1

XIII godina • 4. broj • 25. april 2013.Besplatan primerak

Nastavak na 3. strani

Svim čitaocima „INFORMATORA” pravoslavne vere redakcija lista i JKP „SUBOTIČKE PIJACE”

žele sretne uskršnje praznike!

O VaskrsuVaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske

Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. /Sledeće godine i katolički i pravoslavni Uskrs pada u isti dan, na 20. april./

Za Vaskrs su vezani brojni lepi običaji. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod pravoslavnih vernika za ovaj praznik je vezan i običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju. Farbanje vaskršnjih jaja je jedan od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima. Domaćica, po tradiciji, vaskršnja jaja farba na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Simbolika farbanja jaja podseća na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: „Hristos Vaskrse”. Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Kada stignu kući iz crkve, svi se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena posuda sa farbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim jelima.

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob, dakle Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima.

PROSLAVLJEN JUBILEJ 5. aprila, u Klubu poslanika u Beogradu održana je Svečana sednica

Skupštine Poslovnog udruženja „Pijace Srbije” povodom desetogodišnjice postojanja ove značajne privredne asocijacije.

Među zvanicama skupa bili su predstavnici Vlade Republike Srbije, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ministarstva građevinarstva i urbanizma, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Privredne komore Srbije, gradonačelnici i predsednici Skupština više gradova i opština, predstavnici pijačnih uprava iz 25 gradova u Srbiji, kao i predstavnici udruženja i preduzeća koje se bave pijačnom delatnošću iz Mađarske, Hrvatske, Republike Srpske i Makedonije.

Svečanoj sednici Skupštine Pijace Srbija prisustvovao je i ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić, koji je u svom pozdravnom govoru naglasio da jedino pijace pružaju priliku da se poljoprivredni proizvođači sretnu direktno sa kupcima. Pijaca je u barometar života u svakom gradu, uspešnosti tog grada, a ujedno kad sagledate pijace, vidite i stanje u državi. „Mi iz vlade kada se pojavimo na pijacama, dobijamo sve informacije“ - rekao je ministar Ilić i ponovio je da su pijace „duša svakog grada“ i da vlada iz istih razloga nikada nije želela da razgovara o ustupanju lokacija na kojima se pijace nalaze, mada je takvih zahteva bilo.

Ministar Velimir Ilić govori učesnicima skupa

Povrće Beli luk – mladi 50-60 din/vezaBeli luk 350-400 din/kgBlitva 40-70 din/vezaBrokoli 300 din/kgBundeva 100 din/kgCeler 20-100 din/komCrna rotkva 50-60 din/kgCrni luk 30-60 din/kgCrveni kupus 100 din/kgCrveni luk 80-100 din/kgCvekla 30-60 din/kgČičoka 50-60 din/kgĐumbir 300 din/kgKarfiol 230-250 din/kgKelj 70 din/kgKiseljak 30-40 din/hrpaKrastavac 170-200 din/kg Krompir – mladi 160-200 din/kgKrompir 60-90 din/kgKupus – novi 80-100 din/kgKupus 20-40 din/kgMladi luk 15-30 din/vezaPaprika 20-100 din/komPaprika 350-400 din/kgParadajz – čeri 350-400 din/kgParadajz 200-250 din/kgPastrnjak 100-150 din/kgPasulj 200-400 din/kgPatlidžan 250-300 din/kgPeršun – mladi 30-60 din/vezaPeršun 100 din/vezaPeršunov list 20-30 din/vezaPraziluk 20-60 din/komProkelj 160 din/kgRotkvice 10-60 din/vezaRukola 1200 din/kgSpanać 80-120 din/kg

