o bliŽim uslovima, kriterijumima i postupku za … · eko znak se upotrebljava u vidu logotipa,...

BUDITE NA PRAVNOJ STRANI [email protected]

www.paragraf.rs

Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,

poslednju verziju moete nai OVDE.

PRAVILNIK

O BLIIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I POSTUPKU ZA DOBIJANJE PRAVA NA KORIENJE EKOLOKOG ZNAKA, ELEMENTIMA, IZGLEDU I NAINU

UPOTREBE EKOLOKOG ZNAKA ZA PROIZVODE I USLUGE

("Sl. glasnik RS", br. 49/2016)

lan 1

Ovim pravilnikom blie se propisuju uslovi, kriterijumi i postupak za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elementi, izgled i nain upotrebe ekolokog znaka za proizvode i usluge.

lan 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:

1) grupa proizvoda jesu proizvodi sline namene u pogledu njihove upotrebe ili proizvodi koji imaju sline funkcionalne karakteristike i slini su u pogledu odnosa potroaa prema njima;

2) ekoloki znak (u daljem tekstu: Eko znak) je oznaka proizvoda koji zadovoljava uslove propisane ovim pravilnikom;

3) ivotni ciklus proizvoda predstavlja uzastopne i meusobno povezane faze proizvoda, od nabavke sirovina do njegovog konanog odlaganja;

4) zainteresovana strana jeste pojedinac ili grupa koja je zainteresovana za uinak odreenog oblika organizovanja u zatiti ivotne sredine, odnosno pojedinac ili grupa na koju taj uinak utie;

5) kriterijumi za dodelu Eko znaka jesu dokumenti koji uspostavljaju posebne zahteve koje proizvod mora da ispunjava da bi bio oznaen Eko znakom;

6) nosilac Eko znaka je podnosilac zahteva kome je odobreno pravo na korienje Eko znaka;

7) performansa ivotne sredine je rezultat upravljanja onim karakteristikama proizvoda koje imaju uticaja na ivotnu sredinu, a koje sprovodi proizvoa;

8) podnosilac zahteva jeste bilo koji proizvoa, isporuilac usluge, trgovac na veliko ili prodavac na malo koji podnosi zahtev za dobijanje prava na korienje Eko znaka;

9) provera ekolokog oznaavanja je postupak procene da li proizvod ispunjava odgovarajue kriterijume za oznaavanje Eko znakom;

mailto:[email protected]://www.paragraf.rs/http://www.paragraf.rs/strane/paragraf_lex.htmlhttp://paragraf.me/besplatni_propisi_cg.htmlhttp://paragraf.me/besplatni_propisi_cg.htmlhttp://www.paragraf.ba/besplatni_propisi_bih.htmlhttp://paragraf.rs/strane/pravni-komplet.htmlhttp://paragraf.rs/savetovanja.htmlhttp://paragraf.rs/savetovanja.htmlhttp://paragraf.rs/prirucnici/index.htmlhttp://paragraf.rs/prirucnici/index.htmlhttp://paragraf.rs/strane/konsalting.htmlhttp://paragraf.rs/adresari.htmlhttp://paragraf.rs/mobilne_aplikacije.htmlhttp://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/?actid=126366http://demo.paragraf.rs/WebParagrafDemo/http://paragraf.rs/

10) program ekolokog oznaavanja je dobrovoljni program zasnovan na razmatranju ivotnog ciklusa proizvoda i uslovima za proizvod, koji se odnose na zatitu ivotne sredine, u okviru koga se dodeljuje pravo na korienje ekolokog znaka, kojim se potvruje ukupna pogodnost proizvoda za ivotnu sredinu u okviru odreene grupe proizvoda;

11) proizvod je bilo koja roba ili usluga u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast roba i usluga;

12) uticaj na ivotnu sredinu jeste svaka promena koja se odnosi na ivotnu sredinu, bez obzira na to da li je korisna ili tetna po ivotnu sredinu, a koja je u potpunosti ili delimino posledica uticaja proizvoda na ivotnu sredinu tokom njegovog ivotnog ciklusa;

13) uslovi za dodelu prava na korienje Eko znaka jesu opti zahtevi koje proizvod mora da ispunjava da bi bio oznaen Eko znakom.

lan 3

Uslovi za dobijanje prava na korienje Eko znaka su da:

1) je proizvod proizveden na teritoriji Republike Srbije;

2) proizvod ispunjava odgovarajue kriterijume iz lana 4. ovog pravilnika.

Eko znak se ne utvruje za supstance ili preparate koji su klasifikovani kao veoma toksini, toksini, opasni po ivotnu sredinu, karcinogeni, toksini po reprodukciju ili mutageni, u skladu sa propisima kojima se ureuje klasifikacija hemikalija.

Izuzetno od stava 2. ovog lana, Eko znak se moe utvrditi za proizvod koji sadri opasne materije, ako su koncentracije opasnih materija u granicama dozvoljenih vrednosti, u skladu sa propisima.

lan 4

Kriterijumi za dobijanje prava na korienje Eko znaka utvreni su prema performansama ivotne sredine proizvoda, uzimajui u obzir strateke ciljeve u oblasti ivotne sredine, na naunoj osnovi i odnose se na celokupan ivotni ciklus proizvoda, odnosno grupe proizvoda i sadre zahteve koji obezbeuju da se proizvod sa Eko znakom adekvatno primenjuje, u skladu sa svrhom za koju je namenjen.

U odreivanju kriterijuma iz stava 1. ovog lana, uzima se u obzir naroito:

1) najznaajniji uticaj na ivotnu sredinu, naroito na klimatske promene, uticaj na prirodu i biodiverzitet, potronju energije i korienje resursa, generisanje otpada, emisije u sve medije ivotne sredine, sve vrste zagaivanja kao i isputanja opasnih materija;

2) mogunost zamene opasnih materija manje opasnim, gde god je to tehniki izvodljivo;

3) potencijal za umanjenje uticaja na ivotnu sredinu usled trajnosti proizvoda i mogunosti njegove ponovne upotrebe;

4) odnos izmeu koristi po ivotnu sredinu i optereenja po ivotnu sredinu, ukljuujui i aspekte bezbednosti i zdravlja ljudi u razliitim fazama ivotnog ciklusa proizvoda;

5) socijalni i etiki aspekti kroz pozivanje na meunarodne konvencije i sporazume, kao i na odgovarajue srpske standarde, odnosno, ako nema objavljenih srpskih standarda, kroz pozivanje na meunarodne, evropske ili nacionalne standarde drugih drava i na kodekse ponaanja, gde je to mogue;

6) kriterijum uspostavljen za druge oznake o zatiti ivotne sredine, naroito one zvanino priznate, nacionalno ili regionalno, za SRPS ISO 14024 tip I oznake o zatiti ivotne sredine, u sluajevima kada postoje za konkretnu grupu proizvoda.

lan 5

Kriterijumi za dobijanje prava na korienje Eko znaka iz lana 4. ovog pravilnika za svaku grupu proizvoda dati su u prilozima koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo, i to:

1) Prilog 3 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivae zemljita;

2) Prilog 4 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za tanki upijajui papir;

3) Prilog 5 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za pranje vea;

4) Prilog 6 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za izvore svetlosti;

5) Prilog 7 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za papir za fotokopiranje i grafiki papir;

6) Prilog 8 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za personalne raunare;

7) Prilog 9 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za mainsko pranje posua;

8) Prilog 10 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za obuu;

9) Prilog 11 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za prenosne raunare;

10) Prilog 12 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za runo pranje posua;

11) Prilog 13 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za vienamenska sredstva za ienje i sredstva za ienje sanitarija;

12) Prilog 14 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za tvrde obloge;

13) Prilog 15 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za televizore;

14) Prilog 16 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za usluge turistikog smetaja;

15) Prilog 17 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za usluge kampa;

16) Prilog 18 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za maziva;

17) Prilog 19 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za tampani papir;

18) Prilog 20 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za sredstva za supstrate za gajenje biljaka;

19) Prilog 21 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za toplotne pumpe;

20) Prilog 22 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za tekstilne podne obloge;

21) Prilog 23 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za drvene podne obloge;

22) Prilog 24 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za drveni nametaj;

23) Prilog 25 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za novinski roto papir;

24) Prilog 26 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za industrijske i profesionalne svrhe za mainsko pranje posua;

25) Prilog 27 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za industrijske i profesionalne svrhe za mainsko pranje vea;

26) Prilog 28 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za sanitarne armature.

lan 6

Predlog novih ili revizija postojeih kriterijuma iz lana 5. ovog pravilnika vri se ako:

1) su predloeni kriterijumi zasnovani na podacima koji se odnose na performanse ivotne sredine za najboljih 10-20% proizvoda dostupnih na tritu Republike Srbije i to u pogledu vrednosti ostvarenih performansi ivotne sredine tokom svih faza ivotnog ciklusa tih proizvoda, u trenutku podnoenja predloga kriterijuma;

2) se procenat iz stava 1. taka 1) ovog lana utvruje za svaki pojedinani sluaj, sa ciljem da promovie proizvode sa najboljim odnosom prema ivotnoj sredini, ali i da obezbedi korisnicima mogunost odgovarajueg izbora;

3) se uzme u obzir odnos izmeu koristi po ivotnu sredinu i optereenja po ivotnu sredinu, ukljuujui i aspekte bezbednosti i zdravlja ljudi gde je prikladno, socijalne i etike aspekte kao to su pozivanje na meunarodne konvencije i sporazume kao i na odgovarajue meunarodne i nacionalne standarde i kodekse ponaanja;

4) je predloeni kriterijum zasnovan na najznaajnijim uticajima proizvoda na ivotnu sredinu i izraen to je mogue jasnije preko odgovarajuih merljivih performansi ivotne sredine;

5) je predloeni kriterijum zasnovan na kompletnim podacima i informacijama, koji u meri kojoj je mogue predstavljaju celokupno trite;

6) je predloeni kriterijum zasnovan na podacima celokupnog ivotnog ciklusa proizvoda i merljivim uticajima na ivotnu sredinu, gde je primenljivo u skladu sa Evropskim referentnim podacima za ivotni ciklus (ELCD);

7) se uzmu u obzir stavovi zainteresovanih strana koje uzimaju uee kroz proces konsultacija;

8) se garantuje usaglaenost sa postojeim zakonskim okvirom i primenljivost na grupu proizvoda u pogledu definicija, metoda ispitivanja kao i tehnike i administrativne dokumentacije;

9) se uzme u obzir relevantna politika i prethodni rad u drugim povezanim grupama proizvoda.

Kriterijumi iz stava 1. ovog lana sadre predmet i podruje primene za grupu proizvoda, ciljeve u vezi sa ivotnom sredinom, naine za procenu ispunjenosti kriterijuma, obrazloenje primene, prikaz koristi po ivotnu sredinu koje e nastati njihovim uvoenjem, kao i odnos kriterijuma i pokazatelja u ivotnoj sredini i mogu biti preuzeti kao kriterijumi za Eko znak Republike Srbije od druge eme oznaavanja o zatiti ivotne sredine, u skladu sa zahtevima standarda SRPS ISO 14024 - Oznaavanje o zatiti ivotne sredine tipa I, za grupu proizvoda za koju kriterijumi nisu utvreni ovim pravilnikom.

lan 7

Postupak za dobijanje prava na korienje Eko znaka pokree se podnoenjem zahteva za dobijanje Eko znaka ministarstvu nadlenom za poslove zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine, na obrascu datom u Prilogu 1 - Zahtev za dodelu Eko znaka, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri:

1) podatke o podnosiocu zahteva;

2) podatke o proizvodu za koji se trai dodela Eko znaka sa podacima koji upuuju na ispunjenost uslova za dodelu prava na korienje Eko znaka.

