o filozofskom i politiÈkom...

Svetozar Stojanoviæ UDK:140.3:329:14(303.686)Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni rad

Beograd

O FILOZOFSKOM I POLITIÈKOM IDENTITETU

(Od disidentskog marksiste do revolucionarnog

demokrate)*

Apstrakt: Autor u ovom radu pokušava da osvetli politièki i filozofski kontekst

druge polovine XX veka u kome je intelektualno delovao i sazrevao. U svom intelektu-

alnom i politièkom razvitku on razmatra tri glavne faze. Prvu fazu svog razvitka autor

karakteriše kao praksistièki, revizionistièki, disidentski marksizam i reformistièki ko-

munizam. Drugu fazu predstavlja postmarksizam i postkomunizam, a u poslednjoj de-

ceniji XX veka autor svoje teorijsko stanovište odreðuje kao nemarksistièko. Svoje

najnovije filozofsko-politièko stanovište autor smatra socijal-eko-demokratskim koje

je po njegovom vlastitom samorazumevanju najbli`e zapadnoevropskoj socijaldemo-

kratiji.

Kljuène reèi: politièki identitet, disidentstvo, filozofski identitet marksizam,

praksis, socijalekodemokratija.

Porodièni ambijent i mladost

Roðen sam 1931. u Kragujevcu, centru vojne industrije Kra-

ljevine Jugoslavije. Otac Dušan bio je trgovac, a majka Lepa, uèite-

ljica, odmah po maturiranju udala se i sasvim posvetila mu`u, sinu i

dvema æerkama. Otac je došao iz puke seoske sirotinje u grad, poste-

peno probijao, da bi krajem tridesetih godina imao porodiènu kuæu,

dve tekstilne prodavnice, malu tkaènicu, poslovni lokal u Beogradu i

nedovršenu šesnaestosobnu vilu na „Kraljevim vodama“ na planini

Zlatiboru u Zapadnoj Srbiji. Pošto æe ta vila postati bezmalo fatalna

137

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

* Ovo je autobiografski uvod u moju knjigu Democratic Revolution in Serbia

in the International Context koju objavljuje amerièki izdavaè Prometeus-Humanities

Books, uvod napisan tokom januara i februara 2002. godine, na podsticaj izdavaèa.

Inaèe, sama ta knjiga predstavlja prevod originala „Na srpskom delu Titonika“, Filip

Višnjiæ, 2000, kome je dodat tekst „Democratic Revolution in Serbia“ (veæ objavljen

u zborniku R/evolution and Order. Serbia after October 2000, Institute for Philoso-

phy and Social Theory, 2001). kao i prevod èlanka „Kraj iluzije o ‘kraju istorije’?“ iz

lista „Politika“ od 17. oktobra 2001.

po njega u jesen 1941, i ponovo u aprilu 1948, na nju æu morati da se

vratim malo kasnije.

Sve u svemu, naša porodica je spadala meðu imuænije u Kra-

gujevcu. Meðutim, ne zaboravljajuæi sirotinjsko poreklo, otac je na-

stavio da štedi i daje novac u dobrotvorne svrhe, a sebi i nama nije

dozvoljavao „preterani“ komfor, tako da smo van kuæe, u dvorištu

imali pumpu za vodu i klozet, a kupali se u koritu. Valjda su siroma-

ško poreklo, a verovatno pomalo i nesvestan stid što se obogatio,

trajno vezali mog oca baš za moralistièku i opozicionu Demokratsku

stranku Ljube Davidoviæa i Milana Grola.

Pošto je za sina èleo intelektualnu, a ne poslovnu buduænost,

otac mi je obezbedio specijalnu uèiteljicu nemaèkog jezika veæ u ra-

nom detinjstvu. On je i sam znao nešto nemaèkog i uopšte nemaèku

kulturu smatrao izuzetnom, mada je jako mrzio nacionalsocijalizam

i Hitlera. Kad su njegovi vojnici porobili našu zemlju u aprilu 1941, i

opljaèkali naše obe radnje i tekstilnu tkaènicu, taj desetogodišnji de-

èak više nije hteo ni da èuje za jezik okupatora. Valjda je i to razlog

što æu u ìvotu ovladati engleskim èak više nego nemaèkim. Istina,

osnova iz ranog detinjstva olakšala mi je da nemaèki kasnije obno-

vim i unapredim u tolikoj meri da sam mogao da predajem na nemaè-

kim i austrijskim univerzitetima.

Sa Narodnooslobodilaèkim pokretom protiv okupatora, koji

su organizovali i predvodili komunisti, moj otac je saraðivao od

prvog dana. Èinio je to iz patriotskih antifašistièkih razloga, mada

sam neæe postati komunist. Preko naše kuæe u jesen 1941. nekoliko

mladih ljudi otišlo je u partizane. @ivo se seæam kako mi je otac sa

àrom u oèima šaputao kako æe nam takvi doneti osloboðenje od

okupatora i novo pravedno društvo. Otišao je na osloboðenu teritori-

ju na Zlatiboru u jesen 1941, a moja majka je u Kragujevcu radi

našeg spasa proširila vest da je tamo radi završavanja vile i da zbog

ratnih dejstava nije u stanju da se vrati. Nemaèki okupator je dodat-

nim trupama razbio Titove snage koje su pobegle preko Drine u

Bosnu i Hercegovinu, a moj otac se nije povukao sa njima zato što se

bojao odmazde nad nama. Uhvaæen je u toj nezavršenoj zgradi,

pukom sluèajnošæu izbegao streljanje ali i postao taoc okupatorskih

vojnika koji bi ga ubili da je još neko od njih poginuo.

Posle toga vratio se u Kragujevac, zatim je uhapšen od Gesta-

poa iz kojeg ga je spasla zvanièni prevodilac a moja predratna

138

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

uèiteljica nemaèkog jezika, kasnije ponovo dràn kao taoc, da bi na

kraju jedva izvukao ìvu glavu prijavljivanjem za „dobrovoljni“ rad

u fabrikama u Treæem Rajhu. Dok je otac bio van kuæe, majka je u

kuæi skrivala jednu Jevrejku, koja je rat preìvela i posle osloboðenja

nas èesto sa zahvalnošæu poseæivala. Neposredno pred osloboðenje

naše zemlje otac biva otpušten iz Treæeg Rajha kao bolesnik i vraæa

se u Kragujevac.

Dok je on u jesen 1941. praktièno bio sa partizanima, nemaè-

ka kaznena ekspedicija širom Srbije u znak odmazde pobila je hilja-

de i hiljade civila. Najviše je streljano u našem gradu: nekoliko

hiljada muškaraca od 15 godina pa naviše (i u mojoj školi), praktièno

deset posto stanovnika. U svetu se malo zna da je po liènom Hitlero-

vom nareðenju za svakog ubijenog nemaèkog vojnika streljano 100,

a za svakog ranjenog 50. civila Srba.

Oèeva nesumnjivo antifašistièki, patriotski i utopijski motivi-

sana saradnja sa komunistima sigurno je u velikoj meri predodredila

i moje simpatije kao trinaestogodišnjaka za novu, komunistièku

vlast krajem 1944, a i moje pristupanje Savezu komunistièke omla-

dine Jugoslavije (SKOJ) 1947. Na to je sigurno uticala i velika aktiv-

nost majke u Antifašistièkom frontu èna Jugoslavije, mada ni ona

nikad neæe postati komunist.

U novoj lokalnoj vlasti otac je bio zaduèn za obnovu privre-

de i njoj se sav posvetio. Sem toga, bio je kandidat Demokratske

stranke za narodnog poslanika na.listi tzv. Narodnog fronta na prvim

posleratnim izborima u novembru 1945. Naravno, nije izabran on

nego jedan od najviših rukovodilaca KPJ „skriven“ kao zajednièki

„vanpartijski“ kandidat tog Fronta. Otac æe kasnije uvideti da je bio

sasvim instrumentalizovan i izmanipulisan u svrhe „demokratskog“

legitimisanja faktièkog monopola KPJ. Kod komunista je prvo

ozbiljnije nezadovoljstvo izazvao zbog istinitog svedoèenja u korist

nekih lokalnih trgovaca la`no optuènih za saradnju sa okupatorom.

Trebalo je da takvi sudski procesi i osude širom zemlje budu izgovor

pred zapadnim saveznièkim zemljama za masovno konfiskovanje

privatne imovine.

Sredinom 1947. u jednom sluèajnom susretu Tito je ocu nalo-

ìo da završi vilu na Zlatiboru. Ovaj je pokušao da to izvrda poziva-

njem na predstojeæu nacionalizaciju i nedostatak novca. Tito je na li-

cu mesta naredio da mu se da kredit i obeæao da æe jedan deo biti

139

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

ostavljen našoj porodici kad vila bude nacionalizovana. Vila je ubrzo

završena i potpuno opremljena, a onda je moj otac poèetkom proleæa

1948. uhapšen i na montiranom sudskom procesu u Kragujevcu sa

velikim publicitetom osuðen na 14. godina robije kao „špekulant“.

Pred siromašnu masu kao dokaz o „skrivanju robe“ izneta je unutraš-

nja oprema vile, koja je konfiskovana, a nama nije ostavljena ni jed-

na soba.

Tek kasnije saznaæemo šta se zbivalo iza te i mnogih drugih

sliènih represivnih inscenacija. Naime, Titu je Staljin poslao oštro

pismo u kome ga kritikuje što toleriše predratnu buròaziju i èak sa-

raðuje sa njom. Tito je u odgovoru odbacio optu`bu, ali je naredio da

se u zemlji sprovede niz mera kojima bi se „zaoštrila klasna borba“.

