Letopis noucnili radovaGodina 24 (2000), broj 1-2, strana 145-156

UDK: 6217.002.083

NOVI PRISTUP U IZRADI I KORISCENJUTEHNICKE DOKUMENTACIJE

Gligotic Radojka, Andelkovi6 S., Mesi M.l

REZIME

Pregledni radReview paper

Prikazane su osnovne mogucnosti automatizovanog projektovanja pomocuCAD tehnologije (projektovanje primenom racunara - Computer Aided De­sign) sa stanovista nastave na univerzitetskom nivou. Istaknuta je nemino­vnost uvodenja ove tehnologije i u nastavni proces, a zatim je ukazano naneke zablude i zamke u koje mogu upasti korisnici aktuelnih softvera.

Primena CAD tehnologije u nastavnom procesu je izazov za profesorefakulteta koji treba da nadu pravu meru koriscenja, ali i kriterijume na osnovukojih bi studenti kriticki sagledavali i procenjivali dobijena resenja. Potrebnoje postici da studenti, koristeci mogucnosti automatizovanih proracuna iizrade crteza, ne izgube od Iicne intuicije, kreativnosti, kombinatorske sposo­bnosti i samostalnosti.

Kljucne reci: tehnicka dokumentacija, automatizovano projektovanje icrtanje, racunar, obrazovanje

UVOD

Brz razvoj racunara i informaticke tehnologije, doveo je do preokreta i uoblasti projektovanja i konstruisanja delova masina kao i u izradi i koriscenjutehnicke dokumentacije. Ovaj istorijski preokret meri se sa onim, kada jefrancuski inzenjer Gaspar Monz (Gaspard Monge, 1746-1818. god.) dosao naideju da se predmeti na tehnicklm crtezima predstavljaju sa ortogonalnimprojekcijama. Taj revolucionarni pomak drzan je petnaest godina u strogojtajnosti, 8tO je Francuzima u to vreme, obezbedilo vojnu prednost. Genijalnost

1 Dr Radojka Gligoric, Yam. prof., mr Stojan Andelkovic, asist., dr Mihal Mesi, doc.,Poljoprivredni fakultet, Institut za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad

145

ideje Monza je velika, jer je donekle resila problem kako predmete koji imajutri dimenzije predstaviti lako, jasno i jednoznacno na papiru, koji ima dyedimenzije. Oblast u kojoj je racunar i racunarska tehnologija (pored ostalih)nasla veliku primenu su projektovanje i izrada tehnicke dokumentacije. Pri­stupacnost personalnih racunara sirokom krugu korisnika dovelo je do brzegrazvoja inforrnaticke tehnologije.

MOGUCNOSTI RACUNARA U PROJEKTOVANJU I IZRADITEHNICKE DOKUMENTACIJE

Projektovanje je sirok pojam i u masinstvu je najprihvatljivija definicija dapredstavlja proees stvaranja masinske konstrukcije (predmeta, uredaja, masineitd.) od ideje do gotovog proizvoda koji je funkcionalno prilagoden uslovimakoriscenja uz de finis ana ogranicenja (Vladic, 1995.). Proees projektovanjasastoji se iz vise faza:

- koncipiranje idejnog resenja (idejna skiea),- koneepcijsko projektovanje (idejni projekat),- konstruisanje (geometrijsko modeliranje, inzenjerska analiza, proracun

delova na cvrstocu, optimizacija, ... ),- izrada konstruktivne dokumentacije,- izrada tehnoloske dokumentacije za numericko upravljane masine,- izrada dokumentacije za montazu,- izrada dokumentacije za kontrolu i- izrade marketinske dokumentacije.

Racunari i racunarska tehnologija, za sada, nisu u mogucnosti da podrzesve faze stvaranja masinskog dela; u nekim fazama se ne mogu koristiti, unekim delimicno, a u nekim potpuno. Realna su predvidanja da ce se u nekojbuducnosti racunar koristiti u svim navedenim fazama projektovanja.

Za prvu fazu stvaranja (idejno resenje] racunar se, za sada, ne mozekorisriti jer on ne rnoze za nas da misli. To je ipak, sarno brza i preciznamasina koja odradi ono sto joj se na odreden, njemu razumljiv nacin definise inaredi.