Uz zahtev se podnose dokazi o ispunjenosti uslova, i to:

1) izvod iz odgovarajueg registra;

2) opis proizvoda i opis postignutog unapreenja u odnosu na sline proizvode drugih proizvoaa ili na njegove ranije proizvode iste vrste;

3) tehnika specifikacija;

4) izvetaj o rezultatima laboratorijskih ispitivanja od strane akreditovane laboratorije;

5) izvetaj o rezultatima merenja od strane akreditovane kontrolne organizacije;

6) dokument o rezultatima ispitivanja, merenja i analiza, koji potvruje ispunjenost propisanih kriterijuma;

7) delovi projektne dokumentacije koji mogu da poslue kao dokaz;

8) druga dokumentacija koja moe biti od znaaja za utvrivanje ispunjenosti propisanih uslova (prema SRPS ISO 9001, SRPS ISO 14001, EMAS, SRPS ISO 50001, CE znak i sl.);

9) dokaz o uplaenim taksama.

Akt o dodeli prava na korienje Eko znaka donosi ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine.

lan 8

Elementi i izgled Eko znaka dati su na grafikom prikazu u Prilogu 2 - Elementi i izgled Eko znaka, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

lan 9

Eko znak se moe isticati samo u vezi sa proizvodima koji nose Eko znak i samo na promotivnom materijalu vezanom za proizvod koji nosi Eko znak.

Eko znak se moe isticati na proizvodu nakon dobijanja akta o dodeli prava na korienje Eko znaka za taj proizvod uz navoenje broja tog akta.

Eko znak se moe isticati na proizvodu, ambalai i dokumentaciji vezanoj za proizvod, na mestima koja su lako vidljiva.

Eko znak se upotrebljava u vidu logotipa, prema potrebi, na nain da je znak vidljiv, itko napisan i neizbrisiv i moe se upotrebljavati u komercijalne i reklamne svrhe.

lan 10

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o bliim uslovima i postupku za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elementima, izgledu i nainu upotrebe ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge ("Slubeni glasnik RS", broj 3/09).

lan 11

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1 ZAHTEV ZA DODELU EKO ZNAKA

I. PODACI O PODNOSIOCU ZAHTEVA

Naziv:

Adresa:

Kontakt osoba I funkcija:

Telefon/Faks:

E-mail I internet adresa:

Veliina oblika organizovanja podnosioca zahteva

Velika Srednja Mala Mikro

Oblik organizovanja podnosioca zahteva:

Proizvoa Distributer Uvoznik

__________________________________________

II. PODACI O PROIZVODU

Pun naziv proizvoda:

Naziv proizvoaa:

Adresa proizvoaa:

Kontakt podaci proizvoaa:

Da li se proizvod proizvodi i u drugim zemljama? Navesti gde

Da li proizvod nosi Eko znak druge zemlje? Ako nosi navesti koje zemlje

Zahtev se podnosi:

po prvi put za produenje

nakon odbijanja zbog modifikacije

proizvoda

nakon oduzimanja

Da li je podnosilac zahteva imao pravo na korienje Eko znaka?

Naziv grupe proizvoda

Naziv odgovarajueg priloga ovog pravilnika kojim su definisani kriterijumi za proizvode za koje se podnosi zahtev

Opis proizvoda:

Bar kod proizvoda (EAN broj)

Procenjena godinja proizvodnja (komada)

Procenjen godinji promet ostvaren od prodaje proizvoda (RSD)

Navesti cenu proizvoda u prodaji

U svojstvu podnosioca zahteva (ovlaeni predstavnik podnosioca zahteva) za dobijanje Eko znaka, izjavljujem da sam upoznat sa uslovima i nainom korienja Eko znaka.

III. POPUNJAVA MINISTARSTVO

Potpis slubenika:

Datum i mesto:

Osnovni zahtevi ispunjeni: DA NE

Kompletna dokumentacija: DA NE

Broj predmeta:

Napomena:

Datum i mesto:

Ime i prezime:

Radno mesto:

Potpis i peat podnosioca zahteva:

_______________________________________

Prilog 2 ELEMENTI I IZGLED EKO ZNAKA

Grafiki prikaz Eko znaka sastoji se od logoa i slogana - logotipa, krunog oblika. Krunica ima 15 mm, 35 mm, 50 mm ili 100 mm u preniku, kako bi logo bio prepoznatljiv, a tekst itko napisan.

Eko znak predstavlja jednostavnu formu nastalu kao spoj dva stilizovana elementa: drveta i kocke. Drvo simbolizuje prirodu, a kocka industrijski proizvod koji konkurie za dobijanje prava na korienje Eko znaka.

Slogan "PRIJATELJ IVOTNE SREDINE" napisan je na srpskom i engleskom jeziku i predstavlja asocijaciju na prijateljski odnos izmeu prirode i proizvoda koji svojim sastavom i nainom proizvodnje zasluuje da nosi grafiki prikaz.

Eko znak se moe koristiti i sa okvirom za tekst (nosilac Eko znaka moe da koristi samo tekst naveden u kriterijumima za odreenu grupu proizvoda):

Broj akta o dodeli prava na korienje Eko znaka navodi se uz Eko znak.

Prilog 3 KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA OPLEMENJIVAE ZEMLJITA

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivae zemljita imaju za cilj:

1) upotrebu obnovljivih materijala i/ili reciklau organskih materija dobijenih sakupljanjem i/ili tretmanom otpadnog materijala, ime se doprinosi smanjenju konano odloenog vrstog otpada na najmanju moguu meru (npr. na deponiji);

2) smanjenje nanoenja tete ivotnoj sredini ili rizika od tekih metala i drugih opasnih jedinjenja usled primene proizvoda.

Kriterijumi dati u ovom prilogu su utvreni po nivoima kojima se promovie oznaavanje oplemenjivaa zemljita koji imaju manji uticaj na ivotnu sredinu, tokom celokupnog ivotnog ciklusa proizvoda.

Ispitivanje i uzorkovanje oplemenjivaa zemljita obavlja se, tamo gde je primenljivo, u skladu sa metodama ispitivanja koje je razvila tehnika komisija za standarde CEN 223 "Oplemenjivai zemljita i supstrati", dok ne budu na raspolaganju odgovarajui horizontalni standardi izraeni pod vostvom grupe CEN 151 "Horizontalno".

Uzimanje uzoraka obavlja se u skladu sa metodologijom u SRPS EN 12579 - Oplemenjivai zemljita i supstrati - Uzimanje uzoraka. Ako je neophodno ispitivanje ili uzorkovanje koje nije obuhvaeno ovim metodama i tehnikama uzimanja uzoraka organ nadlean za ocenu zahteva za dobijanje Eko znaka navodi koje metode ispitivanja i/ili uzimanja uzoraka smatra prihvatljivim.

Kada je to prikladno, mogu se upotrebljavati druge metode ispitivanja ako ih nadleni organ prihvati kao odgovarajue. Kada ispitivanja nisu navedena ili su navedena kao ispitivanja koja se upotrebljavaju za proveru ili praenje, nadleni organ ako je to prikladno, oslanja se na izjavu i dokumentaciju koju je dostavio podnosilac zahteva i/ili na nezavisne provere.

Kada procenjuju zahtev za dobijanje Eko znaka i prate usklaenost sa kriterijumima, nadlenim organima se preporuuje da sagledaju sprovoenje priznatih sistema menadmenta ivotnom sredinom, kakvi su EMAS, ISO 14001, odnosno SRPS ISO 14001 (napomena: ne zahteva se uvoenje takvih sistema upravljanja).

Grupa proizvoda oplemenjivai zemljita obuhvata materije koje se dodaju zemljitu na samom mestu, prvenstveno za odravanje ili poboljavanje njegovih fizikih osobina i koje mogu poboljati njegove hemijske i/ili bioloke osobine ili delovanje.

Za dodelu Eko znaka proizvod treba da pripada grupi proizvoda "oplemenjivai zemljita" i mora biti u skladu sa kriterijumima koji su utvreni ovim prilogom.

Performanse u vezi sa ivotnom sredinom za grupu proizvoda oplemenjivai zemljita ocenjuju se prema kriterijumima navedenim u ovom prilogu.

Grupi proizvoda oplemenjivai zemljita dodeljuje se ifra "003".

Kriterijum 1 - Sastojci

Sastojci su:

1.1. Organski sastojci

Proizvod se uzima u razmatranje za dodelu Eko znaka samo ako ne sadri treset i ako su njegove organske materije dobijene preradom i/ili ponovnom upotrebom otpada.

1.2. Mulj

Proizvodi ne mogu sadrati mulj iz kanalizacije. Mulj (koji nije iz kanalizacije) dozvoljen je samo ako zadovoljava sledee kriterijume:

Mulj se odreuje kao jedan od sledeih otpada u skladu sa Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 56/10):

02 03 05 muljevi od tretmana tenog otpada na mestu nastajanja; mulj pri pripremi i preradi voa, povra, itarica, jestivih ulja, kakaa, kafe, aja i duvana; pri proizvodnji konzervisane hrane; pri proizvodnji kvasca i ekstrakta kvasca i pri pripremi i fermentaciji melase

02 04 03 muljevi od tretmana tenog otpada na mestu nastajanja, pri preradi eera

02 05 02 muljevi od tretmana tenog otpada na mestu nastajanja, u industriji mlenih proizvoda

02 06 03 muljevi od tretmana tenog otpada na mestu nastajanja, u industriji peciva i konditorskoj industriji

02 07 05 muljevi od tretmana tenog otpada na mestu nastajanja, iz proizvodnje alkoholnih i bezalkoholnih napitaka (izuzev kafe, aja i kakaa)

Mulj iz svakog pojedinanog izvora se mora razdvojiti, to znai da nije dolo do meanja s otpadnim vodama ili muljem nastalim van odreenog proizvodnog procesa.

Maksimalne koncentracije tekih metala u otpadu pre prerade (mg/kg mase suve materije) moraju ispunjavati zahteve iz Kriterijuma 2.

Mulj mora zadovoljavati i sve druge kriterijume za Eko znak koji su navedeni u ovom prilogu i u tom se sluaju se smatra da je on dovoljno stabilizovan i preien.

1.3. Minerali

Minerali se ne mogu vaditi iz:

1) zatienih podruja u skladu sa odgovarajuim propisima kojima se ureuje ouvanje prirodnih stanita, divlje flore i faune;

2) mree podruja Natura 2000, koja se sastoji od specijalnih zatienih podruja u skladu sa odgovarajuim propisima EU kao to su: 79/409/EEZ, 92/43/EEZ ili podruja u skladu sa Zakonom o potvrivanju Konvencije o biolokoj raznovrsnosti ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 11/01 i "Slubeni list SCG - Meunarodni ugovori", broj 16/05).

Kriterijum 2 - Ogranienja u sadraju opasnih materija

U krajnjem proizvodu udeo sledeih elemenata mora biti nii od dole navedenih vrednosti, mereno kao masa suve materije:

Element mg/kg (suve materije)

Zn 300

Cu 100

Ni 50

Cd 1

Pb 100

Hg 1

Cr 100

Mo (*) 2

Se (*) 1,5

As (*) 10

F (*) 200

(*) Podaci koji se odnose na prisutnost ovih elemenata potrebni su samo za proizvode koji sadre materijale iz industrijskih procesa.

Napomena: Ove granine vrednosti vae samo ako nacionalni propisi nisu stroiji.

Kriterijum 3 - Fiziki zagaivai

U finalnom proizvodu (sa veliinom otvora 2 mm) udeo stakla, metala i plastike mora biti manji od 0,5% mereno kao masa suve materije.

Kriterijum 4 - Azot

Koncentracija ukupnog azota u proizvodu ne moe biti vea od 3% (po masi), a neorganski N ne moe iznositi vie od 20% ukupnog N (ili organski N 80%).

Kriterijum 5 - Performanse proizvoda

Proizvodi se moraju dostavljati u vrstom stanju i moraju da sadre najmanje 25% suve materije (u masi) i najmanje 20% organske materije (u masi) suve materije (mereno gubitkom pri sagorevanju).

Proizvod ne moe negativno uticati na klijanje i kasniji rast biljke.

Kriterijum 6 - Zdravlje i bezbednost

Proizvodi ne mogu prelaziti maksimalne nivoe primarnih patogena, i to:

1) Salmonela: odsutna u 25 g;

2) Jajaca helminta: odsutna u 1,5 g (1);

3) E. coli: < 1 000 MPN/g (MPN: najverovatniji broj) (2).

____________ 1 Za one proizvode iji organski udeo nije dobijen iskljuivo iz otpada travnjaka, bate ili parka. 2 Za one proizvode iji je organski udeo dobijen iskljuivo iz otpada travnjaka, bate ili parka.