Uprkos tom Titovom ulagivanju, Staljin je ušao u otvoren obraèun sa

njim. Pošto Tito nije imao obièaj da ispravlja greške, a još manje da

ih priznaje, otac je ostao na robiji sve do 1952. sa koje se, dabome,

vratio ogorèen.

Bio je ljut što sam u meðuvremenu postao èlan Komunistièke

partije. Nije prihvatao moje ubeðivanje da je, istina, prema njemu

postupljeno krajnje nepravedno, ali da njegov i drugi slièni primeri

spadaju u „aberaciju a ne i suštinu našeg komunizma“, da je kao re-

zultat Titovog raskida sa Staljinom otpoèela liberalizacija u zemlji,

da je ona postala nezavisna... Majka je naravno bila više na mojoj

strani, ublaàvala naše rasprave, podseæajuæi oca da je baš zbog svo-

je saradnje sa komunistima i on odgovoran za moje politièko oprede-

ljenje. Pošto me je voleo, mada sa patrijarhalne distance i diskretno,

bile su to politièke rasprave izmeðu oca i sina a ne svaðe.

On je, dabome, dobro znao da ja, sve i da sam hteo, nisam

imao vremena i prilike da se staljinizujem, ni politièki ni moralno,

pošto sam veæ sa šesnaest godina doìveo raskid izmeðu Staljina i

Tita. Èak i da sam bio sklon da uèinim neko staljinistièko zlo, napro-

sto nisam bio u takvom poloàju. Sem toga, majka i otac su me kao

dete vaspitavali u duhu moralno-hrišæanskih obzira. Nije to bilo

neko dublje metafizièko-religiozno vaspitanje, ali jeste bio hrišæan-

ski humanizam. Kad danas o tome razmišljam uviðam da su me po-

rodièni uticaj i sreæni sticaj istorijskih okolnosti, pa ako smem da

dodam i moja blaga priroda, saèuvali od èinjenja zla. Naravno, ne

tvrdim da nikad u ìvotu nisam uèinio ništa loše, ali to sigurno nije

bilo neko zlo zbog kojeg bih se ozbiljno stideo i kajao.

140

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

Dobro se seæam da su politièke razmirice izmeðu oca i mene

spontano prestale kad mi se poèetkom 1960. rodio prvi sin Dušan ko-

me smo dali njegovo ime. Otac je doèekao roðenje i drugog unuka,

Srðana, 1962, ali je godinu dana kasnije umro u 65-oj godini. Oboji-

ca sinova veæ odavno ìve u SAD, tamo su oènjeni, a od mlaðeg si-

na imam i unuka Cole Alexander Stojanoviæa.

Dok ovo pišem oèekuje se usvajanje zakona o dekonfiskaciji i

denacionalizaciji u Skupštini Srbije, na osnovu kojeg æe nama i dru-

gima biti vraæena ili kompenzovana oduzeta imovina. Mnogo me ra-

duje što æe majka sa 92 godine doìveti uspostavljanje i te vrste

(kontra)revolucionarne pravde kao izraza (kontra)revolucionarnog

prevrata 2000 u našoj zemlji. Sestra Ljiljana (uostalom kao i druga

sestra Olga i moja supruga) je uèestvovala u milionskoj prevratniè-

koj masi na ulicama Beograda, pola godine kasnije umrla, ali u uve-

renju da æe pravda najzad prevladati.

Èlanstvo u KPJ i iskljuèenje iz nje

U Komunistièku partiju Jugoslavije (KPJ) primljen sam

1951. O njenoj izrazito staljnistièkoj dimenziji od 1928. pa nadalje

tada nisam znao praktièno ništa. To vaì, naravno, i za njenu prethod-

nu, lenjinistièku fazu. Meni kao i mnogim drugim mladim ljudima

istorija KPJ bila je dostupna samo na naèin i u meri koju je njeno

voðstvo èlelo. Onda je ona za mene bila vrlo privlaèna kao oslobo-

dilac zemlje od okupatora, obnovitelj Jugoslavije, industrijalizator i

modernizator, emancipator od SSSR-a, inicijator radnièkog i dru-

štvenog samoupravljanja...Bilo je vrlo va`no i moje verovanje da su

komunisti „borci za sirotinju“ i uopšte za „društvo jednakosti“ koje

svima obezbeðuje zaposlenje, besplatno školovanje i besplatnu

zdravstvenu zaštitu. U sve to je sigurno bio upleten i moj nesvesni

kompleks „buròaskog porekla“; tek kasnije sam na zadirkivanja ko-

munista „proleterskog porekla“ uzvraæao da je njihov politièki put

bio predodreðen socijalnim okolnostima dok sam ja lièno naèinio iz-

bor suprotan mom „klasnom ishodištu“.

Od nas je tada uspešno skrivan sistem zatvora i logora (doma-

æa verzija „Arhipelaga GULAG“) u kojima je tajna policija veæ dve

godine na zverski naèin postupala prema onim komunistima koji su

se u sukobu Staljina i Tita opredelili za prvog; da zlo bude još veæe,

141

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

nekima je ta krivica bila izmišljena. Znali smo za hapšenja „komin-

formovaca“, ali nismo imali pojma o njihovom tretmanu u duhu ono-

ga što æu kasnije ìgosati kao „staljinistièki antistaljinizam“. Istina,

ni mnogo stariji komunisti nisu se pretrgli da doznaju istinu pošto bi i

sami postali `rtve politièke policije.

Taman kad sam veæ bio poèeo da se raz-oèaravam, Milovan

Ðilas mi je 1953. ponovo probudio nadu zalaùæi se za ozbiljnije poli-

tièke reforme. Mene kao i neke druge studente filozofije u Beogradu,

od kojih æe desetak kasnije postati znaèajna imena naše filozofije,

društvene nauke i uopšte kulture, oduševljavala su njegova istupanja,

što smo manifestovali i na jednom partijskom sastanku. Na àlost,

Ðilas je ubrzo iskljuèen iz rukovodstva KPJ i dràve, a protiv „ðilaso-

vaca“ preduzeta kampanja i represija. Od naše studentske partijske

organizacije zatraèno je da izvrši samokritiku, ali je ona to odbila, što

je tada bilo malo èudo. I ja sam zbog toga bio pred istra`nom partij-

skom komisijom, ali sam samo opomenut a ne i iskljuèen.

Evo još dva velika reìmska uspeha koji su mi pre 1968. pod-

grejavala reformistièku nadu. Samo tri godine posle Staljinove smrti

(1953.) Hrušèov je došao na „poklonjenje“ Titu u Beograd. Dve go-

dine kasnije, 1958, Savez komunista (SK – novo ime za KP) usvaja

novi Program, besumnje najnapredniji programski manifest bilo

koje komunistièke partije na vlasti. Zbog toga je ponovo došlo do

oštrih zategnutosti sa Moskvom i liberalnije atmosfere u zemlji.

Ona æe mi omoguæiti da sa reformskom koncepcijom 1964.

postanem glavni i odgovorni urednik „Gledišta“, èasopisa Beograd-

skog univerziteta, i sa grupom bliskih kolega pokrenem njegovu

novu seriju. Takva redakcija i orijentacija odmah nailazi na otpor u

partijskom i dràvnom voðstvu, ali smo ipak izdràli godinu i po

dana pre nego što sam morao da se povuèem.

U nekoliko objavljenih tekstova, pa èak i u izlaganju pred èla-

novima Komisije za izradu novog Statuta SK, kao gost 1964. izneo

sam predloge za reformu. Za ondašnje prilike najradikalniji je bio

zahtev za priznanje „prava manjine“ u Partiji, ali je on naravno odbi-

jen kao „frakcionaški“. Lazar Koliševski, jedan od najviših make-

donskih i uopšte jugoslovenskih rukovodilaca, inaèe predsedavajuæi

na tom sastanku, poverio mi je u èetiri oka da se sa mnom slaè, ali i

da sam vrlo naivan ako verujem da su takve reforme realno moguæe

dok je Tito ìv. Zahvalio sam mu se i dodao da nisam naivan nego da

142

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

svesno govorim za buduænost. A kad sam te ideje izneo na skupu

„Marks i savremenost“ iste godine u Novom Sadu, sa mnom je oštro

polemisao Veljko Vlahoviæ, takoðe jedan od najviših partijskih i

dràvnih funkcionera. Doduše, ni ja mu nisam ostao duàn.

Godinu dana ranije, 1963. jedna grupa filozofa i sociologa iz

Zagreba i Beograda, po pravilu èlanova SKJ, inicirala je meðunarod-

nu Korèulansku letnju školu, a sledeæe godine zapoèela sa publikova-

njem èuvenog èasopisa „Praxis“ u domaæem i meðunarodnom

izdanju. Uz velike otpore i pretnje izdràli smo deset godina. Iz sveta

smo okupili mnogo ne samo marksista disidentske i humanistièke

provenijencije nego i novolevièara, socijaldemokrata, trockista, libe-

rala, hrišæanskih mislilaca... Tadašnje sovjetsko voðstvo na èelu sa

Bre`njevom više puta nas je javno napadalo i zahtevalo od Tita da

nam stane na put. Mada je od poèetka i javno bio protiv nas, Tito je to

dugo odlagao jer se na nas pred Zapadom pozivao kao na dokaz da se

razlikuje od vladajuæih komunista u drugim zemljama. Zbog toga nije

upotrebio krajnje represivne mere ni kad je nas osmoro iz beograd-

skog dela te grupacije odstranio iz èlanstva SK. Bili su to: Mihailo

Markoviæ, Ljubomir Tadiæ, Zagorka Goluboviæ, Miladin @ivotiæ

(umro), Dragoljub Miæunoviæ, Nebojša Popov, Trivun Inðiæ i ja.

