Obnovljivi izvori(RES)• Razlozi za opredeljenje ka obnovljivim izvorima su:

– Klimatske promene– Velika uvozna zavisnost od fosilnih goriva– Potreba da se obezbedi sigurnost snabdevanja

• Direktiva Evropske unije 2009/28/EC, radi promocije upotrebe obnovljivih izvora, obavezala je zemlje članice da do 2020.godine obezbede najmanje 20% ukupne finalne potrošnje iz obnovljivih izvora

• Direktiva je definisala obnovljive izvore kao sve one koje ne koriste fosilna goriva. U početku su HE bile ograničene na 10MW ali je to posle promenjeno (U Srbiji su HE do 30MW)

Obnovljivi izvori(2)

• Obzirom da tehnologije koje se koriste za proizvodnju obnovljive energije nisu dovoljno razvijene, u uslovima otvorenog tržišta energije, one nisu u stanju da konkurišu konvencionalnim proizvođačima el.energije

• Iz tog razloga, da bi se postigli definisani ciljevi, neophodno je uvesti određene podsticajne mrere za njihovo korišćenje

Klasifikacija podsticajnih modela

Klasifikacija podsticajnih modela

• Feed-in tarifa-podrazumeva da Vlada utvrđuje cenu po proizvedenom kWh u zavisnosti koja se tehnologija primenjuje

• Količinske obaveze (Quota obligation) – Vlada određuje optimalno učešće obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji i utvrđuje obavezu potrošačima i trgovcima da je ostvare. Ovaj sistem se često kombinuje sa uspostavljanjem tržišta sertifikatima gde se cena tih sertifikata određuje na bazi tržišnih mehanizama.

• Investicioni stimulansi – u zavisnosti od tehnologija koje se koriste, investitori dobijaju određene subvencije. Ova mere se uglavnom koristi kao dodatna.

• Tax krediti – ima za cilj da smanji ukupne troškove kroz smanjenje teksi i poreza koji se plaćaju na ulaganja vezana za projekat.

• Javne nabavke – podrazumeva da Vlada raspiše tender za dostavljanje ponuda za izgradnju pojedinih kapaciteta. Pobednik na tenderu dobija određene donacije za investicije po instalisanom kW, dok prodajne cene formira na osnovu tržišnih principa.

Upotreba podsticajnih modela u EU

Upotreba podsticajnih modela u EU

Varijacije kod primene feed-in tarifa

• Postoji mnogo varijacija prilikom dizajniranja i primene feed-in tarifa

Određivanje feed-in tarifa

• Feed-in tarife se formiraju:– na osnovu troškova proizvodnje, – na osnovu izbegnutih troškova

• Za primenu feed-in tarifa značajna je dužina perioda za koji se primenjuje (između 10-20 godina). Na taj način se smanjuje rizik investiranja

• Feed-in tarifa može da se utvrdi nezavisno od tržišne cene ili može da se veže za nju utvrđujući premiju na nju (kroz stopu ili iznos)

Određivanje na osnovu troškova proizvodnje

• Ovo je najčešći pristup i on obuhvata kalkulaciju sledećih troškova:– Troškovi investicija– Ostali troškovi vezani za projekat (licenciranje)– Operativni i troškovi održavanja (O&M)– Troškovi goriva– Inflacija– Kamatne stope za investirani kapital– Profitna margina za investiore

Tipovi troškovnog pristupa• Case-by-case pristup – podrazumeva da se feed-in tarifa kalkuliše za svaki projekat

pojedinačno. On ujedno podrazumeva da će svaki RES projekat biti realizovan bez obzira na njegove ukupne troškove.

• Pristup prosečnih troškova – feed-in tarifa se fiksira za svaku tehnologiju pojedinačno. U ovom slučaju najskuplji projekti neće biti realizovani.

• Pristup marginalnih troškova – feed-in tarifa se utvrđuje na osnovu troškova marginalnog projekta kojim se postižu postavljeni ciljevi za svaku tehnologiju ponaosob. Ovakav pristup podrazumeva da najefikasniji projekti ostvaruju najveće profite

• Pristup prosečnih troškova za pojedinačne tehnologije je najzastupljeniji

Pristup izbegnutih troškova• Vrednosni pristup – podrazumeva da se feed-in tarifa utvrđuje na bazi

oportunitetnih troškova koja ona ima na društvo kao celinu (klimatske promene, uticaj na zdravlje, sigurnost snabdevanja) ili na osnovu izbegnutih troškova za pojedinačno preduzeće.

