Sadržaj:

1.Uvod....................................................................................................................................1

2. Pojam i definicija energije..................................................................................................2

3. Podela izvora energije........................................................................................................3

4 Neobnovljivi izvori energije................................................................................................4

5. Obnovljivi, čisti izvori energije..........................................................................................5

5.1. Plima i oseka................................................................................................................6

5.2. Vodeni tokovi..............................................................................................................7

5.3. Energija vetra...............................................................................................................7

5.4. Solarna energija...........................................................................................................8

5.5. Vodonik.......................................................................................................................9

5.6. Geotermalna energija.................................................................................................10

6. Nečisti, obnovljivi izvori energije....................................................................................12

6.1. Biomasa.....................................................................................................................12

6.1.1. Biodizel..........................................................................................................................13

6.1.2. Biometanol....................................................................................................................13

6.1.3. Bioetanol.......................................................................................................................13

6.2. Sintetički gas..............................................................................................................13

6.3. Deponijski gas...........................................................................................................14

8. Zaključak..........................................................................................................................15

1.Uvod

„Energija, to je ključni problem budućnosti – pitanje života ili smrti.“Nikola Tesla

Svetu je potrebno sve više energije. Konstantan rast populacije na planeti za sobom donosi i veće potrebe za energijom.1

S obzirom da je energija svuda oko nas, a da su naše potrebe za njom iz dana u dan sve veće dolazimo da zaključka da je energetika kao nauka, nauka budućnosti, i da bez njenog svakodnovnog razvijanja, unapredjenja i energtske svesti stanovništva kao i naše upravljanje i korišćnjenje njome od vitalnog značaja za čovečanstvo.

Pronalazak vatre bila je istorijska prekretnica za razvitak čoveka. Zamislite koliki bi ravzvoj čovečanstva usledio ukoliko bi se pronašla neka nova, a tako epohalna stvar kada bi se otkrio neki novi izvor energije naročito ako on ne bi zahtevao korišćenje i trošene resursa i kojih je sve manje.

Inženjeri, naučnici i pronalazači, postali su svesni važnosti pitanja obnovljivih izvora energije. Čitava društva i države danas tragaju i rade na usavršavanju i pronalaženju što boljih, efikasnijih i ekonomski isplativijih rešenja izvora energije i na taj način pokušaju da naprave revoluciju ili barem privremeno reše problema prljave energije koja zahteva prirodne resurse kojih je sve manje, i učine budućnost malo izvesnijom.

Danas imamo čitav arsenal pronalazaka i razvijenih tehnologija od kojih uz pomoć prirode možemo da proizvodimo energijiu, a da pri tome ne trošimo resurse i ne zagadjujemo prirodnu sredinu i uništavamo ozonski omotač.

Živimo u vremenu u kome je pitanje trenutka kada će tradicionalna fosilna goriva biti zamenjena nekom tehnologijom koja omoguććuje korišćenje obnovljivih izvora energije a jednako efikasno obezbediti energiju za čitavu planetu.

U daljem tekstu objasnićemo šta je energija, koji su to oblici obnoviljive energije i uz pomoć kojih tehnologiha je moguća njihova ekspolatacija.

1 Doc. dr Goran Jovanov, univerzitit UNION, Tehnološki sistemi, Beograd, 20131

2. Pojam i definicija energije

Živimo u svetu energije. Sve što nas okružuje zasnovano je na korišćenju energije. Energija je potrebna svim živim bićima. Nama je potrebna da bi smo se kretali. Energiju dobijamo od hrane koju uzimamo. Biljke dobijaju energiju od Sunčeve svetlosti, životinje jedu biljke ili druge životinje. Mašine dobijaju energiju sagorevanjem goriva (nafte, uglja, gasa i dr.).

Šta je energija?Energija je sposobnost nekog tela da vrši rad.