Bilo je to 1968. Tadašnji levièarsko-emancipatorski student-

ski pokret u Jugoslaviji, sa osnovnom parolom „Samoupravljanje da

– ali od dna do vrha“, inaèe najmasovniji baš u Beogradu, stavio je

nas praxiste na još jednu ìvotnu probu. Nekoliko meseci vrlo aktiv-

no smo doprinosili širenju ideja koje æe rezultirati tim pokretom, a on

æe svom snagom nahrupiti na javnu scenu poèetkom juna, što smo mi

zdušno podràli. Posle nedelju dana Tito je demagoški izmanipuli-

sao veæinu studenta i još lakše nastavnika, a kad se ta veæina razišla

koncentrisao je napade na nekoliko najradikalnijih fakulteta, meðu

kojima je naš Filozofski fakultet ostao najuporniji.

Tito tada menja taktiku ustremljujuæi se na nas „praxis profe-

sore koji truju studentsku omladinu“ i javno zahteva naše uklanjanje

ne samo iz SKJ nego i sa univerziteta. Vredi podsetiti da je za to veæ

najmanje godinu dana imao i lièni dodatni razlog. Naime, Ljubomir

Tadiæ je na jednom partijskom sastanku nastavnika Filozofskog

fakulteta 1967. kritikovao izuzimanje Tita iz ustavne odredbe o ogra-

nièenja reizbora Predsednika Republike na jedan ponovljeni èetvoro-

godišnji period. Bili su prisutni i ostali iz grupe od nas osmoro

143

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

praxisovaca, a ja sam predsedavao. Po nalogu Titovog Kabineta, pre-

ko Gradskog komiteta SK odmah je otvorena istraga. Fakultetska

partijska organizacija je imala grdna okapanja s tim, ali se èasno drà-

la i odbranila i Tadiæa i mene. Tito nam to dabome nije zaboravio.

Veæ u julu 1968. naša grupa je iskljuèena iz SK, ali to nije

htela da obavi naša partijska organizacija, pa je rukovodstvo bilo pri-

nuðeno da stvar uzme u svoje ruke. Uostalom, bilo je krajnje vreme

da se i formalno raziðemo sa SK pošto smo veæ došli do zakljuèka da

za Titova ìvota nema moguænosti ni za kakve istinski demokratske

reforme. A što se tièe našeg udaljavanja sa univerziteta, Titu je zbog

meðunarodne reputacije bilo jako stalo da to bude obavljeno u

„samoupravnoj proceduri“, znaèi da naše kolege na Filozofskom fa-

kultetu glasaju za to, što oni ni pod velikim pritiskom nisu hteli da

uèine. On je, inaèe, dobijao jako mnogo pisama od uglednih organi-

zacija, institucija, politièara i intelektualaca iz inostranstva koji su se

zalagali za nas. Tito je posle bezmalo pet i po godina bio prinuðen da

zbaci masku i naredi dràvnim vlastima da nas direktno suspenduju

u januaru 1975. Pre toga dve godine nismo mogli da putujemo u ino-

stranstvo pošto su nam pasoši konfiskovani. Abilo je i više neuspelih

pokušaja vlasti da nas ubede da treba da se spasavamo preko leða

naših proganjanih i èak utamnièenih studenata koje, dabome, nikad

nismo prestali da podràvamo. Pa ipak, ostaje èinjenica da su oni

neuporedivo više stradali od nas.

Kao ni ostali praxisti ni ja nisam pruào samo pasivan otpor.

Recimo, da bismo se suprotstavili titoistièkoj represiji, kao predsed-

nik Srpskog filozofskog društva zajedno sa ostalim praxistima 1969.

organizovao sam i vodio protestne skupove pod nazivom „Socijali-

zam i kultura“ na kojima je uèestvovalo nekoliko stotina vodeæih

intelektualaca.

Na Korèulanskoj letnjoj školi 1971. odrào sam predavanje u

kome sam opisao i kritikovao komunistièkog harizmarha i hari-

zmarhiju. Svi su, dabome, videli da ciljam na Tita, a to nije promaklo

ni njegovoj pa`nji, pa ni besu.

Iste godine kao etièar-veštak u izlaganju „Hirošima ljudskog

dostojanstva“ diskreditovao sam optu`nicu na suðenju u Tuzli na

kojem je jedan lekar optuèn za psovanje Tita u tajno snimljenom

razgovoru. Pošto je optuèni osloboðen, Tito je više puta napao „one

koji se drè paragrafa kao pijan plota“. O svemu tome kao svojevr-

144

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

snoj politièkoj senzaciji pisala je štampa, domaæa i strana, a srpski

pisac Vuk Draškoviæ je objavio dokumentarni roman „Sudija“.

Ne, ne èlim da stvorim utisak kako smo naprosto bili neustra-

šivi. Dobro se seæam da sam se povremeno dosta plašio zatvora, pa i

neèeg goreg, ali samo u sebi. Bilo me je sramota da to pokaèm dru-

govima, a kamoli široj javnosti. U Praxisu kao intelektualno-politiè-

koj zajednici èuvali smo strah jedni drugima. Da sam nekim sluèajem

bio sam, ne verujem da bih se drào tako kako sam se drào.

Znao sam da nas vlastodršci stalno odmeravaju kao i to da bi

se svom snagom bacili na nas ako bismo ispoljili strah. Zato sam se

èak i pred politièkom policijom, da o civilnim vlastima i ne govorim,

drào prkosno, mada ne i neuètivo, „nateravši“ ih da dugo slušaju

moja politièka „predavanja“ i zahteve da ih prenose najvišem

voðstvu zemlje.

Na sugestiju jednog kolege van Praxis grupe, takoðe etièara,

da ostavkom treba da se spasavam od progona, odgovorio sam da bih

bukvalno prepukao kad bih to uèinio. Na kasnije pohvale da sam

doista bio hrabar, obièno sam uzvraæao kako se više radilo o nedo-

statku mašte za opasnosti.

Pre angaòvanja kao praxist mogao sam da napravim veliku

politièku karijeru samo da sam hteo. Takvu priliku sam imao i za vre-

me studentsko-nastavnièkog pokreta 1968, dovoljno bi bilo da se od

njega na neki naèin ogradim.

Niko do kraja ne zna sebe pre nego što doðe u odgovarajuæu

priliku i iskušenje, a tek tada nas stvarno upoznaju i drugi. Šta je za

nas intrinsièno a šta samo instrumentalno vredno – vidi se tek onda

kad smo prinuðeni da biramo i uspostavljamo prioritete. Dabome, ni

sada kad sam zamišljen nad vlastitom ìvotnom putanjom nisam u

stanju da preciznije odgovorim na pitanje koliki je udeo moje lièno-

sti, a koliki dobrog društva u kome sam bivao, sticaja okolnosti i slu-

èaja... Eto kako ni na vlastitom primeru filozof nije u stanju da

odgonetne odnos izmeðu slobode i determinizma.

Teorijsko-politièki razvoj

Veæ u petnaestoj godini znao sam da æu studirati filozofiju. Na

to je sigurno uticalo i moje interesovanje za marksizam koje se samo

pojaèalo kad sam postao èlan Saveza komunistièke omladine.

145

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

Kad sam 1950. završio gimnaziju u Kragujevcu, nalo`eno mi

je da nastavim rad u redakciji oblasnog lista „Svetlost“ pošto nije

bilo dovoljno profesionalnih novinara i pošto sam se veæ istakao kao

njegov spoljni saradnik. Za uzvrat mi je ponuðeno da posle godinu

dana budem upuæen na Novinarsko-diplomatsku visoku školu u

Beogradu, elitnu ustanovu rezervisanu za komuniste. Odgovorio

sam da me te studije ne interesuju, veæ samo filozofija. Svejedno,

morao sam da ostanem, tako da sam se na Univerzitet u Beogradu

upisao godinu dana posle moje maturske generacije.

Na Odeljenju za filozofiju, Filozofskog fakulteta veæ se imalo

šta nauèiti pošto se poèetak ideološke liberalizacije u zemlji povoljno

odrazio i na taj studij. Diplomirao sam juna 1955, godinu i po dana ka-

snije izabran za asistenta za etiku, a 1960. dobio stipendiju Britanskog

saveta za poslediplomske studije na Univertzitetu u Oxfordu.

Na tom univerzitetu sam napisao najveæi deo doktorske diser-

tacije o meta-etici, jednoj izrazito tehnièkoj oblasti filozofije morala,

koju æu odbraniti 1962. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. To æe

biti i moja prva objavljena knjiga (I) „Savremena meta-etika“(Con-

temporary meta-ethics). U Oxfordu su mi mentori bili tadašnji svet-

ski asovi Ph. Foot, R. Hare i A.J.Ayer. Veæ tada sam poèeo kritiènije

da razmišljam o vlastitim teoretskim interesovanjima, pa sam zaklju-

èio da nemam realnu šansu da meta-etici dam neki originalniji dopri-

nos. Kako bih mogao da se „takmièim“ sa pomenutim i drugim

filozofima koji su to polje veæ preorali oslanjajuæi se na vrlo dugu

domaæu tradiciju logièke analize moralnog jezika!

