I . BARE I RITOVI NA LEVOJ OBALI

I . BARE I RITOVI NA LEVOJ OBALI

DUNAVA

Teren na kome se die Novi Sad prilino je iroka okuka koju gradi Dunav,kada dolazei sa zapada,naglo skrene ka severu, da bi se odmah zatim, pod samim gradom, otro prelomio na istok. Novi Sad je izgraen na samom Dunavu. Svojim starijim delom, on je podignut na prosenoj nadmorskoj visini od 80 metara,dok se novim i najnovijim delom sve vie iri na samu podvodnu dunavsku dolinu.

U doba kada se konano zasniva, krajem XVII i poetkom XVIII veka, Novi Sad se nalazi izmeu dva u taj mah znaajna i jaka mesta:Futoga, trgovaki poznata mesta kroz itav XVIII pa i XIX vek, i Karlovaca, crkvenog i administrativnog srpskog centra.Meutim, za nepuna pola veka ovo naselje prestie i Futog i Karlovce. Ako se uzme u obzir veliina i privredni potencijal oblasti koje je spajao, putevi koji su preko njega prelazili, politike zone koje je povezivao, bie razumljiva brzina kojom se Novi Sad razvijao i mesto koje je zauzeo.

II. NASTANAK I ISTORIJSKI RAZVOJ

Postanak naselja vezuje se za 1694 - tu godinu.Te godine izgraen je mostobran nasuprot petrovaradinskoj tvravi koja se u taj mah i sama poinje graditi, da bi svoj dananji izgled dobila u drugoj polovini XVIII -og veka. Tu se skupljala austrijska vojska u logore, ona je dolazei dovlaila karavane koji su pratili vojske,prodavae pia,

zanatlije itd.Neki su od njih ostali tu pa se pretpostavlja da su oni osnovali naselje. naselje koje jo nema pravog imena, te ga nazivaju SUBURBIJUM PETROVARADIENSE (predgrae Petrovaradina) ili RASCIANICA CIVITAS TRANS DANUBIUM SITUATA (Raka varo prekodunavska). Ve desetak godina posle osnivanja ovo mesto broji nekoliko trgovaca koji dovoze robu iz Bea. Stanovnici sela Alma izselili su se u anac 1718 -te godine da kopaju vinograde u Sremu i osnovali Almaki kraj. Od 1719 - te godine, sa pravom na dva godinja vaara, anac e poeti da, za ove krajeve, odmenjuje u trgovini isprva, nadaleko uveni Futog. U to vreme poinju se i graditi, osim zemunica i kue na sprat.Ve1720 -te belei se i kua na sprat, to je kua "Kod Belog Lava" na uglu pijace i Dunavskog sokaka.

Meavina civilnog, komorskog i vojnog, graniarskog stanovnitva, anac je tih godina ak i podeljen u dve vidljive zone. Do poetka 1730 -te godine u gradu su etiri pravoslavne crkve, male,najpre drvene i pokrivene indrom: Saborna, Nikolajevska, Uspenska i Almaka;i jedna katolika.

Sve se nalaze usred groblja u koja se sahranjuju njihovi parohijani. Prva kola otvorena je 1732. godine.To je bila Rodenstveno-Bogorodina kola latinoslovenska koja traje sve do danas. Tokom XVIII - og veka anac se poeo naglo iriti, a broj stanovnika mu je povean doseljenicima iz Beograda koji je 1739 - te ponovo pao pod vlast Turske. anac se od etrdesetih godina, pa nadalje tako proirio da prema mapi iz 1745. ve ima konture dananjeg grada. On je obuhvaen barama od kojih ga jedna sa june strane opasuje du cele dananje eleznike ulice. Kue su izgraene na gredama i nasipima, koji su rano podizani. Dunavska ulica podignuta je na nasipu izmeu dve bare, od kojih je desna (idui iz grada) zasuta tek posle 1918. 15 - tog marta 1748. godine anac je otkupljen i postaje samoupravna varo. Dobija grb i ime: Neoplanta, Neysatz, Ujvidek, koji su Srbi preveli sa Novi Sad. Od prolea 1748. grad Novi Sad poinje da ivi po uzoru na ostale slobodne gradove tog vremena, gradom upravlja magistrat na elu sa sucem, sa dvanaejst senatora i magistarskim inovnitvom. Grad raste i napreduje uprkos poplavama u njegovoj istoriji. Pa ipak, taj neugledni barama opkoljeni trskom pokriveni slobodni gradi kome je sem mostobrana, carinarnica I solare, cela obala vie meseci pod vodom, znatno je vanije sredite od hladnog I vojniki neplodnog Petrovaradinskog grada.