Kriterijum 7 - Seme koje moe proklijati/propagule

U finalnom proizvodu sadraj semena korova i vegetativnih reproduktivnih delova agresivnih korova ne moe biti vei od dve jedinice po litru.

Kriterijum 8 - Informacije koje se daju uz proizvod

Opte informacije

Proizvod mora biti propraen sledeim informacijama (bez obzira da li je proizvod upakovan ili ne), bilo da su one napisane na ambalai ili na priloenim informativnim listama:

1) ime i adresa lica odgovornog za stavljanje na trite;

2) oznaka koja daje informacije o tipu proizvoda, ukljuujui rei "OPLEMENJIVA ZEMLJITA";

3) identifikaciona oznaka serije/are;

4) koliina (izraena kao masa ili zapremina);

5) osnovni materijali (iji je udeo vei od 5% zapreminski) od kojih je proizvod proizveden.

Ako je primenljivo, uz proizvod se moraju dati sledee informacije o upotrebi proizvoda, bilo da su one napisane na ambalai ili na deklaraciji proizvoda:

1) preporueni uslovi skladitenja i preporueni rok upotrebe;

2) smernice za bezbedno rukovanje i upotrebu;

3) opis svrhe za koju je proizvod namenjen i eventualna ogranienja upotrebe;

4) izjava o pogodnosti proizvoda za odreene grupe biljaka (npr. biljke koje dobro uspevaju na krenjakom zemljitu ili biljke koje ne uspevaju na krenjakom zemljitu);

5) pH i odnos ugljenika prema azotu (C/N);

6) izjava o stabilnosti organske materije (stabilna ili vrlo stabilna) prema nacionalnom ili meunarodnom standardu;

7) izjava o preporuenim metodama upotrebe;

8) za amatersku primenu: preporuene koliine primene izraene u kilogramima ili litrima proizvoda po jedinici povrine (m2) godinje.

Detaljne informacije

Parametar Metode ispitivanja

Koliina SRPS EN 12580

Sadraj organskih materija i pepela SRPS EN 13039

Ukupni N SRPS EN 13654/1-2

Odnos ugljenika prema azotu (C/N) C/N (*)

pH SRPS EN 13037

Teki metali (Cd, Cr, Cu, Pb, Ni, Zn) SRPS EN 13650

Hg SRPS ISO 16772

Sadraj vlage/suve materije SRPS EN 13040

Salmonela SRPS EN ISO 6579

Jajaca helminta prXP X 33-017

E. coli SRPS ISO 11866-3

Ispitivanje stabilnosti/zrelosti (ispitivanje izvedeno da bi se objavilo s rezultatima) metoda CEN nije raspoloiva

(*) Ugljenik = organska supstanca (SRPS EN 13039) 0,58

Kriterijum 9 - Informacije koje se nalaze na Eko znaku

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadri tekst:

1) "doprinosi smanjenju zagaenja vode i zemljita";

2) "promovie recikliranje materijala";

3) "doprinosi poveanju plodnosti zemljita".

Prilog 4 KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA TANKI UPIJAJUI PAPIR

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za tanki upijajui papir imaju za cilj:

1) smanjeno isputanje toksinih ili eutrofnih supstanci u vodu;

2) smanjenje tete nanete ivotnoj sredini ili rizika koji su u vezi sa upotrebom energije (globalno zagrevanje, acidifikacija, oteenje ozonskog omotaa, iscrpljivanje neobnovljivih izvora) smanjenjem potronje energije i prateih emisija u vazduh;

3) smanjenje tete nanete ivotnoj sredini ili rizika koji su u vezi sa upotrebom opasnih hemikalija;

4) stimulisanje upotrebe odrivih vlakana;

5) primenu naela odrivog upravljanja kako bi se zatitile ume.

Kriterijumi dati u ovom prilogu su utvreni po nivoima kojima se promovie oznaavanje tankog upijajueg papira koji ostvaruje manji negativan uticaj na ivotnu sredinu.

U okviru svakog kriterijuma navode se posebni zahtevi za procenu i proveru.

Po potrebi, metode ispitivanja, koje nisu metode naznaene za svaki kriterijum, mogu se koristiti ako organ nadlean za ocenu zahteva za dobijanje Eko znaka, prihvati njihovu ekvivalentnost.

Ispitivanje treba da sprovedu laboratorije koje ispunjavaju opte zahteve navedene u standardu SRPS ISO/IEC 17025.

Izjave, dokumentacija, izvetaji o ispitivanju, ili drugi dokazi kojima se dokazuje usaglaenost sa kriterijumima, potiu od podnosioca zahteva i/ili njegovog/ih dobavljaa i/ili njihovog/ih dobavljaa, itd.

Po potrebi, dostavlja se i dodatna dokumentacija i vre nezavisne provere.

Kada procenjuju prijave i prate usklaenost sa kriterijumima, nadlenim organima se preporuuje da sagledaju sprovoenje priznatih sistema menadmenta ivotnom sredinom, kakvi su EMAS, ISO 14001, odnosno SRPS ISO 14001 (napomena: ne zahteva se uvoenje takvih sistema menadmenta).

Grupu proizvoda "tanki upijajui papir" ine listii ili rolne tankog upijajueg higijenskog papira koji se upotrebljavaju za linu higijenu, upijanje tenosti i/ili ienje natopljenih povrina.

Proizvod od tankog upijajueg higijenskog papira sastoji se od krep papira ili reljefnog papira u jednom ili nekoliko slojeva. Sadraj vlakana u proizvodu mora biti najmanje 90%.

U ovu grupu proizvoda ne spadaju:

1) vlane maramice i sanitarni proizvodi;

2) proizvodi od tankog upijajueg higijenskog papira koji su oplemenjeni materijalima koji nisu tanki upijajui papir;

3) proizvodi koji su definisani propisima koji se odnose na kozmetike proizvode.

Za dodelu Eko znaka proizvod treba da pripada grupi proizvoda "tanki upijajui papir" i mora biti u skladu sa kriterijumima koji su utvreni ovim prilogom.

Grupi proizvoda tanki upijajui papir dodeljuje se ifra "004".

Ekoloki kriterijumi odnose se na proizvodnju celuloze ukljuujui sve sastavne podpostupke od trenutka kada vlaknaste sirovine/reciklirani papir dospe u postrojenje, do trenutka kada celuloza napusti fabriku za proizvodnju celuloze.

Pri proizvodnji papira vae kriterijumi za sve podpostupke od ienja i rafinisanja celuloze (razlaganja recikliranog papira) do uvijanja papira u rolne.

Nisu ukljueni prevoz, prerada i pakovanje celuloze, papira ili sirovina.

Reciklirano vlakno je vlakno dobijeno recikliranjem starog papira i kartona koji potiu iz tamparija ili od potroaa. To ne ukljuuje kupljeni i sopstveni papirni otpad koji nastaje pri proizvodnji primarnih vlakana.

Kriterijum 1 - Emisije u vodu i vazduh

a) Hemijska potronja kiseonika (HPK), fosfor (P), sumpor (S), oksidi azota (NOx)

Za svaki od navedenih parametara, emisije u vazduh i/ili vodu koje nastaju pri proizvodnji celuloze i papira izraavaju se preko poena (Phpk, Pp, PS, PNOx).

Nijedan od pojedinanih poena Phpk, Pp, PS, ili PNOx ne sme premaiti 1,5.

Ukupan broj poena (Pukupno = Phpk + Pp + PS + PNOx) ne sme premaiti 4,0.

Phpk se izraunava kako sledi (Pp, PS, i PNOx izraunavaju se na isti nain sa odgovarajuim referentnim vrednostima).

Za svaku upotrebljenu celulozu "i", sa njom povezane izmerene emisije HPK (HPKcelul,i izraena u kg/tona suena na vazduhu - ADT) ponderiu se u zavisnosti od udela svake upotrebljene celuloze (celul,i po toni tankog upijajueg higijenskog papira osuenog na vazduhu).

Ponderisana emisija HPK za upotrebljene celuloze dodaje se izmerenoj emisiji HPK iz proizvodnje papira i ini ukupnu emisiju HPK, HPKukupno.

Ponderisana referentna vrednost HPK kada je re o proizvodnji celuloze izraunava se na isti nain, kao zbir utvrenih referentnih vrednosti za svaku upotrebljenu celulozu koji se dodaje referentnoj vrednosti za proizvodnju papira i ini ukupnu referentnu vrednost HPK, HPKref.ukupno. Referentne vrednosti za svaku vrstu upotrebljene celuloze i za proizvodnju papira navode se u Tabeli 1.

Zavrno, ukupna emisija HPK deli se ukupnom referentnom vrednou HPK kako sledi:

Tabela 1

Referentne vrednosti za emisije iz razliitih vrsta celuloze i iz proizvodnje papira

(kg/ADT)(1)

Vrsta celuloze/papir

Emisije

HPKreferentna Preferentna Sreferentna NOxreferentna

Hemijska celuloza (osim sulfita) 18,0 0,045 0,6 1,6

Hemijska celuloza (sulfit) 25,0 0,045 0,6 1,6

Neizbeljena hemijska celuloza 10,0 0,02 0,6 1,6

CTMP 15,0 0,01 0,3 0,3

Celuloza iz recikliranih vlakana 3,0 0,01 0,03 0,3

Tanki upijajui papir 2,0 0,01 0,03 0,5

(1) ADT (Air dry tonne) = tona celuloze suene na vazduhu predstavlja 90% suve materije u celulozi. Stvaran sadraj suve materije kada je re o papiru uglavnom iznosi 95%. U izraunavanjima se referentne vrednosti za celuloze prilagoavaju kako bi odgovarale sadraju suvih vlakana papira, koji najee iznosi preko 90%.

Kada je re o kogeneraciji toplote i elektrine energije u istom postrojenju, emisije NOx i S se dodeljuju i izraunavaju prema sledeoj jednaini:

Udeo emisija iz proizvodnje elektrine energije = 2 x (MWh(elektrina energija)) / [2 x MWh(elektrina energija) + MWh(toplota)]

Elektrina energija u datom proraunu je neto elektrina energija, pri emu se iskljuuje deo radne elektrine energije koja se koristi za proizvodnju energije u elektrani, tj. neto elektrina energija je elektrina energija koja se isporuuje iz elektrane za proizvodnju celuloze/papira. Toplota u datom proraunu je neto toplota, pri emu se iskljuuje deo radne toplote koja se koristi za proizvodnju energije u elektrani, tj. neto toplota je toplota koja se isporuuje iz elektrane za proizvodnju celuloze/papira.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae detaljna izraunavanja kojima se potvruje usklaenost sa ovim kriterijumom, zajedno sa odgovarajuom dodatnom dokumentacijom koja ukljuuje izvetaje o ispitivanju koje je sprovedeno upotrebom posebnih metoda ispitivanja za svaki parametar ili upotrebom ekvivalentnih metoda, kako se navodi u nastavku:

HPK: SRPS ISO 6060; DIN 38409 deo 41, NFT 90101 ASTM D 125283, Dr Lang (Dr Lang) LCK 114, Hak (Hack) ili WTW P: EN ISO 6878, APAT IRSA CNR 4110 ili Dr Lang (Dr Lange) LCK 349 NOx: SRPS ISO 11564 S(oksid.): EPA br.8 S(red.): EPA br.16A sadraj S u nafti: SRPS ISO 8754 sadraj S u uglju: SRPS ISO 351

Dodatna dokumentacija ukljuuje naznaku uestalosti merenja i izraunavanje poena za HPK, P, S i NOx. Ukljuuje sve emisije S i NOx koje se javljaju u toku proizvodnje celuloze i papira, ukljuujui paru koja nastaje izvan proizvodnog postrojenja, izuzev emisija koje su u vezi sa proizvodnjom elektrine energije. Merenja ukljuuju kotlove za ponovno iskorienje, pei za peenje krea, parne kotlove i kotlove za unitavanje gasova jakih mirisa. U razmatranje se uzimaju difuzne emisije.

