konstrukcija boksdijagrama) i Bentam (uveo pojam kori-snosti) čiji radovi danas imaju značaj-no mesto u ovom konceptu ekonomskeanalize U drugoj polovini proslog vekaanomalije koje su postojale u ekonom-skoj teoriji veoma su narasle Prihvatanjestava da neki psihološki aspekti ponašanjamoraju biti uvedeni u ekonomska razma-tranja postaju nužnost iz ugla bihejvioral-nih ekonomista Najveći doprinos dali suDanijel eneman i Amos verski koji surazmatrali koncept očekivane korisnostikroz prizmu psihologije Pokazali su da supostulati bihejvioralne ekonomije toliko jaki da su u pitanje doveli i koncept oče-kivane korisnosti Uticaj psihologije širiose sve više i na druge modernije koncepte

poput benčmarkingaMETODI IZUČAVANJANa svom početku bihejvioralan pristupkoristio je isključivo eksperimente kao jedinu adekvatnu metodu izučavanja po-našanja ljudi Glavni argument u koristove metode bio je mogućnost istovre-menog izučavanja jedne pojave na nivoupojedinca i na nivou tržišta Eksperimen-talo jedan problem posmatran je u više vremenskih perioda Pri tom iz svakogposmatranja donošeni su novi zaključci i

usvajani novi doprinosi Danas se poreduobičajenih primenjuju i neke nekonven-cionalne metode kao što su kompjuterskasimulacija i istraživanje mozga

GLAVNI PRAVCIMnogi su pristupi razmatranju problema u bihejvioralnoj ekonomijiIzdvojićemo samo par glavnih eo-rija odlučivanja zasnovana na slučajugovori o načinu donošenja odluka na bazi tekućih slučajeva a uz poređenjesa prethodnim iskustvom Nekadasnjerazmišljanje koje je bilo zasnovano na verovatnoći budućih ishoda zamenje-no je psihologijom sličnosti sa prošlimdogađajima Ovakav pristup je mnogologičniji i bliži ljudskom ponašanju usvakodnevnom životu od koncepta me-renja korisnosti Samim tim ovaj pristupnameće se kao adekvatniji Proučava-njem emocija bavili su se Damasio i Lo- venštajn Oni su naime uočili da ljudi samanjim emocionalnim poremećajimane mogu da na adekvatan način donoseodluke ili da ako ih i donesu te odluke vode promašajima Zato su se zalagaliza izučavanje i uključivanje emocija kao važnog aktora u ekonomske modele Ponazivu slična prethodnoj jeste studijahedonizma koja proširuje koncept kori-snosti na četiri vrste o su korisnostpovezana sa odlučivanjem korisnostkoja se temelji na pamćenju instantkorisnost i predviđena korisnost Prva vrsta nam je već poznata iz neoklasike ipredstavlja broj koji izražava preerencije datog subjekta Druga vrsta korisnostiuzima u obzir pamćenje koje subjekt po-seduje o veličini korisnosti koju su mukonzumirana dobra donosila Instantkorisnost temelji se na trenutnim ose-ćanjima poput zadovoljstva ili bola na

osnovu kojih ocenjujemo korisnost dobra I poslednja predviđena korisnost ustvari predstavlja očekivanu korisnostGlavni problem studije hedonizma jenemogucnost poklapanja sve četiri vr-ste korisnosti Predlog za prevazilaženjeproblema je uvođenje pravila obrazovanja ili programa socijalnog uključiva-nja koji ce omogućiti veću saglasnost ikonzistentnost ovih vrsta korisnostiProceduralna racionalnost je pravac sanajsloženijom metodologijom On kori-sti modele koji ne predstavljaju jedno-stavnu generalizaciju već poznatih

ZAKLJUČAKU ekonomskim modelima koji u globaluunkcionišu ali ponekad zakažu bihejvioralna ekonomija postavlja pitanje dali se to dešava zbog ograničenosti ljud-skog uma da sagleda sve aspekte jednepojave akođe skreće pažnju na to daljudsko ponašanje ne treba posmatratikao unapred datu činjenicu Ono se or-mira na osnovu okruženja koje je rezul-tat evolucije Međutim glavna zamerkakoja se upućuje evolutivnom pristupu jeposmatranje i rešavanje problema samou konkretnim primerima jer ne postojiopšti princip unkcionisanja ljudskogmozga Bihejvioralna ekonomija samapo sebi nije jedinstvena teorija već skupalata i ideja Ipak njen cilj je nesrazmer-ljiv stvaranje univerzalnih pretpostavkii alata koji ce unkcionisati u svakomposmatranom slučaju

Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20

Bihejvioralna ekonomija

kRaj ekOnOmIje kOjU POZnajemO



21

ekOnOmIja

U ovom tekstu pokušaćuda dam svoje viđenje

aktivne ekonomske politikei nužnost (dobre) državneintervencije u privredi Iakoživimo u vremenu sveopštegpreispitivanja ekonomskihdoktrina kao posledicesvetske ekonomske krize činise da još uvek nije izvršenademistikacija pojedinihlibertarijanskih floskula

MNOGO HTELI MNOGO ZAPOČELIOvih dana svedoci smo oživljavanja Laerovihideja oličenih u najavljenom smanjivanju po-reza i doprinosa na zarade radi zapošljavanjadodanog broja radnika i prevođenja dela zapo-slenih u sivoj ekonomiji u legalne okove Iakoideja lepo zvuči u eoriji posoji više problemau njenoj primeneao prvo ako se recimo porezi i doprinosismanje u dovoljnoj meri da poslodavac po-red pe posojećih radnika u firmi zaposli još jednog ko nam može garanovai proširenjeobima delanosi ukoliko poslodavac nema dovoljno kapiala za kupovinu dodanih mašinauređaja i poslovnog prosora u kome bi radiododani radnik Sam podsicaj za angažovanjedodanog rada malo znači ukoliko je porebnoangažovai i druge akore proizvodnje u većojmeri Pri ome polazim od preposavke da po-slodavac maksimalno korisi svoje proizvodnekapaciee odnosno da mu deo opreme i po-slovnog prosora nisu neiskorišćeni ao dru-go ko nam garanuje da u sadašnjem renukuisorijski niske agregane ražnje (oliko niskeda su bukvalno prepolovljeni prodaja sanova

auomobila i svega osalog šo nisu osnovneživone porepšine) kada se očekuje sopa in-flacije od za naše uslove neverovanih 4 našiinače bdquoinovaivnildquo preduzenici neće aj podsi-caj države savii sebi u džep i prelii aj podsi-caj u povećanje svog profia Veliko je pianjeda li se preduzenicima isplai da proširuju svojposao u uslovima ovako niske agregane ra-žnje ao reće sa ovako neefikasnom inspek-cijskom konrolom zašo bi poslodavac kojiima zaposlene radnike na crno plaćao i niže po-reze i doprinose od renuno propisanih kadane mora da plaća niša Bez brojnije i efikasnije

inspekcije zašo bi on menjao svoje ponašanjeI na kraju kako minisar privrede nameravada nadomesi ogromnu rupu u budžeu kojuće izazvai ovakva mera adi se o prihodima

koji su od velikog značaja za fiskalni defici bu-dući da se radi o prihodima kojima se plaćajurashodi za penzije U ovom renuku uopšenije dovoljno ni zadržai posojeći nivo deficianadomešćivanjem ove budžeske rupe drugimprihodima već je neophodno aj defici smanji- vai Smanjenje poreskih prihoda Srbiji u ovomrenuku najmanje može da pomogne

NE DIRAJTE NAMINFLACIJU I BOGATSTVO Jedan od glavnih argumenaa liberarijanacaproiv visoke javne porošnje je izazivanje infla-cije Oni ne shvaaju nekoliko svari ao prvou razvijenim ržišnim privredama cenralna banka ne može konrolisai ponudu novca jersvaka poslovna banka može da pozajmi neogra-ničenu količinu novca od nje jedino je pianjeda li je spremna da plai visoku cenu u vidu re-erenne kamane sope Šo će reći ukoliko jeražnja za novcem neelasična džabe se krečiliUzrok visoke inflacije okom nafne krize 1973i 1979 nije bila kejnzijanska poliika visokeagregane ražnje već ras cena nafe dobra saizuzeno neelasičnom ražnjom od koga zavisicela privreda I gle čuda država roši novac po-reskih obveznika na razne svari popu obrazovanja zdravsva penzija odbrane ali još nisamčuo da je za račun svojih građana kupovalanafu i benzin Nijednu sagflaciju nije izazvalaekspanzija ražnje za Ferarijima i dijamanimaiako je činjenica da u vreme privredne ekspan-zije dolazi do određenog rasa inflacije zbog veće kredine akivnosi banaka i mogućnosida se od porošača dobije nešo više novca zbogrelaivno niske nezaposlenosi visokih zarada ipoziivnih očekivanjaMonopolisima i prodavcima uopše najviše seisplai da podižu cene dobara sa neelasičnomražnjom da bi maksimizirali prihode NBS je jednosavno nemoćna da obuzda inflaciju bu-

dući da za period 2006-2012 koeficijen kore-lacije sope inflacije sa sopom rasa proizvod-nje žiarica iznosi 081 Svako od vas ovo može jednosavno da proveri u Excel-u Ukoliko ima-e monopolizovanu privredu i cene hrane kojesu podložne rasu nikakva reerenna kamanasopa o neće zausaviiPosoji i ona priča o marginalnim korisnosimadohodaka gde marginalisi sami sebi uskaču uusa Ako sulanu od Bruneja pored milijardi imilijardi dolara dodanih so hiljada dolara neznači mnogo (a ne znači) onda će ih so hilja-da dolara nekom prosjaku sa ulice sigurno zna-

čii sve u živou po pianju egzisencije Daklepreraspodelom dohoka dolazi do povećanjaukupne korisnosi i blagosanja nacije Zapravoima smisla vršii ovu preraspodelu sve dok do-

hoci svih ljudi ne posanu isi šo zapravo značida je komunizam opimalan Nakon počenogšoka neko se doseio da kaže da možda granič-na korisnos dohoka nije opadajuća Pa čemusluži dohodak odnosno novac ako ne kupo- vini dobara Ako je korisnos svakog dobraopadajuća (npr prvo parče ore na svadbi vam jako prija a deseo ćee rado osavii nekomdrugom) onda je i korisnos dohoka opadaju-ća Neko može reći da bogaaši moraju da obez- bede i poomsvo pa im novca nikad nije dosaNi o nije ačno jer sa milionima i milijardamadolara možee aj novac uložii u profiabilne biznise koji će obezbedii vaše poomsvo za vek vekova Možee i angažovai analiičare kojiće vas na vreme upozorii da reba da preseliesvoj kapial iz jedne u drugu granu

EPILOGI čuveni nobelovac Džon Neš zadužio je eko-nomsku misao pojmom Nešova ravnoežaDvoje suprosavljenih igrača (na primer do- bavljači maerijala i indusrijski proizvođači)osvarili bi povoljniji ukupan ishod kroz sa-radnju nego kroz sukob Na primer umesoda zakidaju na ceni onog drugog i uzrokujunjegovu propas a poom i svoju oni bi moglida posmaraju svari dugoročnije parnerski sepovežu i porade na kvalieu kako maerijalaako i finalnog proizvoda A o ne mogu ako šoće osiromašii jedan drugog To je sušina zv bdquowin-winldquo sraegije koja svara veću vrednosza sve učesnike igre odnosno za celo drušvoU supronom dolazi do dugoročnog rasipanjaresursa jer na primer proizvođač maerijalanije adekvano plaćen šo krakoročno dovodido većeg dobika indusrijskog proizvođača alidugoročno znači pad kvaliea maerijala kojimu se isporučujePriče liberarijanaca možda bi imale smisla u vreme manuakurne privrede kada se u sva-kom gradu na deseine zanalija oimalo za kup-ce Međuim uspešniji su napredovali i širili po-sao dok su manje uspešni propadali i počinjali

da rade kao najamna radna snaga za ove prveLiberarijanci bi rekli da je o poželjno i efikasnoMeđuim krajnji sadijum guanja malih ribaod srane velikih opisan je u Lenjinovom delu bdquoImperijalizam kao najviši supanj kapializmaldquos počeka prošlog veka Možee mislii koliko jekorporaivizam napredovao do danas Uđie uprvi supermarke i osvrnie se oko sebe kolikoproizvođača sokova vidie da se nadmeću Ša je sa čokoladama kućnom higijenom brašnomuljem šećerom rajnji sadijum kapializmapredsavlja monopol koji bi se bez državne in-ervencije kad-ad osvario u svakoj grani Ako

ni zbog čega drugog inervencija države je ne-ophodna baš u svojsvu čuvara zdravog ržišakoje je nažalos česo samourušavajuće

Stefan ĐERSIMOVIĆ

Državni intervencionizam

vIDLjIva RUka DRžave



22

ekOnOmIja

U vremenimaglobalizacije i izrazite

centralizacije moćii kapitala teško jeodupreti se ekonomskimprincipima efikasnostii maksimizacijeprofita Možda se ipakmožemo izboriti za malosolidarnosti pravde i

jednakosti

Progresivno oporezivanje podra-zumeva da se sa rastom nivoadohotka povećava i stopa pore-za Shodno tome oni sa većim

dohotkom plaćaju veći porez nego što bi plaćal i u slučaju da su poreske stopeiste za sve nivoe dohotka (proporcio-nalno oporezivanje) Na ovaj način seprikupljaju osnovni državni prihodi u

većini razvijenih zemalja sveta Dobarporeski sistem trebalo bi da obezbedida bogaćenje pojedinaca dovede do

bogaćenja društva kao celine a ne do

osiromašenja ostalih članova zajedni-ce Iskustvo razvijenih tržišnih privre-da pokazuje da je tržište nesposobnoda obezbedi društveno prihvatljivuraspodelu dohotka kao i da se infla-cija ne može suzbiti ako se ne uzme uobzir politika dohotka Zato je ključnoda postoje odgovarajuće pretpostavkekoje će obezbediti da sistem progre-sivnog oporezivanja da najbolje rezul-tate Ipak postoje različiti načini zaizbegavanje plaćanja većeg poreza poovom osnovu Zato je neophodno ovaj

proces podržati sa svih strana i drugimrešenjima koja se tiču poreske politi-ke smanjiti podsticaje za izbegavanje iutaju poreza

EKONOMSKI PODSTICAJIOd progresivnog oporezivanja se naj-manje očekuje da poveća državne pri-hode Umesto toga cilja se na destimu-lisanje potrošnje bogatih zbog visokihporeskih stopa na njihove plate Sma-njivanjem troškova plata povećava sedobitak ako se daje signal privred-nim subjektima da isplaćuju manjezarade u korist većeg (zadržanog) do-

bitka koji potencijalno može otići uinvesticije Dakle obezbeđuje se pod-sticaj za smanjenje potrošnje i poveća-nje investicija Ovo je glavna prednostkoju može doneti model progresivnogoporezivanja Međutim dobre straneovog modela su očigledne i sa aspek-ta pravednosti raspodele dohotka idruštvenog blagostanja Progresivnooporezivanje obezbeđuje društvenopoželjnu raspodelu poreskog teretaBogati bi državi plaćali više nego pro-porcionalno u odnosu na siromašne

jer pril ikom stvaranja svog dohotkaoni u većoj meri koriste državne uslu-ge resurse i imovinu što implicira danjihov doprinos državi u vidu poreskihprihoda treba da bude veći Zašto je to

pravednoKo će da pomogne ako ne oni koji tomogu

Veliki jaz između bogatih i siromašnihkoji se iz godine u godinu povećavadanas je najveći svetski problem ada

jedan teniser pobedom na nekom tur-niru zaradi 50 puta više novca nego

vrhunski hirurg u nekoj manje razvi- jenoj zemlji za godinu dana i pritom je godišnja zarada 1 najbogatijihljudi na svetu jednaka zaradi 57 naj-siromašnijih i kada svake godine zbog

gladi umre 6 miliona dece mlađe od 5godina onda je teško poverovati u ne-prikosnovenost principa ekonomskeefikasnosti i principa ponude i tražnje

