o poqskom ustavu od 3. maja 1791. povodom …anali.ius.bg.ac.rs/a2001-1-4/anali 2001_1-4...

JAVNO PRAVO

Todor I. Podgorac*

O POQSKOM USTAVU OD 3. MAJA 1791.Povodom prevo|ewa ovog ustava na srpski jezik

Ovde je re~ o prvom savremenom evropskom ustavu, zna~ajnom poli-ti~ko-pravnom dokumentu, koji predstavqa jedno od triju epohalnih zako-nodavnih dela XVIII veka (uz ameri~ki ustav, donet samo ~etiri godineranije -- 1787. i ustav revolucionarne Francuske, donet nekoliko mesecikasnije -- u septembru 1791).

U radu se detaqnije govori o me|unarodnom okruèwu i unutra{wimneprilikama u onda{woj Poqskoj, o materiji Ustava od 3. maja 1791. iuzrocima podelâ Poqske, svakako najtragi~nijih doga|aja u istoriji tezemqe.

Uz rad je dat prvi put na srpski jezik prevedeni tekst ovog ustava.

Kqu~ne re~i: Poqsko-litvanska unija. -- Liberum veto. -- Konfederacija. --êtvorogodi{wi (Veliki) sejm.

UVOD

Jedan zna~ajan politi~ko-pravni dokument -- poqski Ustavod 3. maja 1791, donet samo ~etiri godine posle ameri~kog inekoliko meseci pre francuskog ustava, neopravdano je ostaonezapaèn u srpskoj ustavnopravnoj kwièvnosti. Malo zbog te-ìne jezika i stila kojim je pisan i kratko}e trajawa, a vi{ezbog na{e lenosti u prevo|ewu istorijsko-pravnih dokumenataevropske i svetske ba{tine. Shvativ{i zna~aj izu~avawa pro{lo-sti za razumevawe sada{wosti i budu}nosti, odlu~io sam da nave-denom pitawu posvetim du`nu pa`wu i da ga, ako ne potpuno, aono bar u odre|enoj meri, osvetlim. U vezi s tim, ukazala se ipotreba prevo|ewa ovog ustava1.

UDK 342.4(475+474.5)=163.41"1791"

* Dr Todor I. Podgorac, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragu-jevcu.

1 Interesantna je istorija wegovog prevo|ewa. Univerzitet ,,Marija KiriSklodovska‘‘ u Lublinu objavio je u dvobroju svojih Anala (1985/1986) moj rad oSretewskom ustavu. Zauzvrat, obe}ao sam nekolicini mojih tamo{wih prijateqa(profesori: T. L. Zajdler, H. Gro{ik, A. Korobovi~ i dr.) da }u napisati re~-dveo tom ustavu i to objaviti u Jugoslaviji, a poku{a}u i da ga prevedem, iako sambio (i ostao) samouk u poqskom jeziku. I da nisam obe}ao, to se podrazumevalo.Prilikom studijskog boravka na Pravnom fakultetu u Lublinu, oktobra 1986, od

437

Retko koja zemqa je u istoriji Evrope, i u istoriji sveta,doìvela tako te{ku sudbinu kakvu je doìvela Poqska u posled-we tri decenije XVIII veka: za samo 23 godine, wena velika teri-torija i brojno stanovni{tvo bili su podeqeni, u tri navrata,izme|u tri velike susedne sile, da bi u tre}em izgubila slobodui nezavisnost i, sledstveno, bila brisana iz spiska dràva. Zaista,àlosna sudbina jednog naroda vi{evekovne istorije i kulture!

Taj isti narod smogao je snage da, dvadesetak godina posleprve podele Poqske, poku{a da povrati potpunu nezavisnost isuverenost na preostalom delu teritorije, koji je jo{ uvek bioveliki, i da preuredi svoj politi~ki sistem. U~inio je to do-no{ewem osnovnog zakona (lex fundamentalis) -- konstitucije, ustava,pod nazivom Vladavinski zakon.

Ustav od 3. maja 1791, pod navedenim naslovom, bio je, u tonema nikakve sumwe, izraz visokog nivoa politi~ke i pravnekulture u onda{woj Poqskoj. Dono{ewe ovog ustava, podràva-no od patriotski raspoloènih zvani~nih struktura (kraqa,senatorâ, poslanikâ i deputatâ gradova) i ve}ine svih slojevastanovni{tva (plemstva, gra|anstva i obi~nog sveta), predstavqa-lo je veliki narodni ~in. Kraq je bio s narodom, a narod uz kraqa.Prilikom usvajawa i zakliwawa kraqa na vernost Ustavu, narodje uzvikivao: Slaèmo se s projektom nove konstitucije!, VivatKraq!, Vivat nova konstitucija! i dr.

Naàlost, ovaj ustav je vaìo vrlo kratko vreme (ne{toduè nego, pedesetak godina kasnije donet Sretewski ustav uSrbiji), jer je, pod pritiskom velikih sila koje su se jo{ odranijebile polakomile na poqsku zemqu, ubrzo bio ukinut.

Svojom vezom sa pro{lo{}u, ovaj ustav }e izvr{iti velikiuticaj na budu}nost Poqske i osta}e u ìvom se}awu i potowihpokolewa, ukqu~uju}i tu i sada{we, kao i budu}a.

doma}ina sam dobio kwigu J. Lojeka Geneza i obarawe Ustava od 3. maja, koja samo{to je, u tom gradu, bila izi{la iz {tampe, sa posvetom: ,,U znak se}awa naboravak u Poqskoj i kao dokaz prijateqstva‘‘. Odmah sam napravio kopijuTre}emajskog ustava i dao se u potragu za potrebnom literaturom. -- U to vremena Pravnom fakultetu u Kragujevcu studirala je Poqakiwa Eva Maksimovi}(devoja~ko prezime -- Mosjonc), srpska snaja, sa kojom sam poku{ao da prevedemovaj ustav. Zbog nesavr{enosti prevoda i sloènosti jezika i stila, wegovoobjavqivawe je odloèno za kasnije. I evo, posle 14 godina, a povodom izdavawaOgleda o ustavnom pravu, ponovo sam se vratio ovom tekstu. Uz pomo} nekolikore~nika strpqivo sam prevodio odeqak po odeqak. U momentu uno{ewa prevede-nog teksta u kompjuter radi objavqivawa u pomenutoj kwizi, do ruku mi je do{aosa interneta skinut engleski prevod ovog ustava, koji je jezi~ki, stilski ismisaono bio daleko sre|eniji od originala. U upore|ivawu mog prevoda Ustavasa poqskog jezika i engleskog prevoda, kao i u kona~nom uobli~avawu prevoda nasrpski, pomagali su mi asistenti mr Miroslav Mileti} i Dejan Mati}, na ~emuim zahvaqujem.

Todor I. Podgorac, O poqskom ustavu od 3. maja 1791. (str. 437--462)

438

Lepa tradicija: pokolewa prenose pokolewima se}awe na 3.maj 1791. kao dan preporoda poqskog naroda i poku{aj spasavawanezavisnosti svoje otaxbine usvajawem jednog tako va`nog pravnogakta, sa re{ewima suprotnim ranijim.

Da bismo boqe shvatili ono {to se naziva materia constitu-

tionis (i koja se u prevodu na srpski jezik, i to prvi put, pruàkao na dlanu), u analizu je nu`no ukqu~iti me|unarodnu situacijui unutra{we prilike u Poqskoj onog vremena, budu}i da su ispoqni i unutra{wi faktori doprineli wenoj propasti krajemXVIII veka.

NE[TO VI[E O ME\UNARODNOM OKRU@EWU IUNUTRA[WIM NEPRILIKAMA

U vreme pred dono{ewe Ustava od 3. maja 1791, na politi~kojkarti Evrope dominira pet velikih dràva: na istoku Rusija,izme|u Belog, Crnog, Kaspijskog i Balti~kog mora; u centru staraAustrija i mlada Pruska, koje osporavaju jedna drugoj prvenstvonad germanskim svetom; na zapadu Francuska, ,,oslabqena, ali kojaje kipela novim idejama, i koja se spremala da iznenadi svetvanrednim preokretima‘‘; na severu Engleska. Druge dràve su segubile: Italija i Nema~ka su bile razdrobqene, [vedska, [pa-nija i Turska su postajale dràve drugostepenog zna~aja, Poqska}e kao dràvno-pravni pojam i{~eznuti.2

Nekada mo}na i prostrana dràva,3 Poqska se raspr{ila sekao sapunski mehur. U svetskoj istoriji se ne moè sresti do-ga|awe sli~no ovom u Poqskoj. Ako je XVIII vek u nekim evropskimdràvama (na primer, u Francuskoj) nazivan velikim stole}em,posledwe tri decenije ovog veka za Poqsku su bile veoma tragi~nei mu~ne. Asociraju na raspiwawe Isusa Hrista na krstu. Zarelativno kratko vreme izvr{ene su tri podele Poqske izme|uvelikih sila: prva 1772, izme|u Rusije, Austrije i Pruske, druga1793, izme|u Rusije i Pruske, i tre}a 1795, izme|u Rusije, Pruske,i Austrije. Postaju}i sve mawa i mawa, i prostorno i po brojustanovnika, ova zemqa je, pri tre}oj deobi, bila potpuno dok-


439

2 Videti: IsmoriÔ devÔmnadcamogo veka (1789--1899) professora Ï. Ma-re{alÔ, S. Peterburg 1904, str. 8.

3 Pre 1772. Poqska je obuhvatala prostor izme|u Ruskog carstva (od kogju je delio Dwepar na jugoistoku i u{}e Dvine na severu), Pruske (koju je onaokruìvala sa tri strane), Balti~kog mora, Pomeranije, Brandenburga, [lezije,Ma|arske i Otomanske imperije (od koje ju je delio Dwepar u svom sredwem toku);u wen sastav su ulazile Velika Poqska, Mala Poqska, Crvena Rusija i Litvanija,svaka sa ve}im ili mawim brojem vojvodstava.

raj~ena. (Vid. Kartu podelâ Poqske.) Razdeqeni, teritorija inarod Poqske na{li su se pod ruskom, pruskom i austrijskomaneksijom.4

Kao osnovno, ostaje pitawe: Za{to je do toga do{lo i da lije moralo do}i?

