Mihail ehov

O tehnici glumca

Prevela sa ruskog: Anelija Polikarpova

Najvei i krajnji cilj svakog istinskog umetnika, ma ime da se posebno bavi, moe se definisati kao elja da izrazi sebe slobodno i potpuno. Mihail ehov

Pozorite St. Dejms 23. jul 1952. Njujork.

Dragi g. ehov, moj dragi profesore:

Verujem da je prolo gotovo deset godina otkad sam imao priliku da razgovaram s vama. Ne verujem da sam vam ikada rekao, tokom one godine kada sam imao povlasticu da radim s vama, itavu priu o tome koliko sam se drao vae teorije o umetnosti i glumi. To je poelo krajem dvadesetih kada sam video na repertoaru dela koja ste uradili u Parizu: Glavni inspektor, Erik etrnaesti, Dvanaesta no, Hamlet, itd. Izaao sam s dubokim uverenjem da sam preko vas i samo preko vas mogao doi do onoga za im sam teio - konkretnog i opipljivog naina da dosegnem majstorstvo te neuhvatljive stvari koja se zove tehnika glume. To nastojanje je trajalo godinama i vei deo vremena se inio nedostinim. Pokuavao sam da se pridruim vaoj trupi kada ste prvi put pokrenuli Pozorite ehov u Dartington Holu u Engleskoj. Onda sam uo da ste se preselili u Ameriku s veim delom svoje trupe da biste nastavili svoj rad u Konektikatu, pa mi je bilo potrebno vie godina, kroz sve svetske dogaaje, da doem u Ameriku s jedinim ciljem da konano radim svama. Sada, drei u ruci rukopis knjige Glumcu sasvim sam postigao svoj cilj. U knjizi Glumcu sam pronaao ono za im sam tragao i nastojao da otkrijem za sebe; upravo ono to sam pokuavao da primenim u svom radu od onog kratkog razdoblja kada sam imao povlasticu da radim s vama. Jer mada sam pohaao mnoge kole i mnoge veoma slavne i veoma kreativne glumce, reisere i uitelje, nikada nisam pronaao nita to oveka ui onom najvanijem u tehnici glume. Oni su dobro znali kako da vas naue dikciju. Znali su dobro kako da vas naue da pokupite vane odrednice lika, ali uglavnom su vas terali da tragate za vitalnim i najvanijim delom glume - samim sobom -sa samo nejasno ustanovljenim "pravilima" za koja sam ja ustanovio da su puke rei a ne konkretna pomo. Ako je ovek pijanista, ima spoljanji instrument kojim ui da ovlada, prstima i pregornim vebanjem, pa time kreativni umetnik moe da izvodi i izraava svoju umetnost. Kao glumac, umetnik mora da svira na instrumentu kojim se najtee ovladava, odnosno svom vlastitom ja - da ovlada svojim fizikim i emotivnim biem. Otud, verujem, potie sva pometnja razliitih kola glume, pa zato ovaj rukopis, koji drim pred sobom, vredi vie svakom glumcu nego da mu daju zlata koliko je teak - zapravo, verujem, svakom kreativnom umetniku. Kao to sam ve rekao, sve to sam od vas nauio primenio sam tokom godina u svakom mediju u kom sam radio, ne samo kao glumac, ve i kao reiser, ne samo u pozoritu, ve i na televiziji, u radu s kamerom, u scenografiji, u koordinaciji tako kompleksne stvari kao to je dramatina televizijska produkcija uivo. U mojoj svesti je vaa knjiga Glumcu daleko najbolja knjiga te vrste s kojom se ne moe porediti nita to je ikada objavljeno na tom polju. Uz to se ona, po mom miljenju, ita tako lako kao bilo koji dobar roman na koji sam ikada naiao. Na ovom mestu mogu samo da vam izrazim svoju zahvalnost to ste sada uinili dostupnom, i meni i drugim umetnicima, ovu vrednu preicu do ovladavanja onim to vi nazivate "stvaralaki proces".

Va Jul Briner

O tehnici glumca

Tehnika u umetnosti ponekad ume da ugasi iskru nadahnua, dok je kod istinskih majstora raspiruje u velik i neugasiv plamen. - Josif Jasser

Predgovor

Knjiga koju vam nudimo je "zavirivanje" u stvaralaki proces. "Zavirivanje" je poelo pre mnogo godina, jo u Rusiji, a potom se nastavilo u Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, ehoslovakoj, Austriji, Nemakoj, Francuskoj, Engleskoj i Americi. Preda mnom su prodefilovali glumci i reditelji svih vrsta, kola, pravaca i kalibara. Sreivanje, sistematizacija i uproavanje prikupljenog materijala trajalo je dugi niz godina. Godine 1936. g-ica Beatris Strajt (Beatrice Straight) otvorila je u Engleskoj (Devonir, Daartington Hol) pozorinu kolu, koja je, prema njenoj zamisli, trebalo da preraste u teatar. Tamo sam, kao rukovodilac kole, imao prilike da izvrim niz dragocenih eksperimenata. kola je uoi rata bila premetena u Ameriku. Tamo je postala profesionalno pozorite (ehov plejers"). Poto je odigrao nekoliko predstava na Brodveju, teatar je krenuo na gostovanja irom Amerike, kao pionir novih principa pozorine umetnosti. Rad mladog pozorita je, medutim, prekinut gotovo na samom poetku - rat je iz ansambla odveo na front mnoge mlade glumce trupe. Eksperimenti su se nastavili, jo neko vreme, sa brodvejskim glumcima, ali uskoro je i meu njima vedna je morala da ode na front. Prvobitna verzija ove knjige bila je napisana na engleskom jeziku. U tom periodu rada nezamenljivu pomo pruili su mi g-ica Dajdra Herst (Dierdre Hurst), kvalifikovana nastavnica metode iznete u ovoj knjizi, g-din Herd Hartfild (Hurd Hartfield) i prof. Pol Maral Alen (Paul Marshall Allen). Njima izraavam ovde svoju duboku zahvalnost. Veoma sam zahvalan Sergeju Lavoviu Bertensonu na njegovoj pomoi oko redigovanja ove knjige. Svojom posebno radosnom dunou smatram izraavanje zahvalnosti G. S. danovu, koji je sa mnom radio dugi niz godina. Njegove reije, pedagoki rad i eksperimenti, zasnovani na principima koji su izloeni u ovoj knjizi, uinili su mi veliku uslugu. Ideje, pitanja i saveti G. S. danova bili su vredan doprinos mom radu.

Zbog njegove nesebine pomoi, G. S. danovu posveujem ovu knjigu.

Holivud, 1945. godine, dan okonanja rata.

IMAGINACIJA I PANJA

Prva vrsta proba

Na stvaralatvo ne pokree ono to jeste, ve ono to moe biti; ne stvarno, ve mogue. - Rudolf tajner

Onaj ko ulazi u svet imaginacije osea se sve mlaim i mlaim. On sada zna da ga je razum inio duevno starijim i nefleksibilnim. - R. Majer

Imaginarni likovi ive samostalan ivot

Vee je. Posle dugog dana, nakon mnotva utisaka, preivljavanja, poslova i rei, oputate svoje premorene ivce. Sedite zatvorenih oiju ili u zamraenoj sobi. ta navire iz mraka pred va unutranji pogled? Lica ljudi koje ste danas sretali, njihovi glasovi, razgovori, postupci, kretnje, njihove karakterne ili smene osobine. Vi iznova pretravate ulice, prolazite pored poznatih zgrada, itate natpise... Pasivno pratite arolike slike seanja na protekli dan. Ali i nehotice izlazite iz okvira minulog dana i u vaoj mati javljaju se slike bliske ili daleke prolosti. Pred vama se niu zaboravljene, poluzaboravljene elje, snovi, ciljevi, uspesi i neuspesi. Dodue, oni nisu tako precizni kao slike seanja na dananji dan, njih je ve prepravio" neko ko je matao o njima dok ste ih vi zaboravili", ali ih ipak prepoznajete. A onda, meu svim vizijama prolosti i sadanjosti, primeujete da as ovde, as tamo, promakne sasvim nepoznati lik. On nestaje i dolazi ponovo dovodei sa sobom druge neznance. Meu njima se uspostavljaju odnosi, oni pred vama izvode scene, vi pratite te, za vas nove, dogaaje, obuzimaju vas udna i neoekivana raspoloenja. Nepoznati likovi uvlae vas u deavanja iz njihovog ivota i vi ve poinjete da aktivno sudelujete u njihovoj borbi, prijateljstvu, ljubavi, srei i nesrei. Seanja su se povukla u zadnji plan - novi likovi su jai od seanja. Oni vas teraju da plaete ili da se smejete, da negodujete ili da se radujute - s vec'om silinom nego obina seanja. Uzbueno pratite te odnekud nadole likove koji ive svoj ivot i itava paleta oseanja budi se u vaoj dui. I sami postajete jedan od tih likova; vaa premorenost nestaje, san odlazi... i vi ste u uzvienom stvaralakom stanju. Glumac i reditelj, kao i svaki umetnik, poznaju takve trenutke. "Uvek sam okruen likovima", govorio je Maks Rajnhart. "Celo jutro - pisao je Dikens - sedim u svom kabinetu isekujui Olivera Tvista, ali on nikako da doe". Gete je rekao: Likovi, koji nas nadahnjuju, dolaze nam sami, govorei: Evo nas!". Rafael je video lik koji je promakao pored njega u sobi - bila je to Sikstinska madona. Mikelanelo je zavapio u oajanju: Likovi me proganjaju i teraju da kleem njihove oblike od stena!" Kada bi dananji glumac poeleo da poveri starim majstorima svoje sumnje, zbog njihove vere u postojanje samostalnih stvaralakih likova, oni bi mu odgovorili: Vara se ako misli da moe da stvara iskljuivo sam od sebe. Tvoj materijalistiki vek naveo te je ak na pomisao da je tvoje stvaralatvo proizvod aktivnosti mozga. Ti to zove inspiracijom. Kuda te ona vodi? Nas je naa inspiracija vodila izvan okvira linog. Ti si okrenut sebi, oponaa sopstvene emocije i sa fotografskom preciznou prikazuje injenice iz ivota oko tebe. Mi smo, sledei nae likove, dosegli za nas nove i dotad nepoznate sfere. Stvarajui, mi smo spoznavali."

Mo nad likovima

Ali, ako imate dovoljno hrabrosti da prihvatite samostalno postojanje likova, ipak ne treba da se zadovoljavate njihovom sluajnom i haotinom igrom, koliko god radosti da vam priinjava. Budui da imate odreeni umetniki zadatak, treba da nauite da ih kontroliete, organizujete i usmeravate shodno vaem cilju (U tome e vam pomoi vebe panje). Tada e se, povinujui se vaoj volji, likovi javljati pred vama ne samo u veernjoj tiini, ve i danju, dok sija sunce, na prometnoj ulici, u guvi i usred svakodnevnih briga.

Aktivno ekanje

Ipak, nemojte misliti da e vam se likovi javijati kao definitivni i zaokrueni. Bie im potrebno dosta vremena da, menjajui se i usavravajui se, dostignu onaj stepen ekspresivnosti koji je vama potreban. Morate nauiti da strpljivo ekate. Leonardo Da Vini je godinama ekao na priliku da zavri glavu Hrista u Tajnoj veeri". No, da li ekati znai biti u stanju pasivnog promatranja likova? Ne. Uprkos sposobnosti likova da vode svoj ivot, vaa aktivnost je uslov za njihov razvoj. ta, zapravo, radite u fazi iekivanja? Postavljate likovima pitanja, kao to biste ih postavljali svojim prijateljima. itav poetni period rada na ulozi, ako ga sistematski sprovodite, protie u pitanjima i odgovorima. Pitajte, i u tome je vaa aktivnost u fazi iekivanja. Menjajui se i usavravajui se pod uticajem vaih pitanja, likovi vam nude odgovore, vidljive vaem unutranjem oku. Ali, postoje dva naina da se postave pitanja. U prvom sluaju, obraate se svom razumu. Analizirate oseanja lika i trudite se da saznate o njemu to vie. Ali, to vie znate o preivljavanjima vaeg lika, to manje sami oseate. Drugi nain suprotan je prvom. Njegova je osnova - vaa imaginacija. Postavljajui pitanja, elite da vidite ono o emu pitate. Gledate i ekate. Pod vaim upitnim pogledom lik se menja i javlja vam se kao vizuelni odgovor. U tom sluaju, on je produkt vae stvaralake intuicije. I nema pitanja na koje ne biste mogli da dobijete odgovor. Sve to moe da vas intrigira, naroito u prvoj fazi rada - stil autora i samog komada, njegova kompozicija, osnovna ideja, karakterne osobine protagonista, mesto i znaaj vae uloge meu njima, njene osobine u globalu i u pojedinostima - sve to moete da pretoite u pitanja. Ipak, svakako neete dobiti odgovor na svako pitanje. Likovi esto trae dosta vremena da bi se izvela potrebna transformacija. Na primer, ako pitate vaeg junaka na koji nain prvi put izlazi na scenu, pod okolnostima koje je odredio autor, najverovatnije ete dobiti trenutni odgovor - lik e pred vama "odglumiti" svoj izlazak. Ali moete, takoe, da se upitate kakav je odnos lica, koje treba da prikazete na sceni, prema drugom licu u komadu pa da odgovor ne stigne tako brzo. Moda prou sati, a moda i dani. Videete niz scena, odlomaka, trenutaka, kada e vam va junak sve oiglednije svojim ponaanjem, "glumom", koju pratite svojim unutranjim okom, korak po korak, pojasniti svoj odnos prema ostalim licima. Za to treba da mu date vremena. A jo vie vremena nesumnjivo e trebati da biste, na primer, bili u stanju da vidite" odgovor na pitanje: koja je osnovna ideja komada? U tom sluaju, svi likovi (a naroito glavni) treba da prou kroz sloenu transformaciju i svi oni vie puta treba da "odglume" pred vama jednu scenu za drugom, ali va uporni upitni pogled e ih postepeno naterati da dou do dve-tri scene (a moda i na samo jednu), kada e vam u likovima te dve-tri scene, u ponaanju junaka, u par reenica koje izgovaraju u tim scenama bljesnuti glavna ideja komada. Tako iz dana u dan, metodom pitanja i odgovora, ostvarivae se va umetniki cilj i sazrevati vae zamiljeno delo.

