o-isusovoj-molitvi

8/8/2019 o-Isusovoj-Molitvi

1/18

1. Molitva i tihovanje

"Kada se moli", ispravno je primetio jedan pravoslavni pisac, "mora biti miran:pusti molitvu neka govori".Tihovanje je ono najtee i odluujue u umetnosti molitve. To nije samo netonegativno - prekid izmeu rei, prekid u govoru - ve je ono, pravilno shvaeno,neto sasvim pozitivno: odnos otvorenosti, spremnosti, budnosti i, pre svega,oslukivanja.Isihast je onaj ko je dostigao "isihiu", odn. tihovanje ili unutranju tiinu, tj. onajkoji slua. On oslukuje glas molitve u svom srcu i spoznaje da taj glas nije njegov,ve nekog ko govori u njemu. Veza izmeu molitve i tnhovanja bie jasnija ako

pogledamo etiri kratke definicije.

Prva je iz Concise Oxford Dictionary i opisuje molitvu kao uzvieni vapaj Bogu..."Molitva se predstavlja kao neto to se izraava reima, u stvari, kao delo kojim semolimo Bogu da nam iskae ovu ili onu milost".Ovde se nalazimo na nivou spoljanje a ne unutranje molitve. Malo se ko od nasmoe zadovoljiti ovakvom definicijom.Druga definicija potie od ruskog Starca iz prolog veka i mnogo manje jespoljanja. "Osnov molitve", kae sv. Teofan Zatvornik, "jeste da se stoji predBogom sa duhom u srcu i neprestano, danonono, da se stoji pred Njim do krajaivota". Ovakvo oznaavanje molitve ne sadri samo molbu za stvari - takva

molitva se moe obavljati a da se ne upoterbi ni jedna jedina re; ona nije tektrenutna delatnost, ve trajno stanje. Moliti se znai stajati pred Bogom, biti uneposrednoj i linoj vezi s Njim. U svakom nivou svog bia tada zapaamo (odinstinktivnog do intelektualnog, od podsvesnog do nadsvesnog) da smo u Bogu iOn u nama.Da bi osnaili i produbili bliskost s drugima, nije potrebno stalno postavljatizahteve i koristiti rei; to se vie molimo i poznajemo, manje smo primorani dasvoja oseanja izraavamo reima. Tako je i u naem linom odnosu sa Bogom. Uobe definicije naglasak je na ljudskom delovanju a ne Bojem. U tajnosti linemolitve vostvo preuzima boanski sauesnik i njegovo delo predstavlja temelj.Ovo e biti jasno u treoj definiciji sv. Grigorija Sinaita. U jednom odlomku,trudei se da prikae sve okolnosti unutranje molitve, jednostavno kae: "emutoliko rei? Molitva, to je Bog koji ispunjava sve u svemu. Molitva je Bog; ona nijeneto to se kree od mene, ve neto u emu uestvujem: ne ono ta ja inim, ve

je to Bog koji deluje u meni. Sveti apostol Pavle kae: A ivim ne vie ja, nego iviu meni Hristos (Gal. 2,2)".Put unutranje molitve pravilno je prikazan u reima sv. Jovana Krstitelja: "On


2/18

treba da raste, ja da se smanjujem" (Jn. 3,30). U tom smislu, moliti se znai "bititih". "Ti mora biti tih; pusti molitvu da govori" - odn., pusti Boga da govori.Istinska unutranja molitva znai: obustaviti svoje glagoljanje i sluati glas

rei Boje u svom srcu, odn., da sami od sebe neto inimo; a to znai: pristupitidelu Bojem. Na poetku liturgije, kada je sve spremno za poetak evharistinogslavlja akon prilazi sveteniku i kae: "Vreme je da Gospod deluje" (Ps. 118). Bato je odnos vernika ne samo prema liturgiji, ve i prema svakoj molitvi, bilozajednikoj bilo pojedinanoj.etvrta definicija, koja je opet uzeta od sv. Grigorija Sinaita, jo blie odreujedelovanje Boje u nama: "Molitva je otkrivenje krtenja". Boje delovanje nijeogranieno samo na krtenog: Bog Gospod je prisutan u svim ljudima i deluje timeto je svako sazdan po Njegovom boanskom obrazu i podobiju. Ta slika je

potamnela i zamagljena ovekovim padom u greh, ali nije sasvim zgasnula. Tajnomkrtenja ona je obnovljena u svojoj prvobitnoj lepoti; u toj Tajni doli su Isus

Hristos i Duh Sveti da se nastane u najskrivenijoj keliji srca. Za veinu krtenje jeneto to su primili u detinjstvu i ega se ne seaju. Po krtenju Hristos i DuhSveti ne prestaju nikada da deluju u nama. Mnogi od nas su samo u retkimtrenucima svesni ove unutranje prisutnosti i delovanja. Prava molitva znaiotkrivanje i pokazivanje krtenske blagodati. Molitva je prelaz iz stanja u kojem je

blagodat u naim srcima skrivena i neopitno prisutna do take savrene unutranjespoznaje i budnog opaanja, u kojem se opitno i neposredno osea dejstvo DuhaSvetog.Po reima ep. Kalista i sv. Ignjatija, cilj hrianskog ivota je vratiti se do potpune

blagodati Svetog i ivotvornog Duha, date boanskim Krtenjem."Na poetku stoji moj kraj".Smisao molitve moe se saeti u jednoj reenici: Postani ono to jesi. Postatisvesno i delatno ono to po sili na tajanstven nain ve jesmo, time to smo sazdani

po obrazu Bojem i ponovo sazdani Krtenjem. Postani ono to jesi; odnosno, vratise samom sebi; prepoznaj Onog, koji te je ve uo; uj Onog, koji ne prestaje dagovori u tebi; imaj Onoga, koji te ve sada ima. To je Boja poruka upuena onimakoji se mole: Ne bi me traio, da si me ve naao.Ali, kako poeti? Kako da zaustavimo svoj unutranji razgovor i ponemo daoslukujemo? Kako da, umesto da se obraamo Bogu, usvojimo onu molitvu kojom

Bog nama govori?Kako prei od usne molitve do tihovanja, od molitve "s naporom" do"samodelatne" molitve, od "moje" molitve do "Hristove molitve u meni"?Siguran put kojim bi ovek otpoeo putovanje je u prizivanju Imena.

2. "Gospode Isuse..."