Prema Tomerlinovom planu Novog Sada iz 1764.godine vidi se da je unutranja varoka teritorija uglavnom zauzimala prostor izmeu dananjih ulica: Dunavske, Zmaj

Jovine, Narodnih Heroja, Njegoeve, Miletieve, Skerlieve i Zlatne Grede. Predgraa su bila:Salajka, Podbara i deo Rumenake. Sa zapadne strane nalazio se veliki i mali Liman. Veliki Liman je poinjao od Futoke ume pa Kamenikom i eleznikom ulicom koje su mu bile obale dopirao je do Jermenske crkve. Mali Liman ide od nasipa pa do Dunavskog sokaka, zahvatajui prostor oko SNP -a.

Crkve i dalje dominiraju Novim Sadom. Pored Saborne, Nikolajevske,Uspenke i Almake koje postoje jo od 30 -tih godina, tu je i nova Jovanovska crkva (koja vie ne postoji ) zidana 1755.

U prvoj polovini XIX veka, stolea u kome a mu uloga i znaaj neobino porasti Novi Sad ivi na uobiajen nain. Meutim, dogaaji koji potresaju Austriju menjaju i unutranji lik ovoga grada, na ta je najvie uticao industrijski razvitak u Evropi. U nizu

promena koje prate ovaj proces Novi Sad XVIII veka izezavae srazmerno brzo.U gradu je 1816. godine otvorena nova, ovaj put srpska gimnazija. Krajem 30 - tih i u 40 - tim godinama Novi Sad e pored gimnazije imati tri pravoslavne osnovne kole i tri katolike, dve srpske filijalne kole kod Jovanovske i Almake crkve, grku kolu, tri bolnice za siromane i streljako drutvo.Tu su i dve tamparije: prva Jankovieva (od 1790.) i druga, za koju je 1842. dobio odobrenje Jovan Kaulici.

Polit se Novog Sada sea ovako:"U starom Novom Sadu pre bune bilo je dosta kua sa doksatima i drvenim basamcima sa sokaka. Dunavski sokak naliio je na nekakvu tursku varo - imao je sasvim orijentalni tip. Pijaca je malo lepe izgledala, ali i tu je bilo dosta orijentalnih kua. Kue su imale iroke streje, tako da si po kii mogao ii po suvu itavim Dunavskim i urijskim sokakom pa i pijacom."

Novi Sad se obeleava kao sredite srpskog pokreta, meutim gore no i jedan grad, on je imao da iskusi posledice bune.U toku bombardovanja sa petrovaradinske tvrave, paljenja od strane austrougarske vojske Novi Sad je skoro sasvim uniten.to nisu zatrpale ruevine i nije unitio poar nestalo je u toku pljake austrougarskih vojnika. Razrueni Novi Sad pod vlau je tvrave sve do polovine avgusta 1849.,kada u ispranjeni grad ulazi austrijska vojska da uvede red.

U drugu polovinu XIX veka Novi Sad ulazi izruen i popaljen, sa stanovnitvom smanjenim skoro na treinu. Od tog vremena, Novim Sadom ponovo izgraenim datira osnovna slika Novog Sada, kakav on u svom starom delu izgleda i danas. Naravno, slika se tokom vremena postepeno menjala. Zabeleeno je da je Dunavska ulica izgraena jednospratnicama, u eleznikoj ulici bilo je sve do 1918 -te prizemnica pokrivenih trskom. Graanski stanovi ni tada nisu zidani higijenski, oni su se gradili od solidnijeg materijala, ali pre krto nego izdano.

U periodu od bune pa do kraja I.svetskog rata Novi Sad je dobio i poneku reprezentativnu zgradu. Takva je, pre svega, gradska kua zavrena, 1895,i pored Miletieva nastojanja u doba kada je bio naelnik da se na mestu biveg tronog i poruenog magistrata podigne pozorite, dok je magistrat hteo da prenese na mesto biveg turskog hana. Tu je zatim Platoneum, u koju se 1864. uselila Matica srpska, zatim biva zgrada Centralnog kreditnog zavoda, na uglu Grkokolske i Miletieve, iz 1896.sa pozlaenim hermesom na kupoli; Zgrada Dunerskog pozorita iz 1895. sagraena u dvoritu dananjeg hotela "Vojvodina" a izgorela 1928. Biva srpska gimnazija u ulici Zlatne Grede i Zadubina Marije, dananje sedite Matice srpske. O nekakvoj stilskoj originalnosti ovih objekata, nastalih u toku pet do est decenija, ne moe biti ni govora.