"Videti" unutranji ivot lika

Kako budete razvijali i jaali svoju imaginaciju, tako e se u vama javljati oseanje koje bi moglo da se opie sledeim reima: sve to vidim unutranjim okom, umetnike likove koje posmatram, imaju, kao i ljudi kojima sam okruen, svoj unutranji ivot i njegove spoljanje manifestacije. Samo s jednom razlikom: u svakodnevnom ivotu moe se desiti da kroz spoljanje manifestacije ne opazim, ne proniknem u unutranji ivot oveka koji je preda mnom. Dotle je umetniki lik, koji nastaje pred mojim unutranjim okom, za mene potpuno otvoren, sa svim svojim emocijama, oseanjima i strastima, sa svim planovima, ciljevima i najskrivenijim eljama. Kroz spoljanju opnu lika ja vidim" njegov unutranji ivot. Stvarajui svog Mojsija, Mikelanelo je video" ne samo miie, pramenove na bradi i falte na odei - on je video unutranju mo Mojsija, koja je stvorila te miie, vene, falte i oblik ritmiki poreanih pramenova. Leonarda da Vinija su progonili likovi iz njegove mate svojim vatrenim unutranjim ivotom. On je govorio: tamo gde je najvea snaga oseanja, tu je i najvea patnja.

Panja

Kako razvijate svoju imaginaciju putem sistematskih vebi, ona postaje sve fleksibilnija i pokretnija. Likovi bljesnu i smenjuju jedan drugog sve veom brzinom. To moe dovesti do toga da e vam oni umai i pre nego to stignu da rasplamsaju vae stvaralako oseanje. Morate imati dovoljno snage da biste uspeli da zaustavite njihovo kretanje i zadrite ih pred vaim unutranjim okom onoliko dugo, koliko elite. Ta snaga i jeste vaa sposobnost da koncentriete panju. Svi je prirodno nosimo u sebi, a bez nje ne bismo mogli da izvedemo ak ni najobiniju svakodnevnu radnju (izuzev uobiajenih radnji). Meutim, snaga koncentracije koju koristimo u svakodnevnom ivotu nije dovoljna za glumca s razvijenom imaginacijom. Od te snage e u znatnoj meri zavisiti i efikasnost imaginacije. Morate je u sebi razvijati. Koliko ete u tome uspeti, zavisie koliko od tanog razumevanja prirode i sutine panje, toliko i od vebi.

Panja je proces

ta dua osea u trenucima koncentracije? Ako ste bili u prilici da sebe posmatrate u onim periodima ivota kada ste danima i nedeljama nestrpljivo iekivali dolazak nekog vama vanog dogaaja ili susret sa eljenom i voljenom osobom, mogli ste da prime-tite da ste, uporedo sa svakodnevnim ivotom, vodili i jedan drugi - unutranji, aktivan i napet. ta god da ste radili, gde god ili, ta god govorili, stalno ste zamiljali oekivani dogaaj. ak i kada biste vau svest opteretili brigama svakodnevnice, u dubini due ne biste prekidali vezu s njim. Iznutra ste bili u stanju trajne aktivnosti. Ta aktivnost i jeste panja. Razmotrimo je podrobnije. U procesu panje vi obavljate etiri radnje odjednom. Prvo, drite nevidljivo predmet vae panje. Drugo, privlaite ga sebi. Tree, i sami teite ka njemu. etvrto, prodirete u njega. Sve etiri radnje, koje ine proces panje, odvijaju se istovremeno i izraavaju veliku duevnu snagu. Taj proces ne iziskuje veliki fiziki napor i u celosti protie u duevnoj sferi. ak i onda kada je predmet vae panje vidljiv i kada morate da fiziki koristite vid, proces koncentrisanja panje izlazi iz okvira fizike percepcije ulom vida, sluha ili dodira. Vebe panje esto se pogreno baziraju na naprezanju fizikih ulnih organa (vida, sluha, dodira itd.) umesto da se fizika percepcija tretira kao faza koja tek prethodi procesu panje. U stvari, organi spoljnih ula oslobaaju se u onom trenutku kada je poeo proces panje. Isekujui predstojei dogaaj, odnosno kada se koncentriete na njega, moete, kao to sam ve pomenuo, danima i nedeljama da ivite svoj svakodnevni ivot, da slobodno koristite svoje ulne organe: panja e se odvijati izvan njihovih okvira. Pa ak (primetiete to tokom daljih vebi), to se manje napreu vai ulni organi, tim bre postiete koncentraciju panje i tim je jaa njena snaga. Treba li uopte pominjati da predmet panje moe da bude sve to je u domenu vae svesti: kako imaginarni lik, tako i konkretan fiziki predmet; kako dogaaj iz prolosti, tako i neki budui dogaaj.

Panja

Veba br. 1: Odaberite obian predmet. Razgledajte ga. Da ne biste izbegli "gledanje" predmeta, opiite sebi njegov spoljanji izgled. U sebi prodite (psiholoki) sve etiri radnje, koje ine tok panje: drite predmet, privlaite ga sebi, teite ka njemu, prodirite u njega, kao da elite s njim da se spojite. Svaku od ovih radnji uradite prvo odvojeno, onda zajedno, vezujui po dve, po tri itd. Nastavite vebu, vodei rauna da se vai ulni organi, kao i telesni miii, ne napreu previe. Menjajte objekte vae panje ovim redosledom: 1. Jednostavan, vidljiv predmet, 2. Zvuk, 3. Ljudski govor, 4. Jednostavan predmet, evociran u seanju, 5. Zvuk, evociran u seanju, 6. Ljudski govor (re ili jedna reenica), evociran u seanju, 7. Lik oveka, kojeg dobro poznajete, evociran u seanju 8. Lik, preuzet iz komada ili knjievnosti, 9. Lik fantastinog bia, pejzaa, arhitektonske forme i sl, koji ste sami stvorili. Vebajte dode dok panja, sa njene etiri radnje, ne postane za vas lako izvodljiv jedinstven duevni in. Poto ste usmerili panju na objekte, ponite istovremeno da izvodite obine radnje, koje nemaju neposredne veze sa objektom panje: drei, recimo, u fokusu panjelik oveka, odsutnog u datom momentu - ponite da pospremate sobu, da sreujete knjige, zalivate cvee ili da radite bilo koju lako izvodljivu radnju. Nastojte, pri tome, da pojasnite sebi da proces panje protie u duevnoj sferi i ne tnoe se poremetiti spoljnim radnjama, koje se vre istovremeno s njim. Nastojte da se radnja, ako je mogue, ne prekida. Nemojte se umarati, naroito na poetku. Redovno izvoenje vebi (dva do tri puta dnevno) vanije je od duine njihovog trajanja. S vremena na vreme vraajte se prvim, jednostavnijim vebama.

Posledice razvoja panje

Poto ste savladali tehniku panje, primetiete da e celokupno vae bie ivnuti, postati aktivnije, harmoninije i jae. Ti kvaliteti e se ispoljiti i na sceni, za vreme igre. Neuoblienost i rasplinutost e nestati i vaa e igra postati uverljivija. Istovremeno, sa vebama panje radite i vebe imaginacije.

Imaginacija i panja

Veba br. 2: Zaponite vebu sa obinim uspomenama (stvari, ljudi, dogaaji). Trudite se da evocirate to je mogue vie detalja. Razmatrajte u seanju evocirani objekat, po mogunosti tako da ne preusmeravate panju. Odaberite manju, zaokruenu scenu iz vama dobro poznatog komada. Odigrajte je nekoliko puta imaginarno. Postavite protagonistima niz zadataka (pitanja) opteg karaktera, kao to su: naglasiti ovu ili onu karakternu osobinu, potpunije izraziti atmosferu scene, pojaati ili ublaiti ovo ili ono oseanje, odigrati suzdrano, odigrati temperamento, ubrzati ili usporiti tempo scene itd. Pratite promene, koje e se deavati u igri glumaca pod uticajem vaih pitanja. Sledeeg dana vratite se na istu scenu. Proite je ponovo. Promene, nastale usled vaih pitanja, mogu biti znaajnije nego predhodnog dana. Procenite samostalnost obrade vaih pitanja. Procenite koliko su likovi samostalno obradili vaa pitanja. Postavite nova pitanja, ili ponovite, ranija i ekajte rezultate sledeeg dana. Kada prolazite scenu vie puta, nemojte zanemarivati savete" koje e vam likovi davati na vlastitu inicijativu. Menjajui i utiii jedni na druge, oni vas mogu inspirisati na nove ideje, izazvati nova oseanja i uputiti vas na neoekivana izraajna sredstva. Prihvatajte ih ili odbacujte, ali se despotski pridravajte vaih prvobitnih elja. Preite na rad na igri glumaca u detaljima. Pitajte ih za najsitnije nijanse: za pogled, pokret ruke, pauze, uzdah, usputno oseanje, elju, strast, misao i sl. Kada postavite pitanje pratite reakciju na njega. Ako ste, pod uticajem odgovora, osetili da je u vama buknulo stvaralako oseanje, da i sami elite da odigrate neki momenat prekidajte vebu i prepustite se kreativnom porivu. Krajnji cilj svake vebe (kao i predloene metode) jeste buenje kreativnog stanja i vetina da se ono pokrene samo. Preite na vebe koje razvijaju fleksibilnost vae imaginacije. Uzmite lik, razmotrite ga detaljno i navedite ga da se transformie: mladi postepeno postaje starac i obrnuto; mlad izdanak prerasta u veliko razgranato drvo; zimski pejza prelazi u proleni, letnji, jesenji i ponovo zimski i sl. Isto je i sa fantastinim transformacijama: zaarani zamak postepeno se pretvara u siromanu kolibu i obrnuto; starica-prosjakinja postaje lepotica-vetica; vuk se pretvara u kraljevia, aba u princezu itd. Nastavite ovu vebu sa likovima u pokretu: viteki turnir, plamen umskog poara, uskomeana gomila, bal, fabrika, eleznika stanica itd. Sledea faza vebe: iza spoljnih manifestacija lika otkrijite njegov unutranji, intimni ivot. Na primer: kralj Lir u pustinji, kralj Klaudije u sceni molitve, Jovanka Orleanka u trenutku otkrovenja, gria savesti u Borisu Godunovu, zanos i oaj Don Kihota itd. Posmatrajte likove sve dotle, dok oni u vama ne probude stvaralaka oseanja. Ne forsirajte rezultate. Sada treba da nauite da se odreknete prvih likova koje ste izgradili, teei ka sve savrenijim. Drei se bojaljivo samo za onaj lik koji ste izgradili, makar on bio i dobar, bolji neete nai. Najbolji lik je uvek spreman da bljesne u imaginaciji ako imate hrabrosti da se odreknete prethodnog. Obradite u detaljima lik iz komada, knjievnosti ili istorije. Prouite ga. Odbacite ga i ponite celokupan rad ispoetka. Ako primetite da najbolje osobine prvog lika nastavljaju da ive u vaoj imaginaciji, ulivajui se u druge likove, prihvatite ih. Kada obradite drugi lik, odrecite se i njega, uvajua njegove najbolje osobine. Ponavljajte ovu vebu stalno na isti nain, dok god vam to prua umetniko zadovoljenje. Ponite sami da stvarate i obradujete u detaljima likove ljudi i fantastinih stvorenja.

Imaginarne probe

Dobro razvijena imaginacija, podreena vaoj volji, moe da postane za vas jedan od najproduktivnijih naina proba. Jo pre nego zaponete va redovan rad s partnerima na sceni, moete sistematski raditi na ulozi, iskljuivo u imaginaciji. Pozitivna strana takvih proba je u tome, to se, bez faktikog uea vaeg tela i glasa, bez spoljanih prepreka vezanih za partnere i mizanscen, moete potpuno predati igri onako, kako vam namee vaa kreativna intuicija. Ali i kasnije, tokom rada sa rediteljima i partnerima, moete u slobodno vreme, kada nemate zajednike probe, da nastavite vau imaginarnu igru. Sada unosite u nju savete i uputstva reditelja, mizanscen i igru vaih partnera. I mada to, sto moete da postignete igrajui na takav nain, moe biti neizmerno bogatije i suptilnije od svega to moete postii igrajui na sceni, ipak e vei deo onoga to ste uspeli da ostvarite u imaginaciji postepeno prei u vau faktiku igru na sceni. Zahvaljujui tome to vae telo, koje ostaje pasivno i slobodno dok probate imaginarno, prima najsuptilnije impulse vaih preivljavanja, ono se uvebava isto toliko koliko i kad probate na sceni. Ono se priprema da postane telo vaeg lika, upija njegov karakter i nain kretanja. Stvaralaka oseanja, probudena vaom imaginacijom, prodree u telo, kao da ga kleu iznutra.

