Obezbeđenje kvaliteta u učenju na daljinu u zemljama Zapadnog Balkana –postojeća praksa

(Izveštaj 2.1)

Vladan Devedžić, University of Belgrade, Serbia

Božo Krstajić, University of Montenegro, Montenegro

Aleksandra Radulović, University of Montenegro, Montenegro

Suzana Loskoska, , Ss. Cyril and Methodius University, FYRM

Anthony F. Camilleri, EFQUEL, Belgium

2011

Sadržaj

Uvod........................................................................................................................................................ 1

Srbija ....................................................................................................................................................... 2

Opšte ...............................................................................................................................................................2 Primeri .............................................................................................................................................................3 Povezani projekti i drugi ciljevi .........................................................................................................................9

Crna Gora ............................................................................................................................................. 11

Opšte .............................................................................................................................................................11 Primeri ...........................................................................................................................................................12 Povezani projekti i drugi ciljevi .......................................................................................................................15

Makedonija ........................................................................................................................................... 16

Opšte .............................................................................................................................................................16 Primeri ...........................................................................................................................................................17 Povezani projekti i drugi ciljevi .......................................................................................................................22

Reference ............................................................................................................................................. 23

Strana 1

Obezbeđenje kvaliteta u učenju na daljinu u zemljama Zapadnog Balkana – postojeća praksa

Uvod

Učenje na daljinu (DL) u institucijama visokog obrazovanja (HE) u zemljama Zapadnog Balkana (WB) dobija svoj podstrek. Sve više i više univerziteta nudi DL programe i broj upisanih studenata raste. Vladine institucije odgovorne za visoko obrazovanje u zemljama Zapadnog Balkana (kao što su Ministarstva obrazovanja, Nacionalni saveti za visoko obrazovanje, Komisije za akreditaciju) su već počele da prepoznaju značaj učenja na daljinu i da obezbede administrativnu i pravnu podršku. Pored toga, kako nacionalni tako i internacionalni projekti vezani za učenje na daljinu se izvode u svim zamljama Zapadnog Balkana sa ciljem da iniciraju DL u visokoškolskim institucijama, a takođe da prošire kvalitet učenja na daljinu u onim institucijama visokog obrazovanja gde se učenje na daljinu već primenjuje. Ovi projekti variraju od onih koji se odnose na razvoj uprave univerziteta i studijskih programa, preko istraživačkih projekata, do onih koji primenjuju rezultate radi dobra HE institucija i njihovih studenata.

Međutim, kada se dođe do praksi obezbeđenja kvaliteta, susreće se raznovrsnost u okviru visokoškolskih institucija. Ova raznovrsnost je uslovljena lokalnim regulativama, nivoom sprovođenja QA u DL programima i razumljivošću pokrivanja DL procesa sa QA praksama. Drugim rečima, ove QA prakse se razlikuju od jedne institucije do druge, i obično nisu do detalja pokrivene u relevantnim dokumentima i smernicama politike. Nejasna pravila prouzrokuju različite interpretacije i obično rezultiraju u parcijalnom obuhvatanju i redukciji kvaliteta DL usluga koje se pružaju studentima. Potrebno je više rada da bi se dovela ova oblast (QA) učenja na daljinu u liniju sa tradicionalnim (face-to-face, F2F) visokom obrazovanjem.

Ovaj izveštaj daje pregled postojećih QA praksi u WB institucijama visokog obrazovanja. Za svaku posebnu zemlju, on opisuje postojeću situaciju, relevantnu za osiguranje kvaliteta u učenju na daljinu, ilustruje ovu situaciju prikazivanjem primera vezanih za nekoliko specifičnih visokoškolskih institucija u ovoj zemlji, i ukratko dodiruje odnosne projekte i druga pitanja relevantna za QA u DL. Pretpostavljeni raspon QA u DL je blizak onom koji je opisan u [HSV, 2008], i uključuje DL materijale/sadržaj, virtualno okruženje učenja, komunikaciju, kooperaciju i rezultate interaktivnosti, ocenjivanje studenata, fleksibilnost i adaptabilnost kursa, podrška studentima i osoblju, alokaciji resursa i finansijskim aspektima.

2 Strana

Srbija

Aktivnosti koje se odnose na DL u Srbiji bile su inicirane kroz personalne interese i internacionalna povezivanja univerzitetskih istraživača zainteresovanih za različite forme tehnologija baziranih na internetu koje su primenjene na obrazovanje. Vremenom, osnivanje je bilo obezbeđeno za kretanje od pitanja povezanih sa istraživanjem do ustanovljenja DL praksi pri univerzitetima. Naravno, u početku su ga vodili entuzijasti koji su hteli da promovišu DL u kursevima koje su predavali na njihovim univerzitetima. Oni su uveli sistem za upravljanjem elektronskim učenjem (LMS), kao što je Moodle, u njihove oblasti i počeli postepeno da privlače sve više pažnje. Poslednjih godina, nekoliko programa studija za učenje na daljinu bilo je razvijeno i akreditovano pri pojedinim univerzitetima u Srbiji. Međutim, QA procedure i prakse u ovim slučajevima su u različitim stadijumima napretka.

Opšte

U 2004.god, vođen je prvi međunarodni projekat povezan sa QA in DL. To je bio Online Learning:

Course Development and Delivery, kratkoročni projekat vođen u okviru the Partnerships for Tomorrow Program Phase II (PTP II), osnovan od strane Canadian International Development Agency (CIDA), a kojim je upravljala Association of Universities and Colleges of Canad (AUCC). Cilj projekta je bio da okupi eksperte sa univerziteta British Columbia, Vancouver, Canada i nekoliko univerziteta i vladinih institucija iz Srbije i Crne Gore radi traženja modela rešenja uspešnog profesionalnog treninga koji bi pomogao članovima fakulteta da razviju programe i kurseve primarno na diplomskom, ali takođe i na postdiplomskom nivou. Jedan od rezultata trening sednica, organizovanih na Beogradskom univerzitetu kao deo aktivnosti na projektu, podigao je svest o QA aspektima DL kurseva; oni su bili primarno fokusirani na kvalitet DL materiala/sadržaja, upotrebu LMSs u nastavi kursa, i na QA u online komunikaciji između studenata i nastavnika. To je potom dovelo do inicijacije razvoja DL programa studija u oblastima organizacije, manadžmenta i informacionih sistema.

Uspeh ovog projekta takođe je doveo da drugog projekta koji je pokrenula CIDA: E-Learning Center

Formation je bio projekat, koji je imao za cilj osnivanje permanentnog centra za elektronsko učenje u Beogradu koji bi služio kao tačka širenja za online učenje i obrazovanje potpomognuto tehnologijom. On je uključivao nakoliko sastanaka svih strana zaintresovanih za institucionalnu saradnju i participaciju na projektu. Projekat je bio koordinisan od strane eksperata sa University of British Columbia, Vancouver, Canada i inicirao je i koordinisao lokalne napore povezane sa osnivanjem Centra za elektronsko učenje. Nažalost, mada je centar formiran i Ministarstvo obrazovanja Republike Srbije ga takođe uvažilo, u okviru njega i preko njega nije vođeno mnogo daljih aktivnosti.

Ipak, nekoliko univerziteta u Srbiji počeli su da nude DL kurseve i vremenom neki od njih akreditovali su svoje DL programe studija. Najzapaženiji primer je sa Univerziteta u Kragujevcu, na Tehničkom fakultetu u Čačku, gde je novi studijski program koji se izvodi na daljinu M.Sc. in e-Learning ustanovljen 2008.godine, kao rezultat projekta TEMPUS JEP-41016-2006, M.Sc. Curriculum in E-Learning. U ovom programu se o QA aspektima vodila prilična briga, a program kao celina je potpuno saglasan sa principima Bolonjske deklaracije.

U vreme pisanja ovog teksta sredinom 2011. godine, o situaciji sa DL i njegovim QA aspektima u Srbiji bilo je teško dati generalno mišljenje, budući da je bilo dosta kontraverznih informacija. Na primer, pregled iz 2010.god. [Ivanovic et al., 2010] pominje da oko 24 odelenja sa svih državnih univerziteta i nekih privatnih univerziteta i viših škola u Srbiji nudi DL kurseve. Pregled čak karakteriše neke od ovih slučajeva kao "celi nastavni programi se nude u formi učenja na daljinu”. Sa druge strane, zvanične informacije od the Committee for Accreditation and Quality Assurance in higher education in Serbia

Strana 3

(CAQA) u vreme pisanja ovog teksta govore da postoji 6 DL programa zvanično akreditovanih na univerzitetskom nivou u Srbiji (3 na državnim univerzitetima, i 3 na privatnim univerzitetima), a takođe i 4 na nivou viših škola. Pored toga, jedan privatni univerzitet nudi 7 akreditovanih programa studija koji se nude kako F2F tako i putem nastave na daljinu, mada iz nekih razloga ovo nije navedeno u zvaničnim informacijama dobijenim od CAQA. Otuda se može zaključiti da veliki deo DL koji se nudi na univerzitetima u Srbiji je zaista dodatna podrška konvencionalnim studijama (u učionici). Drugim rečima, bliže istraživanje tekuće prakse otkriva da većina kurseva za koje se tvrdi da su DL kursevi, u stvari su ponuđeni na mešoviti način, sa velikim delom materijala kursa dostupnim kroz Moodle ili drugi LMS, ali sa malo drugih obrazovnih komponenti i procesa (kao što je ocenjivanje i administracija) podržanih metodom učenja na daljinu.