Da bi se odgovorilo na w, treba utvrditi {ta se tada i une{to bliòj pro{losti de{avalo u Poqskoj i susednim drà-vama.

Poqsko-litvanska unija -- savez Poqske sa Velikim Lit-vanskim Kwaèstvom -- vezana je za 1385. godinu kao svoj po~etaki zatim je nekoliko puta potvr|ivana i mewana, da bi kona~nobila stvorena 1569, na osnovu sporazuma zakqu~enog u Lublinu:otad je Litvanija sjediwena s Poqskom u zajedni~ku dràvu --Republiku (Rzeczpospolita Obojga Narodów), na principu jednako-sti, sa zadràvawem posebnih, iako istih, centralnih ustanova,blagajne, vojske i sudskog sistema, ali sa zajedni~kim kraqem isejmom.

Sejm je najvi{i zakonodavni organ u Poqskoj jo{ od XV veka,koji od kraja tog veka postaje dvodoman; kasnije i danas, sejm jejedan od domova parlamenta (pored senata).

Za razliku od sejma, sejmik (mali sejm, lokalna skup{tina)u istoj zemqi bio je, i dugo ostao, teritorijalna organizacijaplemi}kog staleà u granicama vojvodstava ili oblasti, koja jeimala velika ovla{}ewa (kao najva`nije, donosila je zakonodavneodluke). Zavisno od ciqa u kom je bio organizovan, sejmik jerazli~ito i nazivan (primera radi, generalni sejmik je bio sejmiksvake provincije, kao Velike Poqske, Male Poqske i dr., na komsu se okupqali poslanici i senatori radi utvr|ivawa zajedni~kihstavova koje }e potom iznositi na sejmu).5


440

4 Pri prvoj deobi Rusija je dobila 92.000 km2 i 1.300.000 du{a, Austrija --83.000 km2 i 2.650.000 du{a, Pruska -- 36.000 km2 i 580.000 du{a; pri drugoj deobiRusija je dobila 250.000 km2 i 3.000.000 du{a, Pruska -- 51.000 km2 i 1.000.000 du{a(Austrija u ovoj deobi nije u~estvovala); pri tre}oj deobi Rusija je dobila120.000 km2 i 1.200.000 du{a, Pruska -- 48.000 km2 i 1.000.000 du{a, Austrija --47.000 km2 i 500.000 du{a [podaci uzeti iz kwige W. Kurkiewicz, A. Tatomir, W.Żéurawski, Tysiąc lat dziejów Polski, LSW 1962, str. 154, 158, 161--162; ne{to druk~ijepodatke u odnosu na teritoriju koju je u drugoj i tre}oj podeli Poqske dobilaPruska (oko 58.000, odn. 55.000 km2 pruà Encyklopedia powszechna PWN, 4, Warszawa1976, str. 66 (odrednica Rozbiory Polski) i Dzieje Polski pod. red. J. Topolskiego, PWN,Warszawa 1976, str. 391, u pogledu teritorije koju je u drugoj podeli dobila Pruska(57.100 km2)].

5 Krajem osamdesetih godina ovog veka, prilikom promene politi~kogsistema u Poqskoj, op{tine sa teritorije vojvodstva formirale su zajedni~kureprezentaciju -- Mali samoupravni sejm (Sejmik samorządowy). O ovom sejmiku iizboru delegata u wega, vid. T. Podgorac, ,,Izborni sistem u Poqskoj‘‘, u kwiziIzbori u uslovima vi{estrana~kog sistema, Beograd 1990, str. 90.

Pored toga {to su u sejm ulazili prvenstveno bogati ple-mi}i i aristokrate, koji se nisu interesovali za potrebe drugihdru{tvenih slojeva i dràve kao celine, wegov rad (a i radsejmika) u periodu koji ispitujemo, oteàvao je, ta~nije, u potpu-nosti poni{tavao (jo{ 1652. godine uveden) liberum veto (slobodanveto, slobodna zabrana): zakonsko pravo svakog ~lana sejma da,glasaju}i protiv, osujeti dono{ewe neke odluke. Dovoqno je biloda samo jedan od wih kratko uzvikne: Nie pozwalam (Ne dozvoqavam)i da se predlog povu~e, ~ak i kad su svi ostali glasali za w. Dakle,bez jednoglasnosti svih nijedan zakon nije mogao biti donet. Utom slu~aju sejm je prekidao rad i razilazio se. Nema nikakvesumwe u to da je ustanova slobodnog veta u poqskom parlamentunanosila veliku {tetu dru{tvu i Republici.

Mnogi od poqskih sejmova bili su organizovani u formikonfederacija (tako i onaj na kom je 3. maja 1791. donet Ustav).

Re~ konfederacija (lat. confederatio) nema samo ono zna-~ewe na koje smo obi~no navikli -- oblik sloène dràve (savezdràvâ, za razliku od savezne dràve, federacije) -- nego pred-stavqa i svako drugo udruìvawe ili povezivawe u savez radiostvarivawa ovog ili onog ciqa. O tome nam upravo svedo~istara Poqska.

Prema poqskom iskustvu, konfederacije su i savezi za iz-nu|ivawe ustupaka od dràvne vlasti. U Poqskoj su se u XIII vekupojavile konfederacije gradova, plemi}ke konfederacije polovi-nom XIV veka, a vojne konfederacije su sklapane u XVII--XVIII veku.Re~ je o savezima delova dru{tva, stvorenim u vanrednim okolno-stima, mimo i protiv postoje}ih zakonskih propisa: organizovalisu sami sebe, kao {to su i mar{ala (predsednika) sami sebibirali. Konfederacije su smatrane buntovima i meteìma ako ihkraq ne priznaje, i sve dok ih ne bude priznao. Sejmska konfede-racija je zna~ila da su poslani~ki i senatorski dom radili zajed-no, {to je svakako ubrzavalo tok re{avawa stvari, sprovo|ewe uìvot odre|enog politi~kog plana, da je liberum veto ukinut i darad sejma nije mogao biti prekinut.

Pored konfederacija koje su Poqskoj donosile dobro, biloje znatno vi{e onih koje su joj nanosile mnogo zla.

Radomska konfederacija 1767. -- plemi}ki savez, nastao poduticajem N. Repnina, ruskog ambasadora u Poqskoj i protivnikareformi u ovoj zemqi, izme|u ostalog i formalno, u ciqu odbraneprivilegija katolikâ -- bio je odgovor na Slucku i Toruwskukonfederaciju (tako|e, obe iz 1767. godine), koje su branile slo-bodu veroispovesti i politi~ka prava pripadnika drugih vera.


441

Po sporazumu zakqu~enom izme|u Rusije i Poqske 1768.godine, Rusija se bila obavezala da {titi postoje}i poredak vla-sti u Poqskoj (tzv. garancijski sistem).

U vezi s tim treba pomenuti Barsku konfederaciju 1768--1772. -- vojni plemi}ki savez za odbranu vere i slobode i protivza{tite Poqske od strane Rusije (borba u ve}em delu zemqe sruskom i delimi~no s kraqevskom vojskom imala je karaktergra|anskog rata i zavr{ila se porazom konfederata).

Deobni sejmovi (sejmovi za ratifikaciju podelâ Poqske)organizovani su kao konfederacije. Var{avski sejm 1773--1775. ovdemora biti pomenut i zbog toga {to je na wemu ustanovqen Stalnisavet (Rada Nieustajaca) -- najvi{a vladavinsko-upravna vlast u Re-publici od 1775. do 1789. i od 1793. do 1795 -- sastavqen od kraqai 36 li~nosti, 18 poslanika i 18 senatora (uglavnom prijateqaruske carice Katarine II) i podeqen na pet departmana: stranihinteresa, policije, tj. unutra{wih poslova, vojni, pravde i dràv-ne blagajne, tj. finansija. Nastao pod pritiskom Rusije, ovaj organje ograni~io prava kraqa i bio pod uticajem magnatâ i ruskogambasadora (O. M. Stakelberg je imao vi{e uticaja na w nego sâmkraq). Likvidiran je 1789. od strane êtvorogodi{weg ili Veli-kog sejma i ponovo vra}en 1793, pri drugoj podeli Poqske. Uzgredbudi re~eno, na istom sejmu na kom je ustanovqen Stalni savet,obrazovana je i Komisija Narodne edukacije.

êtvorogodi{wi ili Veliki sejm 1788--1792, organizovan uVar{avi kao konfederacija, okupio je neformalnu grupu delat-nika (patriotska stranka, u smislu tabora za promene), koja jeteìla sprovo|ewu politi~kih, dru{tvenih, ekonomskih i vojnihreformi u ciqu odbrane i ja~awa ugroène nezavisnosti zemqe,odn. vra}awa zemqi dràvne suverenosti. Glavni pobornici pro-mena i vo|e bili su: H. Kolontaj, S. Malahovski, S. Pjatoli, I.Potocki, U. Wemcevi~, kraq Stanislav Avgust Powatovski, amar{ali Sejma -- pomenuti Malahovski u ime Krune i K. N.Sapieha u ime Litvanije.

@ele}i potpuno osamostaqivawe od dràva koje su u~estvo-vale u prvoj podeli Poqske, ovaj sejm je doneo niz veoma zna~ajnihodluka:

1. Najpre je doneta odluka o pove}awu armije na 100.000vojnika i obrazovana je Vojna komisija, u svemu zavisna od sejma;da bi se ovo sprovelo, plemstvu i sve{tenstvu se uvodi porez.