ATMOSFERA

Druga vrsta proba

Duh u umetnikom delu - to je ideja. Dua je - atmosfera. Sve to vidimo i ujemo je - telo.

Atmosfera

Teko da u pogreiti ako kaem da su meu glumcima zastupljena dva razliita vienja scene, na kojoj oni provode vei deo svog ivota. Za jedne, ona je prazan prostor. S vremena na vreme on se ispuni glumcima, radnicima, dekoracijama i rekvizitima. Za njih je sve to se pojavljuje na sceni vidljivo i ujno. Drugi znaju da to nije tako. Oni drugaije doivljavaju scenu. Za njih je taj mali prostor - itav svet natopljen atmosferom, toliko jakom i primamljivom da se od nje teko rastaju i esto provode u pozoritu vie vremena nego to je potrebno, i pre, i posle predstave. A stariji glumci su i vie puta umeli da provedu no u praznim mranim garderobama, iza kulisa ili na sceni osvetljenoj deurnom sijalicom, kao to je tragiar u ehovljevom Kalahasu". Sve to su doiveli tokom mnogih godina neraskidivo ih vezuje za tu scenu, uvek punu opinjujueg sadraja. Njima je potrebna ta pozorina atmosfera. Ona njima daje nadahnue i snagu za budunost. U njoj se oseaju kao umetnici, ak i kada je sala pusta a muk vlada nonim podijumom. I ne samo pozorite, ve i koncertna sala, cirkus, vaar - puni su arobne atmosfere. Ona podjednako intrigira i glumce i gledaoce. Zar publika, posebno mlada, ne ide u pozorite esto samo zato da bi udahnula tu nestvarnu atmosferu?

Atmosfera povezuje glumca i gledaoca

Glumac koji je sauvao (ili ponovo stekao) oseanje atmosfere dobro zna kakva se neraskidiva veza uspostavlja izmeu njega i gledaoca, ako su preplavljeni istom atmosferom. U njoj gledalac sam poinje da igra zajedno sa glumcem. On mu preko rampe alje talase saoseanja, poverenja i ljubavi. Gledalac to ne bi mogao bez atmosfere koja dolazi sa scene. Bez nje bi on ostao i daije u sferi razuma, uvek hladnog, uvek otuujueg, ma koliko istanana bila njegova ocena tehnike i majstorstva igre glumca. Setite se kako glumac esto mora da pribegava raznoraznim trikovima u nadi da e privui panju publike. Predstava nastaje iz interakcije glumca i gledaoca. Ako su reditelj, glumac, autor, scenograf (i esto muziar) stvorili za gledaoca atmosferu predstave - on mora da uestvuje u njoj.

Atmosfera u svakodnevnom ivotu

Glumac koji zna da vrednuje atmosferu, pronalazi je i u svakodnevnom ivotu. Svaki pejza, svaka ulica, kua, soba, imaju za njega posebnu atmosferu. Na jedan nain on ulazi u biblioteku, u bolnicu, u hram, i na drugi - u buni restoran, hotel ili muzej. On, kao osetljivi instrument, belei okolnu atmosferu, oslukujui je kao muziku. Ona varira za njega istu melodiju, inei je as mranom i tamnom, as punom nade i radosti. Jedan isti, njemu poznati pejza zvui" mu na jedan nain u atmosferi tihog prolenog jutra, i na drugi, za vreme oluje i vetra. Mnogo toga novog on spoznaje kroz to zvuanje, obogaujui svoju duu i budei u njoj kreativne snage. ivot je pun atmosfera, ali samo u pozoritu su reditelji i glumci, previe esto, skloni da je potcenjuju.

Atmosfera i igra

Da li ste primetili kako spontano menjate vae pokrete, govor, nain dranja, misli, oseanja, raspoloenja, kada vas preplavi jaka proimajua atmosfera? I ako joj se ne opirete, njen uticaj na vas raste. Kako u ivotu, tako i na sceni. U svakoj predstavi, ako se prepustite atmosferi, moete uivati u novim detaljima vae glume. Ne morate se plaljivo drati naina iz ranijih predstava ili da poseete za klieima. Prostor, vazduh oko vas, proet atmosferom, odravaju u vama ivu, stvaralaku aktivnost. U to ete se lako uveriti ako imaginarno sprovedete jedan obian eksperiment. Zamislite scenu koja vam je poznata iz knjievnosti ili istorije. Neka to, na primer, bude scena juria na Bastilju. Zamislite trenutak kada gomila upada u jednu od zatvorskih elija i oslobaa zatvorenika. Udubite se u karaktere i tipove mukaraca i ena. Neka se ta scena, stvorena u vaoj imaginaciji, ukae to upeatljivije. Onda recite sebi: ponaanje gomile uslovljeno je atmosferom krajnjeg uzbuenja, opijenosti silom i vlasu. Svi zajedno, i svako ponaosob, obuzeti su tom atmosferom. Zagledajte se u lica, pokrete, u grupe figura, u tempo deavanja, oslunite graju, boju glasova, zagledajte se u pojedinosti scene i videete da sve to se deava poprima peat atmosfere i da ona diktira gomili nain ponaanja. Promenite delimino atmosferu i jo jednom odgledajte vau "predstavu". Neka ranije usijana atmosfera poprimi karakter jetke i osvetnike i zapaziete kako e se to odraziti na pokrete, radnje, poglede i povike gomile. Promenite je ponovo. Nekaponos, dostojanstvo i sveanost trenutka ophrve aktere scene i videete ponovo da se figure, poze, grupe, glasovi i izrazi lica kod mase, menjaju sami od sebe. Ono to ste izveli u vaoj imaginaciji, moete kao glumac da izvedete i na sceni, koristei atmosferu kao izvor inspiracije.

Dve atmosfere

Dve razliite atmosfere ne mogu da postoje istovremeno. Jedna (jaa) potire ili menja drugu. Zamislite starinski, naputeni zamak, u kome je vreme stalo jo pre mnogo vekova i nevidljivo uva davne dogaaje, misli i ivote svojih zaboravljenih stanara. Atmosfera tajnovitosti i mira vlada u salama, hodnicima, kulama. U zamak stie grupa ljudi. Sa sobom su doneli bunu, veselu, leernu atmosferu. S njom se istog trenutka sukobljava atmosfera u zamku i, ili je potiskuje, ili i sama nestaje. Grupa doljaka moe da se ukljui u sudar dve atmosfere. Svojim raspoloenjem i ponaanjem oni mogu da naglase jednu i oslabe drugu, ali ne mogu da odre obe istovremeno. Borbu, atmosfera i neizbenu pobedu, jedne od njih, treba prihvatiti kao naglaeno sredstvo umetnike ekspresije na sceni.

Objektivna atmosfera i subjektivna oseanja

Izmeu linih emocija glumaca na sceni i okolne atmosfere (bez obzira na to to oni podjednako spadaju u domen oseanja) ipak postoji korenita razlika. Dok su lina oseanja subjektivna, dotle atmosferu treba tretirati kao objektivnu pojavu. Uzmimo isti primer: ljudi koji su uli u zamak, osim opte atmosfere veselja, doneli su sa sobom i itav niz pojedinanih oseanja; svako od doljaka raspoloen je drukije od onog drugog. Ipak, svako od njih e uoiti da atmosfera zamka postoji nezavisno od njegovih individuamih oseanja. Ona je postojala pre njegovog pojavljivanja i postojae posle njegovog odlaska iz zamka. Subjektivna oseanja u oveku i objektivna atmosfera van njega, do te mere su samosvojni u meusobnim odnosima da ovek i kada se nade u njemu tuoj atmosferi, moe da sauva svoje lino oseanje. Na primer, ateista moe da sauva svoje skeptino oseanje u atmosferi religioznog zanosa, ili ovek okruen veselom i radosnom atmosferom moe lino da preivljava duboku dramu. Dok dve antagonistike atmosfere ne mogu da egzistiraju istovremeno, doe individualna oseanja i njima suprotstavljena atmosfera, ne samo da mogu da koegzistiraju, ve obino ostvaruju efektne trenutke na sceni, donosei gledaocu estetsko zadovoljenje. Izmeu individualnih oseanja i atmosfere, ukoliko se one meusobno potiru, takode dolazi do borbe, kao i u sluaju antagonistikih atmosfera. Ta borba povlai napetu scensku radnju, zaokupljajui panju gledaoca. Ako se borba zavrava pobedom atmosfere nad individualnim oseanjem, ili obrnuto, onda pobednika strana e dobiti na snazi, a publika - novo umetniko zadovoljenje, kao prilikom relaksacije muzikog akorda. Kada se indivdualna oseanja protagoniste na sceni sukobe sa optom atmosferom, onda glumac, kao izvoa uloge, svakako, potpuno je svestan te atmosfere i preivljavanja. On je u potpunosti uvuen u nju. Da nije tako, zar bi on mogao uverljivo, s umetnikom autentinou i odmerenou, da doara sukob protagoniste sa atmosferom koja dominira na sceni. Postepeno radanje atmosfere ili njeno iznenadno pojavljivanje, njen razvoj, borba, pobeda ili poraz, smenjivanje njenih nijansi, njena interakcija sa invidualnim oseanjima protagonista i sl. - sve su to naglaena sredstva scenske ekspresije, koju ni glumac ni reditelj ne treba da omalovaavaju. ak i u sluajevima, kada atmosfera u komadu uopte nije postignuta, ili je tek slabo naznaena, reditelj i glumc treba da uine sve da bi je postigli ili razvili u uputstvima koje je dao autor.

Atmosfera i sadraj

Premda se atmosfera odnosi na oblast objektivnih oseanja, njeno znaenje i funkcija u umetnosti ipak prevazilaze okvire same te oblasti. Glumci, koji prihvataju i vole atmosferu na sceni, znaju da vei deo sadraja predstave ne moe da se prenese gledaocu nijednim drugim izraajnim sredstvom sem atmosferom. Ni rei koje izgovori glumac na sceni, njegova dejstva, nee preneti ono to je sadrano u atmosferi. Zapitajte se kako ete vi, dok sedite u gledalitu, doiveti jednu istu scenu, koja je jedanput izvedena bez atmosfere, a drugi put, s atmosferom? U prvom sluaju, razumom ete jasno postii smisao scene koju gledate, ali teko da ete duboko prodreti u njen psiholoki smisao.U drugom - vae shvatanje bie dublje po svom psiholokom znaenju. Ne samo da ete shvatiti sadraj scene, ve ete ga i osetiti. Takvo poimanje moe u vaoj dui da pokrene itav niz pitanja, domiljanja i problema, koji daleko prevazilaze okvire zdravorazumske odglednosti. Kakav bi, na primer, bio sadraj prve scene "Revizora" da nije atmosfere? Podmieni inovnici raspravljaju o tome kako da doekaju revizora ne bi li izbegli kaznu. Drugaije e vam izgledati sadraj doivljen u atmosferi katastrofe, gotovo mistinog uasa, utuenosti, zavere i sl. Pred vas e izai, ne samo nijanse due grenikove (i to ruskog grenika), koju je Gogolj ismejao, ve e i gradonaelnik i inovnici postati za vas simboli, i nastavljajui da budu ivi ljudi poprimie istovremeno sveljudski znaaj. I Gogoljev epigraf komediji - Nije krivo ogledalo to je njuka iskrivljena" - postae za vas uzbudljivo i smeno iskustvo. Ili, moda, pretee i strano, kao to je bilo za epkina: Priajte ta hoete, ali straan je revizor koji nas eka na ulazu u grob. Kao da ne znate ko je taj revizor? ta se pretvarate? Revizor je naa probuena savest, koja e nas u trenutku naterati da odednom irom sagledamo sebe. Dotinom revizoru nita nee promai zato to je on poslat po Vrhovnoj naredbi, a obznanie je onda kad se vie ne bude moglo ni korak natrag." Ili, zamislite Romea kako govori Juliji rei ljubavi bez one atmosfere koja obino prati dvoje zaljubljenih. Videete da e vam neto promai u samom sadraju, premda ete uivati u ekspirovom stihu. A ta to? Da nije moda ljubav sama? Zar kao gledalac nikada niste bili u onom posebnom stanju kada, pratei scenu koja se pred vama odvija bez atmosfere, vi kao da zurite u psiholoki prazan prostor? Verovatno ste nailazili na sluajeve kada je pogrena atmosfera izobliavala smisao onoga to se odigrava na sceni. Gledao sam predstavu Hamleta" gde se u sceni Ofelijinog ludila glumcima "desilo" da postignu atmosferu lake usplahirenosti. Koliko je, zbog te atmosfere, spontanog humora bilo u pokretima, reima, pogledima, celokupnom ponaanju jadne Ofelije! I nije bilo jasno ta je trebala ekspiru ta plitka scena koja nita ne govori i odskae od stila tragedije. Eto kako je sadraj komada tesno povezan sa njegovom atmosferom.