Ljudi su hiljadama godina koristili energiju sopstvenih mišića. Kasnije su počelipripitomljavati životinje s kojima su obavljali razne poslove: vuču kola, pluga, dizanje tereta, pokretanje primitivnih mašina i dr. Tek posle mnogo vremena čovek je otkrio i druge oblike energije.2

Slika br. 1

2 Preuzeto sa sajta „Centra za razvorj i primenu nauke, tehnologije i ingormatike: http://www.cnti.info/energija/ 09.11.2014. god. Slika br.1 Primitivno trošenje energije.

2

3. Podela izvora energije

Na prvom mestu izvore energiju, odnosno energiju delimo na nečistu, neobnovljivu odnosno čistu, obnoviljivu, takodje imamo i nečiste obnovljive izvore energije. U nečistu, neobnovljivu energiju svrstavamo: 1) Ugalj 2) Naftu 3) Gas 4) Nuelearna goriva (uranijum i torijum)

Čisti obnovljivi izvori energije ne zagadjuju životnu sredinu i tu spadaju: 1) Plima i oseka, odnosno talasi 2) Vodeni tokovi 3) Energija vetra 4) Solarna energija 5) Vodonik 6) Geotermalna energija

Nečisti obnoviljivi izvori energije su:1) Biomasa: a) Čvrsta biomasa b) Biogorivo: ˃ tečno biogorivo (bioetanol, biometanol, i biodizel) ˃ gasovito biogorivo (biogas)2) Sintetički gas3) Deponijski gas3

Neobnovljivi izvori energije su veoma ograničeni na planeti, pored toga što su veoma veliki zagadjivači i uništavaju ekologiju, floru i faunu kao i ozonski omotač pitanje je vremena kada će i koliko godina još moći da se eksploatišu.

Za razliku od neobnovljivih izvora, obnovljivi izvori su potpuno ekološki, njihova upotreba ne predstavlja nikakvu opasnost za čoveka i njogovo okruženje i u krajnjem cilju ekologije, ozonski omotač, i ono što je najvažnije njihovi obnovljivi izvori nisu resursi koji se mogu potrošiti, s toga možemo reći da ulaganjem u ovakvu vrstu energije obezbedjujemo izvesnu budućnost u energetskom smilslu.

3 Doc. dr Goran Jovanov, univerzitit UNION, Tehnološki sistemi, Beograd, 20133

4 Neobnovljivi izvori energije

Glavni izvori energije koje čovečanstvo trenutno koristi su nečisti neobnovljivi izvori energije, tačnije fosilna goriva (ugalj i nafta). Pored toga što ih ima u ograničenim količinama i što ugrožavaju životnu sredinu njihovim sagorevanjem ispušta se velika količina CO2 koji je prema teoriji zapadnih stručnjaka glavni uzročnik globalnog zagrevanja na Zemlji. Obzirom da postoji izreka: „ Ko vlada naftom, vlada svetom“, jasno je da još dugo vremena, tačnije dokle god postoje nalazišta na planeti svet će koristiti naftu i njene derivate kao izvor energije. Nafta je možda i jedan od najvećih uzročnika ratova danas.

Slika br. 2

Ugalj i njegova eksploatacija su već sami po sebi veliki zagađivači neposrednog okruženja. Prilikom eksploatacije uglja zagađuje se priroda, a najčešće voda koja se nalaz u samoj blizini rudarskih basena, a prilikom sagorevanja takodje se ispušta velika količina CO2.

Slika br. 3

___________________________

Slika br. 2 Nalazište nafte Slika br. 3 Tent b

4

Dok korišćenjem nuklearnih goriva dobijamo najveću energiju, ali i veliku količinu radioaktivnog otpada koji je izuzetno opasan po čoveka a čije skladištenje iziskuje velike napore i uulaganja, pri čemu nikad dovoljno bezbedna. Da je ovo najopasniji vid energije na svetu dokazuje i nedavna katastrofa u Fukošimi (Japan) kao i velika katastrofa u Černobilu (Ukraina) koji su uništili gradove, ljudske živote i skoro trajno svojom radijaciom prirodno stanište u veoma velikom radijusu oko njih.

