Mirana Dmitrovi NOVI RELIGIJSKI POKRETI

1

SADRAJ

1.Uvod..................................................................................................................................2 2. Sekularizacija...................................................................................................................3 3. Povratak svetog................................................................................................................4 4. Novi religijski pokreti......................................................................................................6 5. ta je novo u novim religijskim pokretima?....................................................................7 6. Tipovi novih religijskih pokreta.......................................................................................9 7. Kontroverzna priroda novih religijskih pokreta.............................................................12 8. Zakljuak........................................................................................................................14 9. Literatura........................................................................................................................17

2

UVOD

Teko je danas pisati knjige o religiji - istie svetski poznati sociolog religije Jakov Juki - pogotovo ako se eli misliti savremenost. Tako je sociologija religije pre tridesetak godina ostala prosto zateena jednom injenicom koju tada niko nije mogao - s obzirom na podatke koji su ukazivali na to da znaaj religije u drutvu opada - predvideti: desila se religija u atmosferi sveopte svetovnosti. Nije to, meutim, prvi (a ni poslednji put) da se sociologija spotakla o vlastitu nesavrenost1. Iz itave te situacije izveden je ipak jedan nesporan zakljuak, ujedno i upozorenje s kojim valja zapoeti svaku priu o savremenim drutvenim procesima, odnosima i stanjima: zakljuci sociologije (religije) brzo zastarevaju. '' im ona uspije izrei neku sigurniju tvrdnju, odmah je preteknu nove injenice. Vrijeme je dakle poelo bre protjecati nego to ga nae ljudske sposobnosti mogu hvatati. Ta suluda i mahnita trka s vremenom u stvari je jedina dra, ali i istodobno nepreskoivi nedostatak svake sociologije religije.''2 Tema ovog rada jesu NOVI RELIGIJSKI POKRETI koji su se pojavali u zapadnim drutvima nakon Drugog svetskog rata. Iako su na religijskom globusu prisutni sada ve vie od pola veka, panja koju izazivaju, ne samo u uim krugovima strune ve i ire javnosti, ne jenjava. Kako objasniti njihovu pojavu u drutvima zahvaenim onim to naunici koji se bave religijom oznaavaju kao proces sekularizacije? Zato su ovi pokreti doiveli ekspanziju ba na Zapadu? Kako objasniti njihovu popularnost? Po emu su novi religijski pokreti - novi? Zato je priroda NRP-a kontroverzna? Ovo su neka od pitanja na koja rad treba da da odgovor.1

Sociologija nije uspela da predvidi tako krucijalan dogaaj u istoriji oveanstva kao to je pad Berlinskog zida. 2 Jakov Juki, Budunost religije, Matica hrvatska, Split, 1991, str. 6.

3

SEKULARIZACIJA

''Sekularizacija3 je proces zbog kojeg religija gubi svoj uticaj u razliitim sferama drutvenog ivota.''4 Jo jednostavnije reeno: ''sekularizacija je proces opadanja znaaja religije''5. Iako nije nova pojava, a pogotovo ne pojava karakteristina samo za nae vreme - na ta skree panju na najpoznatiji sociolog religije, uro unji - sekularizacija se uglavnom razmatra u kontekstu modernog doba. Kao poetak procesa sekularizacije u hriansom svetu oznaava se Francuska revolucija koja se zbila 1789. godine. Od tada pa na dalje, znaaj religije u modernim drutvima opada. Klasici sociologije - Karl Marks, Emil Dirkem, Maks Veber - verovali su da je re o neminovnom procesu. Kako se drutva budu modernizovala, tako e i religija imati sve marginalniju ulogu u njima. Sekularizacija je, dakle, komponenta modernizacije. I zaista, situacija u industrijskim zemljama polovinom XX veka potvrivala je ovu tezu. Istraivai su registrovali smanjenje verskih aktivnosti (na primer, smanjio se broj vernika koji idu u crkvu). Drutveni uticaj, bogatstvo i ugled verskih organizacija bili su u opadanju. Religioznost u svakodnevnom ivotu je takoe jenjavala (na primer, veina vernika ne veruje u postojanje zagrobnog ivota, iako veruje u boga). Ali!