Posmatrajući iz ovog ugla dakle na op-štem planu čini se sasvim opravdanimda najbogatiji budu i ldquonajdarežljivijirdquo

DUŽNI SUehnološki napredak i nauka trebada donesu napredak čovečanstvu alisve veći broj ljudi postaje siromašnoa samo mali broj ljudi ubira plodovetehnološkog napretka i rada većineljudi Da li je pronalazak npr leka pro-tiv side zasluga samo jednog odnosnogrupe naučnika koji su taj lek proizveliili možda deo zasluge pripada i onimnaučnicima koji su pre njih otkrili slič-ne lekove ormule i metode koji su ko-rišćeni kao inputi u tom otkriću re-

ba li da nezamislivo veliki prihodi odprodaje određenog sofvera idu u ruke

jednog čoveka koji do tog otkrića ne bi došao da nisu postojali npr kompju-teri Zato je sledeće pitanje legitimnozašto je tolika moć usko centralizova-na i na čiju štetu Veliki su veliki naračun malih A mnogobrojne ldquomalerdquoćemo olako nazvati neradnicima i neu-spešnima Hoće li neko govoriti u nji-hovo ime

SREĆA JE VEĆADobro poznat princip o graničnoj kori-snosti dobara znači da se sa porastomkorišćenja nekog dobra (ili usluge)smanjuje njegova korisnost ako bi-smo mogli posmatrati i dohodak Štosu nam veći lični prihodi to nam do-datni dinar manje znači Dakle pove-ćanje blagostanja bi bilo obezbeđenokada bi se od osobe koja ima dohodaknpr 150000 dinara uzelo 5000 dina-ra i dalo osobi čiji je dohodak 30000dinara Pored toga ortlet ndash Hejgovopravilo kaže da efikasno oporezivanjezahteva da se od dva proizvoda po ve-

ćoj stopi oporezuje onaj proizvod koji je komplementaran dokolici Šta mi-slite čiji dohodak odnosno strukturapotrosnje sadrži više proizvoda koji sukomplementarni dokolici bogatog ilisiromašnogGlavna primedba koja se upućujeovom modelu oporezivanja je ndash ka-žnjavanje onih koji dobro rade kojisu uspešni kao i to da najveći poreskiteret pada na srednji sloj stanovništvaIpak kada je ldquona pravom mestu u pra-

vo vremerdquo sistem progresivnog opore-

zivanja donosi više koristi nego šteteTamara BEOČANIN

Debata

PROgReSIvnOOPOReZIvanjeDOhOtka Za



23

ekOnOmIja

Velika je greška suditipolitikama i programimaprema njihovim nameramatreba im suditi prema

rezultatima Milton Fridman

a naliza efekata koje potencijalnomože izazvati određena ekonomskapolitika često nije jednostavan zada-tak Svaka politika koja vrši distor-

ziju cenovnog mehanizma (grubo rečenopolitika koja menja relativne cene) nužnoutiče na veći broj ekonomskih aktera narazličite načine i gotovo nikada istim inten-zitetom akođe neizvesnost koja sledi iznepredvidljivosti ljudskog ponašanja kao ineregularnosti pojedinih fizičkih faktora kojiutiču na ponašanje ekonomskih aktera u

velikoj meri otežava a možda čak i potpunoonemogućava bilo kakvo realno predviđa-nje ili analizu efekata određene ekonomskepolitike Iz navedenog jasno sledi da je zaprocenu efekata određene politike ako jetakva evaluacija uopšte i moguća u najma-nju ruku neophodno podrobno istraživanjepogotovo ako u obzir uzmemo činjenicu dagreške u formulisanju ekonomske politikemogu biti kobne za živote pojedinaca kojičine određeno društvo Drugim rečima kaonaučnici ne smemo posmatrati samo direk-tne i privremene efekte ekonomske politike

već moramo obratiti pažnju i na dugoročnekao i na indirektne posledice pri analiziranjudruštvenih fenomenaada se analiziraju efekti progresivnogoporezivanja dolazimo do zaključka daprogresivno oporezivanje iz više razloga nepogoduje privrednim aktivnostima Pome-nućemo samo par uočljivijih argumenata

Jednostavna statička analiza u duhu neo-klasične ekonomske škole upućuje nas na

zaključak da porez stvara čist gubitak blago-stanja akođe uvođenje progresivnog pore-za smanjuje tržišne nagrade pri čemu delujenepovoljno na podsticaje onih privrednihsubjekata koji na primer za više uloženograda veći preuzeti rizik ili viši stepen odgo-

vornosti očekuju adekvatnu nagraduMožemo se zapitati koliko manje ljudi bi

bilo spremno da prihvati posao menadžeraljudskih resursa čije odluke direktno utičuna recimo više hiljada zaposlenih ukoliko susvesni da će im veći deo zarade biti oduzetDa li bi preduzetnici bili voljni da rizikuju

ponekad svu svoju imovinu kada se njihoviočekivani rezultati umanje za iznos poreza-koliko bi se tada smanjile investicije Da li

bi ljudi koji poseduju redak talenat gajili taj

talenat i ponudili tržištu kada bi im nagradekoje im u krajnjoj instanci dodeljuju ljudikoji uživaju u njihovom sposobnostima bileumanjene za iznos poreza Novak Đokovićporeski obveznik Monaka i Žerar Depardjeglumac koji se odriče svog državljanstvazbog progresivne poreske politike francu-ske vlade pružaju nam odgovor koliko jematerijalni podsticaj značajan faktor tržišneprivredeSmatra se ponekad da je progresivno opo-rezivanje ekonomski opravdano iz aspektaneto korisnosti Naime ekonomska teorija upojedinim radovima pokazuje da će poveća-nje korisnosti koje dobija siromašnija osobakada joj poraste dohodak biti veće od gubit-ka korisnosti imućne osobe kada joj se do-hodak smanji Međutim ovakvi zaključci se

baziraju na neproverenim pretpostavkamagranična korisnost dohotka je opadajuća ifunkcija korisnosti je identična za posma-trane pojedince Nerealno je postaviti pret-postavku da je funkcija korisnosti dohotkaidentična za nisko-plaćenog manuelnog rad-nika i vlasnika uspešne korporacije malo je

verovatno da potpuno dva različita pojedin-ca poseduju identične preferencije akođeukoliko su funkcije korisnosti različite zarazličite pojedince one najverovatnije tadaposeduju različiti nagib odnosno graničnekorisnosti se razlikuju Uz sve do sada nave-

deno mora se i istaći da je nemoguće preci-zno meriti dobitke i gubitke u korisnosti oddohotka u realnosti s obzirom na činjenicuda ni pojedinci ne poznaju precizno svojefunkcije korisnosti i pri tome se posmatranefunkcije menjaju tokom vremena jer se vre-menom menjaju ljudske potrebe i željeUmanjenje podsticaja i stvaranje čistog gu- bitka blagostanja nisu jedine ekonomskeldquomanerdquo progresivnog oporezivanja Među-tim čak i ako se zadržimo na elementarnomnivou analize uviđamo da se za progresivniporez ne može reći da je apsolutno eko-

nomski opravdan Možda je to razlog zbogkojeg zagovornici politike progresivnogoporezivanja često svoju argumente ne crpeiz ekonomske teorije već ih baziraju na ldquopra-

vičnostirdquo koja se navodno postiže ravno-mernijom raspodelom bogatstva Namećese pitanje da li je pravično da lekar maga-cioner knjigovođa i osoba lenja po prirodiimaju približno jednaka primanja Naravnoniko od zagovornika progresivnog oporezivanja ne predviđa apsolutno izjednačavanjeprimanja ali tada moramo imati odgovor napitanje koji pojedinac ili grupa pojedinacamože odrediti date razlike u primanjima bolje od institucije tržišta Istina je da nepostoji ni mogućnost da se konstruiše jed-načina koja bi mogla izračunati optimalnerazlike u primanjima što sledi iz nemoguć-nosti da znamo buduće preerencije pojedi-naca onkurencija i sistem cena u dugomroku obezbeđuju prosperitet samo onimakoji najefikasnije koriste društvu i kroz po-kušaje i greške tržište predviđa preerencijeIz preerencija se kasnije izvodi tražnja zadobrima iz koje dalje sledi tražnja za ak-torima proizvodnje u šta spada i tražnja zaradom - koja određuje kako nadnice takoi razlike u nadnicama na različitim radnimmestima Bez razlika u dobicima tržišnihaktera mehanizam cena i sistem podsticajagubi svrhu odnosno tržišni subjekti dobija- ju iskrivljene inormacije o tome gde kako ina koji način da najefikasnije uposle resursePojedinci se saosećaju sa nedaćama manjeimućnih ljudi i želja da se pomogne siro-

mašnijima je gotovo prirodna Međutim nemože se formirati ekonomska politika samona osnovu saosećanja Naše osećanja i name-re su manje važne pri kreiranju ekonomskepolitike svedoci smo da pojedine politikekreirane iz najboljih namera proizvode ne-zadovoljavajuće ili čak suprotne rezultateod željenih akođe ako posmatramo pro-gresivno oporezivanje samo kao ldquouzimanjeod bogatih kako bi se poboljšao položaj si-romašnihrdquo napravićemo grešku na koju samupozorio na početku posmatraćemo samodirektne i kratkoročne posledice a time mo-

žemo manje imućne iz najboljih nameradovesti u dugom roku u gori položaj

Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO

OPOReZIvanjeDOhOtka PROtIv



24

ekOnOmIja

Novi Zeland je bioprva zemlja koja jeprimenjivala režimciljanja inflacije Njihovzakon bio je takav daguverner dobija otkazukoliko ne ispuni datoobećanje da inflacijuodrži između nula i dvaodsto

Uprethodnom periodu centralne banke mnogih zemalja (uključu- jući Meksiko Izrael EngleskuŠvedsku kao i čitavu Evrozonu)

usvojili su koncept ciljane inflacije kaookvir vođenja monetarne politike In-flaciono targetiranje podrazumeva dacentralna banka javno istupi i obeloda-ni koliku inflaciju očekuje na-redne godine tako da ponekadobjavi i dozvoljeno odstupanje(npr plus-minus dva procen-tna poena) Važno je i da cen-tralna banka pristane da tržištai javnost snabdeva sa dovoljnoinormacija na osnovu kojihće se procenjivati poslovanjei shvatiti njeno razmišljanjekada politika i inflacija odstupeod cilja ndash što će se ponekad ne-izbežno dešavati

Koji su argumenti za ciljanjeinflacije

1 Stavlja u okus ono što cen-tralna banka može da učini Aona može da kontroliše opštinivo cena Ono što se zamera jeda striktno kontrolišući inflaciju centralna banka postaje neosetljivana ostale makroekonomske ciljeve kaošto su nezaposlenost i rast2 Povećava kredibilitet olike će biticene između ostalog zavisi od očeki- vanja Ukoliko ljudi očekuju veću in-flaciju stvarna inflacija će početi da

raste primoravajući centralnu banku dapodiže kamatne stope što će smanjitiagregatnu tražnju i inflaciju očuvati upredviđenim okvirima o nas dovodi

do zaključka da poverenje u centralnu banku može imati presudan uticaj nainflaciju a usvajanjem politike targe-tiranja inflacije to poverenje može daporaste Protivnici ove politike kažu da jednostavnim objavljivanjem željene in-flacije ne stiče se poverenje3 Smanjuje neizvesnost ako je ovajpristup transparentan jer se javno izno-se inormacije o ciljevima i planovimaza njihovu realizaciju preduzećima ipotrošačima se olakšava mogućnostplaniranja4 Institucionalizuje politiku Ovo jeposebno značajno za zemlje čiji je gu- verner dugo na toj unkciji kao što jeto bio slučaj u Sjedinjenim AmeričkimDržavama U periodu od 1987 do 2006predsednik Federalnih rezervi bio je Alan Grinspen Za tih devetnaest godi-na monetarna politika Sjedinjenih Dr-žava u velikoj meri je zavisila od jednog

čoveka i njegovog diskrecionog pravaNe ulazeći u to da li je i koliko kriv zasvetsku ekonomsku krizu koja je izbila2008 godine posle toliko vremena nje-govog predsednikovanja monetarna po-litika se svela na ličnost a ne na sistemUvođenjem inflacionog targetiranja

politika bi se sprovodila kroz institucije i manje bi zavisila od pojedinca o bi takođe smanjilo i neizvesnost koja je često prisutna kad novi čovek dolazi

na čelo centralne banke ako shvaćenoinflaciono targetiranje predstavljalo biokvir prema kome bi se budući donosi-oci odluka navodili i sprečavali da nači-ne greške koje bi dovele do rasta opštegnivoa cena

Koji su argumenti protiv inflacionogtargetiranja

1 Ciljanje inflacije daje primat jednomcilju nad ostalim podjednako bitnimciljevima ad znamo da monetarnapolitika ima važan uticaj na ostale ma-

kroekonomske ciljeve (niskanezaposlenost održiv rast itd) jasna je težina ovog argumentaFormalnim usvajanjem targe-tirane inflacije jedan cilj eko-nomske politike odneo bi po- bedu a kako u ekonomiji nemapotpuno tačnih odgovora tajcilj bi se ostvarivao na štetudrugih2 Smanjuje fleksibilnost Šo-kovi na strani ponude možda bi zahtevali od centralne ban-ke da privremeno dozvoli darast inflacije kako bi sprečilakontrakcije koje bi bile smetnje

daljem rastu Politika ciljanjainflacije ne dozvoljava central-nim bankama da prave ovakvei slične nagodbe zato što im us-peh zavisi isključivo od stabil-nosti cena

Da li će zemlja koristiti politiku ciljaneinflacije ili ne zavisi naravno od njesame ako će odlučiti Gle čuda po-redeći troškove i koristi svake od ponu-đenih alternativa Narodna banka Srbijeodlučila je da koristi politiku ciljane in-

flacije a ako se prisetimo da smo bdquove-terani dve hiperinflacijerdquo da li bi se ikoodlučio na drugi potez

Nikola NIKITOVIĆ

Režimi monetarne politike

cILjanje InfLacIjePlanirana inflacija u Srbiji

za 2013 godinu je 4 (plus

minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče

Nakon karijere duge 25 godina u lsquorsquoNameksursquorsquo i brojnih položajandash od magacionera do tehničara pa sve do poslovođe proizvodnih

pogona pre 6 meseci mi se osmehnula sreća Moj trud i rad trebalo je da budu nagrađeni javili su mi da ću uskoro postati tehnički direktor Avaj negde u to vreme se saznalo da je firma zapravo u ogromnim finan-sijskim problemima i da će doći do privatizacije Tako sam proglašen zatehnološki višak ostao uskraćen za otpremninu i moj život je dobio pot-

puno novi tok

Međutim nisam se prepuštao dokolici Vredno sam slao CV zainteresova-nim firmama i tražio zaposlenje ali odgovori su izostajali ili su ponude bilebedne Trčkaranja po Birou i Nacionalnoj službi za zapošljavanje nisuurodili plodom Hvala Bogu ostvario sam pravo na novčanu naknadu zaosiguranje u slučaju nezaposlenosti koje je trajalo 12 meseci tako da namegzistencija nije bila ugrožena Dodatno mi je odmogla činjenica da su po-slodavci bili neradi da me zaposle s obzirom nabroj godina Uredba koja propisuje isplaćivanjeodštete za sve godine staža a ne samo staž u datoj

firmi mi svakako nije išla u korist Moja situacija je delovala bezizlaznoSve dok mi u jednom trenutku moja žena Darin-ka glas razuma u kući nije reklalsquorsquoMilorade voj deda je bio drvodelja na glasuoac i je bio najraženiji solar u Baajnici I samsi kao mlad izučio zana Zašo ne bi sam osnovao firmi i bavio se pro-izvodnjom namešajarsquorsquo