Zato sam se posle završetka doktorske disertacije, ali analitiè-

ki znatno obogaæen, vratio prvim ljubavima: normativnoj etici, poli-

tièkoj i socijalnoj filozofiji. To me je, onda, podstaklo da kolikogod

je to moguæe upoznajem sociologiju, socijalnu antropologiju, poli-

tièku nauku, istoriju, teologiju...Sledstveno tome, ni jednu moju po-

tonju knjigu nije moguæe smestiti samo u jednu disciplinu, bilo

filozofsku ili društveno-nauènu. U dobroj meri sve one se bave jugo-

slovenskim problematikom i zasnivaju na jugoslovenskom iskustvu.

Stalno sam pred oèima imao velike srpske pisce Ivu Andriæa i Miloša

Crnjanskog – naravno ne poredim se sa njima – koji su na najbolji

naèin iskoristili prividno èisto lokalne teme (recimo istoriju Bosne ili

seobe Srba) da nam ka`u nešto va`no o èoveku uopšte.

Od druge do ove najnovije knjige mnogo se, dabome, promeni-

lo moje teoretsko stanovište i sa njim povezana politièka koncepcija.

146

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

Podseæam na èetiri prethodne knjige objavljene na engleskom jeziku:

(II.) Between Ideals and Reality, Oxford University Press, 1973 (srp-

sko-hrvatski original „Izmeðu ideala i stvarnosti“ 1969.); (III) In Sea-

rch of Democracy in Socialism, Prometheus Books, Buffalo, NY,

1981 (srpsko-hrvatsko izdanje „Istorija i partijska svest“ tek 1988.);

(IV) From Marxism and Bolshevism to Gorbachev, Prometheus, 1988

(srpsko-hrvatski original „Od marksizma do etatizma sa ljudskim li-

cem“ 1987.); (V) The Fall of Yugoslavia: Why Communism Failed,

Prometheus, 1997 (srpsko-hrvatski original „Propast komunizma i

razbijanje Jugoslavije“ 1995.).

Moju prvu fazu (ponajbolje izraènu u drugoj i treæoj knjizi)

karakteriše praxistièki, revizionistièki, disidentski marksizam i refor-

mistièki komunizam.

Posle toga sam evoluirao u postmarksistu i postkomunistu

(ta orijentacija dolazi do izraàja u èetvrtoj knjizi). Nekako u to vre-

me došlo je do raspada jugoslovenske Praxis grupe. Naša razilaènja

su se zgusnula oko pitanja da li ponovo pokrenuti naš èasopis u ino-

stranstvu kad to veæ nije moguæe u zemlji. Beogradski deo se poèet-

kom osamdesetih godina opredelio za to, pa je u Oxford-u poèeo da

izlazi èasopis Praxis International. Njegovi urednici šest godina bili

su Mihailo Markoviæ i Richard Bernstein, a posle toga sam ja zajed-

no sa Seyla-om Benhabib preuzeo ureðivanje. Taj projekat je takoðe

doìveo kraj i to u samo predveèerje razbijanja Jugoslavije.

Moram priznati da baš i nisam bio tipièan praxisovac. Recimo:

zalagao sam se za izvesnu rehabilitaciju privatne svojine i trìšta do-

bara i usluga. Istina, tek u drugoj fazi teorijski sam prihvatio i trìšte

radne snage i kapitala, kao i znaèajnu privatizaciju, mada još uvek u

uslovima dominacije društvene i dràvne svojine. U daljoj teoretskoj i

politièkoj evoluciji privremeno me je zakoèila podrška antiprivatistiè-

ki i antitrìšno nastrojenom levièarsko-emancipatorskom pokretu

1968. Sreæom, to me nije dugo dràlo, verovatno i zbog toga što sam

kao deèak i u vlastitoj kuæi video dosta pozitivnih strana privatne

svojine i trìšne konkurencije.

Poslednjih desetak i više godina moj teoretski pogled nije više

ni postmarksistièki nego nemarksistièki (što ne znaèi da su iz njega

išèezli svi tragovi marksizma). Mada je moja politièka koncepcija

najblià savremenoj zapadnoevropskoj socijaldemokratiji, ja sebe

nešto diferenciranije nazivam socijalekodemokratom (zato što

147

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

ekološku dimenziju poèljnog demokratskog društva smatram ne

manje va`nom od njegove socijalnosti). Za èitaoca moè biti intere-

santno i to da sam na jednom sastanku sliènomišljenika u Mostaru

nešto pre poèetka jugotragedije nisam pristao da uèestvujem u stva-

ranju i voðenju moguæe socijaldemokratske partije Jugoslavije. Neki

prijatelji mi to ni do danas nisu zaboravili, priznajem sa pravom ali i

istovremenim preterivanjem u pogledu mog liènog „doprinosa“ pro-

pasti tog projekta. Usput: posle posete Mostaru nisam sve do danas

ponovo bio zapadno od Drine, valjda (i) zbog zgroènosti što je sve

krenulo naopakim, nasilnièkim putem.

Najveæi skok u politièkom i teoretskom razvoju uèinio sam

onda kad sam prihvatio dominaciju kapitalistièkog naèina proizvod-

nje i prisvajanja. Bilo mi je neuporedivo lakše da se izjasnim za plu-

ralistièku demokratiju nego za kapitalizam.

Va`no je da èitalac zna i to da sam u borbi protiv autoritarnog

reìma Slobodana Miloševiæa, na šta æu se vratiti, podràvao ne

samo demokratske nego i revolucionarne metode – otud izraz „revo-

lucionarni demokrat“ u naslovu ove ìvotne prièe.

Ovo, nadam se, iskreno samopreispitivanje potvrðuje da sam

se mnogo promenio kako teoretski tako i politièki. Od velikih istorij-

skih dogaðaja, promena, udara i prekretnica na koje sam reagovao

vlastitim teoretsko-politièkim promenama veæ sam pomenuo Titov

raskid sa Staljinom, Ðilasovo disidentstvo, levièarsko-emancipator-

ski pokret 1968, a sada hoæu da dodam Titovu smrt, pojavu Gorbaèo-

va, imploziju istoènoevropskog i sovjetskog komunizma, raspad

SSSR-a, razbijanje SFR Jugoslavije, autoritarni reìm Slobodana

Miloševiæa, napad NATO-a na SR Jugoslaviju, te najzad demokrat-

sko-revolucionarni prevrat u Srbiji. Da sam knjige pisao polazeæi

prvenstveno od tuðih knjiga a ne od ìvota, sigurno bi ih bilo više.

Od èuvanja prvobitnog teoretskog i politièkog identiteta

(nazvaæu to lepim identitetom po analogiji sa hegelovskom „lepom

dušom“) za mene je neuporedivo va`nije bilo to da slobodno tragam

za istinom i nastojim da formulišem, obrazloìm i u društvenoj kriti-

ci primenim naèela humanizma.

Podsticaj za taj preobraàj nalazio sam i u višedecenijskoj

bliskoj saradnji sa Internacionalnom humanistièkom i etièkom unijom

(International Humanist and Ethical Union) èiji sam i kopredsednik

jednom bio. To je vrlo uticajan pokret humanista, najveæma sekular-

148

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

nih, u više desetina zemalja. Puno vremena sam proveo u istraìvanju,

pisanju i predavanju kao njihov èlan u Centru za internacionalna istra-

ìvanja (Center for Inquiry International) i Internacionalnoj akademi-

ji humanizma (International Academy of Humanism) u Buffalo-u, in-

stitucijama koje kao pokretaèko i avangardno središte tog svetskog

pokreta vodi moj prijatelj Paul Kurtz. U tom okviru uèestvovao sam i

u više dijaloga humanista, naroèito izmeðu nemarksista i marksita,

kao i izmeðu ateista i teista, ali i bio èlan redakcije „Humanistièkog

manifesta 2000: Poziva na planetarni humanizam“ (Humanist Mani-

festo 2000: A Call for a New Planetary Humanism)

Preostaje da ustvrdim da je moj humanizam prošao dug put od

radikalnoutopijskog do radikalnorealistièkog. Veæ u mojoj drugoj

knjizi postojala je protivreènost izmeðu utopije besklasnog i bez-

dràvnog društva i uviðanja da je èoveèanstvo stvorilo sredstva koji-

ma lako moè uništiti sebe. Moja sve pesimistiènija teza o moguænosti

pa i priliènoj verovatnoæi autoapokalipse, te apsolutne distopije, biæe

obraðivana praktièno u svim potonjim knjigama, da bi kulminirala u

ovoj najnovijoj. Zakljuèio sam da je opstanak èoveèanstva najradikal-

nija, mada istovremeno i najminimalnija pozitivna utopija, koja se

mora zasnovati na zalaganju za potpuni (anti)apokaliptièki obrt u

našem senzibilitetu, mišljenju i delanju.

Izmeðu jugoslovenstva i srpstva

Roditelji su me vaspitali kao izrazitog Jugoslovena, iako su

nesumnjivo bili i Srbi. Kao ni mnogi drugi naši sunarodnici, u tom

dvojstvu nisu videli nikakav problem, èak ni moguæni. Ranije sam

naveo socijalne motive zbog kojih se moj otac angaòvao baš u De-

mokratskoj stranci Ljube Davidoviæa. Sada bih da dodam izrazito

projugoslovensku nastrojenost i delatnost te stranke i njenog prvaka.

U drugoj polovini tridesetih godina Davidoviæ zarad spasa Jugosla-

vije èini znaèajne ustupke i sklapa sporazum sa hrvatskim prvakom

Vlatkom Maèekom, a moj otac ga i u tome oduševljeno podràva.