3

Termin sekularizacija vodi poreklo od latinske rei saeculum to znai vek, dugi niz godina, ljudski vek. U srednjovekovnoj (hrianskoj) literaturi ovim terminom oznaavan je ovozemaljski, svetovni ivot. Novolatinska kovanica secularisation znai posvetovljavanje, pretvaranje svetog u svetovno (Zbornik radova Dijalog i dogma, CEIR, Novi Sad, 2002, str. 15). 4 Entoni Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 557. 5 Entoni Gidens, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, str. 718.

4

POVRATAK SVETOG

Rasprava o tezi o sekularizaciji jedno je od najsloenijih podruja sociologije religije kao posebne socioloke discipline. Povratak svetog, odnosno obnova religije do koje je dolo u drugoj polovini XX veka jo je vie tu raspravu zakomplikovala. Protivnici teze o sekularizaciji, antisekularisti, u novim trendovima nalazili su potvrdu svog stanovita: religija ostaje znaajna snaga drutvenog ivota. Kako objasniti ovaj povratak svetog? uro unji e rei: u svim drutvima, s vremena na vreme, dolazi do krize i obnove vere. Deavalo se i ranije da ovek zaboravi boga: zaborav boga, meutim, nije isto to i smrt boga - naglaava unji. Pojava, dakle, nije nova. Padova i uspona religioznog ara bilo je i ranije. Kao da se sveto s merom pali, i s merom gasi. Do obnove religije, pak, dolazi u trenucima drutvenih kriza - zakonitost je drutvenog ivota. ''im se ovek uvali u nevolju, bog ima anse.''6 Kriza modernosti glavno je ishodite povratka svetog u zapadnim drutvima, u drugoj polovini XX veka. Povratak religiji nije, meutim, (uvek) znaio i povratak nekoj od tradicionalnih crkava koje su i same bile isuvie svetovne, isuvie sline svetovnim ustanovama da bi u njima edni svetog utolili svoju e. ''Crkva vie nije jedino mesto susreta ljudi i njihovih bogova. Danas i crkva mora da rauna sa mestima i vremenima gde ona nije prisutna, a gde je prisutno sveto. Sveto se objavljuje ili otkriva i izvan crkve, to znai da se granice svetoga ne podudaraju sa granicama crkvenog. Crkveno odreenje svetoga i ivljeno iskustvo svetoga se ne poklapaju: sveto je ire od crkvenog!''7 Tako je homo religiosus svoju e za sakralnim jednim delom utolio u - novim religijskim pokretima (NRP). Religija6 7

Broj

uro unji, Religija II, igoja tampa, Beograd, 1998, str. 165. uro unji, Religija II, igoja tampa, Beograd, 1998, str. 178.

5

HRIANSTVO ISLAM NERELIGIOZNI (ateisti, agnostici, sekularisti, indiferentni...) HINDUIZAM 900.000.000 KINESKE TRADICIONALNE 394.000.000 RELIGIJE (taoizam, konfuijanizam) BUDIZAM 376.000.000 ANIMIZAM 300.000.000 AFRIKE RELIGIJE 100.000.000 SIKIZAM 23.000.000 JUI 19.000.000 SPIRITIZAM 15.000.000 JUDAIZAM 14.000.000 BAHAI 7.000.000 JAINIZAM 4.200.000 INTO 4.000.000 CAO-DAI 4.000.000 ZOROASTRIANIZAM 2.600.000 TENRIKIO 2.000.000 NEO-PAGANIZAM 1.000.000 UNIVERZALIZAM 800.000 RASTAFARIANIZAM 600.000 SAJENTOLOGIJA 500.000 Izvor podataka: www.adherents.com8