Šargarepa 60-80 din/kgTikvice 170-200 din/kgZelena salata 30-80 din/gl.VoćeGrožđe 500 din/kgJabuka 40-170 din/kgJagode 200-250 din/kgKruška 280 din/kgŠljiva 400 din/kgMlečni proizvodi Kozji sir 600 din/kgKuvani sir 400 din/kgMaslac 800-1000 din/kg Mladi sir 300-350 din/kgOvčije kis. mleko 280 din/lPavlaka 250-300 din/l Podliveni sir 320-400 din/kg Sirevi 360-750 din/kg Slatka pavlaka 440-550 din/lZlatiborski kajmak 900 din/kgMeso i prerađevineBiserka 600-700 din/komĆureća krila 285-400 din/kg Ćureća leđa 180-280 din/kg Ćureće grudi 800 din/kgĆureće meso 500 din/kg Ćureći batak 320-700 din/kgĆureći vrat 270 din/kgPačije meso 420-500 sin/kgPileća džigerica 300-340 din/kg Pileća krila 215-230 din/kg Pileća leđa 100-110 din/kg Pileće grudi 385-430 din/kg Pileće grudi b/k. 500-530 din/kg Pileće meso 285-300 din/kg Pileći batak 310-330 din/kg Pileći želudac 280-300 din/kgZec 450-500 din/kg

2

PIJAČNE CENE

IN MEMORIAMJKP „Subotičke pijace“ s bolom javlja, da je naš

zakupac

MARIJA VOJNIĆ TUNIĆ(1928–2013)

preminula u 85. godini života.Neka počiva u miru!

CENE PROIZVODA NA „DOROZSMAI NAGYBANI PIAC“

Kao što smo to objavili u prethodnom broju „Informatora“, direktori JKP „Subotičke pijace“ i D.o.o. za upravljanje veletržnicom u Dorožmi u sklopu ranije započete međunarodne saradnje dogovorili su se o nastavku te saradnje. Jedan od oblika te saradnje jeste objavljivanje aktuelnih cena proizvoda na pijacama druge firme. Ovom prilikom ćemo objaviti samo neke cene i klasifikaciju određenih proizvoda, a ako nekoga detaljnije interesuju cene na Veletržnici „Dorozsmai Nagybani Piac“ /6791 Segedin, Kettőshatár út 2-4./ koji se od Subotice nalazi na 50-70 kilometara, u zavisnosti od toga da li se granica prelazi kod Horgoša ili kod Kelebije) nedeljno ažurirane cene može pogledati na web prezentaciji www.dornagypiac.hu uz ostale informacije o delatnostima veletržnice /na mađarskom jeziku/. Informativne cene proizvoda na Veletržnici „Dorozsmai Nagybani Piac“ /Za preračunavanje: 300 HUF = 1 EUR/ Proizvod Klasa Jed. Min. c./Ft. Maks. cena/Ft.Krompir domaći I kl. kg 130 140Mladi krompir uvozni I kl. kg 300 Mladi krompir domaći I kl. kg 800 Mladi luk domaći I kl. veza 50 80Crveni luk domaći I kl. kg 180 200Crni luk domaći I kl. kg 100 Beli luk domaći I kl. kg 900 1000Praziluk domaći I kl. kom 80 120Crni luk uvozni I kl. kg 100 Beli luk uvozni I kl. kg 860 Crveni luk uvozni I kl. kg 180 Kupus glavica domaći I kl. kg 90 100Kelj domaći I kl. kg 210 230Brokoli uvozni I kl. kg 700 Karfiol uvozni I kl. kg 360 Kupus mladi domaći I kl. kg 380 400Paradajz – prvina domaći I kl. kg 460 Čeri paradajz uvozni I kl. kg 900 Babura paprika domaća I kl. kom 80 90Paprika za đuveč domaća I kl. kom 60 70Šargarepa domaća I kl. kg 110 120Peršun domaći I kl. veza 200 240Pastrnjak domaći I kl. kg 150

3

Nastavak sa 1. strane

Poslovno udruženje „Pijace Srbije” je osnovano 3. aprila 2003. godine u Novom Sadu. Danas je sedište udruženja u Beogradu, a ono ima 26 stalnih članova, koji svojim kapacitetima i infrastrukturom predstavljaju oko 70 odsto ukupnih tržišnih potencijala zemlje u ovoj delatnosti.

