js

Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja podrazumeva obavezu osiguravača da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili korisniku ukoliko ugovorom predviđeni nesrećni slučaj prouzrokuje smrt ili invaliditet osiguranika, kao i da isplati štetu nastalu usled troškova lečenja i izgubljene zarade u slučaju narušavanja zdravlja ili nastupanja prolazne nesposobnosti za rad.

Troškovi lečenja i izgubljena obaveza isplate zarade su nazavisni od isplata te osigurane sume kod obaveznog osiguranja, a kod dobrovoljnog osiguranja od nesrećnog slučaja ova obaveza osiguravača mora posebno da se ugovori.

Osiguranje od posledica nesrećnog slučaja je vid osiguranja lica, te osnovni princip – isplata unapred određene osigurane sume, nezavisno od pretrpljene štete, a ne naknada štete, važi i ovde.

To znači da se ni ovde ne primenjuje načelo obeštećenja. Međutim, ako su u pitanju troškovi lečenja ili izgubljena

zarada, osiguravač isplaćuje ove troškove u visini prouzrokovane štete tj. u visini u kojoj su i nastale, pa se u tom slučaju može primeniti načeli obeštećenja.

Rizik koji osiguravač preuzima na sebe kod ove vrste osiguranja jeste opasnost od nastanka nesrećnog slučaja.

Nesrećni slučaj – iznenadni i od volje osiguranika nezavisan događaj, koji delujući spolja i naglo na telo osiguranika, ima za posledicu smrt, potpun ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad i narušenje zdravlja.

Invaliditet – doživotni gubitak opšte radne sposobnosti.

Prolazna nesposobnost za rad – nesposobnost za vršenje redovnog zanimanja.

Narušavanjem zdravlja podrazumevaju se one povrede i oboljenja radi čijeg lečenja je potrebna lekarska pomoć.

Kod osiguranja od nesrećnog slučaja zakonom su isključeni iz osiguranja sledeći rizici:

namerno prouzrokovanje nesrećnog slučaja i nesrećni slučaj prouzrokovan ratnim operacijama. Ugovorna isključenja su sledeća:

usled zemljotresa, pri pripremanju, pokušaju i izvršenju umišljajnog

krivičnog dela, usled učešća u tuči ili fizičkom obračunavanju, izuzev

samoodbrane, kada je osigurani slučaj nastao usled dejstva alkohola, usled pokušaja ili izvršenja samoubistva i dr.

Naknada iz osiguranja od nesrećnog slučaja može se odrediti samo u okviru ugovorene ili zakonom određene osigurane sume.

Pri tome osiguravač odgovara samo za one posledice nesrećnog slučaja koje su obuhvaćene ugovorom o osiguranju ili u zakonu.

Kada nastupi smrt osiguranika (ili osiguranog lica), osiguravač je dužan da korisniku isplati ugovorenu sumu.

Kod potpunog invaliditeta osiguranika, koji je nastupio usled nesrećnog slučaja, osiguravač isplaćuje osiguranu sumu u celini, a u slučaju delimičnog invaliditeta postotak osigurane sume koji odgovara postotku invaliditeta.

Naknada za slučaj invaliditeta, kao i za slučaj smrti osiguranika, kumulira se sa naknadom troškova lečenja ili izgubljene zarade ako je tako ugovoreno.

U slučaju prolazne nesposobnosti za rad, osiguravač je u obavezi da plaća tzv. dnevnu naknadu u ugovorenoj visini, ukoliko je to posebno ugovoreno uz obavezu plaćanja premije.

Korisnik osiguranja je u obavezi da pruži sve dokaze potrebne za ostvarenje svog prava – naplate osigurane sume (dokaz o smrti, dokaz o invaliditetu i dr.).