Slika br. 4

Jedini neobnovljivih izvora energije koji nije veliki zagadjivač jeste prirodni zemni gas. Dugo se mislilo da je zemni gas beskoristan. Njegova nalazišt su najčešće gde i nalazišta nafte. Kao i kod proizvodnje nafte, deo zemnog gasa samostalno dolazi na površinu zbog velikog pritiska u dubinama. Pri njegovom sagorevanju nastaju male kolicine produkata stetnih po zivotnu okolinu. Zahvalujući činjenici da mu je glavni sastojak metan on u poredjenju sa ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO2 po jedinici oslobodjene energije, i zbog toga se zemni gas smatra kao prirodno ekološko gorivo.4

5. Obnovljivi, čisti izvori energije

Postoji mnogo razloga za korišćenjem obnovljivih izvora energija, posebno onih koje nazivamo čistim. Takvi izvori energije ne zagadjuju, i ne stvaraju otpad, što je za očuvanje životne sredine od presudnog značaja. Medjutim njihova prava prednost u odnosu na neobnovljive izvore energije jeste njihova konstantost. Sama reč obnovljivi govori nam da su oni neiscrpni, nepotrošivi, a to nam garantuje izvesniju budućnost kada je snabdevanje energijom u pitanju. Kao njihovu jedinu manu možemo navesti to što se njihovo korišćenje uglavnom bazira na proizvodnji električne energije, kao i to da su ulaganja i istraživanja u takve projekte skupa. Medjutim gledajući dalekosežno ulagati u obnovljive izvore energije je od višestrukog značaja kako za svakog pojedinca, tako i za velike kompanije i države a

4 Prof. dr AleksandraKostic-Pulek, Hemija I prerada nafte I gasa, Rudarski-geološki fakultet, Beograd Slika br. 4 Nuklearni reaktor Fukušima, eksplozija

5

naročito za ekologiju koja već sad trpi ogromnu štetu od prevelike emisije štetnih gasova. Da bi smo približili njihovu efikasnost i isplativost ispričaćemo nešto o njima:

5.1. Plima i oseka

Energija plime i oseke dolazi od gravitacionih sila Sunca i Meseca. Za sad još nema veće komercijalne eksploataciji te energije iako je velikog potencijala. Ta energija se može dobijati tamo gde su morske mene izrazito naglašene (mesta gde je razlika između plime i oseke veća od 10 metara). Princip je jednostavan i vrlo je sličan principu hidroelektrane. Na ulazu u zaliv postavi se brana, kad se nivo vode podigne propušta se preko turbine u zaliv. Kad se zaliv napuni brana se zatvara i čeka se da nivo vode padne. Tad se voda po istom principu propušta. U jednostavnijem slučaju voda se propušta kroz turbine samo u jednom smeru i u tom slučaju turbine su jednostavnije (jednosmerne). Glavni problemi kod takvog iskorišćavanja energije plime i oseke su nestalnost (potrebno je čekati da se nivo vode podigne ili padne) i mali broj mesta pogodnih za iskorišćavanje takvog oblika energije.

Slika br. 5

Dok energija talasa oblik transformirane Sunčeve energije koja stvara stalne vetrove. Ti vetrovi uzrokuju stalno talasanje na određenim područjima, i na njima je moguće iskoristiti njihove energije. Veliki problem kod iskorišćavanja takve energije je to št elektrane treba graditi na pučini jer u blizini obale talasi slabe. To znatno povećava cenu gradnje, takodje nastaju problemi prenosa te energije do korisnika.5

Slika br. 6

5 Preuzeto sa interneta: http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html, 10.11.2014. Slika br.5 i 6, Najpoznatija elektrana koja iskorišćava energiju plime i oseke na ušću rieke Rance u Francuskoj. Izgrađena je 1960-ih i još uvijek radi, i nacrt šeme energije dobijene iz talasa