- Pored stalnih aktivnosti na stručnom usavršavanju članova i standardizaciji usluga u oblasti pijačne delatnosti, Udruženje radi na formulisanju predloga posebnog Zakona o pijacama koji bi precizno definisao i u potpunosti uredio ovu oblast - rekao je na svečanoj sednici Bela Bodrogi, predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, jedan od inicijatora osnivanja ovog poslovnog udruženja pre 10 godina.

- Pored značaja koji imaju kao snabdevači urbanih sredina svežim

namirnicama, naročito voćem i povrćem, pijace imaju posebnu ulogu jer bez posrednika omogućuju direktnu vezu između proizvođača i potrošača i tako doprinose očuvanju i povećanju vrednosti domaće proizvodnje i razvoju ruralnih područja - rekao je Predrag Veinović, direktor JKP „Gradske pijace“ iz Beograda i predsednik Grupacije za pijačnu delatnost pri Privrednoj komori Srbije.

„Nesumnjivo da pijačna delatnost obezbeđuje egzistenciju zavidnom broju ljudi, te da uz dalje jačanje vlastite infrastrukture i prilagođavanje novim zahtevima tržišta, može biti generator za nova zapošljavanja“ - naglasio je Veinović.

Jedanaest istaknutih članova Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ dobilo je posebno priznanje „Zlatni kantar“. Za postignute rezultate u unapređenju rada poslovnog udruženja „Zlatni kantar“ je uručen i direktoru JKP „Subotičke pijace“ Beli Bodrogiju /koji je inače ponovo izabran za predsednika Upravnog odbora PU „Pijace Srbije/, a ista nagrada uručena je i Savi Duvnjaku, izvršnom direktoru poslovnog udruženja. Takođe u okviru svečanosti među istaknutim pojedincima i organizacijama priznanje PUPS-a je dobio i Maćaš Fodor, direktor komercijalno-finansijskog sektora JKP „Subotičke pijace“.

Kako je to uobičajena praksa u radu poslovnog udruženja, svaka prilika se koristi i za analizu stanja odnosno perspektive pijačne delatnosti, pa tako u radnom delu jubilarne skupštine održana su dva predavanja: „Pravci razvoja pijačne delatnosti u Srbiji“ – koje je održao Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije”, i „Vrednija i organski proizvedena hrana na pijacama“, o čemu je govorila Lidija Aćimović, šef Odseka za organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

/Na osnovu ugovora pijačnih uprava sa prodavcima, izveštajima o dnevnoj naplati na slobodnim tezgama i broju lokala na ovim prostorima,

Dan uoči svečane sednice povodom desetogodišnji-ce osnivanja Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ u Be-ogradu je održana sednica Upravnog odbora, a zatim i Skupštine PUPS-a. Doneta je odluka i izmenama i do-punama Statuta udruženja, pošto se broj članica povećao na 26, u skladu s tim povećan je i broj članova Upravnog odbora sa 11 na 13 članova, a UO će u buduće umesto jednog imati dva potpredsednika. Bela Bodrogi, direktor JKP „Subotičke pijace“ ponovo je izabran za predsedni-ka Upravnog odbora, a za zamenike su izabrani Predrag Veinović, direktor JKP „Gradske pijace“ iz Beograda i Radovan Milojević, direktor JKP „Tržnica“ iz Niša. Za predsednika Skupštine izabran je Dragan Vulić, direktor JKP „Pijaca“ iz Kraljeva.

Mandat novoizabranog rukovodstva poslovnog udruženja trajaće 2 godine.