2. Prihvata se Zakon o sejmicima (24. marta 1791) kojireguli{e wihovu organizaciju i nadle`nost; iz sejmika se is-kqu~uje plemstvo-neposednici (kako bi se na poqskom reklo --

gołqota).


442

3. Donosi se zakon o gradovima (18. aprila 1791), pod nazivomNa{i slobodni kraqevski gradovi u dràvama Republike, kojipostaje sastavni deo Tre}emajskog ustava. Po slovu ovog zakonagra|anima se garantuje li~na neprikosnovenost, pravo sticawa inasle|ivawa zemqi{nih dobara, dostupnost vi{ih duhovnih isvetovnih poloàja, kao i oficirskih ~inova, {iroka samoupra-va, pravo predstavqawa u sejmu.

4. Venac êtvorogodi{weg ili Velikog sejma koji wegovodelo posebno krasi, predstavqa usvajawe Ustava (3. maja 1791), po~emu je on i nazvan Ustav ili Konstitucija od 3. maja 1791.

5. Posle toga je formirana Skup{tina prijateqa Tre}emaj-skog ustava radi odbrane ve} usvojenih i sprovo|ewe daqih re-formi (izme|u ostalog, i ekonomskih).

MATERIA CONSTITUTIONIS TRE]EMAJSKOG USTAVA

Ustav od 3. maja 1791. jeste ustav u materijalnom smislu jerse odnosi na organizaciju najvi{ih organa dràvne vlasti ili,ako se ho}e druk~ije odrediti, reguli{e prava i obaveze pravnihsubjekata i podelu vlasti izme|u zakonodavstva, uprave i sudstvau Poqskoj, kojoj je, posle oduzimawa nekih wenih teritorija odtri mo}ne susedne sile (I podela), pretila opasnost da nestane,{to }e joj se uskoro i desiti.

Ono {to se naziva materia constitutionis, raspore|eno je u 11odeqaka, i to:

Preambula

I. Vladaju}a religija,

II. Plemi}i zemqoposednici,

III. Gradovi i wihovi gra|ani,

IV. Seqaci, zemqoradnici,

V. Vladavina, ili utvr|ivawe javnih vlasti,

VI. Sejm, ili zakonodavna vlast,

VII. Kraq, ili izvr{na vlast,

VIII. Sudska vlast,

IX. Namesni{tvo,

X. Edukacija (vaspitawe) kraqeve dece,

XI. Narodna oruàna sila.

Budu}i da je ovaj napis pra}en i na{im prevodom Tre}emaj-skog ustava, nema potrebe ulaziti u wegove detaqe -- detaqi sudati u re{ewima za svako od navedenih pitawa. Ipak, telegraf-


443

ski, a radi podsticawa na ~itawe ustavnog teksta, o ustavnojmateriji navodimo slede}e: katoli~ka religija je vladaju}a, alise garantuje sloboda i drugim veroispovestima; plemstvo zadràvasvoje ranije privilegije, a kraqevskim gradovima i wihovimgra|anima se, kao {to smo videli, garantuju odre|ena prava; spo-razumi, odn. ugovori izme|u zemqoposednika i seqaka ne mogu sesamovoqno mewati; zakonodavnu vlast u dràvi vr{i Sejm, sas-tavqen od Poslani~kog doma i Senata (odlu~uje se ve}inom gla-sova, ukidaju se liberum veto, konfederacije svake vrste i konfe-deracijski sejmovi, kao protivni duhu ovog ustava i ,,koji ru{evlast i uni{tavaju dru{tvo‘‘); umesto za zemqu poniàvaju}eg i~ak uvredqivog Stalnog saveta, upravnu (izvr{nu) vlast vr{ikraq sa Straòm kao ~uvarom zakonâ (kraqevski tron je nasle-dan), a sudsku vlast -- razne vrste sudova.6

Ne}emo navoditi ni poqsku demokratsku misao izraènu uovom ustavu -- za ~itaoca prevedenog ustavnog teksta ona je o~ig-ledna (izraèna i u preambuli, i u odeqku o slobodnim kraqev-skim gradovima i wihovim gra|anima, i u odeqku o seqacimazemqoradnicima, i u odeqku o vladavini ili utvr|ivawu javnihvlasti, i u odeqku o kraqu i izvr{noj vlasti, i u odeqku o sudskojvlasti, i u odeqku o narodnoj oruànoj sili).7

Za dono{ewe ovog ustava, kao ustalom i drugih odluka,iskori{}en je za Poqsku relativno povoqan trenutak u me|una-rodnim odnosima: zauzetost Rusije u ratu sa Turskom, od kog jeAustrija bila odstupila, kao i razilaèwe Rusije sa Pruskomomogu}ili su êtvorogodi{wem ili Velikom sejmu da pristupislobodnim zasedawima -- da odbaci rusku garanciju postoje}egsistema vlasti u Poqskoj i donese navedene slobodne odluke. Biloje sasvim jasno da, u prvom redu, treba izmeniti sistem vlasti prenove bure koja je bila na vidiku, pre nego {to neprijateqi Poq-ske, dotad zauzeti ratom sa Turskom i me|usobno posva|ani, nezakqu~e mir i pomire se na ra~un Poqske ({to }e se uskoro idesiti u II podeli).

Motivi i ciqevi Tre}emajskog ustava apostrofirani su uwegovoj preambuli. Zato }emo je i navesti doslovce, bar wennajve}i deo: ,,Priznaju}i da sudbina svih nas jedino zavisi od


444

6 O materiji Tre}emajskog ustava, na posredan na~in -- bez ~itawa wegovogdoslovnog teksta, najboqe se moè saznati, koliko mi je poznato, iz kwige A.Ajnenkiela -- A. Ajnenkiel, Polskie konstytucje, WP, Warszawa 1982, str. 63--77. Dobarpoznavalac poqskog ustavnog prava, ovaj autor u svom komentaru pruà vi{e no{to to za obi~nog ~itaoca proizlazi iz teksta Ustava.

7 Videti: ,,Polska myśl demokratyczna w ciagu wieków‘‘, Antologia, LSW, Warszawa1986, str. 80--81.

S dru{tvene ta~ke gledi{ta, Tre}emajski ustav nije bio demokratskiisti~e -- M. Handelsman, Constitution polonaise du 3 mai 1791 et l'opinion française, Paris1910, str. 8: ,,Au point du vue social, la Constitution polonaise n'etait pas democratique; c'etaitune constitution des elasses...‘‘

ustanovqewa i savr{enstva Narodnog ustava, a na osnovu iskustvauvidev{i davna{we nedostatke na{e vladavine, i èle}i da is-koristimo vreme u kom se Evropa nalazi i povoqan trenutak kojinas je vratio nama samima, slobodni od sramnih diktata straneprinude, cene}i vi{e od ìvota i li~ne sre}e politi~ku egzis-tenciju, spoqa{wu nezavisnost i unutra{wu slobodu naroda ~ijaje sudbina stavqena u na{e ruke, èle}i tako|e da zasluìmoblagoslov i zahvalnost sada{wih i budu}ih generacija, uprkospreprekama koje nas mogu suo~iti sa mukama, radi op{teg dobra,uspostavqawa slobode, o~uvawa na{e otaxbine i wenih granica,s najve}om ~vrstinom duha donosimo ovaj ustav...‘‘ Zaista, lepo,jasno i precizno re~eno, iako u jednoj jedinoj (preduga~koj) re-~enici, tako da ne treba lupati glavu o namerama ustavotvoraca.

TARGOVI^KA KONFEDERACIJA, OBARAWEUSTAVA I II PODELA

Ako je kao uzrok I podele Poqske navo|en, i od strane samihdeobni~ara, potpun raspad dràve i razdor me|u suprotstavqenimtaborima koji je doveo do anarhije, II podela je bila o{tra reak-cija na poku{aj osloba|awa Poqske od tu|eg uticaja, pove}awaarmije na 100.000 vojnika (do kog, ipak, u tom me|uvremenu nije nido{lo), i sprovo|ewa unutra{wih reformi, posebno Tre}emajs-kog ustava. Susedne dràve nisu dopu{tale ja~awe poqske dràve;posebno se Rusija bojala da Poqska na ovaj na~in ne povrati svojraniji uticaj u me|unarodnim odnosima.

Osmog januara 1792. Rusija je zakqu~ila ugovor o miru saTurskom. êtrnaestog maja oficijelno je progla{ena Targovi~kakonfederacija (stvorena u Peterburgu 27. aprila od magnatâ pro-tivnikâ reformi êtvorogodi{weg ili Velikog sejma, koji subili odani ruskoj carici Katarini II). Ciq ove konfederacije jebio ukidawe Tre}emajskog ustava i vra}awe Poqske na ranijisistem pod garancijom Rusije. Glavne wene vo|e bili su: KsaverBranicki, [~ensni Potocki i Severin @evuski, koji su i zat-raìli oruànu pomo} od Katarine II. Ve} 18. maja, ruska vojskaje pre{la granice Poqske. Zapo~eo je rat sa Rusijom, a i gra|an-ski rat izme|u pobornika izvr{enih reformi i pristalica Tar-govi~ke konfederacije. Poqaci i Litvanci su pruìli snaànotpor Rusima, ali nisu mogli odoleti najezdi znatno brojnijevojske (odnos je bio: 68.000 prema 45.000 vojnika u korist Rusa).

êtrnaestog jula Straà zakona se izjasnila ve}inom glaso-va (tako|e i H. Kolontaj) za pristupawe kraqa Targovi~koj kon-federaciji. Boje}i se da ne izgubi narod, kraq je izdao proglas oprestanku ratnih dejstava.


445

Po~etkom 1793. (23. januara) zakqu~en je rusko-pruski deob-ni ugovor (II podela Poqske). Vanredni sejm u Grodnu (21. jun--23.novembar 1793), posledwi sejm I poqske republike, odn. konfede-racija toliko pogubna za wu, potvr|uje II podelu Poqske i vra}au vladavinski sistem Poqske, koja je u odnosu na I podelu jo{mawa, ustanove koje je Tre}emajski ustav bio ukinuo. Tzv. kardi-nalna prava plemstva ostaju neokrwena, ako im nisu pridodata inova.