• Pristup fiksne cene – ovo se prevashodno odnosi na USA model gde je zakonom propisano da preduzeća moraju da kupe određenu količinu energije iz obnovljivih izvora po ceni koja je jednaka izbegnutim troškovima koje to preduzeće ima (odnosi se na troškove investicija, O&M troškove, indirektne troškove i sl.)

Tehnologije koje su pogodne za upotrebu feed-in tarifa

• Hidro energija• Biomasa• Biogas• Geotermalna energija• Otpadni materijal• Zemni gas• Vetar• Sunce

Ekonomske i tehničke specifikacije za pojedine RES elektrane

Količinske obaveze• Podrazumevaju da Vlada ustanovi određene obaveze učesnicima na energetskom

tržištu da određeni procenat nabavljene energije more da bude iz obnovljivih izvora

• Ustanovljavanje ovakve obaveze podrazumeva postojanje green certificate (zelenih sertifikata), sa kojima može da se trguje

• Dužina trajanja treba da bude garantovana za duži vremenski period kako bi osigurao tražnju za obnovljivim izvorima

• Podrazumeva postojanje penala za neispunjavanje uspostavljene obaveze• U okviru ovakvog mehanizma može da se definiše minimalna tarifa kako bi se

osigurali investitori od tržišnih turbulencija• Mogu da se ustanove kvote i prema specifičnim tehnologijama

Mehanizam zelenih sertifikata• Određena institucija izdaje sertifikat za svaki pojedinačni kapacitet o

proizvedenoj obnovljivoj energiji• Proizvođač prodaje taj papir najčešće trgovcu i ovlašćena institucija

registruje promenu vlasništva• Na kraju definisanog perioda trgovac podnosi sertifikate kako bi dokazao

da je ispunio obavezu• Svaki trgovac koji nije obezbedio dovoljno sertifikata, mora da plati penale

bilo u finansijskom iznosu bilo kroz obavezu da otkupi nedostajuću količinu.

Karakteristike zelenih sertifikata

• Zeleni sertifikati mogu biti objedinjeni bez obzira na izvor obnovljive energije ili mogu separatno da se izdaju,

• Obaveza da se ispuni zadata kvota može da se postavi trgovcu ili proizvođaču. Najčešće to je obaveza trgovca,

• Zemlje mogu da uspostave različite režime za prikupljanje zelenih sertifikata, koji mogu da se razlikuju po tehnologijama (slučaj Italije).

• Količina RES energije koja je podložna izdavanju sertifikata može da se ograniči• Trgovina zelenim sertifikatima podrazumeva da oni mogu da se pozajmljuju (ukoliko postoji

deficit) ili skladište („banking“) u slučaju suficita za neki budući period,• Mnoge zemlje izdaju sertifikate samo novim RES kapacitetima dok pojedine izdaju i

postojećim uz ograničenje njihove trgovine.

Trgovina sertifikatima

• Sertifikatima može da se trguje nezavisno od proizvedene el.energije,• Zeleni sertifikati mogu da se uvoze i izvoze. To podrazumeva da nadležno

telo za to prepozna sertifikat kao validan odnosno da isto takvo telo iz zemlje porekla registruje sertifikat kao izvozni artikl.

• Vrednost sertifikata je najčešće vezana za iznos penala• Postojanje zelenih sertifikata i feed-in tarifa za isti proizvodni kapacitet,

isključuje mogućnost trgovanja njima jer bi na taj način bili višestruko stimulisani. Zemlja uvoznik u tom slučaju može da traži da sertifikat ne bude predmet subvencija (pri čemu su investicioni podsticaji dozvoljeni)

Ostali podsticajni mehanizmi• Investicione olakšice – je najprostiji oblik podsticaja RES. Investicioni

podsticaji (grantovi) koji se odobravaju bazirani su ili na veličini kapaciteta ili očekivanoj proizvodnji. Oni često variraju u zavisnosti od tehnologije koja se primenjuje. Kao dodatni podsticajni mehanizam on trenutno postoji u 10 evropskih zemalja gde se javlja u kombinaciji sa feed-in tarifama.