R A DN I SASTA NA K UO I SK U PŠTI N E PU PS -a

Dobitnici specijalne nagrade „Zlatni kantar”

Sa svečane sednice Skupštine PUPS-a

na oko 410 pijaca u Srbiji, sa oko 70 hiljada prodajnih mesta, od kojih je oko 80 odsto tezgi, svakog dana posluje oko 80 hiljada ljudi. I pored sve izraženije konkurencije, promet roba na pijacama je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom poslednjih pet godina beležio stalan rast. Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji je u 2012. godini iznosila 28 milijardi dinara, što u odnosu na prošlu godinu u tekućim cenama znači povećanje za 9,5 odsto. U ukupnom prometu i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Republike Srbije pijace su u 2012. godini učestvovale sa 19,5%. – to su podaci iz publikacije „Pravci razvoja pijačne delatnosti u Srbiji“.// Za fotografije sa svečanosti u Beogradu zahvaljujemo se Agenciji PiaR iz Subotice /

4

Auditori /proveravači/ međunarodne firme za serti-fikaciju „Certop Co d.o.o.“ 25. marta su obavili proveru funkcionisanja integrisanog sistema upravljanja QMS i EMS JKP „Subotičke pijace“. Pre toga je pod rukovod-stvom Jožefa Zonaija, člana rukovodstva preduzeća zaduženog za kvalitet svaki elemenat sistema je detalj-no proverena u toku obavezne interne kontrole. Na-kon toga su Veronika Čudić i Tibor Horvat, provera-vači „Certop Co. d.o.o.“ iz Kanjiže su izvršili kontrolu funkcionisanja sistema upravljanja.

- Službeni zapisnik o izvršenoj proveri još nije do-bila naša firma – rekao je Jožef Zonai, direktor tehnič-kog sektora JKP – ali već znamo, da u toku provere, koja je išla do najsitnijih detalja nije pronađena ni jed-na neusaglašenost, što znači da je naš integrisani si-stem upravljanja (koji u sebi sadrži sistem upravljanja kvalitetom /QMS/ i sistem upravljanja okolinom /EMS/ uspešno položio ispit. Dakle, prema dosadašnjim in-formacijama „Certop Co. d.o.o.“ i ove godine potvrditi sertifikat, koji je izdat JKP „Subotičke pijace“.

Verovatno čitaoci „Informatora“ – pošto sistem upravljanja kvalitetom već više godina funkcioniše u našem JKP - o tome više znaju, ali je ovo ipak dobra prilika, da se kaže, da uvođenje i funkcionisanje Siste-ma upravljanja okolinom regulišu međunarodni stan-dardi i propisi ISO 14 001 odnosno Direktiva Evropske unije br. 1836/93 EK. Tim propisima su obuhvaćene sve aktivnosti i mere od upravljanja otpadom do emi-sije otpadnih voda, od zagađivanja vazduha do kori-šćenja energije. Standardi naravno zahtevaju stalnu kontrolu, a obaveza nam je da obezbedimo mogućnost stalnog usavršavanja ovog sistema. Integrisani sistem upravljanja smo uveli prošle godine, sada je izvršena prva eksterna provera, i po meni, po nama mogu, mo-žemo biti zadovoljni rezultatima te provere. Naravno o uvedenom integrisanom sistemu upravljanja ne mo-žemo tvrditi da je savršen, ali zapravo upravo u tome je kvalitet istog, jer svaki zaposleni u preduzeću ose-ća obavezu da svoje zadatke obavlja sa maksimalnom pažnjom i odgovornošću, bilo da se radi o poboljšanju kvaliteta naših usluga, o očuvanju životne sredine, ili o unapređenju poslovanja, privređivanja našeg preduze-ća, dakle jednom rečju da aktivno radi na ostvarivanju politike kvaliteta JKP „Subotičke pijace“.

Proveravači CERTOP-a u velikom poslu

DOBRO FUNKCIONIŠE INTEGRISANI SISTEM

UPRAVLJANJA

PRIPREME ZA SAJAMU skladu sa planom rada JKP „Subotičke pijace” krajem

marta počele su pripreme za VII Međunarodni i regionalni sajam privrede, koji će se održati na uobičajenoj lokaciji: u i oko Sportske hale kraj Dudove šume, i to od 5. do 8. juna.