6

5.2. Vodeni tokovi

Energija vodotokova odnosno hidroenergija je najznačajniji obnovljivi izvor energije i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim gorivima.6 Hidroenergija zahteva brze reke i tokove vode tokom cele godine pa se stoga ne može koristiti svuda. Ulaganje u hidrocentrale može biti veliko, jer ponekad je potrebno napraviti velike brane i akomulaciona jezera. Medjutim njihov potencijal i konkurentost fosilnim gorivima opravdava svako ulaganje u njihovu izgradnju. Hidroenergija kao tehnologiju za proizvodnje energije koristi hidrogeneratore sa elipsama koje okreće sama tekua voda. Tehnologija slična tehnologiji na starim vodenicama koje su mlele žito.

Slika br. 7

5.3. Energija vetra

Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperatura, odnosno razlike u pritisku vazduha, zbog težnje za njihovo izjednačavanje. 7 Vetar kao obnovljiv izvor energije, odnosno tehnologija koju on koristi da bi se dobila električna energija trenutno se najbrže razvija, kako u Evropi tako i u SAD. Iskorišćavanje vetra ima dugu istoriju, najpre su postojale vetrenjače koje su mlele žito, da bi kroz opšti napredak čovečanstva danas vetrenjače proizvodile struju. Bitno je napomenuti to da je Nemačka

6 Doc. dr Goran Jovanov, univerzitit UNION, Tehnološki sistemi, Beograd, 2013Slika br. 7, Hidroelektrana na Neretvi7 Doc. dr Goran Jovanov, univerzitit UNION, Tehnološki sistemi, Beograd, 2013

7

trenutni lider u proizvodnji električne energije iz energije vetra sa 8750 (MW), što je više od jedne trećine ukupne snage vetrenjača u svetu.

Vetroenergetika pretvara kinetičku energiju kojom rasplaže u korisnije oblike energije kao što su mehanička i električna. Vetroenergetika je neograničena i najčistija vrsta obnovljeve energije. Za ovaj proces pretvaranja energije iz kinetičeke u električnu potrebna je tehnologija vetrotrubina, a ako se mehanička energija pretvara u električnu reč je o vetrogeneratoru. 8

Slika br. 8

5.4. Solarna energija

Solarna energija je energija sunčevog zračenja. Sunčevo zračene je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Količina solarne energije koja stiže za 71 minut na Zemlju dovoljna je da zadovolji godišnje energetske potrebe čovečanstva u sadašnjoj fazi razvoja. Uprkos ogromnom potencijalu, iskorišćavanjem solarne energije trenutno se pokriva vrlo mali postotak energetskih potreba čovečanstva.

Postoji više tehnologija za korišćenje solarne energije: diriktnim pretvareanjem solarne energije u električnu pomoću fotonaponskih ćelija; indirektnim, najpre se solarna energija pretvori u toplotnu, a zatim toplotna u električnu, takvu mogućnost su nam obezbedile koncentrisane solarne termalne elektrane; zatim, za proizvodnju toplotne energije koja se koristi za zagrevanje vode pomoću solarnih toplotnih energetskih sistema itd.

8 Prof. dr Dragoslav Popović, časopis Planeta, objavljeno 11.11.2014. Slika br. 8 Farma vegtrenjača

8

Postoje dva osnovna tipa solarnih elektrana:

˃ Solarne fotonaponske ekeltrane˃ Solarne termalne elektrane

Da bi se solarna energija bolje iskoristila vrši se njeno koncentrisanje. Za to se koriste različite tehnologije, kao što su:

˃ Koncentrisana solarna elektrana CSP ˃ Koncentrisana fotonaponska CVP˃ Kombinacija tehnologija CPVT9

