Balii

Poreklo - Rodonaelnik ove porodice Bala I je, prema Mavru Orbinu, prilino skroman vlastelin sa tek jednim selom u svom posedu u doba cara Stefana Duana. Balino ime se prvi put spominje u jednoj povelji koju je 1360g. car Uro izdao Dubrovanima. Poreklo Balia je prilino nejasno. Verovatno je re o sloveniziranim Vlasima, sudei po imenu. Bala je imao sinove ura, Stracimira i Balu II.

Rat sa Vojislavom Vojinoviem (1360 1362g.) - Braa Stracimir, ura i Bala II poinju svoje uzdizanje sa opadanjem srpskog carstva u vreme cara Uroa. Ovi skorojevii ire svoje teritorije i ostvaruju osamostaljenje. Oko 1360g. dre Bar i oblast izmeu Skadarskog jezera i mora. Znaajan faktor u tom usponu su Dubrovani kojima Balii pruaju pomo tokom rata sa Vojislavom Vojinoviem. Vojinovi trai Ston i Peljeac i pustoi okolinu Dubrovnika. Tokom ovoga rata su se odmetnuli od cara Uroa. Na jednoj strani su car Uro, knez Vojislav Vojinovi i Kotor, a na drugoj Dubrovnik, Balii i zetski mitropolit. Balii su stali na stranu Dubrovana jer im je bilo obeano dubrovako graanstvo. Dobili su ga tokom 1362g. Dubrovani predlau Baliima da napadnu Kotor, ali do toga ipak nije dolo. Na stranu Dubrovnika staju Budva, Bar, Ulcinj i Skadar i bivaju poteeni ekonomske blokade. Ratom su najvie pogoeni Dubrovnik i Kotor pa trae mir. Vojislav Vojinovi ne odustaje od svojih zahteva i nastavlja neprijateljstva. Car Uro je 22. avgusta 1362g. u Onogotu izdao povelju kojom je konano uspostavljen mir. Zahtevi Vojinovia nisu ispunjeni. Balii nisu uestvovali u sklapanju mira.

Poetkom 1363g. Balii su ponovo zaratili sa knezom Vojislavom Vojinoviem. Dubrovnik nije ustupio Vojinoviu galiju za rat sa Baliima.

Sudar Balia s Karlom Topijom - U jesen 1362g. Balii dre pod opsadom Ulcinj. Oni uspevaju da se proire na jug do linije Ulcinj Drivast, na raun arbanakog voe Karla Topije, gospodara Draa. U sukobu sa Topijom u leto 1364g. ura Bali je pao u zarobljenitvo. Oslobaen je, uz veliki otkup, 1366g. kada je sklopljen mir izmeu Balia i Karla Topije. Protiv Topije su Balii ponovo krenuli 1368g. i potinili Ulcinj. Ratni uspesi su ih okuraili da ak ni formalno ne priznaju vlast cara Uroa.

Balii protiv Kotora - Vukain Mrnjavevi je 1365g. postao kralj i savladar cara Uroa, to je Baliima odgovaralo. Sa njim su bili u dobrim odnosima i to su koristili da zauzmu Kotor. Ve 1366g. ura Bali je bio pod Kotorom. Posledica napada na Kotor bio je raskid sa carem Uroem, jer je grad bio pod njegovom vlau. Zbog Kotora Balii su izazvali neraspoloenje pape, ali su ipak 1369. prihvatili katoliko uenje. Na zalaganje Venecije, a uz podrku cara Uroa i pape sklopljen je mir 1370g. Tokom 1370g. ili 1371g. Kotor dolazi pod vlast ugarskog kralja Lajoa I.

Sukob sa Nikolom Altomanoviem - upan Nikola je 1370g. zahtevao od Dubrovana svetodmitarski danak (2.000 perpera). Dubrovnik je odbio pa je dolo do rata. Na stranu Dubrovnika stali su Balii i kralj Vukain. Vukain je sa sinom Markom 1371g. stigao u Skadara. Odatle je trebalo da zajedno sa Baliima pou na Nikolu Altomanovia prema Onogotu. Dobro planirani napad nije ostvaren. Vukain je morao iz Skadra da pohita u Makedoniju u pomo svome bratu despotu Ugljei, koji se spremao za rat sa Turcima. Posle poraza i pogibije Mrnjavevia na Marici 26. septembra 1371g., ura Bali je od svog biveg saveznika prigrabio grad Prizren. Tako su preduhitrili Nikolu Altomanovia. On je 1372g. pokuao da zauzme Prizren, ali bez uspeha.