sledbenika 2.100.000.000 1.300.000.000 1.100.000.000

NOVI RELIGIJSKI POKRETI

8

Ovo je drugi po broju poseenosti sajt na Internetu koji se odnosi na religiju uopte; na njemu se mogu pronai odgovori na pitanja tipa koja religija je najpopularnija u Azerbejdanu, a koja npr. u Njujorku; koja drava je najbezbonija, a koja najreligioznija...Podaci u tabeli su aproksimativni, ne definitivni, a obuhvataju 98% svetskog stanovnitva. Jedini kriterijumi da se neka religija nae na ovoj listi su BROJ SLEDBENIKA tj. veliina (u ovom sluaju minimum 150.000), RASPROSTRANJENOST (da je identifikovana u vie od jedne zemlje), kao i NEZAVISNOST tj. jasna odvojenost od drugih religija.

6

Kao peurke posle kie, tako su i novi religijski pokreti poeli da niu i bujaju u zapadnim drutvima nakon Drugog svetskog rata, a posebno kasnih 60-tih i ranih 70-tih godina prolog veka. Ni mesto ni vreme pojave NRP-a nije puka sluajnost. Zato ba na Zapadu? Zato u drugoj polovini XX stolea? Odgovor nije teko pronai. Razvijeni deo sveta u to vreme potresala je kriza modernosti. Jedan pokazatelj njenih razmera i dubine bila je i pojava kontrakulturnog pokreta 60-tih iji je nosilac bila omladina. Bile su to godine protesta i godine nastanka niza pokreta: za graanska prava, za reformu univerziteta, za emancipaciju ena, protiv rata, rasne diskriminacije, za prava homoseksualaca... Kontrakulturni pokret je u osnovi bio nejedinstven tako da su se u njemu izdiferencirale dve glavne struje. Prva je bila vie politiki orijentisana i delovala je pod imenom Nova levica (New Left), dok je druga, nastala neto kasnije, bila struja hipika. I dok su leviari, zadojeni idejama Herberta Markuzea, svoj glas dizali protiv kapitalizma i imperijalizma, ''deca cvea'' nisu toliko bila usmerena na politike probleme koliko na kritiku naina ivota srednje klase - klase iz koje su i sami poticali. Svakoj vrednosti drutva kom su pripadali, hipici su suprotstavljali jednu svoju. Umesto rada - nerad. Reda - nered. Braka - slobodna ljubav. Materijalizma - duhovnost. Umesto Zapada - Istok. Uperen protiv svega onog to je olienje Zapadne civilizacije - materijalizma, utilitarizma, konzumerizma, racionalnosti, individualizma, birokratske bezlinosti, odsustva zajednitva...kontrakulturni pokret je istovremeno tragao za alternativama. U domenu religije, alternativa tradicionalnoj crkvi to jest crkvama bili su upravo - novi religijski pokreti. Kontrakulturni talas je u meuvremenu nestao, ugasio se, ali NRP nisu. Postoje razne teorije koje pokuavaju da objasne njihovu jo uvek izraenu popularnost.

7

Prema jednoj od tih teorija, uzrok uspona NRP-a nalazi se u karakteristikama tradicionalne crkve koja je postala liena duhovnih sadraja, isuvie ritualistika. NRP manje su depersonalizovani. Brajan Vilson, poznati sociolog religije, smatra da popularnost NRP-a moe da se objasni injenicom da ivimo u vreme brzih promena koje unose neizvesnost i nestabilnost u nae ivote. Ljudi, meutim, trae sigurnost, i nalaze je u novim religijskim pokretima. Konano, neki naunici smatraju da glavni razlog privlanosti NRP-a jeste u tome to oni pruaju oseaj pripadanja. Time se moe objasniti i veliko uee mladih meu sledbenicima NRP-a. Re je o starosnoj skupini u kojoj je najvie izraen oseaj izolovanosti, otuenosti od glavnih drutvenih tokova. Takoe, re je o uzrastu u kom se traga za vlastitim identitetom. Neki mladi ljudi ga pronalaze posredstvom novih religijskih pokreta.