Primeri

Univerzitet u Kragujevcu Na Univerzitetu u Kragujevcu, Tehnički Fakultet Cacak (TFC), master studijski program na daljinu "Master za e-učenje" uveden je 2008.godine, sa ciljem da obrazuje buduće eksperte u projektovanju i implementaciji e-učenja. Ovaj program je ustanovljen prema principima Bolonjske deklaracije i Tempus projekta “M.Sc. curriculum in e-learning”, a nastava se izvodi potpuno na daljinu (http://www.tfc.kg.ac.rs/tempus-jep-41016-2006/). Program je jedinstven u Srbiji, a njegov sadržaj/teme pokrivaju elektronsko učenje. Pristup Tehničkog fakulteta u Čačku osiguranju kvaliteta njihovih studijskih programa je veoma sistematičan. Na kraju svake akademske godine sprovodi se anketa studenata sa ciljem da se oceni sam program, nastavnici, usluge i slično. Rezultati se objavljuju i TFC ih koristi za kontinuirano poboljšanje svoje ponude i nastave. Na primer, Tabela 1. pokazuje deo zvaničnih rezultata ocenjivanja programa izvedenog 2009.god. Ocenjivanje je vrlo detaljno, a prikazana tabela je samo jedna od brojnih sličnih.

Tabela 1. Primer ocenjivanja programa master studija za e-učenje na TFC. Izvor: [Milosevic et al., 2009]

4 Strana

Studentsko ocenjivanje se uvek procesuira statistički. Ako se posle analize statističkih podataka ustanovi da neki aspekt/pitanje imaju loše ocene ili zbir poena, preduzimaju se koraci da se on poboljša. Na primer, u 2009. ocenjivanje stavke “Pregled aktivitivnosti kursa odgovara njegovim zahtevima” ima najniži zbir poena i većina studenata je delila to mišljenje (kao što pokazuje standardna devijacija od 0.65), pokazujući da se studenti slažu da imaju određene probleme da zadovolje zahteve programa. O takvim indikacijama se uvek vodi računa pri budućim objavljivanjima programa kursa. Pored ovakvih periodičnih ocenjivanja, TFC je nedavno sproveo SEVAQ+ evaluaciju svog DL programa studija u elektronskom učenju kao deo njihove unutrašnje procedure za osiguranje kvaliteta. Rezultati evaluacije se objavljuju u jednom opširnom izveštaju report. Kako SEVAQ+ pregled uključuje pitanja o resursima, procesima i rezultatima, studenti su ocenili set izjava o informacijama koje pruža kurs, materijalima za kurs, aktivnostima elektronskog učenja, ocenjivanju znanja i efikasnosti (uopšte, kao i u smislu širenja znanja i motivacije da uče efektivno). SEVAQ+ upitnik korišćen u pregledu uključivao je tri odvojena pregleda za svaki od traženih kurseva u programu. Pregled kursa “Podučavanje i učenje u elektronskom obrazovanju” sprovedeno je sa 23 studenta, za kurs “Alati i tehnologije za elektronsko učenje” sa 26 studenata, i za kurs “Infrastruktura za elektrosko učenje” sa 20 studenata. Resultati su zatim statistički analizirani, da bi se postigao bolji uvid u to kakvo mišljenje studenti imaju o kursevima koje su izabrali u programu, Slika 1.

Slika 1. Histogrami koji pokazuju studentsku evaluaciju povezanu sa određenim specifičnim pitanjima

Strana 5

Druga odeljenja Univerziteta u Kragujevcu takođe su se povela za primerom DL, ali očigledno samo postavljanjem F2F materijala kursa online korišćenjem Moodle platformu (videti npr., Moodle portal of the Faculty of Mechanical Engineering). Kako nema objavljenih svedočanstava njihove unutrašnje QA procedure, otuda je teško suditi koliko daleko su oni otišli sa tim. Ipak, ohrabrujuće je videti da su brojni materijali kurseva postavljeni online i dostupni kroz LMS.

Univerzitet u Beogradu Mada je Univerzitet u Beogradu najveći univerzitet u Srbiji, samo je jedan program studija bio zvanično akreditovan. Postoji takođe brojna odeljenja koja nude materijale kroz Moodle, a za neke kurseve takođe i administraciju kursa. Na Fakultetu organizacionih nauka (FOS), DL program pod nazivom Informacioni sistemi i tehnologije (IST) akreditovan je 2009.godine i sada je deo fakultetske standardne ponude novim generacijama studenata. Primećeno je da je on razvio iz F2F programa sa istim nazivom, kao odgovor fakulteta na velike zahteve i interesovanje studenata za informacionim sistemima i tehnologijama. Ovaj program prima 80 DL studenata svake godine. Veliki deo internog QA IST programa je povezan sa kvalitetom materiala/sadržaja predavanja, okruženja virtualnog učenja, i fleksibilnosti i adaptabilnosti projekta kursa. Obim drugih aspekata QA je mnogo niži. To je zbog činjenice da su se do sada samo dve generacije DL studenata upisale na IST program, te je potrebno više iskustva da bi program uspostavio svoj interni QA u punom obimu. U pogledu kvaliteta materijala/sadržaja predavanja i fleksibilinosti i adaptabilnosti projekta kursa, treba naglasiti da su oni prepremljeni prema ADDIE model -u. Svaki opis kursa uključuje detaljnu strukturu kursa po temama i jedinicama gradiva, kao i ciljeve podučavanja i metode za svaki metod. Ovi metodi uključuju učenje uz pomoć računara, učenje bazirano na iskustvu, učenje bazirano na problemu, itd., i oni su često kombinovani. Pored toga kurikulum je baziran na ACM smernicama objavljenim kao zvanična preporuka na razvoju IST kurikuluma [ACM/AIS/AITP, 2002]. Međutim, nikakva formalna evaluacija programa nije se izvodila do tad, osim uobičajene studentske evaluacije. Pored IST DL programa, FOS nudi materiale predavanja za mnogo drugih kurseva koji se predaju na tri nivoa studija (BSc, MSc, i PhD; videti na primer, http://myelab.net/moodle/). Takođe, rezultati evaluacije ovih kurseva nisu objavljeni. Mnogo drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu takođe nude online kurseve. Veoma često, njih sprovode DL entuzijasti, t.j. nastavnici koji smatraju da je DL obećavajuća dodatna podrška za njihove kurseve. Dobar primer ovde je Medicinski fakultet, gde postoje sada 4 online kursa na BSc nivou, 3 mešovita kursa na MSc nivou, i 2 blended courses na PhD nivou. Međutim, Medicinski fakultet nije usvojio DL strategiju. Samo su kroz međunarodne projekte i donacije nastavnici entuzijasti razvijali svoje online i mešovite kurseve. Potrebno je da ova škola obuči svoje nastavnike da dostignu visok nivo kompjuterske pismenosti kako bi postigli da DL postane šire usvojena opcija. Interni QA DL kurseva se vodi bez objavljenih smernica i procedura. Umesto toga koriste se QA procedure i dokumenti za F2F. U pogledu pitanja komunikacije, kooperacije i interaktivnosti, činjenica je da pri BSc nivou postoji visok nivo interaktivnosti. Na MSc i PhD nivoima, DL je redukovan samo na dostavljanje materijala kursa. Veći deo ocenjivanja još uvek je F2F. Tehnička podrška studentima i osoblju je smanjena tako da podržava korišćenje okruženja (Moodle), ali nema podrške za nastavnike u smislu instructionog plana. Slična situacija karakteriše sva druga odeljenja Univerziteta u Beogradu koji nudi DL.

6 Strana

Univerzitet u Novom Sadu Brojni kursevi koje nudi Univerzitet u Novom Sadu su dostupni i na daljinu, a QA koje se odnosi na sadržaje ovih kurseva je obezbeđeno, isto kao i tehnička podrška za nastavnike i studente. Na primer, Departman informatike na Fakultetu tehničkih nauka, ima set wiki strana povezanih sa njihovim kursevima - courses, i koristi Sakai LMS, Slika 3, kao i sopstveni sistem, pod nazivom Otisak, Slika 4. Mada Otisak rešava samo probleme/pitanja višestrukog izbora, on se dugo koristi i sa njim je prikupljeno dosta iskustva; Tako se sve nepravilne upotrebe/zloupotrebe Otiska eliminišu, što je veoma značajno pitanje QA. Blizu 12 instruktora kurseva na Univerzitetu u Novom Sadu sprovode svoje testove ocenjivanja koristeći Otisak redovno.

Slika 3. Pristup sadržajima kursa kroz Sakai LMS na Univerzitetu u Novom Sadu

Slika 4. Prikaz ekrana u sistemu ocenjivanja “Otisak” koji se koristi na Univerzitetu u Novom Sadu

Strana 7

Nažalost, baš kao i Medicinski fakultet na Univerzitetu u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu još nije usvojio unificiranu strategiju razvoja DL, i samo nastavnici entuzijasti razvijaju svoje online i mešovite kurseve. LMS se razlikuje od jedog do drugog departmana (tj. Departman matematike koristi Moodle portal za svoje kurseve), a opšti nivo usvajanja DL se razlikuje po departmanima.