Unutranja dinamika atmosfere

Atmosfera nije stanje, ve dejstvo, proces. Ona ivi iznutra i neprekidno se kree. Probajte, recimo, da doivite atmosferu radosti, kao radnju, pa ete se uveriti da u njoj postoji gest razotkrivanja, umnoavanja, irenja. S druge strane, titeu atmosferu doiveete kao gest usteanja, zatvaranja, pritiska. To je volja atmosfere. Ona podstie vau volju na akciju, igru. U atmosferi kao to je mrnja, zanos, heroizam, katastrofa, panika, njeni unutranja dinamika i volja su evidentni. Ali, ta se deava sa atmosferom kao to je, recimo, tiina naputenog groblja, smiraj letnje veeri, utljiva tajna umskog ipraja? U tim sluajevima dinamika nije tako evidentna, ali je, ipak, za prefinjenog glumca ona i ovde prisutna. Ko nije glumac, ili ko nije umetniki nadaren, ostae pasivan u atmosferi tihe noi sa meseinom. Ali glumac koji joj se predao u svojoj dui e uskoro osetiti raanje stvaralake aktivnosti. Likovi, dozvani iz tiine, poee jedan za drugim da mu se reaju pred oima. Pratei ih sa sve jaom aktivnou, on e se i sam uvui u njihov ivot. Dinamiku noi sa meseinom on e pretoiti u dogaaje, bia, rei i pokrete. Ugodnost tople sobe u domu Dona Pirinbigla (Cvrak na ognjitu", Dikensa) - zar nije ona dozvala ivot u tvrdoglavi ajnik, u sirenu, u Malia, u Tili Sovboj? Svaka atmosfera, samo ako poelite da joj se aktivno prepustite i spojite svoju volju sa njenom, naterae vas da delate, probudie vau imaginaciju i rasplamsae emocije.

Misija atmosfere

Poznato je da umetnost spada u oblast oseanja, pa emo napraviti pravo poredenje ako kaemo da je atmosfera - srce svakog umetnikog dela, a shodno tome, i svake predstave. Da bi se to bolje oznaila uloga atmosfere, predloiu poreenje. ovek je trojno bie: u njemu se skladno slau, meusobno se proimajui, misli (likovi), oseanja i naprezanja volje. Zamislite na trenutak ljudsko bie kod koga funkcija oseanja u potpunosti manjka, a jedino su mu misli i volja vitalni. Kakav ete utisak stei o takvoj osobi? Ona e vam se prikazati kao razumna, neobino rafinirana i kompleksna maina. Ali, to vie nee biti ovek. Misli i volja, ako dolaze u neposrednu interakciju, bez da ih proimaju i sjedinjuju oseanja, sputaju se na nivo nii od ljudskog. Javlja se tendencija za destrukcijom. Primera ima napretek; mogui su u linom, drutvenom, politikom i istorijskom iskustvu. Isto je i sa umetnou, a posebno sa pozoritem. Predstava bez atmosfere neumitno nosi peat mehaninosti. Gledalac moe da razmilja o takvoj predstavi, da je shvata, da ceni njena tehnika dostignua, ali e ostati hladan - predstava e biti bezduna" i nee ga u potpunosti zaokupiti. Oiglednost reenog esto se prikriva time to individualna oseanja glumaca, planuvi tu i tamo na sceni, kao da zamenjuju sobom atmosferu. Istina, oseanja budu ponekad toliko jaka i prelazna da uspostavljaju atmosferu; ali to je uvek samo sreni sticaj okoinosti i na njima se ne mogu graditi scenski principi. Pojedini giumci i njihova oseanja samo su delovi celine. Oni bi trebaio da budu ujedinjeni i uskladeni, a u tom siuaju ujedinjavajui faktor je - atmosfera predstave. U dobu materijalistiko-racionalistikom, kakvo je nae, ljudi se stide oseanja, plae se da ih imaju i teko pristaju da prihvate atmosferu kao samostalnu oblast oseanja. Ali ako pojedinac jo i moe da ima iluziju ivota bez oseanja, onda e umetnost dotle umreti, ako preko nje oseanja prestanu da se iskazuju. Umetniko delo mora imati duu, i ta dua je atmosfera. Ogromna misija giumca je da spasi duu pozorita, a time i da spasi budui teatar od mehaninosti.

Veba br. 3: Zamislite da je prostor oko vas ispunjen atmosferom (kao to moe da bude ispunjen svetlou ili mirisom). Zamiljajte najpre jednostavne, mirne atmosfere, kao, na primer: komfor, strahopotovanje, usamljenost, predoseanje (radosno ili tuno) i si. Nemojte posezati ni zakakvim zamiljenim okolnostima, koje, toboe, stvaraju odreenu atmosferu, a koje bi vam odvukle panju. Zamiljajte neposredno ovo ili ono oseanje, razliveno izvan vas u vaem okruenju. Nastavijajte to sa itavim nizom razliitih atmosfera. Odaberite jednu atmosferu. Napravite lak pokret rukom, u skladu sa okolnom atmosferom. Ponavljajte taj jednostavan pokret sve dok ne osetite da je vaa ruka proeta atmosferom i da je svojim pokretom izraava i odraava. uvajte se moguih greaka; nemojte svojim pokretom da glumite" atmosferu. Ponavljajui vebu, strpljivo ekajte rezultate. Va instinkt e vam sugerisati ispravan put. Takoe, nemojte se napinjati da osetite atmosferu. Zamiljajte je to jasnije. Kada se ona pojavi oko vas - osetiete je. Ona e, takoe, postepeno probuditi i vaa individualna oseanja. Preite na sloenije pokrete: ustanite, sedite, lezite, uzmite predmet, vratite ga itd. Teite istim rezultatima kao i u prethodnom sluaju. Izgovorite jednu re (najpre bez pokreta) u atmosferi koju ste podesili. Nastojte da ona zvui u skladu sa tom atmosferom. Izgovorite kratku reenicu u odreenoj atmosferi. Spojte tu reenicu sa, primerenim njoj, jednostavnim pokretom. Izvedite ovu vebu u razliitim atmosferama. Ponovo proite sve varijacije opisane vebe sa atmosferama kao to su ekstaza, oaj, panika, mrnja, vatrena ljubav itd. Preite na sledeu varijantu vebe. Ispunite okolinu atmosferom. Uivite se u nju. Nadite obian pokret, koji organski proistie iz atmosfere. Izvedite ga nekoliko puta. Predite na sloeniji pokret, polazei od iste atmosfere. Uradite rutinsku, svakodnevnu radnju. Pridodajte joj rei. Uinite ih sloenijim i nastavite vebu sve dok ona ne dobije oblik zaokruene improvizacije. Stvorite oko sebe atmosferu i, poto ste u njoj proveli neko vreme, evocirajte u seanju njoj primerene likove iz ivota. Atmosfera duevne hladnoe, na primer, moe da proizvede sliku zvanine ustanove, itd. itajte komade i knjievna dela, intuitivno (ne racionalno) odreujui atmosfere koje se smenjuju. Stvorite u mislima partituru" sastavljenu od atmosfera koje se reaju jedna za drugom. Uivljavajui se u razliite atmosfere, trudite se da uhvatite dinamiku, volju svake od njih. Ponite da se kreete u skladu sa tom dinamikom. Postepeno uvodei sloenije pokrete, preite na improvizaciju. Ako ne vebate sami, uradite improvizacije dvojakog tipa: 1. Svi uesnici, obuhvaeni odreenom atmosferom, proivljavaju individualna oseanja, srodna atmosferi. 2. Jedan od uesnika proivljava oseanja suprotna od opte atmosfere. Sa grupom partnera pripremite manji odlomak. Radei na njemu, trudite se da polazite od atmosfere, ne samo dok glumite, ve i kod izbora mizanscena. Prodiskutujte sa partnerima o varijantama dekoracija, svetla i scenskih efekata, usklaenih sa atmosferom odlomka. Nastojte da u svakodnevnom ivotu uoavate atmosfere u ije polje delovanja ulazite. Oslukujte ih kao muziku.

Atmosfera kao vrsta proba

Uporedo sa imaginacijom, atmosfera postaje za vas druga vrsta proba. Prebivajui u atmosferi ili sceni, otkrivaete u njima stalno nove psiholoke dubine i pronalaziti nova izraajna sredstva. Osetiete kako harmonino napreduje vaa uloga i kako se uspostavlja vaa veza sa partnerima. Kada vas u toku proba atmosfera stvarno bude inspirisala, doiveete sreno oseanje da vas vodi nevidljiva ruka, rafinirani, mudri, pravini reiser"! I mnogo egoistinog uzbuenja, koje ometa stvaralaki rad, mnogo nepotrebnog naprezanja nestae, samo od sebe, kada se prepustite vaem nevidljivom reditelju". Moete da organizujete itav niz proba u kojima ete, kao kada drite muziku partituru, proi itav komad, prelazei sa jedne atmosfere na drugu. Kod sastavljanja takve partiture nema potrebe obazirati se na podelu komada na scene ili inove - jedna ista atmosfera moe da obuhvati vie scena ili da se menja nekoliko puta u istoj sceni. Rad, organizovan na takav nain, dovee vas dotle da ni vi, ni vai partneri, neete morati da ekate sluajne nalete raspoloenja. Ono e se, prema vaoj elji, pojavljivati kao atmosfera. Meutim, mnogo pre nego to zaponete probe na sceni, ve kod prvog upoznavanja sa ulogom i komadom, vau duu ispunie opsta atmosfera. Doiveete je kao neku vrstu predvianja vaeg budueg scenskog dela u celini. Svakom umetniku poznata je ta prva, radosna faza raanja njegovog budueg dela u atmosferi koja ga uzbuuje. Pisac, pesnik ili kompozitor esto poinju svoj kreativni rad podstaknuti eljom da obogate atmosferu koja ih je iznenada zahvatila. Moda jo nema ni jasne teme, ni jasnih obrisa likova u toj atmosferi, ali umetnik ve zna da je u dubini njegove podsvesti ve otpoeo rad. I tek postepeno, jedan za drugim, javljaju se likovi, nestaju i ponovo dolaze, menjaju se, delaju, trae i nalaze jedni druge. Stvara se zaplet, isplivava na povrinu tema, nie plan, konkretizuju se detalji. Tako postepeno iz opte atmosfere nastaje sloena celina. Dosta gubite ako, potcenjujui tu prvu kreativnu fazu - ivot u optoj atmosferi - koncentriete panju iskljuivo na rad na nijansama vae uloge. Kao to zrno u sebi nevidljivo sadri itavu buduu biljku, tako i atmosfera krije u sebi buduu celokupnost vaeg dela. A, kao i zrno, ni ona ne moe da donese plod pre vremena. Ako ignoriete period razdraganog prebivanja u optoj atmosferi, neminovno ete osakatiti vau ulogu, kao to biste otetili biljku ako je od prvih dana liite svetla, toplote i vlage.

INDIVIDUALNA OSEANJA. RADNJE SA ODREENIM KARAKTEROM

Trea vrsta proba

Prava kreativna oseanja se ne nalaze na povrini due. Izvuena iz dubina podsvesti, ona fasciniraju, ne samo gledaoca, ve i samog glumca.