Potencijalnim učesnicima su poslate prve informacije o Sajmu, poziv za učešće, kao i prijavni listovi i cenovnik sajamskih usluga.

Tematikom VII Međunarodnog i regionalnog sajma pri-vrede – Subotica 2013 biće obuhvaćena proizvodnja, pre-rada i distribucija hrane.

VII Međunarodni i regionalni sajam privrede – Subo-tica 2013 će i ove godine nuditi prostor i mogućnost za predstavljanje, upoznavanje i stručne kontakte preduzet-nicima iz Srbije i država u okruženju, odnosno želi doprine-ti izgradnji i jačanju prekogranične saradnje. Želja organi-zatora je da predstave i komunalna preduzeća Subotice i to posebno sa aspekta servisa građana Subotice.

U stručnom delu domaći i inostrani gosti će održavati predavanja. Pored toga, privrednici će na poslovnim sa-stancima imati priliku da se upoznaju i razmene mišljenja i iskustva. Održaće se brojne promocije proizvoda u orga-nizaciji izlagača u vidu prezentacija, degustacija, isproba-vanja proizvoda, a u predvorju Hale sportova na tipskim tezgama će se održavati vašar narodnih rukotvorina.

A svi gosti, koji budu posetili Sajam, imaće prilike da se upoznaju i sa poljoprivrednim proizvođačima odnosno proizvođačima hrane iz čitave Srbije, pošto će se u Subotici skoro paralelno sa Međunarodnim i regionalnim sajmom privrede prvi put održati i Dani pijaca Srbije, i to od 7. do 9. juna u centru grada uz učešće 40-50 izlagača, proizvođača.

Organizator Međunarodnog i regionalnog sajma pri-vrede je JKP „Subotičke pijace, pokrovitelji su Pokrajinski sekretarijat za privredu i Lokalna samouprava Grada Su-botice, a suorganizatori su Regionalna privredna komora Subotice i V-Land Sajmovi d.o.o.

5

Uljana tikva Uljana tikva (Cucurbita pepo) spada u obične tikve

a naziv je dobila po semenu bogatom uljem. Na osnovu izgleda semena razlikuju se dve forme uljane tikve:

Uljana tikva sa ljuskom, čije je seme obloženo čvrstom semenjačom bele ili žućkaste boje;

Uljana tikva golica, koja se prepoznaje po golom semenu bez semenjače, i kada se misli na proizvodnju uljane tikve za dobijanje ulja, onda se obično misli na uljanu tikvu golicu.

Najvažniji sastojci semena uljane tikve su ulje, belančevine i vitamini, pre svega vitamin E. Ulje iz semena se dobija bez hemikalija, presovanjem. Zbog niske tačke ključanja tikvino ulje nije pogodno za prženje već nalazi primenu kao salatno ulje a zbog lekovitosti primenjuje se i u farmaciji. Lekovitost ulja ispoljava se u ublažavanju tegoba kod oboljenja prostate.

Uljana tikva spada u tzv. alternativne kulture, jer se u poređenju sa konvencionalnim kulturama gaji na znatno manjoj površini, i može biti značajna kultura za mala porodična gazdinstva, jer proizvođačima obezbeđuje veći dohodak po jedinici površine. Prosečni prinos ulja tikve-golice je oko 300-400 kg/ha, jer se u malim prešaonama za dobijanje tikvinog ulja se postižu manja iskorišćenja, obično se od 100 kg zrna dobije oko 37- 45 litara ulja. Litra ovog ulja na tržistu Nemačke iznosi oko 40 EUR. Cene u Austriji pri kupovini od proizvodača na licu mesta su manje i kreću se od 15-20 EUR po litru. U poređenju sa tikvinim, višu cenu postižu samo ulja masline ekstra kvaliteta. Iz navedenog proizilazi, da se bez obzira na činjenicu, što se uljana tikva karakteriše relativno malim prinosom ulja po jedinici površine, njeno gajenje je perspektivno zbog visoke cene nerafinisanog tikvinog ulja.