Tek u poznim godinama uvideæu da je takvo srpsko jugoslo-

venstvo nekritièno, nerealno, neuzvraæeno, lakoverno... Adosta rano

je bilo pojava za razmišljanje, ako veæ ne i za zabrinutost. Recimo

Titovo optiranje za hrvatstvo, umesto dotadašnjeg jugoslovenstva,

prilikom izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti na Osmom kongre-

149

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

su SK 1964. Èetiri godine kasnije, u svojoj jugoslovenskoj egzaltira-

nosti mi uèesnici levièarsko-emancipatorskog pokreta u Srbiji

neæemo ozbiljnije zastati nad rezervisanošæu prema nama u Hrvat-

skoj, pa èak ni nad definitivnom predominacijom hrvatskih tonova u

tamošnjem pokretu na univerzitetima. Prošle su, meðutim, samo dve

godine a tamo se rodio masovni nacionalni i nacionalistièki pokret.

Ovde treba da pomenem i razgovor sa Francom Buèarom (buduæim

predsednikom Parlamenta otcepljenje Slovenije) koji mi je kao pri-

jatelju poèetkom osamdesetih stavio do znanja da on i mnogi drugi

Slovenci ne èle ništa manje od nezavisne dràve.

Titoizam je neprekidno vodio ideološku „borbu protiv nacio-

nalizma“ dok je Jugoslaviju istodobno u praksi, èak kodifikovanoj

Ustavom 1974, razgraðivao na nacionalne komunizme i nacionalne

dràve. Mi praxis disidenti tome smo se odluèno opirali, ali uz nedo-

voljno poznavanje i razumevanje fenomena nacije i nacionalizma.

Takvi Srbi kao ja dugo su zarad „jugoslovenskog bratstva i je-

dinstva“ preæutkivali i potiskivali srpske patnje, traume i interese. Ni

ja ni moja supruga Anðelka, Srpkinja iz Hrvatske koja je otud jedva

pobegla od ustaškog genocida 1941, nismo hteli da jasno govorimo si-

novima šta se sa njihovom majkom i njenom porodicom, ali i drugim

tamošnjim Srbima dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. Iskreno

smo verovali da tako doprinosimo oèuvanju zajednièke dràve. A kad

su sinovi nešto pre poèetka srpsko-hrvatskog rata 1991. na televiziji

videli vaðenje i sahranu posmrtnih ostataka Srba koje su ustaše u Her-

cegovini ìve bacili u kraške jame – gorko su nam prebacili to drànje

u neznanju. Tek tada sam poèeo kritièki razmišljati o svom nacional-

nom samoodreðenju, spremnosti da srpstvo samozatajno utapam u ju-

goslovenstvo, pa i o celokupnom pristupu Jugoslaviji, nacijama i

nacionalizmima u njoj. Po svoj prilici, meðutim, ja svoj stav ne bih

radikalnije revidirao da nije došlo do razbijanja Jugoslavije.

Još sredinom šestdesetih godina pisao sam da demokratski so-

cijalizam ne mogu zamisliti bez slobode partijskog organizovanja, ali

sam i upozoravao da institucionalizaciji politièkog pluralizma u jed-

noj zemlji kao što je Jugoslavija treba pristupati postepeno i mudro.

Bojao sam se da æemo ponoviti našu istoriju u kojoj su politièke parti-

je bile prete`no nacionalno-konfesionalne, što bi teško preìvele

i mnogo starije i solidnije dràvne zajednice od Jugoslavije. Oseæaju-

æi da razvoj posle Tita ubrzano kreæe u tom pravcu, poèetkom

150

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

osamdesetih zahtevao sam da Savez komunista Jugoslavije dozvoli

stvaranje opozicionog Saveza socijalista Jugoslavije. A kada je ta

ideja prevaziðena poèecima neogranièenog višepartizma, predloìo

sam legalizovanje samo onih partija koje imaju èlanstvo i organizaci-

je u svim jugoslovenskim nacionalnim sredinama.

Toliko mi je bilo stalo do Jugoslavije da ni samom sebi nisam

priznavao da se nezaustavljivo raspada. Sve do poèetka ratnih suko-

ba u Sloveniji i Hrvatskoj 1991. putovao sam po celoj zemlji, uèe-

stvovao u javnim raspravama, pisao tekstove za novine i istupao na

radiju i televiziji dajuæi konkretne predloge za izlaz iz paralize save-

zne dràve. Zagovarao sam maksimalno decentralizovanu, demo-

kratsku, pluralistièku, pravnu, solidaristièku, ali istovremeno i za

funkcionisanje sposobnu federaciju. Uporno sam ponavljao da naša

dràvna kriza ne moè biti prevaziðena bez kombinovanja i uravno-

teènja dva naèina predstavljanja i odluèivanja na saveznom nivou,

graðanskog i nacionalnog, a ne samo ovog drugog. Sugerisao sam da

nacije i ubuduæe treba da raspolaù višestrukim garancijama protiv

preglasavanja. Zato je, po meni, i jedan novi Ustav, pored Veæa gra-

ðana biranog proporcionalno, trebalo u Saveznoj skupštini da zadrì

i paritetno sastavljeno Veæe republika. Reèeni Ustav bi kodifikovao

nacionalna prava koja nikakvim glasanjem ne bi mogla biti dovede-

na u pitanje – tu rezervisanu sferu kolektivnih prava trebalo bi da štiti

i Ustavni sud. Povrh toga, predstavnici federalnih jedinica bi zadrà-

li pravo veta, ali za razliku od postojeæeg Ustava ono bi bilo svedeno

na manji broj pitanja suštinski relevantnih za oèuvanje nacionalne

ravnopravnosti, dok bi se odluèivanje u ostalim sluèajevima obavlja-

lo dvotreæinskom ili prostom veæinom, zavisno od va`nosti. Najzad,

kritikovao sam i to što je Beograd bio sedište praktièno svih najva-

`nijih saveznih institucija i predloìo da neke od njih budu preseljene

u republièke glavne gradove.

Moje ideje su bile neprihvatljive kako za separatiste tako i za

centraliste. Ipak sam nastavio sa kontaktima i diskusijama èak i sa

onim intelektualcima u Sloveniji i Hrvatskoj koji su se zalagali za pot-

puno osamostaljenje republika, ali sam sve više uviðao apsurdnost po-

loàja u koji dospevam ubeðujuæi ih da je u „objektivnom interesu“ i

njihovih nacija da ostanu u Jugoslaviji. Da sam tako nastavio, postao

bih `rtva èudne mešavine srpskog mazohizma i srpske arogancije.

Jedna od stvari koja æe mi najteè pasti u ìvotu biæe odricanje

od jugoslovenstva. Zašto i kako da ostanem Jugosloven kad veæina

151

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

njenih dràvljana više ne èli dràvu koja se tako zove, a pogotovo

kad je ona razbijena strašnim meðunacionalnim ratovima! Moje

sestre Ljiljana i Olga, ostajuæi uporne Jugoslovenke, takoðe su bolo-

vale moju promenu.

Biæe to još jedan razlog za neprekidno staranje da mi srpstvo

ne sklizne u nacionalizam (u negativnom smislu). Zakljuèio sam da

nacionalizam u neutralnom smislu treba definisati kao davanje pred-

nosti nekoj naciji u sukobu nacionalnih pretenzija. Pritom sam povu-

kao razliku izmeðu dve vrste nacionalizma. U prvom sluèaju ta

prednost se daje jednoj naciji nad drugom iako obe imaju podjedna-

ko pravo na tu pretenziju. A u drugom sluèaju prednost se daje naciji

koja ima manje pravo ili èak uopšte nema pravo na takvu pretenziju –

tek ta vrsta nacionalizma, po meni, treba da bude ocenjena negativ-

no. Siguran sam da nikad nisam davao prednost srpskoj naciji kad je

imala manje pravo, a pogotovo kad nije imala nikakvo pravo u suko-

bu nacionalnih pretenzija u bivšoj Jugoslaviji. Ali se ne libim da

„priznam“ kako više nisam toliko „širokogrud“ da i u situaciji pod-

jednakog prava dajem prednost pretenzijama drugih nacija nad pre-

tenzijama vlastite nacije. A nisam ni spreman da slovenaèki, a

pogotovo znatno stariji hrvatski separatizam tumaèim osobinama i

aspiracijama Srba, a još manje akcijama jednog politièkog novajlije

kao što je Slobodan Miloševiæ. Bilo bi to i jako uvredljivo za te naci-

je koje se inaèe ponose svojom „samosvojnošæu“.

Kad su druge nacije u ime principa samoopredeljenja referen-

dumima (namerno zbrzanim) oglasile da se otcepljuju od Jugoslavi-

je, ko je od nas Srba imao pravo da ih u tome spreèava! Umesto toga,

ja sam se zaloìo za konzekventnu primenu – mirnu i demokratsku –

tog naèela, dabogme ne izuzimajuæi ni Srbe u onim delovima Jugo-

slavije u kojima su predstavljali veæinu. A ako neko hoæe da proveri

moju normativnu principijelnost, lako æe se u nju uveriti na onim

stranicama ove i prethodne knjige koje se bave albanskim pitanjem i

albanskim secesionizmom.