Radnje s odreenim karakterom

Opisao sam atmosferu kao objektivna oseanja, koja vie pripadaju predstavi nego glumcu. Sada nameravam da neto kaem o individualnim oseanjima, koja nastaju u dui samog glumca. Kao to sam ve pomenuo, atmosfera ima mo da probudi glumeva stvaralaka oseanja. Ali, postoji drugi nain da prodrete u vaa oseanja, a da ih ne forsirate i ne secirate razumom. Pratite me, radei praktino ono to u od vas traiti. Pokuau da vam predoim tehniki metod za pokretanje vasih stvaralakih oseanja. Dignite i spustite ruku. ta ste uradili? Izvrili ste prostu fiziku radnju, uradili ste obian gest. Izveli ste ga bez napora. Zato? Zato to se on kao i svaka radnja, nalazi u sferi vae volje. Sada u vas zamoliti da ponovite istu radnju, ovoga puta dodajui joj odreeni karakter. Neka taj karakter bude oprez. Radnju ste odradili sa ranijom lakoom. Meutim, sada je ona imala izvesnu duevnu nijansu: moda ste osetili blagi nemir i oprez, moda se pojavilo neno i toplo oseanje ili, naprotiv, hladna ustegnutost; moda se u vaoj dui javilo uenje ili radoznalost i sl. ta se, zapravo, desilo? Karakter opreza, koji ste uneli u svoju radnju, pokrenuo je i izazvao u vama itav skup invidualnih oseanja (isprva, moda, veoma blagih, tek primetnih i nenih). Sva ta oseanja, koliko god da su raznolika, povezana su sa oprezom, koji ih je izazvao. Karakter, za koji ste se opredelili, intonirao je u vaoj dui itav akord oseanja u tonu "opreza". Jeste li forsirali vau duu da biste pokrenuli sva ta oseanja? Ne. Zato? Zato to je vaa panja bila usmerena na radnju, a ne na oseanja. Oseanja su se u vama sama probudila kada ste vaoj radnji, dok ste je izvodili, dali karakter opreza. Oseanja su sama skliznula u va gest. Da ste pasivno ekali da se oseanja jave ili, obrnuto, da ste delali bez namere da vaoj radnji pridodate karakter, vaa oseanja bi najverovatnije ostala pasivna. Stvaralakim oseanjima se ne moe neposredno nareivati. Ona ne lee na povrini due. Dolaze iz dubine podsvesti i ne reaguju na silu. Njih treba zaintrigirati. Radnjom, u koju je unet odreeni karakter, zaintrigirali ste vaa oseanja, probudili ih. Na osnovu toga, s pravom zakljuujete da e radnja (koja je uvek u vaoj volji), akoje izvedete unosei u nju odreeni karakter, pokrenuti u vama oseanje. Ali, moete da se zapitate da li ete slian efekat dobiti i kod sloenijih radnji i oseanja? ta nazivate sloenim radnjama? Ukoliko je to kombinacija jednostavnih, prirodnih radnji, svojstvenih svakom oveku, onda njihova prividna sloenost nestaje im ih vi ponovite (isprobate) dovoljno puta. Ponavljanje e sloenu radnju uiniti prostom. Stvarno sloena e za vas biti ona radnja koju vi uopte niste u stanju da izvedete, recimo, salto mortale na trapezu, jer niste akrobata. Dakle, za vas postoje neizvodljive radnje, ali sloenih radnji nema, pod uslovom da ih uvebavate. Stvari stoje drukije s takozvanim sloenim oseanjima. Karakter, o kojem sam govorio, nisu oseanja. Koristei karakter i birajui ga za svoju radnju, vi ne dotiete vaa oseanja neposredno. Ona su tajna vae stvaralake podsvesti i nema potrebe raspravljati o njihovojjed-nostavnosti ili sloenosti. Neposredno imate posla samo sa karakterom, koji pokree vaa stvaralaka oseanja. Prema tome, samo o njegovoj sloenosti i moe biti govora. Pretpostavimo da kreirate sloenu kombinaciju karaktera. Diete ruku, unosei u va pokret karakter opreza, sumnje i napregnute panje, istovremeno. to vie karaktera unesete u vau radnju, tim e vam se ona uiniti sloenijom. Ali, ma koliko karaktera uneli, moraete da ih uvebavate na slian nadn kao to ste uvebavali va sloeni pokret. Ponavljanja (uvebavanje) e i ovde otkloniti prividnu sloenost. Moete da uvebavate izabrane karaktere, najpre pojedinano, onda po dva, po tri, sve dok se oni, zajedno sa radnjom, ne stope u, za vas jednostavno, uobiajeno i lako izvodljivo jedinstvo. Karakteri, uvebani na takav nain i njima adekvatne radnje, pokrenue u vama skup oseanja i skup zaista moe da ispadne sloen. Ali, njegova sloenost bie rezultat vaeg prostog tehnikog pristupa. Reakcija moe da bude sloena, u zavisnosti od snage vaeg talenta, ali ne od naina kojim ste postigli tu reakciju. Uostalom, uveriete se u praksi da nema potrebe da pravite sloene kombinacije karaktera da bi ste probudili oseanja. Jedan-dva karaktera mogu u vama pokrenuti itav spektar emocija. Radnja s odreenim karakterom otkrie vam blago vae podsve-sti i uskoro ete zapaziti da postiete vie nego to ste oekivali. Sve lake e se pokretati vaa oseanja i uskoro e, moda, doi trenutak da e biti dovoljan i nagovetaj karaktera pa da se ona rasplamsaju.

Radnja sa odreenim karakterom kao vrsta proba

Uporedo sa imaginacijom i atmosferom, radnje sa odreenim karakterom, kao trea vrsta proba, oslobaaju vas racionalne analize, koja ubija umetniku intuiciju, kao i od potrebe da silite vaa oseanja. Kada probate, moete uzimati cele scene, odreujui za njih onaj karakter koji vam se ini najprikladnijim. Jedan ili dva jednostavna karaktera mogu da poslue kao osnova za isprobavanje scena znaajnijih po razmerama.

Veba br. 4: Izvedite obinu, prirodnu radnju (uzmite predmet sa stola, otvorite i zatvorite vrata, sedite, ustanite, proetajte po sobi, itd.). Neka vam taj pokret postane rutinski. Sjedinite ga sa jednim karakterom (spokoj, uverenost, razdraljivost, tuga, lukavstvo, nenost itd.). Ponavljajte ga sve dok vaa oseanja ne odreaguju. Spojte dva karaktera. Putem ponavljanja postignite da se oni sliju u jednu celinu. Nemojte dodavati nove karaktere dok ne savladate prethodne. Opet uzmite jedan karakter i vaoj radnji pridodajte dve, tri rei. Isto je i sa dva i vie karaktera. Odaberite karakter ne mislei na radnju. Odluite se za radnju prema karakteru (na primer: karakter - zamiljenost, radnja - prelistavanje knjige; karakter - urba, radnja - slaganje stvari u putnu torbu itd.). Dodajte nekoliko rei. Uzmite re ili kratku reenicu. Odaberite uz nju, prvo, prigodni karakter, a zatim radnju. Svaku vebu ponavljajte sve dok se radnja, re i u vama ponikla oseanja ne sliju ujedan celoviti doivljaj. Vodite rauna da ne silite svoja oseanja i ne forsirate nestrpijivo njihovo nastajanje. Ukoliko radite sa partnerom, radite obine, kratke improvizacije sa reima (na primer: prodavac i kupac, gost i gazda, kroja ili frizer i muterija itd.). Dogovorite se, prethodno o karakteru, kojeg e se svako od uesnika vebe pridravati. Nemojte koristiti suvine, nepotrebne rei. Suvine rei esto dovode u zabludu, stvarajui iluziju radnje, dok, ustvari, paraliu radnju, nudei umesto nje, svoj racionalan, smiljeni sadraj.PSIHOLOKE RADNJE etvrta vrsta proba

Dua eli da prebiva u telu, jer bez njega ona ne moe ni da deluje, ni da osea. - Leonardo da Vini

Radnja i volja

Kao to vam je u karakteru dat klju za oseanja, tako je u radnjama - klju za volju. Radnje govore o eljama (volji). Ako je elja (volja) jaka, onda e i radnja koja je izraava, biti jaka. Ukoliko je, pak, elja slaba i neodreena, i radnja e biti slaba i neodreena. Ista je i povratna korelacija izmeu radjije i volje. Ako napravite jaku, ekspresivnu, dobro osmiljenu radnju - u vama moe da plane elja primerena njoj. (Setite se staria, junaka ehovljeve prie, koji je prvo lupio nogom, a tek se onda naljutio). Ne moete poeleti po narudbi. Vaa volja vam se ne potinjava. Moete, ipak, da izvedete radnju, i vaa e volja odreagovati na nju.

Psiholoka radnja

Postoji vrsta pokreta, radnji, koji se razlikuju od naturalistikih i odnose se prema njima kao to se OPTE odnosi prema ODREENOM. Iz njih, kao iz vrela, istiu sve naturalistike, karakterne, individualne radnje. Postoje, na primer, radnje odbijanja, privlaenja, razotkrivanja, zatvaranja uopte. Iz njih proistiu sve individualne radnje odbijanja, privlaenja, razotkrivanja, itd, koje e, jedne raditi po svome, a druge po svome. Opte radnje, i ne primeujui, uvek proizvodimo u naoj dui. Udubite se, na primer, u govor oveka: ta se u nama deava kada govorimo ili ujemo izraze kao to su: GLAGOLI nosioci radnje DOI do zakljuka, DOTAI problem, PREKINUTI odnose, DOKUITI ideju, IZBEI odgovornost, PASTI uoajanje, POSTAVITI pitanje itd. O emu govore svi ovi glagoli? O radnjama, odreenim i jasnim. I mi proizvodimo u dui te radnje, skrivene iza verbalnih iskaza. Kada, na primer, dotiemo problem, ne dotiemo ga fiziki, ve duevno. Priroda duevne radnje doticanja ista je kao i fizike, samo s tom razlikom to jedna radnja ima uopteni karakter i izvodi se nevidljivo u duevnoj sferi, a druga, fiziki, ima individualni karakter i izvodi se vidljivo, u fizikoj sferi. U svakodnevnom ivotu ne koristimo uoptene radnje, osim u sluajevima kada smo jako uzrujani ili kada elimo da govorimo patetino. Uostalom, takve radnje esto mogu biti simpatine, kao kad razgovarate sa Italijanima, Jevrejima, Rusima. Meutim, sve ove radnje ive u svakom od nas kao arhetipovi naih fizikih, svakodnevnih radnji. One stoje iza njih (kao i iza rei naeg govora), dajui im smisao, snagu i ekspresiju. U njima nevidljivo gestikulira naa dua. To su PSIHOLOKE RADNJE. Psiholoka radnja omoguava glumcu, koji radi na ulozi, da uini prvu, slobodnu skicu ugljem" na velikom platnu. Va prvi stvaralaki impuls iskazan je u obliku psiholoke radnje. Vi kao da skicirate plan na osnovu koga ete, korak po korak, realizovati vau umetniku ideju. Nevidljivu psiholoku radnju verovatno moete uiniti vidljivom, fizikom. Moete je spojiti sa odreenim karakterom i koristiti je za buenje vaih oseanja i volje. Kao radnja koja ima opti karakter, ona prirodno prodire dublje u vau duu i utie na nju s veom snagom nego individualna, sluajna ili naturalistika radnja. Jasnu, razgovetnu formu i veliku unutranju snagu zahtevae ona radnja, koja e rasplamsati vau stvaralaku volju i probuditi oseanja. Pomou vebi nauiete da je izvodite na pravi nain. (U daljem tekstu psiholoku radnju u, radi ekonominosti, oznaavati sa PR).

Veba br. 5: Naite PR za sledee radnje: vui, tegliti, pritiskati, tui, lomiti, razdvajati, podizati, bacati, dirati, otvarati, zatvarati, cepati, guvati, uzimati, davati, podupirati itd. Izvodite ih s maksimalnom artikulisanou i snagom, ali bez suvinog naprezanja miia. Isprva ih radite bez odreene obojenosti. Pridravajte se sledea etiri uslova: 1. Nemojte da "glumite" vae radnje, odnosno, nemojte se praviti kao da, na primer, vuete neto teko, umarate se, odmarate se, onda ponovo vuete itd. Neka vae radnje ostanu apstraktne, nenaturalistike. Neka budu iroke, lepe i slobodne (kao skice ugijem na velikom platnu"). 2. Radite pokrete celim telom, trudei se da, ako je mogue, koristite sav okolni prostor. 3. Radite pokrete u umerenom tempu. Mirno zavrite radnju pre nego to ete je ponoviti. Nehat, urba ili prekomerna usporenost kode vebi. 4. Veba treba da se izvodi aktivno. Bolje ju je prekunuti, nego je raditi tromo. Uradite iste radnje sa odreenim karakterom. Uradite obinu, svakodnevnu radnju. Naite njen idealni arhetip (PR). Izvedite je nekoliko puta s razliitim karakterima. Strpljivo se trudite da PR i njen karakter podstaknu u vama volju i oseanje. Uradite imaginarno sve PR iz prethodne vebe. Trudite se da imaginarna radnja deluje na vaa oseanja i volju, isto kao i faktika.

Fantastina PR

Moete postii da PR bude, manje ili vie, slina naturalistikoj. Ali, moete ostvariti i fantastinu PR. Pomou nje ete moi da izrazite svoje najitimnije, najoriginalnije umetnike zamisli. Vebama ete u sebi razviti sposobnost da stvarate takve radnje.

Veba br. 6: Ponite da posmatrate oblike cvea i biljaka. Zapitajte se kakve vam radnje i kakav karakter sugeriu? Kiparis, na primer, stremei u visinu (radnja) ima miran, usredsreen karakter (obojenost), dok se stari razgranati hrast iroko i nezadrivo (karakter) prostire na sve strane (radnja). Ljubiica neno, radoznalo (karakter) izviruje (radnja) iz lia, a vatreni ljiljan strasno (karakter) izbija (radnja) iz zemije. Svaki list, stena, daleki planinski lanac; svaki oblak, potok, talas, rei e vam o svojim radnjama i karakterom. Uradite sami PR koju ste uoili prilikom tih posmatranja (Ali nemojte sebe zamiljati kao cvet, nemojte ga imitirati. Nema potrebe: psihologija radnje pripada vama, a ne cvetu). Zapamtite da PR treba da bude obina. Predite na posmatranje arhitektonskih konstrukcija: stepenita, stubova, lukova, svodova, krovova, kula, oblika prozora i vrata u gradevinama razliitih stilova. One e, takoe, prizvati u vau imaginaciju kompozicije odreene snage i kvaliteta. Smislite njima adekvatnu PR. Da Leonardo da Vini nije u sebi izvodio radnje, sadrane u arhitektonskim oblicima, ne bi mogao da kae: "Luk nije nita drugo do snaga, stvorena od dve slabosti; luk je sastavljen od dva dela kruga i svaki od tih delova, sam po sebi slab, hteo bi da padne, ali poto se svaki od njih odupire padanju onog drugog, te dve slabosti pretvaraju se u jednu silu." Traite PR sa njihovim karakterom za pejzae. (Za to moete koristiti slike i fotografije.) Smislite PR za fantastine likove (mitove, legende, bajke).

