8/10/2019 O NTC Programu

1/7

5. METODIKA RADA

5.1. Prepoznavanje apstraktnih pojmova i njihovo povezivanje

5.2. Vebe za akomodaciju oka i motorike vebe5.3. Igre koje podstiu memoriju, zapaanje, funkcionalno razmiljanje i kreativnost5.4. Muzika

5.5. Zagonetne prie

5.1. PREPOZNAVANJE APSTRAKTNIH POJMOVA

Prepoznavanja apstraktnih simbola je jedan od komplikovanijih procesa koje dete mora

da naui. Apstrakne pojmove, kao to su npr. slova, moraju da poveu u celinu, tj. u re,a kasnije u reenice koje moraju da pamte. Ovo je vetina koju veina dece savlada uperiodu intenzivnog sazrevanja mozga (to je svakako pre polaska u kolu, tj pre sedmegodine) i potrebno je stimulisati svu decu u uenju ove vetine. Vebe sa simbolima,zastavama, imenima firmi se odvijaju u 4 nivoa teine (prepoznavanje, klasifikacija,povezivanje i asocijacije). Takav nain rada je izuzetno podsticajan za razvojfunkcionalnog razmiljanja, pa se primenjuje i nakon zavretka Programa, tj roditelji ga

svakodnevno sprovode sa decom (u etnji, u parku,na putu, u kui).5.2. AKOMODACIJA OKA I MOTORIKE VEBE5.2.1. Akomodacija oka je jedan od najvanijih procesa za kasnije dobro uenje ikoncentraciju, koji je sve vie prisutan kao problem, jer visokom tehnologijom, tjgledanjem televizije, video igrica, kompjutera zapostavlja se razvoj ove izuzetno vanefunkcije oka. Naime, ovaj fizioloki proces se razvija brzim pokretima oka, praenjempredmeta, tranjem i preskakanjem prepreka, a deca u tehnoloki razvijenim zemljamasve ee zamenjuju igre u prirodi - gledanjem u ekran, to negativno utie na punrazvoj akomodacije oka.

5.2.2. Rotacija oko svoje ose je jedan od najkomplikovanijih pokreta u prostoru za decu

uzrasta dve godine, a znaaj ovog pokreta postaje potpuno jasan kada se zna koje svestrukture uestvuju u njemu. Vestibularni aparat unutranjeg uha prenosi impulse dozadnje regije mozga, a odatle do jedara velikog mozga i malog mozga, koji su opet

povezani sa III, IV i VI kranijalnim nervom, koji izmedju ostalog utiu na pokrete oiju.Jasnoje da ovakav komplikovani fizioloki proces mora da bude razvijen u ranimgodinama ivota kada se izgradjuju neuronski putevi. U kasnijim godinama teko semoe uticati na ovaj proces.injenica je da u dece postoji intenzivan proces sazrevanja mozga, tose vidi po nekimpokazateljima, pre svega duini REM faze spavanja i potronji energije, te se taj periodmora iskoristiti da pomognemo detetu to bolji razvoj prirodnih potencijala specifinimvebama koje stimuliu stvaranje veeg broja sinapsi, koje suvane za kasniji razvoj

mentalnih sposobnosti. Vano je znati da ne treba razdvajati fiziki i mentalni razvoj, jeroni su jedna celina.

5.3. IGRE MEMORIJE

Rei i pojmove (zastave, amblemi, oznake kompanija, amblemi sportskih timova) kojedeca ue (deo 5.1.) koriste se za klasine igre memorije i specifine igre za razvojkreativnosti i funkcionalnog razmiljanja. Inae, darovita deca mnogo bre zapaajupojmove i slike, tako da e se oni lako izdvojiti u svakoj grupi brzinom zapaanja i uenjanovih rei, ali i brzinom reavanja zadataka gde je potrebno uz inteligenciju ifunkcionalno razmiljanje. Naueni apstraktni simoboli (marke automobila, zastave, logooznake raznih kompanija, amblemi fudbalskih timova) su izuzetno sredstvo za poetnirazvoj funkcionlanog razmiljanja, kada uz inteligenciju mora da se koristi prethodno

steeno znanje za reavanje problema. Posebna tehnika dvostrukih asocijacija dodatnopodstie povezivanje i razvoj memorije.5.4. MUZIKA

8/10/2019 O NTC Programu

2/7

8/10/2019 O NTC Programu

3/7

jure i svemirski brod, i vatrogasna kola, i helikopter, i trkaka kola... Eto, situacija sada inije toliko neobina, zar ne?)