Uljana tikva je biljka sa velikim zahtevima prema toploti tokom cele vegetacije. Kod temperatura od -1 0C mlade bilke brzo propadaju. U fazi sazrevanja plodova posebno su štetni duži periodi sa temperaturama preko 30 0C. Uljana tikva zahvaljujući dubokom korenovom sistemu bolje podnosi sušu u odnosu na druge gajene biljke, ali ako je suša dugotrajna i jako izražena može da prepolovi prinos semena.

Za gajenje tikve najbolje odgovaraju duboka i plodna zemljišta sa sa sadržajem humusa iznad 2-2,5%, mada se u praksi solidni prinosi postižu i na lakim, peskovitim zemljištima u okolini Subotice i Horgoša, kao i na ritskim zemljištima srednjeg Banata.

Uljanu tikvu ne treba gajiti posle biljaka iz iste familije (krastavac, lubrnica, dinja) zbog problema sa zajedničkim

bolestima, a iz istih razloga kao predusev treba izbegavati krompir, paradajz i papriku. Suncokret nije dobar predusev zbog samoniklih biljaka koji prouzrokuju veliku zakorovljenost. Dobri predusevi su lucerka, soja i strnine. Treba voditi računa o upotrebljenim herbicidima kod preduseva, jer je tikva osetljiva na ostatke herbicida u zemljištu (imazetapir – Pivot, Ritam). Na isto mesto tikva može doći posle 3-4 godine.

Uljana tikva formira veliku nadzemnu masu i masu plodova tako da ima izražene zahteve za hranivima. Na srednje plodnim zemljištima potrebno je mineralnim đubrivima uneti čistih NPK hraniva po hektaru 80-120 : 90-130 : 120-150 kg. Veće količine se unose na peskovitim zemljištima. Uljana tikva dobro reaguje na stajnjak, koji se unosi u količini od oko 40 t/ha. Najbolje je stajnjak rasturiti po celoj površini i u tom slučaju se može količina NPK hraniva iz mineralnih đubriva smanjiti na 40-80 : 60-100 : 30-50 kg po ha. Celokupnu količinu fosfora i kalijuma kao i 1/3 azota potrebno je zaorati, a 2/3 azota daje se predsetveno. Upotreba folijarnih đubriva, naročito sa borom, u proizvodnji semena tikve pokazala se veoma korisnom. Najbolji efekti postižu se primenom u fazi intenzivnog vegetativnog porasta i pred cvetanje. Kako bi se zemljište što manje gazilo poželjno je koristiti prskalice sa što širim radnim zahvatom.

Jesenje oranje za tikvu je obavezno, sa izuzetkom lakih zemljišta severa Bačke, gde se može obaviti i prolećna obrada, ali u svakom slučaju jesenja obrada je bolja. U rano proleće kada vremenski uslovi dozvole, treba zatvoriti brazdu, i do setve obaviti još 2-3 pliće obrade drljačama ili setvospremačima. Poslednja priprema obavlja se pred setvu najviše na 5-7 dana.