3/18

To nije, naravno, jedini put. Nemogu je istinski odnos izmeu osoba bez obostraneslobode i jednostavnosti. Ne postoje nepromenljiva i utvrena pravila kojih bi sedrali oni koji se mole. Isto tako, ne postoji mehaniki nain, telesne ili duhovne

prirode, koji bi mogao naterati Boga da pokae svoju prisutnost. Njegova blagodatje dar i ne dobija se nekim postupkom ili tehnikom. Zbog toga se susret Boga ioveka deava u carstvu srca na mnogo naina. U Pravoslavnoj Crkvi mnogiduhovni Oci o "Isusovoj molitvi" malo ili uopte ne govore.Mada u domenu unutranje molitve "Isusova molitva" nema odreen poloaj, ipak

je za mnoge istone hriane postala glavna staza, carski put. Ali ne samo zaistone hriane.U susret Pravoslavlja i Zapada u poslednjih ezdeset godina, ni jedan elemenat

pravoslavne batine nije izazvao toliki interes kao "Isusova molitva", i ni jedna

knjiga nije naila na vei odjek od "Kazivanja jednog Bogotraitelja ". Ovoneobino, nepoznato, delo u predrevolucionarnoj Rusiji postiglo je ogroman uspehi prevedeno je na veliki broj jezika. Oni koji su itali Selingera setie se kakav jeutisak ta "kao graak zelena u platno uvezena knjiga" ostavila na Freni.Pitamo se u emu lei tajna i udotvornost "Isusove molitve?" Verovatno usledeem:- prvo, u njenoj jednostavnosti i raznovrsnosti;- drugo, u njenoj "potpunosti";- tree, u sili Imena;- etvrto, u duhovnoj vebi neprestanog kazivanja. Razmotrimo ih redom.

3. Jednostavnost i raznovrsnost

Prizivanje Imena je jednostavna molitva dostupna svakom hrianinu, koja nasuvodi u najdublje tajne sozercanja. Svako ko eli da due u toku dana govori"Isusovu molitvu", a posebno onom ko eli da primenjuje kontrolu disanja i drugetelesne vebe, neophodno je potreban Starac, iskusan duhovni uitelj. U nae vreme

ima malo takvih Pastira. Ipak, i oni koji nemaju lini dodir sa Starcem mogu se bezbojazni baviti ovom molitvom, ali samo u kraim vremenskim odlomcima - upoetku ne due od deset-petnaest minuta, odn. dokle god ne pokuaju poremetitiprirodne telesne ritmove.Nisu potrebna nikakva posebna znanja da bi se poelo sa "Isusovom molitvom".Poetniku je dovoljno rei: jednostavno poni. Da bi nauio da hoda moranapraviti prvi korak. Da bi nauio da pliva mora skoiti u vodu. Isto je i sa


4/18

prizivanjem imena Bojeg.Poni, prizivaj Ga s potovanjem i ljubavlju. Uporno se dri toga. Ponavljaj jemnogo puta. Ne misli na to kako ponavlja Njegovo ime; misli na samog GospodaHrista. Moli ime Njegovo sporo, kratko i mirno - spoljanju formulu emo brzosavladati. Ona je sastavljena od rei: "Gospode, Isuse Hriste, Sine Boji, pomilujme", ili "Gospode, Isuse" ili samo "Isuse", iako je ovaj poslednji nain uobiajen.Molitva se moe i proiriti, ako se doda... "(me) grenog", to bi bio vid pokajanja.Ponekad se dodaje i spomen na Majku Boju ili svetitelje: Molitvama Bogorodice,ili molitvama sv. Nikolaja... Gospode, Isuse Hriste... Jedini nepromenljivi deomolitve sastoji se u boanskom imenu "Isuse", koje se spaja sa drugim.Molitveniku se ostavlja sloboda da linom vebom pronae nain koji jenajpogodniji njegovim potrebama. Formulu moemo s vremena na vreme

promeniti: ali to ne treba raditi esto, jer, upozorava sv. Grigorije Sinait, "ono to sestalno premeta ne puta koren".

Slina raznovrsnost postoji i u pogledu spoljanjih uslova u kojima se molitvaodvija. Postoje dva naina na koji se ona vri: "slobodni" i "formalni" nain. Podslobodnim delovanjem misli se na molitvu koja se odvija tokom dana dok se ovek

bavi uobiajenim poslovima. Moe se izgovarati jednom ili vie puta u odreenimtrenucima tokom dana, koji bi inae ostali neispunjeni u duhovnom smislu: npr.kada radimo neki uobiajeni i rutinski posao, pri oblaenju, pri pranju sudova,krpljenju arapa, pri kopanju u bati; kada etamo ili se vozimo, dok ekamoautobus, ili u saobraajnoj guvi: u nekom mirnom trenutku pre kakvog neprijatnogi tegobnog razgovora; ako ne moemo zaspati ili pre nego to smo se potpuno

probudili.Posebna vrednost "Isusove molitve" lei u tome to se ona, u osnovi jednostavna,moe obavljati u trenucima rastereenosti, kada su sloenije molitve nemogue. Od

posebne je koristi u trenucima strane napetosti i velikog pritiska.Ovakva slobodna upotreba "Isusove molitve" osposobljava nas da preemo ponorizmeu vremena odreenog za molitvu u bogosluenju ili u svojoj sobi iuobiajenih poslova."Molite se neprestano", upozorava sv. ap. Pavle. Ali, kako je to mogue akomoramo raditi i druge stvari? Episkop Teofan nas navodi na pravi put: "ruke poslu,duh i srce Bogu". "Isusova molitva stalnim ponavljanjem postaje navikom da

ivimo u Bojoj prisutnosti, bilo gde da smo, ne samo u Crkvi ili u samoi, ve i ukuhinji, fabrici ili kancelariji. Tako emo biti kao brat Lorenco "koji je za vremeuobiajenih poslova bio snanije sjedinjen s Bogom nego za vreme monakih

pravila"."Pogreno je misliti da mora postojati razlika izmeu vremena molitve i ostatkavremena, jer smo naznaeni da u vreme rada budemo jedno s Bogom kroz rad, a primolitvi jedno s Njim u molitvi.


5/18

Ovakvo stalno ponavljanje "Isusove molitve" utvruje se stalnom vebom. U njojje sva naa panja usmerena na rei molitve. U isto vreme odriemo se spoljanjeaktivnosti. Ovde ne postoje neka stroga pravila; postoji velika otvorenost imnogostrane mogunosti. Nevaan je stav tela. U pravoslavnoj praksi uobiajeno

je obavljati tu molitvu sedei, ali se moe obavljati i stojei ili kleei, a u sluajubolesti ili nemoi i leei. Obino se moli u potpunoj tami ili sklopljenih oiju, a nepred ikonom pred kojom gori kandilo ili svea. Kada se molio sv. Siluan Atonskizaustavljao je svoj zidni sat da ne bi uo kucanje, pa bi kapu navukao preko uiju ioiju.Ali, u tami se brzo postaje pospan. Ako se sedi ili klei, pa se umorimo, trebalo bina tren ustati, posle svake molitve oseniti se krsnim znamenjem i nainiti metaniju,dodirujui prstima desne ruke tlo. Moemo svaki put uiniti i veliku metaniju ielom dodirnuti tlo.Ako se molimo sedei treba se pobrinuti da stolica ne bude previe udobna, sa

naslonom za ruke i lea. Moemo se moliti stojei, ruku rairenih u vidu krsta.Obino se u ovoj molitvi koriste brojanice, koje se obino sastoje od sto vorova.Ovo se ne radi radi brojanja, nego kao uporite panji i da bi se pronaao

ujednaen ritam. Nije preporuljivo meriti ih ni brojanicama ni drugaije. Tanoje da Starac u "Kazivanju jednog bogotraitelza" pridaje vanost tanom brojumolitava koje treba dnevno ponoviti; prvo 3000, zatim 6000 pa 12000.Bogotraitelju nalae odreen broj molitava, ni vie ni manje. Pridavanje vanostikoliini je nebitno. Ovde se, verovatno, ne ide za koliinom ve za unutranjimodnosom bogotraitelja. Starac eli da proveri njegovu poslunost i da se uveri da li

je bogotraitelj spreman da bez pogovora sledi dato mu posluanje.Karakteristiniji je savet Episkopa Teofana: "Ne razmiljaj o tome koliko estogovori molitvu; jedino do ega treba da ti je stalo je da molitva iz tvog srca izvireoivljujuom silinom, kao iz izvora vode ive"."Izagnaj sve misli o zadatku iz svog uma".Ponekad se molitva govori zajedniki, u grupi, ali uglavnom se molimo sami. Reise govore glasno ili u sebi. U pravoslavnoj praksi, izgleda, da se radije govori negoto se peva, ako se glasno moli.To nikako ne bi trebalo biti nasilna ili napeta molitva. Rei se ne bi smele preteranonaglaavati i bez ara. Treba omoguiti da molitva nae svoj ritam i teite.