TA JE NOVO U NOVIM RELIGIJSKIM POKRETIMA?

Kada se govori o novim religijskim pokretima, u opticaju su razliiti termini kojima se oni oznaavaju - novi verski pokreti, nova religija, alternativna religija, nekonvencionalna religija, religija za mlade, nove sekte i kultovi, mistine zajednice, marginalna religioznost. U opticaju su i stari termini - sekte, kultovi. Ovo poslednje otvara pitanje: gde je mesto NRP-a u klasinoj sociolokoj tipologiji verskog organizovanja na crkve, denominacije, sekte i kultove? Re je o tipologiji koja je postepeno razvijana od strane nekoliko naunika - Maksa Vebera, Ernsta Trela, te Riarda Nibura.

8

Pitanje je suvislo jer ta tipologija je, kada je re o novim religijskim pokretima, neprimerena tj. neupotrebljiva u njihovoj analizi, istiu neki naunici. Dragoljub B. orevi, domai sociolog religije, smatra da je prosto zastarela, nesavremena, a takvom je uinio upravo razvoj religijskog ivota od 50-tih godina prolog veka, dakle, od vremena kada su se pojavili novi religijski pokreti. Veina naunika naglaava da NRP-e ne treba poistoveivati sa starim sektama iz ranijeg perioda (re je o sektama protestantskog porekla), a neki da je neprimereno tako ih i nazivati. Sekta je izrazito zapadnjaki pojam - upuuje na motiv odvajanja manje verske grupe od neke vee (obino crkve) koja se(be) smatra dogmatski ispravnijom i pravovernijom. Novi religijski pokreti su pojava za sebe, a njihova differentia specifica je, po Jakovu Jukiu, u tome to su nastali u razdoblju pune sekularizacije: '' religioznost koja nije poticana od suvremenog stanja ope sekularizacije drutva ne moe biti predmetom naega opisa''9. Prema Ajlin Barker, jednoj od najboljih poznavalaca problematike tzv. novih sekti i kultova, termin NRP ''koristi se da oznai raznoliki skup organizacija, od kojih se veina javlja, u svom sadanjem obliku, poevi od 50-tih godina ovoga veka (itaj: XX veka), nudei, pri tom, neku vrstu odgovora na pitanja koja su, u osnovi, religijske, duhovne ili filozofske prirode''10. Po emu su novi religijski pokreti - novi? U traganju za odgovorom na ovo pitanje posluiemo se zapaanjem Brajana Vilsona koji je izdvojio sledee njihove tipine karakteristike: 9

egzotino poreklo, nova kultura naina ivota nivo angaovanosti, uoljivo drugaiji od onog u tradicionalnom crkvenom hrianstvu

10

Jakov Juki, Budunost religije, Matica hrvatska, Split, 1991, str. 164. Dragoljub B. orevi, Proroci nove istine - sekte i kultovi, JUNIR, Ni, 1998, str. 68.

9

harizmatske voe uglavnom mlado sledbenitvo, u velikoj meri regrutovano iz srednje klase i iz bolje obrazovanijih slojeva drutva socijalna upadljivost meunarodno delovanje i nastanak krajem 60-tih, poetkom 70-tih godina prolog veka.