Optimalni rok setve uljane tikve je od kraja aprila do sredine maja, kada se temperatura na dubini setve ustali iznad 12°C. Setva se vrši plitko, na normalnim zemljištima do 3-5 cm a na pesku 4-6 cm. Preporučuje se upotreba isključivo sortnog dezinfikovanog semena dobre klijavosti i energije klijanja. Gustina useva je preduslov visokog prinosa semena uljane tikve. Za sorte „Olinka” i „Olivia” preporučuje se međuredni razmak od 140 cm i rastojanje u redu 60-70 cm, što treba da obezbedi oko 10-12.000 biljaka po hektaru. Na dobrim, plodnim zemljištima i u uslovima navodnjavanja sklop može da bude i gušći. Obično se, radi sigurnosti, tikva seje gušće na 30 cm u redu, a konačno rastojanje u redu se reguliše proređivanjem u fazi 3-4 lista. Potrebno je 5-6 kg semena po hektaru./ Nastavak u sledećem broju Informatora. /

dipl.inž. Damir Varga

6

Prolazi Perica kraj buregdžinice u kojoj često kupuje burek, vrati se par koraka, ljutito uleti unutra i glasno upita majstora za šan-kom: - Je li, gde ti držiš sir!? Ovaj ga zbunjeno pogleda i odgovori: - U frižideru .... Na to će Perica:- A da staviš malo i u burek, matere ti?

***Otišao priprosti mladić u vojsku i posle pola godine odluči da pošalje fotografiju u pismu. Slika se on između dva konja i pošalje fotografiju s tekstom: - „Draga rodbino, evo šaljem vam sliku. Ja sam ovaj u sredini...“

***Razgovaraju dva alkoholičara: - Jesi li šta doručkovao? - Ni kapi! - odgovara drugi.

***Kolju se Mongoli i Kinezi i sada potisnu Mongoli Kineze čak iza Kineskog Zida. Nakon nekoliko dana počnu se Mongoli derati: - Ej Kinezi! Daj se predajte! Kinezi: A zašto? Mongoli: Pa puno nas je više od vas!Kinezi: A koliko to? Mongoli: 300 000! Na to će Kinezi: A iz kojeg ste vi kvarta?

***Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:- Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet.Žena ga upita:- Ko je to bio u ovo doba noći?- Ma neka pijandura traži da ga poguram!- Pa jesi li mu pomogao?- Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!- Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk’o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:- Alo, gde si, jesi tu?- Jesam - prodere se i pijanac.- Treba li te pogurati?- Treba, hvala!- A gde si?- Ma, evo me na ljuljašci.

***Idu Ivica i Marica kroz šumu. Marica:- Ivice, imam osećaj da ćeš da me kresneš?- Ma neću, Marice, opušteno...Odu oni još dublje u šumu, kad Marica opet:- Ma, ja imam osećaj da ćeš da me kresneš!- Ama neću, koji ti je? Odu još dalje i već su duboko zašli u šumu... Marica:- A da ti mene kresneš, pa da me prođe taj osećaj

***Prodavac:- Odelo vam sjajno stoji, predlažem vam da uz njega uzmete i ovu vešalicu kako bi zadržalo originalni oblik.- Aaaa, vešalicu nikako. Prošli put sam vas poslušao, pa sam nažuljao vrat, a šešir mi je stalno spadao zbog kuke.

Vicoteka HOROSKOP ZA MAJBIK

„BIK je uzdah lutalice po pustinji, kada utoli žeđ u hladu oaze. BIK je pes-ma ptice, kojom nakon duge zime pozdravlja proleće. BIK je raširena ruka zagrljaja zaljubljenika posle povratka sa dugog puta.“