Molitva e na osnovu vlastite melodije vremenom postati pesmom u nama. StaracPartenije iz Kijeva poredio je tok molitve sa mirnim proticanjem reke.Iz ovoga se moe videti da je prizivanje Imena molitva za svaku priliku. Svako jemoe primenjivati: na svakom mestu i uvek. Pogodna je za poetnike kao i za onenaprednije. Moemo se moliti u zajednici ili sami; ova molitva je na prvom mestu iu pustinji i u gradu, u uslovima sabranog tihovanja i u buci i nemiru. Svuda i uvek

je dobrodola.


6/18

4. Punoa vere

U svom bogoslovlju, na koje se bogotraitelj poziva, "Isusova molitva" sadripotpunu istinu Jevanelja; ona je saeto Jevanelje; u kratkom obliku obuhvata obeglavne tajne hrianske vere: Ovaploenje i Trojinost. Prva govori o dvemaHristovim prirodama: o Bogooveku i Njegovoj ljudskoj prirodi koju On naziva"Isus", koju mu je dala Njegova Preista Mati pri roenju u Vitlejemu, i o

Njegovom Boanstvu, po kojem se naziva, "Gospode" i "Sine Boji".Na drugom mestu, ova molitva govori, iako ne iskljuivo, o Svetoj Trojici. Ona jeupuena drugom Licu, Isusu Hristu, ali ukazuje i na Oca, jer Isusa prizivamo kaoSina Bojeg, a i Sveti Duh je prisutan u molitvi, jer niko ne moe rei Isus je

Gospod, osim Duhom Svetim (1. Kor. 12,3). Zato je "Isusova molitva" ihristocentrina i trijadocentrina. I za praktinu pobonost "Isusova molitva" nijemanje blagodatna. Obuhvata dva glavna momenta hrianske pobonosti: momenatnadanja kada diemo oi k lepoti Bojoj i u ljubavi se kreemo prema Njemu, kao imomenat pokajanja, svest o naoj nedostojnosti i grehu. Molitva ima kruni tok.uzlet i poniranje. U prvom delu uzdiemo se ka Bogu: "Gospode, Isuse Hriste, SineBoji...", a u drugom delu u potpunoj skruenosti ulazimo u sebe:... pomiluj megrenog"."Oni koji su iskusili dar Duha Svetog", ceni sv. Makarije u jednoj omiliji,"doivljavaju u sebi dve stvari ujedno: radost i utehu, s jedne, i strepnju, strah iosudu, s druge strane". Isto se deava i u unutranjoj dijalektici "Isusove molitve".Ova dva momenta, vienje slave Boje i svest o ljudskom grehu, sjedinjena su i

pomirena u treem momentu kada govorimo "pomiluj". Pomilovanje oznaavaprekoraenje ponora izmeu Boje pravednosti i palog sazdanja.

Onaj koji Bogu govori: "pomiluj me", ali se na svoju nemo, ali istovremenonagovetava novu nadu. On ne govori samo o grehu, ve i o njegovom

prevazilaenju. On priznaje da nas Bog po svojoj milosti prima, mada smo greni, iako se promenimo, Bog trai od nas da prihvatimo tu injenicu da smo prihvaeni!"Isusova molitva" nije samo poziv na pokajanje, ve i obeanje oprotaja i

iskupljenja.Glavni deo molitve - ime "Isus" - nosilac je smisla iskupljenja: "Nadenue mu imeIsus, jer e on spasti narod od grijeha njegovih" (Mt. 1,21.). Iako "Isusova molitva"sadri alost zbog greha, ona nije bez nade, ve "alost preokree u radost", kao toveli sv. Jovan Lestvinik.Takva bogoslovska i duhovna blaga skriva "Isusova molitva". Ona ne postoji uapstraktnom obliku, ve je oivljavajua i delotvorna.


7/18

Posebna vrednost "Isusove molitve" jeste u tome da se istine oivotvore, tako da ihnae bie moe obuhvatiti ne samo spolja i teorijski, ve svom svojom punoom.Da bi shvatili zbog ega je "Isusova molitva" toliko blagodatna, moramo jerazumeti i u druga dva vida: vid sile Imena i vid neprestanog ponavljanja.

5. Sila imena

"Ime Sina Bojeg je veliko i neizmerno; i ono nosi itavu vaseljenu", iz Pastira sv.Jerme. Ne moemo tano oceniti znaaj "Isusove molitve" za duhovnost

pravoslavlja, a da ne osetimo silu i mo koju krije u sebi ovo boansko Ime. Ako je"Isusova molitva" blagodatnija od drugih, razlog je u tome to sadri ime Boje.U Starom Zavetu i u starim kulturama postoji sklad izmeu ovekove due i

njegovog imena. itava linost sa svim osobenostima prisutna je u imenu. Znatineije ime znai imati uvid u njegovo bie, pa time postii izvesnu bliskost, pa aki mo posedovanja nad njim. Iz tog razloga se Nepoznati, koji se rve sa Jakovom uklancu, uzdrava da kae svoje ime. Isti odnos pokazuje se u anelovom odgovoruManoju: to pita za moje ime? Sjajno je. (Sud. 13,18).Promena imena predstavlja potpunu promenu u ovekovom ivotu: npr., Avram uAvraam, (Post. 17 2) ili Jakov u Izrael (Post 32,28). Tako i Savle postaje Pavle,(Dap. 13,9) a monah zavetovanjem dobija novo ime, koje ne daje on sam, da bi setime obeleilo neto iz osnova novo emu se on predaje. U jevrejskoj tradiciji

postoji pravna punomo ako neko ini neto u neije ime, ili ime neije priziva ilise na njega poziva. Kada se neije ime prizove to znai i oprisutnjenost njegovelinosti. Ime oivljava im se prizove. Ime trenutno dobija duu onoga kome

pripada; zato se toliki znaaj pridaje prizivanju imena. Ako to vai za imena ljudikoliko to vie vredi za ime Boje? Sila i lepota Boja prisutni su i delatni u

Njegovom imenu. Ovo Ime znai "boansku prisutnost", "s nama je Bog","Emanuil".Kada sabrano i razlono prizivamo ime Boje, kreemo se u Njegovoj prisutnosti,otvaramo se sili Njegovoj i predajemo se kao prvina i rtveni prinos u Njegoveruke.