Za koneepcijsko projektovanje i konstruisanje (idejni projekat) racunar semoze sarno delimicno koristiti. Ovo je jos uvek idejna faza stvaranja predmetai sarno se delimicno ovaj proees moze algoritmizovati (Vladic, 1995.). Uvelikose radi na stvaranju ekspertnih sistema vestacke inteligencije koja ce mociponuditi inteligentne savete i odluke.

Za ostale faze projektovanja (geometrijsko modeliranje, proracun, optimi­zacija izrada konstruktivne i tehnoloske dokumentacije itd.) racunar se danasu potpunosti moze koristiti. Ovaj deo projektovanja je za konstruktore zamo­ran i dugotrajan, te je u ovom delu racunar ne zamenljiv. Naravno, ima togajos puno da se res! u ovoj oblasti, pocev od pristupa, preko koneepcije, do

146

primene, da bi racunar bio potpuno primenljiv u projektovanju (Krsmanovic,1995; Kuzmanovic, 1995).

Racunar je posebno ad velike koristi pri trazenju i izboru optimalnihresenja, u toj meri da se predvida da ce izrada prototipa biti nepotrebna(Gadus, 1999). Medutim, analiticko definisanje nekog uredaja, rnasine ilikonstrukcije u realnom okruzenju je veoma slozeno, zbog velikog broja pro­menljivih cija je medusobna zavisnost nelinearna. U takvim slucajevimanalazenje optimalnih resenja moguce je koriscenjem numerickih metoda iracunara, koji obavljaju pretrazivanje velikog broja mogucih resenja, sve dokse ne zadovolje funkcije cilja, odnosno kriterijumi optimizacije (Cligoric, 1990i 1992).

Kada je slozen proces stvaranja konstrukcije kompletno racunarski po­drzan, crtezi u fizickom smislu mogu i da ne postoje. Informacije se posred­stvom racunara prenose ad jednog do drugog radnog mesta, ad racunara donumericki upravljanih masina za izradu delova, zatim do uredaja za kontrolu,sve do izlaska gotovog proizvoda iz fabrike. Crtezi se cuvaju na memorijskimmedijima racunara.

Naravno, sarno je teorijski moguce bez crteza u Iizickorn smislu. S obzi­rom na to da je ova nova tehnologija i stalno se razvija, treba originalne crtezeodloziti na odreden, klasican nacin, a koristiti se njegovim kopijama ilimogucnostima racunaraske tehnologije.

Za izradu tehnickih crteza potrebno je mnogo truda i vremena. Oduvek setezilo da se postupak izrade crteza uprosti i skrati, jer predstavIja znatnustavku u ukupnim troskovima izrade predmeta i masina, cak i uz koriscenjerazlicitih pomagala (table, sabloni, razmernici itd.). Pojava tehnologije perso­nalnih racunara (PS), pocetkom osamdesetih godina i mogucnost za njegovomasovno koriscenje (pristupacna cena) unela je, kao i u drugim oblastima,pravu revoluciju i u tehnicko crtanje. Danas je racunar, uz ostalo i masina zacrtanje i mesto za arhiviranje crteza.

Prema (Vladic, 1995; Gadus, 1999) prednosti primene racunara u pro­jektovanju i crtanju tehnicke dokumentacije jesu:

• skracenje vremena stvaranja proizvoda ad momenta odluke, do gotovogproizvoda,

• povecanje produktivnosti projektanta,• smanjenje broja konstruktora,• brze izmene u tehnickoj dokumentaciji,• detaljnija inzenjerska analiza i proracun na cvrstocu delova konstrukcije,• stvaranje pogodnije i fleksibilnije ponude prema zahtevima korisnika,• mogucnost veceg broja rcsenja u svim fazama stvaranja proizvoda,• efikasnija primena standardizacije i unifikacije delova,• automatizacija izrade tehnicke dokumenatcije,• automatizacija izrade tehnoloske dokumentacije,• testiranje proizvoda putem simulacije,

147

• automatski prenos podataka na numericki upravljane masine (NC i CNCmasine),

• smanjenje mogucih gresaka itd.