Odvažan potez U početku sam odmahivao glavom znajući koje su sveteškoće sa kojima se susreću samozaposleni u ovoj zemlji Vredelo je po-kušati

Moj magacin je bio godinama zapostavljan ali je sada našao pravu svrhuS obzirom da već godinama posedujem cirkular sa abrihterom i fezeromkoji je bio u ispravnom stanju bio sam u dobroj poziciji Pozajmivši neštonovca od svog kuma Peđe uz prethodnu ušteđevinu kupio sam diht 610

industrijsku mašinu velike snage sa tri brzine za vuču materijala Morao

sam za početak da izvšim detaljno istraživanje uporedim cenu kvalitet unkcionalnost i naravno vreme proizvodnje zbog amortizacije Odluka je pala nakon iscrpnog cenjkanja tako da sam cenu sa 1600 evra spustiona 1200 Uprkos ne baš zavodljivom izgledu mašina je radila Ostalo je

još samo da se kupi strug i glodalica Posedujem strug na nožni pogon koji je najprimitivniji ali zasad nemam dovoljno novca za nabavku CNC ma-šine za automatsko struženje Odlučio sam da izdvojim kapital za kupo-vinu glodalice Bošovog modela GMF 1400 CE ali sam shvatio da nemamdovoljno na raspolaganju Srećom sa komšijom Mikom koji mi već duževreme duguje 1300 evra i poseduje horizontalnu glodalicu koju ne koristinapravio sam kompenzaciju

Obezbedivši kapitalna ulaganja mogao sam da krenem sa kupovinomlepkova boja šraova šmirgli i ostalog sitnog inventara Zahvaljujući svo-

joj dugoročnoj saradnji sa Radoslavom iz pilane mogao sam da dobijemivericu po povoljnijoj ceni od konkurencije Kontakti su uvek bitni naročito

ako ste sami u poslu to sam ubrzo shvatio

Ne bih nikako uspeo bez svoje strpljive i posveće-ne Darinke koja je dala otkaz u srednjoj školi ukojoj je radila kao nastavnik likovnog da bi mi

pomogla sa crtežima dizajnom i izradom dubo-reza rezbarija i intarzija Razmišljali smo o vrstinameštaja i shvatili da je najbolje da se usmerimoi specijalizujemo za stolice i stolove Naravno s

obzirom da se radilo o izradi nameštaja po meri za određenu klijentelubilo nam je potrebno mnogo sati rada planiranja koji su se završavalihektolitrima kae i hrpom papira i skica na radnom stolu Kada je o na-meštaju reč ponuda je ogromna i usitnjena

Moja ćerka Danica koja studira dizajn enterijera se svojski uključila Posavetovala nas da se okusiramo na određene mušterije sa jasno izgra-đenim stavom i ukusom Dakle ništa od kancelarijskog prioritet je kućninameštaj i to ne savremeni već stilski i klasični Međutim nakon projek-tovanja nacrta i plana trebalo je odrediti oblik dimenzije i boje Izrada

je počela polako da napreduje počeli smo i sa objavljivanjem štampanih i

elektronskih oglasa

Međutim čekanje nas je izludelo s obzirom da pozivi nisu još pristizali Mo- guće je da nije bilo dovoljno zainteresovanih zato što ljudi nemaju poverenjau neproverene stvari Iako sam pokušavao svog nezainteresovanog i neam-bicioznog sina Momčila da ubedim da se uključi on nije nalazio vremenaali jeste izgovore Umesto da upiše akultet izabrao je da radi kao konobar

Juče dok smo Darinka Danica i ja sedeli nad skicama u magazinu mojsin ulete obeznanjeno i reče namlsquorsquoLjudi juče izbio požar u resoranu Osiguranje će isplaii šeu alireba da kupe namešaj Taa baci se na posao Sredio sam i porudž- binu od 70 solicarsquorsquo

(u narednom broju egistracija firme) Igor IVAŠKOVIĆ

Ilustracija Branka ČVOOVIĆ

Dnevnik jednog preduzetnika

Milorad Krstić je ktivan

lik koji je odlučio da se

okuša u preduzetništvu

DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana

bdquoI da si se pojavila ek za 10 godina ope bi sigla u pravo vreme eki nađu reke kad adldquo

Jednom davno upoznali su se princ i princeza Dve individue Dva ljudska bića Ona je želelada voli on je možda heo da voli Bio je sudar dva svea sudar dve sudbine sudar želja i

poreba Ona je zahevala da bude voljena čiso nežno umirujuće On nije imao o u planuHeo je nešo drugo manje lepo i manje divno Poom je oišao Iznenada iho i kukavičkiNije ona osala sama - posala je slobodna Slobodna da bira i bude izabrana Slobodna da

bude voljena na pravi način Pošovana i srećna Srećna sa princem dosojnim njene ljubavi

jer su žabe prolazneOd ada prošlo je dosa vremena Ona srpljivo čeka Broji dane i minue Kada se ON

bude pojavio shvaiće da mu je bliska dosupna i željna ljubavi jer neće znai gde presajeona a gde počinje on I među milion žena spoznaće njen pogled Spoznaće u svelucavu

iskru između njih i znaće da je o konačno I neću vam pričai kako je zaljubljenos zarazna izašo je o najlepši i najduhovniji osećaj na sveu I kako se sidljivi pogledi i nežna šapuanja

prevaraju u nešo divnije i zrelije I zašo je ljubav jedinsveni jezik na sveu I zašo nasljubav povezuje era da oprašamo i razumemo I da li ljubav od nas pravi slabiće Ne pravi

o samo mi ako percipiramo

Jer možda nas sudbina ek planira Možda je ona pored nas a mi je nesvesno zaobilazimo ipreskačemo Ko zna ša se sve može desii Srpljen je zapravo spašen A do ada iskazuje

ljubav na drugi način jer živo nam vraća samo ono šo drugima dajemo

Možda nas sudbina tek planira

Piše Bojana ANDRIĆ



DRUŠTVO

27

Književna groteska

bdquoNije stvar u tome kolikoknjiga košta Stvar je u tomekoliko tebe košta da je nepročitašrdquo (Džim Ron)

V

ećinu zaisa više koša sama knji-ga Za o posoje dva razloga Prvizao šo se neke knjige valorizujuna osnovu broja napisanih srana

a ne na osnovu onoga šo u njima pišedrugi zao šo je veliki deo populacijenepismen e im knjiga osim dodanogroška može poslužii evenualno bdquoda semene pod klimav sordquo Ipak nikako nemožemo generalizovai problem nepisme-nosi pa čak ni reći da je veći deo popula-cije nepismen već samo da je ima mnogoNaravno aj problem nije izum modernogdoba nii bilo kakva iznenadna pojavakoja je dovela do izumiranja knjga u svom

bdquoizvornomrdquo obliku Sve učesalije bdquoelek-ronsko prelisavanjerdquo knjiga posledica

je nečeg sasvim drugog Kao glavni uzrokosavljanja knjiga na policama jese ek-splozivni razvoj elekronike Ne kažem daona može nii da će uspei u popunosida bdquoizbrišeldquo knjigu i čianje sa njenih liso-

va Ipak je ona bila i biće osnova ljudskepismenosi i obeležje razvoja čoveka krozisoriju Elekronika nas zapravo ouđujeod aueničnosi i originalnosi Knjige sdruge srane govore znano više od mno-gih koji sebe smaraju izvrsnim govornici-

ma One nam se obraćaju u išini Obra-ćaju nam se mudro dok niko sem nas nesluša Ipak njih čuju samo oni koji zaisaumeju da slušaju Oni koji raspoznaju rečiišine a govore glasnije od nje

bdquoČovjek koji ne čia dobre knjige nema ni-kakve prednosi u odnosu na onoga koji ihuopše ne zna čiairdquo (Mark Tven)Činjenica je da je danas izbor lieraureznano redukovan Naravno kada govo-rim o lierauri govorim o delima vrednimpažnje i vremena Svakako da pod a delane mogu ubrojai moderne bdquošarene lažerdquo i

knjige koje prodaje njihova ambalaža a nesadržina Najveći problem zapravo leži u vremenskim okolnosima koje sa sobomdonose i senzacionalisičke eksove bdquove-

selerdquo korice i primiivizam Mnogi ne čiaju velika književna dela i bdquoozbiljnerdquo naslovedelom zao šo ih akvi naslovi samo pod-sećaju na ežinu svarnosi od koje beže adelom i zao šo im se uvek nudi nešo bdquookulakšerdquo Činjenica je da se danas mnogo ma-nje vremena provodi čiajući pa makar o

bilo i bdquopreko ekranardquo Nije li jednosavnijeodgledai ri saa edukaivnog programa na

bdquoPinkurdquo Ili recimo raspravljajući se sa ne-pismenom vodieljkom TV kviza dok vašuuvredu ili psovku čuje samo komšija u sa-nu pored Možda i euforično prelisavajućislobodno ću se izrazii smeće od časopisakoji više liči na slikovnicu ili bojanku zaodrasle nego na časopis Da Takva bdquolie-raurardquo podrazumeva da morae pregledai

čiav niz foografija koje pri ome vređajuineligenciju svakog prosečnog čiaoca da bise poom naišli na par bdquoankihrdquo rečenicakoje sada vređaju bdquoineligencijurdquo onoga ko

je njih napisao Problem je aj šo se liera-ura više ne vrednuje kao nekada šo reči

više nemaju ežinu i šo je mudros mnogihdanas zaboravljena na nekoj polici jer - po-lica je visoka a inerne u na dohva rukeČas izuzecima svakako

bdquoSmaram da je elevizija veoma poučnaSvaki pu kad neko uključi TV ja odem udrugu sobu da čiamrdquo (Gručo Marks)

Kao šo sama knjiga kao simbol pismeno-si opsaje ako opsaju i oni koji je upravozbog oga cene Bilo da poseduju sopsve-nu ili da je uzmu iz biblioeke oni razu-

meju njenu pravu vrednos Nije ona uvekizražena samo u sadržini Njena najveća

vrednos leži u njenom rajanju ali i u sa-mom čiaocu jer - kvaliena knjiga se uveknalazi u rukama kvalienog čiaoca Kaošo je rekao Varan bdquoMnogi ljudi čiaju alimalo je onih koji znaju čiairdquo Nije knjigasamo gomila reči na još većoj gomili pa-pira Knjiga je zapravo gomila emocijakoje svoj pu nisu pronašle u izgovorenim

već napisanim rečima Emocija daje svakojknjizi osobenos bilo ona poziivna ili ne-gaivna Pravi čialac u knjizi raži upravou emociju i pre svega ume da je pronađeZao je za njega nezamislivo da bdquoelekronskiprelisavardquo neko delo Za njega je o izveša-čen apsrakan i neopipljiv eks oduze

od svog svaraoca i prevoren u puku slikuna ekranu Takav eks se ne obraća njemu već milionima koji ga u isom renuku naisom mesu čiaju To nije samo njego-

va knjiga samo njegov beg od svarnosi isamo njegova emocija - već svačija

d jg čDanas se čianje zaisa ceni Naravno svezavisi od onoga ko procenjuje Ja svakakomislim na one gore pomenue prave čiao-ce Uvek je ako bilo - samo one svari kojepočnu da manjkaju počnu i da se vrednuju

Pianje je samo da li je porebno da pone-sane onih koji će knjigu da cene i čiaju da bi knjiga dobila značaj

Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28

DRUŠTVO Predrasude vs realnost

predrasude u naŠoJsVakodneViCi

Ukazivanje na učestalostpredrasuda i na sve njihovepojavne oblike pre svegaukazujući na predrasudekoje se stvaraju na osnovunečijeg stila oblačenja ilimuzičkog ukusa

POJAM PREDRASUDA

Predrasude predsavljaju sud koji je done-

sen pre upoznavanja pojave o kojoj je rečačnije sud koji u svom procesu nasankaisključuje iskusvo Predrasude podrazu-mevaju sav česo negaivan i pun sereoi-pa Uglavnom se predrasude siču u našemsocijalnom okruženju i o pre svega odrodielja kasnije drugara i svih ljudi iz na-šeg okruženja Predrasude se akođe usme-ravaju ka određenoj grupi ljudi religijinacionalnoj pripadnosi ali česo i premapojavama ili procesima Najčešće su ipakone predrasude koje su usmerene na ljudeNeosporno je da je svako makar jednom u

živou imao predrasudu o drugoj osobi bezupoznavanja e osobe ili osvarivanja bilokakvog vida komunikacije Predrasude po-soje na globalnom nivou Meni se nekako

čini da su predrasude u Srbiji najzanimljivi- je Takođe njihova učesalos u Srbiji je nazavidnom nivou Sve bi ovo bilo dobro dapredrasude nisu loša svar Da bih u popu-nosi dočarala predrasude koje srećemo usvakodnevici odlučila sam da ise predsa-

vim na dva primera

PREDRASUDE ZASNOVANE

NA OSNOVU NEČIJEG STILAOBLAČENJAOpše je poznao da svaki čovek ima pravo

na slobodu govora pravo na veroispovespa i pravo na sil oblačenja kakav god onželi Ako neko želi da na sebe obuče plane-ni džak verovali ili ne on na o ima pravoMeđuim reko se silovi oblačenja koji serazlukuju od većine smaraju ispravnim pačeso posaju srž predrasuda Preposa-

vimo da u auobus gradskog prevoza uđedevojka koja na sebi nosi pregrš boja ma-erijala čiji se sil oblačenja ne može kae-gorisai koja je popuno drugačija od svihdevojaka koje srećemo po gradskom pre-

vozu Da bi slika bila popuna preposavi-

mo da devojka ima kosu ofarbanu u jarkocrvenu boju poneki pirsing ili eovažuPianje koje se posavlja je koliko pua sečuli nekog da njoj iza leđa govori bdquoVidi ovu

majke ildquo bdquoOva je luda so posoldquo ili bdquoManarkomanka sigurnoldquo Koliko punika ogauobusa je ovako nešo pomislilo Da sei vi punik u om auobusu da li bi se i vio pomislili Ako se na ova pianja iskrenoodgovori dobija se popuna slika o omekoliko su zaisa predrasude u Srbiji čese

PREDRASUDE ZASNOVANE NAOSNOVU NEČIJEG MUZIČKOGUKUSAPolako prelazimo na ip predrasuda u Srbi-

ji koji je meni omiljen zbog nepresušne za-nimljivosi Da smo mi na primer sanovni-ci Amerike naši muzički ukusi međusobno

bi se razlikovali Neko bi slušao rock nekorep neko nB a neko house muziku U Sr-

biji je već malo dugačija siuacija i mnogopogodnija za svaranje predrasuda Poredsvih navedenih pravaca ljudi u Srbiji imajuu opicaju sve ove pravce na maernjem je-ziku plus pravac za koji Amerika nije čulazvani urbo-folk Dakle u Srbiji posoji još

više muzičkih pravaca Preposavimo sadada upoznamo dečka koji voli da sluša na-rodnu muziku akozvane narodnjake (uovu grupu uključujem i urbo folk izvo-đače) Da sa njim nismo puno pričali dane znamo koliki je njegov koeficijen ine-ligencije već da samo imamo u počenuinformaciju da sluša narodnjake Kolikodevojka bi pomislilo bdquoVidi ga ovaj seljakša slušaldquo Koliko ljudi koji slušaju drugu

vrsu muzike bi pomislio bdquoOvaj mora danema ni gram mozga čim ovo voli da slu-šaldquo Posoje ljudi koji bi ovo pomislili alime zanima po kom osnovu misle da su upravu Kada bi mi dali iskren odgovor naovo pianje videli bi i sami koliko su pedra-sude neodrživePredrasude su sasavni deo svakog drušvaOne su se razvijale i napredovale zajedno saljudima Svako od nas gaji neke određenepredrasude Normalno je da se one svakomod nas dese Problem se javlja kada su oneoliko čvrse da posaju nepremosiva pre-

preka Kada se ljudi njih drže i ne slušajućirazloge za njihovo razbijanje Problem jekada one posanu deo nas

Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO

Zavirimo u prošlost i

upoznajmo lik i delo jednogod najvećih dobročiniteljasrpske književnostihumaniste i veletrgovca čijeće se ime dugo pamtiti

put ka beoGraduPočekom 19 veka a uoči Prvog srpskogusanka u Kolarima selu nedaleko od Be-ograda rođen je jedan od najvelikodušnijihsrpskih rgovaca i dobrovora Ilija Milo-savljević pozaiji pod nadimkom Kolarackoji je dobio po nazivu svog rodnog selaNjegov oac Miloslav je po zanimanju bioabadžija (krojač narodnih nošnji) a majka

Jovanka kao i većina žena og vremena bila je glavni auorie i oslonac za njihovočevoro dece Ilija kao mladić nemirnogduha sa svojih nepunih osamnaes godi-na odlazi pu Beograda koji je pružao većemogućnosi za napredovanje O svom dola-sku u presonicu sam Ilija je pričao bdquoKadasam ušao u Beograd imao sam samo 30para Od e svoje imovine odvojim 2 paree kupim lepinje da ručam Jedući sve sammislio ša ću činii kada porošim i onih 28paraldquo U Vršcu je sekao svo porebno zna-nje i vešine koje je jedan rgovački mladiću o vreme mogao da nauči Nakon ri go-dine negde oko 1817 Ilija se vraća u glavnigrad kako bi radio u službi više različiihrgovačkih radnji Najduže se zadržao kodMiluina adovanovića veoma uglednog i

vodećeg rgovca u čaršiji

žiVot uspeŠnoG trGoVCa

Za vreme službe kod svog gazde Miluinaadovanovića Ilija je upoznao njegovukćerku Sinđeliju koju je nedugo zaim ioženio Mladi bračni par se nakon venčanjanasanio na Zereku današnjem Dorćolugde je Ilija u vlasioj kući ovorio svoj prvidućan zv bdquoboluldquo Njegova supruga Sin-đelija je ravnopravno i goovo samosalnokoliko je o ada za srpsku ženu bilo mo-guće vodila njegov dućan Ilija se premasvojoj marljivoj ženi odnosio vrlo brižno ipažljivo Jako ju je pošovao i cenio ako da

je uvek i svugde i njeno ime upisivao kao

i svoje Takav odnos prema ženi u Srbiji uo vreme nije se susreao česo Svoj prviuspeh i veliko bogasvo Kolarac je sekaorgujući hranom i svinjama u Pančevu a

svoje poslove je uspeo da proširi do Pešei Beča Oko polovine 19 veka dobio jeausrijsko državljansvo i posao savenikpančevačkog Magisraa Nažalos poro-dičan živo nije išao srećnim puem Nje-gova voljena Sinđelija se eško razbolela iuprkos lečenju sranih lekara preminula je

1855 godine u pešanskoj bolnici Za njega je ovaj gubiak bio srašan i za živoa se nijeponovo oženio Osavši sam jer nisu imalidece uehu za svoju bol je pronalazio u po-slu kupujući nepokrenosi i imanja i ova-rajući nove dućane Ilija je 1861 godineosnovao Književni fond Ilije MilosavljevićaKolarca koji je dodeljivao nagrade knji-ževnicima ne samo za njihova pojedinač-na dela već i za ukupan doprinos srpskojknjiževnosi Direkno je pomagao i drugaza kuluru zaslužna lica Ineresovao se i zageološka israživanja pa je neka i finansirao

od robiJe do sMrtiPočekom 1878 godine Kolarac je bio op-

užen za veleizdaju i učešće u Topolskoj buni Osuđen je na pe godina robije iako

nije bio kriv i kao osuđenik je odveden uPožarevac Nekoliko meseci kasnije knezMilan Obrenović ga je pomilovao u časproglašenja nezavisnosi Srbije ali osamde-seogodišnji Kolarac nije dugo poživeo naslobodi Preminuo je 6 okobra ise godineu svojoj kući kod Sambol-kapije (koja se

nalazila između današnjeg Narodnog po-zoriša i spomenika knezu Mihailu na Trgurepublike)

kolarČeVa poslednJa želJa Ilija M Kolarac je sve šo je sekao i ču-

vao okom živoa zavešao u koris srp-skog naroda Tesamenom je osaviodva fonda jedan za podizanje srpskoguniverziea koji bi poneo njegovo ime idrugi akođe sa Kolarčevim imenom zanagrađivanje i pomaganje ćirilicom pisa-nih književnih dela Srba Pošo po esa-menu osavljen novac nije bio dovoljanza osvarenje ciljeva Univerzieskog iKnjiževnog fonda predviđeno je bilo

da se aj novac umnožava puem kamaadok ne dosigne porebnu svou Odlukao izgradnji Kolarčevog univerziea naSudenskom rgu u Beogradu donea jeek 1927 godine a izgradnja je završenape godina kasnijeDanas se delanos Zadužbine Ilije M Ko-larca ndash Kolarčevog narodnog univerziearazvija kroz specijalizovane cenre u okvirukojih se godišnje održi preko 200 preda-

vanja iz svih oblasi nauke književnosi iumenosi organizuje se preko 250 kon-ceraa akademija i drugih priredbi izuča-

va se dese sranih jezika objavi nekolikoudžbenika organizuje dvadeseak likovnihi drugih izložbi

Jovana MARKOVIĆ

Zadužbine Beograda ndashKolarčeva zadužbina

dobrotVor srpske prosVete

Interesantno je da je

sačuvan podatak otome da su u Kolarčevojzaostavštini pronađena

pisma u kojima mu se

mnogi Srbi i pripadnici

drugih naroda obraćajuza novčanu pomoć ili

mu se zahvaljuju za većukazano dobro



30

DRUŠTVO

pitanJe na koJe neMaMo odGoVorSrbija je zemlja u kojoj se oduvek nego-

vao kul filma Nismo mnogo kaskali zasveom jer je samo pe godina posle pro-

jekcije prvog filma u Marseju u jednoj be-ogradskoj kafani na Terazijamaprevorenoj u bioskop samo zau priliku prikazan film braceLimijer Zanimljiv je podaak da

je u Kraljevini Jugoslaviji 1930godine prikazano 35 sveskeprodukcije Posavlja se pianješa je glavni uzrok gašenja sed-me umenosi u Srbiji Da li jeo zbog previše urbulennog

vremena krize ili su o ipaksamo zaboravljene vrednosiSvedoci smo vremena u komese samo u Beogradu u proeklihpe godina ugasilo dvadeseakpoznaih bioskopa Nekadašnjamesa okupljanja sa drušvommesa za uživanje ljubavnihsasanaka prevorena su uneme spomenike I ako ruini-rana čekaju da im se vrai sarisjaj Nazivi kao šo su ldquoJadranrdquoldquoKozarardquo ldquoKosmajrdquo ldquoSlavicardquoldquoVoždovacrdquo sada su samo objeki na osno-

vu kojih se orijenišemo a nekada su bileasocijacije za sreću iščekivanje i uživanjeKada se vi poslednji pu oišli u bioskopPošo živimo u savremenom dobu narav-

no uključujee vaš kompjuer i pošo želiekulurno da se uzdignee relaksirae ova-rae reperoar bioskopa i okrijee poraža-

vajuću činjenicu da u Beogradu radi samodeve biskopa nasupro čerdese dva bezprojekcija Saisički iskazano na jedanovoreni ide skoro pe napušenih

kiČ uMesto kultureNije samo u Beogradu ovakvo sanje Uosaku Srbije osim u većim gradovima kaošo su Novi Sad Niš Kragujevac Kraljevo

bioskopi uopše ne rade ili su prevoreni u

nešo sasvim drugo od svoje prvobine na-mene Mada i u navedenim gradovima radisamo od jedan do dva bioskopa u nekimskorijim periodima nije ih ni bilo Uzmimo

primer Kragujevca koji je bioskop dobioovaranjem ržnog cenra bdquoPlazardquo U Kra-ljevu iako posoji najsavremeniji bioskopu Srbiji bdquoKvarrdquo mešani i dalje pame ga-šenje čuvene bdquoSujeskerdquo sa lenjom bašom

i drvenim sedišima gde je bdquoMoja Afrikardquosvarno bila moja Afrika a bdquoMos na reciKvajrdquo su prelazili svi gledaoci zajedno Po-ražavajuća činjenica je da je na om mesuovoren noćni klub pa umeso Ben Hura

Ajvanhoa Tarzana sada bdquoigrajurdquo CecaSeka Aca i bdquozemlja novopečenih seljakardquoŠa uradii sa salama koje su od blješavogsvela Brodveja za ili čas prelazile u amu

vilajea Kako pružii mogućnos našojgeneraciji da osei čari viruelnog sveazajedničkog uzdaha Možda ajna leži udavanju prosora na korišćenje alernaiv-

nim pozorišnim grupama školarcima kojisu spremni da uz malu pomoć iskorisesvoje slobodno vreme za uplovljavanje usve umenosi Zašo ne probai sa organi-zacijom muzičkih fesivala performansa

Porudii se da a mesa ponovo budu uzrok velikog broja osmehaDa se u njima od malena učimokuluri

bdquoponoVo radi bioskoprdquoČiča Ilija Sanojević i ErnesBošnjak prve srpske sinease ve-rovano bi se zaprepasili ako bikao deo ekipe filma bdquoPovraak u

budućnosrdquo sigli do Srbije i ugle-dali kaanac na vraima bioskopaZemlja u kojoj se negovao kulfilma i odlaska u bioskop osala je

bez slike i ona Možda se razlognalazi u ilegalno-legalnoj pirae-riji karama nedosupnim našemdžepu ili je odgovor nešo rećePominju se loša privaizacija za-kasnele invesicijehellip Možda sunas proguali luksuzni ržni cenrisa svojim 3D salama kao simboli-ma porošačkog drušva ili smo se

opredelili za gušenje u samoći svojih kuć-nih bioskopa (gde čak ni kokice nemamo

sa kim da podelimo)Možda je o ipak pianje za sociologe kul-ure i psihologe našeg savremenog drušvaali mi se čini da uz malo volje i želje mo-žemo ponovo čui u nekoj surašnjoj Srbiji

čuvenu repliku iz filma bdquoMaraonci rče po-časni krugrdquo bdquoTrčie deco i vičie PONO- VO RDI BIOSKOPrdquo

Sofija ĐUROVIĆ

Srpska kinematografija -bioskopi Beograda kroz istoriju

iZlaZak VoZa iZ staniCeOvih dana je svet obišla vest da se u Marseju obnavlja najstariji bioskop u istoriji bioskop

bdquoEdenrdquo u kojem je davne 1899 godine prikazan prvi flm bdquoUlazak voza u stanicurdquo U Srbiji je istovremeno osvanula vest da se zatvara jedan od poslednjih bioskopa u Beogradu bioskop bdquoKolosejrdquo

Prvi flm u Srbiji jeprikazan u Beogradu

1896 a prvi domaći flm

bdquoKarađorđerdquo snimljen je1910 godine

Prvi putujući bioskopi uSrbiji su se pojavili oko

1900 godine a prvi stalni bioskop u Beogradu je

otvoren 1906 godine

Natpis na pozorištu



31

DRUŠTVO

Bio jednom jedan kraljkoji je vladao mnogogodina a narod ga je voleo ipoštovao Tradicija i običajisumanute zemlje nalažuda se na početku vladavinekralj mora zakleti da će datisve od sebe da ojadi narod

i kraljevstvo Ustavnaobaveza mora se doslednopoštovati i sprovoditi a štose mora nije teško Zna sešta sledi ako monarh nepoštuje najviši pravni aktGde to vlast može protivvolje naroda

ako neĆe prinČeVi breGuHoĆe breG prinČeViMa

Kralj je imao ri sina koje je neizmerno vo-leo Kada su prinčevi odrasli oac poče darazmišlja o njihovom školovanju Želeo jeza svoju decu samo najbolje e je planiraoda ih pošalje u beli sve da sami raže srećuali plašio se da će njegovi naslednici zabo-

ravii svoju zemlju Ukoliko bi zabranioškolovanje drušvenom ruležu izazvao bi

veliki gnev a možda i nerede u čiavom kra-ljevsvu Kao iskusan državnik znao je da

svoju nameru mora lepše upakovai a na-rod zamajavai rešavanjem većih problema Jednog dana u kraljevsvo se posle mnogogodina vraio rgovac koji je veliko bo-

gasvo sekao u belom sveu Uskoro kraljpriredi veliku gozbu za svoj rođendan Bešeu mnogo ljudi pa dođe i pošen rgovacUpoznavši se sa kraljem iznese mu plan daovori elini univerzie Vladaru o bi vrlomilo pa naredi da se donese još masnog pe-čenja i crnog vina da se o valjano proslaviDo zore je rajala feša uz pesme pevača sačak ri kafanska fakulea Naposleku kraljodluči da je novi univerzie idealno mesoza školovanje mladih prinčeva

Zlatnik Je prestiž prestižJe obraZoVanJe

Nakon sedam meseci priprema počela jeizgradnja velelepne univerzieske zgra-de novog čuda visokoobrazovnog kra-ljevskog sisema Angažovani su najboljisručnjaci u oblasi građevine i arhieku-re a posao je rebalo završii šo pre Luk-suzno zdanje niklo je posle ri meseca aponosni rekor bio je odlučan da od svoguniverziea napravi najugledniju drušve-nu insiuciju Na kraju rebalo je prona-ći dovoljno dobre i kvaliene predavačeKralj nije želeo da se meša u izbor ka-drova a rgovac je smarao da obrazovnausanova reba omladinu da pripremi zaživo i upozori ih na iskušenja sa kojima

će se susreai Posle nekoliko dana sve je bilo spremno za počeak prve akademskegodine Međuim rekor je želeo bdquograndi-oznordquo ovaranje o kojem će svi u kraljev-

svu dugo pričai Time je želeo savii doznanja običnom sveu da bez punog džakazlanika svoju prljavu decu neće moći daškoluju na novom Univerzieu

ko Zna bolJe od prinČeVaKonačno rgovac je došao na ideju da po-zove kralja da prisusvuje ovaranju i održigovor pred brucošima Smarao je da će odoprinei ugledu Univerziea i naglasiiznačaj ove insiucije za drušvo Počasvo-

vani vladar rado je prihvaio poziv i iskori-sio priliku da poruči mladima da je jedinipu do zaposlenja kesa zlanika Zašo bidržao govor na Univerzieu čiji je osnivač ifinansijer Kraljevina Zaisa nema smislaNeko bi mogao pomislii da je u pianju nedaj bože sukob ineresaekor je već prvog dana prinčeve progla-sio zašinim licima svoje generacije i daoim zadaak da besprekornim ponašanjemi učenjem budu najbolji sudeni u zemljiProfesori će im razume se malo pomoćiKralj je dočekan kako i priliči najjačoj lično-si u zemlji a plaćena dečica mahala su belim

balonima u znak pozdrava Ogroman aplauz brucoša ispraio je kralja do govornice bdquoPosao posao posao Biću srećan kada sva-ko od vas bude imao radno meso a o jesemoj cilj ali i cilj čiavog kraljevsva Od vaszavisi budućnos svih nas Došli smo dooga da se većina mladih školuje bespla-

no na kraljevskim univerzieima i o nijepravedno Moramo omogućii najboljimada se školuju na najboljim mesima i akoizdvoje od osalih sudenaa Besplanoobrazovanje ne daje mladima podsicaj darade više i snažnije jer niko od njih nemaželju da bude na vrhu Svi se zadovoljavajumrvicama i zao nema smisla menjai čiavobrazovni sisem Zao se vi u gde jesespremni da od živoa uzmee samo najbo-lje a ovi sjajni profesori će vam u ome ipomoći Ja ću uvek bii u da pomognemovom Univerzieu a nadam se da ću i sle-

deće godine sa ovog isog mesa pozdravii još jednu generaciju sudenaardquo poručio jekralj uzbuđenim brucošima

