obrtna sredstva

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕБања Лука

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРИМЈЕЊЕНУ ЕКОНОМИЈУИсточно Сарајево

СЕМИНАРСКИ РАД

ИЗ ПРЕДМЕТА „ФИНАНСИЈСКО РАЧУНОВОДСТВО“

НАЗИВ СЕМИНАРСКОГ РАДА: „ОБРТНА СРЕДСТВА У ПРЕДУЗЕЋУ“



САДРЖАЈ:

1.Увод.........................................................................................3

2.Појам,врсте и карактеристике обртних средстава........4

3.Фактори од којих зависи висина обртних средстава.....6

4.Обртање обртних средстава................................................7

5.Оптимална величина обртних средстава.........................7

6.Утврђивање залиха материјала.........................................8

7.Обртна новчана средства....................................................8

Закључак................................................................................13

Литература.............................................................................14

2



1. УВОД

Прорачун вриједности трајних обртних средстава је поред прорачуна вриједности основних средстава важан фактор у процјени потребних укупних средстава за улагање у предузетнички подухват. Искуство у пословању доказује како бројни предузетнички подухвати пропадају ради подцјењивања значаја трајних обртних средстава.Подаци потребни за прорачун дијела инвестиције која се односи на трајна обртна средства односе се на будуће догађаје. Због тога су то несигурне величине и сваки резултат рачунских операција с таквим величинама садржи одређен ниво несигурности, тј. ризика. Код доношења одлуке темељем несигурним величина треба водити рачуна о томе је ли распон у којем се могу очекивати критеријалне вриједности за одлучивање прихватљив или не. Како бисмо смањили могућност доношења лоше одлуке, као прво је потребно препознати могуће узроке ризика и као друго покушати дјеловати на препознате потенцијалне узроке нежељених догађаја.У овом раду приказат ћемо како се стратегија управљања ризицима при улагању у почетну вриједност трајних обртних средстава може темељити на резултатима симулације.

3



2.ПОЈАМ,ВРСТЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

У обртна средства се сврставају она средства предузећа која представљају дио имовине предузећа чији је вијек трајања, односно рок везивања краћи од једне године. Изузетак чини ситан инвентар који се такоде укључује у групацију обртних средстава.Према појавним облицима обртна средства би се могла сврстати у три основне групе и то: а)обртна средства у новчаном облику

б)обртна средства у натуралном облику ц)обртна средства у прелазном облику.

Обртна средства у новчаном облику чине готовина у каси и на рачунима финансијских институција, као и еквивалети готовине који имају краткорочни карактер, као што су: издвојена средства посебне намјене, депозити са кратким отказним роком, чекови, мјенице, племенити метали, вриједносице, дионице и други вриједносни папири.Обртна средства у натуралном облику се јављају у облику залиха које се према карактеристикама могу класифицирати као: • залихе материјала, резервних дијелова и ситног инвентара, • залихе у производњи у смислу недовршене производње, • залихе производа (ако се ради о производном предузећу), • залихе робе (ако се ради о трговинском предузећу).Залихе материјала, резервних дијелова, ситног инвентара и трговачке робе евидентирају по набавним цијенама, а залихе производње и производа по трошковима учињеним за стварање тих учинака.Обртна средства у прелазном облику се могу појавити у облику потраживања и у облику разграничења.

Прелазили облици потраживања могу бити у смислу трансформације: • из робе у новац • из новца у робу • из новца у новацПрви случај настаје у случају да робу или производе продајемо на кредит, којом приликом настаје потраживање које ће нестати у моменту када дужник - купац дозначи, односно исплати дужни износ.Прелазни облик из новца у робу се јавља у случају када потраживања настају по основу унапријед плаћеног износа - аконтације испоручиоцу робе у сврху правовременог обезбједења да испорука робе буде на вријеме и у траженој количини или неким другим купопродајним условима.

Овај облик обртних средстава ће се угасити у моменту када испоручилац -добављач испоручи предузећу робу, при чему ће се од продајне вриједности одузети износ унапријед дате аконтације. Разлика износа ће представљати обавезу предузећа.

4



Прелазни облик из новца у новац настаје када се новац даје другом субјекту на привремено краткорочно коришћење. То је случај давања краткорочних кредита, позајмица и сл. Тај облик се гаси када дужник врати износ дуга новчаном дознаком. Дати новац се након извјесног времена враћа у свој првобитни облик, али индиректно, односно преко категорије потраживања.Обртна средства у облику разграничења представљају првенствено прелазни облик новца у трошкове који су предмет разграничења у краткорочном периоду. За примјер може послужити случај када предузеће унапријед плаћа осигурање за текућу годину или закупнину и сл. У том случају на релацији трансформације новчаних средстава у трошкове настају краткорочна разграничења као саставни елеменат групације обртних средстава.

Најважнија подјела обртних средстава је подјела према њиховим:

појавним облицима, о економском садржају, о фазама циклуса обртаја, и систему њихова прибављања.