PRAKTINA PRIMENA PR:

1) za ulogu u celini Pet je moguih sluajeva primene PR u praktinom radu. 1. Moete da iskoristite PR za uenje lika uloge u celini. Scenski lik poseduje volju i oseanja. Udubljujui se u radnje, elje, raspoloenja vaeg junaka, oslukujui njegov govor, zapaajui njegove unutranje i spoljanje osobine, pratei njegov odnos prema drugim junacima komada, dostiete trenutak kada se u vama intuitivno raa prva predstava o osnovnom karakteru njegove voije i njegovih oseanja. Ne analizirajui' svoj prvi utisak, uobliavate ga u PR, koliko god vam u poetku delovao primitivno. Kroz pokret iskazujete volju junaka, kroz karakter njegova oseanja.

Crte l.

Radei na ulozi gradonaelnika, na primer, moete ustanoviti da njegova volja ima tendenciju da kukaviki (karakter) stremi napred (radnja). Stvarajte obinu PR, srodnu vaem prvom utisku. Pretpostavimo da e ta radnja biti ovakva (vidi crte br. l). Poto ste to uradili i konkretno doiveli, oseate potrebu da je dalje razvijete. Vaa intuicija e vam moda apnuti: nadole ka zemlji (radnja) teko i lagano (karakter) (vidi crte broj 2).

Crte 2.

Novo proivljavanje PR vodi ka novom pokretu. Sada on moe biti, recimo, ovakav: radnja dobija nagib u stranu (lukavstvo), ruke se steu u pesnice (napregnuta volja), ramena su pridignuta, celo telo se lako naginje ka zemlji, kolena se savijaju (plaljivost), noge su lako okrenute unutra (zatvorenost), (vidi crte broj 3).

Crte 3.

Dakle, razraujui i usavravajui vau radnju, postiete dva cilja: prvo, prodirete u sutinu uloge na intuitivan nain, izbegavajui racionalnu analizu (I svest moe da trai svoja prava - da sudi, proverava, unosi promene, ispravke, dopune, da daje savete i sl, ali tek poto je umetnika intuicija obavila svoje). Drugo, ulogu uite kao glumac, kome predstoji da igra tu ulogu, a ne samo da je zna i da ume da govori o njoj. Radei tako, ne zavisite ni od sluajnosti ni od raspoloenja, ve od samog poetka stojite na vrstom tlu: znate ta i kako radite. Od prvog trenutka, pak, svoj rad ste poeli kao profesionalac koji poseduje tehniku, a ne kao amater. Poto savladate putem mnogobrojnih ponavljanja PR koju ste smislili, pokuavate da odigrate ovo ili ono mesto uloge sa reima. Na poetku, moda, samo jedan manje vaan momenat, jednu reenicu, ne vie. Ponavljajte taj momenat sve dok PR ne pone da vas inspirie pri svakom pokretu, rei ili ak i u uujivom, nepokretnom poloaju. Nastavljajui rad na takav nain, postepeno dolazite do trenutka kada cek uloga oivi u vama i vi poinjete da je igrate sa svim moguim detaljima, ne mislei vie na PR. Ona odlazi u vau podsvest i odatle prati" vau igru. Pronaa PR za celu ulogu u sutini znai - pronai ulogu. PR moete da smislite sami ili e vas na nju navesti reditelj, ali ne treba da diskutujete o toj radnji. I va reditelj i vi treba da jedan drugom polemiete promene koje je poeljno uneti u PR. Tako se postepeno stvara novi radni jezik izmeu glumaca i reditelja. Zapamtite da PR ne moete koristiti za vreme igre na sceni. Poto je u vama probudila oseanja i volju, potrebne za dati lik, njena uloga je zavrena. Radnje, koje koristite igrajui na sceni, moraju da budu karakteristine za lica koja prikazujete, moraju odgovarati epohi, stilu autora i reije itd. PR, kao pripremni metod, treba da je skrivena od publike. Meutim, uvek joj se moete opet vratiti ako osetite da skreete sa pravog puta.

2) Za pojedine trenutke uloge 2. Istovremeno s radom na ulozi moete traiti i specijalne PR za njene pojedine momente. Taj proces, u sutini, identian je predhodnom, s tom razlikom to drite u fokusu panje jedan momenat, tretirajui ga kao zaokruenu i zavrnu celinu. Pretpostavimo da ve imate PR za celu ulogu i sada traite niz radnji za njene pojedine momente. Sve one, u veoj ili manjoj meri, meusobno se razlikuju. ta u tom sluaju treba da uradite? Treba li da nastojite da ih spojite u jedno? Ne. Ostavite ih onako kako ste ih nali i koristite svaku ponaosob, preputajui se njihovom slobodnom delovanju na vas. Ako tako postupite, uskoro ete primetiti da, bez obzira na razlike meu radnjama, sve one ipak slue istom cilju, meusobno se dopunjujui i obogaujui. Primetiete, takode, da e one satne postepeno poeti da se menjaju, u detaljima i nijansama. Pratite njihove elje, ne nameui im svoje. PR kao aktivna, iva bia, same ce rasti i razvijati se, ako vi ne ubijete ivot u njima svojim nestrpljivim, racionalnim intervencijama. Preko njih e sa vama razgovariti vaa stvaralaka podsvest.

3) Za pojedine scene 3. Uz pomo PR moete, takoe, prodreti u sutinu svake pojedine scene, nezavisno od vae uloge. Karakter scene slae se od radnji junaka, njihovih interakcija i karaktera, atmosfere, stila, njenog kompozicionog poloaja u komadu itd. I ovde poseete za svojom umetnikom intuicijom, stvarajui, korak po korak, PR za scenu. Bez obzira na raznovrsnost i sloenost elemenata koji je ine, zahvaljujui PR ona e vam se ukazati kao jedinstvo. Postae vam jasniji osnovni karakter njene volje i oseanja.

Crte 4.

Uzmimo primer iz Gogoljeve enidbe" (mladoenje i Agafja Tihonovna; in I, scena 19). Sa dolaskom poslednjeg mladoenje, nakon to je zavladalo napeto utanje, pred vama se artikulie radnja scene. U velikom, naizgled praznom prostoru, teko i nezgrapno diu se i sputaju talasi nade i straha. Napregnuta atmosfera okruuje uesnike od samog poetka. Traei radnju za scenu, moda poelite da obuhvatite to vie prostora oko sebe. Vae ruke iako trepere kao da dre veliki balon napunjen vazduhom (vidi crte br. 4). Lagana napetost u rukama, ramenima i u grudima. Karakter nade i straha proimaju va gest. Sudbina svih uesnika treba da se rei u narednih pet do deset minuta. Praznina i neizvesnost postaju neizdrivi. Mladoenje zapoinju razgovor o vremenu. Napetost raste i prostor kao da se suava; vae ruke steu balon i stabilizuju se. Narastajua napetost preti eksplozijom. Mladoenje, kao kad treba da skoe u vodu, primiu se temi sve blie. Dotad veliki i prazan prostor postaje maksimalno zbijen i napet: vae ruke su se spustile nie i ve potpuno uguile prostor oko tela (vidi crte br. 5). Nevesta je, ne izdravi sram i napetost, pobegla - atmosfera je eksplodirala.

Crte 5.

4) Za partituru atmosfere 4) Moete da koristite PR za savladavanje partiture atmosfere. Ve sam govorio da atmosfera ima volju (dinamiku) i oseanja, pa shodno tome moe lako da se otelotvori u radnji sa njenim karakterom. Ponovo emo to pokazati na primeru.

Crte 6.

Zavrna scenakomada Na dnu", Gorkog. nudi karakteristian primer iznenada nastale jake i ekspresivne atmosfere. Stanari prihvatilita spremaju se za nonu terevenku. Poinju pesmu, ali... "(Vrata se naglo otvaraju.) BARON (stojei napragu, vie): Ej... vi! Doi... dodite ovamo! Na ledini... tamo... udavio se... glumac! (Muk. Svi gledaju u Barona. Iza njegovih lea izviruje Nastja i polako, irom razrogaenih oiju, ide do stola). SATIN (tiho): Eh... pokvario si pesmu... budalo. (Zavesa)" Sa izlaskom Barona atmosfera se naglo menja. Ona poinje sa okom; na poetku sadri maksimalnu napetost, a na kraju postepeno jenjava na snazi. Njen osnovni karakter, na poetku, moete doiveti kao otar bol i zaprepaenje koje na kraju prelazi u setnu potitenost. Preduzimate prvi pokuaj da pronaete PR. Ona, recimo, moe da bude ovakva (crte br.7): ruke se naglo (snaga) diu gore (zaprepaenje), pesnice se steu (bol i snaga) i posle odreene pauze (ok) polako se sputaju dole (rastua seta i potitenost) (crte br. 8).

Moda ete smatrati da e se karakter bola, kod prvog oka, intenzivnije ispoljiti kroz radnju ako ruke, dignuvi ih uvis, ukrstite iznad glave (vidi crte br. 9). Posle pauze, polako, s rastuim karakterom sete, sputate ruke dole, drei ih blizu tela (potitenost). Odreena bespomonost u vama vezuje se za kraj atmosfere - postepeno otvarate pesnice, ramena se sputaju, vrat istee, noge se ispravljaju i vrsto prijanjaju jedna uz drugu. Poto ste izveli tu ili njoj siinu PR, vi i vai partneri se uivijavate u armosferu, i kakav god mizanscen da vam je ponudio reditelj, kakve god rei da vam je predloio autor, preko njih ete atmosferu emitovati u salu. Ona e vas spojiti i s partnerima, i sa gledaocima, inspirisae vas na igru i osloboditi kliea i loih scenskih navika.

5) Za govor

5) Konano, moete da koristite PR za rad na tekstu vae uloge. Rudolf tajner, koji je na osnovu duhovno-naunih istraivanja razradio novu metodu razvoja umetnikog govora, kae: ovekov govor jeste kretanje, akcija." [Ovaj deo euritmije Rudolfa tajnera koji je posveen uvebavanju umetnikog govora, zove se, za razliku od muzike, pedagoke i medicinske euritmije, Laut Eurithmie (zvuna euritmika). (Prim. ehova.)]. Svaki zvuk, kako samoglasnik tako i suglasnik, nevidljivo krije u sebi odreenu radnju. Ona moe da se pronae i da se ispolji vidljivo, kao radnja ljudskog tela. Te radnje, kao i sami zvuci, razlikuju se meusobno. Zvuk "a", na primer, sadri u sebi nevidljivu radnju razotkrivanja, prihvatanja, preputanja utisku koji dolazi spolja, kao i radnju uenja, strahopotovanja. Razdvajajui se na grudima pod uglom, kao iz centra, ruke se ire, poprimajui oblik pehara. Radnja u", naprotiv, tei da se zatvori, zakloni od spoljnog uticaja. Ona dovodi svest u stanje opreza, u njoj ivi strah. Ispruene ruke nastoje da zauzmu paralelan stav, isto kao i noge, koje vrsto prijanjaju jedna uz drugu. Suglasnik "m", na primer, duboko, meditativno prodire u pojavu, doseui njenu bit. Ruke, jedna za drugom diu se na gore, kao da sve dublje uranjaju u objekat spoznaje. "N", naprotiv, lako dodiruje utisak, klizi po njegovoj povrini ne prodirui duboko u njega. Nijansa ironije ivi u radnji "n": ake i vrhovi prstiju, samo ovla, na tren, dodiruju objekat spoznaje. Samoglasnici su intimnije povezani sa unutranjim ovekovim ivotom, s njegovim duevnim preivljavanjima, oseanjima, simpatijama i antipatijama. Suglasnici, pak, reflektuju u sebi, u svojim radnjama, svet spoljanjih pojava. U drevna vremena ovek je u njima oponaao te pojave, pre svega kroz radnje, a onda kroz zvuke. Izvodei te radnje euritmiki, odnosno vidljivo, vi pokreete u sebi oseanja, snagu i likove koji odgovaraju sadraju svakog zvuka-radnje. Poto su pokrenuti u vaoj dui, oni prodiru u sam zvuk vaeg glasa i ine va govor sadrajnijim, ivljim i artistikim. Zvuci, kombinujui se u slogove, rei i reenice, utiu jedni na druge, pokreui beskrajno arenilo nijansi, bogatei i menjajui jedni druge. Glumac mora iznova da ui da izgovara svaki pojedini zvuk (kao to je u detinjstvu uio da pie svako slovo ponaosob) da bi kasnije stekao pravo da se, zaboravivi svoj mukotrpni rad, slobodno prepusti svom kreativnom govoru. Nisam u prilici da ovde dam, koliko-toliko iscrpnu predstavu o zvunoj euritmiji Rudolfa tajnera. Po tom pitanju postoji opirna litertura, na koju upuujem itaoca, smatrajui svojom dunou da mu toplo preporuim da se s njom temeljno upozna. Osnovna razlika izmeu PR, kako je ovde opisana, i euritmike radnje je u tome to prvu svako kreira sam. Ona ima strogo subjektivnu vrednost. Druga postoji objektivo i vi je ne moete promeniti (ba kao to zvuk a" ne moete promeniti u zvuk b"). Euritmiki, unapred zadatu radnju moete da varirate, dok PR morate da naete, ponovo izmislite sami. Ali, i jedna i druga su u funkciji istog cilja: one vaem govoru daju snagu, ekspresivnost, lepotu i ivotnost. Ne treba, medutim, zaboravljati da PR ne moe potpuno da zameni euritmiku radnju, koja uvebava glumev govor u naelu. U poreenju s njom, PR e uvek biti samo individualni sluaj. Osim toga, glumac, koji je nauio euritmiku radnju, zahvaljujui njenom savrenstvu i punoi, lake e nalaziti psiholoke radnje. U mnogim sluajevima glumac se, nesumnjivo, radije opredeljuje za upotrebu euritmike radnje (i to ne samo u govoru) nego da trai svoju PR. Nita ne moe toliko da sputa ispoljavanje vaeg talenta kao govor u kome sudeluju samo glasne ice. To se deava uvek kada govorni impuls dolazi od razuma, kada vaa oseanja i volja ostaju hladni i pasivni. Vaa panja se koncentrie na ono ta govorite. Ali, vrednost umetnikog govora ne odreuje se time. U tome kako on zvui, sadrana je njegova vrednost. PR kao i euritmika radnja, skrivena je u zvuku i u red, pokree vaa oseanja i volju, uzdie va govor iznad svakodnevnog i sprovodi vae stvaralake (neracionalne) impulse. Pokuau da na primeru pokaem nain praktine primene PR u radu na ulozi. Pripremate Horacijev monolog u sceni kada se Duh Hamletovog oca prvi put pojavljuje pred njim.