USTANAK POD VO\STVOM TADEU[A KO[]U[KAI III PODELA POQSKE

Druga podela Poqske izazvala je eksploziju gneva i negodo-vawa u ~itavoj zemqi. Po~eo je da se priprema narodni ustanak uime celine dràve i slobode naroda, koji se i razbuktao 1794. podvo|stvom Tadeu{a Ko{}u{ka, koji je desetak godina ranije, kaogeneral, u~estvovao u ratu za nezavisnost SAD (1776--1883).

Ostalo je zabeleèno: ,,A kada je Ko{}u{ko ustao u odbranuUstava i Poqske, pored plemstva seqak ju je kosom branio hrabroi imovinu nije àlio i krv je dobrovoqno lio na poqu zajedni~keborbe. Pokazalo se da je tako|e vr{eno delo zbliàvawa tih dvajuslojeva: plemstva i seqaka, kao {to je vr{eno bratimqewe gra-|ana i vite{tva, kada je, dakle, okrutni neprijateq uni{tio svetodelo...‘‘8

Ustanak T. Ko{}u{ka i drugi narodni, revolucionarni us-tani~ki pokreti ubrzo su bili ugu{eni. Odsudni udarac Poqaci-ma je zadao Aleksandar Suvorov u predgra|u Var{ave -- Pragi:juri{ sa 30.000 vojnika doveo je do stra{nog krvoproli}a -- op{tigubitak Poqaka (raweni, ubijeni i podavqeni u Visli) dostizaoje broj od 23.000 qudi (ruska vojska je izgubila 2.500).9


446

8 L. Finkel, O Konstytucyi 3 maja w setna rocznicę jej nadania, Lwów 1891, str. 123.9 Navedeno prema Raskazì no russkoy ismorii. ObÈedostupna® hrestoma-

ti® s risunkami. Sostavlenna® kru`kom prepodavatel†nic pod redakciey S. P.Mel†gunova i V. A. Petru{evskogo. Izdanie 3-e prosmotrennoe. Moskva 1915, str.387. Na istom mestu ~itamo: ,,Posle zauzimawa Prage Poqaci su re{ili dapredaju Var{avu bez boja, i Suvorov je predloìo najumerenije uslove predaje.Izjutra, 29. oktobra, ruska vojska je sve~ano u{la u Var{avu. Suvorov, do~ekanod vlasti grada, uzeo je date mu kqu~eve od prestonice Poqske, poqubio ih i,podigav{i prema nebu, glasno rekao: 'Blagodarim Tebi, Svemogu}i, {to ja nisammorao da kupim ove kqu~eve tako skupo, kao...' Pri tom je on pogledao na Pragui zaplakao. Kroz mesec dana Suvorovu je bila podarena od grada zlatna emajliranatabakera s natpisom: 'Var{ava svom izbaviocu'. -- Razumnim merama, miroqubi-vo{}u i humano{}u Suvorova mir u Poqskoj je brzo bio uspostavqen.‘‘

Navedene re~i su mile i drage pobednicima, ne verujem i poraènima,~ak i savremenim i budu}im pokolewima; ma kako bile gorke za Poqake, onesvedo~e o kolebawu poqskog kraqa, a u odsudnim trenucima (posle Targovi~kekonfederacije i posle ovog poraza) o wegovom povratku savezu sa Rusijom.

Za gu{ewe ovog ustanka, svakako i za zasluge u rusko-turs-kom ratu (1787--1792), Katarina II je A. Suvorova unapredila u ~infeldmar{ala. T. Ko{}u{ko je bio odveden u zatvor u Peterburgu;od 1796. je u emigraciji (uzgred budi re~eno, odbio je saradwu sNapoleonom I).

Ovakav razvoj situacije uskoro je doveo do tre}e i posledwepodele Poqske, ~ime je ona, i definitivno, prestala da postojikao samostalna dràva. Jedna dràva je brisana sa mape Evrope,ali su zato na wen ra~un znatno osnaène druge tri, ionako u tovreme veoma mo}ne dràve.

Posle III podele Poqske, Stanislav Avgust Powatovski je kaoposledwi poqski kraq abdicirao. Sudbina je htela da umre u Pe-terburgu, dve godine posle ruske carice (ona 1796, a on 1798), kolikoje otprilike i bio mla|i od we (ona je ro|ena 1729, a on 1732).10


447

10 Ne ulaze}i u detaqno ocrtavawe wihovih likova, re}i }emo samo re~-dveo tome.

Stanislav Avgust Powatovski, poqski kraq od 1764. do 1795. bio jesvestrano obrazovan ~ovek, sa velikim znawem i veoma re~it -- imao je jasnu misaou glavi i jasno je izraàvao; poliglota, mnogo je video i umeo; imao je dobro srce,a slab karakter; u kriti~nim trenucima za svoju dràvu, podlegao ruskoj sili(ipak, te{ko se moè re}i da je bio pristalica saveza sa Rusijom, budu}i da je swom ratovao...); niko ne moè pore}i da je bio inspirator i mecena poqskekulture, kao i modernizacije zemqe.

Katarina II, ruska carica od 1762, knegiwa Anhalt-Zerbst, èna Petra III,bila je prava koketa, ohola i lukava, ali nepokolebqive voqe, {to je za jednogdràvnika veoma va`no; vladala je pragmati~no i apsolutisti~ki (ugu{ila je uistoriji Rusije najve}i seqa~ki ustanak pod vo|stvom J. Puga~ova 1773--1775, kojije posle poraza uhap{en i pogubqen, dok se prema seqacima-u~esnicima ustankaveoma surovo postupalo -- tu~eni su korba~em, a mnogima su bili odse~eni nosevii u{i u znak stalnog se}awa na wihov zlo~ina~ki prestup prema dràvi); odTurske je osvojila Azovsko more i Krim; kao {to smo pokazali, me{ala se uunutra{we stvari Poqske i u~estvovala u svim wenim podelama, anektiraju}itako veliki deo teritorije sa stanovni{tvom, putovala je po Rusiji da bi efi-kasnije upravqala; neke wene zamisli -- u pogledu preobraàja dru{tvenog ìvotau Rusiji (poznato je weno Uputstvo, na rus. Nakaz, u kome je bila izloìlaprincipe zasnovane na francuskoj liberalnoj filozofiji, od kojih treba pola-ziti u pisawu zakona -- s tim principima se nisu mogle pomiriti protivure~neèqe ruskih slojeva) i u pogledu spoqne politike (savez Rusije, Pruske, Poqske,Engleske i drugih severnih dràva, pod nazivom Severni akord, koji bi sesuprotstavio francusko-austrijskom savezu i tzv. Gr~ki projekt, po kome bi seumesto Turske ustanovilo Gr~ko carstvo pod upravom Rusije) -- nisu se ostvarile(detaqnije o Uputstvu, Severnom akordu i Gr~kom projektu, vid. S. Platonov,Lekcii no russkoy ismorii, S. Peterburg 1909, str. 586 i sl., 610--611); bez obzirana li~ne gre{ke i slabosti, ona je ostavila dubok trag u ruskoj kulturi. @ive}irasko{nim ìvotom, mek i razneèn, kakav je bio, Stanislav Avgust Powatovskidozvolio je sebi -- pro~itali smo na jednom mestu (L. Finkel, op. cit., str. 55) --da ga jo{ kao mladog (dok je bio poslanik u Peterburgu) omami Katarina, ,,kojaga je uvukla u svoju mreù‘‘. Ako se ovom metaforom htelo re}i da su bili uintimnoj vezi, onda je ta~nije re}i, igraju}i se poqskim re~ima sidło pl. a. sidła(mreà, klopka, zamka) i siodło (sedlo), da je on bio u wenom sedlu, ali i ona nawegovom (i uzajamno omamqeni). Da li je ona, pri tom, imala u vidu i interesesvoje dràve?

UZROCI NAJTRAGI^NIJIH DOGA\AJAU ISTORIJI POQSKE

Posle dosada{weg izlagawa moglo bi se odre|enije odgovo-riti na ve} postavqeno pitawe: Za{to je do{lo do podelâ Poqskei wenog nestanka kao suverene dràve? Ako je odgovor na w, bardonekle, sadràn u dosada{wem tekstu rada, poku{a}emo da o tomekaèmo i ne{to detaqnije i sistemati~nije, a ipak saèto.

Uzroci najtragi~nijih doga|aja u Poqskoj (podele i ~akgubqewe potpune nezavisnosti), kao najva`nije pitawe wene za-vi~ajne istorije, su slede}i:

1. Zavojeva~ke namere susednih dràva koje su svoje suprotneinterese izravnavale na ra~un Poqske. Niko se nije radovaopodelama Poqske i wenom nestanku sa evropske scene toliko kaoone. Wima radost -- Republici, posebno wenom obi~nom ~oveku,jad i beda!

2. Postoje}i nedostaci u organizaciji vlasti, odn. slabostipoliti~kog i dràvnopravnog sistema (liberum veto, konfederaci-je, konfederacijski sejmovi, zavisnost poslanika sejma od instruk-cija sejmika, nedovoqan broj vojnika u stalnoj vojsci i finan-sijske te{ko}e u wenom izdràvawu i dr.).