Vrednosti emisije S u vazduh, koje se navode u izvetaju, ukljuuju emisije i oksidovanog i redukovanog S (dimetil sulfid, metil merkaptan, vodoniksulfid i slino). Emisije S koje su u vezi sa proizvodnjom toplotne energije iz nafte, uglja i drugih eksternih goriva poznatog sadraja S, mogu se umesto merenja izraunati i uzimaju se u obzir.

Uzorci za merenje emisija u vodu uzimaju se iz nefiltriranih uzoraka koji nisu nataloeni, nakon preiavanja u postrojenju ili nakon preiavanja u javnom ureaju za preiavanje. Period u toku koga se vre merenja bazira se na proizvodnji u toku 12 meseci. Kada je re o novom ili ponovno izgraenom postrojenju za proizvodnju, kada merenja emisije nisu dostupna za period od 12 meseci, rezultati se baziraju na merenjima emisije koja su sprovoena jednom dnevno u toku 45 uzastopnih dana, nakon to su se vrednosti emisije postrojenja stabilizovale.

b) AOX (organski vezani halogeni koji mogu da se adsorbuju)

Ponderisana prosena vrednost AOX, koja se otputa pri proizvodnji celuloze koja se koristi za tanki upijajui papir sa eko znakom, ne sme premaiti 0,12 kg/ADT papira. Emisije AOX iz svake pojedinane are celuloze koja se koristi u papiru ne smeju premaiti 0,25 kg/ADT celuloze.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilae izvetaje o ispitivanju koristei sledee metode ispitivanja: AOX prema SRPS ISO 9562 od dobavljaa celuloze uz detaljne proraune kojima se potvruje usklaenost sa ovim kriterijumom, zajedno sa odgovarajuom dodatnom dokumentacijom. Dodatna dokumentacija ukljuuje naznaku uestalosti merenja. AOX se mere samo u postupcima pri kojima se za izbeljivanje celuloze koriste jedinjenja hlora. AOX ne treba meriti u otpadnim vodama iz neintegrisane proizvodnje papira ili u otpadnim vodama iz proizvodnje celuloze koja se ne izbeljuje, ili kada se postupak izbeljivanja sprovodi upotrebom materija koje ne sadre hlor.

Merenja se vre na nefiltriranim uzorcima koji nisu nataloeni nakon preiavanja u postrojenju ili nakon preiavanja u javnom ureaju za preiavanje. Period u toku koga se vre merenja bazira se na proizvodnji u toku 12 meseci. Kada je re o novom ili ponovno izgraenom postrojenju za proizvodnju, kada merenja emisije nisu dostupna za period od 12 meseci,

rezultati se baziraju na merenjima emisije koja su sprovoena jednom dnevno u toku 45 uzastopnih dana, nakon to su se vrednosti emisije postrojenja stabilizovale.

v) CO2

Emisije ugljen dioksida iz neobnovljivih izvora ne smeju premaiti 1500 kg po ADT proizvedenog papira, ukljuujui emisije iz proizvodnje elektrine energije (bilo u postrojenju ili izvan njega). U izraunavanja se ne ukljuuju goriva koja se koriste za preradu tankog upijajueg papira u proizvod kao ni prevoz kojim se taj proizvod, celuloze ili sirovine distribuiraju.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae detaljna izraunavanja kojima se potvruje usklaenost sa ovim kriterijumom, zajedno sa odgovarajuom dodatnom dokumentacijom. Podnosilac zahteva prilae podatke o emisijama ugljen dioksida u vazduh. To ukljuuje sve izvore neobnovljivih goriva u toku proizvodnje celuloze i papira, ukljuujui emisije iz proizvodnje elektrine energije (bilo u postrojenju ili izvan njega).

Za izraunavanje CO2 u emisijama iz goriva koriste se faktori emisije dati u Tabeli 2:

Tabela 2

Gorivo Emisija CO2 fosilno Jedinica

Ugalj 95 g CO2fosilno/MJ

Sirova nafta 73 g CO2fosilno/MJ

Ulje za loenje 1 74 g CO2fosilno/MJ

Ulje za loenje 2-5 77 g CO2fosilno/MJ

TNG 62,40 g CO2fosilno/MJ

Prirodni gas 56 g CO2fosilno/MJ

Elektrina energija iz mree 400 g CO2fosilno/kWh

Za elektrinu energiju iz mree koristi se vrednost iz Tabele 2 (evropski prosek), osim ako podnosilac zahteva ne priloi dokumentaciju kojom potvruje da se upotrebljava elektrina energija iz obnovljivih izvora, pri emu podnosilac zahteva moe izuzeti obnovljivu elektrinu energiju iz prorauna.

Kriterijum 2 - Upotreba energije

Ukupna potronja elektrine energije kada su u pitanju tanki upijajui papir izraunava se sabiranjem elektrine energije koja se utroi u fazi proizvodnje celuloze i fazi proizvodnje tankog upijajueg papira i ne sme premaiti 2 200 kWh elektrine energije po ADT proizvedenog papira.

Podnosilac zahteva izraunava celokupan unos elektrine energije u toku proizvodnje celuloze i tankog upijajueg papira, ukljuujui elektrinu energiju koja se koristi za uklanjanje tamparskog mastila pri tretmanu otpadnog papira u postupku proizvodnje recikliranog papira. Izraunavanje elektrine energije ne ukljuuje energiju utroenu za prevoz sirovina ili za preradu i pakovanje. Elektrina energija je neto uneta elektrina energija, koja dolazi iz mree i interno proizvedena elektrina energija izmerena kao elektrina snaga. Elektrina energija koja se koristi za preiavanje otpadnih voda i vazduha ne treba da bude ukljuena u proraun.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilae detaljna izraunavanja kojima se potvruje usklaenost sa tim kriterijumom, zajedno sa celokupnom odgovarajuom dodatnom dokumentacijom. Detaljni podaci u izvetaju stoga treba da obuhvate ukupnu potronju elektrine energije.

Kriterijum 3 - Vlakna - Odrivo upravljanje umama

a) Proizvoai celuloze i papira moraju da vode politiku nabavke odrivog drveta i vlakana i poseduju sistem sledljivosti i provere porekla drveta, kojim se ono prati iz ume do prve take prijema.

Dokumentuje se poreklo svih primarnih vlakana. Proizvoa celuloze i papira mora obezbediti da drvo i vlakna vode poreklo iz zakonitih izvora. Drvo i vlakna ne smeju voditi poreklo iz zatienih oblasti ili oblasti koje su u zvaninom postupku dobijanja naziva zatiene oblasti, starih uma i uma velike vrednosti kada je re o ouvanju, koje su definisane na nacionalnom nivou u postupku sa zainteresovanim stranama, osim ako nisu kupljeni jasno u skladu sa nacionalnim propisima o zatiti prirode.

b) Vlaknasta sirovina u papiru moe se reciklirati, ili se upotrebljava primarno vlakno. Ipak, 50% bilo kog primarnog vlakna mora voditi poreklo iz uma sa odrivim upravljanjem koje su sertifikovane preko nezavisnih sistema provere preko tree strane koji se navode u stavu 15. Rezolucije Saveta od 15. decembra 1998. godine o Strategiji umarstva u EU i njenom daljem razvoju.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilae odgovarajuu dokumentaciju od dobavljaa papira naznaavajui vrste, koliine i tano poreklo vlakana koja se koriste u proizvodnji celuloze i papira. Kada se upotrebljavaju primarna vlakna iz uma, podnosilac zahteva prilae odgovarajui(e) sertifikat(e) od dobavljaa papira/celuloze koji pokazuje(u) da sistem sertifikacije na ispravan nain ispunjava zahteve koji se navode u stavu 15. Rezolucije Saveta od 15. decembra 1998. godine o Strategiji umarstva u EU i njenom daljem razvoju.

Kriterijum 4 - Opasne hemijske supstance

a) Hlor

Kao sredstvo za izbeljivanje, ne sme se koristiti hlorni gas. Taj zahtev se ne odnosi na hlorni gas kada je re o proizvodnji i upotrebi hlordioksida.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilae izjavu proizvoaa celuloze da hlorni gas nije upotrebljen kao sredstvo za izbeljivanje. Napomena: iako se ovaj zahtev odnosi i na izbeljivanje recikliranih vlakana, prihvatljivo je ako su ta vlakna u svom prethodnom ivotnom ciklusu izbeljena hlornim gasom.

b) APEO

Alkilfenol etoksilati ili drugi derivati alkilfenola ne smeju se dodavati hemikalijama za ienje, hemikalijama za uklanjanje tamparskog mastila, sredstvima za spreavanje pene, sredstvima za dispergovanje ili premazima. Derivati alkilfenola definiu se kao supstance koje po razgradnji proizvode alkilfenole.

Procena i provera: podnosilac zahteva ili dobavlja/i hemikalija prilau jednu ili vie relevantnih izjava da alkilfenol etoksilati ili drugi derivati alkilfenola nisu dodati odgovarajuim proizvodima.

v) Surfaktanti u preparatima za uklanjanje tamparskog mastila za reciklirana vlakna

Kada se surfaktanti koriste u koliinama od najmanje 100 g/ADT (zbir svih surfaktanata u svim preparatima koji se koriste za uklanjanje tamparskog mastila povratnih vlakana), svaki surfaktant mora biti brzo biorazgradiv.

Kada se ti surfaktanti koriste u koliinama koje su manje od 100 g/ADT, svaki surfaktant mora biti brzo biorazgradljiv ili potpuno biorazgradljiv (za vie detalja videti metode ispitivanja i granine vrednosti u daljem tekstu).

Procena i provera: Podnosilac zahteva ili dobavlja/i hemikalija prilau izjavu o usklaenosti sa ovim kriterijumom zajedno sa relevantnim bezbednosnim listovima ili izvetajima o ispitivanju za svaki surfaktant, kojima se naznaavaju metoda ispitivanja, granine vrednosti i zakljuci, pri emu se upotrebljava jedna od sledeih metoda ispitivanja i graninih vrednosti: kada je re o brzoj biorazgradljivosti, OECD 301 A-F (ili ekvivalentni ISO standardi) uz najmanje 70% razgradnje u toku perioda od 28 dana za 301 A i E, i uz najmanje 60% razgradnje za 301 B, C, D i F; kada je re o potpunoj biorazgradivosti, OECD 302 A-C (ili ekvivalentni ISO standardi, uz najmanje 70% razgradnje (ukljuujui adsorpciju) u toku perioda od 28 dana za 302 A i B, i uz najmanje 60% razgradnje za 302 C.

g) Biocidi

Aktivne komponente u biocidima ili biostatikim sredstvima, koje se upotrebljavaju za unitavanje organizama koji stvaraju sluz u sistemima za kruenje vode koji poseduju vlakna, ne smeju biti potencijalno bioakumulativne.

Procena i provera: Podnosilac zahteva ili dobavlja/i hemikalija prilau izjavu o usklaenosti sa ovim kriterijumom zajedno sa relevantnim bezbednosnim listovima ili izvetajem o ispitivanju kojima se naznaavaju metoda ispitivanja, granine vrednosti i zakljuci, pri emu se upotrebljavaju sledee metode ispitivanja: OECD 107, 117 ili 305 A-E.

d) Sredstva za vrstou papira u mokrom stanju

Pomona sredstva za vrstou u mokrom stanju ne smeju sadrati vie od 0,7% hlor-organskih supstanci kao to su: epihlorohidrin (ECH), 1,3-dihloro-2-propanol (DCP) i 3-monohloro-1,2-propandiol (MCPD), izraunato kao zbir tri komponente, a u vezi sa sadrajem suve materije sredstva za vrstou u mokrom stanju. Sredstva za vrstou u mokrom stanju koja sadre glioksal ne smeju se koristiti u proizvodnji tankog upijajueg higijenskog papira sa eko znakom.

Procena i provera: Podnosilac zahteva ili dobavlja/i hemikalija prilau izjavu/e da sadraj epihlorohidrina (ECH), 1,3-dihloro-2-propanola (DCP) i 3-monohloro-1,2-propandiola (MCPD), izraunato kao suma tri komponente, a u vezi sa sadrajem suve materije sredstva za vrstou u mokrom stanju, nije vei od 0,7%.