• Poreski podsticaji ili izuzeća mogu da se primene na energiju, CO2 emisiju, porez na prihod ili dobit, PDV a takođe može da podrazumeva i primenu progresivnih stopa amortizacije.

• Javne nabavke se suočavaju sa ozbiljnim problemom obzirom da je teško unapred pouzdano predvideti aktuelne troškove investicija. Ukoliko ponuda se značajno razlikuje od stvarnih troškova, investitor je izložen velikom riziku. Zbog toga samo dve evropske zemlje primenjuju ovaj model Danska i Francuska.

Feed-in metodologija u Srbiji

• Feed-in tarifa je jedinstvena i ne zavisi od doba dana ili dela godine (nema sezonski karakter),

• Tarife se razlikuju po tehnologijama koje su u primeni• Tarifa je fiksirana i ne zavisi od dešavanja na tržištu• Dužina primene feed-in tarife iznosi 12 godina• Sve tarife su izražene u €c/kWh a ne u nacionalnoj valuti• Ne postoji godišnja indeksacija tarife u zavisnosti od ostvarene inflacije• Sa izuzetkom CHP na prirodni gas, ne postoji dodatno usklađivanje tokom 12-

godišnjeg perioda• Kod CHP, hidro, biomase i biogasa postoje različite tarife u zavisnosti od veličine

instalisanog kapaciteta.• Za solarnu energiju i vetar postoje limiti za dobijanje feed-in tarife koji iznose

5 MW odnosno 450 MW.• Feed-in tarifa se primenjuje na sve kvalifikovane elektrane bez obzira kada su one

puštene u pogon kao i bez obzira kog su tipa vlasništva.

Iznos feed-in tarifa u SrbijiРедни број

Врста електране Инсталисана снага (МW) Мера подстицаја -откупна цена

(c€/1 kWh)

1 Хидроелектране 1.1 до 0,5 МW 9,71.2 од 0,5 МW до 2 MW 10,316 – 1,233*P 1.3 од 2 MW до 10 MW 7,851.4 на постојећој инфраструктури до 2 MW 7,351.4 на постојећој инфраструктури од 2 MW до 10 MW 5,92 Електране на биомасу

2.1 до 0,5 MW 13,6 2.2 од 0,5 MW до 5 MW 13,845 – 0,489*Р 2.3 од 5 MW до 10 MW 11,4 3. Електране на биогас

3.1 до 0,2 MW 16,0 3.2 од 0,2 MW до 2 MW 16,444 – 2,222*Р3.3 преко 2 MW 12,04. Електране на депонијски гас и гас из

постројења за третман комуналних отпадних вода

6,7

5. Електране на ветар 9,56. Електране на енергију сунчевог зрачења

23

7. Електране на геотермалну енергију 7,5

Iznos feed-in tarifa u Srbiji8. Електране са комбинованом производњом на

фосилна горива

8.1 до 0,2 MW Ц0 =10,48.2 од 0,2 MW до 2 MW Ц0 = 10,667–1,333*Р8.3 од 2 MW до 10 MW Ц0 = 8,28.4 на постојећој инфраструктури до 10 MW Ц0 = 7,69. Електране на отпад

9.1 до 1 MW 9,2 9.2 од 1 MW до 10 MW 8,5

Корекција откупне цене за електране са комбинованом производњом на природни гас

Ц = Цо *(0,7* Г/27,83 + 0,3) Ц - нова откупна цена електричне енергијеЦо - референтна откупна цена одређена на основу цене природног гаса за продају енергетским субјектима за трговину на мало природним гасом за потребе тарифних купаца која не укључује трошкове коришћења транспортног система за природни гас код ЈП „Србијагас“ Нови Сад по тарифном ставу „енергент“ од 27,83 дин/м3 Г (дин/м3) - нова цена природног гаса за продају енергетским субјектима за трговину на мало природним гасом за потребе тарифних купаца која не укључује трошкове коришћења транспортног система за природни гас код ЈП „Србијагас“ Нови Сад по тарифном ставу „енергент“