3. Privilegovano plemstvo i wegova razjediwenost (to seispoqilo i pri dono{ewu Tre}emajskog ustava: jedni su biliprotiv dono{ewa bilo kakvog ustava; drugi -- za re{ewa data uusvojenom ustavu; tre}i -- za radikalnija re{ewa). Monopol vlastivi{eg plemstva je sve vi{e ja~ao; sitno plemstvo je bilo nezado-voqno bezgrani~nom vla{}u aristokratije, da ne govorimo o gra-|anstvu i seqa{tvu; gradovi su bili nerazvijeni -- industrija itrgovina su bile u zastoju; vlastelinsko pravo je sve vi{e ja~alo,a seqa~ko pitawe ostajalo nere{eno. Magnatske latifundije su~esto nazivane dràvama. Naziv dràva u staroj Poqskoj je, kakosmo videli, bio zamewen nazivom Republika obadva naroda, tj.Poqaka i Litvanaca. Poqski kraq, ina~e po prirodi kolebqivevoqe, bio je potpuno nemo}an pred aristokratijom, koja ga jebirala i ograni~avala u wegovim pravima. U Poqskoj je vladaonered jo{ odranije; bezmalo trajna ratna dejstva su doprinosilada ionako te{ka ekonomska situacija u ovoj zemqi bude jo{ gora.11


448

11 Evo kako ju je pomiwani L. Finkel zami{qao u smutno i tu`no vremeposle prve podele: Qudi nisu hteli da rade, iako je re~ o najboqoj zemqi -- crnici;,,gospodari sede od jutra do no}i u kr~mi, jedu, piju, sva|aju se... A u domu nemani dobrog pluga za rad, ni kowâ, ni volovâ‘‘; sluge nemaju ~ime da uzoru zemqi{te,u ambaru nema ni zrna za setvu... (L. Finkel, op. cit., str. 33--34).

4. Antagonizam izme|u isto~ne i zapadne crkve (pravoslav-qa i katoli~anstva). Izme|u stanovni{tva katoli~ke i pravos-lavne veroispovesti postojala je netrpeqivost. Kao {to je istak-nuto u istoriji Rusije, ova zemqa je na to ra~unala: dok je na juguèlela da postigne geografski prirodne granice, dotle je u od-nosu na Poqsku èlela da postigne etnografske granice, {tite}ina taj na~in pravoslavno stanovni{tvo.12

5. Geografski poloàj Poqske. Ono {to se isticalo zaSrbiju na Balkanu -- istok na zapadu, i zapad na istoku, vratazapada ka istoku i vice versa, i brana turskog nadirawa ka zapadu-- vaì mutatis mutandis i za Poqsku u Sredwoj Evropi: nalaze}ise na granicama zapadne civilizacije, Poqska ju je {irila kaistoku i {titila od varvarskih naroda istoka. Po mi{qewu A.Levickog, otvorene granice Poqske od istoka i zapada nisu bilesre}na okolnost.13

Posle svega {to je re~eno, izgleda da Poqska i nije moglaizbe}i sudbinu koja ju je sna{la.

KORI[]ENA LITERATURA(navedena po hronolo{kom redosledu)

Ustawa Rządowa. Prawo Uchwalone. Dnia 3. Maia, Roku 1791. Warszawa,prvo {tampano izdawe.

New constitution of the government of Poland... the third of may, 1791,kopija II izdawa na engleskom jeziku.

L. Finkel, O Konstytucji 3 maja w setną rocznicę jej nadania, Lwów 1891.

Ï. Mare{al†, Ismori® dev®mnadcamogo veka (1789--1899 g.), S.Peterburg 1904.

A Lewicki, Zarys historji Polski, Wydanie skrócone ósme, Kraków s. a.

S. Platonov, Lekcii no russkoy ismorii, S. Peterburg 1909.

J. Siemienski, Konstytucja trzeciego maja 1791 r. jako wyraz polskiej kulturypolitycznej, Zamoś} 1921.

W. Komarnicki, Polskie prawo polityczne (Geneza i system), Warszawa1922.

V. P. Potemkin (redaktor), Istorija diplomatije, Beograd.


449

12 Videti: S. Platonov, op. cit., str. 609.13 Videti: A. Lewicki, Zarys Historji Polski, Wydanie skrócone ósme, Kraków, s. a.,

str. 324--325.

B. Leśnodorski, Dzielo Sejmu Czteroletniego (1788--1792), Studium his-

toryczno-prawne, Wrocław 1951.

W. Kurkiewicz, A. Tatomir, W. żurawski, Tysiac lat dziejów Polski, LSW,1962.

R. W. Harris, Absolutism and Enlightenment, London 1964.

F. L. Ford, Europe 1780--1830, Longman.

Wielka encyklopedia powszechna PWN, Polska, Przedruk hasła z 9 tomu,Warszawa 1967.

A. Ajnenkiel, B. Leśnodorski, W. Rostocki, Historia ustroju Polski (1764--1939), PWN, Warszawa 1970.

Encyklopedia powszechna PWN, Warszawa, 2/1974, 3/1975, 4/1976.

J. Topolski (red.), Dzieje Polski, PWN, Warszawa 1976.

D. R. @ivojinovi}, Uspon Evrope 1450--1789, Matica srpska.

Konstytucja 3. maja 1791, opacował J. Łojek, Lublin 1981.

A. Ajnenkiel, Polskie konstytucje, Warszawa 1982.

Konstytucja 3. maja 1791, opracował J. Kowecki, Warszawa 1983.

G. L. Seidler, W nurcie Oświecenia, Lublin 1984.

J. Łojek, Geneza i olalenie Konstytucji 3. maja, Polityka zagranicznaRzeczypospolitej 1787--1792, Lublin 1986.

Polska myśl demokratyczna w ciągu wieków, Antologia, LSW, Warszawa1986.

J. Bardach, B. Lesnodorski, M. Pietrzak, Historia państwa i prawa polskiego,Warszawa 1987.

M. Kallas (red.), Konstytucje Polski, Studia monopraficzne z dziejów polski-ego konstytucjonalizmu, 1, PWN, Warszawa 1990.

Constitution of May 3, 1791 (C. Kasparek), Internet 1995.

J. Łojek, Ku naprawie Rzeczypospolitej, Konstytucja 3 Maja, Warszawa1996.

Nowy leksykon PWN, Warszawa 1998.


450

POQSKI USTAV OD 3. MAJA 1791.(VLADAVINSKI ZAKON)

Preveo prof. dr Todor I. Podgorac, upore|uju}i tekstove:

Ustawa Rządowa. Prawo uchwalone. Dnia 3. Maia, Roku 1791, Wars-zawa, s. a. (verovatno prvo {tampano izdawe ovog ustava).

New Constitution of the Government of Poland, Established by theRevolution, The third of May, 1791. The second edition (bez navo|ewaprevodioca, mesta i godine izdawa), koji je Poqska sekcijaMe|unarodnog udruèwa ustavnog prava priloìla okruglom sto-lu ,,Uloga ustavnog prava u prevenciji inflacije i u poboq{awukvaliteta zakona‘‘, Var{ava, 18. novembar 1985.

Constitution of May 3, 1791. Internet, 1995. Preveo sa poqskogna engleski jezik Cristopher Kasparek.

Doslovni prevod Tre}emajskog ustava sa poqskog jezika go-tovo je nemogu}; zato su nam dobrodo{li navedeni slobodnijiprevodi ovog ustava na engleski jezik.

Tekst ovog ustava u originalu, na poqskom jeziku, pisan jeu sve~anoj formi, sa re~enicama koje se ~esto zavr{avaju glagolom(prvo lice mnoìne, infinitiv ili koji drugi oblik). Punktua-cija je wegova slaba strana. Glavni interpunkcijski znak je zapeta,i tamo gde bi se misao pre mogla jasnije izraziti ta~kom izapetom. Poneke re~enice su veoma duge; poneki put jednom re-~enicom je izraèn ~itav pasus. Ako je to i razumqivo za Pream-bulu (zbog prirode wene), te{ko se takav jezi~ko-stilski postu-pak moè pravdati i za druge pasuse Ustava (istina, pasuse kra}esadrìne). Sintaksi~ki obrti u tekstu, red re~i u re~enici i redzavisnih re~enica u sloènoj re~enici nisu svojstveni srpskom,a tako|e ni savremenom poqskom jeziku.

Arhai~nost jezika i stila poqskog Ustava od 3. maja 1791,ina~e misaono veoma bogatog, svakako je jedan od razloga {to ovajustavnopravni dokument nije bio ranije preveden na srpski jezik,iako se ovih dana navr{ilo 210 godina od wegovog dono{ewa(druga dva razloga su kratko}a trajawa ovog ustava i na{a lenostu prevo|ewu pravne kwièvnosti uop{te).

Pridev rządowa u nazivu ovog ustava izveden je od imenice

rząd (na engl. government, na franc. gouvernement), koja je u ono

vreme zna~ila ustrój (sistem, ure|ewe, organizacija). Ustawa Rządo-wa je bio zakon o organizaciji vlasti, upravqawu, vladavini.înilo nam se da je taj naziv najboqe bilo prevesti re~ima


451

Vladavinski zakon. Bez sumwe, to je bio osnovni zakon (lex fundamen-talis) onda{we Republike Poqske, prvi savremeni ustav u Evropi,drugi u svetu, posle ameri~kog (1787), koji reguli{e osnovna pitawa,karakteristi~na za jedan takav op{ti pravni akt (uglavnom, sferaslobodâ, pravâ i obavezâ dràvqana i sfera podele vlasti).

Iako je od dono{ewa ovog ustava pro{lo vi{e od 200 godina,wegov prevod na srpski jezik je pred nama, i to prvi put!

PREAMBULA

Priznaju}i da sudbina svih nas jedino zavisi od ustanovqe-wa i savr{enstva Narodnog ustava, a na osnovu iskustva uvidev{idavna{we nedostatke na{e vladavine, i èle}i da iskoristimovreme u kom se Evropa nalazi i povoqan trenutak koji nas jevratio nama samima, slobodni od sramnih diktata strane prinude,cene}i vi{e od ìvota i li~ne sre}e politi~ku egzistenciju,spoqa{wu nezavisnost i unutra{wu slobodu naroda ~ija sudbinaje stavqena u na{e ruke, èle}i tako|e da zasluìmo blagoslovi zahvalnost sada{wih i budu}ih generacija, uprkos preprekamakoje nas mogu suo~iti sa mukama, radi op{teg dobra, uspostavqawaslobode, o~uvawa na{e otaxbine i wenih granica, s najve}om~vrstinom duha donosimo ovaj ustav i progla{avamo ga potpunosvetim i nepovredivim sve dok narod, u zakonom propisano vreme,svojom izri~itom voqom ne prizna potrebu da ga mewa u bilo komwegovom delu. Budu}i zakoni sada{weg Sejma moraju u svemu bitisaglasni ovom ustavu.