Borba za demokratski prevrat i razvoj Srbije

Vaàn razlog što Slobodana Miloševiæa nisam podrào ni u

poèetku njegove vladavine, a kamoli kasnije valja traìti u mom ose-

æanju da mu je svaka „borba“ u krajnjoj liniji sredstvo za osvajanje i

152

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

oèuvanje autokratske vlasti. Dok se uspinjao njenim lestvicama –

“Borba protiv srpskog nacionalizma“, zatim sa njenog vrha – “Borba

za oèuvanje Jugoslavije“, a potom – „Borba za dràvno samooprede-

ljenje Srba svuda gde èine veæinu u Jugoslaviji “. Pritom ne tvrdim da

je on od poèetka bio svestan svog prioriteta, èak mislim da je èvrsto

verovao da se iskreno bori za postizanje navedenih ciljeva. Stvar je,

meðutim, u tome što je on svesno izabirao nepodeljenu liènu vlast kao

najprioritetniji cilj kadgod bi drugi ciljevi došli u sukob sa njim.

Pola svake godine u drugoj polovini osamdesetih i poèetkom

devedesteih provodio sam u SAD. Posle povratka u zemlju krajem

1991. zakljuèio sam da zbog nastale katastrofe najveæi deo vremena i

energije moram da posvetim direktnom angaòvanju protiv Miloše-

viæa i njegovog reìma. Zato sam dugo nagovarao, zajedno sa

mnogim uglednicima, velikog srpskog pisca Dobricu Æosiæa i mog

liènog prijatelja da pristane da se kandiduje za predsednika SRJ èim

se ukazala prilika donošenjem novog Ustava u proleæe 1992. U ovom

vremeplovu moram da priznam da je to sa naše strane bilo pomalo

„brutalno“ pošto se on još uvek oporavljao od tri teške operacije u

prethodne dve godine. Èim je izabran 15 juna 1992. Æosiæ me je po-

stavio za specijalnog savetnika, a ja sam svojski prilegao na posao

pošto sam dobro znao da èli da ukloni Slobodana Miloševiæa i nje-

gov reìm, uspostavi mir, deblokira i demokratizuje zemlju. Detaljni-

ja obaveštenja o tome mogu se naæi u prethodnoj knjizi, ali i

tekstovima koji slede u ovoj. Pošto ima dosta neobaveštenih ali i zlo-

namernih tumaèa moram da podvuèem èinjenicu da je Dobrica Æosiæ

postao predsednik SRJ onda kad su ratovi u Sloveniji i Hrvatskoj veæ

bili prestali i kad je onaj u Bosni i Hercegovini veæ uveliko plamteo.

Sada æu pomenuti samo neke od mojih glavnih du`nosti i po-

slova kao specijalnog savetnika.

Predsednik me je zaduìo za pripremu, a potom i za èlana naše

delegacije na zasedanju Konferencije o bivšoj Jugoslaviji krajem

avgusta 1992 u Londonu. Po njegovom nalogu obavio sam delikatan

razgovor sa generalnim sekretarom UN Boutros Boutros Ghalli-em

kad je konferenciji zapretio krah. Potom sam sa Predsednikom uèe-

stvovao u dugim višekratnim pregovorima o bivšoj Jugoslaviji u @e-

nevi. Po njegovoj èlji u njoj i drugim mestima obavljao sam

diskretne razgovore sa kopredsednicima Konferencije o bivšoj Jugo-

slaviji, Cyrus Vance-om i Lord Owenom, ali i sa mnogim drugim

153

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

zapadnim politièarima i diplomatima. Senima pokojnog Vance-a du-

gujem zahvalnost što me je u ènevskom stanu Daniel Boyer-a, za-

jednièkog prijatelja, pomno slušao dok sam mu dugo objašnjavao

srpsku istoriju, tradiciju i mentalitet. Vladi SAD posredstvom John

Scanlon-a, bivšeg ambasadora SAD u SFRJ, preneo sam u jesen

1992. èlju Predsednika za brzo popravljanje meðusobnih odnosa, a i

odnosa sa celokupnim NATO-om. Uèestvovao sam na gotovo svim

njegovim sastancima sa vodeæim liènostima iz zemlje i inostranstva, i

sa njim više puta bio u posetama stranim zemljama. U decem-

bru1992. bio sam na molbu predvodnika tadašnje opozicione Demo-

kratske stranke Dragoljuba Miæunoviæa i Zorana Ðinðiæ njen

kandidat (neuspešni) za poslanika u Skupštini SRJ. Po èlji Predsed-

nika primao sam i one diplomatske predstavnike koji nisu hteli da

opšte sa Ministarstvom spoljnih poslova SRJ pod Miloševiæevom do-

minacijom. Kad je Dobrica Æosiæ po nalogu Slobodana Miloševiæa

smenjen 31 maja 1993, odmah sam dao ostavku i vratio se na posao u

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu.

Ne uèlanivši se ni u jednu stranku i posle toga nastavio sam

kao vanstranaèka liènost da delujem protiv reìma Slobodana Milo-

ševiæa. Recimo:

U decembru 1996 i januaru 1997 govorio sam na desetak ma-

sovnih opozicionih mitinga širom Srbije.koji su protestovali protiv

reìmske kraðe lokalnih izbora. 25 maja 1997. uèestvovao sam u

osnivanju i postao prvi predsedavajuæi Saveta za saradnju nevladinih

organizacija (bezmalo stotinak njih). U svojstvu predsedavajuæeg, a

kasnije i stalnog èlana njegovog Predsedništva u narednim godina-

ma a i neposredno pre revolucije oktobra 2000. više puta sam bio u

poseti Patrijarhu i Svetom Sinodu SPC sa molbom da se što više an-

gaùju protiv reìma Slobodana Miloševiæa.

U prvoj polovini 1998, prvo u Torontu a zatim i Beogradu, sa

liènostima iz zemlje i srpske dijaspore, naroèito one iz SAD, uèe-

stvovao sam u osnivanju Veæa za demokratski preobraàj Srbije. Mi-

roslav Ðorðeviæ (SAD) i ja izabrani smo za kopredsednike.

Za vreme predizborne kampanje u leto 2000. godine posred-

stvom Radio Indexa (bio sam predsednik njegovog Saveta) dvaput

sam diskretno putovao u Budimpeštu da bih se sreo sa amerièkim di-

plomatom William Montgomery-jem (koji æe kasnije postati amba-

sador u Beogradu), sa kojima sam i na njegovu molbu odmah

154

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

upoznao predsednièkog kandidata i predsednika DOS-a Vojislava

Koštunicu. Sa Montgomery-jem sam vodio iscrpne razgovore u koji-

ma sam predviðao da æe na izborima, verovatno veæ u prvom krugu,

pobediti Koštunica, kao i to da æe ga podràti i Srpska pravoslavna

crkva i bivši predsednik SRJ Dobrica Æosiæ.

Za vreme prevrata 5-6 oktobru 2000. kao predsednik Saveta

Radio Index-a nisam se odvajao od uredništva pomaùæi mu da se

snaðe u revolucionarno-informatièkoj ulozi.

Mo`da je ipak najva`nije to što sam tada bio višegodišnji di-

rektor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beo-

gradu, u kome su nauèni saradnici bili i Vojislav Koštunica,

Dragoljub Miæunoviæ i Zoran Ðinðiæ. Saradnici Instituta su godina-

ma vodili organizovane diskusije o najteìm i najosetljivijim proble-

mima društvene prakse i teorije, kao što su razbijanje SFRJ, odnos

graðanskog i nacionalnog naèela u demokratiji, kolektivni i indivi-

dualni identiteti, evropska integracija, metode borbe protiv vladaju-

æeg reìma u Srbiji, itd. Te rasprave su morale imati neki uticaj na

nastojanje, najzad uspešno, da se najva`nije antireìmske stranke

svojim programima i delatnošæu usaglase i pozicioniraju u demo-

kratskom centru i oko njega. Ne verujem da ima sliènog primera u

celokupnoj istoriji da su iz jedne iste institucije proistekle najva`nije

liènosti nove vlasti, reè je dabome o trojici navedenih, predsedniku

SRJ, Predsedniku Veæa graðana Skupštine SRJ i predsedniku Vlade

Srbije. Ogranièio sam se na najva`nije, namerno ne navodeæi nekoli-

ko drugih institutskih saradnika koji su takoðe dobili znaèajna zadu-

ènja u novoj vlasti i njenoj diplomatiji.

Jedva da je prošlo pola godine od Oktobarskog revolucionar-

nog prevrata, a novi predsednik SRJ je imenovao Komisiju za istinu i

pomirenje. Postao sam njen èlan zaduèn za istraìvaèki projekt o sta-

vu zapadnih zemalja i naroèito SAD prema raspadu i razbijanju SFRJ.

Nešto kasnije zajedno sa Ðurom Kovaèeviæem, direktorom

Instituta za evropske studije u Beogradu i mojim prijateljem osnovao

sam Srpsko-amerièki centar namenjen poboljšanju odnosa izmeðu

dve dràve i naroda u svim osnovnim oblastima stvaralaštva, poèev

od politike pa preko privrede sve do kulture.

Namerno sam izabrao da se javno angaùjem i na rasvetljava-

nju drugih ne manje strateških problema u unutrašnjoj i spoljnoj po-

litici. Pošto nisu uvršteni u ovu spremljenu knjigu, neæe biti zgoreg

155

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

da tekstove posveæene odnosima Srbije i Crne Gore, naše demokrat-

ske dràve i religija, kao i njenim odnosima sa SAD – objavljene u

listu „Politika“.

(I)

„Teško je reæi nešto iole novo o krizi i buduænosti odnosa

Crne Gore i Srbije, pa ipak æu pokušati.

Ja sam se veæ nekoliko puta javno izjasnio protiv crnogorskog

(dabome i srbijanskog) separatizma, a za radikalnu decentralizaciju

(tzv. minimalistièku federaciju) zajednièke dràve, koja se ne bi više

zvala SR Jugoslavija nego SR Srbija i Crna Gora. Dosad nisam video

ni jedan ubedljiv razlog za dizanje ruku od zajednièke dràve.