Slika br. 9

5.5. Vodonik

Vodonik je najlakši hemijski elemenat. On je gas bez mirisa, boje i ukusa i lako je zapaljiv. Sastavni je deo molekula vode. Vodonik se najčešće proizvodi iz prirodnog gasa metana: CH4+2H2O->3H2+CO. A može se proizvoditi i elektrolizom slane vode.10 Vodonik je najrasprostranjeniji element u svemiru, iz svega ovoga možemo zaključiti da ga ima u neograničenim količinama, pitanje je samo kojom tehnologijom ćemo ga izolovati i na koji način staviti u upotrebu proizvodnje energije. Jedna od tehnologija za njegovu upotrebu je slična tehnologiji motora sa unutrašnjim sagorevanjem, u ovom slučaju to je hemijski motor gorivna ćelija.11

Mnogi eksperti predviđaju da će svetska privreda narednih decenija nastojati da se oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva i da će se sve više oslanjati na vodonik.

9 Doc. dr Goran Jovanov, univerzitit UNION, Tehnološki sistemi, Beograd, 2013Slika br. 9 Japan, putujuća solarna elektrana10 Preuzeto sa sajta: http://www.svethemije.com/ 12.11.2014.11 Preuzeto sa sajta: http://bif.rs/2013/10/zasto-se-evropa-odlucila-za-stvaranje-energije-iz-vodonika/#sthash.b5IePk2i.dpbs 12.11.2014.

9

Kada je upotreba vodonika kao energenta u pitanju postoje nekoliko problema, jedan od njih jeste skladištenje, iz prostog razloga što nije napravljen ni jedan rezervoar (materijal) kroz koji on ne može da prođe. Drugi problem jeste to što je veoma zapaljiv i eksplozivan što ga čini ne bezbednim za korišenje.

Zbog količine u prirodi i njegove čistoće vodonik je definitivno energent na koji posebno treba obratiti pažnju kada je u pitanju investiranje u obnovljive izvore energije, medjutim potrebno je još vremena za razvijanja tehnologije njegovu ekspolataciju, skladištenja i bezbednosti, ali i pored toga svakako će u budućnosti biti jedan od važnijih činilaca na polju čistih izvora energije..

5.6. Geotermalna energija

Reč geotermalna potiče od grčke reči geo što znači Zemlja i teherme što znači toplotna. Toplotnu energiju zemlje nazivamo geotermalna energija.

Slika br. 10

____________________________

Slika br. 10 Prikaz Zemlje u nekoliko slojeva. Osnovni slojevi su spoljnja kurta kora (Crust), tekući omotač – plašt (Mantle), spoljnja tekuća jezgra (Outer Core) i unutrašnja kruta jezgra (Inner Core).

Potencijal geotermalne energije je ogroman, ima je 50000 puta više od sve energije koja se može dobiti iz nafte i plina širom sveta. Geotermalni resursi nalaze se u širokom

10

spektru dubina, od plitkih površinskih do više kilometara dubokih rezervoara vruće vode i pare koja se može dovesti na površinu i iskoristiti. Grijanje zgrada i iskorištavanje geotermalne energije u procesu dobjanja struje, glavni su ali ne i jedini načini iskorištavanja te energije. Geotermalna energija takođe se može iskoristiti i u druge svrhe kao što su npr. proizvodnja papira, pasterizacija mlieka, plivačkim bazenima, u procesu sušenja drveta i vune itd.

Glavni nedostatak prilikom iskorišćavanja geotermalne energije je da nema puno mesta na svetu koja su izuzetno pogodna za eksploataciju. Najpogodnija su područja na rubovima tektonskih ploča, tj. područja velike vulkanske i tektonske aktivnosti.

Proizvodnja električne energije pomou geotermalne energije funkcioniše tako što se iz zemlje koristi vruća vodena para za pokretanje generatora.

Slika br. 11

_______________________

Slika br. 11 Slika prikazuje pojednostavljeni princip generiranja električne energije iz geotermalnih izvora. Vruća para i voda koriste se za pokretanje turbina generatora, a iskorišćenja voda i kondenzovana para vraćaju se natrag u izvor.