Ovde je potrebno napomenuti da NRP ne obuhvataju samo pokrete ''egzotinog'' porekla tj. one koji su proistekli iz istonjakih religija - kojih je, istina, mnogo - ve ''tu ulaze i razni kranski pokreti: neokarizmatike11, bazine i molitvene grupe, fundamentalistike i evangelike skupine, puka religija12, jer svi oni pripadaju dananjem duhovnom obzorju.''13

TIPOVI NOVIH RELIGIJSKIH POKRETA

Sociologija religije kao posebna socioloka disciplina treba da opie nove religijske pokrete, ali na tome ne sme da se zaustavi. Opis je samo preduslov uspenog objanjavanja pojave koja se prouava. No, da bi objanjenje - koje se sastoji u otkrivanju uzroka neke pojave - bilo ispravno, opis mora biti dovoljno iscrpan. U deo deskriptivnih zadataka spada i stvaranje klasifikacija i tipologija iji smisao se sastoji u tome da otkriju neki red u beskrajnoj raznolikosti stvarnosti, odnosno da olakaju razumevanje prouavane pojave.

11 12

Kao religiozna pobuna elite. Kao religiozna pobuna mase. 13 Jakov Juki, Budunost religije, Matica hrvatska, Split, 1991, str. 163.

10

''Nikada nije preterano isticati da je skoro svaka generalizacija o novim religijskim pokretima osuena na neistinitost, ako se primeni na sve pokrete.''14 Novi religijski pokreti obuhvataju ogroman broj izuzetno razliitih grupa. Tako, ako posmatramo nain na koji su nastali, zapaamo da su mnogi od njih proistekli iz velikih religija kao to su hinduizam, hrianstvo, budizam. Druge pokrete su, pak, stvorile harizmatske voe. Vrlo uspenu tipologiju NRP-a nainio je Roj Volis 15. Prema njemu, svi pokreti se mogu razvrstati u tri kategorije, a osnov tipologije je odnos svake pojedine grupe prema drutvu u celini. Tako, Volis razlikuje pokrete koji odbacuju svet, pokrete koji priznaju svet, i pokrete koji se prilagoavaju svetu. Pokreti koji odbacuju svet Kao to i samo ime kae, ovi pokreti se veoma kritiki odnose prema svom okruenju koje je, po njima, nezadovoljavajue, iskvareno, neduhovno. Neki od njih zahtevaju od svojih sledbenika da se potpuno povuku iz spoljnog sveta. Takoe, lanovi ovih grupa menjaju svoj stil ivota. Na primer, nain na koji se hrane i odevaju16. esto organizuju ivot u sopstvenoj zajednici odnosno komuni. Generalno, pokreti koji odbacuju svet zahtevaju od svojih sledbenika visok stepen angaovanosti, odanosti nekom bogu ili guruu (duhovnom uitelju), striktno pridravanje odreenih etikih pravila17. Pojedinac je podreen grupi, odrie se sopstvene linosti. Nove lanove ovi pokreti uglavnom nalaze meu mladim, dobro obrazovanim osobama poreklom iz srednje klase.

14 15

Dragoljub B. orevi, Proroci nove istine - sekte i kultovi, JUNIR, Ni, 1998, str. 68. Volisova tipologija, iako stara vie od dve decenije, i danas je primenljiva. Izloio ju je u svom delu Elementarni oblici novog religijskog ivota, objavljenom 1984. 16 Sledbenici pokreta Hare Krina prepoznatljivi su po tome to nose indijsku odeu. 17 Tako se od sledbenika pokreta Hare Krina zahteva da vode strogo asketski ivot: ne smeju jesti meso, jaja, ribu; ne smeju konzumirati droge, alkohol, duvan, ajeve, kafu; ne smeju se kockati; ne smeju stupati u polne odnose sem u svrhu raanja dece u braku.

11

Meunarodno drutvo za svesnost Krine (poznatije kao pokret Hare Krina), Misija boanske svetosti i Boja deca primeri su ovih pokreta. Pokreti koji priznaju svet Pokreti koji priznaju svet nisu religijski u konvencionalnom smislu jer nemaju obrede, crkvu, teologiju. Njihova organizacija je veoma labava ili je uopte nema. Spoljni svet takav kakav jeste - prihvataju. Ono to je nezadovoljavajue ili loe u drutvu moe se ispraviti ako se menja pojedinac, a ne drutvo. Zato se usredsreuju na duhovno zdravlje i duhovni razvoj svojih lanova, na oslobaanje skrivenih ljudskih potencijala. Sledbenici ovih pokreta su obino stariji od onih koji se opredeljuju za pokrete koji odbacuju svet, takoe su pripadnici srednje klase. Neretko je re o imunim i uglednim pojedincima, ukljuenim u glavne drutvene tokove. Sajentologija, Transcendentalna meditacija18, Nju ejd pokret spadaju u ovu kategoriju NRP-a.