Kod Jevreja oseaj za veliinu imena Bojeg bio je toliko snaan da se tetragramJHVH u sinagogi nije izgovarao glasno. Ime Svevinjeg predstavljalo je stranusilu, zato se nije smelo ni pomenuti.Ovo jevrejsko shvatanje imena preuzeto je i u Novom Zavetu. Demoni se isteruju iljudi isceljuju imenom Gospoda Hrista, jer ovo ime je sila. Kada se da pravavrednost sili imena, mnoga poznata mesta dobijaju smisaonu punou i ogromnusnagu. Na primer, rei u Molitvi Gospodnjoj: "...da se sveti ime Tvoje", ili u


8/18

Hristovom obeanju na Tajnoj veeri: "to god zaitete od Oca u moje ime, daevam" (Jn. 16,23). Slina je i Njegova zapovest apostolima: "idite, dakle, i uite svenarode, krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha!" (Mt. 28, 19), blagovest sv. ap.Petra da se spasenje nalazi samo u imenu Isusa Hrista (Dap. 4,10-17), kao i rei sv.ap. Pavla: "Da se u ime Isusovo pokloni svako koljeno to je na nebesima i nazemlji i pod zemljom (Fil. 2, 10); novo i tajno ime koje je zapisano na belomkamenu i koje e nam biti dato u buduem veku" (Otk. 2, 17).Biblijsko strahopotovanje pred imenom jeste osnova i temelj "Isusove

molitve". Ime Boje je po sutini povezano sa Njegovom linou. Zbog togaprizivanje tog Imena sadri lian karakter; ono slui kao delotvoran znak Njegovenevidljive prisutnosti i delovanja. Ime Isusovo za vernike danas ima znaaj kao i uvreme apostola.I sv. Varsenufije i sv. Jovan tvrde: "Ponavljanje tog boanskog Imena unitava zlo ukorenu". Sveti Jovan Lestvinik poziva: "Razbij neprijatelje svoje imenom

Isusovim, jer nema jaeg oruja ni na nebu ni na zemlji... neka se ime Isusovo slijes tvojim disanjem i upoznae vrednost tiine".Ime je sila, ali se mehanikim ponavljanjem nita ne postie. "Isusova molitva" nijemagijski amulet. Kao kod svih Tajni ovek je pozvan da svojom verom i svojimasketskim trudom bude pomaga Boji; tako smo pozvani da prizivamo Njegovoime u sabranosti i budnosti, da duh ukljuimo u rei molitve sa sveu o tome ko jeOn koga molimo i koji u srcima naim daje odgovor. Takva molitva u poetku nijelaka i Oci je opisuju kao tajno muenitvo.Sveti Grigorije Sinait stalno govori o naporu i muci koje prihvataju svi koji slede

put Imena. To zahteva neprestani trud, "biete u iskuenju da prestanete", "zbogbola koji see, koji potie od unutranjeg prizivanja Duha", "lea e te boleti i estoe oseati bol u glavi", upozorava on, "ali nastavi ne kolebajuu se i sa plamenomenjom, ti koji trai Gospoda u svom srcu". Samo strpljivim plamenom vereotkriemo snagu Imena.Ova upornost dolazi do izraaja u budnom i estom ponavljanju. Isus je upozoriosvoje uenike da se uvaju ispraznih rei (Mt. 6,7), ali ponavljanje "Isusovemolitve" ako se obavlja sa iskrenou i panjom uopte nije "isprazno".Uporno prizivanje Isusovog imena ima dvostruko delovanje: vodi nau molitvu k

jednostavnosti i istovremeno je pounutranjuje.

6. Sabranost, sozercanje

Kada se iskreno molimo u duhu i istini postajemo potpuno svesni svoje unutranjerastrzanosti, nedostatka jedinstva i potpunosti. Uprkos trudu da smerno stojimo


9/18

pred licem Bojim, misli lete bez odmora i cilja kroz nau glavu kao roj muva (ep.Teofan), ili skau s grane na granu kao majmuni. Sabranost znai biti tu gde jesmo,onde i sada. Primeujemo da nismo u stanju da obuzdamo na duh da ne luta

besciljno kroz prostor i vreme. Prizivamo prolost, predstavljamo budunost,planiramo koji bi korak sledei nainili: ljudi i mesta stupaju u nau svest ubeskrajnom nizu.Nemamo snage da se samemo samo na jednom mestu, na kojem bi morali biti:ovde, u Bojoj prisutnosti. Nesposobni smo da potpuno postojimo u ovomtrenutku koji, u stvari, postoji sada, u samoj sadanjosti. Ova unutranjauznemirenost je jedna od posledica grehovnog pada. Utvreno je da ljudi kojistvarno neto daju, obavljaju samo jednu stvar u jedno vreme. To nije lako. Ako jeovo teko u nekom vetastvenom poslu, jo tee je u delu unutranje molitve.Kako se moe prepoznati "kairos", pravi trenutak, blagodat trenutka? U ovom nammoe pomoi "Isusova molitva". Neprestano ponavljanje moe nas po blagodati

Bojoj sabrati iz rastrzanosti jedinstva, iz razbijenosti i mnogoobraznosti u jednoLice. "Da bi zaustavio juri svojih misli", kae ep. Teofan, "vei duh jednom miljuili milju na Jednoga".Asketski oci, sv. Varsenufije i sv. Jovan, razlikuju dva puta u borbi protiv misli.Prvi nain je za "jake ili savrene". Oni e "protivreiti" svojim mislima, stati prednjih licem u lice i pobediti ih u otvorenoj borbi. Ali za mnoge od nas ovo je teko imoe dovesti do tekog poremeaja. Neposredan sukob, pokuaj da se misli nasilnoiskorene i proteraju obino poslui da ojaa nau matu. Nasilno potisnute, naematarije se sa jo veom silinom vraaju. Umesto da se protiv misli borimootvoreno i da ih voljnim naporom guimo, pametnije je da svoju panju okrenemoneem drugom. Umesto upornog zurenja dole u uznemireni svet svoje mate i trudakako da se odupremo mislima, moramo gledati gore, ka Gospodu Isusu Hristu, i

predati sebe u Njegove ruke, prizivajui Njegovo ime, blagodat Njegovog imena,da bi savladao sve misli koje mi svojom snagom ne moemo ugasiti. Na stav uduhovnoj borbi mora biti pozitivan a ne negativan; umesto to pokuavamoisprazniti svoj duh od zla, moramo ga ispuniti milju na dobro. "Ne protivreimislima koje ti naaptavaju tvoji neprijatelji", pouavaju sv. Varsenufije i sv. Jovan,"jer oni ba to i oekuju, i nee prestati da ti stvaraju tekoe. Obrati se Gospodu za

pomo protiv njih, svoju nemo poloi pred Njim, jer On jedini moe da ih rastera i

porazi". "Isusova molitva" je put da ovek okrene i upravi pogled u drugom smeru.Predstave i misli nam za vreme molitve dolaze neizbeno. Taj tok ne moemozaustaviti naporom volje. Uopte ne vredi sebi govoriti: "Ne misli"! To bi bilo istokao i rei: "Nemoj disati". "Duh mudar ne biva bez roda", kae sv. MarkoPustinjak. Misli ispunjavaju duh neprestanim cvrkutanjem, kao jato ptica u zoru.