OVAN: Osećaš veliku odgovornost za sve, pa tako i obavljaš svoje svakodnevne zadatke. Imaš motivaciju i prvenstveno ćeš se truditi da dobiješ neko priznanje. Mesec pogoduje više za intelektualni rad. U drugom delu meseca imaćeš priliku, da otvoreno i šaroliko prikažeš svetu svoja osećanja, prouzrokujući time ne malo iznenađenje.BIK: Srećan rođendan osobama rođenim u znaku BIK-a! U vezi karijere do izvesne mere možeš dospeti u žižu pažnje. Potpuna iskrenost znači ulaznicu za uspehe. Ni sa tvojom koncentracijom neće biti problema. Možeš napredovati na poslu ili u profesiji, i možda ćeš dobiti priznanje. Nesporno je da ti se stvari povoljno odvijaju.BLIZANCI: Ovih nedelja neće biti svi iskreni prema tebi i lako te mogu navesti na tanak led, odakle ćeš se izvući samo uz gubitke. U drugoj polovini meseca stvari će se ubrzati. Suočićeš se sa zadatkom koji je „nerešiv“. Ali ne za tebe! Do kraja meseca i to ćeš uspešno rešiti.RAK: Uzavreli problemi u tvojoj vezi samo se polako stišavaju. Imaš osećaj, da te partner/ka u svemu sprečava, ali ni ne gledaš, šta se kriju iza optužbi. A razloge ćeš naći u sebi, to su klopke tvoje ličnosti. U vezi nekog posla mogu postati važni tvoji odnosi sa roditeljima. LAV: Koliko si nesiguran/na na planu osećanja, toliko si samouveren/a na poslu. Samopouzdanje ti je besprekorno. Zahvaljujući tome u stanju si ostvariti i nemo-guće. Uglavnom postižeš sve što je u tvom naumu. Pogledaj se samokritički i vidi, da li stvarno hodaš onom stazom, kojom želiš.DEVICA: Možda će ti prijatelji početkom meseca imati veoma privlačnu ideju (na-ročito u finansijskom pogledu), ali nemoj odmah pristati. Daj sebi vremena za raz-mišljanje, jer dotle možeš pribaviti dodatne informacije o zadatku i o uslovima, kao i o specifičnostima okruženja. I o finansijama.VAGA: Biće promenljiv ovaj mesec – počeće mirno, kasnije će postati interesantan. Rado razmišljaš o smislu svog života a malo vremena posvećuješ praktičnim stva-rima. Svoje poslove obavljaš osrednjim elanom. U svoju emotivnu vezu želiš uneti više uzbuđenja. Ako si usamljen/a, pravu osobu traži za vreme bavljenja sportom ili nekim interesantnim hobijem.ŠKORPIJA: Napad je najbolja odbrana. To je česta istina. Ipak dobro proceni osobu u koju želiš zagristi. To što je u karijeri korisno, u partnerskim vezama se ne može reći povoljnim. Tvoja sve jača ličnost te ne čini privlačnim/nom, u tvom ljubavnom životu može nastati zbrka: čuvaj se tajnih veza i avantura!STRELAC: Isplati se biti probirljiv, zahtevan, naročito u ljudskim odnosima i u lju-bavi. Na radnom mestu možda će zatrebati više kompromisa. Do uspeha te može dovesti tvoja sposobnost komuniciranja, tvoja hrabrost i elan, a možeš računati i na faktor sreće. Možeš rešiti svoje sporove. Stvari će ti se uglavnom povoljno odvijati. JARAC: Ljubavni život će ti živnuti, ali ne toliko sa romantične strane, već više sa strane čulnosti. Na radnom mestu stvari će se pokrenuti krajem meseca – bez obzi-ra na tvoju stalnu brigu o drugima rado ćeš se takmičiti sa drugima. Traži interes-antne zadatke, u kojima se možeš pokazati. Ovaj maj će biti pravi mesec za tebe.VODOLIJA: Početkom meseca u tvom životu prevagu će još imati posao, jer dobro znaš, da će uspesi doći ako se trudiš da završiš tekuće poslove, a tek onda da se latiš novih obaveza. Sad i u tvom privatnom životu stabilnost ti može doneti sreću. Čak i ako te privlače avanture. Ne igraj se s vatrom. Ne isplati se!RIBE: Imaćeš visok nivo energije. Kuješ nove planove, za čiju realizaciju možda ćeš promeniti svoje ponašanje, pa čak će se možda donekle promeniti i tvoja ličnost. Na radnom mestu promišljeno praviš planove. U privatnom životu teško se nosiš sa nerešenim problemima, sve što je u vezi s voljenom osobom, isuviše uzimaš k srcu.

Marija Braun