Univerzitet u Nišu Dobar primer postavljanja kursa online na Univerzitetu u Nišu je Fakultet elektronike. Oni koriste Moodle za ponudu svojih kurseva, Slika 5, i u procesu su unificiranja prethodnih individualnih ponuda u jednu koherentnu i unificiranu. Svi kursevi su opisani sledeći isti obrazac, a struktura obrasca je više informativna za studente. Ovo je definitivno dobar QA pristup. Na nivou celog Univerziteta nije usvojen neki unificirani pristup. Na mnogim drugim odeljenjima, teško je otkriti koji specifični LMS se koristi (i da li se uopšte koristi) samo pretraživanjem njihovog web sajta.

Slika 5. Deo ponude online kursa na Univerzitetu u Nišu

Postoji takođe Centar za poboljšanje kvaliteta pri Univerzitetu u Nišu, čiji članovi dolaze sa svih Fakulteta. Nazalost oni nisu diskutovali o kvalitetu elektronskog učenja na univerzitetu do sada. Fakultetski odbori za QA su generalno, odgovorni za QA aspekte DL takođe, ali u praksi nijedan ne raspravlja o ovoj temi. Kao deo jednog ranijeg međunarodnog projekta, nabavljena je oprema za video konferencije i formiran je centar za elektronsko učenje, ali sa malo aktivnosti do sada.

8 Strana

Univerzitet Singidunum, Beograd Prikladan primer DL i QA u DL na privatnim univerzitetima u Srbiji je kod DL programa studija akreditovanih pri Univerzitetu Singidunum, Beograd. Oni nude 3 akreditovana programa studija – Poslovna ekonomija, Turizam i hotelski menadžment, i Inženjerski menadžment. U vreme pisanja ovog teksta web sajt ovog univerziteta prikazuje i drugi akreditovani program, Marketing i trgovina, ali CAQA baza podataka o akreditovanim programima pokazuju samo prva tri. Brojni su aspekti QA za DL o kojima se brine na Univerzitetu Singidunum (neki detalji mogu se naći ovde - ovde). DL material/sadržaj je zasnovan na Moodle, i svaki kurs se prezentuje jedinicama gradiva na nedeljnoj osnovi. Postoji tim za tehničku podršku zadužen za menadžment DL platforme i održavanje kursa, komunikaciju sa osobljem i studentima, kao i za pripremu ocenjivanja i administraciju. Oni su napravili značajne korake prema postavljanju ocenjivanja u DL metod i automatizaciji ocenjivanja i administraciji. Na primer, zaštićena sopstvena oprema se koristi da omogući međuoperativnost i eksport/import stavki između (takođe zaštićenog sopstvenog) sistema ocenjivanja, koji se zove Multitutor, Moodle DL platforma, i administracija usluga studentima. To je zaseban sistem za ocenjivanje, Slika 6, koji pravi razliku između DL na Univerzitetu Singidunum i na drugim univerzitetima. Sistem je u upotrebi od 2007. i instaliran je na nekoliko fakulteta univerziteta. Ali, kao u mnogo drugih slučajeva, rezultati evaluacije DL kurseva i programa na Univezitetu Singidunum nisu objavljeni.

Slika 6. Prikaz ekrana sistema za ocenjivanje “Multitutor” na Univerzitetu Singidunum, Beograd

Univerzitet Metropolitan, Beograd Prema zvaničnim informacijama dostupnim na sajtu Univerziteta Metropolitan, Fakultet informacionih technologija (osnivač Univerziteta Metropolitan), bio je prvi u Srbiji koji je dobio dozvolu za rad od Ministarstva obrazovanja da organizuje program studija na BSc nivou DL i nudi ga i u F2F i DL programu. Posle toga, u saradnji sa predavačima sa New York Institute of Technologies, Metropolitan Univerzitet je uspeo da razvije i akredituje drugih šest studijskih programa, kako F2F tako i DL, na poljima menadžmenta i dizajna (Operacioni menadžment, Grafički dizajn, Menadžment i BSc/BA nivo, i Informacione tehnologije i sistemi, Dizajn novih medija i Marketing menadžement na MSc nivou).

Strana 9

Sada je na ovom univerzitetu preko 500 DL studenata iz Srbije, Grčke, Austrije, Španije, Nemačke, SAD, Meksika i Ujedinjenih arapskih emirata. Primeri multimedijlnih lekcija i tutorstva dostupni su sa Web sajta ovog univerziteta. Uz digitalnu literaturu i materijale predavanja za pripremu ispita, oni omogućavaju uspešne studije DL studentima koji nisu u mogućnosti da pohađaju lekcije redovno. DL predavači su dostupni studentima preko video konferencije, tako da odsustvo sa tradicionalnih časova ne isključuje stvarno vreme komunikacije sa predavačima. Međutim, samo gledajući na zvanične informacije sa Web sajta, teško je izvući zaključke o QA aspektima DL na Metropolitan Universitetu.

Povezani projekti i drugi ciljevi

Nekoliko istraživačkih projekata, povezanih sa DL na razne načine, sprovode se u Srbiji paralelno sa razvojem DL programa, kurseva, i aktivnostima na univerzitetima. Istraživači koji učestvuju na ovim projektima su obično isti ljudi koji su aktivni u DL aktivnostima koje se vode na njihovim univerzitetima, tako da pozitivna povratna informacija, protok ideja i međuanketiranje između ovih projekata, razvoj DL na univerzitetima u Srbiji je očigledan – oni obezbeđuju indirektnu podršku za QA aspekte DL koja se odnosi na okruženje virtualnog učenja, komunikaciju, kooperaciju i pitanja interaktivnosti, kao i alokaciju resursa. Primeri sadašnjih međunarodnih istraživačih projekata u oblasti Tehnološki podržanog učenja (TEL) u kojima univerziteti u Srbiji učestvuju su IntelLEO i OP4L:

• IntelLEO je FP7 projekat koji istražuje tehnologije za podršku učenju na radnom mestu. Preciznije, on se fokusira na saradničko učenje i aktivnosti izgrađivanja znanja učenika u Intelligent Learning Extended Organizations (IntelLEO). Jedna IntelLEO predstavlja zajednicu koja se pojavljuje kao privremena integracija dve ili više različitih poslovnih i obrazovnih zajednica i organizacionih kultura (industrijske, istraživačke i obrazovne) i podiže inovativne ICT tehnologije da podrži uspešnu podelu. Cilj je da se istraži kako odgovor okruženja učenja u IntelLEO može biti značajno pojačan sinergijom između usluga za efikasni manadžment aktivnosti izgrađivanja saradničkog znanja i harmonizacije individualnih i organizacionih ciljeva.

• OP4L znači Online Presence for Learning. To je dvogodišnji EU projekat osnovan kao deo SEE-ERA Net Plus programa. Online prisustvo odnosi se na privremene opise korisnikove prisutnosti u online svetu. Najneposrednije sredstvo za prenošenje poruka i usluge društvene mreže dozvoljavaju korisnicima da dostave opise njihovog privremenog položaja: obične

10 Strana

poruke, dostupnost i spremnost da međusobno komuniciraju i česta vizuelna predstavljanja poznata kao avatari. Aktivnost održavanja ove vrste profila privremenog korisnika nije ništa više od kreiranja slike nečije prisutnosti u online svetu, predstavljanja kako neko želi da bude viđen po svojim kontaktima – online prisustvo te osobe. Cilj OP4L projekta je da razvija različite vrste usluga radi koristi online učenika na bazi njihove online prisutnosti. Takve usluge su od rastućeg značaja u svim oblicima elektronskog učenja uključujući DL. Ove usluge bi trebalo da obezbede učenicima preporuke visokog nivoa u pogledu aktivnosti učenja koje su trebale da budu preduzete, sadržaja učenja koji treba da bude korišćen, i/ili koje bi trebalo kontaktirati za obezbeđenje saradnje i/ili pomoći. Sve preporuke treba da budu zasnovane na kontekstu učenikovog sadašnjeg učenja i stanju online prisutnosti članova njegovog/njenog društvenog grafika (tj. mreži online konekcija).