RACUNARSKA GRAFIKA

Racunarska grafika predstavlja oblast racunarskih nauka, koja se poredostalog bavi grafickim prikazima predmeta crtanja primenom racunara, Racu­narska grafika bazira se na principima nacrtne geometrije, a primenom infor­matike vrsi se interpretacija predmeta crtanja. Prvi crtezi u racunarskoj graficibili su u ravni, dvodimenzionalni (2D crtezi], a kasnije zbog potrebe zavizuelnijim prikazom predmeta crtanja razvile su se mogucnosti za prostornimprikazom sa tri dimenzije ili 3D crtezi,

Da bi se predmet crtanja (tacka, duz, ravan ili tela) prikazao na ekranuracunara treba ga analiticki definisati. Postoje vrlo razilicite mogucnosti zaodredivanje maternatickog modela koji procesor racunara prepoznaje i odre­duje u vidu kordinata tacaka cijim spajanjem se dobija predmet crtanja. Naprimer, linija koja se vidi na monitoru definise se matricom sa binarnimvrednostima (0,1). Mesta oznacena sa 1 su osvetljena, a ona oznacena sa °nisu ili obrnuto i kao rezultat toga dobijamo liniju na monitoru (s1.1).

oooo1

o 0

o 0

o 1

1 1

1 0

011

110

100

000

000

Slika 1: Prikaz linije na monitoru racunara pornocu matrice sa binarnim brojevimaFigure 1: Review of a line on computer monitor with the help of matrix with binary

numbers

Osnovne transformacije koordinata

Tacka je elementarni deo predmeta crtanja, jer dve tacke odreduju pravu,dve prave ravan, a tri ravni telo. Maternaticki gledano, translacijom tacke izjednog polozaja u drugi definise se duz (linija), a transformacijom duzi(translacijom, rotacijom ili kombinovano) dobija se ravan. Telo mozemo defi­nisati u prostoru u koordinatnom sistemu O,X,Y,Z i tada dobijamo aksono­metrijski crtez ili 3D crtez ili u ravni u koordinatnom sistemu O,X,Y idobijamo ortogonalni ili 2D crtez.

Da bi se predmet crtanja definisao tako da ga racunar moze prepoznatipotrebno je obilje podataka za sta je najpogodnija matricna algebra (Jovanovic,1994.). Translacija tacke A iz polozaja 1 u polozaj 2 (s1.2) dcfinise se matricomtranslacije:

148

odnosno [x, Yz] =[X1 + a Y1 + b]

Promena polozaja tacke maze se definisati i rotacijom aka centra rotacijeo (s1.3). Rotacija tacke A iz polozaja 1 u polozaj 2 za neki ugao a definisana jematricom rotacije:

[A ~] = [ AI] .[TR ] = [X 1sina]cosa

X2 XI X

Slika 3. Rotacija tackeFigure 3. Rotation of a point

yya

A2

2 /'/,,-

/' b,AI ./v

1

0 Xl x2 X

y

y

Slika 2. Translacija tackeFigure 2. Relayed broadcast of a point

Translacijom dye tacke A i B iz jednog polozaja u drugi, maze se definisatitransformacija [premestanje iz jednog u drugi polozaj] duzi AB (s1.4) i ana­liticki odrediti matricom:

YAI] . [a b] = [X Al . a+ YAl • C XAl . b + YAl . d]YBl C d XDl • a + Yai . C XB1 ' b + YHI . d

Pored translacije i rotacije, kao osnovnih mogucnosti za transformacijupostoje i druge kao sto su: skaliranje, smicanje, ortogonalno projiciranje itd.

53

D

2

y 2 C2

DICI

B2A2

Ale>----C BI

0 4 x

Y/\21--'---#---+-=~~

Y/\ II-----;"~'-'-__+-+___+

o

yB21-------1'-----~-+

yHlf-----~=--__.I''_____!-4_

Slika 4. Transformacija pravetranslacijom dye tacke

Figure 4. Transformation of a line byrelayed broadcast of two point

Slika 5. Skaliranje predmeta crtanjaFigu~e 5. Scaling of a object of drawing

149

Pomeranje i uvecanje predmeta crtanja za neku odredenu razmeru naziva seskaliranje (s1. 5), pri cemu se oblik ne menja, vee sarno velicina i polozaj.