Ne moemo uiniti da to cvrkutanje naglo prestane, ali ga se moemo osloboditiako svoj neumorni duh "sputamo" na jednu misao, ili na misao o Jednom - na ime


10/18

Isusovo.Kao to sv. Dijadoh Fotiki veli: "Ako smo seanjem na Boga zatvorili sve izlazeduha, onda on kao cenu trai neki zadatak koji zadovoljava njegovu potrebu zadelatnou. Dajmo mu kao njegov jedini posao prizivanje: Gospode, Isuse Hriste,Sine Boji, pomiluj me grenog". Seanjem na Isusa Hrista, kao to veli sv. FilotejSinajski, sabira svoj duh unaokolo rasut".Umesto pokuaja da svojom snagom spreimo tok misli, uzdajmo se u silu kojadeluje kroz Ime.Prema sv. Evagriju Pontijskom, "molitva je odbijanje misli". Odbijanje nije surova

borba, nije nasilno suzbijanje, ve blag ali postojan nain oslobaanja.Ponavljanjem odlaemo svoje povrne i iskrivljene predstave, putajui ih da odu inadometajui ih seanjem na Isusa. Iako matu i diskurzivno miljenje pri"Isusovoj molitvi" ne treba nasilno suzbijati, ipak ih ne smemo ni pojaavati."Isusova molitva" nije nikakva meditacija o odreenim dogaajima Isusovog ivota

ili o reima iz Jevanelja; jo manje put za razmatranje teoloke istine ili njihovorazmatranje smisla rei "usija" u Halkidonskom ispovedanju. U tom smislu treba"Isusovu molitvu" razlikovati od diskurzivne meditacije, poznate na Zapadu. Kada

prizivamo Ime, ne bi trebali da u mislima stvaramo vidljivu sliku Spasiteljevu. Toje jedan od razloga zbog ega ovu molitvu obavljamo u tami, umesto otvorenihoiju pred ikonom. "Dri svoj duh slobodnim od boja, slika i likova", preporuujesv. Grigorije Sinait, "uvaj se matanja za vreme molitve, inae e otkriti da nisi

postao isihast ve fantast". "Da ne bi podlegao iluziji kada se moli unutranjommolitvom, ne sme stvarati ideje, slike ili predstave", kae sv. Nil Sorski. "Izmeutvog duha i Gospoda ne dri nikakvu sliku kao posrednika kada obavlja "Isusovumolitvu", veli sv. Teofan. "Vano je prebivati u Bogu, a ovo prebivanje pred Bogomznai u svojoj svesti postojano iveti s uverenjem da je Gospod u tebi onako kaoto sve ispunjava. ivi u sigurnom obeanju da On vidi tvoju unutranjost i da te

poznaje bolje nego to ti sam sebe poznaje. Ovo vienje Boga, koji gleda tvojeunutranje bie, ne sme biti praeno predstavom, nego se mora zadrati na

jednostavnosti opita. Ako na ovakav nain prizivamo ime Hristovo, ne stvarajuipredstave o Spasitelju ve jednostavno oseajui Njegovu sveprisutnost,iskusiemo ujedinjavajui silu Isusove molitve".

7. Put srca

Uestalo prizivanje imena Isusovog jeste pomo naoj molitvi do jednog novogjedinstva. Istovremeno je vodi dublje unutra i ini je smisaonim delom nas samih.Molitva tada nije neto to se ini u odreenom trenutku, ve mnogo vie: neto tomi jesmo; ne neko trenutno delo, ve trajno stanje. Takva molitva tada postaje


11/18

molitva celog oveka, pri emu su rei i smisao molitve u punom skladu salinou molitvenika. Ovo jasno izraava Pavle Evdokimov: "Slika koja se ukatakombama najee sree jeste ikona ene u molitvi, lik molitvenice, ORANTE.Ona predstavlja pravi stav ljudske due. Nije dovoljno imati molitvu, moramopostati molitva, utelovljena molitva. Nije dovoljno poznavati trenutke slavoslova;ceo na ivot, svako delo i svaki pokret, mora postati himna, rtva, molitva.Moramo darovati ne ono to imamo, nego ono to jesmo".Ono to svetu treba nisu ljudi koji manje-vie redovno govore molitve, nego ljudikoji su postali molitva.

Nain molitve koji opisuje Evdokimov moe se jasnije odrediti kao "molitva srca".U pravoslavlju, kao i u nekim tradicijama, molitva se deli na tri stupnja, koje treba

posmatrati ne kao nivoe koji se meusobno proimaju, nego kao stupnjeve kojiizlaze jedan iz drugoga; a to su:usmena molitva, molitva duha i molitva srca.

Prizivanje imena poinje, kao i svaka druga molitva, kao usmena molitva u kojoj serei oblikuju jezikom svesnim naporom volje. Upravljamo svoj duh, svesnimnaporom, na smisao rei koje se izgovaraju. Vremenom naa molitva urasta,

blagodau Bojom, duboko unutra. Sadejstvo duha postaje snanije i deava sespontano, samo od sebe. Jezikom stvoreni glasovi manje vani ponekad sasvimizostaju, pa bezglasno prizivamo ime Isusovo, bez pokreta usana, samo u duhu.Kada se to dogodi znai da smo po volji Bojoj preli sa prvog na drugi stepen.Prizivanje ne prestaje potpuno, postoje trenuci kada e onaj koji je u molitvi dalekouznapredovao poeliti da Gospoda Hrista zove glasno po imenu. A ko od nas moetvrditi da je uznapredovao? Svi smo mi poetnici u duhovnom ivotu.Putovanje u unutranjost jo nije dolo do kraja puta. ovek je mnogo vie od svojeduhovne svesti. Osim mozga i razumne sposobnosti, ovekova oseanja i estetskioseaj povezani su s nagonskim slojevima linosti. Svi ti nivoi moraju saraivati

pri molitvi, jer je ceo ovek pozvan da uestvuje u slavljenju Boga. Kao to se kapulja iri po tkanini i natapa je, tako i molitva mora da se stalno produbljuje, irei seiz mozga, sredita svesti, napajajui svaki nivo nae linosti. Tehniki reeno, toznai da smo pozvani da se s drugog popnemo na trei nivo: od duhovne molitvedo "molitve duha u srcu". Srce ovde treba razumeti u biblijskom smislu, a manjeu doslovnom; u stvari, ne kao re koja oznaava oseanja, ve potpunost ljudske

linosti. Srce je glavni organ ljudskog bia, najunutranjiji ovek, najdublje iistinsko jastvo, koje se dosee rtvovanjem, smru. Po reima B. Vieslaveca srceje sredite ne samo svesnog, ve i nesvesnog; ne samo due, ve i duha, ne samoduha, nego i tela; ne samo razuma, ve i nerazumljivog; jednom reju: apsolutnosredite. Vieno tako, srce je vie od telesnog organa, telesno srce je vie odfizikog organa; fiziko srce je spoljanji simbol neogranienih duhovnihmogunosti oveka kao stvorenja koje je sazdano po obrazu i podobiju Bojem.