) Omekivai, losioni, mirisi i dodaci prirodnog porekla

Nijedna od supstanci ili preparata/smea koje ulaze u sastav omekivaa, losiona, mirisa i dodacima prirodnog porekla ne sme biti klasifikovana kao opasna po ivotnu sredinu, senzibilizirajua, karcinogena ili mutagena sa oznakama rizika: R42, R43, R45, R46, R50, R51, R52 ili R53 (ili i njihovim kombinacijama).

Sve supstance/mirisi, koje u skladu sa odgovarajuim propisima kojima se ureuje njihovo obavezno navoenje na pakovanju kozmetikih proizvoda se ne smeju koristiti u proizvodu sa ekoznakom (granina koncentracijska vrednost je 0,01%).

Svaki sastojak koji se proizvodu dodaje kao miris mora da se proizvede, da se njime rukuje i da se primeni na nain koji je u skladu sa pravilima Meunarodnog udruenja za mirise.

Procena i provera: Podnosilac zahteva prilae spisak omekivaa, losiona i dodataka prirodnog porekla koji su dodati proizvodu od tankog upijajueg higijenskog papira, zajedno sa izjavom da svaki od dodatih preparata ispunjava dati kriterijum.

Proizvoa mirisa prilae nadlenom organu izjavu o usklaenosti sa svakim delom ovog kriterijuma.

Kriterijum 5 - Bezbednost proizvoda

Proizvodi napravljeni od recikliranih vlakana ili od smea recikliranih i primarnih vlakana moraju da ispunjavaju sledee higijenske zahteve:

Tanki upijajui papir ne moe sadrati vie od:

1) formaldehid: 1 mg/dm2 u skladu sa metodom ispitivanja SRPS EN 1541;

2) glioksal: 1,5 mg/dm2 u skladu sa ispitivanjem DIN 54603;

3) PCB: 2 mg/kg u skladu sa metodom ispitivanja SRPS EN ISO 15320.

Svaki tanki upijajui papir mora ispunjavati sledee zahteve:

Slimicidi i antimikrobna sredstva: U skladu sa metodom ispitivanja SRPS EN 1104 nema usporavanja rasta mikroorganizama.

Boje i optika belila: U skladu sa metodom ispitivanja SRPS EN 646/ SRPS EN 648 nema isputanja (zahteva se nivo 4)

Boje i mastila:

Boje i mastila upotrebljeni u proizvodnji tankog upijajueg higijenskog papira ne smeju sadrati azo-jedinjenja koje se mogu razlagati na druge amine iz Tabele 3.

Boje i mastila upotrebljeni u proizvodnji tankog upijajueg higijenskog papira ne smeju biti na bazi Cd ili Mn,

Tabela 3

Boje ne mogu sadrati sledee amine:

Amin CAS broj

4-amino bifenil 92-67-1

benzidin 92-87-5

4-hloro-toluidin 95-69-2

2-naftilamin 91-59-8

o-aminoazo-toluen 97-56-3

2-amino-4-nitro-toluen 99-55-8

p-hloroanilin 106-47-8

2,4-diamino-anizol 615-05-4

2,4 -diamino-difenilmetan 101-77-9

3,3 dihlorobenzidin 91-94-1

3,3 -dimetoksibenzidin 119-90-4

3,3 -dimetilbenzidin 119-93-7

3,3-dimetil-4,4-diamino-difenilmetan 838-88-0

p-krezidin 120-71-8

4,4 -metilenbis(2-hloroanilin) 101-14-4

4,4-oksidianilin 101-80-4

4,4-tiodianilin 139-65-1

o-toluidin 95-53-4

2,4-toluilendiamin 95-80-7

2,4,5-trimetilanilin 137-17-7

0-anisidindimetoksianilin 90-04-0

2,4-ksilidin 95-68-1

4,6-ksilidin 87-62-7

4-aminoazobenzen 60-09-3

Procena i provera: Podnosilac zahteva ili dobavlja/i hemikalija obezbeuju izjavu o usklaenosti sa ovim kriterijumom.

Kriterijum 6 - Upravljanje otpadom

Svi proizvoai celuloze, papira i preraenih proizvoda od papira moraju da imaju uspostavljen sistem upravljanja otpadom i ostalim ostacima iz postrojenja za proizvodnju.

Sistem mora biti dokumentovan ili pojanjen u zahtevu i sadrati barem sledee take:

1) postupke za razdvajanje i reciklau posebnih tokova otpada;

2) postupke koji se koriste za ponovno iskorienje materijala za druge namene, kao to je spaljivanje otpada za dobijanje pare u odgovarajuem postrojenju, ili za upotrebi u poljoprivredi;

3) postupke za postupanje sa opasnim otpadom.

Procena i provera: p odnosilac zahteva prilae opis upravljanja otpadom za lokacije dotinih postrojenja i izjavu o usklaenosti sa ovim kriterijumom.

Kriterijum 7 - Pogodnost za upotrebu

Proizvod mora biti primeren za upotrebu.

Kriterijum 8 - Informacije za potroae

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadri tekst:

1) "koristi odriva vlakna";

2) "nizak nivo zagaenja vode i vazduha";

3) "male vrednosti emisija gasova sa efektom staklene bate i male koliina potronje elektrine energije".

Pored toga, proizvoa uz Eko znak prilae i izjavu u kojoj se navodi najmanji procenat recikliranih vlakana i/ili izjavu u kojoj se navodi procenat sertifikovanih vlakana.

Prilog 5 KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA DETERGENTE ZA PRANJE VEA

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za detergente za pranje vea imaju za cilj da:

1) promoviu proizvode sa umanjenim negativnim uticajem na ivi svet u vodi, koji sadre ogranienu koliinu opasnih materija i ije performanse su ispitane;

2) smanje potronju energije pri pranju, promovisanjem proizvoda koji su efikasni na niim temperaturama.


Kada je mogue, ispitivanje treba da sprovedu laboratorije koje ispunjavaju opte zahteve navedene u standardu SRPS ISO/IEC ISO 17025 ili drugim ekvivalentnim standardima.

Po potrebi, mogue je upotrebiti metode ispitivanja koje se razlikuju od metoda naznaenih za svaki kriterijum ako organ nadlean za ocenu zahteva za dobijanje Eko znaka, prihvati njihovu ekvivalentnost.

Dodatak I daje referencu ka bazi podataka o sastojcima detergenata DID1 u kojoj se navode najee koriene supstance koje ulaze u sastav detergenata. Upotrebljava se da bi se dobili podaci za izraunavanje kritine zapremine razblaenja CDV2 i za ocenu biorazgradljivosti supstanci koje se dodaju detergentima. Kada je re o supstancama koje nisu obuhvaene DID listom, navode se smernice za izraunavanje ili ekstrapolaciju relevantnih podataka. Aurna verzija DID liste dostupna je na odgovarajuoj internet stranici Eko znaka EU.

__________ 1 DID - Detergent Ingredient List 2 CDV - Critical Dilution Volume



Detergenti obuhvataju univerzalni detergent ili detergent za pranje obojenog vea osim ako nije prvenstveno namenjen za osetljiva vlakna i prodaje se kao takav.

Usaglaenost sa ekolokim kriterijumima zahteva se za supstance koje ulaze u sastav proizvoda, iji je maseni udeo jednak ili vei od 0,010% formulacije detergenta.

Kada su u pitanju konzervansi, sredstva za bojenje i mirisi, proverava se usaglaenost sa kriterijumima bez obzira na njihovu koncentraciju, izuzev za kriterijum 4b) o iskljuenim ili ogranienim supstancama i smeama.

Dodate supstance obuhvataju sve supstance u proizvodu ukljuujui i aditive (npr. konzervanse ili stabilizatore) u sastojcima.

Neistoe koje nastanu pri proizvodnji sirovina i ija koncentracija iznosi > 0,010 masenog udela u konanom sastavu takoe moraju da ispunjavaju ove kriterijume.

Ako se u uputstvima za doziranje na pakovanju navode specifikacije za pretpranje i naknadno pranje (pored normalnog, jednokratnog pranja), ukupna doza (pretpranje + pranje) takoe mora da ispunjava ekoloke kriterijume.

Ako proizvod sadri foliju koja se rastvara u vodi i koja se ne odstranjuje pre pranja, ta se folija u svim zahtevima smatra sastavnim delom proizvoda.

Funkcionalna jedinica za ovu grupu proizvoda izraava se u g/kg vea (grami po kilogramu vea).

Doza za univerzalne detergente i detergente za pranje obojenog vea koju proizvoa preporuuje potroaima, za vodu tvrdoe 2,5 mmol CaCO3/l i za "uobiajeno prljav" ve uzima se kao referentna doza za izraunavanje ekolokih kriterijuma i za ispitivanje performansi pranja. Za univerzalne detergente i detergente za pranje obojenog vea to se odnosi na dozu za koliinu od 4,5 kg vea (suve tkanine) u maini za pranje vea. Univerzalni detergenti obuhvataju detergente za obino pranje belih tkanina na svim temperaturama, a detergenti za pranje obojenog vea obuhvataju detergente za obino pranje obojenih tkanina na svim temperaturama.

Doza za blage detergente koju proizvoa preporuuje potroau za vodu tvrdoe 2,5 mmol CaCO3/l i za "umereno prljav" ve uzima se kao referentna doza za izraunavanje ekolokih kriterijuma i za ispitivanje performansi pranja. Za blage detergente to se odnosi na dozu za koliinu od 2,5 kg vea (suve tkanine) u maini za pranje vea. Blagi detergenti obuhvataju detergente za pranje osetljivih tkanina, s tim to se teni detergenti za obino pranje belih i obojenih tkanina ne smatraju blagim detergentima.

Ako se preporuena doza navodi za drugaije koliine pranja od prethodno navedenih, referentna doza koja se koristi za izraunavanje ekolokih kriterijuma u svakom sluaju mora da odgovara prosenom punjenju maine.

U sluajevima da tvrdoa vode od 2,5 mmol CaCO3/l nije relevantna za konkretno trite, podnosilac zahteva navodi dozu koja je koriena kao referentna.

Pri dostavljanju podataka o proizvodu navode se podaci o punom sastavu proizvoda, navode se: trgovaki naziv, hemijski naziv, CAS broj, DID broj (broj dodate supstance na DID listi, a upotrebljava se kako bi se utvrdila usaglaenost sa kriterijumima pod rednim brojem 2. i 3.), podaci o dodatim koliinama (sa vodom i bez nje), funkciji i obliku svih dodatih supstanci (bez obzira na koncentraciju) u proizvodu. Dostavlja se uzorak proizvoda zajedno sa preporukama za doziranje i bezbednosni listovi za svaku dodatu supstancu, u skladu sa nacionalnim zakonskim propisima kojima se ureuje oblast upravljanja hemikalijama.

Delovi A i B liste DID dostupni su na internet stranici Eko znaka EU:

- http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_a_en.pdf

- http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/documents/did_list/didlist_part_b_en.pdf

Grupu proizvoda "detergenti za pranje vea" ine detergenti za pranje vea i sredstva za uklanjanje mrlja pre pranja u obliku praka, tenosti ili bilo kojem drugom obliku, koji se prodaju i koriste za pranje tkanina uglavnom u mainama za ve za domainstvo, ali se ne iskljuuje njihova upotreba u automatskim i obinim perionicama vea.

Sredstva za uklanjanje mrlja pre pranja obuhvataju sredstva koja se koriste za neposredno nanoenje na tkaninu (pre pranja u ve maini), ali ne obuhvataju sredstva za uklanjanje mrlja koja se doziraju u mainama za ve i koja su namenjena za druge namene sem nanoenja pre pranja.

Ova grupa proizvoda ne obuhvata proizvode koji su dozirani u nosaima kao to su: listii, tkanine ili drugi materijali niti pomone materijale za pranje koji se koriste bez naknadnog pranja, kao to su sredstva za uklanjanje mrlja za tepihe i tapacirani nametaj.

Za dodelu Eko znaka, detergent za pranje vea ili sredstvo za uklanjanje mrlja pre pranja mora da pripada grupi proizvoda "detergenti za pranje vea" i mora da ispunjava kriterijume i s njima povezane zahteve za procenu i proveru, odreene u ovom prilogu.

Grupi proizvoda "detergenti za pranje vea" dodeljena je ifra "006".