Sve do 1900.godine u Novom Sadu nema asfaltne ulice, nego je trotoar pored kua, u centralnim sokacima kaldrma od etvrtastih kamenja, a u veim pristupnim ulicama Temerinskoj, urijskoj,Kazandijskoj i upanijskoj (afarikova i Subotieva ) Futokoj i Pirokoj - turska kaldrma. Do kraja 80 - tih godina XIX veka grad je osvetljen fenjerima koje se pale dvadeset dana u mesecu, a deset dana, dok je meseina ne pale. Od 1846. na pijaci stoji po "nekoliko krasni intova ", grad je dobio fijakere. Od 1852. postoji potanska expedicija, a 1853. grad daje dozvolu za graenje pristanita na Dunavu. Godine 1881. poinju radovi na izgradnji pruge Peta - Subotica - Novi Sad, a poto je eleznika stanica podignuta 1882., sledee godine poetkom marta stie u Novi Sad prvi voz. U jesen te godine zavren je elezniki most i prokopan tunel ispod tvrave.od industrije Novi Sad do osamdesetih godina ima samo svilaru. Godine 1884. nazidane su nove fabrike zgrade za svilaru, 1885.godine sagraena je klanica, dok se u narednim godinama Novi Sad industrijski naglo iri (1888. plinara, 1909. bolnica, 1910. elektrina centrala, a 1911. uveden je tramvaj ).

III. NOVI SAD GRAD NA RECI

Dunav - najvea plovna reka u austrijskom carstvu, bila je napajana svim vodama Austrije i Maarske. Na njoj su svoj brodski ivot provodili brodovi od najmanjih do najveih vrsta, koji su stalno bili zaposleni utovarom i istovarom roba i ljudi.

O mostovima novosadskim, na Dunavu valjalo bi pisati detaljno, sa brdom injenica iza lea. Mostovi su ti koji piu istoriju Novoga Sada, to su mostovi koji su bili, mostovi koji su nestali u poarima ratova, u velikim srdbama zla...

Danas je Dunav takoe od velikog znaaja za Novi Sad. Njime se danas vri aktivan vodeni saobraaj, kako lokalni tako i meunarodni. Tokom godine njegov vodostaj opada i raste, pa Dunav ima viestruku ulogu. Iako ponekad ima neugodan miris zbog otpadnih voda, Dunav je prirastao za srce svakog stanovnika Novog Sada.

IV. NOVI SAD U PERIODU I i II SVETSKOG RATA

Za vreme I. svetskog rata sva aktivnost je obustavljena. Meutim, grad je bio udaljen od frontova i iz rata izaao neoteen, to je bilo veoma dobra, jer posle velikih poplava koje su zahvatile grad bilo bi potrebno mnogo truda i godina da se ponovo izgradi. Poetkom novembra 1918. u Novi Sad je ula srpska vojska, grad prestaje iveti u granicama i u politiko - administrativnom ustrojstvu Austrougarske.

U prolee 1941. naputeni i nebranjeni Novi Sad je okupirala hortijevska vojska, da bi se u njemu zadrala skoro pune etiri godine. Za vreme II. svetskog rata i peaki i elezniki most je sruen i grad je bukvalno otcepljen od ostatka Srbije i sremskog dela. Privredni ivot grada, usled ratnih i okupacijskih prilika, bio je u zastoju. Pored svega reenog, Novi Sad je u toku 1944. bombardovan u nekoliko navrata. 22.X 1944. godine Novi Sad je osloboen.

V. NOVI SAD POSLE RATOVA - RAZVOJ GRADA

U periodu izmeu dva svetska rata Novi Sad se zbog nedostatka sredstava nije preterano izgradio. Meutim, od znaajnih ( stratekih ) objekata izgraen je nasip koji je poinjui od starog ua kanala iao uzvodno u duini od oko 6 km. Do polovine dvadesetih godina grad je dobio nekoliko industrijskih postrojenja: fabriku rafova, elektrinih kablova, elektroporcelana, konzervi, aviona i avionskih delova i fabriku tekstila. Postepeno su nastojala i irila se, tada prigradska naselja (Liman, Detelinara, Telep i dr.). Najznaajniji poduhvat u tom periodu predstavlja otvaranje glavne ulice prema dotad barovitom Limanu, ruenje i poravnavanje mostobrana, nasipanje ovog terena i podizanje potpuno novog dela grada. To traje od poetka dvadesetih godina pa do pred sam II. svetski rat.

Nakon zavretka II.svetskog rata i osloboenja poinje izgradnja. Socijalistika revolucija je donela temeljne promene. Otpoela je era obnove razruenog grada i pionirska izgradnja osnovnih privrednih objekata, preduslova za dalji razvitak i izgradnju, u prvom redu mostova. U gradu se industrija veoma brzo razvija, Novi Sad postaje veliki industrijski centar, mada ni po kulturnom razvoju mnogo ne zaostaje.

Ne ulazei u podrobnosti privrednog razvitka grada u decenijama posle rata, valja pomenuti da je poetkom ezdesetih godina dolo do izmeanja industrijskih objekata, koji su pre rata podizani katkada i u samom gradu ak i u blizini samog centra. Industrijski objekti sele se na sever, da bi se smestili u industrijskoj zoni u blizini novoga kanala Dunav - Tisa - Dunav, kanala na kom su radovi zapoeti 1947. godine.

