Objanjenje apsurda

Poetak Kamijevog literarnog i filozofskog stvaralatva potpuno je u

znaku kategorije apsurda. I dok su tzv.klasinom senzibilitetubila

blia metafizika pitanja, moderni senzibilitet prevashodno je

okrenut etikim problemima. Kami predstavlja zanimljiv sluaj

modernog oseanja sveta. Oseanje apsurda ukazuje se kao jedna

od komponenti tog senzibiliteta. Ali apsurd Kami ne vezuje a priori ni

za oveka, ni za svet, koji ovek spoznaje, ne izjednaava ga ni sa

jednim, ni sa drugim. Apsurd se raa u njihovom meusobnom

kontaktu.

Prva vana karakteristika Kamijeve misli je lucidnost-tenja da se

svet sagleda onakvim kakvim jeste, bez religioznih predrasuda. I

kako se svet ukazuje jednom lucidnom oku? Svet nije racionalan, a

apsurd je oseaj koji se raa u naem susretu s njim. To naravno ne

govori u prilog ovekove racionalnosti. Sa Kamijeve take gledita

svet nije konfrontiran ovekovoj racionalnosti, ve ovekovoj

nostalgiji, zahtevu, alu za racionalnim. To znai da je apsurd

kontrast izmeu ovekove elje za racionalnim i sveta koji toj elji

ne odgovara. Na kraju treba objasniti ta Kami podrazumeva pod

terminom racionalnost...U Mitu o Sizifu Kami govori o ovekovom

zahtevu, koji je oznaen i kao elja i kao nostalgija. ta je taj zahtev

jasnije postaje u Kamijevom eseju o Kafki. Zahtev, odn.nostalgija

sadri u sebi principe kako logike, tako i etike prirode, mada je

etika dominantnija kategorija u njegovom stvralatvu. One osobine

koje Kafka uskrauje svom Bogu upravo su crte za kojima ezne

ovek-moralna veliina, dobrota i koherencija. Sve pomenute,

nazovimo nedostatke, Kami obuhvata terminom'jedinstvo. Zato?

ovekov zahtev za bliskou, a uiniti svet bliskim znai razumeti

ga, upravo je zahtev za objedinjavanjem. Razumeti, isto je to i

objediniti. ovekova tenja, zahtev ili nostalgija za racionalnim u

stvari je tenja za jedinstvom , logikim i etikim jedinstvom sveta.

Ponavljamo, u Kamijevom delu ova ovekova elja ima preteno

etiku boju. Osnovna disproporcija na kojoj se zasniva kategorija

apsurda je etika disproporcija. Apsurd ima dakle dva

pola'subjektivni-tenja ovekai objektivni- slika sveta. Ali

nuna su jo neka uoptavanja. Najpotpunija definicija subjektivnog

pola, dakle ovekove tenje upravo je nostalgija za apsolutnim. Put

je dakle-racionalno, jedinstveno, apsolutno. I definicija apsurda

postaje konkretrnija. Apsurd je nesklad ovekove nostalgije za

apsolutnim i sveta koji tom zahtevu ne odgovara. Apsurd je u

saznavanju te disproporcije, samim tim apsurd je vrsta svesti. Stanje

apsurda je stanje svesti, u gnoseolokom, ne psiholokom smislu.

Dok je lucidnost osobina, svest je stanje u kome saznajemo nesklad.

Lucidnost je preduslov dolaska u to stanje. A svest o neskladu je

svest o uzaludnosti, uzaluno teimo da ostvarimo predmet

sopstvene nostalgije. Otuda potie jo jedna karakteristika apsurdatraginost. Apsurdno stanje je tragino stanje. I prirodno-posledne

pitanje je kako iveti ako je svet tragian i uzaludan. Nostalgija hoe

da bude ostvarena, lucidnost pokazuje da to nije mogue. Kami

odbacuje filkozofsko samoubostvo, pronaavi revolt, kao jedino

reenje. Samobistvo nije suoavanje, ve odbacivanje istine. U

svakom sluaju odbacivanje jednog od dva pola apsurda. To znai

da ono prihvata mirenje sa svetom, jer tei da izbegne apsurd. Mit o

Sizifu, naprotiv nalae da ovek treba da umre bez pomirenja.

Revolt znai nepomirljivost pred pokuajima da se jedan od ova dva

pola zamagli i ukine. Dakle, revolt nije samo jedna od nunih

konsekvenci apsurda, ve i instrument za njegovo odravanje.