Horacio Stani! Vidi, vratio se opet on! Nek avet smodi mene ta, Ai, kunem se, zaustaviu njega ja. Stoj, aveti! Ako reju ljudskom vlada, Priaj onda sa mnom ti. Reci: podvigom li blagim Da li mogu mir tvoj tebi da povratim? Ili sudbina otadbini tvojoj preti, A ja mogu da je spreim? O, reci! U ivotu tvome prolom Da l' nisi moda zlato stavio u zemlju Zbog ega, kako kau, na nona bdenja Aveti su osueni vena? O, odgovor mi daj! Stani, kai: Zaustavi, Marelo, njega ti!" [ Vilijem ekspir: Sabrana dela (Prepevala A. Polikarpova)]

Kao i ranije, pribegavate imaginaciji. Oslukujui Horacijev govor, ponirui u njegovo duevno stanje i pratei njegove pokrete, vi vrite prvi pokuaj da stvorite PR za njegov govor. Ona se, u poetku, sva prikazuje kao vrelo, burno stremljenje napred, kao elja da se Duh zadri i da se prodre u njegovu tajnu. Nek prva skica" vae PR bude ovakva: jako iskakanje celim telom unapred, sa desnom rukom koja je takoe usmerena napred i nagore (vidi crte br. 10 ). Ponavljajte radnju mnogo puta, a onda probajte (ali ve bez radnje) da izgovarate monolog sve dok opti karakter vae radnje, s njenim karakterima, ne zazvui u reima koje izgovarate.

Crte 10.

Sada, korak po korak, zapoinjete .traganje za detaljima monologa. Prvo to e vam, moda, doapnuti vaa umetnika intuicija jeste onaj kontrast koji razlikuje poetak monologa od njegovog kraja. Pouzdano i vrsto, ali ipak sa strahopotovanjem, zapoinje Horacio svoje obraanje Duhu. Molba zvui u njegovim reima. Ali, Duh se udaljava ne dajui odgovor. Horacijevi napori su bili uzaludni. On gubi strpljenje. Njegova uverenost pretvara se u uzneverenost, strahopotovanje prelazi u uvredljivu nasrtljivost, molba prelazi u naredbu, a umesto uzvienosti u njegovim reima uje se otra iziritiranost. Sada imate dve radnje: jedna odslikava volju i karakter poetka, druga - kraja. Njih gradite na principu kontrasta (vidi crte broj 11).

Crte 11.

Poto ste ih obradili i usvojili, izgovarate tekst poetka i kraja monologa sve dok kontrast koji ste uneli u radnje ne pone da odjekuje u vaim reima. Idete dalje i moda zakljuite da je tempo obe radnje razliit: na poetku je sporiji nego na kraju. Ponovo radite na radnjama a zatim i na tekstu. Postepeno otkrivate sve novije i novije detalje i ovaploujete ih u radnje. to vam se sve jae prikazuje kontrast izmeu poetka i kraja, tim vie vam se sredinji deo monologa prikazuje kao postepeni prelaz. Uoavate da se sredinji deo monologa sam raspada na nekoliko delova. Svaki deo, svaki pokuaj Horacija da zadri Duha, predstavlja stepen vie u prelasku sa poetka na kraj. 1. Stani! Vidi, vratio se opet on! Nek avet smodi mene ta, Al, kunem se, zaustaviu njega ja. Stoj, aveti!... 2. Ako reju ljudskom vlada - priaj onda sa mnom ti. 3. Reci: podvigom li blagim da li mogu mirtvoj tebi da povratim? 4. O, reci! 5.... U ivotu tvome prolom Da 1 nisi moda ziato stavio u zemlju Zbog ega, kako kau, na nona bdenja aveti su osueni vena? 6. O, odgovor mi daj!... 7.... Stani, kai! 8. Zaustavi, Marcelo, njega ti!" Horacijev govor ne klizi teno: on se prekida (spoljanji i unutranji) posle svakog neuspelog pokuaja da se Duh zaustavi i razotkrije njegova tajna. Za svaki od tih delova stvarate posebne radnje (prelaz s poetka na kraj) i njih razraujete. Sada pogledajte prvi deo: koliko se samo nejasnih predoseanja nakupilo u Horacijevom srcu u isekivanju susreta sa tajanstvenim Duhom, kakva borba izmeu verovanja i neverovanja razdire njegovu duu! Koja je skrivena sila kljuala u njemu pre nego to je izustio svoju prvu re u prisustvu zagonetnog Duha! Oseate: poetak monologa kao da ima uvod. Vi ga iskazujete radnjom: pre nego to krene napred, vaa ruka irokim, jakim ali mekim pokretom opisuje krug u prostoru iznad vae glave. Telo, pratei pokret ruke, takode se najpre naginje napred (vidi crte br. 12). Posle tog uvoda (Stani! Vidi, vratio se on!"), nakon to je sve to se nakupilo u dui Horacija u isekivanju susreta, pretoeno u govor, uju se Horacijeve rei: "Nek avet smodi mene ta...". Udubljujete se u poslednji, zavrni deo monologa. Horacio je izgubio dostojanstvo, samokontrolu, mir. U njegovoj dui vlada pusto. ta prethodi njegovim poslednjim reima? Nita! Uvoda" nema. Rei izlete odjednom, brzo, bez pripreme.

Crte 12.

Obraujui dalje monolog na takav nain, nai ete mnotvo detalja u svakome od njegovih delova. Ali neete uvek naii na monolog, koji je harmonino izgraen. ta u tom sluaju treba da radite? Poto ustanovite optu radnju koja obuhvata ceo va monolog (ili dijalog), pronalazite najvanije rei sa aspekta njihovog psiholokog znaenja i pretvarate ih u PR. One e vam sluiti kao etape u vaem monologu (ili dijalogu), isto onako kao to su vam u gore navedenom primeru takve etape biie relativno samostalni delovi Horacijevog govora. Medutim, moete da naiete i na takav sluaj kada je ono to se deava na sceni jedan od vanijih momenata komada, kada ne samo svaki pokret, ve i svaki zvuk, svaka nijansa glasa ima odluujue znaenje za tok radnje, i kada, uporedo s tim, rei koje je dao autor, postaju beznaajne, neekspresivne i slabe po sadraju. U tom sluaju, sva odgovornost pada na vas, kao glumca. Vi morate beznaajne rei da ispunite sadrajem koji odgovara snazi i dubini trenutka. Ovde PR moe da vam uini nezamenljivu uslugu. Vi je stvarate, polazei od psiholokog sadraja date situacije i unosite je u sr autorovih rei i svoje glume. Uzmimo primer scene "Miolovka" iz "Hamleta" (in 3, scena 2). Hamlet prireujuje predstavu u dvorcu. Glumci izvode scenu trovanja. Hamlet posmatra kralja Klaudija: njegova reakcija na datu scenu otkrie Hamletu da li je stvarno Klaudije izvrio ubistvo? Napregnuta atmosfera nagovetava katastrofu. Pogoena kraljeva savest uskovidava haotine sile u njegovoj dui. Pribliava se odluujui trenutak: ubica na sceni sipa otrov u uvo usnulom "kralju". Klaudije gubi samokontrolu. Napregnuta atmosfera eksplodira: Ofelija: Kralj ustaje! Hamlet: Kako? Pogoen lanom uzbunom? Kraljica: ta je tebi, drue moj? Polonije: Zaustavite predstavu! Kralj: Posvetlite mi! Idemo! Polonije: Vatre! Vatre! Vatre! Uoavate da su, sem Hamletovih, sve ostale rei bez sadraja (ni u originalu nisu bolje). Uzmite kraljevu repliku: Posvetlite mi! Idemo!" Ako se, glumei ovu ulogu, budete zadovoljili time da replike izgovorite onako kako ih je dao autor, rizikujete da oslabite otrinu trenutka kulminacije, kako vae glume, tako i cele tragedije. Uas, mrnja, muke savesti, udnja za osvetom...Kralj bei... i moda jo pokuava da sauva svoje kraljevsko dostojanstvo... Slike mogue odmazde i spasa promiu u kraljevoj svesti, ali misli se zapliu, izmiu, pogled se zamagljuje... nestaje oslonac... on je u klopci, kao divlja, progonjena zver... Mnogo toga morate da doarate publici, u tom trenutku, svojom glumom i reima koje tako malo izraavaju znaaj i snagu trenutka. Traite PR. Uprkos sloenosti momenta, vaa radnja mora da bude, kao i uvek, jednostavna i jasna. Intuicija vas upuuje na iroku radnju padanja unatrag, na lea, u nesvest, u neizvesnost, u mrak... Ruke se snano trzaju uvis i, zajedno sa telom i glavom, zabacuju unazad. Dlanovi i prsti ruku ire se u samoodbrani.... bol, strah i hladnoa (karakter radnje). Zabacivi telo maksimalno unazad, u vaoj imaginaciji sve dublje i dublje nastavljate padanje (vidi crte br.13). Uvebavajte radnju, usavravajui je i doterujui u detaljima i kada njen karakter i snaga zazvue u vaim reima - oni e vaoj replici dati znaaj trenutka koji joj nedostaje.

Crte 13.

Usrdno molim itaoce da imaju na umu da sve gore opisane psiholoke radnje i tumaenja uloga i pojedinih scena, date u tom kontekstu, shvate samo kao primere mogue interpretacije. italac, koristei psiholoku radnju, moe i treba da sauva svoj individualni pristup ulogama. eleo sam da itaocu pokaem na primeru KAKO moe da koristi psiholoku radnju, a nipoto TA treba pri tom da misli o ovoj ili onoj ulozi, sceni, atmosferi itd.

Slika iza rei

Nekoliko rei o ulozi imaginacije u umetnikom govoru. Racionalni sadraj ili apstraktna misao, koji se obino kriju iza rei naeg svakodnevnog govora, ne doputaju mu da se on uzdigne do nivoa umetnike ekspresije. Na sceni esto sputamo govor na jo nii nivo, ne dajui mu ak, ni racionalan sadraj. Rei se pretvaraju u prazne zvune forme. Takve rei glumcu brzo dosade i postaju smetnja za njegov rad na ulozi. Glumac poinje da siluje svoja oseanja, da pribegava glasovnim klieima, izmilja intonacije, "navaljuje" na pojedine rei itd. slabei svoj stvaralaki poriv. Jedno od najboljih naina da se govor oivi, i izdigne iznad svakodnevnog, jeste imaginacija. Re iza koje stoji lik stie snagu, ekspresivnost i ostaje iva, koliko god da se ponavlja. Ako u scenama koje smatrate bitnim za komad u celini ili za vau ulogu, pronaete glavne replike i u njima vane rei i onda te rei pretvorite u likove - oiveete va govor. Njegova ekspresivnost irie se postepeno i van okvira rei koje ste odabrali, pokreui u vama sve vie stvaralaku radost prilikom izgovaranja teksta vae uloge. Kako ete govoriti sa scene one monologe kralja Lira kao to su uj me, prirodo!" (in. 1. scena 4), Besni vetre, duvaj..." (in 3, scena 2), to su me iz sanduka izvukli?" (in 4, scena 7) i sl., ako nemate dobro odraene likove iza rei? Moete, takode, uzeti rei koje se odnose na jednu odreenu temu u komadu i stvoriti likove za svaku od tih rei. Moete, na primer, izdvojiti sve rei u kojima Lir govori o svojoj deci. Videete da nigde, tokom cele tragedije, on ne izgovara rei: Kordelija", Regana", Honerilja", ili im se obraa sa ti" ili vi" itd., u istom smislu (to lako moe da se desi kod povrnog pristupa ulozi). Svaki put u Lirovoj svesti stoje drugi likovi. Te likove vi, kao izvoda uloge Lira, treba da prizovete u svojoj imaginaciji. Videete kako e oiveti te, za Lira vane rei i kako e oiveti i dobiti na ekspresiji i mnotvo drugih rei, replika, pa ak i itavih scena. Ili, u Dvanaestoj noi", izdvojivi sve rei povezane sa temom ljubavi (svi junaci Dvanaeste noi" zaljubljeni su ili vole), stvoriete za njih razliite likove i va govor e dobiti na sveini, a glavna tema e biti na dobitku. A u vaoj ulozi ne treba da obratite panju samo na vane rei i oivite ih - iza svake rei, koja vam ne polazi za rukom, moete da kreirate lik koji e je revitalizovati. Ala tvoj gospodar ima sladak nosi", kae gradonaelnikova erka Osipu. Koliko puta glumica izgovara ovu repliku sa pritiskom" ne bi li izazvala smeh? Nije li jednostavnije zamisliti taj nosi" i prepustiti mu da on sam repliku uini smenom, ivom i lakom? Likove, koje ste stvorili, razraujte dan za danom, usavravajui ih i uvrujui. Da se vratimo na PR.