Filip LUKIĆ

Moderna srpska bajka

MeGa ŠeGa

Kralj je bio ponosan na svoje nadaleko čuveno kraljevstvoraskošne lepote i slavne istorije Ćuprija između Istoka i Zapadakako su kraljevstvo nazivali strani putnici predstavljala je raj za

neobrazovane i lopove Svako je radio ono što je hteo i svako jeznao kako da u skladu sa zakonom za sebe uzme više nego što mu

pripada ndash makar i zlatnik više Nije čar u tome da se jednostavnoukrade već da se prevari sistem To je u narodu budilo neko čudnouzbuđenje kojem su hranili svoje napaćene duše Malo je onih koji

tu slast nisu osetili

I l u s t r a c i j a

B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO

Grafčki dizajner iz Izraela

je napravio poster kojim jeizrazio mišljenje o sukobu sastanovnicima Irana I svet jezaplakao

beŠe to 14 Marta 2012 GodinehellipRoni Edri [Ronny Edry] imao je dan kao isvaki drugi Probudio se otišao u prodavnicuČuo je razgovor prodavca i jednog od kupacaNagađali su koliko će projektila biti bačeno naIran Inače Izrael i Iran su već desetak godinau predratnom stanju ljudi su uplašeni i žive uneizvesnosti Edri je došao kući i uradio onošto je najbolje mogao - napravio poster Slicina kojoj drži ćerku u rukama a ćerka u svojimrukama drži malu izraelsku zastavu dodao jereči bdquoIranci nikada nećemo bombardovati vašu zemlju volimo vasrdquo (Iranians we will ne- ver bomb your country we heart you) Onda je stavio sliku na fejsbuk i otišao da spavaProbudio se usred noći pogledao u računari uočio gomilu crvenih tačaka tj notifika-cija i poruka uglavnom od ljudi koje nijepoznavao Začudio se prvo zato što njegoviprijatelji obično ignorišu postere koje stavljana fejsbuk a drugo zato što je dobio mnogoporuka od ljudi iz Irana Izraelci ne poznajuIrance i nemaju ih u prijateljima na fejsu Alislika je stigla i do njih i oni su osetili potrebuda odgovore da sa Edrijem podele svoje mi-šljenje i emocije koje su ih obuzele Bilo je turaznih poruka Jedna devojka iz Irana napisala je da je pozvala svoju porodicu da vide sliku ida svi sede oko kompjutera i plaču Druga jenapisala da je vaspitana da svakog dana gazipo izraelskoj zastavi na ulazu u školu ali da je promenila mišljenje kada je videla poster i

da sada zavolela njenu plavu boju i zvezdu nanjoj Kada je Edri video šta je sve jedna slikaizazvala rešio je da napravi još postera Pitao je prijatelje komšije studente da li žele da ih

slika i napravi poster sa tom slikom Ljudi supristajali Onda su počeli da se javljaju Izrael-ci koje nije poznavao I oni su želeli poster sasvojom slikom I oni su želeli da daju doprinosovom slučajno nastalom pokretu Ni oni nisuželeli rat niti mrzeli Irance Edri je pozvao ko-lege da mu pomognu oko pravljenja postera jer nije uspevao sam da ih napravi

odGoVor iZ irana Ubrzo su Iranci odgovorili svojim posterimaSlike sa porukama mira stigle su u Izrael Samareligija ljudima iz Irana brani otkrivanje poje-dinih delova tela ali i svojim stidljivim slika-ma Iranci su uspeli da odgovore na izraelskei da poruče da ni oni ne žele rat da ni oni nemrze Izrael i ljude u njemu o više nije biosamo monolog Izraela Uspeli su da uspostavekomunikaciju Šta je onda bilo Napravljenesu brojne stranice na fejsbuku Prve su bile bdquoIzrael voli Iranldquo i bdquoIran voli Izraelldquo ali kako suposteri kružili planetom tako su zemlje u koje

su posteri i poruke mira stizali počele da pravesvoje stranice pokušavajući da daju podrškuLjudi koji su se sprijateljili na tim stranicamaupoznali su se i lično veoma brzo Mešovitiparovi slali su svoje slike stranicama a ljudi suih ohrabrivali da izdrže sve prepreke koje prednjih mogu stavljati porodica i prijatelji Svako-ga dana su ljubav i mir bili sve jači

a kod nashellip Jednom sam se našla u čudnoj situaciji trebalo je da se javim Bosancu koji živi u Kana-di i nisam znala na kom jeziku da to uradim

Uspeli smo da stupimo u kontakt i htela samda mu kažem za svoju nedoumicu da nisamznala da li da mu pišem na engleskom ili nahellipu sam zastala Kako da kažem srpskom kada

je on iz Bosne Ili kako da kažem bosanskomkada ja taj termin ne koristim Na kraju samsamo napisala ndash našem Naš jezik Kratka rečali i sada izaziva neku toplinu kao da smo bliži jedno drugom kada se tako napiše Možda jeto i bio cilj sukoba na ovim prostorima Nesamo rascepati državu fizički već i razdvojitiljude učiniti da misle da se ne razumeju Ne

znam niti mogu da razumem toliku mržnjukoju mladi ljudi čak i deca gaje prema odre-đenim nacijama niti mržnju kojom te nacijeuzvraćaju Govorim o onima koji su se rađalikad i sukobi na našem prostoru koji osim pri-ča uz koje su odrasli ne znaju ništa Kada sepojavi slika zagrljenih navijača Srba i Hrvataljude ispuni bes a ne sreća Nije bilo ništa dru-gačije kada je slika poljupca Hrvatice i Srbinakružila internetom - slika nastala kada je nekastarica pitala devojku kako može da hoda po-red Srbina a devojka se okrenula ka njemu ipoljubila ga Izrael i Iran daju sjajan primer

svima pa i nama ali mi se čini da će mnogo vremena proći pre nego što se mnogi stavovi ipredrasude ne promene

Miljana VIDOSAVLJEVIĆ

Ljubav između Izraela i Irana

lepa reČ i GVoZdena Vrata otVara

32

bdquoIzrael voli Iranldquo (bdquoIsraelLoves Iranldquo) je javna

kampanja i društveni

medijski pokret koji težiujedinjenju Izraelaca i

Iranaca i unapređivanju

mira između ove dvezemlje

Roni Edri trenutnovodi novu kampanju

pod nazivom bdquoNisam

spremanldquo (bdquoNot readyldquo)ndash na slike dodaje tekst

bdquoNisam spremanna da

umrem u vašem ratuldquo

(bdquoNot ready to die in yourwarldquo)



33

Kada govorimo o

najmoćnijim ljudimasveta primetićemo dase spominju uglavnommuška imena Alimnoge žene su napravilerevoluciju u različitimoblastima ljudskog delanjai malo ko je upoznatsa njihovim životomistrajnošću i žrtvom Ovo

su priče o ženama koje suvladale ženama koje sumenjale ženama koje suostavile trag

ana bolenođena je u bogaoj arisokraskoj porodi-ci između 1501 i 1507 godine Njen oacTomas Bolen bio je ugledan diplomaa imiljenik Henrija VII Zahvaljujući ocu sasvega 12 godina odlazi u Holandiju kako

bi bila u službi nadvojvokinje MargarieObrazovanje je nasavila u Parizu Inere-sovala se za renesansnu poeziju i lierauruPoprimila je modni ukus Francuza njihovosećaj za hedonizam i ples Oduševljavala

je manirima inelekom i prirodnošću Poočevoj naredbi se vraila u Englesku kako biprisusvovala pregovorima za njen brak sadaljim Irskim rođakom Džejmsom Bale-rom koji je rebalo da posluži za prekidanjedugogodišnjeg neprijaeljsva između po-rodice Bolen i Baler Prema legendi Ana

se usproivila ocu šo je u o vreme bilonečuveno a pregovori su propaliSusre sa Henrijem VIII bio je 1522 go-dine kad je oišla kao pranja svoje sesre

Meri Bolen adašnje Henrijeve ljubavniceUbrzo je Meri dosadila promiskuienomHenriju dok je Ana svojim prisusvomplenila i lako privlačila udvarače pre svegasvojim duhom i harizmom jer se o njojgovorilo da nije bila naročio lepa Hen-ri je bio zainrigiran njenom hladnoćom iodbijanjem i želeo ju je po svaku cenu Za-slepljen ljubavlju ražio je način da okonča

brak sa svojom adašnjom prvom ženomKaarinomPapa je zabranio da se veza ozvaniči dokim ne donese konačnu odluku Borbu zaizvršenje svoje zamisli Henri je prepusioTomasu Vusliju koji nije odobravao ovuljubav i želeo je da je osujei Ana je isko-risila lukavsvo i Henrijevu ljubav kako

bi udaljila Vuslija sa dvora a na njegovomeso posavila Tomasa Kranmera svogaprijaelja uz čiju pomoć je uicala na versku

i državnu poliiku Godinu dana kasnije brak sa Kaarinom se smarao nevažećimProglašena je markizom organizovavšimeđunarodnu konferenciju u Kaleu nakojoj je podržavala alijansu sa FrancuskomOdlično se snalazila u poliičkom sveu pa

je konferencija bila vrlo uspešna a Hen-ri se po povraku u Englesku ajno oženio

Anom Ubrzo je zarudnela a kako je Henrimislio da nosi budućeg presolonaslednikaodržano je i javno venčanje 1533 godineUbrzo zaim dolazi do raskola sa Papom i Ka-oličkom crkvom Anu slave kao proesansku

junakinju a reformacija dopire do svih delovaEvrope Tadašnji Papa Klimen VII preduzi-ma ekskomunikaciju čime se zvanično kida-

ju sve veze između Engleske i ima

Godine 1533 Ana je zvanično proglašenakraljicom Krunisana je krunom EdvardaIspovednika rezervisanom samo za mo-narhe Iako je ceremonija bila skupocena

bila je neuspešna jer je narod i dalje većin-ski bio proiv njeUmeso sina na sve je donela ćerku Eliza-

beu Odnos sa pasorkom Marijom ada sedodano zaegao a Marija je čak i moralada služi svoju mlađu polusesru Nakon Eli-zabee Ana je rodila mrvorođenog sinaa drugi pu pobacila usled uznemirenosiprilikom kraljeve nezgode na jahanju Hen-ri je ovo shvaio kao znak da je Bog prokleonjihov brak a Ana podbacila kao kraljica

jer nije ispunila osnovnu bdquodužnosrdquo i rodilapresolonaslednika dok je narodu ovo po-vrdilo verovanja o crnoj magiji pa su sma-rali da kraljica nosi u sebi bdquođavolje semerdquo

Anin uicaj na Henrija je nesao Kralju jedosadila njena zahevnos ljubomora isvadljivos pa je lažno opužio njoj bliskeljude između kojih i njenog braa Džordžada su spavali sa njom i ime je se rešio Anusu uhapsili i opužili za inces prevaru i za-

veru proiv kralja Najpre su ubijeni njeni

navodni ljubavnici a poom je i njoj samojodrubljena glava na Tauer grinu Kralj jekako bi ukazao bdquomilosrdquo naredio da Ana

bude pogubljena mačem umeso radicio-nalnom sekirom Prema predanju do svojesmri osala je dosojansvena i pribrana

čime je izazvala veliku uznemirenos u na-rodu Na om mesu danas soji spomenikSandra BALI

Nena BEKČIĆ

DRUŠVOPriča o jednoj fascinantnoj ženihellip

žene koJe su MenJale istoriJu

Henri je Ani dodelio titulu

markize od Pembruka

i time je učinio prvommarkizom koja svoju

titulu nije stekla brakom

ili nasleđem pa je ona

praktično bila markiz štosu tada jedino mogli biti

muškarci

Ana je uživala u svompoložaju kraljice Trošila

je velike sume novca

na skupocenu odećunakit nameštaj Važila

je za modnog diktatora

kao i prvog renesansnog

mecenu U modu je uvela

pera živahnije boje kaoi manje šešire nasuprot

tadašnjim kapama kojesu pokrivale sve osim

lica Volela je kockanje

jahanje i vino



34

DRUŠTVO

Treba preći tolikomostova pratiti putokazebdquoZnakove pored putaldquopišući životnu hronikuu ovoj bdquoProkletoj avlijildquoda bismo došli do istinasuštine života

Mudrost kao darNijedna mudros ne sme osai rob išineneizrečenosi Jer onda ko će znai dasmo je ikad i imali na umu bdquoNe nosi nas

vjear kao lišće i ova gorka sreća da se leinije smisao i svrha samoj sebi Mi nismoaomi prašine koja se u oblacima bez ci-lja diže lei nad drumovima nego sićušnidelovi beskonačnog mozaika kome ja ne

mogu ni nasluii smisao oblik veličinu aliu kom sam našao svoje meso i sojim po-

božno kao u hramuldquo A iNeiscrpne su ljudske porebe o pričanju u

vezi kosmosa čovekovog položaja sinihsrahova psiholoških predsava o dobruzlu uemeljenom na objekivnoj osnoviali sa subjekivnog glediša jer bez obzira

na ežnju objekivnosi na kraju krajevasvi smo mi subjeki i u skladu sa sopsve-nim sisemom vrednosi rasuđivanjemnesvesno osavljamo peča originalnosi

priču U moru svih koje posoje i prenosese ipak nečije osaju da raju izdvajajući seformom jednosavnosi riznicom sadržinei koje kao akve uvek nađu pu do čiaocazaokupljujući njegovu pažnjuTreba preći oliko mosova praii puoka-ze bdquoZnakove pored pualdquo pišući živonuhroniku u ovoj bdquoProkleoj avlijildquo da bismodošli do isina sušine živoa bdquoNa raznese načine može provesi živo aznim sepueljcima može proći Ali ono šo je važno

jese osai dosledan bii čovekldquo Ovako jepričao Ivo Andrić u svojim pričama priča-ma koje i dan danas nagone na razmišlja-nje Svakako je on naš najznačajniji pisacakademik jedini srpski dobinik Nobelovenagrade za književnos ođen je 1892 uselu Dolac kraj Travnika adašnjoj Ausro-

ugarskoj 1903 godine upisuje Veliku Gi-mnaziju a 1912 godine opočinje sudijena Filozofskom fakuleu u Zagrebu da bi1924 godine odbranio dokorsku disera-ciju na emu bdquoazvoj duhovnog živoa uBosni pod uicajem urske vladavineldquo naUniverzieu u Gracu U književne vode seupuša još kao srednjoškolac Svoju prvu

pesmu bdquoU sumrakldquo objavljuje 1911 godinenakon koje je usledila kraća pauza pred izla-zak u javnos njegovih najpoznaijih delaNjegovo književno svaralašvo svakako ne

baca senku na njegovu i više nego uspešnudiplomasku karijeru Za vreme Drugogsveskog raa živi u popunoj bdquoodseče-nosildquo inenzivno piše svara i dovršavasvoja najobimnija i po mišljenju kriičaranajplodnija dela među kojima su svakakonajpoznaija Na Drini Ćuprijaldquo bdquoTravničkahronikaldquo bdquoGospođicaldquo i bdquoProklea avlijaldquo