12/18

Da bi doli do kraja puta i da bi se istinski molili, neophodno je stupiti u ovo"apsolutno sredite", sii od duha u srce; odnosno, moramo sii ne iz duha, negosii duhom. Cilj nije samo "molitva srca, ve molitva duha u srcu", jer nae svesnoshvatanje, ukljuujui i na razum, dar je Boji i treba biti upotrebljen Njemu naslavu, a ne zapostavljen.Sjedinjenje "duha sa srcem" predstavlja obnovu pale ovekove prirode u raju,

prevrat pada, vraanje u stanje pre greha, "status ante peccatum". To znai da jeto eshatoloka realnost - predukus budueg veka - neto to se u ovom sadanjemveku nikada ne ostvaruje u potpunosti.Oni koji se nesavreno ali u izvesnoj meri mole srcem, poeli su s prelazom okojem smo govorili; od molitve "s naporom" do "samodelatne molitve"; od molitvekoju govorim ka molitvi koja sama sebe govori, ili tanije: ka molitvi kojomHristos u meni govori. Srce u duhovnom ivotu ima dvostruko znaenje: ono jesredite ljudskog bia i susret oveka i Boga. Srce je mesto samospoznaje, gde

ovek sagledava sebe kao hram Svete Trojice, u kojem se licem u lice sreuprvobitni Obraz i odraz. U "unutranjoj keliji" srca ovek nalazi osnovu svog bia iprelazi tajanstvenu granicu izmeu sazdanog i nesazdanog."Srce je puno neistraivih dubina", veli se u Omilijama sv. Makarija. "Ovde je Bogs anelima, svetlost i ivot, Carstvo i apostoli, nebeski Grad i bogatstvo blagodati:sve je tu".Molitva srca predstavlja stanje u kojem "moje" delovanje, "moja" molitva, postaje

jedno s neprestanim delovanjem nekog drugog u meni. Ona vie nije upuenaIsusu, nego je molitva samog Isusa. Ovaj prelaz od "naporne" do "samodelatne"molitve ubedljivo je prikazan u "Kazivanjima jednog bogotraitelja svomduhovnom Ocu": "Jednom rano izjutra probudila me je molitva". Do tada je

bogotraitelj onaj "koji je govorio molitvu", sada je otkrio da "molitva sama sebegovori", ak i kada spava, jer je postala jedno s molitvom Bojom u njemu.itaoci "Kazivanja..." mogu stei utisak da je prelaz sa usne molitve na molitvu usrcu dostignut za nekoliko nedelja. Treba naglasiti da je njegovo iskustvo, mada nei jedinstveno, izuzetne dubine. Obino samodelatna srana molitva dolazi akouopte i doe, tek na kraju ivotne podvinike borbe. Ona je dar Boji, koji Ondaje kako i kada hoe, a ne rezultat neke odreene tehnike. Sveti Isak Sirin tvrdikako je taj dar sasvim redak, jedan od deset hiljada udostojava se dara iste

molitve, i dodaje: "Zbog tajne koja lei skrivena u istoj molitvi u jednoj generacijipostoji jedan ovek koji se pribliio bezdanu blagodati Boje". "Jedan od desethiljada iz svake generacije" - mada je ovo upozorenje otrenjujue ne smemo bitiobeshrabreni, jer put u unutranje carstvo ostaje otvoren svima, svi mogu prei deo

puta. U dananje vreme malo doivljamo duboke tajne srca, ali mnogi naskromnom i isprekidanom putu primaju pravi utisak o smislu duhovne molitve.


13/18

8. Telo u molitvi

as je da razmotrimo jednu spornu taku u uenju vizantijskih isihasta, koja seesto pogreno tumai: telo u molitvi.Kao to smo rekli, srce je glavni organ ljudskog bia, taka susreta duha i materije.Ono je sredite ne samo fizikih, ve i psihikih i duhovnih slojeva. Dve stvari suznaajne za srce: ono je u isto vreme vidljiv i nevidljiv organ; zbog toga je molitvasrca molitva i tela i due; jer, samo ako ukljuuje celo telo moe biti molitva celogoveka. Prema biblijskom uenju, ovek je psihosomatska celina a ne duazatoena u telu, iz kojeg eli da pobegne; oboje su u savrenom jedinstvu, i dua itelo.Telo nije samo prepreka koju treba prei, komadi materije koji se ne sme uzetitako ozbiljno; naprotiv, telo u duhovnom ivotu mora imati pozitivnu ulogu, ono je

opremljeno energijama koje se mogu usmeriti na "rad" molitve.Ako to vai za molitvu, onda bi imalo poseban znaaj za "Isusovu molitvu"; ovdese radi o prizivanju ovaploenog Boga-Slova. Hristos je uzeo ne samo ljudski lik ivolju, ve i telo. Time je telo nainio neiscrpnim izvorom osveenja. Kako, onda,telo koje je Bogoovek uinio nosiocem duha sarauje u prizivanju Imena uduhovnoj molitvi u srcu?Da bi pomogli takvo uestvovanje, kao i pomo u sabranosti, isihasti su razvili"fizike postupke". Poznali su da svaka duevna aktivnost ima povratan uticaj nafiziku i telesnu ravan; prema naem unutranjem raspoloenju postaje nam vrueili hladno, diemo bre ili sporije, ubrzava se ili usporava ritam srca itd. S drugestrane, svaka promena telesnog raspoloenja deluje kao smetnja ili pomae nau

psihiku delatnost. Ako moemo vladati odreenim procesima tela, to bi mogliiskoristiti za uvrenje nae unutranje sabranosti pri molitvi. To je osnovnonaelo isihastikog "metoda". Pojednostavljen ovaj "fiziki postupak" ima tri dela:

a. Spoljanje dranjeSveti Grigorije Sinait preporuuje sedenje na niskoj klupi od 20 cm. Glavu iramena poviti prema srcu, ali priznaje da ovaj poloaj ubrzo postaje veomaneudoban. Neki autori idu jo dalje: glavu drati izmeu kolena, kao sv. Ilija (1.

Kpalj. 18,42).

b. Kontrola disanjaDisanje mora biti usporeno i usklaeno s ritmom molitve. Prvi deo: "Gospode,Isuse Hriste, Sine Boji... " govori se pri udisanju, a drugi... "pomiluj me grenog",

pri izdisanju. Izgovaranje molitve moe se uskladiti sa otkucajima srca.