Smicanje predstavlja translaciju sarno nekih tacaka predmeta crtanja.Smicanjem se deformise predmet crtanja jer se sarno neke tacke pomeraju doksu druge u pocetnom polozaju (s1. 6) sto se koristi za crtanje predmeta uaksonometriji, crtanju senki itd. Rotacijom duzi ili neke krive linije oko oserotacije, dobijaju se razlicita tela (s1. 7).

y

o

C1 D2C2

,

,,B)

x

y

o x

Slika 6. Smicanje predmeta crtanjaFigure 6. Skidding of a object of drawing

Slika 7. Rotacijom duzi dobija se teloFigure 7. Body is being getting by

rotation of a segment

Projekcije tela na projekcijske ravni takode predstavljaju transformacijukoja se koristi u racunarskoj grafici (s1. 8). Sve ove i druge transformacije semogu analiticki definisati tako da ih racunar moze prepoznati i koristiti.

Slika 8. Ortogonalne projekcije telaFigure 8. Orthogonal projection of a body

Modeliranje predmeta

Modeliranje predmeta ili crtanje 3D crteza predstavlja formiranje geome­trijskog oblika primenom racunara, Geometrijski model u fizickom smislupredstavlja predmet crtanja (rnasinski deo) i on odreduje informaticku formupredmeta koju prepoznaje racunar, nakon cega se dobija crtez u elektronskomobliku ili odstampan na papiru. Za crtanje 3D cretza ili modeliranje predmetakoristi se vise metoda:

150

- Zicani model (metoda konacnih elemenata),- Povrsinski model i- Zapreminski (solid) model.

Zieani model prikazuje predmet crtanja kao skup temenih tacaka i kon­turnih linija (ivica) predmeta (kao da je od zice napravljen). Za dobijanjezieanog modela predmeta koristi se metoda konacnih elemenata. Nedostatakovog modela je sto definise sarno elementarna svojstva predmeta crtanja:oblik, polozaj u sklopu itd.

Povrsinski model je takav model gde se predmet crtanja takode predstavljasa temenim tackama i konturnim linijama (zicanom mrezorn), ali je popunjenamalim elementarnim povrsinama, "zakrpama". Ovaj nacin ornogucava detalj­niji opis predmeta crtanja i vece mogucnosti koriscenja takvih crteza,

Zapreminski (solid) model je slican predhodnim, jer se predmet definisetackama, konturnim linijama, povrsinama "zakrpama" ali sada i zahvacenomzapreminom. Solid model ornogucava odredivanje mehanickih karakteristikapredmeta (povrsine, zapremine, momenata inercije, tezista, mase itd), te umasinstvu ima prednost u odnosu na prethodna dva modela.

Za modeliranje predmeta, bez obzira koji se model koristi ima visepristupa i mogucnosti:

• definisanje granica modela grafickim elementima, (B-REP model),• opisom 3D modela [analiticki opis povrsina projekcija, preseka, itd.) i• sastavljanjem modela iz 3D primitiva - CSG model.

Metoda definisanja granica modela (Boundary REPrezentation - B-Repmodel) ornogucava dobijanje zieanog, povrsinskog i solid modela. Koriste segeometrijske transformacije. Grupne operacije su otezane, te je model spor.

Metoda opisa 3D modela ima velike memorijske zahteve, te se dobijajugrube konture predmeta, odnosno preciznost oblika zavisi od memorije racu­nara.

Sastavljanje modela iz 3D primitiva (Constructive Solid Geometry - CSGmetod) bazira na Bulovim operacijama geometrijskog sabiranja, razlike i pre­seka osnovnih geometrijskih tela (primitiva). Ova metoda je laka za modeli­ranje. Moze se dobiti vrlo precizan geometrijski oblik predmeta.

Nacrtani model predmeta bez obzira koja metoda se koristila dalje sluzi zavrlo razlicite proracune kao i za crtanje tehnicke dokumentacije. Kao ilustra­cija daje se primer modeliranja kuglicnog lezaja (sl. 9) koje je uradeno uprogramu AutoCAD 13.

151

Slika 9. Modeliranje kuglicnog lezaja­Figure 9. Modeling of a ball bearing2

AKTUELNI SOFTVER ZA PROJEKTOVANJE I TEHNICKO CRTANJE

Teznja je da se racunari maksimalno koriste pri stvaranju (projektovanjumasina], Takvo racunarski podrzano projektovanje naziva automatizovanoprojektovanje ili CAD tehnologije (Projektovanje primenom racunara - Com­puter Aided Design).