Zaslužena nobeloVa naGradaZa knJižeVnost

Godine 1961 nagrađen je najpresižnijomnagradom Nobelovom za delo bdquoNa Dri-ni Ćuprijaldquo kao i za celokupno književnosvaralašvo Kako i sam skromno govori osvom svaralašvu na dodeli nagrade bdquoSve

je o manje ili više zanimljiva igra duha povodom jednog dela i oko njega Nije uopšeoliko važno da li jedan pripovedač opisujesadašnjos ili prošlos ili se smelo zaleće u

budućnos ono šo je pri om glavno o jeduh kojim je nadahnua njegova priča onaosnovna poruka koju ljudima kazuje nje-govo delo Zar nije dubokodosežno Zarnas ovakve misli ne navode na konempla-ciju Mene da Ope se vraćam na mossanem i gledam u reku koja eče odlazinezavisno od moje volje Okrenem li seunarag vidim svoju prošlos korene se-ćanja sva bolna i srećna sećanja još uvekneunišivo žive u meni Pogledam liispred samo nazirem pada noć Gledamu nebo zvezdano nebo i mislim kako su mizvezde blizu a ipak ne vidim njihovu pravu

veličinu nisam siguran njihov sjaj Ipakželim da ih dosegnem i u renu dolazi mimisao da je u živou najlepše leći zavoriioči sanjai imai razloga za buđenje Lju-

bav prema svemu i svakome reba da nas vodi jer ona je svuda oko nas u nama sa-mima naše je da je prepoznamo jer je onajlepši poklon koji možmo primii i po-klonii Niko od nas nije ek ako bačenna ovu planeu sve se na sveu dešava sarazlogom sve je povezano niima kojimanema kraja ni počeka Zao moramo po-sojai Nađimo krčimo pu kojim ćemoići uvek imajući na umu vreme koje nam

je preosalo jer dužnos nam je vrlo jasnaamaneldquoNjegova dela i dan danas žive ona i dalje

pričaju Ja polako krećem udaljavam se odovog suba i znam gde ću - bdquoprema isokuldquoUosalom možda se i srenemo

Dijana MARKOVIĆ

O Andrićevoj priči i pričanju

ostati dosledan ndash bdquobiti ČoVekldquo

3434

iv ać Všg



35

MoZaik

U trenutku kada učinimo važankorak i nogu spustimo nazemlju kroz stopalo počinjeda nam struji nova energija

Energija nade energija neizvesnostiili pak sigurnosti energija strepnjeili vere da smo uradili pravu stvarda idemo pravim putem Taj kontaktsa tlom najbolje je izvesti bosomnogom sa zemljanom podlogomtravnatom peščanom nikako u visokimpotpeticama po betonu asfaltumermeru Tako će energija biti najjačanapunićemo baterije čistom snagomi optimizmom Taj kontakt i hod poprirodnoj podlozi može biti dragocen i presudan u izboruputa kojim ćemo nastaviti da idemo Taj kontakt podsećanas iz čega smo nastali ali i tera da napravimo korak daljei uživamo u trčkaranju po pesku travi ili suvoj ispucalojzemlji čvrsto vezani za realnost i svoju priroduI danas pojedini studenti Ekonomskog fakulteta kao idrugih fakulteta širom sveta završili su osnovne akademskestudije Veliki i ozbiljan rad strpljenje i upornost urodili suplodom Svi oni koji su želeli da postanu akademski građaniponos onih koji su ulagali u njihovo obrazovanje oni kojisu uspeli da završe važan posao u životu našli su se na krajuputa kojim su išli prethodne četiri godine Na semaforuna kome je žuto svetlo stoje spremni oni pred kojima je budućnost društva nji hova lična budućnost ponekadi budućnost onih koji su toliko uložili u njih Primajućičestitke nedovoljno svesni vrednosti obavljenog rada koji je iza nj ih kao i mogućnosti nastavljanja puta kojim su dotada išli usavršavajući se doprinoseći svojim znanjem iradom interesima društva Radujući se zajedno sa svojimnajbližim raduju se i sami svom uspehu i postignuću Svežediplomirani studenti se polako privikavaju na činjenicuda sutra ne moraju na predavanja da su položili sve ispite

Iako će možda nekada u budućnosti (pričaju neki koji suzavršili fakultete i imaju dosta godina radnog staža) sanjatida im je ostao ispit nepoložen i da ih obuzima strah odnezavršenog posla Lakoća koju osete kada polože poslednjiispit i odbrane diplomski rad veoma prijatno deluje i

kofer sa prtljagom davno postavljenihzadataka postaje nestvarno lagan Ipakiz prijatnosti u koju su rado utonulitrgne ih pitanje ndash šta dalje U glavise ponovo upale lampice koje su bileprigušene bezbroj pitanja postavljajusebi na koja odgovori nisu laki Štase promenilo od juče do danas Da li je moguće od juče do danas postatiintelektualac ili se to postaje postepenoDa li je moguće tako lako pripasti krugustručnih široko obrazovanih ljudi kojideluju u društvu donoseći nešto svojedugačije i vredno Naravno da nije Većina tek dipolmirani h studenata zna

da su na svom životnom putu koji ih je doveo do magistraleili auto puta bili po malo ušuškani Shvataju da duge noćiprovedene u učenju sati i sati u bibliotekama pamćenje bezbroj činjenica prelistavanje knjiga čine samo jedankorak u njihovim životima Ozbiljan važan i težak korakkoji ih je doveo do novog prometnijeg puta na kome važedrugačija pravila Shvataju da će morati još ponešto da naučekako bi bezbedno vozili brzim autoputevima ili bulevarimaispresecanih semaforima

početak XXI veka sprao je nade mladih tek svršenihstudenata o brzom zaposlenju kao i nade oupotrebi sopstvenih znanja i umeća Porastao je brojnezaposleni h i razvoj društva se kreće tako da se još

intenzivnije nastavlja tok industrijske revolucije Potpunosvesni da neće baš sutra početi da rade diplomci ne ignorišurealnost prihvatajući spori tok društvenih kretanja uranjajuu njih u nadi da će napraviti neki progres Kako neko ko jepročitao toliko knjiga naučio toliko teorija rešio mnogozadataka položio sve ispite ipak radi posao koji ne zahtevani deset procenata stečenog znanja u toku studiranjaPritom za tako malu naknadu za rad od koje je skoronemoguće samostalno živeti Takva je sada situacija u Srbiji i

regionu Ne ceni se znanje Čak i profesori od kojih smo učiline primaju adekvatne naknade za svoj rad pa šta da traže iočekuju tek svršeni diplomirani ekonomisti lekari pravnici biolozi inženjeri

ipak treba birati bez obzira na sužen izbor Treba postav-ljati uslove i onda kada niste u užem izboru Treba se svakidan podsetiti ko ste Zato treba poštovati svaki položeniispit profesore koji su nam prenosili znanje četiri godine

rada u svom životu Poštujmo sebe posebno pred onima kojise sa strogim profesorima nisu ni sreli pored biblioteke susamo prošli a udžbenike iz kojih smo učili su videli samo uizlozima knjižara Puteve kojim idemo biramo sami

Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

Redakcija bdquoMonopolListaldquo imala jetu čast da porazgovara sa LjiljanomSmajlović jednom od naših najboljihnovinarki mnogo puta napadanom i

osporavanom od različitih krugova moći aliuvek doslednom u odbrani objektivnog i pro-fesionalnog novinarstva kao profesijeLjiljana Smajlović glavna i odgovorna ured-nica Politikersquorsquo rođena je u Sarajevu 1956godine gde je i završila Fakultet političkihnauka Pisala je za brojne listove i časopise uzemlji i inostranstvu kao što su bdquoOslobođe-njeldquo bdquoVremeldquo bdquoEvropljaninldquo bdquoNINldquo bdquoTe New York imesldquo bdquoWashington Postldquo bdquoLos Angelesimesldquo bdquoSuddeutchlande Zeitungldquo bdquoDie Zeitldquo

bdquoTe American Interestldquo bdquoWilson QuarterlyldquoOd 2009 godine predsednica je Unije novina-ra Srbije (UNS)

ML Da li mislite da su na Vaš izbor ka-rijere imale uticaja godine u kojima steživeli u inostranstvuLJS Naravno sve što doživite utiče na

način na koji obavljate svoj posao Ali jasam odmalena želela da budem novinarpre Votergejta i pre inostranstva U našojkući se uvek vodila neka burna politič-ka rasprava ja sam odrasla misleći da suodnosi velikih sila isto tako bitni u životu

jedne porodice kao i svakodnevne kućnestvari Mislila sam da je strašno važno ko

je u pravu i ko od koga više zna ML Koje ste sli983309nosti i razlike prime-tili kada ste pisali za istaknute listovei 983309asopise sa naših prostora bdquoNINrsquorsquoi bdquoPolitikursquorsquo i kada ste bili konsultant

bdquoNjujork tajmsaldquo i bdquoVašington postaldquoLJS Radila sam 1989 godine šest mese-ci kao gradski novinar u jednom velikomameričkom dnevnom listu u Klivlendu

Sa čuđenjem sam primetila da tamo ured-nici više intervenišu na tekstu nego kodnas da je njihov autoritet bespogovoranZa vreme bombardovanja Jugoslavije ra-dila sam za Stivena Erlangera u bdquoNjujorktajmsuldquo i primetila sam da se ta uredničkamoć proteže i na tekstove najčuvenijih inajuglednijih američkih novinara pa čak ikada izveštavaju sa mesta o kojim uredniciništa ne znaju

ML Kojom biste ocenom od 1 do 10ocenili podršku i zaštitu Vlade novina-rimaLJS Na papiru je zaštita najmanje zaosmicu (u Krivičnom zakoniku smo do-

bili istu zaštitu kao i policajci na primerkleveta je dekriminalizovana itd) ali ustvarnosti nije bolja od petice Vlast nasne poštuje iako se trudi da to ne pokažeŠto je još gore vlast nas se ne boji Boji sesamo naslovnih strana tabloida i to samoonih tabloida koje ne kontroliše ML Šta mislite kada će se taj odnos popra- vitiLJS o ne zavisi samo od vlasti već i od nasnovinara Moramo da im otkažemo posluš-nost i da postanemo nepredvidljivi Ako za-dobijemo poštovanje građana i vlast će da naspoštuje ML Koji savet biste dali onima koji žele dase ozbiljno bave novinarstvomLJS Da je vest samo ono što neko pokušavada prikrije Sve ostalo je propaganda I da sva-ku informaciju treba proveriti a poklonjenomkonju dobro pregledati zube ML Vi ste glavna i odgovorna urednicanajstarijeg dnevnog lista na Balkanu bdquoPo-litikeldquo Koliko je za bdquoPolitikuldquo teško da

ostane jedan od retkih bastiona vrhunskogprofesionalizma u eri sveopšte detronizaci-je medijaLJS Suviše ste ljubazni Volela bih da je bdquoPo-litikaldquo bastion vrhunskog profesionalizma alise sama ne bih usudila da tvrdim da je takoMi se naravno trudimo ali vrhunski profesio-nalno izgledamo tek ako nas poredite sa lokal-nom bulevarskom štampom ML Poznati ste kao veliki idealista nepri-kosnoven u želji da bude objektivan takoda smo svedoci tihog politi983309kog pritiskaotkad ste postali urednica bdquoPolitikeldquo Da li

je moguće ostati dosledan profesiji u muljusumnjivih privatizacija mnogih medijskihkuća i o983309iglednom prodoru ekonomskih idrugih interesa u ovu sferu

LJS Uvek je moguće ostati dosledan Jedinonekada nije moguće zadržati radno mesto akosi dosledan ML Ne možemo zaobići ni 983309injenicu daste za više od sto godina postojanja bdquoPo-litikeldquo prva žena koja je obavlja funkcijunjenog glavnog i odgovornog urednika Dali naše društvo postaje naklonjenije ka us-pešnim ženamaLJS Veoma je malo uspešnih žena Ali i da ih je više to bi samo zabašurilo pravi problem dažene kod nas zaostaju umesto da sustižu muš-karce Imamo relativno visoku zastupljenostžena u parlamentu jer smo uveli zakone kojizabranjuju da procenat žena bude manji Ali zato vreme žene u Srbiji gube utakmicu sa muš-karcima Mi smo počeli da gubimo korak čaki sa svojim socijalističkim nasleđem položajprosečnih žena je lošiji nego pre jer je položajobičnog čoveka lošiji nego pre a teret se nerav-nomerno raspoređuje ML Prošlo je 13 godina od bdquorevolucijeldquo 5oktobra U me983313uvremenu su 983309ak i partijekoje su tada svrgnute postale zagovornicievropskih integracija Kome onda i danassmeta da se reši pozadina ubistva novinaratokom devedesetih godina prošlog vekaDa li su pojedini naši politi983309ari u pravukada kažu da dobar deo socijalisti983309kog re-žima oli983309en pre svega u službama državnebezbednosti i dalje nije bdquodemontiranldquoLJS ačno je da službe nisu demontirane Mise u Komisiji za novinare čiji sam član bori-mo da dođemo do sadržine svih tajnih arhivasa informacijama o ubistvima novinara i neide nam lako iako imamo snažnu podršku sa vrha vlasti ML Kada se osvrnete na svoju borbu za

nezavisno i objektivno novinarstvo pre5 oktobra koliko Srbija danas li983309i na onodruštvo koje ste tada zamišljaliLJS Ah to je najbolnije pitanje Sloboda verovatno nikad ne peva onako kako su bdquosužnji pe- vali o njojldquo ali Srbija nije ni nalik Srbiji o kojojsmo sanjali kada jednog dana dođe demokra-tija Naročito novinarska Srbija Osiromaše-ni smo i poniženi tajkuni su nam pokupovalimedije praktikujemo samocenzuru i pravimose da ne vidimo šta se oko nas dešava Građanisu nas prozreli i ne podržavaju nas ni kad pru-žamo otpor ne znaju kada smo iskreni a kada

samo glumatamo nezavisnost da bismo podr-žali nečije političke interese i argumente Miljana VIDOSAVLJEVIĆ

Stefan ĐERSIMOVIĆ

Intervju sa Ljiljanom Smajlović

Vlast nas ne poŠtuJe

36



MoZaik

37

sledeća faza donosi i afirmiše noveeme zabavu obes rošenje nov-ca dokolicu odnos prema rodie-ljima i školi Ljubav više nije čedna