Razvoj sposobnosti dece predkolskog uzrasta i detekcija darovite dece

(Primena programa NTC sistem uenja)

SAETAK

Istraivanja pokazuju da se savremenim nainom ivota sve vie umanjuju ili u

potpunosti gube neke vane bioloke sposobnosti. Na tim osnovama razvijen je program

NTC sistem uenja, koji kroz primenu saznanja iz oblasti neurofiziologije ima za cilj da

potpomogne i odri razvoj biolokih potencijala deteta. Program se sprovodi u nekoliko

drava Evrope, a obuhvaeno je preko 10 000 dece. Evaluacijom programa dolo se do

saznanja da program dobro prihvataju i deca i vaspitai, kao i roditelji, koji se sve vie

ukljuuju u svakodnevne aktivnosti deteta.

Osnovni cilj programa jeste stimulacija razvoja biolokih potenijala deteta u uzrastu kada

se fizioloki razvija najvei broj sinapsi (preko 70% do sedme godine), bez obzira na

intelektualne sposobnosti. Iako je utvreno da primena ovog programa najpovoljnije

utie na darovitu decu koja u okviru ponuenih aktivnosti imaju najvie prostora za

realizaciju svojih potencijala, vano je naglasiti da program nije namenjen samo

darovitoj, ve svoj deci i da ne postoji opasnost od elitizma kao to je sluaj u nekim

posebnim programima za darovite.

Kljune rei: darovitost, NTC sistem uenja, rana identifikacija darovitih

1. UVOD

Neurofiziologija uenja. Nova istraivanja sve vie ukazuju na znaaj sinapsi (vezeizmeu nervnih elija) u razvoju intelektualnih sposobnosti. Naalost otkria iz

neuronauka se ne koriste u pedagogiji i nisu sastavni deo redovnih programa u kolskim

8/10/2019 O NTC Programu

4/7

8/10/2019 O NTC Programu

5/7

Iz tabele se moe primetiti da postoje velike razlike u postignuima meu vrtiima.

Vaspitne grupe Sveti Sava i Neven imaju mnogo vei procenat uspenih (84,4% i

81,6) u odnosu na preostale grupe (Leptiri 48,9%; Pelica % 58,5% i Maslaak

69,2%). Rezultat se moe objasniti injenicom da su u Vrtii Sveti Sava i Nevensistematino proli projekat za pisanje usmeren na razvoj grafomotorike.

Koliko smanjen broj sinapsi u odreenim delovima mozga moe da utie na kasnije

poremeaje u uenju jo uvek nije poznato, ali svedoci smo sve vie razvojnih problema

u poslednjih 20 godina. Jedan od razloga jeste nedostatak uobiajenih dejih igara, a

koliko su te igre znaajne moe se zakljuiti po tome to se najvei broj sinapsi formira

upravo u periodu do sedme godine, a igra osigurava ravnomeran i pravila razvoj sinapsi.

Jedan od primera je i disleksija. Naime kod jednog oblika disleksije, dokazano je da je u

pitanju nerazvijen centar za akomodaciju oka. U Singapuru su istraivanja pokazala da

deca radnim danima gledaju TV, video igrice ili kopmjuter od 4 do 5 sati dnevno, a

vikendom preko 5 sati i na taj nain alju pogrenu informaciju mozgu da akomodacija

nije vana i formira se mnogo manji broj sinapsi nego to je to evolutivnio/bioloki

optimalno, tako da centar za akomodaciju kod te dece nije razvijen.

II faza programa Asocijativno uenje

Reproduktivno uenje predstavlja usvajanje znanja u gotovom vidu ime je oteano

razumevanje pojmova, odnosno njihovog sadraja. Tako imamo prostu reprodukcija bez

povezivanja injenica i funkcionalnog znanja. Asocijativnim uenjem podstie se razvoj

sposobnosti miljenja, pamenja, zakljuivanja, sintetizovanja, transfera nauenog i sl. U

ovoj fazi programa koriste se igre koje postepeno uvode decu u asocijativno uenje.

III faza programa Funkcionalno razmiljanje

Zagonetna pitanja se prave da bi omoguila minut ili dva intenzivnog razmiljanja,

povezivanja i zakljuivanja. Pitanje se adekvatno osmiljeno, ako se pri grupnom radu na

njega odgovori posle vie od esdeset sekundi. Kako bismo na to jednostavniji nain

objasnili kako se zagonetna pitanja osmiljavaju naveemo nekoliko primera loe

formulisanih pitanja (pitanja koja ne podstiu decu na razmiljanje, ve od njih zahtevaju

puku reprodukciju nauenih sadraja) i dobro formulisanih pitanja (pitanja koja podstiu

na razmiljanje i zahtevaju povezivanje vie podataka u cilju dolaenja do zakljuka).

PRIMERI

1. Loe formulisano pitanje: ta radi umski medved preko zime?

Predlog dobro formulisanog pitanja: Zato je umski medved svakog prolea jako mrav?

2. Loe formulisano pitanje: Koja ivotinja lii na konja i crno bele je boje?

Predlog dobro formulisanog pitanja: Preko koje ivotinje pree najvei broj peaka?