14/18

v. Panja prema unutraOnoga ko veba jogu upozoravaju da svoju svest usmerava na odreene delovetela; tako i isihasta svoju svest sabira u centar srca. Dok udie kroz nos i uvodi dahu svoja plua, svoj duh puta da sie dole s dahom i unutra trai mesto srca.Preciznija uputstva ne daju se pismeno da ne bi bila pogreno shvaena; pojedinostisu toliko profinjene da je potrebno vostvo duhovnika. Poetnik, koji bez uputstvatrai sredite svog srca, u opasnosti je da svoje misli neprimetno usmeri ispod srca,u podruje trbuha i donji deo tela. Posledice za molitvu su porazne, jer je to

podruje izvor telesnih misli i oseanja koje oneiuju duh i srce. Iz razumljivihrazloga nalae se obazrivost ako se pokua uticati na telesne procese kao to sudisanje ili rad srca. Zloupotreba ovog fizikog postupka moe ruinirati zdravlje inaruiti duhovnu ravnoteu. Otuda i tolika potreba za pouzdanim uiteljem. Akonemamo Starca najbolje je da ovu molitvu govorimo iskreno, ne brinui o ritmudisanja i otkucajima srca. esto e se doiveti da rei idu same od sebe, bez

svesnog napora, prilagoujui se pokretu daha i otkucajima srca. Ako se to nedogodi, ne treba se uznemiravati; treba mirno nastaviti s "radom" duhovnogprizivanja. Telesne tehnike su dodatak koji je za neke bio od pomoi, ali kojinikako nije obavezan za svakoga. "Isusova molitva" se moe vriti a da se ne

primenjuje nikakva telesna tehnika. Sveti Grigorije Palama, koji smatra da seprimena tih tehnika moe teoloki braniti, bavio se tim metodama kao neimdrugorazrednim i preporuivao ih poetnicima. Za njega je bitno, kao i za sveuitelje isihazma, ne spoljanja kontrola disanja ve unutranje i tajno prizivanjeimena Gospoda Isusa Hrista. Pravoslavni pisci poslednjih 150 godina uopteno suse bavili telesnim tehnikama.Tipian je savet koji daje sv. Ignjatije Brjananinov: "Preporuujemo svojojljubljenoj brai da ne nastoje da ovu tehniku uine vrstim delom svogunutranjeg ivota, osim ako se ona sama ne izraava. Mnogi koji su vebanjem

pokuali prouiti ove stvari unitili su svoja plua a da nisu postigli nita. Ono toje bitno sastoji se u sjedinjenju duha sa srcem, a to delo bie uinjeno milouBojom u vreme koje Bog odredi. Usmerena tehnika disanja biva zamenjenasmirenim izgovaranjem molitve, oputenim i mirnim disanjem i sabranou duhana rei molitve. Ako se pomognemo ovim sredstvima, lako emo doi doodreenog nivoa sabranosti."

U pogledu ritma izgovaranja, sv. Ignjatije daje ovakav podstrek: "Da bi se "Isusovamolitva" izgovorila paljivo bez urbe sto puta treba oko pola asa, nekimpodvinicima treba i vie vremena. Nemoj govoriti molitve u urbi, ve jednu zadrugom; naini kratak prekid iza svake molitve i ostavi duhu vremena da se sabere.Duh se rastresa ako se molitva govori bez pauze. Dii svesno, oputeno i polako.Poetnici neka daju prednost brem ritmu od ovoga, oko sto molitava zadvadesetak minuta.


15/18

Postoji iznenaujua slinost izmeu fizikih tehnika vizantijskih isihasta i onihkoje se primenjuju u hinduskoj jogi i sufizmu. Da li je ta slinost puka sluajnost?Koliko su one rezultat nezavisnog ali analognog razvoja unutar dve tradicije? Ako

postoji neposredan odnos izmeu isihazma i sufizma, a neke paralele su veomabliske pa se ini da je sluajnost iskljuena - koja je strana pozajmila od druge?Ovde se otkriva jedno zauujue podruje istraivanja, iako je dosadanje znanjetek delimino, da bi dopustilo sigurne zakljuke.Jedno se ne sme zaboraviti. I pored slinosti postoje i razlike. Svaka slika ima svojokvir, a svi okviri slika imaju neka zajednika obeleja: ali slike u tim ramovimamogu biti veoma razliite. Radi se o slici a ne o okviru. Ovaj o k v i r "Isusovemolitve" slian je drugim nehrianskim okvirima, ali to nas ne sme zavesti da

previdimo jedinstvenu sliku u tom okviru, potpuno hrianski sadraj ove molitve.Ono vano u "Isusovoj molitvi" nije ponavljanje samo po sebi; nije vano kakosedimo ili diemo, odluujue je kome upuujemo molitvu. A tu nema nikakvih

sumnji: ove rei upuene su ovaploenom Iskupitelju, Isusu Hristu, Sinu Bojem iliSinu Marijinom.Postojanje telesne tehnike u ovoj molitvi ne bi trebalo da nam omete pogled naistinski karakter ove molitve. "Isusova molitva" nije samo neka vrsta treninga koji

pomae da se koncentriemo i opustimo. Ona nije "hrianska joga", nekakva"TM", ili hrianska mantra, iako je bilo pokuaja da se tako prikae. Naprotiv,"Isusova molitva" je potpuno okrenuta drugom licu, Bogu koji je postao ovek,Isusu Hristu, naem Spasitelju i Iskupitelju. Ova molitva stoji u odreenomkontekstu i ako je iz njega izvuemo ona gubi svoj pravi smisao.Kontekst "Isusove molitve" je pre svega onaj vere. Prizivanje Imena pretpostavljada onaj koji koji govori ovu molitvu veruje u Isusa Hrista kao u Sina Bojeg iiskupitelja. Ponavljanje takvih molitvenih rei mora da izraste iz ive vere uGospoda Hrista - iz vere u Njegovu linost i u ono to je On lino za mene uinio.Moda je u mnogima od nas vera slaba i nesigurna: moda je pomeana sasumnjom, moda se esto oseamo naterani da zavapimo s ocem deaka: "Gospodeverujem, pomozi mom neverju" (Mk. 9, 24).Treba imati makar enju za verom, i pored sve nesigurnosti, treba da postojimakar iskra ljubavi prema Gospodu Hristu, koga jo tako malo poznajemo. S drugestrane, ova molitva stoji u kontekstu zajednice. Isusovo ime mi ne prizivamo kao

odvojene individue sigurne u svoje unutranje sposobnosti. Mi molimo kao lanoviCrkve. Pisci kao sv. Varsenufije, sv. Jovan, sv. Grigorije Sinait ili sv. Teofanpretpostavljaju da su njihovi uenici krteni lanovi Crkve, koji posle Ispovesti iPriea uestvuju u tajinskom ivotu Crkve. Njima preporuuju "Isusovu molitvu.Oni ni jednog trena nisu videli u prizivanju Imena zamenu za Tajne. Naprotiv,

polazili su od toga da je svako ko priziva Ime i lan Crkve koji vri svoju dunost.Danas u vreme nezaustive radoznalosti i odvojenosti od Crkve, postoje mnogi koji


16/18

se mole "Isusovom molitvom", iako uopte ne uestvuju u ivotu Crkve. Oniobino nemaju jasnu veru u Gospoda Hrista ili u bilo ta drugo. Moramo li ihosuditi? Treba li im zabraniti da se mole "Isusovom molitvom"? Nikako, sve dokiskreno trae Istonik ivota! Sam Gospod Isus Hristos nije nikoga osuivao; osimlicemere! Ipak, moramo situaciju ovih ljudi smatrati neobinom i upozoravati ih,

predoujui im tu injenicu. Uinimo to u svojoj poniznosti i svesti o vlastitomneverju.