Medu aplikativnim programima (CAD softverima) za projektovanje i tehni­cko crtanje na PS racunaru, najpopularniji je AutoCAD, zbog mogucnostikoriscenja u razlicitim strukama i zbog brojnih specijalizovanih alata i do­datnih modula koji se koriste u proracunima i pri crtanju. Najznacajnijimoduli koji rade u AutoCAD okruzenju koriste se za: projektovanje i kon­struisanje II masinstvu, konstruisanje rnasinskih profila, crtanje ortogonalnihprojekcija (2D crteza] na osnovu prostornog crteza, crtanje izometrijskogcrteza (3D crteza], parametarski dizajn standardnih masinskih elemenata,kreiranje baza podataka za standardne masinske eklemente, kinernaticku ana­lizu rnasinskih elemenata i mehanizama, konstruisanje alata za livenje itd.Sastavni deo Autof.Afl-a je AME (Advenced Modelling Extension) modul kojisluzi za solid modeliranje.

Popularnost ovog softvera je II njegovoj velikoj mogucnosti II projekto­vanju, od proracuna do izrade konstrukcione i tehnoloske dokumentacije zavise grana tehnike. Pod projektovanjem se ovde podrazumevaju i manjeobimni proracuni u cilju izbora resenja i provera II toku koriscenja i odrza­vanja.

Za svaki masinski element ovaj program nudi mogucnost konstruisanjaprema proracunu iii prema izabranom standardnom uzorku. Takode, nudimogucnost za automatsko crtanje svakog detalja koji koristimo za sklopnicrtez ili neke druge potrebe.

Postupak crtanja zavisi od toga sta se erta, medutim, bez obzira na to,bitno je precizno zadati koordinate tacaka cijim spajanjem se dobija crtez, Na

2 Lazic S., Bulovic N.: Auto CAD 13, Institut za nuklearna istrazivan]a, Beograd. 1996.

152

raspolaganju je nekoliko nacina zadavanja koordinata tacaka. Tacke se spajajurazlicitim vrstama linija i po obliku i po debljini. Na primer, osna linija mazeda se zada i nacrta na desetine razlicitih ponudenih nacina po izgledu i oblikui taka prilagodi crtezu i prostoru za crtez. To vazi i za sve ostale vrste linija,kruznice, polukruznice, radijuse itd.

Za kotiranje crteza ponudeno je vise metoda i nacina. Najjednostavnije jekoordinatno kotiranje, gde se zada koordinatni sistem, odnosno baze kotiranja.Definisu se mesta i elementi kotiranja nakon cega program automatski formiratabelu u kojoj su proracunate kate. Na ovaj nacin je izmena kota i kotnihparametara jednostavna i automatska.

Oznacavanje kvaliteta povrsina i tolerancija krajnje je uprosceno i svodi sena izbor ponudenih standardnih oznaka i simbola koji se umecu na crtez.Ovaj program se oslanja na medunarodni standard ISO, zatim na DIN, ANSI,BS i druge nacionalne standarde razvijenih zemalja.

Jednom nacrtan crtez predmeta maze se koristiti na vise nacina: da S8

uklopi u sklop, da posluzi za konstrukcionu ili tehnolosku dokumentaciju, dase koristi za programiranje numerickih masina za izradu predmeta, ili u nekedruge svrhe. Sto je veoma vazno, svaka promena na crtezu lako i automatskise registruje na svim mestima gde se taj crtez koristi.

Na ovaj nacin pojednostavljen je tezak posao crtaca konstrukcione tehni­eke dokumentacije. Medutim, da bi crtanje pomocu racunara bilo efikasno,mora se, osim poznavanja pravila i propisa tehnickog crtanja, znati koristititiracunar i softver. Ovde su iznete sarno najelementarnije mogucnosti i principi.

PRIMENA RACUNARA U OBRAZOVNE SVRHE ZA IZRADUTEHNICKE DOKUMENTACIJE

Velike su dileme u kojoj meri u obrazovne svrhe koristiti racunar zacrtanje. Za sada su u manjini ani koji su iskljucivo za koriscenje racunara, ali iani koji su izricito protiv njihovog koriscenja.