Separatistièke elite u Crnoj Gori traè „odvojenu stolicu“ u

UN i drugim meðunarodnim institucijama i organizacijama – ali

time samo otkrivaju partikularistièku ambiciju i motivaciju, a ne na-

rodni interes.

Tvrdnja da zbog ogromne nesrazmere u velièini teritorije, sta-

novništva i uopšte snage, Crna Gora nipošto ne moè biti ravnoprav-

na sve dok je sa Srbijom u zajednièkoj dràvi, takoðe je providna.

Neæe biti da crnogorski separatisti stvarno oèekuju da bi nezavisna

Crna Gora u kolektivnom odluèivanju u jednoj Evropskoj uniji bila

ravnopravnija sa jednom Nemaèkom, Francuskom, Italijom, Špani-

jom...nego sada sa Srbijom, da o još reformisanijoj federaciji Srbije i

Crne Gore ne govorimo!

Dràvom se nije igrati ni iz bezbednosnih razloga. Sadašnje

stanje u Makedonija nije samo istina Kosmeta nego i upozorenje

Crnoj Gori. Neka crnogorski secesionisti objasne vlastitim sugraðani-

ma (èak ostavljajuæi po strani svoje sudràvljane u Srbiji) kako bi to

poveæali ili barem odràli isti nivo bezbednosti ako se odvoje od Srbi-

je! Da li su spremni da snose pune konzekvence neodgovornog ekspe-

rimentisanja sa idejom o nezavisnoj dràvi ako stvari krenu naopako?

Argument kako „Crna Gora ne moè biti taoc Kosmeta“ vreða

Srbiju, ali i pokazuje neosetljivost prema tolikim Crnogorcima koji

su ìveli na Kosmetu i otud morali da izbegnu u Crnu Goru.

Crnogorski identitet je vrlo sloèn i èak iznutra podeljen, što

naravno ne znaèi da zato predstavlja nekakav redak izuzetak u svetu.

Pomenimo samo one Crnogorce koji sebe vide kao separatnu naciju,

156

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

pa zatim one koji bi kazali da su više Crnogorci nego Srbi, za razliku

od onih koji su više Srbi nego Crnogorci, pa najzad i one koji sebe

smatraju Srbima iz Crne Gore. Ima i drugih varijacija. Usput, u prvoj

pomenutoj kategoriji ima mnogo onih koji bi da u svoj doìvljaj cr-

nogorstva, ako treba i uz pritisak dràve, uteraju ostale Crnogorce.

Meðutim, vlastito shvatanje grupnog identiteta, pa i nacionalnog,

moè biti samo onoliko nerepresivno i demokratsko koliko priznaje

postojeæe razlike u samoopredeljenju i samoidentifikaciji i u vlasti-

toj grupi. U suštini hoæu da ustvrdim da je (i) zbog toliko kompliko-

vanog „crnogorstva“ za Crnu Goru najbolje da ostane u federaciji sa

Srbijom, doduše što decentralizovanijoj. Ni jedan konstituens crno-

gorskog identiteta ne bi tako ni dobio ali ni izgubio sve na šta polaè

pravo u pogledu dràve. Jedino tako moè se izbeæi potencijalno

katastrofalan sudar kolektivnih identiteta u Crnoj Gori.

U krajnji apsurd upadaju oni crnogorski secesionisti koji tvrde

da zajednièka dràva i tako i tako više ne postoji. Ali, kako su onda iz

petnih ìla zapeli da je rasture! Dobro bi bilo da savezna Vlada,

Skupština i ostale savezne institucije detaljno obaveste javnost o za-

jednièkim funkcijama, poslovima i pogodnostima u kojima uèestvuje

i ona Crna Gora koja inaèe „ne priznaje zajednièku dràvu“. Dovolj-

no je provesti kratko vreme u Crnoj Gori, makar i samo kao turist, pa

videti koliko su naše republike, društva i stanovništvo organski pove-

zani. Zajednièku vojsku namerno neæu ni da pomenem. Uzgred: kako

crnogorski separatisti objašnjavaju to što predsednik Crne Gore

neuèestvovanjem u radu Vrhovnog saveta odbrane, makar samo kao

„tranzitnoj stanici ka svojoj nezavisnoj vojsci“, potpuno prepušta

komandovanje zajednièkom Vojskom èlanovima iz Srbije!

Ipak, iz ove ironiène intonacije nipošto ne treba zakljuèiti

kako ne cenim doprinos Mila Ðukanoviæa (i njegove grupacije) ruše-

nju Slobodana Miloševiæa. Isto tako ne dovodim u pitanje ni iskre-

nost njegove ekstremne transformacije. Pitanje je samo koliko se

graðani Crne Gore, da nas ostale apstrahujemo, mogu pouzdati u

dràvnièko rasuðivanje nekoga ko se za samo desetak godina toliko

promenio, od miloševiæevske politike „dva oka u glavi“, àbljaèkog

Ustava SRJ, izbora za predsednika Crne Gore na platformi zajedniè-

ke dràve sa Srbijom, pa sve do predvodnika crnogorskog dràvnog

separatizma na tom istom poloàju.“ („Dràvom se nije igrati. Crno-

gorstvo i odnos prema Srbiji: ima li ubedljivih razloga za razdvaja-

nje“, 29. avgusta 2001.)

157

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

(II)

„U demokratskoj dràvi religiozne institucije spadaju u sferu

„graðanskog društva“, a ne dràve. Veæinu stanovnika i najdemokrat-

skijih dràva u današnjem svetu èine vernici. Strašno greše oni koji

izjednaèavaju „graðansko“ sa ateistièkim društvom. Pošto nisu pre-

vladali represivni i neznalaèki (bez stvarnog znanja o teizmu) atei-

zam, takvi se teško mire s tim što je novi Predsednik SRJ vernik i što

su ministri vera takoðe pravoslavci, mada još uvek ne kritikuju to što

su njihovi „prethodnici“ svi od reda bili prononsirani ateisti. Abiæe da

konsekventna odvojenost dràve od crkve traì njenu neutralnost pre-

ma teizmu i ateizmu, a ne nametanje ovog drugog kao neke vrste

dràvne „religije“. Verovatno su u pravu oni koji tvrde da je SPC tre-

nutno preprisutna u masmedijima, a još više oni koji kritikuju njenu

politièku i komercijalnu zloupotrebu. Ali samo pod uslovom da se ta

tendencija uporeðuje i ocenjuje u vezi sa donedavnim potpunim eli-

minisanjem iz javnosti tog va`nog oblika ìvota „graðanskog dru-

štva“. Uostalom, da se društveno klatno u kretanju iz jedne krajnosti u

drugu uravnoteì, pronaðe mera, treba i napora i vremena.

S pravom se zalaùæi za odvojenost dràve od religije i ove od

dràve, ne treba smetnuti s uma da je to, primerice, u stvarnom ìvo-

tu SAD, za razliku od njihove dràvne imidòlogije i ideologije, de-

limièno još uvek „regulativna ideja“ ili ideal. Tako: dosad nije bilo ni

jednog predsednika te dràve koji nije bio deklarisani vernik i to po

pravilu protestant, koji nije poloìo zakletvu na bibliju, zvanièno

kitio boìænu jelku i sl.

Kad je tako u SAD kao zemlji sa izrazito dràvljanskim shva-

tanjem „nacije“ (svi dràvljani, bez obzira na najrazlièitije kultur-

no-etnièko poreklo, èine „amerièku naciju“), kako li je tek onda u

drugim krajevima sveta gde se nacija poima i praktikuje na kultur-

no-etnièki naèin. Poznato je da se takve nacije najèešæe pored jezika

(samo)odreðuju religijom i crkvom. Èak i mnogi Srbi koji metafiziè-

ki uzev nisu vernici jesu pravoslavci u moralnom i uopšte kultur-

no-civilizacijskom smislu, potièu iz porodica koje su ih dale krstiti u

SPC, slave krsnu slavu...Pošto su Srbi veæina, èak izrazita, u ovoj

zemlji, onda ta èinjenica ne moè da ne utièe na ponašanje organa de-

mokratske dràve, i pored toga što je ona po svom karakteru i gra-

ðanska, a ne samo nacionalna.

158

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

Pri tom je najva`nije da pravoslavni uticaj ne ugrozi manjine,

naroèito one religiozne, pa sledstveno i nacionalne. Demokratija nije

naprosto „vladavina veæine“, kako se inaèe èesto tvrdi, nego prevlast

veæine koja obezbeðuje prava manjina. Inaèe bismo imali posla sa

„tiranijom veæine“, a ne demokratijom u savremenom smislu i na sa-

vremenom nivou.

Zato predstojeæa denacionalizacija i dekonfiskacija mora da

obuhvati vraæanje imovine svim crkvama. Valja takoðe oèekivati da

vernici na odsluènju vojnog roka, leèenju u bolnicama, u kaznenim

zavodima...ponovo imaju pristup svojim sveštenicima i religioznoj

slu`bi. Ponekad se zaboravlja da i to spada u osnovna ljudska i gra-

ðanska prava.