I

VLADAJU]A RELIGIJA

Sveta rimokatoli~ka vera, sa svim wenim privilegijama iimunitetima, progla{ava se vladaju}om nacionalnom religijom.Prelazak iz vladaju}e vere u bilo koju drugu veroispovest zabra-wuje se pod pretwom apostazije. S obzirom da nam ta ista svetavera nalaè da volimo svoje bli`we, dugujemo svim qudima, bilokoje veroispovesti, mir u ispovedawu wihove vere i dràvnuza{titu, te stoga garantujemo slobodu svih obreda i religija upoqskim zemqama saglasno zemaqskim zakonima.

II

PLEMI]I VELEPOSEDNICI

Po{tuju}i se}awe na na{e pretke kao utemeqiva~e slobod-ne vladavine, plemi}kom staleù najsve~anije obezbe|ujemo svaprava, slobode i privilegije prvenstva u privatnom i javnomìvotu, a naro~ito potvr|ujemo, osiguravamo i priznajemo kao


452

nepovrediva prava, statute i privilegije pravedno i zakonskiodobrene ovom staleù od strane Kazimira Velikog, Luja Ma|ar-skog, Vladislava Jagjela i wegovog brata Vitolda, Velikog KnezaLitvanije, kao i Vladislava i Kazimira Jagjelonaca, Jana Alber-ta, bra}e Aleksandra i Zigmunda I i Zigmunda Avgusta, posledwegod jagjelonske loze. Potvr|ujemo da je dostojanstvo plemi}kogstaleà u Poqskoj jednako bilo kom stepenu plemstva, koje se magde koristi. Priznajemo da je celokupno plemstvo jednako me|usobom, ne samo u traèwu i vr{ewu slu`bi otaxbini koje donose~ast, slavu ili korist, ve} i u jednakom uìvawu privilegija iprerogativa koji pripadaju plemi}kom staleù. Iznad svega,èlimo da sa~uvamo, {to i ~inimo, svetim i neprikosnovenimprava li~ne sigurnosti, li~ne slobode i svojine na zemqi ipokretnim stvarima, kao {to je to oduvek i bilo; najsve~anijepotvr|ujemo da ne}emo dopustiti bilo kakvu promenu ili izuzetaku Zakonu na {tetu bilo ~ije svojine, i da najvi{a narodna vlasti od we ustanovqena vlada ne}e isticati bilo kakav zahtev premaimovini bilo kog gra|anina, delimi~no ili u celini pod izgovo-rom iurium regalium (kraqevskih prava) ili bilo kojim drugimizgovorom. Stoga po{tujemo, obezbe|ujemo i potvr|ujemo li~nusigurnost i svaku svojinu bilo kome da po pravu pripada, kaoistinsku sponu dru{tva, kao zenicu gra|anske slobode i èlimoda one zauvek ostanu po{tovane, osigurane i nepovredive.

Isti~emo plemstvo kao najistaknutijeg branioca slobode iovog ustava. Na osnovu vrline, gra|anstva i ~asti svakog plemi}a,duboko po{tuju}i wegovu svetost i o~uvawe wene trajnosti, tra-ìmo da bude jedini branilac otaxbine i na{ih sloboda.

III

GRADOVI I WIHOVI GRA\ANI

@elimo da u potpunosti o~uvamo i proglasimo delom sa-da{weg Ustava zakon koji je sada{wi Sejm usvojio pod naslovomNa{i slobodni kraqevski gradovi u dràvama Republike kaozakon koji obezbe|uje novu, istinsku i efikasnu snagu slobodnompoqskom plemstvu radi obezbe|ewa wegovih sloboda i celovito-sti na{e zajedni~ke otaxbine.

IV

SEQACI, ZEMQORADNICI

Kako sa stanovi{ta pravde, humanizma i hri{}anske du`no-sti, tako i sa stanovi{ta na{eg pravilno shva}enog interesastavqamo pod za{titu zakona i zemaqske vlasti zemqoradnike


453

pod ~ijom rukom te~e najobilniji izvor dràvnog bogatstva, kojisu najbrojnije stanovni{tvo u narodu i najhrabrija snaga zemqe,i odlu~ujemo da od sada bilo koje slobode, zaduèwa ili sporazumiautenti~no zakqu~eni izme|u plemi}a i seqaka sa wihovih pose-da, bez obzira da li su te slobode, zaduèwa i sporazumi sa~iwenisa grupama ili sa pojedina~nim ìteqima sela, predstavqaju uza-jamnu obavezu, u saglasnosti sa pravim smislom uslova i odredbisadrànih u takvim zaduèwima i sporazumima, i podleù za{ti-ti zemaqske vlasti. Takvi sporazumi i obaveze koje iz wih proi-sti~u, slobodno prihva}eni od strane zemqoposednika, obavezi-va}e ne samo wega ve} i wegove naslednike ili sticaoce pravatako da nikad ne}e mo}i da ih samovoqno mewaju. Zauzvrat, seqacisa bilo kog poseda, ne}e mo}i odustati od slobodno zakqu~enihsporazuma, prihva}enih zaduèwa ili obaveza povezanih sa wima,osim na na~in i pod uslovima predvi|enim u odredbama pomenutihsporazuma, koji }e ih, bilo da su oni zakqu~eni na neodre|eno ilina odre|eno vreme, striktno obavezivati.

Tako garantuju}i veleposednicima sve koristi koje im pri-padaju od seqaka, i èle}i da {to je mogu}e efikasnije ohrabrimopove}awe stanovni{tva, progla{avamo potpunu slobodu svim li-cima kako tek doseqenim, tako i onima koji, prethodno napustiv{izemqu, sada èle da se vrate na rodnu grudu, u toj meri da je svakolice, bez obzira odakle je do{lo ili se vra}a u dràve Republike,~im stupi na poqsko tle, potpuno slobodno da obavqa svoju delat-nost, kako i gde ho}e, slobodno je da zakqu~uje sporazume o nasta-wivawu, zaradi ili zakupu, na na~in i u vreme kako se dogovori,slobodno je da se nastani u gradu ili selu, kao i da se trajno naseliu Poqskoj ili da se vrati u bilo koju zemqu u koju èli, prethodnoispuniv{i svoje dobrovoqno preuzete obaveze.

V

VLADAVINA, ILI ODRE\IVAWE JAVNIH VLASTI

Sva vlast u qudskom dru{tvu proizlazi iz voqe naroda.Stoga, da bi celovitost dràvâ, gra|anska sloboda i dru{tveniporedak zauvek ostali u jednakoj ravnoteì, vlada poqskog narodaje du`na da obuhvati tri vlasti, {to }e po voqi ovog zakona uvek i~initi, to jest, zakonodavnu vlast, koja pripada staleìma okupqe-nim u skup{tinu, najvi{u izvr{nu vlast koju vr{i kraq i straà,i sudsku vlast poverenu postoje}im ili budu}im sudovima.

VI

SEJM, ILI ZAKONODAVNA VLAST

Sejm ili skup{tina staleà ima dva doma: poslani~ki domi dom senatora kome predsedava kraq.


454

Poslani~ki dom kao odraz i sredi{te narodnog suverenite-ta smatra se zakonodavnim hramom. Stoga se svi nacrti zakonâimaju najpre razmatrati u poslani~kom domu.

1. Najpre se razmatraju op{ti zakoni, tj. ustavni, gra|anski,krivi~ni ili onaj kojim se ustanovqavaju stalni porezi ako wi-hove predloge tron uputi na raspravu vojvodstvima, zemqama iokruzima i koji se u vidu instrukcija podnose domu.

2. Predlozi trona se neposredno upu}uju poslani~kom domui imaju prioritet u proceduri u pogledu odluka sejma o povreme-nim davawima, valutnom kursu, raspisivawu javnog duga, davawuplemi}kih titula i ostalih prate}ih povlastica, odlu~ivawu oredovnim ili vanrednim javnim rashodima, ratu, miru, kona~nojratifikaciji sporazuma o savezu ili trgovini, svim diplomats-kim aktima i sporazumima koji se ti~u narodnog zakona,potvr|ivawu izvr{nih magistratura i sli~nim pitawima koja seodnose na osnovne narodne potrebe.

Dom senatora ~ine biskupi, vojvode, kastelani i sve{tenicii predsedava mu kraq koji ima pravo sopstvenog glasa i re{avapitawe pariteta (jednake podele glasova) li~no ili upu}ivawemsvoje odluke domu i nadleàn je: 1. Da zakonom predvi|enomve}inom glasova usvoji svaki zakon koji je pro{ao formalnuproceduru u poslani~kom domu i koji je odmah upu}en senatu, ilida ga vrati na daqe razmatrawe narodu; usvajawe potvr|uje snagui svetost zakona; vra}awe na daqe razmatrawe suspenduje zakon donarednog sejma; ako zakon bude ponovo usvojen u poslani~kom domusenat ga mora prihvatiti. 2. Da svaku odluku sejma u prethodnonabrojanim pitawima, koju je poslani~ki dom duàn da odmahuputi senatu, re{ava zajedno s poslani~kim domom ve}inom gla-sova, a ta zakonom predvi|ena zajedni~ka ve}ina oba doma smatrase odlukom i voqom staleà.

Isti~emo da senatori i sve{tenici nemaju votum decisivum(odlu~uju}i glas) u sejmu u pitawima koja se ti~u vr{ewa wihoveslu`be u straì ili komisiji, i tada imaju pravo da samo dajuobja{wewe na zahtev sejma.