Pored starih srednjih kola, i novih, koje su se tokom vremena specijalizovale, Novi Sad dobija i vie kole, a zatim Filozofski i Poljoprivredni fakultet (1954.). Godine 1960., osnovan je najzad i ceo samostalan univerzitet, u ijem su sastavu devet fakulteta i jo nekoliko viih kola. Godine 1956. poimje sa radom Sterijino pozorje, svakogodinja smotra savremene jugoslovenske drame.

Grad je nastavio da se iri na sve strane. Pored objekata kojima je nastavio da se iri u nekadanje limanske barutine, niza stambenih i drugih zgrada, grad je konano sredio osnovne komunalne potrebe - vodovod i kanalizaciju, zatim toplovod i saobraaj. U urbanistikom smislu na njega je presudno uticala izgradnja dvaju novih mostova ka Petrovaradinu i Sremu, dvolunog betonskog (1961.) i zatim tzv. mosta Slobode, modernog gvozdenog mosta prema Sremskoj Kamenici (1971.)

Najvanija promena je svakako bila izgradnja Bulevara 23. oktobra (Bulevar osloboenja), koji se prua od eleznike stanice ka mostu Slobode, on je u celom svom prostiranju podelio grad na dva velika dela.Na istonoj strani nalazi se stari i znameniti deo grada, a na zapadnoj istorijski manje znaajan deo, ali sa vie graevinskih povrina, koje ine osnovu za nove arhitektonske i urbanistike poduhvate.

VI. PETROVARADIN I PETROVARADINSKA TVRAVA

Kako je i sam razvoj i nastanak Novog Sada vezan za Petrovaradinsku tvravu, ona sigurno zasluuje da se o njoj neto vie i podrobnije kae.

Poeta u XVI veku, a zavrena tek negde u drugoj polovini XVIII veka Petrovaradinska tvrava je vekovima pratila, pa ak i upravljala sudbinom Novoga Sada. Daleko od maarske granice, na desnoj obali Dunava, lei Petrovaradinska tvrava. Na osnovu najstarijeg poznatog plana tvrave iz 1688., tvrava se sastojala iz dananje gornje tvrave prema Dunavu, a na mestu mosta nalazila se jedna mala palanka. Bila je manja no dananja gornja i imala je dva dela: spoljanji i unutranji. Glavna kapija bila je na junoj strani i ka njoj je vodio mali drveni pokretni most. Spoljni zid se nalazio samo sa istone strane, sa dve polukule i utvren stubovima. U sredini unutranjeg grada stajala je velika istoku okrenuta apeida crkve sa dva tornja, a u uglu bee komandantova palata.

Danas naziv petrovaradinske tvrave - garnizonski, kompaktan - predstavlja turistiku atrakciju za mnoge strance, a takoe i utoite za duge etnje i sanjalaki zaljubljene parove.

VII. DUNAVSKI PARK I DUNAVSKA ULICA

Dunavski park se poeo ureivati od 1873.godine, kada je zasaeno drvee i cvee. Na jezeru koje je bilo deo Malog Limana moglo se voziti amcem, a kada je zimi bilo zaleeno na njemu se klizalo. Danas je izvrena potpuna rekonstrukcija, jezero je regulisano i staze su ureene. Izbegnute su podzemne vode i praina koja se ranije irila u susedne ulice. Sada u parku ima 220 vrsta raznog cvea i postavljeno je pet skulptura: "Srne" od Jovana Soldatovia iz 1955. godine, fontana od oke Jovanovia iz 1912. godine, "Rode" od Jovana Soldatovia iz 1958. godine. Na terenu parka imamo dva sportska igralita i jedno vetako jezero.

Dunavska ulica je najstarija ulica u Novom Sadu. Ona je sinonim grada. Jo 1700. godine ona je kao takva postojala, a 1720. godine na njenom uglu nie prva kua na sprat koja jo uvek postoji. U njoj se nalaze najstarije kue koje daju sliku tadanjeg vremena sa modernim dodatkom boja. Koliko je ova ulica poznata sude mnogobrojni turisti koji je obavezno poseuju i dive se njenom skoro nepromenjenom izgledu.

Meutim, ona je interesantna i za starosedeoce koji se etaju njom tokom celog dana. Kompleks prodavnica, butika i kafia obezbeuje da se nikada ploice ulice nikada ne oseaju nedirnutim. Po danu prirodne lepote, a nou svetlosne. To je etalite, sastajalite mladih, starih,zaljubljenih i samih, utoite svih graana. O lepoti ne vredi pisati jer se ona ne moe preneti na papir. To treba videti i doiveti.