Savez sa Nikolom Altomanoviem - U prolee 1373g. dolo je do izmirenje Balia i Nikole. U savezu sa Venecijom ratovali su protiv Dubrovnika, Kotora i Draa (od Zadarskog mira 1358g. pod ugarskom vlau), kneza Lazara i bana Tvrtka I. Venecija nudi Baliima Kotor i Dra, a Nikoli Ston i Peljeac.

Protiv Nikole Altomanovia su se udruili knez Lazar i ban Tvrtko I. Za kratko vreme oni su ga potisnuli u grad Uice. Tu je uhvaen i oslepljen. Njegove zemlje su podelili knez i ban, dok je ura Bali poseo teritoriju izmeu Dubrovnika i Boke: Trebinje, Konavle i Draevicu. Ove oblasti e Tvrtko I preuzeti tokom 1377g. Plemstvo i ugledni stanivnici tri upe su zbacili vlast ura Balia i stavili se pod vlast bana Tvrtka. Tako je Bosna izbila na severnu obalu Boke.

Vlast nad Trebinjem, Konavlima i Draevicom je donela uru I Baliu pravo na svetodmitarski dohodak. U godinama nemira i unutranjih borbi dohodak se poeo vezivati za onoga ko je vladao teritorijama oko Dubrovnika. ura je Dubrovanima poveljom potvrdio sva prava koja su ranije uivali u srpskim zemljama.

Sabor u Pei - Posle sloma Nikole Altomanovia knez Lazar i ura Bali su bili najmoniji srpski velikai. Imali su vodeu ulogu u sreivanju crkvenih prilika u Srbiji. U okotobru 1375g. su sazvali crkveni sabor u Pei, na kome je izabran patrijarh Jefrem. Mo Balia je tada bila na vrhuncu.

Stracimir - Nosio je titulu upan Zete. Prva ena mu je bila Jerina, erka arbanakog vlastelina Progona Duklina. Sa drugom enom Milicom, erkom kralja Vukaina, imao je sina ura II. Umro je 1372g.

ura I - Prva ena mu je bila Olivera, erka kralja Vukaina, a druga Teodora, erka sevastokratora Dejana. Teodora se posle ureve smrti 1378g. zamonaila Kesenija. ura I je nosio skromnu titulu gospodin. Iako su u drugoj polovini XIV veka bili na vrhuncu Balii su zadrali skromne titule. Visoke titule nisu imali od koga da dobiju: srpskog cara vie nije bilo, a od vizantijskog su bili suvie daleko. Zajedno sa Karlom Topijom je 1378g. preduzeo pohod protiv bana Tvrtka, zbog tri primorske upe. Preko Onogota je stigao sve do Nevesinja i vratio se sa velikim plenom.

Bala II - Postaje gospodar Valone, Berata i Himare 1372g. Zahvaljujui brakom sa erkom Jovana Komnina Asena (brat carice Jelene). U ratu za Tenedos (1378 1381g.) izmeu Venecije i enove, drao je stranu enovi. Sukobljavao se sa Tvrtkom I oko Kotora (1382 1384g.). Preduzeo je jedan pohod na Tvrtkovu teritoriju (Trebinje i Konavli). Tokom 1379g. izdao je povelju o slobodi i bezbednosti dubrovakih trgovaca u njegovoj zemlji. Ovladao je Draem 1385g. i uzeo titulu milou bojom duka draki. Draom je tada vladao Karlo Topija, u ime Anujaca. Ipak u podruju Kotora i Budve buni se Radi Crnojevi. Pokazuje izrazitu tenju ka separaciji. Bala II, herceg Draa, je poginuo 1385g. u sukobu sa Turcima na Saurskom polju u blizini Berata. Turci zaposedaju celu albansku teritoriju.

ura II Stracimirovi (1385 1403g.) - Posle smrti Bale II glavninu porodinih zemalja preuzeo je ura II, oenjen Lazarovom erkom Jelenom. Za svoje sedite je izabrao Ulcinj. Nosio je titulu gospodar Zete. U podruju Kotora i Budve sve odlunije istupa Radi Crnojevi. Pregovarao je sa papom Bonifacijem IX i ak mu obeao svoju zemlju ako ostane bez mukih naslednika. ura II je zarobio skopski sandak-beg Paajit i oslobodio ga tek poto mu je Bali predao Skadar, Drivast i Sr, pod uslovom da bude turski vazal. Ove gradove je preoteo Turcima u jesen 1395g. Povezao se sa ugarskim kraljem igmundom. Zahvaljujui tome 1396. postao je knez Hvara i Korule i titularni gospodar Albanije. Ustupio je Mleanima, uz novanu proviziju, Skadar 1396. Umro je 1403g.