Kriterijumi se odreuju za sledee aspekte:

1) Doziranje

2) Toksinost po ivi svet u vodi: kritina zapremina razblaenja (CDV)

3) Biorazgradljivost organiskih materija

4) Iskljuene ili ograniene supstance i smee

5) Zahtevi u vezi sa pakovanjem

6) Uinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

7) Bodovi

8) Informacije za korisnike

9) Informacije koje se navode na Eko znaku.

Kriterijum 1 - Doziranje

Doziranje odgovara preporuenoj dozi u g/kg vea (praak/ tablete) ili ml/kg vea (tenosti). Koristi se preporuena doza za vodu tvrdoe 2,5 mmol CaCO3/l za uobiajeno prljav ve (univerzalni detergenti, detergenti za pranje obojenog vea) i umereno prljav ve (blagi detergenti).

Doza ne sme da premai sledee vrednosti:

Vrsta proizvoda Doza, praak/tableta Doza/ tenost, gel

Univerzalni detergent, detergent za pranje obojenog vea 17,0 g/kg vea 17,0 ml/kg vea

Blagi detergent 17,0 g/kg vea 17,0 ml/kg vea

Sredstvo za uklanjanje mrlja (iskljuivo pre pranja) 2,7 g/kg vea 2,7 ml/kg vea(*)

(*) Procenjena prosena doza koja se koristi za izraunavanje CDV. Stvarno doziranje zavisi od koliine mrlja kod svakog punjenja. Procenjena doza se zasniva na dozi od 2 ml po primeni i 6 primena kod koliine od 4,5 kg vea (za tena sredstva za uklanjanje mrlja).

Ako se doze preporuuju za pretpranje i naknadno pranje, ukupna preporuena doza (pretpranje + naknadno pranje) mora da bude u skladu sa maksimalnim dozvoljenim nivoom doziranja.

Procena i provera: pun sastav proizvoda, zajedno sa etiketom ili ilustracijom sa uputstvima za doziranje.

Za sve proizvode navodi se gustina (g/ml) (ili na pakovanju ili u bezbednosnom listu).

Kriterijum 2 - Toksinost po ivi svet u vodi: kritina zapremina razblaenja (CDV)

Kritina zapremina razblaenja (CDVhronino) proizvoda ne sme biti vea od sledeih graninih vrednosti:

Vrsta proizvoda CDVhronino

Univerzalni detergent, detergent za pranje obojenog vea (sve vrste). 35.000 l/kg vea

Blagi detergent (sve vrste) 20.000 l/kg vea

Sredstvo za uklanjanje mrlja (iskljuivo pre pranja) 3.500 l/kg pranja(*)

(*) Granina vrednost se zasniva na dozi od 2 ml po primeni i 6 primena kod koliine od 4,5 kg vea (tena sredstva za uklanjanje mrlja). Proizvodi koji se doziraju kao npr. praak ili pasta moraju potovati istu graninu vrednost CDV.

Kritina zapremina razblaenja (CDVhronino) izraunava se za sve sastojke (i) koji ulaze u sastav proizvoda, primenom sledee jednaine:

Gde je:

masa = masa sastojka po preporuenoj dozi

DF = faktor razgradljivosti

TF = faktor hronine toksinosti supstance kako je navedeno u listi DID.

Izraunavanjem CDV moraju se obuhvatiti i konzervansi, sredstva za bojenje i mirisi koji su prisutni u proizvodu, ak i kada je njihova koncentracija manja od 0,010% (100 ppm).

Procena i provera: podnosilac zahteva za dodelu Eko znaka (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) prilae izraunavanje CDVhronino proizvoda. Tabela za izraunavanje vrednosti CDV dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Vrednosti parametara DF i TF moraju biti vrednosti sa spiska baze podataka o sastojcima detergenata (lista DID). Ako se supstanca ne nalazi na DID listi, parametri se izraunavaju upotrebom smernica iz dela B liste DID, pri emu se prilae odgovarajua dokumentacija.

Kriterijum 3 - Biorazgradljivost organskih materija

Sadraj svih organskih supstanci u proizvodu, koje nisu aerobno biorazgradljive (nisu brzo biorazgradljive) (aNBO) i/ili nisu anaerobno biorazgradljive (anNBO), ne sme biti vei od sledeih graninih vrednosti:

aNBO

Vrsta proizvoda aNBO, praak aNBO, tenost/gel

Univerzalni detergent, detergent za pranje obojenog vea 1,0 g/kg vea 0,55 g/kg vea

Blagi detergent 0,55 g/kg vea 0,30 g/kg vea

Sredstvo za uklanjanje mrlja (iskljuivo pre pranja)(*) 0,10 g/kg vea 0,10 g/kg vea

(*) aNBO granina vrednost se zasniva na dozi od 2 ml po primeni i 6 primena kod koliine od 4,5 kg vea za tena sredstva za uklanjanje mrlja.

anNBO

Vrsta proizvoda anNBO, praak anNBO tenost/gel

Univerzalni detergent, detergent za pranje obojenog vea 1,3 g/kg pranja 0,70 g/kg pranja

Blagi detergent 0,55 g/kg pranja 0,30 g/kg pranja

Sredstvo za uklanjanje mrlja (iskljuivo pre pranja)(*) 0,10 g/kg pranja 0,10 g/kg pranja

(*) anNBO granina vrednost se zasniva na dozi od 2 ml po primeni i 6 primena kod koliine od 4,5 kg vea, za tena sredstva za uklanjanje mrlja.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae dokumentaciju o razgradljivosti surfaktanata kao i proraun aNBO i anNBO proizvoda. Tabela koja se upotrebljava za izraunavanje vrednosti aNBO i anNBO dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Treba navesti referencu ka listi DID. Kada je re o dodatim supstancama koje nisu obuhvaene DID listom, prilau se relevantne informacije iz literature ili drugih izvora, ili odgovarajui rezultati ispitivanja, na osnovu kojih se dokazuje njihova aerobna i anaerobna biorazgradljivost, na nain koji je opisan u Dodatku I.

Napomena: TAED se smatra anaerobno biorazgradljivim.

Kriterijum 4 - Iskljuene ili ograniene supstance i smee

a) Odreeni iskljueni sastojci

Proizvod ne sme da sadri sledee sastojke, bilo kao deo formulacije ili kao deo bilo kog preparata ukljuenog u formulaciju:

- fosfati

- EDTA (etilendiamintetraacetat)

- nitromousi i policiklini mousi

Procena i provera: podnosilac zahteva za dobijanje Eko znaka dostavlja ispunjenu i potpisanu izjavu o usklaenosti.

b) Opasne supstance i smee

Proizvod ili bilo koji njegov sastavni deo ne sme sadrati supstance ili smee sa obavetenjima o opasnosti i oznakama rizika koje su date u nastavku, kao ni supstance koje ispunjavaju neki od kriterijuma za upis na listu supstanci koje izazivaju zabrinutost.

Spisak obavetenja o opasnosti i oznaka rizika:

Obavetenje o opasnosti(1) Oznaka rizika(2)

H300 Smrtonosno ako se proguta R28

H301 Toksino ako se proguta R25

H304 Moe izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva R65

H310 Smrtonosno u kontaktu sa koom R27

H311 Toksino u kontaktu sa koom R24

H330 Smrtonosno ako se udie R23/26

H331 Toksino ako se udie R23

H340 Moe da dovede do genetskih defekata R46

H341 Sumnja se da moe da dovede do genetskih defekata R68

H350 Moe da dovede do pojave karcinoma R45

H350i Moe da izazove karcinom ako se udie R49

H351 Sumnja se da moe da dovede do pojave karcinoma R40

H360F Moe tetno da utie na plodnost R60

H360D Moe tetno da utie na plod R61

H360FD Moe tetno da utie na plodnost. Moe tetno da utie na plod R60/61/60-61

H360Fd Moe tetno da utie na plodnost. Sumnja se da moe tetno da utie na plod R60/63

H360Df Moe tetno da utie na plod. Sumnja se da moe tetno da utie na plodnost R61/62

H361f Sumnja se da moe tetno da utie na plodnost R62

H361d Sumnja se da moe tetno da utie na plod R63

H361fd Sumnja se da moe tetno da utie na plodnost. Sumnja se da moe tetno da utie na plod R62-63

H362 Moe da ima tetno dejstvo na odojad R64

H370 Dovodi do oteenja organa R39/23/24/25/26/27/28

H371 Moe da dovede do oteenja organa R68/20/21/22

H372 Dovodi do oteenja organa usled dugotrajnog ili viekratnog izlaganja R48/25/24/23

H373 Moe da dovede do oteenja organa usled dugotrajnog ili viekratnog izlaganja R48/20/21/22

H400 Veoma toksino po ivi svet u vodi R50

H410 Veoma toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R50-53

H411 Toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R51-53

H412 tetno za ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R52-53

H413 Moe da dovede do dugotrajnih tetnih posledica po ivi svet u vodi R53

EUH059 Opasno po ozonski omota R59

EUH029 U kontaktu sa vodom oslobaa toksini gas R29

EUH031 U kontaktu sa kiselinama oslobaa toksini gas R31

EUH032 U kontaktu sa kiselinama oslobaa veoma toksian gas R32

EUH070 Toksino u kontaktu sa oima R39-41

Supstance koje izazivaju senzibilizaciju

H334: Ako se udie moe da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem R42

H 317: Moe da izazove alergijske reakcije na koi R43

(1)CLP/GHS sistem klasifikacije hemikalija (2)DSD/DPD sistem klasifikacije hemikalija

Kriterijum se primenjuje na sve sastojke koji su prisutni u koncentracijama 0,010% ukljuujui konzervanse, boje i mirise.

Iz navedenog zahteva izuzimaju se one supstance ili smee koje menjaju svoja svojstva u toku obrade (npr. nisu vie bioloki raspoloive, hemijski se menjaju tako da se prethodno evidentirana opasnost otklanja).

Odstupanja

Sledee supstance ili smee se posebno izuzimaju iz datog zahteva:

Subtilisin H400: Veoma toksino po ivi svet u vodi R50

Surfaktanti u ukupnim koncentracijama < 25% u finalnom proizvodu

H400: Veoma toksino po ivi svet u vodi R50

Surfaktanti u ukupnim koncentracijama < 25% u finalnom proizvodu (*)

H412: tetno za ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R52-53

Biocidi koji se koriste kao konzervansi (**)

H410 Veoma toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R50-53

H411 Toksino po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R51-53

H412: tetno za ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R52-53

Mirisi H412: tetno za ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama R52-53

Enzimi (***)

H334: Ako se udie moe da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem

R42

H317: Moe da izazove alergijske reakcije na koi R43

Katalizatori izbeljivanja(***)

H334: Ako se udie moe da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem

R42

H317: Moe da izazove alergijske reakcije na koi R43

NTA kao neistoa u MGDA i GLDA (****) H351: Sumnja se da moe da dovede do pojave karcinoma R40

Optiki izbeljivai (samo za univerzalne detergente)

H413 Moe da dovede do dugotrajnih tetnih posledica po ivi svet u vodi R53

(*) Ovo odstupanje je primenljivo kada su brzo razgradljivi i anaerobno razgradljivi. (**) Navedeno u kriterijumu 4d). Ovo se izuzee primenjuje pod uslovom da bioakumulacijski potencijal biocida ima log Pow (koeficijent raspodele oktanol/voda manji od 3,0 ili eksperimentalno utvren BCF 100. (***) Ukljuujui stabilizatore i druge pomone supstance u preparatima. (****) U koncentracijama koje su manje od 1,0% u sirovini sve dok je ukupna koncentracija u finalnom proizvodu manja od 0,10%.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae podatke o punom sastavu proizvoda. Takoe dostavlja izjavu o usklaenosti sa ovim kriterijumom zajedno s prateom relevantnom dokumentacijom kao to su izjave o usaglaenosti potpisane od strane dobavljaa materijala i kopije bezbednosnih listova za supstance ili smee.