Druge EU agencije i institucije takođe pokreću projekte povezane sa DL u Srbiji. Dobar primer je ADL projekat, koji je osnovala Vlada Norveške sa ciljem da razvijaju ICT infrastrukturu, i brojni kursevi za vojne profesionalce na Vojnoj akademiji u Beogradu. U vreme pisanja (sredinom 2011. god.), veći deo infrastrukture bio je već ustanovljen i prototip DL platforme bio je u fazi testiranja. Dat ciljnim studentima, važno je da se kursevi vode sa platforme koja treba da bude organizovana koristeći problemski pristup učenju, da podrži celoživotno učenje, i da omoguće ocenjivanje pridržavajući se posebnih uslova (oni se odnose na vojsku). Poseban izazov na ovom projektu je sigurnost. Postoji nekoliko hiljada potencijalnih studenata sa različitim pristupom tačno prema materijalima za učenje zavisno od njihovih sadašnjih vojnih pozicija i aktivnosti (nacionalnih, regionalnih, u okviru programa Partnerstvo za mir i slično ). Drugi značajni izazov i bitan QA aspekt je obezbeđenje kompatibilnosti sa DL infrastrukturom vojnih institucija drugih zemalja. Tako sadržaj internacionalizacije i SCORM 2004 pakovanje su obavezni. Poslednje, ali ne i najmanje bitno, deo ovog projekta je digitalizacija biblioteke Vojne Akademije (oko 600.000 naslova, sa posebnim izdanjem starih i retkih knjiga – najstarija datira iz XVI veka). Pretpostavlja se da ovaj proces napreduje po stopi od 103 naslova godišnje, pri čemu je prioritet dat obrazovnom sadržaju/naslovima. Pored toga, vođeno je nekoliko nacionalnih istraživačkih projekata na polju elektronskog učenja. Dva od najnovijih primera su Soul Web i INTELIS. Soul Web (Software Underlying Learning on the Web) bio je dvogodišnji projekat, koji je finansiralo Ministarstvo nauke i tehnologije Srbije (Projekat br. TR-13002), i završilo do kraja 2010. god. Cilj projekta je bio da razvija brojne softverske alate otvorenih izvora i aplikacije koje podržavaju web-zasnovano učenje. Primeri uključuju alate modeliranja konteksta za web-zasnovano učenje, alat za inteligentnu klasifikaciju učenika zasnovanu na sednicama višestrukog ocenjivanja , i alat za dinamičku generaciju i upotrebu personlizovanih objekata učenja. Web sajt projekta daje sve detalje o Soul Web alatima. INTELIS (Infrastructure for Technology-Enhanced Learning in Serbia) je širi, 4-godišnji nacionalni istraživački projekat, koji okuplja preko 100 istraživača sa 4 državna univerziteta (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Kragujevcu i Univerzitet u Nišu), kao i predstavnike nekoliko vladinih institucija, kompanija, i Narodne biblioteke Srbije. Cilj projekta je da razvija ICT, sadržajne, softverske, pedagoške i organizacione infrastrukturalne osnove za sve oblike tehnološki-podržanog učenja u Srbiji, uključujući DL. Partneri projekta uneli su u projekat svoje sopstveno iskustvo i alate koje su do sada razvili, a ovo uključuje QA aspekte koji se odnose na materijale/sadržaje učenja, okruženje virtualnog učenja, komunikacije, studentsko ocenjivanje, projekat kursa i podrška studentima i osoblju.

Dalji napor je potreban u smislu usavršavanja standarda koji se odnose na DL, kako je definisao Nacionalni savet za visoko obrazovanje Srbije. Ovi standardi su prilično nejasni u nekim tačkama. Na primer, preporuka iz ovih standarda glasi: "Sadržaji kursa treba da budu konceptualno podešeni za učenje na daljinu" [Ivanovic uopšte., 2010]. To je očigledno da bilo koji pojedinačni provajder može interpretirati ove preporuke različito. Postoji više izjava sličnim ovoj u standardima. Takođe, standardi ne specificiraju smernice za sprovođenje regulacija navedenih u standardima pošto je DL program akreditovan. U praksi, dešava se da usluge studentima variraju zato što nedostaje takvo sprovođenje.

Strana 11

Kako je Evropa postepeno počela da uvodi DL u nivo srednjoškolskog obrazovanja, vreme je da se otvori ovo pitanje u srednjoškolskom obrazovanju u Srbiji. Postoji tek nekoliko poznatih primera organizovanja delova srednjoškolskih kurseva u Srbiji koji koriste DL tehnologiju, ali oni su izuzeci i obično su bazirani na entuzijazmu nastavnika, pre nego uz podršku relevantnih institucija.

Crna Gora Jedan od glavnih i inicijalnih uslova za bavljenje elektronskim učenjem je dobra ICT infrastruktura. Veoma je važno da se shvati da ICT obezbeđuje dodatne mogućnosti za kontinuirani, fleksibilni i lični razvoj dobrog elektronskog učenja. Razmatrajući širokopojasne veze i činjenicu da je veliki broj korisnika koristio usluge Interneta u radu i u obrazovnim institucijama, procenjeno je da postoji 272,219 Internet korisnika što vodi do procenjene penetracije od 43.9% u 2009. god. Proboj fiksnog širokopojasnog pristupa (ADSL, WiMAX, kablovski modem, iznajmljene linije, itd.) povećale su se takođe do 8.5%. Kada se razmatra penetracija u odnosu na broj domaćinstava, onda ona dostiže 29.2%. Ako korisnici koji imaju Internet pristup mobilnim telefonima i UMTS/HSDPA konekciju budu uključenu u kalkulaciju, onda se dostiže cifra od 24.8%. Statistika korišćenja Interneta za Crnu Goru je 294,000 Internet korisnika kako je to od juna 2010. god., 44.1% populacije, prema specijalizovanoj agenciji Ujedinjenih Nacija za informacione i komunikacine tehnologije – ITU. Iz perspektive obrazovnih institucija, internet konekciju ima 56,79% osnovnih škola (ove škole pokrivaju 95% učenika) i 100% srednjih škola i univerziteta.

Opšte

Obrazovanje u Crnoj Gori reguliše Ministarstvo za obrazovanje i sport Vlade Crne Gore. Ministarsvo obrazovanja i sporta (MES) je najviši autoritet odgovoran za ukupnu politiku obrazovanja u zemlji. Odvojeno od Ministarstva, u 2004 Vlada Crne Gore ustanovila je takođe Savet za visoko obrazovanje. On funkcioniše, između ostalog, kao akreditaciono telo i vodi eksterno ocenjivanje kroz svoje komisije. Savet je posebno odgovoran za ostvarivanje kvaliteta visokog obrazovanja u Crnoj Gori. Ministarstvo obrazovanja i sporta ima ovlašćenje da izdaje licencu za rad instituciji, kao i da izmeni i povuče licencu. Bilo koja institucija visokog obrazovanja u Crnoj Gori, bilo da je novoosnovana ili već radi mora da ima licencu za rad. Ova licenca determiniše vrstu institucije, njen akreditovani program studija, maksimalni broj studenata koji može upisati, a takođe i zvanja i diplome koje mogu steći. 1

Od 2004/05 akademske godine, Bolonjska deklaracija se primenjuje na svim fakultetima. Implementacija ove Deklaracije znači da takozvane visoke škole (posle srednje škole) više ne postoje već samo više škole (fakulteti) gde obrazovanje traje 3 godine. Programi studija u Crnoj Gori mogu biti podeljeni u dva toka: akademski programi studja i primenjeni programi studija. Osnovne studije traju tri školske godine. Poslediplomske specijalističke studije traju jednu akademsku godinu, dok poslediplomske master studije su, u principu, dvogodišnje posle osnovnih, ili jednogodišnje posle specijalističkih studija. Doktorske studije traju tri godine. Samo programi akademskih studija mogu dovesti do diplome doktorskih studija, dok programi primenjenih studija mogu dovesti do nivoa Master. U Crnoj Gori postoje 3 univerziteta, jedan državni i dva privatna. Univerzitet Crne Gore je jedina državna institucija višeg obrazovanja u Crnoj Gori. Univerzitet Crne Gore obuhvata 19 fakulteta, 3 nezavisna programa studija i 3 naučnoistraživačka instituta. Ovih 19 fakulteta nudi 77 programa studija. U 2009/10, ukupan broj studenata bio je 20475. Prvi privatni 1 http://eacea.ec.europa.eu/tempus/participating_countries/reviews/montenegro_review_of_higher_education.pdf

12 Strana

univerzitet, Mediteran Univerzitet, počeo je sa radom u Crnoj Gori u 2006.godini. Mediteran Univerzitet uključuje 6 univerzitetskih jedinica, sa 11 studijskih programa. Oko 2000 studenata sada tamo studira. Odvojeno od privatnog univerziteta, postoji takođe 7 individualnih privatnih fakulteta u Crnoj Gori, na kojima studira 2400 studenata. U Aprilu 2010, drugi privatni univerzitet Donja Gorica (Univerzitet Donja Gorica) dobio je licencu. Novi univerzitet obuhvata 5 fakulteta. Gotovo sva odeljenja na univerzitetima u Crnoj Gori imaju neku formu elektronskog učenja, ali većina njih je neka vrsta podrške konvencionalnom studiranju (Video conference systems, Adobe Acrobat Connect Pro, LMS Moodle, web sajtovi sa materijalima za učenje , itd.). Zvanično, Ministarstvo obrazovanja i sporta ili Savet za visoko obrazovanje još nisu akreditovali nijedan program za DL ili neku drugu formu elektronskog učenja u Crnoj Gori. Pored toga, ne postoje nikakvi usvojeni QA standardi za programe ili programi sa elementima elektronskog učenja. Usled toga postojeće obezbeđenje kvaliteta za učenje na daljinu je isto kao za tradicionalno face-to-face predavanje. Odluku o ustanovljenju Centra za obezbeđenja kvaliteta pri Univerzitetu Crne Gore doneo je Rektor Univerziteta Crne Gore, čija je realizacija zaključila da ustanovi centralnu kancelariju za kvalitet na nivou univerziteta. Odluku o implementaciji sistema kvaliteta i Pravilnik o organizaciji i odgovornostima sistema kvaliteta (Jun 2009) usvojio je Senat Univerziteta, koji je formulisao uslove za institucionalni pristup obezbeđenju kvaliteta, za organizaciju sistema i pravila po kojima će organizacija funcionisati. U septembru 2009. Senat Univerziteta imenovao je Odbor za osiguranje kvaliteta i ovim je završena faza formiranja relevantnih tela na nivou univerziteta. Od oktobra 2009. god. do marta 2010. god. saveti fakulteta usvojili su odluke o ustanovljenju Komisija za obezbeđenje i poboljšanje kvaliteta pri univerzitetskim jedinicama, čime se završila faza formiranja relevantnih tela pri univerzitetskim jedinicama. U decembru 2009. osnovan je Odbor za osiguranje kvaliteta i pravila procedure i usvojen je plan aktivnosti za implementaciju sistema kvaliteta na Univerzitetu. To je označilo početak aktivnosti QA tela na univerzitetskom nivou.