Drugi zanimljivi oblik iskorišćavanje geotermalne energije je grejanje. Najveći geotermalni sistem koji služi za grejanje nalazi se na Islandu, odnosno u njegovom glavnom

11

gradu Rejkjaviku u kojem gotovo sve zgrade koriste geotermalnu energiju. Iako je Island najveći iskorišćavać geotermalne energije po glavi stanovnika, nije usamljen na području iskorišćavanja geotermalne energije. Geotermalna energija se uvelike iskorištava i u područjima Novog Zelanda, Japana, Italije, Filipina i nekoliko delova SAD-a.

Geotermalna energija koristi se i u poljoprivredi za povećanje prinosa. Voda iz geotermalnih rezervoara koristi se za grejanje staklenika za proizvodnji cveća i povrća. Pod grejanje staklenika ne uzima se u obzir samo grjanje vazduha, već se greje i tlo na kojem rastu biljke. U centralnoj italija ovakav sistem se koristi vekovima, dok Mađarska trenutno pokriva 80% energetskih potreba staklenika geotermalnom energijom.

Toplotne pumpe su još jedna od upotreba geotermalne energije. Toplotne pumpe troše električnu energiju za cirkulaciju geotermalne vode odnosno pare, a ta voda i para kasnije se koristi za grejanje, hlađenje, kuvanje i pripremu tople vode i na taj način znatno se smanjuje potreba za električnom energijom.

6. Nečisti, obnovljivi izvori energije

Medju obnovljivim izrorima energije imamo i one koji ekološki nisu čisti, tačnije energente koji zagadjuju životnu sredinu. Jedan od njih je biomasa, a pred nje imamo sintetiki i deponijski gas.

6.1. Biomasa

Pojam biomasa je zapravo skraćenica od pojma biološke mase. Bio masa je obnovljiv izvor energije koji se temelji na ugljenikovom ciklusu, za razliku od ostalih prirodnih izvora kao što su nafta i ugalj. Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka proizvedenih u poljoprivredi (uključujući otpad i biljnoga i životinjskoga porekla), šumarstvu, kao i biorazgradivi deo industrijskoga i komunalnoga otpada. Kao što smo rekli biomasu delimo na čvrstu biomasu i na biogoriva. U biogoriva spadaju: tečno biogorivo (bioetanol, biometanol i biodizel), i gasovita biogoriva (bio gas).

6.1.1. Biodizel

12

Prva generacija biogoriva nastala je iz biljnih i životinjskih otpada, odnosno reciklažomom. Biodizel je prvo alternativno gorivo koje se pojavilo na tržištu. Proizvodi se od ulja ili masti. Ulja se mešaju sa natrijum hidroksidom i metanolom ili etanolom, od čega dobijamo biodizel i glicerin.

6.1.2. Biometanol

Ova vrsta goriva druge generacije može takođe biti proizvedena iz sintetičkog plina, koji se dobija iz biomase. Može se koristiti kao zamena nafte u paljenju motora zbog visokog oktanskog broja. Baš kao i kod bioetanola, kod upotrebe ovog goriva trebali bi u obzir uzeti nizak pritisak isparavanja, nisku energiju gustoće i nekompatibilnost s materijalima u motoru. 10 – 20% biometanola pomešanog s naftom može se koristiti u motorima bez potrebe za njihovom modifikacijom. Budući da biometanol gori nevidljivim plamenom i znatno je otrovan, treba prilikom uporabe preduzeti stroge mere opreza.

6.1.3. Bioetanol

Etilni alkohol ili etanol je proziran, bezbojn, specifičnog ukusa i karakterističnog mirisa. Najčešće se nalazi u alkoholnim pićima kao što je pivo, vino i konjak. Najstariji način proizvodnje etanola jest fermentacija šećera. Sva alkohola pića i više od polovine industrijskog etanola još se uvijek dobija na isti način. Skrob koji se nalazi u krompiru, kukuruz i ostalim žitaricama uz pomoć enzima kvasca i drugih enzima pretvara se u etanol i ugljični dioksid. Pomiešan s benzinom etanol daje spoj gasohol koji se koristi kao automobilsko gorivo.