Za surfaktante koji su izuzeti i ispunjavaju kriterijum klasifikacije za klasu opasnosti H412, podnosilac zahteva za dobijanje Eko znaka dostavlja dokumentaciju u vezi sa njihovom biorazgradljivou, sa odgovarajuom referencom ka DID listi. Ako se supstanca ne nalazi na DID listi, mora se dati odgovarajua referenca ka informacijama iz literature ili drugih izvora, ili odgovarajuim rezultatima ispitivanja, kao to je opisano u dodatku I.

v) Supstance koje izazivaju zabrinutost

Za supstance koje se, u skladu sa propisima kojima se regulie upravljanje hemikalijama, nalaze na Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, nisu mogua izuzimanja iz zahteva, ako je koncentracija datih supstanci u smeama > 0.010%.

Procena i provera: podnosilac zahteva navodi odgovarajuu referencu ka Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost na dan podnoenja prijave. Podnosilac zahteva dostavlja podatke o tanom sastavu proizvoda. Podnosilac zahteva podnosi izjavu o usaglaenosti sa datim kriterijumom zajedno sa odgovarajuom dokumentacijom, kao to su izjave o usaglaenosti koje su potpisali dobavljai materijala i kopije relevantnih bezbednosnih listova za supstance ili smee.

g) Odreene ograniene dodate supstance - mirisi

Svaka dodata supstanca, koja se proizvodu dodaje kao miris, mora se proizvoditi i tretirati u skladu sa kodeksom prakse Meunarodnog udruenja za mirise (IFRA). Kodeks se moe nai na internet stranici IFRA: http://www. ifraorg.org. Proizvoa mora potovati preporuke za IFRA standarda u vezi sa kriterijumima za zabranu, ogranienu upotrebu i definisanu istou za materijale.

Supstance mirisa, koje su predmet propisa kojima se ureuje oblast oznaavanja detergenata i koje nisu ve prethodno iskljuene kriterijumom 4b), kao i ostale mirisne supstance klasifikovane kao H317/R43 i/ili H334/R42 ne smeju biti prisutne u koliinama 0,010% ( 100 ppm) po pojedinaoj supstanci u konanom proizvodu.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae potpisanu izjavu o usaglaenosti kojom se naznaava koliina mirisa u proizvodu. Podnosilac zahteva prilae i izjavu proizvoaa mirisa kojom se definie sadraj svake od supstanci prisutnih u mirisima koje se nalaze na listi u okviru Priloga III, Deo I uz Direktivu Saveta 76/768/EEZ, kao i sadraj (ostalih) supstanci kojima su pripisana obavetenja o opasnosti/oznake rizika N317/R43 i/ili N334/R42.

d) Biocidi

Proizvod moe sadrati biocide samo u svrhu ouvanja proizvoda i samo u odgovarajuoj dozi za tu namenu. To se ne odnosi na surfaktante mogu imati biocidna svojstva.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae kopije bezbednosnih listova za sve dodate biocide, zajedno sa informacijama o njihovoj tanoj koncetraciji u proizvodu. Proizvoa ili dobavlja biocida prilae informacije o dozi koja je neophodna za svrhu ouvanja proizvoda.

Na pakovanju ili na drugi nain ne mogu se navoditi tvrdnje da proizvod ima antimikrobno dejstvo.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae tekstove i planirani spoljanji izgled, koji se upotrebljavaju na svakoj vrsti pakovanja, i/ili uzorak svih razliitih vrsta pakovanja.

Kriterijum 5 - Doziranje

a) Odnos izmeu mase i uinka (WUR - Weight Utility Ratio)

Odnos mase/uinka (WUR) proizvoda ne sme premaiti sledee vrednosti:

Vrsta proizvoda WUR (g/kg vea)

Prakovi 1,2 g/kg vea

Ostalo (tenosti, gel, tablete, kapsule) 1,5 g/kg vea

WUR se izraunava samo za primarno pakovanje i izraunavanje se vri za svaki proizvod unutar viekomponentnog sistema (ukljuujui poklopce, zapuae i rune pumpe/rasprivae) upotrebom formule:

WUR=[(W i+Ui)/(Di*ri)]

Gde je:

Wi = masa (g) komponente pakovanja (i), ukljuujui etiketu ako postoji.

Ui = masa (g) nerecikliranog (neobraenog) materijala u komponenti pakovanja (i). Ako udeo recikliranog materijala u komponenti pakovanja iznosi 0%, onda je Ui = W i.

Di = broj fukcionalnih jedinica koje su sadrane u komponenti pakovanja (i). Funkcionalna jedinica = doza u g/Kg vea.

ri = broj recikliranja, tj. broj koji pokazuje koliko puta je komponenta pakovanja (i) iskoriena za istu namenu na osnovu sistema povrata ambalae ili ponovnog punjenja. r = 1 ako se pakovanje ne koristi ponovo za istu namenu. Ako se pakovanje ponovo koristi, r dobija vrednost 1 osim ako je podnosilac zahteva u moguosti da dokae vei broj.

Izuzeci

Iz datog zahteva se izuzima plastino/papirno/kartonsko pakovanje koje sadri vie od 80% recikliranog materijala ili vie od 80% plastike iz obnovljivih izvora.

Pakovanje se smatra recikliranim ako su sirovine, koje su upotrebljene za njegovu proizvodnju, prikupljene od proizvoaa pakovanja u fazi distribucije ili u fazi potronje. Kada sirovine predstavljaju industrijski otpad iz proizvodnog procesa samog proizvoaa materijala, materijal se ne smatra recikliranim.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae izraunavanje WUR za proizvod. Tabela za izraunavanje dostupna je na internet stranici Eko znaka EU. Podnosilac zahteva prilae popunjenu i potpisanu izjavu o sadraju recikliranog materijala ili materijala iz obnovljivih izvora u pakovanju. Za odobrenje ambalae za ponovno punjenje, podnosilac zahteva i/ili trgovac na malo dokumentuje da e ponovna punjenja/da su ponovna punjenja dostupna na tritu za kupovinu.

b) Plastino pakovanje

Za plastino pakovanje mogu se upotrebiti samo ftalati za koje je u trenutku podnoenja prijave izvrena ocena rizika i koji nisu klasifikovani u skladu sa kriterijumom 4b) (i njihovom kombinacijom).

v) Oznaavanje plastine ambalae

Da bi se omoguila identifikacija razliitih delova pakovanja za reciklau, plastini delovi u primarnom pakovanju moraju biti oznaeni u skladu sa standardom DIN 6120, Deo 2 ili drugim odgovarajuim standardom. Iz datog zahteva izuzimaju se poklopci i pumpice.

Procena i provera: podnosilac zahteva prilae popunjenu i potpisanu izjavu o usaglaenosti.

Kriterijum 6 - Uinak pri pranju (pogodnost za upotrebu)

Proizvod mora ispunjavati zahteve za uinak pri pranju (performanse), koji su definisani za odgovarajuu vrstu proizvoda u skladu sa najnovijom verzijom ispitivanja uinka detergenata za ve sa Eko znakom EU i koji su dostupni na Internet strani za EU Eko znak (na linku za proizvodnu grupu "detergenti za ve"/ispitivanja performansi):

http://ec.europa.eu/environment/ecolabel/products-groups-and-criteria.html

Procena i provera: {podnosilac zahteva prilae izvetaj o ispitivanju u kojem se navodi da proizvod ispunjava minimalne zahteve iz tog ispitivanja.

Kriterijum 7 - Bodovi

1) Univerzalni detergenti, detergenti za pranje obojenog vea

Neophodno je da se ostvare najmanje 3 boda, u skladu sa datom tabelom. Najvei broj bodova za proizvode koji se koriste u hladnoj vodi je 8, za proizvode koji deluju pri niskim temperaturama je 7, a za ostale proizvode 6.

Broj poena

Temperaturni profil

Proizvod koji se koristi u hladnoj vodi (uinak pranja je dokumentovan na 20 C) 2P

Proizvod koji deluje pri niskim temperaturama (uinak pranja je dokumentovan na > 20 C do < 30 C) 1P

Maksimalna doza

Maksimalna doza 14 g/kg vea (praak, tablete) ili 14 ml/kg pranja (tenost, gel) 2P

Maksimalna doza 16 g/kg vea (praak, tablete) ili 16 ml/kg vea (tenost, gel) 1P

CDV

CDVhronino < 25 000 l/kg vea 2P

CDVhronino izmeu 25 000 do 30 000 l/kg vea 1P

aNBO aNBO < 75% granine vrednosti 1P

anNBO anNBO < 75% granine vrednosti 1P

Minimalni broj bodova koje je neophodno prikupiti za Eko znak 3P

2) Blagi detergenti

Neophodno je da se ostvare najmanje 3 boda, u skladu sa datom tabelom. Najvei broj bodova za proizvode koji se koriste u hladnoj vodi je 8, za proizvode koji deluju pri niskim temperaturama je 7, a za ostale proizvode 6.

Broj poena

Temperaturni profil

Proizvod koji se koristi u hladnoj vodi (uinak pranja je dokumentovan na 20 C) 2P

Proizvod koji deluje pri niskim temperaturama (uinak pranja je dokumentovan na > 20 C do < 30 C) 1P

Maksimalna doza



CDV

CDVhronino < 15.000 l/kg vea 2P

CDVhronino izmeu 15.000 do 18.000 l/kg vea 1P

aNBO aNBO < 75% granine vrednosti 1P

anNBO anNBO < 75% granine vrednosti 1P

Minimalni broj bodova koje je neophodno prikupiti za Eko znak 3P

Procena i provera: izraunavanje zbira bodova sakupljenih za proizvod. Tablica za izraunavanje za ovu kalkulaciju je dostupna na veb sajtu Eko znaka EU.

Kriterijum 8 - Informacije za potroae

a) Uputstva o doziranju

Preporueno doziranje mora se posebno naznaiti za "uobiajeno" i "jako" prljav ve i za razliite stepene tvrdoe vode i prema potrebi u odnosu na masu vea. Napomena: Ne primenjuje se na sredstva za uklanjanje mrlja.

Preporueno doziranje za najmanji stepen tvrdoe vode (meka voda) za uobiajeno zaprljan ve i najvii stepen tvrdoe vode (tvrda voda) za jako zaprljan ve ne sme se razlikovati za vie od faktora 2. Napomena: Ne primenjuje se na sredstva za uklanjanje mrlja.

Referentno doziranje koje se koristi za testiranje uinka pranja i procenu ispunjavanja ekolokih kriterijuma za sastojke, mora biti isto kao i preporueno doziranje na pakovanju za "uobiajeno zaprljan" ve i za vodu tvrdoe 2,5 mmol CaCO3/l.

Ako je u preporuke ukljuena jedino tvrdoa vode nia od 2,5 mmol CaCO3/l, maksimalna doza preporuena za "uobiajeno zaprljano" mora da bude nia od preporuene doze koja se koristi za testiranje uinka pranja (tvrdoa vode 2,5 mmol CaCO3/l).

b) Informacije na pakovanju

Na pakovanju i/ili informacionom listu proizvoda sa Eko znakom u okviru grupe proizvoda "detergenti za pranje", osim za sredstva za uklanjanje mrlja pre pranja, moraju se navesti sledee (ili ekvivalentne) preporuke za pranje. Preporuke mogu biti u obliku teksta ili simbola:

- Prati na najnioj preporuenoj temperaturi

- Prati uvek kada je maina napunjena

- Koliinu odmeriti u skladu sa uputstvima za doziranje i koristiti odgovarajuu dozu u skladu sa tvrdoom vode i stepenom zaprljanja.

- Ukoliko ste alergini na kunu prainu, uvek perite posteljinu na 60 C. Poveajte temperaturu pranja na 60 C u sluaju zaraznih bolesti.

- Upotrebom ovog proizvoda oznaenog Eko znakom, u skladu sa uputstvima za doziranje, doprineete smanjenju zagaenja vode, smanjenju nastanka otpada i smanjenju potronje energije.

v) Tvrdnje na pakovanju

Uopteno, tvrdnje na pakovanju (npr. tvrdnje o efikasnosti pri niskim temperaturama, tvrdnje o uklanjanju odreenih vrsta mrlja, tvrdnje o koristi za odreene vrste ili boje tekstilnih proizvoda ili druge tvrdnje o posebnim svojstvima/koristima proizvoda) obavezno je dokazati odgovarajuim ispitivanjem uinka.

Na primer, ako se na proizvodu navodi tvrdnja da je proizvod efikasan na temperaturi od 20, ispitivanje uinka mora se izvriti na temperaturi 20 (i u skladu sa tim za druge temperature ispod 30C).