VIII. INDUSTRIJA I SAOBRAAJ

Najrazvijenija grana industrije u naem lepom i produktivnom Novom Sadu jeste metalska industrija. Meu najpoznatijim fabrikama su sledee:

" Novkabel " - fabrika kablova ; "Pobeda - imo " - fabrika alatnih maina; "Jugoalat " - fabrika alata ; "Jugodent " - proizvoa zubotehnikih ureaja; " 27 mart " - proizvoa delova za motore SUS ; " Kulpin " - fabrika konzervi ...

Textilna industrija i preduzea konfekcijske robe u Novom Sadu su : " Novitet " -preduzee za izradu savremene konfekcije; " Niva " - industrija sanitetskog materijala i gumene trikotae ; "Trikolor " - industrija za bojenje textila, vune i trikotae ...

Industrija nemetala: " Elektroporcelan " - fabrika elektroporcelana ...

Grafika industrija : "AMB grafika " - tamparsko litografski zavod ...

Prehrambena industrija : " Mlinpred " - prehrambeni kombinat; " Venac " - industrija mesa, mesnih preraevina i konzervi ...

Hemijska industrija ; " Emanit " - industrija plastinih proizvoda ; " Albus " - fabrika sapuna i hemijskih proizvoda ; " Naftagas " ...

Trgovina : Trgovina se vri preko organizovane mree prodavnica i est pijaca. U gradu ima mnogo manjih prodavnica, uglavnom prehrabenih proizvoda i nekoliko veih radnji koje imaju raznolik program ponude.

U saobraajnom smislu Novi Sad ima veoma veliki znaaj jer je velika i vana raskrsnica. Renim putem je preko Dunava povezan sa Crnim morem i sa Severnim morem. Grad je takoe povezan eleznikim i drumskim saobraajem sa svim veim centrima. U prvoj polovini XIX veka glavno prevozno sredstvo bio je fijaker, 1883. godine se pojavljuje voz, a krajem veka i automobil. Godine 1911. kroz Novi Sad saobraa elektrini tramvaj, dok autobus ulazi u gradski saobraaj 1931. godine, i do 1958. godine potisnuo je skroz upotrebu tramvaja. Prvi avijon je poleteo u gradu 1911. godine kada je izgraen vojni aerodrom u blizini Novoga Sada.

IX. KULTURNI CENTRI

Pozorita: Od svih gradova Novi Sad ima najstariju pozorinu tradiciju. Srpsko narodno pozorite (1861.g.) odigralo je znaajnu kulturnu - politiku ulogu u ivotu srpskog ivlja preko Save i Dunava, naroito zbog domae drame i nacionalnog repertoara. Oprea, balet se takoe izvode.

Muzeji: Najznaajniji su Muzej grada Novog Sada, u bivoj kasarni "Topovnjaa", koji se nalazi na Petrovaradinskoj tvravi. Osnovan je 1954. godine i ima etiri odeljenja. Muzej vojvodine je najvei. Muzej petrovaradinske tvrave - pri ovom muzeju postoji i vodika sluba koja obezbeuje tumaenje istorijata tvrave i voenje kroz njene podzemne galerije.

Galerije: Izloba Matice Srpske, Prirodnjaka Izloba, Spomen zbirka Pavla Beljanskog,Galerija Savremene likovne umetnosti ...

Crkve: Novi Sad sa Petrovaradinom i enejom ima 24 hrianske crkve i jednu mojsijevsku sinagogu sa kapelom.

X. SPORTSKI OBJEKTI

U predelu u kome se ranije nalazilo fudbalsko igralite ( koje je i danas tu ) graen je i tzv. gradski sportski centar Vojvodina - u novosadskom govoru jedino Spens.Kompleks ne samo sportskih dvorana, koji u svom sastavu sadri zatvoreni bazen, klizalite i halu za koarku, nego i trgovine, kafee i sl. "Spens" u stvari predstavlja moderni bazar i neku vrstu nadkrivenog etalita koji, sa irokim prostorom naokolo, privlai i izrazito obeleava grad na svoj nain.

XI. KRATAK PREGLED ISTORIJSKOG

RAZVOJA NOVOG SADA

Razvitak Novog Sada se moe podeliti u pet istorijskih etapa :

I. 1694 - 1748

Zaetak Novog Sada poinje oko 1694. godine kada je Novi Sad bio preteno vojno naselje. Uovom periodu tek zapoinje naseljavanje, vei deo dananjeg Novog Sada predstavljao je movarno podruje ispresecano barama i ritovima. Grad se prostire uglavnom du dananje Dunavske, afarikove, Zlatne Grede, ulice Svetozara Miletia, Svetozara Markovia, Paieve i Zmaj Jovine ulice.

II. 1748 - 1800

Novi Sad u drugoj polovini XVIII veka prerasta u grad sa jakim i obrazovanim slojem zanatlija i trgovaca. Sa prilino inteligencije on e prei u XIX vek. Ovaj period karakterie aktivna izgradnja pod uticajem zapadno- evropske kulture. Novi Sad dobija svoj karakteristini tlocrt koji je u osnovi isti i danas, kao to je sluaj sa Almakim krajem, gradskim delom koji svakako najvie podsea na svoj lik iz starog vremena.