6.2. Sintetički gas

Sintetički gas je mešavina ugljen-monoksida i vodonika, može se proizvesti iz biomase kroz niz termalnih procesa, kao što je isparavanje. Hemijskim reakcija može se pretvoriti u goriva, kao i etanol. Trenutni katalizatori za sintezu "mešanih alkohola" proizvedeni za sintetički plin dobijen iz uglja ili pare metana. Međutim, oni nisu baš najbolje rješenje te se pokušavaju proizvesti poboljšani katalizatori koji bi usavršili proizvodnju ove vrste biogoriva.

6.3. Deponijski gas

13

Deponijski gas nastaje kao proizvod biorazgradnje organskog materijala na deponijama, sastoji se od metana i ugljen-dioksida, kao i vodonik-sulfida, halogenih jedinjenja i nemetanskih organskih jedinjenja u tragovima. Deponijski gas sa prosečnim sadržajem metana od 50% ima donju toplotnu vrednost Hu=5kWh/Nm3, što ga čini dobrim gorivom za pogon gasnih motora specijalno razvijenih za ovu namenu.

S obzirom da je na planeti iz dana u dan sve više deponija i otpada dolazimo da zaključka da je ovo gorivo jako isplativo i da se sa dobrim projektima može učiniti veliki napredak kada je ovakvka vrsta energije u pitanju.

Slika br. 12

__________________________

Slika br. 12 Prikaz deponijske elektrane.

8. Zaključak

Sa saznanjem da nafte i njenih derivata prema procenama stručnjaka ima dovoljno za još oko pedeset godina dolazimo do zaključka da su obnovljivi izvori energije jedino moguće

14

rešenje za snabdevanjem energijom u budućnosti. Kojom brzinom i tehnologijom njihova eksploatacija će se odvijati zavisi u mnogome i od nas i naše svesti.

Svakodnevna istaživanja na polju obnovljivih izvora energije donose nove rezultate. Pa prema tome danas već imamo države koja izdvajaju ogromna sredstva iz svojih budžeta u taj vid energetike.

Glavna prednost obnovljivih izvora energije pa čak i onih koja nisu čista jeste što svakako imaju manju emisiju štetnih gasova, pa je samim tim i čovekova sredina bezbednija.

Sa nestankom nafte na planeti doći će do ogromnih promena i na geostratešom planu i politici mnogih zemalja, naročito onih koje se vode floskulom „ko vlada naftom, vladaće svetom“. U takvom, jednom novom okruženju sve države će biti konkurente imajući u vidu da gotovo svi obnovljivi izvori energije na prvom mestu zavise od solarne energije. Pa će tako svaka država prema svom geografskom položaju biti u prilici da koristi izvor energije koji su njoj najpovoljniji, i najefikasniji.

Jedno je sigurno pitanje energije jeste pitanje života i smrti. Jer bez energije svet „staje“, jedio će se planeta i dalje okretati.

LITERATURA:

Doc. dr Goran Jovanov, univerzitit UNION, Tehnološki sistemi, Beograd, 2013

15

Prof. dr Aleksandra Kostic-Pulek, Hemija i prerada nafte i gasa, Rudarski-geološki fakultet, Beograd

Prof. dr Dragoslav Popović, časopis Planeta, objavljeno 11.11.2014

Internet sajtovi:

http://www.cnti.info/energija/

http://www.izvorienergije.com/obnovljivi_izvori_energije.html

http://www.svethemije.com/

http://bif.rs/2013/10/zasto-se-evropa-odlucila-za-stvaranje-energije-iz-vodonika/#sthash.b5IePk2i.dpbs

16