Kada se za crtanje iskljucivo koristi racunar, velika je verovatnoca dastudenti nece savladati sustinu principa crtanja, posto neke ad tih faza za njihuradi racunar. Visoko profesionalno znanje tehnickog crtanja skoncentrisanou aplikativnim programima nije znanje onog ko program koristi, taka dapostoji opasnost da dobijene crteze korisnik ne maze kriticki da sagleda,proveri i oceni (Vladic, 1995.). Da bi se aplikativni programi za tehnickocrtanje (softveri) mogli da koriste, moraju se, pre svega znati metode i pravilatehnickog crtanja, a zatim pravila koriscenja softvera. Drugim recima, progra­mi za tehnicko crtanje koji se nude na tdistu podrazumevaju prethodnoznanje tehnickog crtanja korisnika. Za sada ne postoje prihvatljivi i namapristupacni programi koji su namenjeni za ucenje principa i pravila nacrtnegeometrije i tehnickog crtanja. U ave svrhe maze se koristiti AutoCAD, ali onje prvenstveno namenjen za projektovanje i crtanje, kada se prethodno znajuovi principi i pravila.

153

Sa druge strane posmatrano, racunar je brza i precizna masina koja mozeda uradi veliki deo zamornog i fizickog posla pri crtanju i razradi tehnickedokumentacije, te se njegova prirnena ne moze zaobici i u obrazovanju.

Stoga su najvise u pravu oni koji zagovaraju umerenu primenu racunara usavladavanju metoda, principa i pravila nacrtne geometrije i tehnickog crtanja.Tek kada se POtPUllO savlada gradivo tehnickog crtanja mogu se koristitirazliciti aplikativni racunarski programi.

Korisccnje racunara za izradu sarno tehnickih crteza i nerna mnogo smisla.Ima smisla da se koristi u slozenom procesu stvaranja masinskog del a (sklopa,masine, ... ) od ideje, projektovanja, konstruisanja do izrade tehnicke doku­mentacije, kao jedne od zavrsnih faza ovog slozenog procesa. U prvoj polovinivremena potrebnog da se donekle savlada, na primer, softver AutoCAD,crtanje na racunaru nije nista brze od klasicnog nacina crtanja. Razlika je utome sto se jednom nacrtan crtez sa racunarorn, moze koristili na vise nacinau razlicitim transformisanim vidovima.

Neminovno je da nastavni proces na fakultetima treba prilagoditi novimmogucnostima CAD tehnologija (Vladic, 1995). Potrebno je naci pravu meruda studenti koristeci mogucnosti autornatizovanih proracuna i izrade crteza neizgube od licne intuicije, kreativnosti, kombinatorskih sposobnosti i sarno­stalnosti (Stefancikova, 2000). Sve ovo predstavlja veliki zadatak i izazov zaprofesore fakulteta. Treba iznaci nacine i kriterijurne na osnovu kojih bistudenti kriticki sagledavali i procenjivali dobijena resenja.

Kod nas u masinskoj struci, racunari se jos uvek ne koriste dovoljno zaprojektovanje i crtanje. Veliki broj nasih fabrika ne prate dovoljno ovu infor­maticku tehnologiju. U malo boljoj situaciji su Iakulteti i instituti, gde sedonekle drzao korak sa razvijenim svetom. Medutim, i ovde nedostataksredstava za odgovarajuci hardver i nedostatak mladih kadrova, ucinilo je 10

da smo kao zajednica u zaostatku.

ZAKLJUCAK

U nastavni proces na fakultetima, na onim predmetima gde je to potrebno,treba uvrstiti automatizovano projektovanje i izradu tehnicke dokumentacije(CAD tehnologije) zbog niza znacajnih prednosti u odnosu na dosadasnjinacin rada.

Koriscenje CAD tehnologija u nastavnorn procesu je izazov za profesorefakulteta koji treba da pronadu nacine i kriterijume na osnovu kojih bistudenti kriticki sagledavali i procenjivali dobijena resenja. Vazno je nacipravu meru da studenti, koristeci mogucnosti automatizovanih proracuna iizrade crteza ne izgube od licne intuicije, kreativnosti, kombinatorske sposo­bnosti i samostalnosti. Pored ostalog, potrebno je sto pre opremiti laboratorijefakulteta sa odgovarajucom hardverskom opremom i zaposliti mlade kadrove.