III. 1800 - 1849

Od 1800. godine Novi Sad se razvio u veliki trgovaki centar. Mada je i dalje ispresecan barama, od kojih je najvei Liman, locirana nalevo vie mostobrana, vredni stanovnici Novog Sada isuuju sve vie zemlje, a Novi Sad se nezaustavljivo iri. 1849. godine tokom srpskog ustanka Novi Sad je bombardovan sa Petrovaradinske tvrave i skoro do temelja sruen.

IV. 1849 - 1918

Nakon bombardovanja poinje jedan mraan period istorije Novog Sada. Gradu e trebati vie od 20 godina da se vrati u stanje u kom ga je zateklo bombardovanje. U toku 1852 i 1853 ponovo su podignute kue u centru, pre svega u : " Dunavskoj, Glavnoj, Gospodskoj, urijskoj, Hlebarskoj, Futokoj ulici", gde je bilo najvie tete. Od ovog vremena datira osnovna slika Novog Sada, kakav on u svom starom delu izgleda i danas.

V. 1918 - 1944

Od 1918. godine Novi Sad ulazi u sastav Srbije. Ulazak u novu dravnu celinu predstavljao je za grad znaajan korak unapred. On je napredovao u industriji, a i stambeni prostor znatno proirio. U ovom periodu nastaju i ire se, tada prigradska naselja : Liman, Detelinara, Telep i dr. Tokom 1944. godine, u toku II. svetskog rata Novi Sad je bombardovan nekoliko puta od strane saveznika, ali vea teta nije prouzrokovana.

ANALIZA NAMENE POVRINA

Prilikom ove analize na karti Bistrice povrine sam podelio u sledee grupe: - stanovanje obuhvata sve individualne kue i zgrade kolektivnog stanovanja, tj. blokove koji su preteno namenjeni kao stambeni.

-objekti drutvenog standarda ili centralne funkcije obuhvataju sve objekte iji je znaaj velik za drutveni i kulturni ivot, poput kola, obdanita, domova zdravlja, robne kue, prodavnica i slino.

-industrija obuhvata sve industrijske objekte, tj. parcele ili blokove koji su namenjeni za industrijsku proizvodnju bilo koje vrste.

-rekreacija i zelene povrine, obuhvataju sve ureene i neureene zelene povrine poput parkova, zelenila oko puteva, drvoreda, igralita za decu i fudbalskih igralita.

-saobraaj obuhvata sve ulice kao i trotoare i biciklistike staze pored puteva, a takoe i parkiralita.

Analiza namene povrina sprovedena je na viem urbanistikom nivou, tj. na veem delu naselja ( plan grada 1:5000 ), gde se jasno vidi kako su namenski rasporeene pojedine povrine. Na ovom nivou analize moemo uoiti relativno dobar namenski raspored povrina. Stambene zone su koncentrisane u meusobno spojene manje ivee blokove. Vei blokovi odvojeni su bulevarima, a ipak spojeni nekim uliicama. Centralne funkcije su pravilno rasporeene po blokovima, meutim usled naglog porasta populacije pojedini objekti drutvenog standarda, naroito kole, su preoptereeni. Na Bistrici se nalazi i veliki broj zelenih povrina, a takoe pored svih veih ulica i bulevara postoji zeleni pojas ili bar drvored. Zelene povrine su uglavnom ureene, a sainjavaju ih parkovi, tereni i igralita. Na karti je uoljiv i znaajan procenat povrina namenjenih za industriju, meutim to je preteno "laka", preraivaka industrija ili se tu nalaze skladita gotovih proizvoda ili poluproizvoda. Veih i stalnih vodenih povrina na Bistrici nema, pa na karti nisu ubeleene.

Analiza namene povrina sprovedena je i na niem urbanistikom nivou, tj. na manjem delu naselja ( plan grada 1:2500 ). Na ovom nivou analiza je vrena detaljnije, sa obzirom da je razmera tj. veliina objekata omoguava takvu analizu.

Zakljuak ovih analiza jeste, da je namena pojedinih objekata ili povrina na Bistrici veoma efikasna, to nije zauujue sa obzirom na njenu plansku izgradnju. Bistrica, i pored relativno velikog procenta industrije jeste prvenstveno stambena zona.