Primeri

Univerzitet Crne Gore (UoM)

Univerzitet Crne Gore (UoM) prvi je počeo sa implementacijom elektronskog učenja u Crnoj Gori. UoM ima jedan glavni centar kojim upravlja Centar informacionog sistema (CIS). CIS je organizaciona jedinica UoM koji planira, gradi, razvija i održava Montenegro Research and Education Network (MREN) i usluge. Jedna od obezbeđenih usluga je elektronsko učenje. CIS koordinira sve aktivnosti na Univerzitetu Crna Gora razmatra sve vrste elektronskog učenja. CIS centar za elektronsko učenje ima video-konferencijsku laboratoriju (Polycom VSX8000, 2xPTZ kamere, audio opremu, LCD projektore W) i valjane resurse za podršku (Adobe Acrobat Connect Pro 7, video-streaming server, LMS server - Moodle and Development server). Pored CIS-a, mnogi UoM fakuleti imaju opremu za elektronsko učenje (Elektrotehnički fakultet, Ekonomski fakultet, Fakultet za turizam i hotelski menadžment, Fakultet filozofije, Medicinski fakultet i Fakultet za pomorske studije).

Od 2007.god., na Elektrotehničkom fakultetu počeo je jedan pilot kurs mešovitog učenja na BSc nivou bez usvojene DL razvojne strategije. Ovaj kurs je jedan oblik učenja na daljinu koji kombinuje face-to-face i tehnološko-posredne instrukcije koje pruža LMS. Sav materijal za kurs (predavanja, ispiti, testovi, i td.) je online na LMS Moodle. Tehnička podrška studentima i osoblju je redukovana na podršku za korišćenje okruženja Moodle. Unutrašnji QA se izvodi samo ispitivanjima studenata, gde studenti ocenjuju nastavnike, nastavne metode i materijale. Ekonomski fakultet je počeo 2006. god. sa učenjem na daljinu po svom novom programu studija ustanovljenom u drugom gradu na severu Crne Gore Bijelom Polju. Od tada, skoro sva predavanja se

Strana 13

drže na dnevnoj osnovi, korišćenjem videokonferencija kroz akademsku mrežu. Samo asistenti moraju da idu u Bijelo Polje da drže vežbe. Oni planiraju da rade sva predavanja i vežbe online, od sledećeg semestra, osim ispita. Osim toga oni su osnovali odvojenu grupu za učenje na daljinu na BSc programu studija u Podgorici, pre tri godine. Fakultet će upisati 120 studenata u ovoj grupi ove godine. Studenti u ovoj grupi imaju ista prava kao studenti na studijama”u učionici”, a plus imaju LMS naloge, gde imaju sva predavanja, literaturu i materijale (Slika 7). Ova grupa studenata takođe ima mogućnosti da snima predavanja ”u učionici”. U vreme pisanja (sredina 2011.god.) oni imaju 35 kurseva na LMS Moodle, na BSc i MSc nivou bez usvojene DL razvojne strategije. Od toga je 25 kurseva 90% učenja na daljinu (online predavanja, domaći zadaci, vežbe, seminari, literatura, itd.), samo test i finalni ispit se rade na fakultetu uz prisustvo profesora. Drugi kursevi se koriste kao spremište za literaturu i materijale za 4 godine pri akademskom programu studija. Ova grupa za učenje na daljinu razvila se od klasičnog programa, kao odgovor na visoku tražnju i interes studenata. Što se tiče PhD studija, oni za sada koriste videokonferencije za predavanja, zato oni često imaju profesore iz inostranstva. Savet za više obrazovanje akredituje ove programe kao konvencionalne, “u učionici” studije. QA je interni i sprovodi se isto kao drugi programi na fakultetu.

Slika 7. Prikaz ekrana grupe za učenje na daljinu na Ekonomskom fakultetu

Što se tiče drugih fakulteta, Fakultet za turizam i hotel menadžment i Medicinski fakultet, koriste videokonferencijske sisteme za predavanja, u momentu kada nastane takva potreba. Filozofski fakultet i Fakultet za pomorske studije se prepremaju za uvođenje LMS i elektronskog učenja. LMS Moodle će biti korišćen kao podrška predavanjima na nekim kursevima.

Univerzitet Mediteran Univerzitet Mediteran, poput drugih univerziteta u Crnoj Gori, obezbeđuje Sistem učenja na daljinu (DLS) u svojim nastavnim programima na Fakultetu Informacionih tehnologija (Slika 8.), Fakultetu za turizam Bar MTS-“Montenegro Tourism School“ i Fakultetu poslovnih studija "Montenegro Business School". Univerzitet “Mediteran” omogućava studentima da studiraju na daljinu korišćenjem internet platforme za učenje na DLS. Tokom semestra, vrši se periodični monitoring predavanja i vežbi (ujutro ili uveče, ili subotom) na fakultetima prema planovima nastavnika i asistenata. Studenti izvode prezentaciju seminara i druge radove, polažu testove i završne ispite na klasičan način na fakuletima. Univerzitet

14 Strana

”Mediteran” u Podgorici uzeo je u obzir preporuke i iskustva vodećih svetskih institucija i organizacija koje obezbeđuju specifične standarde i sisteme da obezbedi kvalitet u podučavanju na daljinu. Pripreme za uvođenje DLS na druge fakultete su u toku2. [1] DLS nije akreditovan kao odvojen program studija. QA je interni i sprovodi se isto kao i druga klasična predavanja na fakultetu.

Slika 8. Prikaz ekrana DLS sistema na Fakultetu informacionih tehnologija

Univerzitet Donja Gorica (UDG)

Univerzitet Donja Gorica (UDG) koristi učenje na daljinu kao deo redovnih časova, kada profesori iz inostranstva imaju predavanja preko video linka za studente na univerzitetu. Konekcija je dvosmerna. U svakom semestru ima slučajeva gde je samo deo predavanja ostvaren na ovaj način, i to se dešava svake sedmice. Pored toga, UDG koristi LMS za gotovo sve kurseve. Oni su razvili svoj sopstveni LMS i projektovali ga u skladu sa svojim potrebana. Svaki student upisan na fakultet, dobija korisničko ime i šifru za LMS pristup. Preko naloga, svaki student ima priliku da prijavi ispite koji slede u pojedinačnom semestru (jedini način da prijavi ispite je online prijava), zatim ima opciju pregleda ocena (svaki student može samo da vidi svoje rezultate), mogućnost da proveri stanje finansijskih obaveza prema fakultetu (ove godine će takođe biti dostupno u naknadama elektronskog plaćanja), i najzad, postoji mogućnost pristupa sajtovima, objektima sa kojih uzima materijale za učenje, i zapis informacije za nastavnike. Takođe, svaki student ima svoj sopstveni web prostor i skladište. Situacija za akreditaciju i QA je slična kao na drugim univerzitetima u Crnoj Gori.

2 http://en.wikipedia.org/wiki/University_%22Mediterranean%22#Distance_Learning_System

Strana 15

Povezani projekti i drugi ciljevi

Postojala se dva značajna projekta elektronskog učenja koje je donirao World University Service / Austrian Committee (WUS Austria; http://www.wus-austria.org). U oba je učestvovao Univerzitet Crne Gore.

Prvi projekat je bio “Program elektronskog učenja za Srbiju i Crnu” i imao je za cilj da stvori kolaborativno okruženje između akademske zajednice i trećih strana u Srbiji i Crnoj Gori, koja će rezultirati u običnom i standardizovanom pristupu u pogledu svih relevantnih pitanja u uvođenju procesa elektronskog učenja u područja odnosnih članova. Za vreme 2004/05 WUS Austria je implementirala prvu fazu programa elektronskog učenja za Srbiju i Crnu Goru (eLTF - eLearning Task Force) i eLTF je usvojio i predložio Preporuke za implementaciju elektronskog učenja na univerzitetima u Srbiji i Crnoj Gori. Krajni korak ovog projekta sastojao se u formiranju centara univerziteta za elektronsko učenje, koji su trebali biti osnove za promociju i razvoj elektronskog učenja na univerzitetima u Srbiji i Crnoj Gori. U ovoj fazi centar za elektronsko učenje na Univerzitetu Crna Gora bio je osnovan i postao je jedan od strateških stubova budućih akcija u implementaciji elektronskog učenja na UoM. Ideja o potencijalu koji elektronsko učenje ima za razvoj obrazovanja i interesovanje koje su pokazali univerzitetski stručnjaci u Srbiji i Crnoj Gori inspirisali su WUS Austria da započne drugu fazu programa elektronskog učenja. Njena implementacija odvijala se od novembra 2005. god., do kraja 2007.god. Ukupni cilj programa elektronskog učenja bio je da podrže razvoj različitih vrsta elektronskog učenja. Pri odseku za elektrotehniku usvojen je material za učenje za jedan pilot program i on je bio potpuno realizovan preko LMS Moodle. Ovaj projekat je bio implementiran u saradnji sa centrom za elektronsko učenje i profesorima na ovom kursu.