Pokreti koji se prilagoavaju svetu Trei tip NRP-a je najsliniji tradicionalnim religijama, a kao primer moe da poslui neopentekostalizam19.18

Osniva pokreta je Indijac Maharii Mahe Jogi koji je 1958. godine doneo tehniku pod nazivom transcendentalna meditacija na Zapad. Re je o tehnici pomou koje se postie relaksacija, razvoj unutranjih potencijala i inteligencije koji su osnov uspeha u ivotu - poruuju pobornici TM-a. No, ambicije pokreta su znatno vee: svetski mir, smanjenje siromatva u svetu, postizanje savrenog zdravlja. TM se praktikuje dvadeset minuta ujutru i uvee. Ne zahteva nikakvu veru niti posebno zalaganje. 19 (Neo)pentekostalci veruju da se Sveti Duh moe uti kroz pojedince kojima je dat dar da u transu izgovaraju nerazumljive rei.

12

Njihova karakteristika je u tome to istiu vanost unutranjeg, duhovnog ivota u odnosu na svetovne brige. Sledbenici ovih pokreta tragaju za duhovnom istotom, za koju veruju da se izgubila u tradicionalnim religijama koje su, po njima, postale suvie svetovne. Za razliku od sledbenika prethodna dva tipa pokreta, sledbenici pokreta koji se prilagoavaju svetu ne menjaju stil ivota. Bez gotovo ikakvih vidljivijih promena obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti.

KONTROVERZNA PRIRODA NOVIH RELIGIJSKIH POKRETA

Od kada su se pojavili, novi religijski pokreti nisu prestali biti u ii ne samo naune, ve i ire javnosti. Interesovanje za NRP-e nisu iskazivali samo sociolozi ve i psiholozi, psihijatri, kriminolozi, pravnici. Brojna istraivanja, kako teorijska tako i empirijska, rezultirala su izuzetno obimnom literaturom. Nauno interesovanje za NRP-e moe biti usmereno u razliitim pravcima20. Jedna od najee obraivanih tema je ona o nainu prijema novih lanova - tema zbog koje mnoge rasprave o novim religijskim pokretima poprimaju oblik polemike. S tim u vezi, govori se o kontroverznoj prirodi NRP-a. ''Optuuju ih za ispiranje mozga, kidnapovanja, korienje hipnoze i drugih tehnika za kontrolu uma, kao i za korienje droge. Pripisuje im se unitenje karijera, budunosti i ivota preobraenika, manipulacija omladine, nemoralnost i iskoriavanje.''21 Meutim, i u ovom sluaju generalizacije o novim religijskim pokretima navode na pogrean put. Ajlin Barker

20 21

Tako, moemo ih posmatrati u kontekstu rasprava o sekularizaciji. Malkom Hamilton, Sociologija religije, Clio, Beograd, 2003, str. 413.