SAOBRAAJNA ANALIZA

Bistrica ili Novo Naselje je graena planski, tako da su svi putevi funkcionalni i veoma dobro rasporeeni. Kvartovi, ako ih tako moemo nazvati su meusobno odvojeni irokim bulevarima, a unutar njih se nalaze uliice sa po dve kolovozne trake ( nekad i jednom ), koje uglavnom imaju ivinjakom odvojene trotoare. Na Bistrici su najznaajniji sledei bulevari : Futoki put, Bulevar Jovana Duia, Bulevar Slobodana Jovanovia, Bulevar Vojvode Stepe i Bulevar Kneza Miloa. Bulevari su iroki sa po dve kolovozne trake u svakom pravcu, meusobno odvojene zelenim pojasom, to poveava sigurnost i smanjuje zagaenje. Takoe se oko puteva nalazi zeleni pojas, kojim su odvojeni biciklistika staza i trotoar od puta. Raskrsnice su pregledne, a na prometnijim mestima regulisane semaforom.

Veliki znaaj za Bistricu imae i dovravanje Bulevara Jovana Duia, koji e preko Detelinare ii sve do Novosadskog sajma ( Rumenake ulice ). To e u velikoj meri rasteretiti Bulevar Vojvode Stepe, koji spaja Bistricu - Detelinaru - Industrijsku zonu i koji je u picevima preoptereen.

Kroz Bistricu prolaze tri autobuske linije : linija broj 7 koja saobraa na relaciji Novo Naselje - Detelinara - eleznika stanica - Liman IV, zatim linija broj 8 koja saobraa na relaciji Novo Naselje - Detelinara - Centar - Liman I (do tranda ), i linija broj 2 koja obilazi oko celog Novog Naselja i Futokim putem saobraa do centra. Uvoenjem linije broj 8, 1994. godine Bistrica je spojena skoro sa svim delovima grada, jer poput linije broj 7 i linija broj 8 je na neki nan kruna. Takoe njenim uvoenjem u velikoj meri je rastereena linija broj 7, koja je do tada bila preoptereena i saobraala je sa velikim zastojem.

Bitno je jo napomenuti i " Mali Satelit ", ije urbanistiko pitanje i dalje ostaje nereeno. Veina ulica u ovom delu Bistrice su uske i za vea vozila neprohodne. Takoe retko koja ulica ima trotoar, a kamoli biciklistiku stazu. Pojedine ulice nisu zavrene, a veina njih nema adekvatan prilaz bulevarima ili nekim sporednim ulicama, tako da se esto mora ii " okolo " da bi se stiglo do odreenog mesta. Osnovna kola " Milo Crnjanski " smetena na Malom Satelitu, u ulici Stevana Hladnog, predstavlja primer nereenog saobraajnog problema. kola se nalazi na uglu dve prometne ulice, a preglednost je mala, tako da i pored oznaka na putu aci, pogotovo niih razreda predstavljaju " metu " nepaljivih vozaa.

Jedan od znaajnih problema Bistrice jesu parkiralita. Predviena mesta za parking vie nisu dovoljna usled naglog poveanja populacije, a samim tim i broja automobila. Usled toga automobili se parkiraju na zelenim povrinama, trotoarima i na drugim mestima za to nepredvienim.

EKOLOKA ANALIZA

Bistrica ili Novo Naselje je u svom veem delu umereno zagaeno, to je dobro imajui u vidu veliki broj automobila i relativno puno industrije na ovom prvenstveno stambenom prostoru. Ekoloki " istoj " sredini u mnogome doprinose brojne zelene povrine i drvoredi, kako pored puteva, tako i u dvoritima i batama individualnih kua. Relativno je mali broj ureenih zelenih povrina, poput fudbalskog kluba " Mladost " ili parkova izmeu zgrada. U starijim delovima Bistrice veina prostora izmeu zgrada je izbetonirana. Iakosu ostavljene " rupe " u betonu za drvee, ono se sui. Pored svih bulevara i nekih veih ulica zasaeni su drvoredi. Neureene zelene povrine uglavnom se nalaze na mestima predvienim za izgradnju ili mestima ije urbanistiko pitanje jo nije reeno.

Kao najvee izvore zagaenja, na prvom mestu stavio bih saobraaj, tj. automobile i autobuse. Automobili koji svakodnevno saobraaju ulicama Bistrice, znatno pogoravaju ekoloku " istu " sredinu. Takoe moramo uzeti u obzir gradski saobraajni prevoz - autobuse, iji broj uopte nije mali sa obzirom da kroz Bistricu prolaze tri linije i jo pet linija za Futog i Veternik. Odmah iza saobraaja dolaze individualne kue, iji broj iako ne velik nije zanemarljiv. Veina ovih kua zagreva se na ugalj ili drva, tako da je tokom zime zagaenje jo izraenije. Kao reenje ovog izvora zagaenja predloio bih uvoenje " parnog grajanja ", poto i onako cevi prolaze veinom ulica u kojima se nalaze kue. Industrija kao poslednji izvor zagaenja ne ini ba veliki udeo u optoj ekolokoj slici Bistrice. Iako brojna, veina industrije smetene na Bistrici, uglavnom predstavlja tekstilnu industriju ili skladita pojedinih preduzea. Najvei zagaivai su : Ortopedsko preduzee " Dunav ", " Jugoalat ", " Jugodent " i Litografsko preduzee " Grafika ".