Konstantin - Sin ura I Balia i Teodore Dejanovi, oenjen Jelenom, erkom Karla Topije. Po smrti oca 1378g. upravlja uzanim pojasom izmeu Drima i Bojane, paralelno sa strieviem urem II. Bio je pod zatitom sultana Bajazita I do 1402g. i bitke kod Angore. Pod nejasnim okolnostima je zagospodario Krojom 1394g. Kao turski vazal uestvovao je u bitki na Rovinama 17. maja 1395g. Mleci, stacionirani u okolini, uhvatili su ga i izveli pred sud u Drau. Osuen je na smrt i pogubljen 1402g.

Bala III (1403 1421g.) - Kao zetski gospodar nasleuje svoga oca ura II. Menja politiku orijentaciju i postaje turski vazal. Vodio je brigu o pravoslavnoj crkvi u Zeti. Bio je pod uticajem majke Jelene, sestre despota. Sa prvom enom Marom, erkom Nikite Topije, oenio se 1407g. Imao je erke Jelenu i Teodoru. Jelena se udala za Stefana Vukia Kosau.

Prvi skadarski rat (1405 1412g.) - Bala III je podstakao ustanak mletakih podanika u skadarskom kraju. Uz tursku pomo 1405g. zauzima Skadar i Drivast. Zbog toga su Mleani ucenili njegovu glavu na 2.000 dukata. Oni ga uskoro potiskuju u brda osvajanjem Budve, Ulcinja i Bara. Postao je Sulejmanov vazal. Tokom 1408g. i 1409g. voeni su mirovni pregovori izmeu Bale III i Mleana, ali nisu urodili plodom. Sandalj Hrani je 1411g. sklopio brak sa Jelenom Bali, Balinom majkom. Savez sa Sandaljem Hraniem osigurao je Balu sa zapada i stvorio povoljne uslove za kontranapad. Bar je povratio 1412g. Sandaljevim posredovanjem sklopljen je mir sa Mleanima 1412g. Bala III je povratio Budvu i Ulcinj. Priznato mu je pravo na proviziju od 1.000 dukata za one gradove koje je njegov otac ustupio Veneciji. Bala je mirovni ugovor potvrdio januara 1413g.

Nemirno zatije (1413 1418g.) - Bala III je za svoje sedite uzeo Bar, a boravio je i u Ulcinju. Nosio je skromnu titulu gospodar Ulcinja. Krajem 1412g. ili poetkom 1413g. oenio se, po drugi put, erkom Koje Zakarije Boljom. Podravao je svog ouha Sandalja Hrania u sukobu sa Kotorom. Bala II je pozvao svoga roaka Stefana Maramonte u Zetu. Smatrao je da e s njim imati vie uspeha u predstojeem ratu sa Mleanima. Stefanu se pruala prilika da se sveti za teku sudbinu svoga oca Konstantina.

Drugi skadarski rat (1418 1423g.) - Obnova ranijih granica nije zadovoljila Balu III pa je on nastavio rat sa Mlecima. U tom ratu je pretrpeo poraz kod Kotora. Taj poraz ga je naterao da se skloni kod ujaka despota Stefana u Srbiju. Venecija nagaa da bi Bala III mogao da ostavi zemlju svom roaku Stefanu Baliu Maramonte. Na despotovom dvoru je umro 28. aprila 1421g. Poto nije imao mukih potomaka zavetao je svoju zemlju despotu. Despot Stefan je zaposeo Bar, a 1423g. je krenuo na Skadar. Uskoro je svu brigu o Zeti prepustio uru Brankoviu. ura je avgusta 1423g. sklopio mir sa Mleanima. Mleani su zadrali Skadar, Ulcinj i Kotor, a despot Stefan Drivast i Bar. Odnosi su regulisani u Vuitrnu 1426g.

Stefan Bali Maramonte - Sin Konstantina Balia i Jelene Topije. Jelena se posle Konstantinovog pogubljenja 1402g., povukla kod svoje roake Marije Topije, udate za Filipa Maramonte. Filipovi posedi su se nalazili oko Otranta i Leea. Zbog bliskosti sa Filipom prozvali su ga Maramonte. Pomagao je svom brat od strica, Bali III, tokom Drugog skadarskog rata. Posle Baline smrti 1421g. vratio se u Italiju. Kasnije je bezuspeno pokuavao obnoviti dravu Balia tokom 1429g. Kada nije uspeo u tome sklonio se u Apuliju. Postao je kondotjer i uestvovao u sukobima italijanskih republika. Ova grana Balia, Maramontovi, izumiru 1480g.