Ovi redovni zakonodavni sejmovi postoje neprekidno i moguse uvek sazvati, obnavqaju}i se svake dve godine. Trajawe svakogzasedawa odre|uje se zakonom o sejmovima. Sejmovi sazvani u hit-nim slu~ajevima odlu~uju samo o pitawima zbog kojih su sazvani,ili o okolnostima koje su iz wih proizi{le posle po~etka zase-dawa.

Nijedan zakon ne moè biti ukinut na redovnom zasedawusejma na kome je usvojen. Broj lica koja ~ine pun sastav sejma uoba doma odre|uje se niìm zakonom.


455

Sve~ano potvr|ujemo da zakon o sejmicima, usvojen na ovomsejmu, predstavqa najbitniju osnovu gra|anske slobode.

S obzirom da zakonodavstvo ne moè biti vr{eno od svih,ve} narod za to koristi kao zastupnike svoje slobodno izabranepredstavnike ili poslanike, odre|ujemo da se u zakonodavstvu iop{tim potrebama naroda, poslanici izabrani u sejmike smatrajuprema ovom ustavu predstavnicima ~itavog naroda, kao ~uvariop{teg poverewa.

O svim pitawima se odlu~uje ve}inom glasova; stoga zauvekukidamo liberum veto, konfederacije bilo koje vrste i konfedera-cijske sejmove kao suprotne duhu ovog ustava, podrivaju}e za vlasti destruktivne za dru{tvo.

@ele}i da spre~imo nasilne i ~este promene narodnog us-tava, s jedne strane, a imaju}i u vidu potrebu usavr{avawa istogprema iskustvu wegovog dejstva na javni prosperitet, s druge stra-ne, odre|ujemo da se izmene i dopune ustava vr{e svakih dvadesetpet godina, pri ~emu je takav ustavotvorni sejm vanredan saglasnoodredbama posebnog zakona.

VII

KRAQ, ILI IZVR[NA VLAST

Nijedna vladavina, ma kako savr{ena bila, ne moè posto-jati bez jake izvr{ne vlasti. Sre}a naroda zavisi ne samo odpravednih zakona ve} i od dejstva wihove primene. Iskustvo nasje nau~ilo da je zanemarivawe ovog bitnog dela vladavine prep-lavilo Poqsku nesre}ama. Stoga, obezbediv{i slobodnom poqs-kom narodu pravo da sebi donosi zakone, vrhovni nadzor nadizvr{nom vla{}u i izbor wihovih magistratura, poveravamo kra-qu i wegovom savetu najvi{u vlast u izvr{avawu zakona; ovajsavet se zove straà zakona ili nadzorni savet.

Takva izvr{na vlast je du`na da prati zakone i da se starao wihovoj striktnoj primeni shodno wihovom zna~aju, ~ak i javnomprinudom, ako je to potrebno. Svi resori i magistrature du`nisu da se pokoravaju wenim naredbama. Ova vlast ima pravo dakontroli{e nepokorne magistrature, kao i da ih ka`wava zbognemarnosti u izvr{avawu wihovih du`nosti.

Izvr{na vlast nema pravo da donosi ili tuma~i zakone i daih name}e u bilo ~ije ime, da raspisuje javne dugove, da mewaraspodelu poreza ustanovqenu od sejma, da objavi rat ili da defi-nitive (kona~no) zakqu~i mirni sporazum ili bilo koji diplomat-ski akt. Jedino je ovla{}ena da pregovara sa stranim dràvama ida primewuje privremene i teku}e mere neophodne za bezbednosti mir zemqe, o kojima je du`na da obavesti slede}e zasedawe sejma.


456

Progla{avamo da je tron Poqske izboran u pogledu poro-dica i da }e takav ostati zauvek. Iskusiv{i fatalne poslediceinterregnum-a koji periodi~no podriva vladavinu i èle}i da zau-vek spre~imo svaki strani uticaj, kao i da svakom gra|aninuobezbedimo savr{en mir, odlu~ujemo da iz razboritih motivausvojimo da se poqski presto prenosi pravom nasle|a: stoga od-lu~ujemo i progla{avamo da }e po okon~awu na{eg ìvota, sag-lasno Bo`joj voqi, sada{wi elektor saksonski vladati Poqskom.Dinastija budu}ih kraqeva Poqske po~iwe od Fridriha Avgusta,elektora saksonskog, ~ijim mu{kim potomcima pripada pravo na-sle|a trona. Najstariji sin vladaju}eg kraqa nasle|uje svog oca;ukoliko sada{wi elektor saksonski nema mu{kog potomstva, mu`koga je on izabrao za svoju }erku (uz saglasnost i odobrewe Repu-blike) otpo~iwe mu{ku liniju nasle|ivawa poqskog trona. Stoga,progla{avamo Mariju Avgustu Nepomucenu, jedinu }erku elektorasaksonskog, princezom Poqske. Me|utim, narodu ostavqamo pravoda izabere tron iz bilo koje ku}e ili porodice, posle ga{ewapostoje}e.

Posle stupawa na presto, svaki kraq polaè zakletvu Bogui narodu da }e po{tovati ovaj ustav i pacta conventa sastavqena odsada{weg elektora saksonskog i namewena tronu a koja }e gaobavezivati kao i ona ranija.

Li~nost kraqa je sveta i nepovrediva. Po{to nijedan aktne proizlazi neposredno od wega, on ne moè ni na koji na~inbiti odgovoran narodu. On nije apsolutan monarh ve} otac i glavanaroda, i kao takvog ga progla{avaju sada{wi zakon i ustav.Wegovi prihodi predvi|eni u pacta conventa i prerogative svoj-stvene tronu, odre|ene ovim ustavom, ne}e biti naru{avani.

Svi javni akti, tribunali, sudovi, magistrature, novac ipe~ati nose kraqevo ime. Kraq, kome pripada sva mo} da ~inidobro, ima ius agratiandi (pravo pomilovawa) osu|enih na smrt,izuzev u slu~ajevima in criminibus status (zlo~ina protiv dràve).Kraq je vrhovni komandant oruànih snaga zemqe u ratu i pos-tavqa vojne komandante, s tim {to oni mogu biti promewenislobodnom voqom naroda. On donosi ukaz o dodeli ~inova ofici-rima i postavqa ~inovnike u skladu sa zakonom, tako|e i biskupe,senatore i ministre kao prve ~inovnike izvr{ne vlasti.

Straù zakon ili kraqevski savet, pridodat kraqu radinadzora nad integritetom i primenom zakonâ, ~ine: 1. primas, kaopoglavar sve{tenstva i predsednik komisije za obrazovawe, kogamewa prvi biskup po rangu, pri ~emu nijedan od wih nema pravo dapotpisuje rezolucije; 2. pet ministara, i to: ministar policije,ministar pravde, ministar belli (rata), ministar finansija i mini-star spoqnih poslova; 3. dva sekretara koji vode protokol, jedan


457

za straù, drugi za spoqne poslove, pri ~emu nijedan od wih nemaodlu~uju}i glas.

Posle sticawa punoletstva i polagawa zakletve da }epo{tovati ustav, prestolonaslednik moè prisustvovati svim za-sedawima straè, ali bez prava glasa.

Mar{al sejma, koji se bira na dve godine, tako|e ima pravoda prisustvuje zasedawima straè, bez u~estvovawa u wenom od-lu~ivawu, pri ~emu jedino moè da sazove sejm u slede}em slu~aju:ako proceni da je, zbog odre|enih hitnih okolnosti, sazivawesejma apsolutno neophodno, a kraq odbija da to u~ini; mar{alsejma je tada obavezan da svoje cirkularno pismo po{aqe svimposlanicima i senatorima navode}i stvarne motive sazivawa. Si-tuacije koje zahtevaju takvo sazivawe sejma su slede}e: 1. Kadapostoji hitna potreba koja se ti~e zakona o narodima, a naro~itou slu~aju rata u susedstvu; 2. U slu~aju unutra{wih nemira kojiprete da izazovu revoluciju u zemqi ili sukob izme|u magistra-tura; 3. U o~iglednoj opasnosti od op{te gladi; 4. U slu~ajuosiroma{ewa otaxbine zbog smrti kraqa ili wegove ozbiqnebolesti.

Sve rezolucije straè se razmatraju prema navedenim pra-vilima. Glas kraqa je odlu~uju}i, po{to se saslu{a mi{qewesvakog od ~lanova straè. Svaka rezolucija straè se izdaje ukraqevo ime i sa wegovim svojeru~nim potpisom, kao i sa potpi-som jednog od ministara koji je ~lan straè; tako potpisana,obavezuje sve izvr{ne organe, izuzev u slu~ajevima izri~ito na-vedenim ovim ustavom. Ukoliko nijedan od ministara ne èli dapotpi{e odluku, kraq je obavezan da odstupi od svog mi{qewa; usuprotnom, mar{al sejma moè zahtevati sazivawe sejma, a akokraq to odbije, mar{al li~no {aqe svoje cirkularno pismo nave} opisan na~in.

Kraq ima pravo da imenuje sve ministre, kao i da raspo-re|uje svakog od wih u odgovaraju}e odeqewe uprave ili u straù.Mandat svakog ministra u straì traje dve godine i kao i do sadapodleè slobodnoj kraqevoj potvrdi. Ministri koji ~ine straùne mogu istovremeno biti zaposleni u bilo kojoj drugoj komisijiili organu.

Ukoliko dvotre}inska ve}ina, tajnim glasawem, u oba domasejma, zahteva smenu bilo kog ministra u straì ili drugom izvr-{nom organu, kraq je obavezan da odmah imenuje drugog.