Sa spiska prioriteta te vrste ne sme da izostane ni uvoðenje na-

uke o veri u škole. To je, za razliku od veronauke, relativno jednostav-

no pošto savremeno obrazovan èovek mora imati osnovna znanja i o

religijama. Sem toga, dosta brzo nastavnici pre svega filozofije i soci-

ologije mogli bi se (do)obuèiti za taj posao. Kao što rekoh, stvar je

mnogo komplikovanija sa uvoðenjem veronauke – dabome uzete u

pluralu pošto je naša zemlja višereligiozna. Vrlo je va`no što Patrijarh

SPC Pavle neumorno naglašava da poduèavanje vera mora biti apso-

lutno dobrovoljno. Kako moguæi konformizam da ne ugrozi ateiste i

agnostike kad veæina roditelja i dece po svoj prilici optira za veronau-

ku – ozbiljno je pitanje za struènu i širu javnost. Najzad, nema sumnje

da bi nedovoljno kvalifikovani verouèitelji naneli više štete nego ko-

risti kako sveopštoj tako i religioznoj stvari.“ („Demokratska dràva i

religija. Ravnoteà društvenog klatna“, 26 januara 2001.)

(III)

„Nema sumnje da su za uspešnost spoljne politike naše zemlje

najva`niji odnosi sa SAD kao jedinom globalnom silom. Kaèm

„globalnom“ a ne „super“ silom, pošto ovaj drugi termin bezmalo

sugeriše svemoæ. A ako veæ nije bilo ranije, 11 septembra 2001. po-

staje oèigledno da SAD nemaju toliku moæ. Kad velim da su one eks-

kluzivna globalna sila, to znaèi da, za razliku od drugih velikih sila,

imaju sposobnost projektovanja moæi širom celog globusa.

Jedna mala zemlja kao što je naša, ne moè realistièki oèekiva-

ti jednakost, pa èak ni punu ravnopravnost u odnosima sa planetarno

159

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

dominantnom silom. Zato se prema njoj moramo odnositi pragmatiè-

no. Naravno, to ne znaèi da nema nikakvih šansi da sa uspehom otvo-

reno i odluèno postavimo pitanje i naših nacionalno-dràvnih interesa

i prava kad nastojimo da ih što više uskladimo sa interesima i pravima

te najmerodavnije i najsilodavnije zemlje.

Ekstremni pragmatièari kod nas potcenjuju opasnost princi-

pijelistièke reakcije dobrog dela naroda ako snishodljivo preteruju sa

popuštanjem i prilagoðavanjem, pogotovo kad postoje manje nepo-

voljne realne moguænosti. Naši ljudi u veæini hoæe da se i praktièno

uvere da su im politièari i diplomati isprobali i iscrpili sve principije-

listièke moguænosti pre nego što se odluèe za pragmatiène kompro-

mise i ustupke. Samo se brukaju oni javni poslenici koji su spremni

da prebrzo i prerevnosno, bez ikakvog testiranja i otpora, prihvate

spoljni pritisak i ucenu. Èak i zvanièna Amerika, da o obiènim ljudi-

ma i ne govorimo, više æe uvaàvati one naše politièare, privrednike,

intelektualce i diplomate koji, s pravom okreæuæi novi list u odnosi-

ma sa njom, ipak ne preæutkuju kolektivno satanizovanje, ka`njava-

nje i bombardovanje našeg naroda uz višegodišnje oslanjanje na

liènost i reìm Slobodana Miloševiæa. Principijelizam (dostojanstvo,

samopoštovanje, istinoljubivost, pravednost…) predstavlja ne samo

moæno moralno stanovište nego i sna`no kulturno i politièko oruðe

za oèuvanje nacionalnog interesa i identiteta. Zato se i zalaèm za

pragmatizam pod uslovom da je omeðen izvesnim principijelizmom

– i u našoj spoljnoj politici.

Kako se naš revolucionarni prevrat 5-6 oktobra 2000. vre-

menski udaljava, a još više zbog vlastitog nacionalno-egzistencijal-

nog šoka 11 septembra 2001, interesovanje SAD za nas neminovno

æe se smanjivati. Pa ipak, ono neæe postati beznaèajno zbog: novo-

steèenog iskustva sa islamskim fundamentalizmom i teroriznmom,

našeg strateškog poloàja i zainteresovanosti za njegovu vezanost za

Zapad, ali i regionalnu stabilnost, ako ni zbog èega drugog a ono radi

premeštanja dela vojnih efektiva na druge prostore. U tom pogledu

naš najstrateškiji potez, da neskromno ponovim sebe od pre nekoliko

godina, treba da bude pristupanje Parnterstvu za mir sa NATO-om.

I da je u neuporedivo boljem stanju, privreda nam ne moè biti zna-

èajniji adut spram amerièke gigantoekonomije. U pravu su oni koji u

tom pogledu daleko više upuæuju na Evropsku Uniju, Rusiju i Kinu.

Nije dobro odlagati pristupanje Partnerstvu sa NATO-om do

konaènog definisanja dràvno-pravnog odnosa Srbije i Crne Gore,

160

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

buduæi da bi to pristupanje dodatno pospešilo zapadnu zainteresova-

nost za „demokratsku Crnu Goru u demokratskoj Jugoslaviji“. Ne-

volje sa SAD i evropskim èlanicama NATO u koje sve više zapada

Ðukanoviæev separatizam, mogu se razumeti tek kad se uzme u obzir

ta zainteresovanost za regionalnu stabilnost. Suprotne ocene, stavo-

vi, predviðanja i preporuke onih amerièkih ekspertskih grupa koje su

sastavljene prete`no od demokrata, pa èak i onih klintonovske

orijentacije, samo još dublje zavode Ðukanoviæa u separatistièku

provaliju. Zakljuèci koje je on izvukao iz posete SAD za vreme pret-

hodne Administracije – ne mogu se tek-tako prenositi na novu,

bušovsko-republikansku.

Iz istih razloga nastojanje da se jedan deo našeg DOS-a kod sa-

dašnje Vlade SAD opanjka kao „nacionalistièki“ ima slabašne izgle-

de pošto i ona sama više brine o interesima svoje nacije nego o

interesima drugih. Predsednika i ostale dràvne zvaniènike Ameri-

kanci bez ikakvog „internacionalistièkog“ kompleksa biraju i ocenju-

ju veæ prema tome koliko to zdušno i uspešno èine. Uzgred, ima se

utisak da neki posetioci sa našeg prostora nedovoljno uoèavaju da se

kadrovski, intelektualni i politièki uticaj na Vladu SAD preselio iz

fondacija i instituta pod okriljem Demokratske stranke u one koje po-

dràva Republikanska stranka, kao što su primerice.Heritage Foun-

dation i CATO.

Dabome, o realistièkom koncipiranju odnosa naše zemlje sa

SAD ne vredi samo teoretisati nego valja prouèiti praksu drugih ma-

lih zemalja. Za nas je najrelevatniji sluèaj i najbolji primer za ugled

Grèka. Kako to sa uspehom èini taj, nama po tradiciji, kulturi, religi-

ji…najbliì narod meðu èlanicama NATO-a – eto pravog pitanja za

naše dràvnike, politièare, diplomate, nauènike, privrednike, vojni-

ke… I pored toga što su lojalni i disciplinovani pripadnici tog voj-

nog, politièkog, privrednog, i uopšte civilizacijskog kruga kojim

dominiraju SAD, Grci uspešno ostvaruju svoje interese i èuvaju svoj

identitet. Sna`nu polugu za to imaju i u svojoj dijaspori.

Kaù da u stranim zemljama sada ima nešto oko tri i po milio-

na naših sunarodnika, od kojih mnogi imaju biraèko pravo, a poznato

je da u demokratsko-kapitalistièkim zemljama politièari najviše za-

vise od novca i glasaèa. Naši ljudi æe najlakše odgonetnuti šta je to

globalizacija ako se sete koliko je njihove dece, unuèadi, bliìh i

daljih roðaka, prijatelja i poznanika rasuto širom sveta. Dovoljno je

161

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

XX

I

pogledati sastav naših vlade i dràvnih uprava na republièkom i sa-

veznom nivou pa se uveriti da u pogledu angaòvanja dijaspore veæ

ima promena, mada nedovoljno odluènih i brzih. Od još veæe pomoæi

nego dosad moè biti SPC jer su njene eparhije i crkvena zdanja, na-

roèito u SAD, ne samo centri okupljanja vernika nego i svojevrsna

kulturno-nacionalna sastajališta. Znaèajan potez je uèinjen formira-

njem Saveta dijaspore pri Vladi SRJ. Ali još ništa vredno pomena ni-

je uraðeno na vraæanju dràvljanstva, imovine i biraèkog prava

našim sunarodnicima u inostranstvu. Najzad, šta je sa oìvljavanjem

instituta poèasnih konzula u našoj diplomatiji, pa i uvoðenjem poèa-

snih savetnika u nju?“ („Mala zemlja i globalna sila. Teze o odnosi-

ma Jugoslavije i Amerike“, 11 januara 2002.)

Svetozar Stojanoviæ

ON POLITICAL AND PHILOSOPHICAL IDENTITY: FROM

DISSIDENT MARXIST TO REVOLUTIONARY DEMOCRAT

Summary

In this paper the author seeks to shed light on the political and philosophical

context of the second half of 20th century in which he intellectually came of age. In

his intellectual and political development the author distinguishes three main phases.

He characterizes the first phase of his development as Praxis, revisionist, dissident

Marxism and reformist communism. The second phase was post-Marxism and

post-communism, while in the last decade of the 20th century the author defines his

theoretical views as non-Marxist. The author defines his latest philosophical-politi-

cal standpoint as social democratic which, after his own self-understanding, comes

closest to West European social democracy.

Key words: political identity, dissidents, philosophical identity, Marxism,

Praxis, social-eco- democracy.

162

SV

ET

OZ

AR

ST

OJA

NO

VIÆ

o filozofskom i politiÈkom...

Documents