O T K R I V A Č K A METODA

*Je indirektna ili posredna metoda koja obezbedjuje deci aktivnu ulogu u sopstvenom razvoju i zadovoljavanje njihovih autentičnih potreba.Ove potrebe mogu biti potisnute preteranim korišćenjem direktnih ili neposrednih metoda uticanja na dečji razvoj i učenje.

*Pričanje, pokazivanje vaspitača kvare deci radost otkrivanja, prevazilaženja prepreka, rešavanja problema, stvaralačkog ponašanja.*Mnoge značajne ideje, koje su deca u stanju da shvate zahvaljujući pričanju vaspitača, izmiču njihovom razumevanju ako pre toga nisu imala prilike da ih intuitivno naslute i isprobaju u samostalnom delovanju – što omogućava otkrivačka metoda.*U ranim uzrastima najpogodniji je način učenja sticanje iskustva u neposrednom kontaktu sa svojom okolinom.*Dete pokušava da shvati stvari kroz njihovu upotrebu, primenjujući akcione šeme koje je već izgradilo. što čini na senzomotornom i praktičnom planu krećući se od akcije k misli, uočavajući njihove osobine i neke zakonitosti koje mu omogućavaju da njima bolje manipuliše.*Činjenica da se saznajni razvoj kod deteta odvija u tesnoj vezi sa njegovom praktičnom delatnošću uopšte ne znači da su njihovi obrazovni potencijali manji, iako deci ne odgovaraju klasični školski metodi. Odrasli mogu da im pomognu na drugi način, usmeravajući ih u toku praktičnog delovanja na izdvajanje onih osobina predmeta koje su značajne za uspeh u njemu. To je i način da se kod dece formiraju odgovarajući pojmovi o predmetima iz svakodnevnog života. Tako se, s jedne strane, kod njih stvara osnova za prelaz na izdvajanje osobina koje su bitne za sam predmet, a sa druge, sposobnost prvo za uočavanje globalnih, nediferenciranih veza medju predmetima, a zatim i za otkrivanje složenijih oblika pojmova.UČENJE OTKRIVANJEM je visok oblik aktivnog učenja-znanje se ne daje u gotovom vidu, već ga dete OTKRIVA tokom izrade(rešavanja) zadataka. Učenje otkrivanjem i učenje putem rešavanja problema ubrajaju se u heurističke modele učenja (gr.eurisko:nadjen,pronadjen; heureskein:nalaziti,otkrivati,pronalaziti).

*Konkretna primena otkrivačke metode zavisi od vrste saznanja koje omogućava. Dok se fizičko saznanje gradi „o t k r i ć e m“, logičko-matematičko se „i z u m e v a“, nastaje „i n v e n c i j o m“ subjekta.Njihovo razlikovanje je značajno zbog načina na koji može i treba da interveniše vaspitač u procesu dečjeg saznavanja.

Metodička organizacija aktivnosti učenja otkrivanjem prolazi kroz sledeće faze:l. Instruktivno-motivaciona faza: deca upoznaju i prihvataju zadatak;2. Operativna faza: deca samostalno rešavaju zadatke;3. Faza samoprocenjivanja: deci se daju povratne informacije o tačnim rešenjima zadataka i oni vrše potrebne korekcije svojih rezultata;4. Aplikativna faza: transfer znanja na novim primerima i zadacima.Didaktičke varijante primene:

a) otkrivajuće vodjenje:1.objasne se principi, a ne ukazuje na rešenje i2, ukazuje se na rešenje, bez isticanja principa.

b) samostalno otkrivanje

Za predškolski uzrast primerenije je otkrivajuće vodjenje.