@ele}i da straà bude odgovorna narodu za svoje postupke, od-lu~ujemo da weni ministri, ukoliko budu optuèni pred sejmom(od strane specijalnog odbora odre|enog za ispitivawe wihovihpostupaka) za bilo kakvo kr{ewe vaè}eg zakona, snose li~nu iimovinsku odgovornost. Svaka takva optu`ba utvr|ena prostom


458

ve}inom glasova oba doma odmah se razmatra pred sejmskim sudom,koji donosi kona~nu presudu i primereno ka`wava optuènog akoutvrdi wegovu krivicu; u suprotnom ga ~asno osloba|a.

Radi formirawa neophodne organizacije izvr{ne vlasti,ustanovqavamo posebne komisije, povezane sa straòm, koje su jojpot~iwene. Sejm bira ~lanove komisija koji vr{e svoju slu`bu uzakonom predvi|enom periodu. To su komisije za 1. obrazovawe, 2.policiju, 3. vojsku i 4. finansije.

Prilikom vr{ewa vlasti i ispuwavawa svojih obaveza, sva-ka od provincijskih komisija (komisija vojvodstava), ustanovqenaovim sejmom, zavisi i prima sva nare|ewa od straè preko pome-nute ~etiri komisije.

VIII

SUDSKA VLAST

Sudsku vlast ne mogu vr{iti ni zakonodavni organi, nitikraq, ve} magistrature ustanovqene i izabrane u tu svrhu. Onamora postojati na lokalnom nivou da bi svaki gra|anin znao gdeda traì pravdu, kao i da bi svaki prestupnik mogao osetiti rukunarodne vlasti. Stoga, ustanovqavamo:

1. Prvostepene sudove za svaku provinciju (vojvodstvo), po-krajinu (zemqu) i srez, ~ije sudije biraju regionalni sejmovi.Prvostepeni sudovi su uvek spremni da pruè pravdu svakome komeje potrebna. Protiv odluka ovih sudova moè se izjaviti àlbaglavnom tribunalu provincije, koji ustanovqava i ~ije ~lanovebira regionalni sejm (sejmik). Ovi sudovi, kako prvostepeni takoi posledwe sudske instance, smatraju se zemaqskim sudovima zaplemstvo i sve zemqoposednike in causis iuris et facti (u pravnim i~iweni~nim pitawima za sve).

2. Posebne sudove i nadle`nosti odre|ujemo za slobodnekraqevske gradove, saglasno istoimenom zakonu donetom na ovomsejmu.

3. Svaka provincija ima poseban referendarski sud koji jenadleàn za slobodne seqake, kao {to je to bio slu~aj i premaprethodnim zakonima.

4. Zadràvamo dvorske, asesorske, relacione i kurlandskesudove.

5. Izvr{ne komisije imaju sudove u pitawima koja pripadajuwihovoj administraciji.

6. Pored gra|anskih i krivi~nih sudova, postoji i vrhovnisud za sve staleè, koji se zove sejmski sud, ~iji se ~lanovi birajuprilikom otvarawa svakog sejma. Ovaj sud je nadleàn za zlo~ineprotiv naroda i kraqa, ili crimina status (zlo~in protiv dràve).


459

Na kraju, isti~emo da }e novi gra|anski i krivi~ni zakoniknapisati lica odre|ena od strane sejma.

IX

NAMESNI[TVO

Straà vr{i i funkciju namesni{tva, na ~ijem je ~elukraqica, a u wenom odsustvu -- primas. Namesni{tvo se ustanov-qava samo u tri slu~aja: 1. dok je kraq maloletan; 2. tokomnesposobnosti prouzrokovane trajnim du{evnim oboqewem; 3. ka-da je kraq zarobqen u ratu. Maloletstvo traje samo do osamnaestegodine; sejm progla{ava nesposobnost prouzrokovanu trajnimdu{evnim oboqewem tro~etvrtinskom ve}inom glasova oba doma.U ova tri slu~aja, primas Poqske krune odmah saziva sejm, a akoto ne u~ini blagovremeno, mar{al sejma upu}uje cirkularno pismoposlanicima i senatorima. Sejm odre|uje hijerarhiju ministara unamesni{tvu i ovla{}uje kraqicu da preuzme du`nosti kraqa.Kada, u prvom slu~aju, kraq postane punoletan, u drugom kadozdravi, a u tre}em kad se vrati iz zarobqeni{tva, namesni{tvoje du`no da mu poloì ra~un za svoja dela i da odgovara naroduza period vr{ewa svoje slu`be, kako li~no tako i imovinski, naisti na~in koji je predvi|en za straù na svakom redovnom sejmu.

X

OBRAZOVAWE KRAQEVE DECE

Kraqevi sinovi, ustavom odre|eni za naslednike trona,predstavqaju prve sinove otaxbine i zato se briga o wihovomdobrom vaspitawu poverava narodu, ali bez naru{avawa roditeq-skih prava. Pod vladavinom kraqa, kraq li~no, zajedno sa stra-òm i nadzornikom obrazovawa kraqevih sinova koga odre|ujustaleì, brine o wihovom obrazovawu. Pod vladavinom names-ni{tva, poverava se namesni{tvu pomenutom nadzorniku, obrazo-vawe kraqevih sinova. U oba slu~aja, radi potvrde od strane sejma,nadzornik odre|en od staleà obave{tava svaki redovni sejm oobrazovawu i vladawu kraqevih sinova, da bi u tom obrazovawujedinstvena pravila, rano i zauvek usadila u du{u budu}ih nasled-nika trona religiju i qubav prema vrlini, otaxbini, slobodi inarodnom ustavu.

XI

NARODNA ORU@ANA SILA

Narodu pripada du`nost sopstvene odbrane od napada i o~u-vawa svog integriteta. Stoga su svi gra|ani branioci narodnogintegriteta i sloboda. Vojska nije ni{ta drugo do odbrambenasila koja proizlazi iz op{te snage naroda. Narod duguje nagradu


460

i priznawe svojoj vojsci, jer ona sebe posve}uje iskqu~ivo narod-noj odbrani. Vojska je du`na da brani narodne granice i op{timir, jednom re~ju, da bude wegov najja~i {tit. Radi besprekornogispuwavawa ovog sudbinskog zadatka, vojska mora uvek ostati pot-~iwena izvr{noj vlasti, saglasno odredbama zakona, a zakliwe sena vernost narodu i kraqu i brani narodni ustav. Tako, narodnavojska mo`e biti upotrebqena za op{tu odbranu zemqe, obez-be|ewe utvr|ewâ i granica ili za za{titu zakona ako se nekosuprotstavi wegovoj primeni.

Todor I. Podgorac*

ON THE POLISH CONSTITUTION OF MAY 3, 1791

(On the Occasion of the Translation of the Constitution into Serbian)

Summary

This article deals with the first modern European Constitution, animportant political and legal document, representing one of the three cruciallegal documents of the 18th century (next to the American Constitution,passed just four years before it, in 1787, and the Constitution of therevolutionary France, passed several months after it, in September of 1791.)

It considers in detail the international constellation and the internalcircumstances in Poland at that time, the Constitution passed in May, 1791,and the causes of the divisions in Poland, certainly the most tragic develop-ments in the history of this country.

The first ever translation of the Constitution into Serbian has beenattached to this work.

Key words: Polish-Lithuanian Union. -- Liberum veto. -- Confederation. -- Four-year

Polish Seim.

Todor I. Podgorac**

SUR LA CONSTITUTION POLONAISE DU 3 MAI 1791

(A l'occasion de la traduction en serbe de cette Constitution)

Résumé

Il est ici question de la première constitution européenne moderne,document politico-juridique important, qui constitue une des trois oeuvreslégislatives capitales du XVIIIème siècle (avec la Constitution américaine

* Dr Todor I. Podgorac. Ph.D., Full Professor of the Faculty of Law in Kragujevac.** Dr Todor I. Podgorac, Professeur de la Faculté de droit de l'Université de Kragujevac.


461

adoptée seulement quatre ans plus tôt -- en 1787 et la Constitution de laFrance révolutionnaire, adoptée quelques mois plus tard -- en septembre1791).

Ce travail traite en détail du contexte international défavorable et desdifficultés intérieures rencontrées à par la Pologne à cette époque, du contenude la Constitution du 3 mai 1791 et des causes ayant amené les partages dela Pologne, événements sans aucun doute parmi les plus tragiques dansl'histoire de ce pays.

Ce travail est accompagné de la première traduction en serbe du textede cette Constitution.

Mots-clés: Union de la Pologne et de la Lituanie. -- Liberum veto. -- Confédération.

-- (Grande) diète de quatre ans

Todor I. Podgorac*

POLNISCHE VERFASSUNG VOM 3. MAI 1791

Zusammenfassung

In dieser Arbeit handelt es sich um die erste moderne europäischeVerfassung, über ein bedeutendes politisch-rechtliches Dokument, das einesder drei epochalen gesetzgebenden Werke des 18. Jahrhunderts darstellt(neben der amerikanischen Verfassung, die nur vier Jahre vorher verabschi-edet worden war -- 1787, und der Verfassung des revolutionären Frankreichs,die einige Monate später verabschiedet wurde -- im September 1791).

In der Arbeit werden eingehender die internationale Umgebung, dieinnenstaatlichen Auseinandersetzungen im damaligen Polen, die Materie derVerfassung vom 3. Mai 1791 sowie die Ursachen der inneren AufteilungPolens behandelt, was sicherlich die tragischsten Geschehnisse in derGeschichte dieses Landes sind.

Als Anhang zu dieser Arbeit wird zum ersten Mal der ins Serbischeübersetzte Wortlaut dieser Verfassung veröffentlicht.

Hauptwörter: Die polnisch-litauische Union. -- Liberum veto. -- Die Konföderation. --

Das vierjährige (große) Sejm.

* Dr. Todor I. Podgorac, Professor an der Juristischen Fakultät in Kragujevac.


462

o poqskom ustavu od 3. maja 1791. povodom …anali.ius.bg.ac.rs/a2001-1-4/anali 2001_1-4...

Documents