16 Strana

Makedonija Napori Vlade da uvede ICT u obrazovni sistem, povećali su se prodorom Interneta u društvo, a strategija za otvaranje jedinica visokog obrazovanja u skoro svakom gradu u zemlji su dobra osnova za razvoj programa elektronskog učenja na Univerzitetima u Makedoniji. Ali, u ovom trenutku samo nekoliko većinom mešovitih programa studija su akreditovani i ponuđeni studentima. Štaviše, zakonska regulativa ne razmatra ovu vrstu učenja različito od konvencionalnog učenja “u učionici". Ovo znači da svi akreditovani mešoviti programi imaju svoju akreditaciju samo zato što oni ispunjavaju pravila definisana za tradicionalne programe učenja. Međutim, postoji mnogo primena različitih oblika metoda elektronskog učenja i učenja na daljinu u praksi većinom kao podrška tradicionalnom učenju na daljinu. Gotovo svi univerziteti koriste neku vrstu sistema upravljanja učenjem kao podršku procesa učenja, i neki od njih nude videokonferencije kao formu učenja na daljinu. Procedura obezbeđenja kvaliteta programa studija je dobro definisana u zakonskim aktima koja se odnose na visoko obrazovanje. Prema zakonu, univerziteti su obavezni da dobiju akreditaciju od Odbora za akreditaciju i evaluaciju i da periodično izvode eksternu i internu evaluaciju. Implementacija procedura internog obezbeđenja kvaliteta razlikuje se po univerzitetima. Nema posebnih pravila za obezbeđenje kvaliteta kurseva i programa učenja na daljinu.

Opšte

Napori vlade da implementira ICT u društvo rezultiralo je osnivanjem Ministarstva za društveno informisanje i administraciju. Među mnogim projektima koje izvodi Ministarstvo su e-infrastruktura, е-uprava, е-business, е-zdravlje, е-obrazovanje i е-građani (http://www.mio.gov.mk/?q=node/156). Neki od rezultata projekta za e-obrazovanje uključuju: kompjuter za svakog studenta, razmeštaj LAN mreža i besplatan Internet pristup u svim studentskim domovima, dodeljivanje vrednosnih vaučera za kupovinu kompjutera, Internet za sve visoke i osnovne škole, itd.

Prodor Interneta u društvo je veoma veliki. Na primer, ITU (http://www.itu.int/en/pages/default.aspx) izveštava o 1,057,400 Internet korisnika u Junu 2010, što je 51.0% populacije države.

Visoko obrazovanje u Makedoniji nudi pet državnih i više od deset privatnih akreditovanih institucija. Njihov rad je regulisan Zakonom o visokom obrazovanju usvojenom u februaru 2011.god. Zakon reguliše nekoliko pitanja uključujući proces obezbeđenja kvaliteta. Jedna od glavnih promena u postojećoj verziji ovog Zakona je osnivanje jedinstvenog Odbora za akreditaciju i evaluaciju za visoko obrazovanje Republike Makedonije umesto dva odvojena tela (Odbor za akreditaciju i Agencija za evaluaciju visokog obrazovanja ) definisana u prethodnoj verziji. Odbor za akreditaciju i evaluaciju je nezavisno telo sa sledećim dužnostima:

• Odobrenje, verifikaciju i priznavanje institucije visokog obrazovanja koje se obavlja kroz proces akreditacije;

• Ocenjivanje kvaliteta u sledećim: izvođenje aktivnosti, manadžment i finansiranje; • Sistem za akademske i druge povezane aktivnosti; • Druge aktivnosti i mehanizmi koji razvijaju i održavaju kvalitet visokog obrazovanja i

regulisanje tela (agencija) koje izvode ocenjivanje kvaliteta višeg obrazovanja. Evaluacija kvaliteta institucija visokog obrazovanja je implementirano kroz: eksternu evaluaciju (ocenjivanje eksternog kvaliteta); samo-ocenjivanje (interno ocenjivanje kvaliteta); sistem evaluacije kvaliteta akademskog osoblja. Eksternu evaluaciju i ukupno ocenjivanje akademskog osoblja prethodno je vršila Agencija za evaluaciju visokog obrazovanja. Sa novim Zakonom, ovaj zadatak će obavljati Odbor za akreditaciju i evaluaciju. Interna evaluacija je regulisana aktima Univerziteta.

Strana 17

Značajna reforma u sistemu visokog obrazovanja koju je izvršila Vlada je implementacija državne strategije za otvaranje HE jedinica disperziranih studija u gotovo svakom gradu u zemlji. Konačni cilj sa otvaranjem ovih programa disperziranih studija u gradovima izvan univerzitetskih sedišta, je povećanje broja diplomiranih studenata u zemlji i da se približe Univerziteti seoskim područjima.

Mnogi univerzitetski istraživači su bili uključeni u uvođenje elektronskog učenja i učenja na daljinu na Univerzitetima, ali najviše su radili u okviru projekata. Jedan od početnih projekata bio je "Osnivanje centra za otvoreno studiranje i studije učenjem na daljinu u Skoplju" (CONV/98/PHA/0040, 1999/2000). Kao rezultat projektaosnovan je Centar za otvoreno i učenje na daljinu na Elektrotehničkom fakultetu, Ss. Ćirilo i Metodije, Skoplje (www.odl.etf.ukim.edu.mk).

Jedan od sledećih uspešnih projekata bio je TEMPUS SCM Projekat SCM-C010A05-2005, “Inicijacija sistema mešovitog učenja” čiji je cilj bio da uvede pristup mešovitog učenja. U okviru projekta, razvijena su sredstva na web osnovi koja vizualiziraju osnovne koncepte za kurs Digitalna obrada signala (http://www1.etf.ukim.edu.mk/dsponline). Evaluacija koju izvode studenti koja je sledila intenzivan kurs koristeći ovaj pristup pokazuje da su studenti smatrali da im ova sredstva pomažu da vizualiziraju neke koncepte i poboljšaju razumevanje kursa signalnog procesuiranja.

Rezultat sledećeg projekta "Master studije u DSP bazirane na pristupu mešovitog učenja" (http://dsp.feit.ukim.edu.mk/DSPBLEND/) bio je razvoj programa studija - Master studije u Digitalnoj obradi signala na Fakultetu elektrotehnike i informacionih tehnologija, Ss. Ćirilo i Metodije, Skoplje. Ovaj program studija je dobio akreditaciju i sada se nudi studentima sa Fakulteta. Ovaj program je prošao isti akreditacioni proces kao za konvencionalne programe studija “u učionici” i nikakvi dodatni zahtevi neće biti potrebni.

U Makedoniji, part-time studije koje smatraju učenjem na daljinu nude se pri nekoliko subjekata pri SEE Univerzitetu – Tetovo. Ovaj univerzitet je takođe osnovao centar za elektronsko učenje da promoviše kvalitet samonapredujućeg, na učenika usmerenog obrazovanja kroz razvoj i nastavu kvalitetnih kurseva na web osnovi koji mogu biti predavani potpuno online.

Međutim, ne postoji potpuno akreditovan program učenja na daljinu u Makedoniji. Svi univerziteti koriste neku vrstu LMS za podršku konvencionalnom načinu učenja. Većina univerziteta koristi Moodle kao LMS, neki razvijaju svoja rešenja, kao što je FEITle Fakulteta elektrotehnike i informacionih tehnologija – Skopje, Ss. Ćirilo i Metodije-Skoplje, LIBRI pri SEE-University, itd. Većina institucija u stvari koristi LMS samo kao skladište za material kursa, a samo nekoliko njih koristi obrazovne komponente i procese kao što je ocenjivanje i administracija.

Teško je diskutovati ili pisati o QA kursa koji se nudi na mešoviti način ili o DL kursa zato što novi zakon o višem obrazovanju ne razmatra DL kao specifičan način učenja i nema nikakvih usvojenih QA standarda za programe elektronskog učenja ili DL programe.

Primeri

Univerzitet Ćirilo i Metodije – Skoplje Najstariji univerzitet u Makedoniji nudi samo jedan akreditovani studijski program “Master in DSP” pri Fakultetu Elektrotehnike i informacionih tehnologija (http://dsp.feit.ukim.edu.mk/MSc/index.html). Program studija je baziran na mešovitom pristupu. Ovaj program je prošao proces akreditacije i ocenjen je na isti način kao drugi programi studija na Univerzitetu.

Mnogi projekti povezani sa uvođenjem elektronskog i učenja na daljinu na Univerzitetu, su izvedeni. Sledeća lista opisuje njihove ciljeve :

18 Strana

1. TEMPUS Phare project 13371-1998 “Distance Education System (DES)” imao je za cilj da uvede koncept Sistem daljinskog obrazovanja koji koristi univerzitetsku mrežu velike brzine.

2. Sledeći projekat bio je TEMPUS Phare 14440-1999 JEP, “Distribuirane informacione tehnologije i fleksibilno obrazovanje ”. Cilj ovog projekta bio je da pregleda, rekonstruiše i/ili razviju nove kurseve i fleksibilne puteve u polju informatike, informacionih nauka i digitalne biblioteke, naglašavajući razvoj, upravljanje i korišćenje kompleksa distribuiranih sistema informisanja.