13

napominje: niti su svi pokreti dobri, niti su svi pokreti loi tj. destruktivni. Ima dobrih i ima loih pokreta, a razdvojiti jedne od drugih nije nimalo lak zadatak. Malkom Hamilton, meutim, naglaava da takve optube za zavoenje i manipulaciju nisu nita novo. One su upuivane i sektama iz ranijih perioda. Kada je neto novo, drugaije, neobino, to odstupa od uobiajenog, a naroito kada ugroava postojee institucije - onda postaje predmet optubi22. Hamilton, pozivajui se na druge autore, istie da se na takav nain nastoje opravdati metodi kojima se slue porodice preobraenika kako bi ih izvukli iz pokreta, a koji ukljuuju kidnapovanje i ''deprogramiranje''23. Takoe, socioloka empirijska istraivanja novih religijskih pokreta uglavnom nisu nala dokaze kojima se potvruju optube za ispiranje mozga i zavoenje. Kao dokaz neosnovanosti teze o manipulaciji lanovima, navodi se injenica da velika veina ljudi dobrovoljno naputa NRP-e. Novi religijski pokreti nisu kontroverzni samo zbog naina prijema novih lanova24. Za neke od njih se vezuju razne kriminalne aktivnosti, od prevara25 do ubistava ili navoenja na samoubistva26 svojih sledbenika. Naroito oni pokreti koji odbacuju svet pod budnom su prismotrom dravnih vlasti, medija i javnosti. Tenja ka objektivnosti zlatno je pravilo naune delatnosti. U prirodnim naukama ovom idealu mnogo je lake pribliiti se nego u drutvenim. Postii apsolutnu objektivnost nemogue je jer to ne znai iskljuiti samo uticaj vlastitih vrednosti i interesa, ve i uticaj linog iskustva o pojavi koja se prouava.

22

Dovoljno je navesti primer prvih hriana koji su bili proganjani kao pripadnici sekte sve do 313. godine, kada je rimski car Konstantin priznao ovu religiju. 23 Nasilno deprogramiranje je neetiko, nezakonito i zasniva se na pretpostavci o kontroli uma koju je estoko osporio znaajan korpus naunog istraivanja. Ono, istovremeno moe proizvesti mnogo vie problema nego to ih je reilo. (Ajlin Barker, Novi religiozni pokreti: praktian uvod, Zograf, Ni, 2004, str. 198) 24 Jedna od tehnika koja se koristi da bi se stekla privrenost potencijalnog novog lana je tehnika bombardovanja ljubavlju: pojedinac biva obasut panjom i neprekidnim izlivima ljubavi dok ne bude emocionalno uvuen u grupu. 25 Veoma esti su napadi na Sajentoloku crkvu od strane prevarenih klijenata. 26 Kao primer navodi se masovno samoubistvo sledbenika pokreta Hram naroda.

14

Kada je re o novim religijskim pokretima, linija izmeu nauke i ideologije kao iskrivljenog pogleda na svet - veoma je tanka. tavie, ponekad se pod imenom nauke protura ideologija. Pitanje - za ili protiv NRP-a - nije pitanje na koje nauka treba da da odgovor jer je re o vrednosnom opredeljenju, a argumenata i za i protiv ima na pretek. U onoj meri u kojoj je nauka pozvana da da odgovor na pitanje - da li neto spada u patologiju ili ne - opredeljujemo se za kriterijum koji predlae na poznati sociolog religije, Dragoljub B. orevi: tetno je sve ono to naruava psiho-fiziki integritet linosti. Opet, generalizacije tipa ''svi novi religijski pokreti su tetni'', ''sve nove religijske pokrete treba zabraniti'' navode na pogrean put i imaju predznak ideologije, a ne nauke.

ZAKLJUAK

Problem sekularizacije jo uvek je otvoreno pitanje nauke, a popularnost NRP-a svakako jeste izazov tezi o sekularizaciji. Protivnici te teze, antisekularisti, smatraju da religija ostaje centralno obeleje modernog ivota, da ne nestaje ve samo menja svoje oblike. U tim menama tradicionalne religije gube svoja uporita, a pojavljuju se neke nove. S druge strane, zagovornici teze o sekularizacija smatraju da novi religijski pokreti, iako snano utiu na ivot svojih sledbenika, ostaju na periferiji drutva. Relativno neorganizovani i rasparani, ti pokreti ne predstavljaju snagu drutvenog ivota. Takoe, belee veliki protok ljudi to je samo jo jedna potvrda teze da je religija