Na primer, ako se na proizvodu navodi tvrdnja da je proizvod efikasan pri uklanjanju odreenih vrsta mrlja, data tvrdnja mora se dokazati odgovarajuim ispitivanjem uinka.

g) Informacije na ambalai - dodatni zahtevi za sredstva za uklanjanje mrlja

Uklanjanje mrlja za koje nije sprovedeno nikakvo ispitivanje uinka se ne sme navesti kao tvrdnja na proizvodu.

Procena i provera za take a) - g): podnosilac zahteva prilae uzorak etikete proizvoda i izjavu o usklaenosti sa ovim kriterijumom. Tvrdnje o proizvodu dokazuju se kroz odgovarajue izvetaje o ispitivanjima ili drugu relevantnu dokumentaciju.

Kriterijum 9 - Informacije koje se navode na Eko znaku

Opcioni deo Eko znaka sa prostorom za tekst sadri sledei tekst:

- "smanjen uticaj na ivi svet u vodi",

- "ograniene opasne supstance",

- "ispitane performanse".

Procena i provera: podnosilac zahteva dostavlja primerak Eko znaka.

TEHNIKI DODATAK

Dodatak I Lista iz baze podataka o sastojcima detergenata (DID lista)

Lista DID (deo A) je spisak koji sadri informacije o toksinosti po ivi svet u vodi i biorazgradljivosti dodatih supstanci koje se uobiajeno koriste u detergentima. Lista sadri informacije o toksinosti i biorazgradljivosti razliitih supstanci koje se koriste u proizvodima za pranje i ienje.

Spisak nije konaan ali se u delu B liste DID navode smernice za odreivanje relevantnih parametara izraunavanja za supstance koje nisu obuhvaene DID listom (npr. faktor toksinosti (TF) i faktor razgradljivosti (DF) koji se koriste za izraunavanje kritine zapremine razblaenja).

Spisak je opti izvor informacija, pri emu se supstance koje se nalaze na listi DID ne odobravaju automatski za upotrebu u proizvodima sa Eko znakom. Lista DID (delovi A i B) dostupna je na internet stranici Eko znaka EU.

Kada je re o supstancama za koje ne postoje podaci o toksinosti po ivi svet u vodi i razgradljivosti, moe se upotrebiti strukturna analogija sa slinim supstancama kako bi se izvrila ocena faktora TF i DF. Takve strukturne analogije odobrava nadleni organ za Eko znak. Alternativno, moe se primeniti princip najgoreg mogueg scenarija, koristei parametre u nastavku:

Najgori mogui scenario:

Akutna toksinost Hronina toksinost Razgradnja

Sastojak LC50/EC50 SF(akutni) TF(akutni) NOEC * SF(hronino) TF(hronino) DF Aerobna Anaerobna

"Naziv" 1 mg/l 10 000 0,0001 0,0001 1 P N

* Ako nema prihvatljivih podataka o hroninoj toksinosti, ove kolone ostaju prazne. U tom sluaju TF(hronino) se definie kao jednak sa TF(akutni).

Dokumentacija o brzoj biorazgradljivosti:

Za brzu biorazgradljivost, koriste se odgovarajue metode ispitivanja definisane propisima kojima je definisana oblast upravljanja hemikalijama.

Dokumentacija o anaerobnoj biorazgradljivosti:

Referentno ispitivanje za anaerobnu razgradljivost je SRPS EN ISO 11734, ECETOC broj 28 (jun 1988. godine), OECD 311 ili odgovarajua metoda ispitivanja, uz zahtev od 60% potpune razgradljivosti pod anaerobnim uslovima. Mogu se upotrebiti metode ispitivanja kojima se simuliraju uslovi u relevantnoj anaerobnoj sredini kako bi se dokazalo da je pod anaerobnim uslovima postignuta potpuna razgradljivost od 60%.

Ekstrapolacija za supstance koje nisu obuhvaene listom DID:

Ako se dodate supstance ne navode na DID listi mogue je primeniti sledei pristup kako bi se obezbedila neophodna dokumentacija o anaerobnoj biorazgradljivosti:

1) Upotreba prihvatljive ekstrapolacije. Rezultati ispitivanja koji su dobijeni za jednu sirovinu koriste se za ekstrapolaciju potpune anaerobe razgradljivosti strukturno povezanih surfaktanata. Ako je anaerobna biorazgradljivost potvrena za jedan surfaktant (ili za grupu homologa), u skladu sa listom DID, moe se pretpostaviti da je slina vrsta surfaktanta isto tako anaerobno biorazgradljiva (npr. C12-15 A 1-3 EO sulfat [DID broj 8] je anaerobno biorazgradljiv, a slina anaerobna biorazgradljivost se moe pretpostaviti i za C12-15 A 6 EO sulfat). Ako je anaerobna biorazgradljivost potvrena za surfaktant upotrebom odgovarajue metode ispitivanja, moe se pretpostaviti da je slina vrsta surfaktanta isto tako anaerobno biorazgradljiva (npr. podaci iz literature koji potvruju anaerobnu biorazgradljivost surfaktanata iz grupe alkilester amonijumovih soli mogu se upotrebiti kao dokaz za slinu anaerobnu biorazgradljivost drugih kvaternernih amonijumovih soli koje sadre estarske veze u alkilnom(im) lancu(ima)).

2) Sprovesti ispitivanja za proveru anaerobne razgradljivosti. Ako je neophodno novo ispitivanje, sprovesti ispitivanje za proveravanje anaerobne razgradljivosti primenom SRPS EN ISO 11734, ECETOC broj 28 (jun 1988. godine), OECD 311 ili druge odgovarajue metode.

3) Sprovesti ispitivanje razgradljivosti sa manjom dozom. Ako je neophodno novo ispitivanje, i ako se tokom ispitivanja za proveravanje anaerobne razgradljivosti javila potekoa (npr. inhibicija usled toksinosti supstance koja se ispituje), ponoviti ispitivanje upotrebom manje doze surfaktanta i pratiti razgradnju merenjima 14C ili hemijskom analizom. Ispitivanje sa manjom dozom moe se sprovesti primenom OECD 308 (avgust 2000. godine) ili druge ekvivalentne metode.

Prilog 6 KRITERIJUMI ZA DODELU EKO ZNAKA ZA IZVORE SVETLOSTI

Kriterijumi za dodelu Eko znaka za izvore svetlosti imaju za cilj:

1) promovisanje smanjenja tete u ivotnoj sredini ili rizika u vezi sa upotrebom energije (globalno zagrevanje, zakieljavanje, potronja neobnovljivih izvora energije) kroz smanjenje potronje energije, u vezi sa upotrebom izvora svetlosti u proizvodnji i preradi/zbrinjavanju izvora svetlosti produenjem njihovog prosenog veka trajanja i u vezi sa upotrebom ive i smanjenjem ukupnih emisija ive u toku ivotnog veka izvora svetlosti;

2) podsticanje primene najbolje prakse (optimalne ekoloke upotrebe) i jaanje ekoloke svesti potroaa.

Kriterijumi su postavljeni na nivo na kom se promovie dodela znaka izvorima svetlosti koji su proizvedeni sa manjim negativnim uticajem na ivotnu sredinu.


Kada je mogue, ispitivanje treba da sprovedu laboratorije koje ispunjavaju opte zahteve navedene u standardu SRPS ISO/IEC ISO 17025 ili drugim ekvivalentnim standardima.

Po potrebi, mogue je upotrebiti metode ispitivanja koje se razlikuju od metoda naznaenih za svaki kriterijum ako organ nadlean za ocenu zahteva za dobijanje Eko znaka prihvati njihovu ekvivalentnost.



Grupa proizvoda "izvori svetlosti" ukljuuje sve izvore svetlosti sa svetlosnim fluksom 60 i 12 000 lumena za optu rasvetu sa neposrednim ili posrednim prikljukom na javnu elektrinu mreu, koji imaju grla prema standardu SRPS EN 60061 i izraeni su za proizvodnju vidljivog svetla.

U ovu grupu proizvoda ne spadaju sledee vrste izvora svetlosti:

1) usmerene svetiljke;

2) sijalice sa sjajem visokog intenziteta;

3) obojene svetiljke;

4) lampe za projektore;

5) fotografska rasveta;

6) cevi za solarijume;

7) sistemi na baterije i

8) ostali izvori svetlosti koji nisu namenjeni za optu rasvetu.

U ovu grupu proizvoda ne spadaju sledee vrste izvora svetlosti, ako se ne napajaju direktno iz glavne elektrine mree:

1) integralne kompaktne fluorescentne sijalice;

2) sijalice sa uarenom niti;

3) sijalice LED.

Za dodelu Eko znaka, proizvod mora pripadati grupi proizvoda "izvori svetlosti" i mora da ispunjavati kriterijume i sa njima povezane zahteve za procenu i proveru, odreene u ovom prilogu.

Grupi proizvoda "izvori svetlosti" dodeljuje se ifra "008".

Kriterijumi se odreuju za sledee aspekte:

1) Energetska efikasnost, vek trajanja, odravanje lumena i sadraj ive;

2) Ukljuivanje/iskljuivanje;

3) Indeks reprodukcije boja;

4) Usklaenost boja;

5) Opasne supstance i smee;

6) Supstance koje izazivaju zabrinutost;

7) Plastini delovi;

8) Ambalaa;

9) Uputstva za korisnike;

10) Drutvena odgovornost;

11) Informacije koje se navode na Eko znaku.

Kriterijum 1 - Energetska efikasnost, vek trajanja, odravanje lumena i sadraj ive

Izvori svetlosti moraju ispunjavati sledee zahteve:

Sa jednom uarnom niti Sa dve uarne niti

Energetska efikasnost 10% bolja od vrednosti

lumen/watt prema razredu A 10% bolja od vrednosti

lumen/watt prema razredu A

Vek trajanja (sati) 15 000 20 000

Odravanje lumena 80% na 9 000 sati 90% na 16 000 sati

iva (mg) < 1,5 < 3,0

Napomena: energetska efikasnost kako je definisana u odgovarajuim nacionalnim zakonskim propisima kojima se definie oznaavanje energetske efikasnosti elektrinih sijalica i svetiljki.

Procena i provera: podnosilac zahteva za dodelu Eko znaka (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) prilae izvetaj o ispitivanju u kome se navodi da su energetska efikasnost, vek trajanja i odravanje lumena izvora svetlosti, izuzev LED sijalice, utvreni na osnovu metoda ispitivanja iz standarda SRPS EN 50285.

Za efikasnost, vek trajanja i odravanje lumena LED izvora svetlosti kao i za sadraj ive u fluorescentnim izvorima svetlosti podnosilac zahteva prilae izvetaj o ispitivanju pri kom se koriste pouzdani, precizni i ponovljivi metodi ispitivanja koji uzimaju u obzir opte priznate i najnovije metode ispitivanja. U izvetaju se navodi energetska efikasnost, vek trajanja, odravanje lumena i sadraj ive u izvoru svetlosti. Ako prikladno ispitivanje veka trajanja nije zavreno, u oekivanju rezultata tog ispitivanja prihvata se radni vek naveden na ambalai. Rezultati ispitivanja, meutim, moraju da se dostave u roku od 12 meseci od dana podnoenja zahteva za Eko znak. Za ispitivanje veka trajanja 75% ispitnog uzorka mora ispuniti zahtev.

Kriterijum 2 - Ukljuivanje/iskljuivanje

Za kompaktne fluorescentne sijalice (CFL) i LED sijalice, broj ciklusa ukljuivanja/iskljuivanja koje izvor svetlosti moe izdrati pre preranog kvara mora biti vei od veka trajanja koji je izraen u satima.

Za sijalice za koje se navodi da podnose esta iskljuivanja, taj broj mora biti vei od 60 000 ciklusa ukljuivanja/iskljuivanja.

Procena i provera: za CFL sijalice podnosilac zahteva prilae izvetaj o ispitivanju u kome se navodi da je broj ciklusa ukljuivanja/iskljuivanja odreen ispitivanjima brzim ciklusom (1

o bliŽim uslovima, kriterijumima i postupku za … · eko znak se upotrebljava u vidu logotipa,...

Documents