3. TEMPUS SCM No C00B04 – 2004 – “Multijezički Web-bazirani naučni kursevi” – imali su za cilj da poboljšaju znanje studenata i nastavnika, da implementiraju Web-zasnovani pristup u naučne kurrikulume i da osnuju centar za multijezičko daljinsko obrazovanje pri Univerzitetu Skoplje i Univerzitet Tetovo.

4. TEMPUS CD No 40020-2005 – “Integrisanje elektronskog učenja kroz kurikulum” – imao je za cilj da restruktuira I razvije nastavnički trening kurikulum (plan nastave) i da osnuje moderne trening prostorije na pedagoškim i nastavnim fakultetima u Makedoniji na osnovama: revizije, rekonstruisanja i razvoja novih osnovnih prediplomskih i postdiplomskih kurseva koji će inkorporirati elektronsko učenje u nastavnu metodologiju i praksu, uspostavljanje okruženja elektronskog učenja kao podrške kurikuluma sa unapređenjem tehničke opreme, profesionalizacije i (re)treninga nastavnika-trenera i studenata u tehnološki podržanom podučavanju/učenju.

5. Ciljevi TEMPUS SCM No CO10A05-2005 projekta “Inicijacija sistema mešovitog učenja” bili su inicijacija sistema mešovitog učenja u visokom obrazovanju u Makedoniji, razvoj web-zasnovanih sredstava koji će podržati dinamičnu vizualizaciju i interakciju korisnika, obezbeđujući predavanja sa sredstvima koja nude funkcionalnost, i omogućavajući učenicima da se aktivno angažuju sa sredstvima i uživaju u poboljšanom iskustvu učenja.

6. Tempus SCM No C013B05 – 2005 – “Web bazirano multimedijalno elektronsko učenje za primenjene tehnologije” – imalo je za cilj da razvije metodologiju za transfer na web zasnovane multimedije elektronsko učenje za primenjene tehnologije i prototip implementacije kroz odabrane pilot kurseve između MK univerziteta i članova konzorcijuma (http://weblab.ii.edu.mk/).

7. TEMPUS SCM CO21A06-2006 – “Kompjuterski-podržano saradničko učenje", koje je imalo za cilj da uvede novo okruženje učenja, u kojem će manje akcenta biti stavljeno na memorisanje, učenje beleški, i učenje za ispite, a više na veštine realnog sveta kao što je komunikacija, rešavanje problema, i artikulacija rešenja.

8. TEMPUS CD No 41048-2006 – “Master Studije u DSP bazirane na pristupu mešovitog učenja” – imaju za cilj da razviju master studije u DSP pri Fakultetu elektrotehnike i informacionih tehnologija, da razviju materijal za elektronsko učenje za razvijene DSP kurseve kao deo pristupa mešovitog učenja, i da uspostavi modernu laboratoriju za DSP.

Mada nema ponuđenih DL programa, fakulteti široko koriste metode i pristupe iz DL kao podršku procesa učenja. U svakom slučaju, svaki fakultet obezbeđuje neki sistem informisanja za studente i LMS kao skladište materijala kursa. Na primer, Moodle se koristi kao LMS za Master studije DSP. U stvari, Moodle je najviše korišćeni LMS pri različitim fakultetima. Mada se Moodle uglavnom koristi samo kao skladište za materijal kursa, neke koleage koriste njegove funkcije kao popis,proveru znanja, itd.

Sledeća dva primera takođe prezentuju tekuću situaciju na univerzitetu u pogledu pokušaja pojedinaca (osoblja ili fakulteta) da implementiraju DL.

Fakultet elektrotehnike i informacionih tehnologija razvio je svoj sopstveni LMS – FEITle (http://e-tech.feit.ukim.edu.mk/FEITPortal/FileManagement/TabelaProfesor.aspx). FEIT Okruženje učenja ili FEITle je online sistem za komunikaciju i razmenu materijala studija. Sistem je počeo 2006.god. kao integrisani, ali nezavisni portal i do novembra 2010 koristilo ga je nastavno osoblje na dobrovoljnoj osnovi, bez zvanične podrške sa fakulteta. Kao rezultat njegovog uspeha, od novembra 2010.god, predstavnici Fakulteta preporučili su upotrebu ovog sistema. Od početka do danas, portal je koristilo 3797 studenata i 120 zaposlenih na fakultetu. Od 3797 studenata koji su koristili sistem 3318 studenata su na dodiplomskim studijama a 479 su upisani na drugi ciklus – program za zvanje Mastera.

Aktivne osobine sistema su one koje su razvijene, testirane i korišćene od strane svih korisnika. Studenti imaju pristup do: dokumenata ili materijala u elektronskom formatu (knjige, prezentacije

Strana 19

predavanja i vežbe, materijala za laboratorijske vežbe, rezultati testiranja, itd.) (slika 9), oglasa za aktivnosti kursa, forume kursa, rezultate sa pojedinačnih aktivnosti kursa, predložene teme za seminarske referate, projekte, kalendar aktivnosti za kurs, do Wiki strana kursa, koje mogu biti pregledane i dopunjene, i do poslednjih informacija i oglasa sa Fakulteta. Zaposleni imaju mogućnost za: objavljivanje elektronskih dokumenata, objavljivanje oglasa za aktivnosti kursa, početak i usmeravanje foruma kursa, upravljanje članovima kursa, poslate e-mailove pojedincima ili grupama studenata upisanih na kurs, itd.

Slika 9. Prikaz ekrana organizacije dokumenata u FEEITle

Fakultet prirodnih nauka i matematike, univerzitet Sv. Ćirilo i Metodije, Skoplje implementirao je i koristi sistem za Elektronsko ocenjivanje. Funkcionalnosti sistema su bile razvijane, implementirane i testirane od strane kompanje Innovation (http://etest.ii.edu.mk/). Ovaj portal ima module za administratore, kurseve, pitanja, automatsko unošenje pitanja u sistem iz obrasca reči, izveštaja, nacrta testa, polaganje testova, statistike i mnogo toga drugog. Osnovna struktura sistema sastoji se od kurseva čiji je materijal podeljen po lekcijama. Implementirana je organizacija po tri lekcije. Svaka lekcija se sastoji od manjih delova i svaki deo se sastoji od različitih setova i najzad od ciljeva učenja. Materijal kursa u lekciji podeljen je na najmanje tri dela. Za svaki deo ima najmanje 4 seta pitanja. Svaki set pitanja sastoji se od najmanje 5 pitanja. Najmanje jedno od ovih pitanja je prikriveno i pripremljeno za finalni ispitni test, ne za svrhu testiranja. Preostala pitanja su kandidati za online testiranje. Sistem za elektronsko testiranje mogao je imati neograničeni broj kurseva koji se administriraju korišćenjima sa posebnim privilegijama za administriranje kurseva. Kursevi su nezavisni jedan od drugog i imaju njihovu sopstvenu strukturu i banku pitanja.Sistem je u stanju da dinamički kreira testove odabirom pitanja iz banke pitanja. Pitanja su podeljena po različitim predmetima učenja, u skladu sa napred opisanom organizacijom. Broj pitanja raspoloživ za svaki kurs je veoma veliki (obično 1500 pitanja po kursu). Svaki test je generisan sistemom verbalnih merenja, a kvantitativne i analitičke veštine odnose se na posebno polje studija. Prikaz različitog vremena i oznaka zbira bodova je pridružena svakom području. Područje se sastoji od seta pitanja koja definišu koncept ili jednu veštinu znanja. Sistem razlikuje tri klase pitanja: verbalna, kvantitativna i analitička. Iz skupa pitanja, sistem implementira sledeće tipove pitanja: višestruki izbor; kratki odgovor; esej. Sistem ocenjuje unete odgovore na kraju testa. Kako je većina pitanja korišćenih u sistemu sa fiksiranim odgovorima, laka su za ocenjivanje kada su finalni rezultati pokazani na displeju. Sistem pokazuje na displeju finalne rezultate sa opcijom da se vide korektni odgovori (slika 12). Da bi se eliminisala nagađanja, koristi se sistem negativnog ocenjivanja.

20 Strana

Slika 12. Pregled rezultata studenata

Sistem je dinamički kreirao različit test za svakog studenta. Ovi dinamički kreirani testovi imaju fiksiran broj pitanja. Strategija za kreiranje testa je definisana od strane administratora kursa kada on planira raspored ocenjivanja. Kod uspostavljanja strategije kursa koristi se struktura drveta. Administrator označava predmete iz kojih će biti odabrana pitanja, specificirajući broj pitanja uzetih iz svakog predmeta učenja. Kako svaki predmet učenja ima pitanja sa istom težinom, testovi koji će biti generisani će imati istu težinu takođe, ali studenti će dobiti različite testove iz onih predmeta koji su odabrani od administratora kursa.

Univerzitet Sv. Kliment Ohridski u Bitolju Poput drugih univerziteta u Makedoniji, Univerzitet Sv.Kliment Ohridski u Bitolju ne nudi program studija daljinskim učenjem. U okviru univerziteta, nekoliko LMS se koriste uglavnom kao nosioci studijskog materiala. Na primer Fakultet administracije i upravljanja informacionim sistemima, koristi sopstveni LMS sistem (http://famis.edu.mk/atutor/index.php) zasnovan na ATutor (http://atutor.ca/). Upotreba sistema obezbeđuje lakši pristup studijskim materijalima, i što je značajnije, ovaj sistem je pogodniji za part-time studente, zato što nisu obavezni da putuju u Bitolj.