Sada je krase hedonisička obeleža ljuba-kanje bez dalekosežnih vizija i obećanjaSeksualna provokacija korisi govor elana bini da iskaže novu slobodu

elVisObeležje nove epohe je bivši vozač kami-ona radničkog porekla ndash Elvis Aron PrisliNjegova biografija se idealno uklapala usliku junaka koji se sa dna uspeo na krovsvea Ikona američkog sna je rođena Belipevač sa glasom i sramonim pokreimacrnaca je nailazio na osudu esablišmena ipodršku naroda Sisem je reagovao i na-

vukao jagnjeću kožu Prihvaili su ne-sašluke mladog bunovnika ali sumu uručili poziv za vojsku komese Elvis uredno odazvao Iakonije akivno raovao sama či-njenica da je na raspolaganjui da će pucai ako zarebasvorili su jaz kod obožava-laca Obožavaoci su gubiliineres Preveliko breme zamladića iz okoline Memfi-sa Pomoć je bila nadohvaruke ndash u alkoholu i lekovi-ma Sve manje publike i sve

više lekova (i još po nečega)od mladog bunovnika načini-še poslušnika i kao akav posao

je omiljen onima koji su mu napočeku najviše zamerali Vrhunacapsurda je u ome šo posle Elvis bivaangažovan kao agen za sprečavanje upo-

rebe narkoika na rok-sceni Neiskusan inezreo Elvis je zavisio od drugih Karijeru je prepusio menadžeru a on sam je usva- jao sugesije vlasi ne bi li posao i osaomomak za primer Činjenica je da je Elvisza mnoge umro pre smri ali i da je za mno-ge čak i danas živ

bob dilan Vlasnici lokala u njujorškom predgrađuGrinič Vilidž su rado angažovali izvođačefolk muzike s obzirom na o da su im jef-ino zabavljali gose i da njihov za nasup

nije bila porebna goovo nikakva opremaNa pozornicu se mogao popei svako ko jemislio da ima nešo da saopši ili odsviraTo je bila idealna prilika za mladog pridoš-

licu bez novca jevrejskog porekla ndash ober-a Cimermana Iako mu je glas opisivan kaou bdquoplućnog bolesnikaldquo o ga nije sprečilo dasugesivnim savom skrene pažnju na sebeDo ada neviđeni alena u komponovanjumuzike i renunom sasavljanju angažova-nih sihova ubrzo su od neznanca svorilinovog idola mladih i iscrali još jednu boruna čelu zvaničnika ođen je Bob DilanO njemu je i zapisano bdquoO renunim pro-

blemima savremene Amerike govorio jepuem dubokih unurašnjih preispiivanjai ošrom kriikom drušvenih nepravdi Či-nio je o ne kao neko ko je iskusio živo većkao dvadeseogodišnji mladić aueničanpredsavnik narašaja nad kojim je nadvi-

jena direkna prenja Građanska prava suposala goruće pianje a uzbuđenje zbograa u Vijenamu je raslordquo

rat beZ raZloGa bdquoNekome amo smea naša demokraijanaš razvoj naš uicaj koji imamo na prija-elje širom svea i žele da nam o sve one-moguće Ope oni žui Pomažu im crveniE nećemo akoldquo Auomobili i elevizoriponovo usupaju mesa na proizvodnimrakama enkovima borbenim avionimarakeama bombama

bdquoA biće i više para Ope proizvodimo onoza ša smo gradili fabrikeldquo Nacija po ko znakoji pu naseda na iskazanu laž i raži krivcau onima koji su se usudili da joj zasmeaju

u gledanju peparačkih serija vožnji ka-dilakom ili ispijanju liara crvene šećerne

vodice Došao je dan za naplau Mladićiponovo oblače uniforme avioni episimasmri zasipaju one koji im niša nažao nisuučinili ali nisu ni aplaudirali Uosalomoni su amo negde daleko Jedva se mogupronaći na kari svea A od oružja imajusamo koplja i srele koja lukavo maskirajumuljem pirinčanih polja Nećemo odmahda ih pobedimo Neka poraje malo Nado-lazeći haos posaje ideologija ili si sa namaili proiv nas Država se mora odbranii odsranih agenura FBI CIA i ko zna ko jošuzimaju mač u ruke Hapsi Pa hapse i naIsoku pa ša Ali mi o radimo demokra-ski

cmŽivo na ulicama nije nudio ue-

hu Marin Luer King na čeluobojenog dela sanovnišva

dokazuje da se borba za cr-načka prava može vodiinenasilnim meodama sauspehom Tvrda sruja pre-poznaje opasnos i reagu-

je Marin Luer je ubijenOpe demonsracije i krvna ulicama gradova Da li je

Amerika u rau Da sa sa-mom sobom Nešo ranije

gine američki predsednikKenedi čije su reči bdquoNe piaj

ša je Amerika učinila za ebenego piaj ša si i učinio za Ame-

rikuldquo nudile opimizam u smisluda dramaično i neizvesno ne mora

obavezno bii i nerešivo Nezadovoljsvo

svarnošću rezuliralo je izgradnjom njenealernaive koja je bila plod uverenja mla-dih da pravu isinu o sebi svojoj ličnosi isveu ek reba da nađu Nažalos om iza-zovu su odgovorili na ipično mladalačkinačin Preferirali su ono šo je na dohvaruke ono šo je zahevalo najmanji napori predsavljalo supronos onome čemu suse proivili Isinu o sebi su ražili u polnosia sves proširivali narkoicima Ova ideali-sička kompozicija je upopunjena nefor-malnim odevanjem i ponašanjem puša-njem kose raznobojnim rakama šarenim

košuljama i lenonkama (nastaviće se) Ana PEŠIĆ

pop kultura ndash druGi deo

Zašto je nastala



38

MOZAIK

Pre oko godinu dana nesvojom voljom bila samsvedok jednog događajana našem fakultetu Dvekoleginice su ćaskalei upoređivale brojeve

bodova koje su osvojilena kolokvijumu Dodatnikomentar jedne od njih

bio je bdquoPoložila sam zatošto sam ponela moj srećanprivezak evo sad ću da tiga pokažem da vidiš kako

je lep Em lep em donosisrećurdquo Zamislila sam se izapitala da li je zaista tako

broJne neobJaŠnJiVe priČeSvako od nas verovano ima neku priču oamajlijama ličnu ili uđu Moja je vezana zamali žui prive-zak za mobilnielefon u obli-ku auomobilaSpazila sam gau gomili nakiau Grčkoj ne-koliko nedeljapre polaganja

vozačkog is-pia Ubedilasam majku dami ga kupi uzreči da će mi

donei srećuna polaganju Izaisa položilasam iz prvogpokušaja iako jeskoro dva mesecaprošlo između kraja moje obuke i polaga-nja Žua amajlija delovala je i u rukamadrugih ljudi ndash moja sesra je dve godine ka-snije odmah položila Da o nije do gena iliauroškole svedoči sledeći događaj ndash pro-sledila sam privezak dečku koji ga je saviou džep i položio iako je već padao pe šes

pua i imao dužu pauzu između poslednjadva izlaska na ispi Iso je bilo i sa mojimdrugom čijem je polaganju uz amajlijuprehodilo sedam neuspešnih pokušaja

aMaJliJe su oduVek tuOd davnina su ljudi različiim predmei-ma pripisivali magijska svojsva i nazivaliih amajlijama U Sarom Egipu kada bifaraon bio balzamovan između zavoja upredelu grudi savljane su i amajlije da gačuvaju u zagrobnom živou Te amajlije

bile su u obliku bube skarabeja balegarakoji je bio simbol ponovnog rađanja zbogkorljanja lope od balege šo je Sare Egip-ćane podsećalo na boga koji sunce korljapreko neba Nosiocu je skarabej donosiomoć bdquovečnog obnavljanja živoardquo Jedna odpoznaijih egipaskih alija je i ank koji jeakođe pronađen u brojnim grobnicamaZa razliku od skarabeja ank je savljan bli-zu nosa jer je simbolisao vezu između dahai živoaKinezi se pak vode brojnim pravilima zapopravljanje živonih siuacija pomoćupremešaja namešaja u kući ili ubaciva-nja amajlija u prosorije Disciplina kojaokuplja a pravila zove se feng šui a najpo-znaija je ronoga žaba koja leži na gomili

novčića i najveći drži u usima Veruje se da ova

amajlija dono-si blagosanječuva već sečeno

bogasvo i šiiod loše sreće

Amajlije su ne-kada pravilirazni vračevidruidi šamaniDanas možemou najvećim sve-skim religijama

pronaći osa-ke nekadašnjihalismana kojiimaju porekloiz mnogobožač-kih drušava Na

primer hrišćani

nose krsiće oko vraa i brojanice Brojani-ce korise i muslimani ali veruju i da će imaamajlija u obliku plavog oka pomoći da sesačuvaju od urokljivih pogleda Amajlija jepoznaa pod brojnim imenima u Turskoj

je zovu ursko oko u Grčkoj grčko okoNajčešće se pak korisi ime na urskomnazar Zanimljiva je i činjenica da se plavooko nalazi na repu aviona urske kompani-

je Fly air (Flaj eir) Semiski narodi imajuhamsu ndash amajliju u obliku ljudske šake saokom na dlanu Pošo sa ovih prosora po-iču ri velike religije u svakoj od njih ham-sa ima drugo ime kod muslimana naziva seFaimina ruka kod Jevreja Mirjamina kodhrišćana MarijinaIpak ne veruju svi u moć koju predmeimogu imai Jedan poznai filozof je bio uobilasku pomorskog muzeja Vodič je gru-pu doveo do skupine raznoraznih predme-a i objasnio da su o amajlije ljudi koji supreživeli brodolom Filozof je ada upiaokada će videi amajlije onih koji brodolomnisu preživeli

o ČeMu se ZapraVo radiKada vežemo crveni končić oko ruke ili

noge ili ponesemo sa sobom bdquoonaj srećanprivezakrdquo na ispi opusimo se Presane-mo da razmišljamo o mogućnosima da sedogađaji završe negaivnim ishodom i pre-plave nas poziivne misli Pojača se osećaj

vere da će se sve završii kako želimo dase završi Upravo su poziivne misli i veraono šo nam je neophodno da bismo zai-sa položili ispi smuvali devojku ili dobiliposao Lakše nam je da verujemo da se do-

bre svari dešavaju zao šo smo poneli a-liju sa sobom nego da imamo vere u sebei svoje sposobnosi Sve dok dovoljno ne

ojačamo psihički kao ličnosi pripisiva-ćemo razim predmeima moći koje onizapravo nemaju


Reč-dve o amajlijama

sreĆu sVoJu sa soboM nosiM

I danas se veruje da

potkovica detelina sa

četiri lista zečija šapa i još

mnogo drugih predmetadonose sreću

Beli luk je u našem

narodu poznat ne samo

kao sredstvo koje štiti od

vampira nego i kao vrsta

amajlije koju su majke

davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39

MOZAIK Intervju sa Tijagom Fehejrom aktivistom

organizacije bdquoSrbije za mladerdquo

U prethodnom brojubdquoMonopolistardquo smo imalipriliku da se upoznamosa organizacijom zaomladinski turizam bdquoSrbijaza mladerdquo Pred nama

je sada uzbudljiva pričao jednom od članovaporeklom iz Brazilanjegovom dolasku u

Beograd i životu u našojprestonici

ML Tijago oji su bili tvoji motivida se iz Bazila peseliš u SbijuTF Čiso zbog ljubavi sam napusioio de Žaneiro i preselio se u BeogradLjubav prema jednoj Jeleni me je dovela ovde prvi pu 2010 godine Tadasam poseio i druge gradove van Beo-grada i popuno se oduševio srpskomkulurom isorijom prirodnim lepoa-ma hranom a najviše iskrenim goso-primsvom srpskog naroda

MLTvoj pime govoi da ljubav nepoznaje ganice Možeš li nam ećinešto o svojoj devojci Jeleni studentinji Eonomsog faultetaao ste se upoznaliTF Upoznali smo se na baš neobičannačin preko jujuba Jelena mi je posla-la poruku nakon šo je gledala neki odmojih snimaka Slučajno sam odgovo-rio i ako smo počeli da se dopisujemoOna mi je pričala o Srbiji a ja njoj o

Brazilu Vremenom smo sve češće raz-govarali i preko skajpa bukvalno o sva-čemu Kako smo o radili saima svakogdana shvaili smo da se vrlo lepo slaže-mo i da bi o možda moglo bii više odprijaeljsva Desilo se da sam dve go-dine nakon šo je poslala prvu porukuušao u avion za Beograd Po dolaskuoseili smo kao da nikad nismo bili da-leko jedno od drugog

ML Šta to Sbija ima što Bazilnema Imaju li ove dve zemlje i neih sli983309nosti u ultui ljudima na983309i

nu životahellip I šta ti najviše nedostajead nisi u BaziluTF Kafane amburaši pljeskavice irakija su samo neke od svari koje Srbi-

ja ima a kojih nema u Brazilu Mnogomi nedosaju kad sam amo Kad samu Srbiji nedosaju mi košarkaški erenkraj mora gde česo igram bdquoasairdquo (bra-zilsko voće) plaže i da govorim bezmnogo razmišljanja na svom maer-njem jeziku ndash mada mi srpski sve boljeide i danas komuniciram sa Srbima bezproblema Brazil i Srbija su vrlo sličnezemlje po oplim i veselim ljudima koji vole da se druže a i najbolji su doma-ćini na sveu Ja uvek kažem da su Srbi

Brazilci u Evropi ML Vlo dobo si ovladao spsimjeziom Da li je bilo tešo i olio

vemena ti je tebaloTF Bilo mi je jako eško u počekupogoovo zao šo sam mislio da jenemoguće da naučim ovaj jezik koji jeoliko drugačiji od porugalskog i svihdrugih jezika koje sam znao Međuimmislio sam da nije fer da budem u vezisa Srpkinjom a da ne govorim njen je-zik Zao sam kad sam poseio Srbijupo drugi pu kupio knjigu za učenje

srpskog jezika za srance pomoću kojesam naučio gramaiku uključujući ono

šo je naježe padeže Bilo mi je eškozao šo nisam imao profesora i pravi-lan govor nisam mogao da usvojim izknjige ako da sam ek posle nekolikomeseci zaisa savladao jezik Ključno je bilo šo sam se rudio da uvek razgo- varam sa Srbima na njihovom jezikuNeki sranci žive ovde godinama alipošo govore samo engleski nikad nenauče srpski

ML Kao si došao na ideju da svojim zemljacima pedstaviš Sbijuputem bloga Bemvindo a SeviardquoIma li me983313u tuistima u Sbiji višeBazilaca naon tvojih ativnosti nabloguTF Došao sam do e ideje u onomrenuku kad sam sigao u Srbiju i sreopopuno drugačiju zemlju od one kojusam očekivao Ljudi u Brazilu nemajupojma o Srbiji neki misle da je i daljerano sanje ovde Sa željom da prome-nim o počeo sam da predsavljam Sr- biju puem bloga bdquoBem-vindo agrave Seacuterviardquogde objavljujem uglavnom puopise

slike i snimke sa svojih puovanja poSrbiji Blog je rasao i danas je glavniizvor informacija o Srbiji među Bra-zilcima Na njemu promovišem Srbijukao jednu od najaueničnijih zemaljai urisičkih desinacija na sveu jer susvari koje se ovde mogu videi jedin-svene Po rasućem broju poruka kojedobijam od čiaoca zaineresovanih zaSrbiju zbog onoga šo su našli na blogusiguran sam da ima više urisa iz Brazi-la u Srbiji Neki čak i žele da žive ovdekao ja

ML Da li te planovi i ambicije i dalje vezuju za SbijuTF Danas mi je Srbija drugi dom iuvek ću bii vezan za nju Ovde imamsvoju voljenu Jelenu s kojom sam višeod čeiri godine i njenu porodicu kojusmaram i svojom Imam vrlo dobreprijaelje koji su mi kao braća i mnogodobrih uspomena i doživljaja Vidimu ovoj zemlji ogroman poencijal zarazvoj urizma i zaisa verujem da mo-žemo da menjamo naše okruženje na bolje ukoliko smo pameni i imamo vo-

lju da o uradimo Nemam dugoročneplanove Osaću gde mi srce kaže daosanem a sada viče bdquoSrbijardquo

Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu

bdquoMesec dana nakon prvog

dolaska sam se vratio u

Brazil ali duša mi je ostala

u Srbiji Jedini način da budem sa devojkom koja

mi je osvojila srce je bio

da se preselim u zemlju

koja me je opčinila što

sam i učinio u avgustuprošle godinerdquo

Thiago sa bdquoSzMrdquo u

LepenskomViru



40

MOZAIK

bdquoStalno kretanje u masu

obezličava ono što jeindividualno Samo usamoći čovek može daodredi i bolje sagledasituaciju u kojoj se nalaziali i upozna samoga sebeldquo