itanje komada

Naveo sam pet sluajeva primene PR u praktinom radu na ulozi. Ali, kako budete savladavali tehniku PR, videete da je njena primena mnogo ira i slobodnija. Uvedite, na primer, novi nain itanja komada. Iza njegovih dogaaja, likova i zbivanja, iza oseanja, poriva volje, smeha i autorovih suza, ugledaete, bljesnue tu i tamo PR. Vie se neete pitati kako se nala neka radnja u vaoj imaginaciji; ta je ona izrazila, da li atmosferu, karakter scene ili re (kao to se neete pitati od kojih pojedinih slova se sastoji re, iji smisao hvatate im je ovla pogledate). Takva igra radnje postae za vas novi nain poniranja u komad; itaete ga kao ghunac, transformiui knjievno delo u scensko. Rezultat takvog itanja bie jednostavnost, uteda vremena kod uenja komada i jedno dublje poniranje u njegov psiholoki smisao.

Veba br. 7: Za vau vebu odaberite jedno od dela Dikensa ili Dostojevskog (Obojica su pisali kao glumci, pa njihovi likovi nude najbolji materijal za vebe iz PR). Naravno, moete da radite i na komadima, naroito radi govora. Vebu iz PR radite sledeim redosledom: 1. Za celokupan lik, koji ste odabrali, 2. Za pojedini deo tog lika, 3. Za atmosferu (Dikens i Dostojevski obiluju atmosferama), 4. Za pojedinu scenu, 5. Za govor. Vodite rauna da vaa PR bude uvek jednostavna. Radite na njoj onoliko dugo, koliko je potrebno da bi ona stvarno pokrenula u vama volju i oseanje. Tada e se ona stopiti s vama i nee postojati u vaoj svesti odvojeno, rasprujui panju. Vebe za govor gradite na sledei nain: najpre vebajte iskljuivo radnju. Zatim, odredite radnju i izgovarajte rei (ili re) istovremeno. Najzad, izgovarajte rei, ne izvodei radnju. Vebajte obrnutim redosledom: izvedite, najpre, potpunu, dobro izgraenu radnju, a onda ponite da zamiljate: kakva bi scena mogla da se izvede na osnovu te radnje? Kakav lik? Kakva atmosfera? Kakva replika bi mogla da se izgovori? Uradite drugu PR i, poto je nauite, ponite da improvizujete kratke scene zajedno sa reima (sami ili s partnerima). Probajte da pronaete PR: 1) za vas poznate osobe iz istorije, 2) dobro poznate osobe iz ivota, 3) prolaznike sa ulice, 4) za fantastine figure (bajke), 5) za figure sa slika, 6) sa karikatura (Ne trudite se da budete smeni. to ozbiljnije budete traili PR, to su vee anse da ona u vama pokrene humor i dapostane smena). Poto ste odradili ove vebe, pokuajtee da savladate tehniku itanja komada na gore opisani nain. Pri tom vam prepomujem da se ne zadravate previe na pojedinim momentima komada, oekujui da se pojavi PR. Idite dalje, ak i ako se ona ne pojavi odmah. U vama e se postepeno razviti sposobnost da brzo hvatate radnje koje bljesnu as tu, as tamo. Zapamtite da vam je cilj da izgradite novi nain itanja komada.

Prijemivost za PR

Prelazimo na neka svojstva PR, koja imaju vaan znaaj u njenoj praktinoj primeni. PR e u potpunosti ispuniti svoju namenu samo onda ako pomou vebi svoju prijemivost za nju razvijete toliko visoko, da e i najmanja promena u njoj istog asa izazvati reakciju vaih oseanja i volje.

Veba br. 8: Uzmite obinu PR. Nemojte odretivati njen karakter. Pronadite krau repliku koja odgovara PR. Na primer, radnja zatvaranja i replika: elim da ostanem sam" (vidi crte 14.). Uradite tu radnju i nastojte da ujete" iznutra kakav e se karakter javiti u vaoj dui. Pretpostavimo da e taj karakter biti - mir. Izvedite radnju sa takvim karakterom. Ovladajte njom. Izvedite radnju izgovarajui repliku. Izgovorite repliku bez radnje.

Crte 14.

Sada ponovo uradite istu PR menjajui je pomalo. Ako je, na primer, poloaj vae glave bio prav - nagnite glavu malo napred i spustite pogled. Kakva se promena desila u vaoj dui? Mirovanju je, moda, dodata nijansa lagane nasrtljivosti. Opet odredite (vie puta) izmenjenu PR dok ne budete u stanju da izgovorite repliku, koju ste odabrali, potpuno u skladu s njom. Unesite novu izmenu: Na primer malo sagnite, koleno desne noge. Nastojte da uhvatite nijansu beznaa. Izgovorite repliku. Spojite ruke neto vie nego ranije (blie bradi). Prethodni karakter e se pojati, a pojavie se i nova nijansa potrebe za usamljenou. Dignite glavu i zatvorite oi: bol i molba. Okrenite dlanove ruku ka spolja, od sebe; samoodbrana. Lako nagnite glavu u stranu: sentimentalna alost prema sebi. Savijte tri srednja prsta svake ruke (dlanovi ka spolja): lagana nijansa humora itd. (Ponavljam: sve su ovo samo primeri moguih preivljavanja psiholoke radnje.) Nastavite da, lagano varirajui istu radnju, oslukujete promene, koje se u vama deavaju. Stalno istu repliku. to su neznatnije promene, to je prijemivost tanatnja. Vebajte dotle dok celo vae telo, poloaj i pokreti vae glave, ramena, vrata, ruku, prstiju, laktova, grudnog koa, nogu, smer vaeg pogleda itd. ne budu pokretali u vama duevnu reakciju. Odradite ponuenu vebu u svojoj imaginaciji. Izazovite reakciju vae volje i oseanja, kao da ste stvarno izveli radnju. Odsluajte (ili se setite) neku dobro poznatu muziku frazu. Smislite njoj adekvatnu PR sa karakterima. Odradite je. Uzmite sledeu muziku frazu. I za nju nadite PR. Uradite obe radnje jednu za drugom, harmonino prelazei sa jedne na drugu. Poveite na taj nain itav niz PR, proizvedenih pod uticajem muzike. Vodite rauna da vae radnje ne poprime karakter plesnih ili takozvanih plastinih. One i dalje treba da budu jednostavne i dste po obliku. Sada preite na naturalistike, svakodnevne pokrete i stanja. Odaberite repliku i izgovarajte je na razliite naine i u raznim poloajima, kao na primer: sedei, leei, stojei, etajui po sobi, oslanjajui se na zid, gledajui kroz prozor, otvarajui i zatvarajui vrata, ulazei u sobu i izlazei iz nje, uzimajui, ostavljajui i odbacujui predmete itd. Pazite da vam intonaciju izgovorene replike sugerie poza ili pokret i da zvui harmonino sa njima. Uradite istu vebu brzo, menjajui poze i radnje. Nastojte da izgradite sposobnost trenutne unutranje reakcije na spoljanje zbivanje ili stanje. Pored tanane prijemivosti na radnje koje ste vi smislili, dve poslednje vebe e u vama stvoriti oseanje harmonije izmeu unutranjeg preivljavanja i njegove spoljanje manifestacije. Scenska autentinost postae vaa unutranja potreba.

PR izlazi van okvira fizikog tela

Ve sam rekao da mlaka, bezvoljno uradena PR ne moe dovoljno da pokrene vaa oseanja i porive volje. Ali, kako ojaati PR? Radei vebe, mogli ste da uoite da prekovremeno naprezanje miia pre slabi snagu radnje nego to je pojaava. Neophodna je snaga druge vrste. Fizikom pokretu prethodi va duevni impuls, elja, odlunost da se uradi neki pokret. Taj impuls i jeste duevna snaga. Ona nastavlja da ivi u vaem fizikom pokretu i, onda, poto ga uradite. Kada izvodite fiziki pokret moete ili da sauvate tu unutranju duevnu snagu, ili da je pre vremena iscrpite. Nju iscrpljuje prekomerno fiziko naprezanje. Nasuprot tome, uva je fiziki pokret bez prethodnog naprezanja. Ali, vi moete ne samo da sauvate tu snagu izvodei radnju, ve i da je poveate. Pretpostavimo da radite otar, jak pokret, izbacujui unapred vae telo i ruke. Kada ga uradite, prirodno stiete do granica vaeg fizikog kretanja. Vae telo mora da stane. Ako budete pokuavali da nastavite kretanje spolja, moraete da prekomerno napregnete vae miie i tako izgubite znatan deo prvobitne unutranje snage. Ali, moete da nastavite vae kretanje bez takvog naprezanja miia. Ako ga budete nastavili tako to ete unutranju snagu zraiti upravcu uinjenog pokreta, nastaviete ga, iako se fiziko telo zaustavilo. Pri tom ete stei utisak da vae unutranje kretanje izlazi iz okvira spoljanjeg, fizikog, da vaa snaga raste i telo se oslobada miinog naprezanja. To i jeste ona snaga, koja ispunjava PR i pokree vaa oseanja i volju. Ne treba da vas zbunjuje ako vam se u poetku uini da samo zamiljate unutranju snagu. Imaginacija u vezi sa vebama e tu snagu postepeno uiniti realnom.

Veba br. 9: Ponite od jednostavnih pokreta: podignite ruku, spustite je, ispruite napred, u stranu itd. Odraujte taj pokret bez suvinog miinog naprezanja, zamiljajui zraenje koje struji u pravcu odraenog pokreta. Uradite iste pokrete sa veom fizikom snagom, ali bez suvinog miinog naprezanja i u brem tempu, zamiljajui, kao i pre, snagu zraenja. Isti pokreti - sa prekomernim fizikim naprezanjem. Labavite postepeno miino naprezanje zamiljajui istovremeno da rastua duevna snaga zamenjuje fiziku. Ustanite i sedite, proetajte po sobi, kleknite, lezite itd., trudei se da radite te pokrete pomou vae unutranje snage. Poto ste zavrili pokret spolja, nastavite ga unutra. Odradite PR s karakterima, trudei se da se udaljite od fizikog tela i vau panju koncentriete iskljuivo na unutranju snagu radnje. Vaa zraenja e se sama od sebe ispuniti karakterom PR. Uradite obinu etidu (pospremajte sobu, postavite sto, sredite biblioteku, zalijte cvee itd.). Kod svih ovih pokreta trudite se da uhvatite unutranju snagu i zraenje povezanih sa njima. Ponovo odradite niz obinih pokreta, ali u imaginaciji. U tom sluaju, imaete posla s istom formom unutranje snage i zraenja. Odradite na isti nain i PR. Pomou ovakvih vebi upoznaete se sa onom snagom koja se sa scene sama prenosi gledaocu, privlaei njegovu panju.

Imaginarni prostor i vreme

Sledea specifinost PR vezana je za sposobnost doivljavanja prostora i vremena. Naa dua, po svojoj prirodi, tei da ivi u nerealnom prostoru i vremenu. Ona svakodnevno unosi element fantastinosti u na svakodnevni ivot. Setite se trenutka, kada je vaa dua bila ispunjena sreom i radou. Zar vam se, u takvim trenucima, nije inilo da je prostor iri, a vreme krae? I obrnuto, u trenucima tuge i duevne potitenosti, zar niste primeivali kako vas prostor pritiska, a kako vreme sporo odmie? Na razum, stavljajui zabranu na sve to je fantastino i nerealno, krije od nas ova odstupanja od normalnog" tako esta u ivotu. Ipak, umetnik, glumac, ne sme da zaboravi na njih. Svet u kome on ivi je zamiljeni svet. Celokupna njegova delatnost gubi smisao onog trenutka kada se iz nje izbaci element fantastinog. Bez njega nema umetnosti. Naa PR (koja ima tako malo zajednikog sa razumom) ve uvodi taj element u scensku umetnost i omoguava glumcu da razvije i pokrene u sebi ljubav prema fantastinom. Zahvaljujui zamiljenom prostoru i vremenu, glumac u svojoj dui pokree stvaralaka oseanja, likove i voljne impulse, koji bi, u suprotnom, ostali za njega neotkri