Univerzitet "Goce Delcev" - Štip Slično drugim Makedonskim univerzitetima, "Goce Delčev" Univerzitet, nema akreditovanih programa studija elektronskim ili učenjem na daljinu. Međutim, mnoge forme elektronskog učenja su implementirane i korišćene u praksi. Mada, u sadašnje vreme oni uglavnom koriste MOODLE kao platformu, univerzitet razvija sopstveno rešenje u saradnji sa Microsoft-om koje je zasnovano na Sharepoint. Postojeća infrastruktura na univerzitetu - interakcija tableta Claus sa njihovim klijent-server softverom koji obezbeđuje TCP/IP konekcije tabletima se takođe koristi za četovanje i interakciju.Videokonferencije su takođe uspostavljene. Ovaj sistem uglavnom koriste studenti medicinskog fakulteta da slede in-vivo operacije u Nunberg Clinique, u Nemačkoj i u specijalnoj bolnici za hirurške bolesti "Filip Vtori" u Skoplju.

Strana 21

SEE UNIVERSITY - Tetovo Univerzitet nudi mogućnost part-time studija za nekoliko studijskih programa [SEEU, 2011]. Studijski programi koji se mogu studirati na ovaj način su Studije javne administracije i komunikacije pri Fakultetu javne administracije i političkih nauka; Kompjuterska nauka pri Fakultetu savremenih nauka i tehnologija, Engleski jezik i književnost pri Fakultetu jezika, kultura i komunikacije. Režim studija na ovim programima je sledeći:

• Na početku semestra studenti imaju jedno uvodno predavanje sa profesorom kursa; • Kursevi veština (tj. Engleskog jezika i IT veštine) su organizovani kao face to face nastava,

jednom u dve nedelje, posle radnih časova, i zasnovani su na nivou znanja studenata; • Korišćenjem sistema za upravljanje elektronskim učenjem “Libri”, studenti su vođeni gotovo na

način samostalnog učenja, sa kriterijumom ocenjivanja, potrebnim materijalom i mogućnošću učešća u elektronskim forumima;

• Na kraju semestra, organizuje se intenzivni seminar sa profesorima kursa. • Koristi se tehnologija ANGEL - mešoviti sistem.

Univerzitet je osnovao Centar za elektronsko učenje da pomogne univerzitetskoj zajednici u eksploataciji potencijala tehnologija podrške podučavanja i učenja. Jedan od primarnih ciljeva Centra za elektronsko učenje je da promoviše kvalitetno samonapredovanje, obrazovanje usmereno na učenika kroz razvoj i nastavu kvalitetnih kurseva na web osnovi koji mogu biti predavani kompletno online. Pored toga, Centar za elektronsko učenje obezbeđuje pomoć pojačavajući efektivnost podučavanja i učenja kroz razvoj interaktivnog online dopunskog materijala prema tradicionalnim kursevima kao i organizovanje trening seminara koji se odnose na razvoj i dostavljanje online materijala. Centar obezbeđuje brojne usluge univerzitetskoj zajednici.

Da obezbedi kvalitet u svim aktivnostima pri SEEU, Centar je započeo razvoj smernica i standarda kvaliteta za procese elektronskog učenja kao što je razvoj sadržaja, nastava kursa, ocenjivanje i evaluacija, autorska prava, online podučavanje itd.

Kao što je prethodno rečeno, Centar za elektronsko učenje obezbeđuje potreban softver uključujući Sistem za upravljanje učenjem - Libri (https://libri.seeu.edu.mk). Libri je online sistem namenjen dostavi kurseva preko veba. Libri sistem olakšava instruktorima sprovođenje aktivnosti koje se odnose na kurs kroz web uključujući dostavljanje sadržaja kursa, komunikaciju i saradnju, i ocenjivanje. Libri je fleksibilan i bogat sistem za razvoj kursa. Ovo obezbeđuje slobodu i kontrolu projektantima kursa i stoga se koristi kod velikog broja kurseva na univerzitetu.

Za Libri se korisnički nalozi kreiraju u LMS-u po zahtevu SEEU članova fakulteta. Članovi fakulteta mogu pisati Libri Administratoru da traže nalog za kurs. Libri Administrator obezbeđuje podršku članovima i studentima svih fakulteta univerziteta da koriste Libri. Do sada SEEU je nudio nekoliko kurseva na daljinu, ali počevši od ove akademske godine kompletni online programi po zvanjima biće dostupni za buduće studente. SEEU profesori rade zajedno sa Centrom za elektronsko učenje da prevedu njihovu ekspertizu za primenu u online okruženju.

FON UNIVERZITET - Skoplje FON Univerzitet, kao drugi makedonski univerziteti ne nudi DL programe, ali intenzivno koristi LMS platformu da podrži procese učenja. Oni koriste platformu elektronskog učenja Moodle Open v.1.9. Približno oko 50 kurseva po Fakultetu je implementirano u sistem, i oko 5000 studenata i 30% akademskog osoblja redovno koristi sistem. Slika 14 prikazuje osnovnu stranicu sistema.

22 Strana

Slika 14. Osnovna stranica LMS sistema na FON Univerzitetu

Povezani projekti i drugi ciljevi

VICIES projekat je možda najinteresantniji projekat u ovom trenutku. Video Conferencing Educational Services (VICES) je TEMPUS projekat (144650-TEMPUS-2008-IT-JPGR) (http://vices.marnet.net.mk/) koji ima za cilj da uspostavi video konferencijske usluge kao deo sistema daljinskog učenja (DL) među Univerzitetima u Makedoniji preko već postojećih komunikacijskih infrastruktura u MARNET-u (http://dns.marnet.net.mk/). U projektu učestvuju gotovo svi makedonski univerziteti, Univerzitet “Sv Ćirilo i Metodije” - Skoplje, Univerzitet “Sv Kliment Ohridski” - Bitolj, Univerzitet “Goce Delcev” – Štip, “South Eastern” Univerzitet -Tetovo, Evropski Univerzitet – Skopje i FON Univerzitet – Skopje. Da bi ispunio ciljeve, projekat razmatra adaptaciju obrazovnih i organizacionih metodologija za korišćenje videokonferencijskog podsistema u obrazovne svrhe u multi jezičkom okruženju daljinskog učenja; da razvije zajedničko, na video konferencijama bazirano okruženje daljinskog učenja koje će poboljšati inter-disciplinarnost i trans-disciplinarnost trening usluga na nacionalnom i međunarodnom nivou, i da izgradi kapacitet MARNET-a za međunarodnu saradnju i za permanentni proces modernizacije, pomažući u približavanju MARNET-a više do svih obrazovnih institucija u zemlji. Rezultati projekta uključuju razvoj metodološkog vodiča za upotrebu video konferencijskog podsistema za obrazovne namere u multijezičkom okruženju daljinskog učenja, illustracija potencijala za harmonizaciju kurikuluma koga pohađaju studenti sa različitih Univerziteta koristeći video konferencijski infrastrukturni system.

Strana 23

Reference [ACM/AIS/AITP, 2002] ACM/AIS/AITP, "IS 2002 - Model Curriculum and Guidelines for Undergraduate Degree Programs in Information Systems". [Online]. Available: http://www.acm.org/education/is2002.pdf (Last visited: June 2011) [DEMIRAY, 2010] U. Demiray, eds., CASES ON CHALLENGES FACING E-LEARNING AND NATIONAL DEVELOPMENT: Institutional Studies and Practices, VOLUME: II, Anadolu University-2010, Eskisehir-Turkey, Electronic ISBN 978-975-98590-9-1 (2.c) [HSV, 2008] Swedish National Agency of Higher Education (HSV), "E-learning quality: Aspects and criteria for evaluation of e-learning in higher education", Report 2008:11 R, 2008. [Online]. Available: http://www.hsv.se/download/18.8f0e4c9119e2b4a60c800028057/0811R.pdf (Last visited: June 2011) [HEFYROM, 2009] HIGHER EDUCATION IN THE FORMER YUGOSLAV REPUBLIC OF MACEDONIA,http://eacea.ec.europa.eu/tempus/participating_countries/reviews/fyromacedonia_review_of_higher_education.pdf (Last visited: June 2011) [Ivanovic et al., 2010] M. Ivanovic, Z. Putnik, Z. Budimac, "The State and Development of E-Learning in Serbia". In: U. Demiray (Ed.), "Cases on Challenges Facing e-Learning and National Development: Institutional Studies and Practices", Vol. I, Anadolu University-2010, Eskisehir, Turkey, Electronic ISBN 978-975-98590-8-4 (1.c), pp. 773-797. [Milosevic et al., 2009] Milosevic, D., Bjekic, D., Krneta, R.: Evaluation Of Master Study Of E-Learning: Case Study From Serbia, 5o International Conference on Open and Distance Learning ICODL 2009, Open and Distance Education for Global Collaboration & Educational Development, Proceedings on CD, ISBN 978-960-87597-1-8, Athens, Greece, November 27-29, 2009, pp. 260-269. http://artemis.eap.gr/ICODL2009/ICODL_5/My%20Webs/ICODL/B-PDF/B2/100.pdf [SEEU, 2011] http://www.euni.de/tools/jobpopup.php?lang=en&option=showJobs&jobid=443946&jobtyp=5&university=See+University&country=MK&sid=3783 (Last visited: June 2011)