V elike isine na koje smo osuđeniuvek u išini ela bure misli kadasmo daleko od drugih bliži sebisamospoznaji nego ikada Velike

zagoneke krije živo odgovori su nekadaako daleko od nas ali esencijalno nikada bliže Poleni i puni živone energi je uežnji da proširimo svoje vidike odlazećiu porazi za bdquoblagomldquo vraćamo se oronu-li na iso meso odakle smo i pošli- kodhrasa po nešo davno zakopano Moždanas živo kažnjava zbog nedovoljne oba-zrivosi u godinama kada zaisa sičemoesencijalne spoznaje ali je ipak darežljiv

jer nas na svom primeru uči prašanju bdquoČeso bežimo od isineldquo poučna du- bokodosežna misao ali neizbežno isina

ide za nama I kada smo u mislima dale-ko ona saje ispred nas Većina ljudi je uom renuku prepozna Ali posle sve posarom Ope je gurnemo iza sebe nezna-

jući da nas i dalje praiOpe ona navika da se dam u razmišljanjaNe bih je ako nazvala ali već jesamGledam i ne znam ša želim da vidim Ka-kav doživljaj da doživim Hodam koračamu nedogled gde ću valjda valjda napokondosegnui nedosegnuo sanjano bdquoulicukoja vodi kućildquo Osajem kraj prve sanicei s namerom podižem glavu Ovaj pu jeneću spusii On se smeje a ona sažaljevaI dalje ne raspoznajem osećaj ali ipakprožima Crveni krs ne znam kuda idemKao da je i bino Jednosavno ne pozna-

jem više ovog čoveka Poznanik negde

sam ga srela Verovano i on izlazi kod Vukovog spomenika Ovaj pu ne idemou isom smeru Zapravo nikada nismo niišli Besmislica Sojim a sve mi se rušiSuzdržavam se ona ledena izraznos ui-sak apaije bure misli navala osećanjaShvaam loše mi je Nisam spavala Nekome doziva Milica poznanica bdquoOkud iovde kudaldquo I ona se smeje Sa lažnomsaloženošću mirim ravnodušnim o-nomldquo U živoldquo Ne znam koliko je ldquovreme-nardquo prošlo kao da je i bino Na pešačkomispušam elefon Sada se ona smeje a on

se saginje da ga dohvai Maska izgleda dapada osećam da više ne vladam sobomdrhim klecaju mi noge a glashellipNemOsećam prvu kap na licu On me gleda i

osećam kako pomišlja bdquojadnicaldquo spušenihobrva blagim pogledom Ne neću mu sezahvalii ne želim sažaljenje svi se isisvi gledae sebe sopsvene proheve Zarnema nikoga u ovoj noći ko će me jednos-avno pogledai i dai znak da me razumeda saoseća Jednosavno pogledai me iniša ne piai Zagrljaj Čvrs zagrljaj kojiprenosi emocije I kad ću već jednom da sepomirim sa različiošću doživljaja simbo-la Ludos Uvek polazim od drugih neželim nikoga da povredim a uvek uspem-sebe uvek sebe Više ne plačem Teškopriznanje Čujem glas razuma mada ne

glasno Telefon mi zvoni Odbijam pozivPokušavam da se usredsredim na novu glu-mačku ulogu - ja je zovemNaravno ubedila sam je i ona zadovoljnanapuša pozoriše A ja još uvek sedim naklupi i gledam u Beogradsko dramsko Ipakovde pripadam Čovek na dese meara odmene leži Ne sažaljevam e znaj da znamkako i je bdquobilordquo Znaj ima bdquodobrihldquo ljudiDok živiš dužnos i je da veruješ A verujmi ja e neću izneverii- ldquoi si moj ciljrdquo reklasam bdquoonomeldquo ko nas uvek čuje A ja Evome na onoj isoj dobro poznaoj raskrsni-

ci bdquoSkrećemldquo Sura se vraćam po zagrljaja u nedelju nasavljam dalje Čuvaj se nisueška vremena već Ma znaš odgovor

Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla

ldquokod Hrasta po neŠtodaVno Zakopanordquo



41

MOZAIK MonopolList i Atelje 212

Uz kupon koji je na

poslednjoj strani možetepogledati bilo kojupredstavu iz repertoaraAteljea 212 po ceni nižoj za20 do 50Isti važi samo za

jednu kartu i samo za jednupredstavu

k

ad želie da odgledae predsavuodnesie kupon u bilearnicu Ae-ljea 212 i dobićee karu po nižojceni Kupon možee iskorisii za

predsave koje će se izvodii okom novembra Više informacija na 011324-73-42 aelje212bileaelje212rs ili uSveogorskoj 21Ovog meseca pozoriše Aelje 212 je zapubliku pripremio boga program pred-sava i događaja Među kojima su bdquoVečesa Perom Božovićemrdquo i Omaž Kseniji Ze-čević auorski projeka SAsanovića Mo-žee poseii neku od gosujućih predsa-

va bdquoVirus ili kijavicardquo ndash MKućančaninapredsavu amaerskog pozoriša bdquoProzorldquoiz Vršca prepremijere bdquoGospodin Bi-derman i piromanirdquo ndash M Friš Fakuleadramskih umenosi u Beogradu Poredoga i predsavu bdquoČekajući Godoardquo ndashSBeke u produkciji Fesivala inernacio-

nalnog sudenskog eara (FIST)Iz epetoaa vam izdvajamo

SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU bdquoSvei Georgije ubivа аždаhurdquo je uzbudljivаpomаlo bizаrnа pričа sа sаmog počekа Pr-

vog sveskog rаа To je priča o okleveаnimmаčvаnskim seljаcimа osаkаćenim u

bаlkаnskim rаovimа rаgičnim bogаljimаi rаnim invаlidimа veerаnimа koji sunаvodno iskorišćаvаli odsusvo sposob-nih vojnikа i predsаvljаli bdquoopаsnosrdquo zаnjihove žene i sesre Dа bi sprečilа pobu-nu srpskа Komаndа odlučuje dа mobili-še i pošаlje invаlide nа prvu liniju fronаu prve borbene redove u Cersku bikui аko reši problem Srbijа u kojoj je rа

bdquopeo godišnje dobаrdquo i srpski menаlie ukome se mešа pogаnluk i dobroа ndash sаmosu pozаdinа nаsаnkа ljubаvnog rouglаizmeđu zgodnog mlаdog rаnog invаlidаi švercerа Gаvrilа (Mаrinko Mаdžgаlj)lokаlnog policаjcа ETHorđа (Bojаn Žirović)i njegove žene zаvodljive i slobodoumneKааrine (Sofijа Juričаn) koji imа svojumelodrаmsku rаgičnu zаvršnicu

O KAKAV DIVAN DANTeks režija i gluma Vesna Pećanac

Vesna Pećanac svoju monokomediju bdquoOkakav divan danrdquo već osamnaes godina igrana pozorišnim scenama školama fakulei-

ma simpozijumima širom zemlje i u ino-sransvu Predsava koja spaja umenosobrazovanje pedagogiju živonu mudrosi ličnu ispoves do sada je odigrana više od1700 pua Sa puno finog humora govori oadolescenciji porodičnim sukobima kuć-nim ajnama o ljubavi i prašanju

REVIZOReč je o Gogoljevoj komediji bdquoevizorrdquo urežiji Ive Milošević koja govori o srahu ko-rumpirane vlasi u jednom gradu od dola-ska revizora Junake predsave umače ekipaglumaca ansambla Aeljea 212 Gordan Ki-čić Branimir Brsina Gorica Popović FeđaSojanović Milan ndash Caci Mihailović Ivan

Jevović i mnogi drugi Drušvena komedi- ja u pe činova bavi se carskom usijom izprve polovine 19 vekaIva Milošević je izjavila bdquoGogolj u bdquoevizo-rurdquo se obračunavao sa velikom ošrinom saonima koji drže vlas i koji od nje profiira-

ju Govorio je o košmarnoj svarnosi svogdoba prikazujući je kao sveopše orgijanjepokvarenluka podlosi besidnosi i primi-ivizma koje omogućava bdquobrasvordquo nespo-sobnih neodgovornih i nekompeennihljudi na rukovodećim mesima a koji suu svojoj užasavajućoj prosečnosi veomaagresivni pohlepni i ambiciozni Međuim

bdquoevizorrdquo nije kriika samo činovničkogsloja To je zapianos nad dimenzijama ra-sula i nakaznosi koja iz og rasula proizlaziMislim da je analogija sa našom svarnošću

više nego očiglednardquo Ivana MANDIĆ

VELIKA SCENA0111 u 20h DŽEPOVI PUNI KAMENJA

0211 u 20h LJUBAVNO PISMO0311 u 20h EGZIBICIONISTA

0411 u 20h REVIZOR0511 u 20h VEČE SA PETROM BOŽOVIĆEM

0711 u 20h OMNIA PRAECLARA RARA - OMAŽ

KSENIJI ZEČEVIĆ0811 u 20h BOG MASAKRA

0911 u 20h SMRTONOSNA MOTORISTIKA1011 u 20h REVIZOR

1211 u 20h SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU1411 u 20h PAZARNI DAN

1511 u 20h BOG MASAKRA1811 u 20h REVIZOR

1911 u 20h ZORAN ĐINĐIĆ2111 u 20h RATNA KUHINJA2211 u 20h RATNA KUHINJA

2311 u 20h TRST2411 u 20h DŽEPOVI PUNI KAMENJA

2511 u 20h SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU2611 u 20h SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU

2811 u 20h PROSLAVA3011 u 20h ZBOGOM SFRJ

SCENA PETAR KRALJ

0111 u 2030h TERAPIJA

0211 u 2030h PLODNI DANI

0311 u 2030h ČEKAONICA

0411 u 2030h ČEKAJUĆI GODOA

0511 u 2030h POMORANDŽINA KORA

0711 u 2030h VIRUS ILI KIJAVICA

0811 u 2030h PEDESET UDARACA



1411 u 2030h GOSPODIN BIDERMAN I PIROMANI





2911 u 2030h O KAKAV DIVAN DAN3011 u 2030h POŠTO PAŠTETA

HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK

1 LA ŠATELJEJEV PRINCIP JE VEZAN ZA KOJUOBLAST

a hemiju b fizikuc maemaikud isoriju

2 U KOJOJ ZEMLJI SE NALAZI SEDIŠTE KOMPA-NIJE LEGO

a Norveška b Švedskac Nemačkad Danska

3 MAKSIMALNA BRZINA KOJU ZEC MOŽE DADOSTIGNE JE

a 120 kmh b 55 kmhc 200 kmhd 72 kmh

4 NIGERIJA JE PO BROJU STANOVNIka desea b sedmac drugad dvadesea u sveu

5 ADAKTILIJA JE NEDOSTATAK 983080MANJAK983081a prsiju b pravnih dokazac viamina Dd hormona

6 U KOLIKO AMERIčKIH DRŽAVA JE DAN RO-đENJA NIKOLE TESLE PROGLAŠEN ZA DRŽAVNIPrZNIK

a nijednoj b jednojc osamd dvadese

7 PESMU bdquoVOYAGE VOYAGEldquo IZVODIa oxete b ABBA c Policed Desireless

8 DŽONI ZEC JE GLAVNI LIK KOG kPOROVOGROMANA

a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una

T A Č N I O D G O V O R I 1 a ) 2 d ) 3 d ) 4 b ) 5 a ) 6 c ) 7 d ) 8 c )

KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet

















UVODNIK

m e m b e r o f

SaDRžaj




f a k U L t e t

e k O n O m I j a

D R U Š t

v O

m O Z a I k




Igor IVAŠKOVIĆ




4









SnOvI




5

FAKULTET




















atarina SAVIĆ






ustanove u regionu





novog vremenaldquo



6

FAKULTET















I kRatkOvIDOSt



7

fakULtet











Igor IVAŠKOVIĆ



fakULtet

8

Tipovi profesora











TIP 3 ZBRDA-ZDOLA


















slučajna



fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





4









SnOvI




5

FAKULTET




















atarina SAVIĆ






ustanove u regionu





novog vremenaldquo



6

FAKULTET















I kRatkOvIDOSt



7

fakULtet











Igor IVAŠKOVIĆ



fakULtet

8

Tipovi profesora











TIP 3 ZBRDA-ZDOLA


















slučajna



fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





5

FAKULTET




















atarina SAVIĆ






ustanove u regionu





novog vremenaldquo



6

FAKULTET















I kRatkOvIDOSt



7

fakULtet











Igor IVAŠKOVIĆ



fakULtet

8

Tipovi profesora











TIP 3 ZBRDA-ZDOLA


















slučajna



fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





6

FAKULTET















I kRatkOvIDOSt



7

fakULtet











Igor IVAŠKOVIĆ



fakULtet

8

Tipovi profesora











TIP 3 ZBRDA-ZDOLA


















slučajna



fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





7

fakULtet











Igor IVAŠKOVIĆ



fakULtet

8

Tipovi profesora











TIP 3 ZBRDA-ZDOLA


















slučajna



fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





fakULtet

8

Tipovi profesora











TIP 3 ZBRDA-ZDOLA


















slučajna



fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





fakULtet

9









Veljko BOJOVIĆ














Aleksandra ALEKSIĆ




i osim dragocenih





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





fakULtet

10












11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





11

FAKULTET












Ivana KOVAČEVIĆ

fakULtet

11







fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





fakULtet

12


In memoriam


NAJPROFESORKA









LEGENDA FAKULTETA










Marija TOMIĆ



13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





13

FAKULTET

13




















Nenad MILIJAŠEVIĆ




koliko je realna



FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





FAKULTET












14


Marko STOJANOVIĆ



fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





fakULtet


















16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





16

ekOnOmIja







Urednička strana

ekOnOmSkI POgLeD




17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





17

ekOnOmIja













Veljko BOJOVIĆ





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





18
















Jovan RKIĆ







19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





19




DUGOVI















Aleksa DOKIĆ

Da nije sve tako


omladinski pogoni

Crvene zvezde

Partizana i drugih

fudbalskih klubova







ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





ekOnOmIja



ISTORIJAT







Milica TRIVIĆ

ekOnOmIja

20





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





21

ekOnOmIja














Stefan ĐERSIMOVIĆ





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





22

ekOnOmIja



jednakosti























Debata




23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





23

ekOnOmIja





















Luka MILADINOVIĆ

PROgReSIvnO




24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





24

ekOnOmIja

















Nikola NIKITOVIĆ




minus 15 pp)



25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





25

ekOnOmIja

Dragi dnevniče



puno novi tok
















elektronskih oglasa









DeO I IDeja



26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





26

DRUŠTVODRUŠTVO

26

Urednička strana
















DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





DRUŠTVO

27

Književna groteska


V
























Marta LUTOVAC

lutka sa

nasloVne strane



28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





28




POJAM PREDRASUDA





vim na dva primera















Katarina KOVČIĆ



29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





29

DRUŠTVO





















Jovana MARKOVIĆ











30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





30

DRUŠTVO
























Sofija ĐUROVIĆ









otvoren 1906 godine




31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





31

DRUŠTVO


















Filip LUKIĆ


MeGa ŠeGa






B r a n k a

Č v o r o v i ć



32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





32

DRUŠTVO
















32














33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





33

Kada govorimo o
























Nena BEKČIĆ




markize od Pembruka





muškarci










jahanje i vino



34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





34

DRUŠTVO





















Dijana MARKOVIĆ



3434

iv ać Všg



35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





35

MoZaik











Tamara BEOČANIN

Urednička strana

puteVi

Tamara BEOČANIN



MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





MoZaik

















Stefan ĐERSIMOVIĆ



36



MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





MoZaik

37





























Zašto je nastala



38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





38

MOZAIK
















primer hrišćani





















davale sinovima pri

polasku u vojsku

rzčm j ć



39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





39




















Aleksandra ALEKSIĆ

srbiJa u srCu










LepenskomViru



40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





40

MOZAIK














Dijana MARKOVIĆ

Moj smisao besmisla




41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





41


Uz kupon koji je na



k





























SCENA PETAR KRALJ
















HaJMo u poZoriŠte



42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





42

MOZAIK













a Zoe b Folirani

c Eldoradod Una


KVIZ ZNANJA

SUDOKU



SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet





SERVIS SLANJA

NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE

VELIKOG BROJA

EMAIL PORUKA

wwwprosendnet



novembar 2013. broj 88 univerzitetski casopis monopollist ekonomski fakultet

Documents