9. Zavretak puta

Cilj "Isusove molitve", kao i svake molitve, jeste da naa molitva sve vie postanemolitva kojom se Isus moli u nama, da bi na ivot postao jedno s Njegovim

ivotom, da se na ivot sjedini s Duhom Bojim koji dri svo sazdanje.Ovaj poslednji cilj se jasno oznaana pojmom teozisa - oboenje. Ili reima o.Bulgakova: Isusovo ime koje je prisutno u ljudskom srcu daje mu silu zaoboenje". "Slovo je postalo telo", veli sv. Atanasije. "da bi mi mogli postati bog".On, Koji je po prirodi Bog, uzeo je nau ljudsku prirodu, da bi mi po blagodatiimali udela u prirodi Bojoj, "postajui svedoci Boje prirode" (2.Pt. 1:4.). "Isusovamolitva", koja je upuena ovaploenom Clovy, jeste put da u sebi ostvarimo tajnu"theosis-a", po kojoj ovek nanovo postaje obrazom Bojim."Isusova molitva" nas sjedinjuje s Hristom, pomaui nam da uzmemo uee u

perihorezi boanskih Linosti - to vie molitva postaje deo nas, time dubljeulazimo u jedan pokret ljubavi koji Otac, Sin i Sveti Duh daruju jedan drugom. Otoj ljubavi sv. Isak Sirin kae; "Ljubav je Carstvo o kojem je na Gospod Hristosgovorio u slikama kada je uenicima obeao da e biti za trpezom u Carstvu

Njegovom. ta bi oni trebali da jedu a ne ljubav? Kad smo dostigli ljubav doseglismo Boga i nae putovanje dostiglo je svoj cilj; preli smo na ostrvo koje lei s onestrane sveta, gde su Otac i Sin i Sveti Duh; neka im je slava i hvala".U isihastikom predanju tajna "theosisa" obino se prikazuje slikom vizije svetlosti.Ta svetlost koju svetitelji vide u molitvi nije ni simbolina svetlost uma ni telesna itvarna svetlost ula. Ona nije nita manje do boanska i nestvorena svetlost

Boanstva, koje je zrailo iz Hrista na Preobraenju i koje e na sudnji dan priNjegovom Drugom dolasku obasjati ceo svet. Sledei odlomak rei e nam netovie o toj boanskoj svetlosti. Sveti Grigorije Palama opisije viziju sv. ap. Pavlakoji bee uznet do treeg neba: "Pavle je video svetlo koje nije bilo ogranieno niti

prema dole niti prema gore, ni sa strane: nije video nikakva ogranienja tog svetlakoje mu se pojavilo i sijalo oko njega, nego je svetlo bilo kao neko sunce -

bezmerno svetlije i ire od celog kosmosa, a u sredini sunca stajao je on -


17/18

pretvorivi se sav u oko",Ovoj vizijom zahvaenoj lepoti moemo se pribliiti prizivanjem Imena. "Isusovamolitva" daruje sjaj Preobraenja svakom podruju naeg ivota. Neprestano

ponavljanje Imena imalo je na pisca "Kazivanja..." dvostruki uinak, promenio senjegov odnos prema sazdanim stvarima; sve stvari postale su providne, sve je

postalo tajnom Boje prisutnosti. On kae: "Kada sam se poeo moliti srcem,ukazala mi se sva okolina u oaravajuem obliku; drvee, trava, ptice, zemlja,vazduh, svetlo, sve je izgledalo kao da govori da je tu zbog oveka, da posvedoiljubav Boju prema oveku, i sve se molilo, sve je bilo puno pesme i hvale Bogu. Itada sam shvatio ta se misli pod reima: "Razumeti jezik sazdanja...". "Umeuvremenu osetio sam plamenu ljubav prema Isusu Hristu i prema itavomBojem sazdanju...".Otac Bulgakov je u vezi ovoga rekao: "Svetlost imena Isusovog zrai kroz srce iobasjava itav svemir".

Ova molitva nije promenila samo bogotraiteljev odnos prema sazdanim stvarima: iljudi su se pojavili u novom svetlu: "I opet sam poeo da idem od mesta do mesta.Ali, vie nisam bio muen svojom nevoljom: prizivanje imena Isusa Hristaoraspoloilo me je putem, i svi ljudi bili su dobronamerni prema meni. Izgledalo jekao da su me svi zavoleli... Ako bi me neko uvredio mislio sam kako je slatka"Isusova molitva" i odmah bi nestali povreenost i gnev i sve bih zaboravio"."Kad uiniste najmanjem od moje brae meni uiniste" (Mt. 25, 40). "Isusovamolitva" pomae da u svima prepoznamo Hrista i da sve vidimo u Hristu. Zato onanema nieg zajednikog s bekstvom iz sveta. Haprotiv, ona je vid najvieg

potvrivanja ivota. "Isusova molitva" ne predstavlja nikakvo odbacivanjestvorenja Bojeg, ta vie, ona pridaje najviu vanost svim stvorenjima i stvarimau Bogu. Kao to veli Nadeda Gorodecka: "Ovo Ime moemo govoriti nad ljudima,knjigama i cveem, nad svime to sreemo, to vidimo ili mislimo...".Isusovo ime moe postati mistini klju za onaj svet, instrument tajnog prinoenjasvih stvari i ljudi, jer ono daje svetu peat Boji. Ovde bi se moglo govoriti osvetenstvu svih vernih. Zajedno s najviim Svetenikom zavapimo Duhu Svetom:"Uini moju molitvu tajnom".Molitva je delo; ko se moli u najvioj meri je aktivan. Ni za jednu molitvu ovo neznai vie nego za "Isusovu molitvu". Iako je posebno izabrana da se u inu

monakog zaveta zove molitvom monaha i monahinja, ona je jednako molitva imirjana, branika itd. Ako se ini ispravno, svakog uvodi dublje u njegov rad;svako postaje bolji u svom radu, a time nije odvojen od drugih, ve je povezan snjima, postaje osetljiviji za strahovanja i brige drugih kao nikada pre. "Isusovamolitva" svakog ini ovekom za druge, ivim oruem za druge, ivim oruem zamir Boji, stvaralakim mestom pomirenja.


18/18

PS

Isusova molitva bez pravog duhovnika moze biti opasna, narocito ako se spusti iz

uma u necisto srce. Snaga prelesti moze srusiti i monaha iskusnog u molitvi.Nepravilno primenjena, zajedno sa disanjem, moze ugroziti vitalnost srca.

"kada se pripremamo na molitvu i satana se takodje priprema na otpor, odbranu inapad. Vitez molitve treba da je svestan toga od samog pocetka kako ga ne biiznenadili prvi neocekivani nasrtaji djavola i kasnije - kada i ako uznapreduje,njegovi zaprepascujuce drski i zastrasujuci jurisi. tada ce upotrebiti sve sto mu stojina raspolaganju...Molitva je borba do poslednjeg daha..."Vece u pustinji Svete gore -Arhimandrit Jerotej Vlahos

o-isusovoj-molitvi

Documents