154

LITERATURA

1. Acketa D., Matic-Kekic Snezana.: Geometrija za informaticare, Prirodno matema­ticki fakultet, Novi Sad, 2000.

2. Gadus J., ZiSko P.: Objemove modely v modernych metodach konstruovania,Zbornik "Nove trendy v konstruovani a exploatovani polnohospodarskej techniky",Slovenska polnohospodarska univerzita v Nitre, Nitra 1999., str. 41-45

3. Cligoric Radojka: Odredivanje medusobnih zavisnosti geometrijskih, kinernatickihi dinarnickih parametara podiznog uredaja traktora, zbornik radova sa savetovanja.Primjena kompjutora u poljoprivredi", Poljoprivredni Iakultet, Osijek, 1990., str.47-53

4. Gligoric Radojka: Optimizacija kinematickih i dinamickih parametara podiznoguredaja traktora, doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1991.

5. Cligoric Radojka: Tehnicko crtanje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1998.

6. Jovanovic M.: Teorija projektovanja konstrukcija racunarom, MCAE biblioteka,Masinski fakultet, NiS, 1994.

7. Krsmanovic S., Bojanic P., Clavonjic M., Gatalo R., Kalajdzic M.: Dostignuca itendencije u razvoju automatizovanog projektovanja proizvoda u masinskorn inze­njerstvu i industriji, monografija "Masinstvo za XXI vek", FTN, Novi Sad, 1995.,str. 15-32

8. Kuzmanovic S.: Stanje i tendencije razvoja procesa konstruisanja u masinstvu,monografija "Masinstvo za XXI vek", FTN, Novi Sad, 1995., str. 1-14

9. Obradovic R: Deskriptivno geometrijske metode u racunaraskoj grafici: medusobnipreseci rotacionih povrsi koriscenjern pomocnih lopti i pomocnih ravni, doktorskadisetracija, FTN, Novi Sad, 2000.

10. Ognjanovic M.: Modeliranje masinskih elemenata, Masinski fakultet, Beograd,1992.

11. Popkonstantinovic M., Obradovic M.: Projektovanje objektno orijentisanog softverau racunaraskoj grafici, zbornik radova sa naucnog skupa "MonGEometrija 97",Jugoslovensko udruzenje za nacrtnu geometriju i inzenjersku grafiku JUNGIG,FTN, Novi Sad, 1997, str. 29-34

12. Rusnak J., Maly V.: Vyucba technickej dokumentacie na vysokych skolach lechni­ckeho zamerania vo vztahu k medzinarodnym normam ISO a EN, Zbornik "Novetrendy v konstruovani a tvorbe tehnickej dokumentacie", Slovenska polnohospo­darska univerzita v Nitre, Nitra 2000., slr. 127-129

13. Sotirovic V.: Inforrnaticke tehnologije, Biblioteka Udzbenici, Tehnicki fakultet"Mihajlo Pupin", Zrenjanjin, 2000.

14. Stefancikova Anna.: Didakticka transformacia grafickych systcmov vo vyucbemetodiky konstruovania, Zbornik "Nove trendy v konstruovani a tvorbe tehnickejdokumentacie", Slovenska polnohospodarska univerzita v Nitre, Nitra 2000., str.55-58

15. Tasevski R, [oleski T.: Kompjuterski program za predstavljanje 4D objekata,zbornik radova sa naucnog skupa "MonGEometrija 97", Jugoslovensko udruzenjeza nacrtnu geometriju i inzenjersku grafiku JUNGIG, FTN, Novi Sad, 1997, str.41-44

155

16. Vladic J., Jovanovic M., Babin N.: Realne mogucnosti, izazovi i problemi autornati­zovanog projektovanja masina, monografija "Masinsivo za XXI vek" , FTN, NoviSad, 1995., str. 33-48

NEW ACCESS IN PRODUCTION AND USINGOF THE TECHNICAL DOCUMENTATION

byGligotic Radojka, Andelkovic S., Meii M.

SUMMARY

The basic possibility of automated projecting or (,'AD technology (ComputerAided Design) was given in this paper. The unavoidable introduction of thistechnology in teaching process was emphasized too. It was be pointed to severalmistakes and traps, the users of current soft vel'S can fall into. A laboratory offaculty ought to be equipped by appropriate hardver equipment and profes­sional young personnel ought to be employed.

Using CAD technology in teaching process is large challenge to professors,who should discover criterions on the basis the students would realize and ap­praise the received decision critically. Right measures need to be found that thestudents don't lose anything of a personal intuition. creation, combinatory abil­ity and independence using possibility of automated estimate (mel production ofa drawing.

Key words: technical documentation, automated projecting and drawing,computer, education

Primljeno: 31.10.2000Prihvaceno: 08.11.2000.

156