15

nita drugo do roba na tritu: ''ona se kupuje i troi prema trenutnoj potrebi i ukusu kupca''27. Entoni Gidens, britanski sociolog, istie da je sekularizacija adekvatna prevashodno za objanjenje promena koje su zahvatile tradicionalne religije, a na tom tragu je i uro unji. Prema njemu, paralelno se odvijaju dva procesa: drutvo iz dana u dan biva sve vie svetovno, a sa druge strane - dolazi do obnove svetog. Svetovno drutvo malo mari za sveto, opada drutvena uloga religije tj. njena vlast, mo, uticaj u javnom ivotu, i to prevashodno crkvenog oblika vere - sve to upuuje na sekularizaciju. Ali, otklon od crkvene religije ne znai i odumiranje religije, njeno nestajanje. Religija je prisutna i u (post)modernom drutvu, ali ne na nain koji je vaio za tradicionalna drutva. Religija se u poslednjih nekoliko decenija iz javne sfere povukla u privatni ivot pojedinca, postala njegova privatna stvar. Takoe, govoriti o religiji u XXI veku, znai obavezno govoriti u pluralistikom kontekstu: monopol crkvenog oblika vere je nestao. Danas moemo govoriti o narodnoj religiji, osobnoj tj. subjektivnoj veri i jaanju verskog individualizma, denominacijama, sektama, kultovima, novim religijskim pokretima... Jakov Juki primeuje jo jednu novinu: ''Tko paljivije prati pisanje o religijskim temama taj jamano opaa kako se u nae doba u sreditu panje - posebno sociologa nala dilema: da li sekularizacija jo uvijek napreduje ili je pak u povlaenju. Ta je dilema nehotice zasjenila mnoge druge novosti. Meu inim vanu i zanimljivu injenicu da je na cijelom podruju traenja svetoga - podjednako u Crkvi i izvan nje - dolo do velike promjene u sadraju religioznog doivljaja.''28 Raa se novi tip vernika, a glavna je njegova karakteristika da hoe religiju samo iveti, ovde, sada, odmah. Sa doktrine, to je karakteristika starih sekti, akcenat se27 28

uro unji, Religija II, igoja tampa, Beograd, 1998, str. 172. Jakov Juki, Budunost religije, Matica hrvatska, Split, 1991, str.185.

16

premeta na iskustvo. Savremena religioznost je afektivna. Zatim: nesvetovna, nepolitina, necrkvena, individualistika29, narcistika30, nihilistika31. Jednom reju postmoderna.

LITERATURA

1. Barker, Ajlin, Novi religiozni pokreti: praktian uvod, Zograf, Ni, 2004.29 30

Nezvanina, osobna, lina, nevidljiva religija. Religiozni individualizam koji prerasta u individualizam bez religije. Religija kao sebeljublje. Primer narcistike religioznosti su razni pokreti za razvoj ljudskih mogunosti. 31 ovek postmoderne je veoma religiozan, ali njegova religioznost nema identiteta - po vlastitom nahoenju odabira malo od ove, malo od one religije, da bi na kraju zapao u nihilizam koji se ogleda u kratkotrajnosti doivljaja svetog, u praznini, ravnodunosti, bezvoljnosti.

17

2. orevi, B. Dragoljub, Proroci nove istine - sekte i kultovi, JUNIR, Ni, 1998. 3. Gidens, Entoni, Sociologija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. 4. Hamilton, Malkom, Sociologija religije, Clio, Beograd, 2003. 5. Juki, Jakov, Budunost religije, Matica hrvatska, Split, 1991. 6. Sen-an-Polen, Kristijana, Kontrakuluta, Clio, Beograd, 1999. 7. unji, uro, Religija II, igoja tampa, Beograd, 1998. 8. Zbornik radova Dijalog i dogma, CEIR, Novi Sad, 2002.

18