Kanalizacija i vodovod kao osnovni primat ekoloki iste sredine sprovedeni su u veem delu Bistrice. Izuzetak predstavlja " Mali Satelit " koji nema adekvatno uraen sanitarni vor i par individualnih kua koje umesto kanalizacije i dalje koriste septike jame. Pravilna rasporeenost i veliki broj ahtova omoguuje pravilno oticanje atmosferske vode i prljavtine za vreme kia i elementarnih nepogoda u veini ulica na Bistrici. Takoe treba pohvaliti i gradsku istou koja vri redovno odnoenje smea i pranje ulica ime znatno pomae smanjenju zagaenosti.

Pre desetak godina na Bistrici je bilo vie " divljih " deponija smea, raznog otpada koje su u toku poslednjih godina raiene delom od gradske istoe i organizovanjem radnih akcija graana, aka, a delom prodavanjem zemljita u privatni sektor.

Brojni pokazatelji poput TV - a i tampe nam stalno govore o zagaenosti novosadske vode, meutim nepostoji ni jedno zvanino ispitivanje koje govori o tome. Trebalo bi povesti rauna o velikom broju starih kua i starijih zgrada na Bistrici, u kojima su vodovodne instalacije stare i zarale, ime se dovodi u pitanje ispravnost " pijae " vode iz vodovodne mree.

AMBIJENTALNA CELINA

Za ambijentalnu celinu izabrao sam park koji se nalazi izmeu zgrada u ulici Stevana Hristia. Park predstavlja veoma dobro urbano reenje za prostor izmeu zgrada. Za razliku od starijeg dela Bistrice gde je prostor izmeu zgrada " ispunjen " betonskim masivom, kod novijih delova se uoava izvestan napredak u pogledu namene ovih povrina.

Park je izgraen pre desetak godina, meutim zbog neaurnosti grdskog zelenila drvee je jo uvek relativno mlado. To je delimino krivica dece, koja u prolee i leto park pretvaraju u fudbalsko igralite. Park je ispresecan stazama, tako da spaja sve prolaze izmeu zgrada, a samim tim i trava u parku ostaje neoteena. Pored parka nalazi se parking za kola koji je veoma lepo zamiljen i lociran, ali nedovoljan za potrebe dveju zgrada pored njega. Na kraju parkinga nalazi se trafo - stanica za ovaj blok zgrada, a u dnu parka atomsko sklonite.

Atomsko sklonite koje je u poetku predstavljalo ogroman betonski masiv, prekriven zemljom sada je obraslo zelenilom, pa se vie uklapa u optu ambijentalnu sliku. Drvoredi i zelenilo pored zgrade upotpunjuju idilu ovog ambijenta, meutim zelenilo koje je zasaeno uglavnom na samu inicijativu graana, a ne od strane gradskog zelenila jo uvek je mlado pa ne prua nikakvu zatitu u toplim letnjim danima.

U krajnjem desnom uglu nalazi se parkiralite, koje zauzima ogroman prostor uz zgradu, a sasvim je nefunkcionalno, jer je veim delom uglavnom nepopunjeno. Ulina rasveta je dobro sprovedena, ak se nalaze i rasporeene svetiljke u parku, koje veoma retko rade zbog nedostatka sijalica. Uz samo atomsko sklonite nalaze se kontejneri za smee koji nisu odvojeni nikakvom pregradom, tako da se esto smee prosipa i razvlai po parkingu i parku, to je po mom miljenju najvei nedostatak ovog prilino lepo uraenog ambijenta.

PRILOG : slike ambijenta iz dva razliita ugla oznaena na karti

PREDLOG INTERVENCIJE

Intervenciju sam izvrio na karti razmere 1:2500. Za to sam izabrao ruenje " Malog Satelita ", koji predstavlja urbanistiki problem, kako u pogledu saobraaja, tako i ekologije. Umesto toga na tom prostoru bih izgradio blok zgrada, spojio ulicu Bate Brkia sa Futokim putem, ime bi se postigla upotpunjenost ulica u saobraajnom smislu i izgradio igralite za decu. Igralite za decu bi po mom miljenju bilo veoma korisno, sa obzirom da u blizini nema ni jedno, a igralite u sklopu kole i obdanita su ograena i vikendom nedostupna.

Kao drugi predlog intervencije izabrao sam izgradnju parkiralita na uglu ulice Stevana Hristia i Put Partizanskih Baza. Na ovom prostoru se inae nalazi " prazno " zemljite, koje zimi esto biva poplavljeno, pa predstavlja idealno leglo za komarce i abe. Time bi se reio problem parkiranja individualnih automobila, za stanovnike ovog dela Bistrice, koji sam naveo u saobraajnoj analizi.

PAGE 10