3. Loe formulisano pitanje: ta se dogaa sa potokom zimi?

Predlog dobro formulisanog pitanja: Zato je jedan zeka priao samom potoiu a nije

mogao da pije vodu?

4. Loe formulisano pitanje: ta koristimo kada pada kia?

8/10/2019 O NTC Programu

6/7

Predlog dobro formulisanog pitanja: ta lii na peurku, a skuplja se posle kie?

Na osnovu navedenih primera moemo uoiti da zagonetna pitanja stavljaju dete u

situaciju da traga za odgovorom koristei podatke date u samom pitanju i ranije steena

znanja. Kako bi se dolo do odgovora na postavljeno pitanje potrebno je da doe do

povezivanja barem jednog podatka i donoenja novog zakljuka, to zahteva intenzivnoramiljanje, a to je ujedno i cilj postavljanja zagonetnih pitanja.

3. REAGOVANJE DECE, VASPITAA I RODITELJA

Istraivanje je sprovedeno u 5 vrtia gde sprovodimo program (Panevo, Baka Palanka,

Novi Sad, Beograd i Zadar), a veliki broj vaspitaa je sugerisao da je uz pomo programa

veoma lako detektovati darovitu decu u ranom uzrastu, kao i to da je program izuzetno

stimulativan za svu decu, a najvie za darovitu. Roditelji su primetili da deca veoma rado

odlaze u vrti, poinju da pokazuju interesovanja u vie oblasti, ele da ue. Detaljna

anketa je raena na uzorku 25-oro dece oba pola starosti od 4 do 7 godina iz jedne

predkolske ustanove u Zadru. Cilj istraivanja je bio dase ispita prihvatanje NTC

sistema uenja od strane dece, a prema proceni tri grupe nezavisnih procenjivaa:

vaspitaa, roditelja i dece, kao i da se ispita koje delove programa deca najbolje

prihvataju na pojedinim uzrastima. Instrument korien u istraivanju konstruisan je za

potrebe istraivanja. Upitnik sadri tri nezavisna dela, u prvom delu evaluaciju aktivnosti

programa vre vaspitai u drugom roditelji, a u treem delu sama deca. Upitnik sadri

stavke po kojima procenjivai (roditelji i vaspitai) ocenama od 1 do 5 (gde je ocena 1

najnia, a ocena 5 najvia) ocenjuju koliko deca rado uestvuju u aktivnostima NTC

programa, a deca procenjuju koliko im se odreene aktivnosti dopadaju (ovaj deo

upitnika nije zadavan deci uzrasta od 4-5 godina). Izraunavanjem i poreenjem

prosenih ocena celokupnog NTC programa datih od strane procenjivaa dobijena je

zajednika prosena ocena za sve uzraste i procenjivae, a koja iznosi 4,50.

U tabeli su prikazani rezultati po uzrastu:

Uzrast 4-5 godina 5-6 godina 6-7 godina ukupno

Vaspitai 4,14 4,63 4,19 4,32

Roditelji 4,47 4,60 4,66 4,58

Deca - 4,59 4,72 4,66

Ukupna prosena ocena 4,31 4,61 4,52

Iz ovih rezultata moe se zakljuiti da deca odlino prihvataju NTC program, jer nijedna

prosena ocena ni u jednom uzrastu i ni u jednoj grupi procenjivaa ne ide ispod ocene

4.

4. ZAKLJUAK

Mnogobrojna istraivanja su potvrdila da rana stimulacija dece i uenje u predkolskom

uzrastu imaju jako vanu ulogu na njihov kasniji razvoj. U prilog tome ide i analiza

8/10/2019 O NTC Programu

7/7

rezlutata EPPE studije, raene u Velikoj Britaniji (1997 2008) i finansirane od

Sekretarijata za decu, kolu i porodicu, koja istie da predkolsko obrazovanje ima

presudan uticaj na postignua u kasnijim periodima ivota. Iz svega navedenog, proizilazi

potreba i nunost za programima koji bi na ranim uzrastima omoguili adekvatnu

stimulaciju, uenje i razvoj.Program koji nesumljivo nudi mogunost za to jeste i NTC sistem uenja, koji je

kompletno baziran na igri, pa ga deca lako prihvataju i time razvijaju specifine

sposobnosti uenja, memorisanja, misaonih procesa (funkcionlano znanje, reavanje

problema) u veoma ranom uzrastu. Sem toga, iskustva vaspitaa, uitelja i nastavnika

koji realizuju program NTC sistem uenja pokazuju da program pokazuje jako dobre

rezultate i u ranoj detekciji darovite dece, a isto tako je i stimulativan za njihov dalji

razvoj.

Vano je napomenuti da korist od programa imaju sva deca, jer aktivnosti na kojima se

on zasniva doprinose razvoju biolokih potencijala svakog deteta, asem toga na ovaj

nain moe se preventivno uticati na otkrivanje i spreavanje nastanka nekih razvojnih

smetnji (disleksija, disgrafija, diskalkulija...).