Потраживања обухватају потраживања од купаца, по плаћеним авансима или аконтацијама, потраживања од запослених, потраживања од државе или других институција, потраживања по финанцијским улагањима и друга потраживања.

Финанцијска имовина је она имовина која доспијева најдуље до једне године дана, а обухвата зајмове, депозите, вриједносне папире и остала краткорочна финанцијска улагања.

Новчана средства као обртна средства јесу средства на жиро-рачуну и другим рачунима у банкама те новац у благајни предузећа. Према фазама циклуса обртаја дијеле се на: 1. обртна средства у фази производње, 2.обртна средства у фази промета.А према систему прибављања обртна се средства дијеле на: 1.стална обртна средства, и 2. нестална или ванредна обртна средства.

3.ФАКТОРИ ОД КОЈИХ ЗАВИСИ ВИСИНА ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

5



Сва предузећа немају једнаку потребу за обртним средствима. Висина укупних обртних средстава зависи о сљедећим факторима:- о обиму, вриједности и асортиману производње и услуга, о о технолошком процеса производње и пружања услуга, - о условима опскрбе сировинама и материјалима, - о условима наплате проданих производа или услуга, - о условима подмиривања обвеза према другима (доприноси, плате радника) и другим.

Темељни циљ је пратити и убрзати коефицијент обртаја обртних средстава у свим фазама циклуса репродукције.

Коефицијент обрта - Он мјери број обрта укупних обртних средстава у константној јединици времена и брзину трансформације појединих појавних облика ангажованог капитала у обртним средствима. Он може бити:Глобални коефицијент обрта

КО = Т/КобсПарцијални коефицијент обрта (у залихама материјала, недовршене производње или готових производа)Што је коефицијент обрта већи, то се ангажовани капитал брже репродукује са краћим временом трајања појединих фаза циклуса репродукције и тиме се повећава број циклуса репродукције у јединици времена.За утврђивање потреба за обртним средствима узима се, поред коефицијента и времена обртаја, и вриједност планиранога промета. Тако дана формула чини једноставним израчунавање укупно потребних обртних средстава. Међутим, треба имати у виду да само такво израчунавање потребних обртних средстава за цијело предузеће не даје праву слику објективно потребних средстава, и то због тога што су потребе за обртним средствима по појединим фазама кружнога кретања средстава посве различите јер је и коефицијент обртаја појединих дијелова обртних средстава различит.

Вријеме обрта

Вријеме обрта - представља број дана везивања или број дана ангажовања капитала у обртним средствима.

Хобс = 360 / КО

Овај индикатор је у директној сразмјери са коефицијентом ангажовања капитала у обртним средствима, а што је и логично, у обрнутој (индиректној) сразмјери са коефицијентом репродукције ангажованог капитала у истим обртним средствима. Што је коефицијент ангажовања капитала у обртним средствима мањи, то је коефицијент репродуковања (обрта) капитала већи, вријеме ангажованости капитала у обртним средствима краће, а ефекат по квалитет економије успјешнији.

6



4.ОБРТАЊЕ ОБРТНИХ СРЕДСТАВА

Обртање обртних средстава започиње набавом потребних материјала (сировина или полупроизвода у индустрији, намирница, пића у угоститељству итд.) и то је претпоставка за почетак производње. Подузеће мора најприје посједовати вриједност у облику новца .

У сваком обртном циклусу обртна средства у предузећу пролазе кроз три фазе: фазу набаве, фазу производње и фазу реализације. Да би се репродукција обртних средстава успјешно обавила, што значи задовољила све назначене услове успјешно обављеног циклуса репродукције, важно је и максимално ускладити трајање појединих фаза кружнога тока средстава. То је важно због тога јер се постиже већи економски ефект што се брже одвија свака фаза за себе и све заједно, будући се ангажирана средства краће задржавају у свакој појединој и свим фазама укупно и брже се остварује темељни смисао репродукције да се на крају остваре већа средства од уложених, а то значи одговарајућа зарада. Значи, што је брже кретање обртних средстава, уз остале повољне елементе пословања, могуће је остварити већу рентабилност пословања, па се због тога настоји убрзати обртај обртних средстава. Брзина кружења обртних средстава изражава се бројем обртаја у јединици времена (обично у години). Обртна средства у једној години начине више од једног круга, а често и по неколико кругова.

5.ОПТИМАЛНА ВЕЛИЧИНА ОБРТНИХ СРЕДСТВА

У економској теорији и пракси примјењује се читав низ метода помоћу којих се утврђује и планира оптимална потреба за ангажованим капиталом у обртним средствима.

Када су у питању новооснована предузећа (погони) примјењују се:

о Метода броја дана трајања технолошког процесао Метода помоћу каматних бројевао Метода материјалног биланса (најчешће се користи)

Посебно је значајан поступак утврђивања залиха предмета рада (материјала) и њихове оптималне величине.Коефицијент ангажовања - Овим индикатором исказује се објективно, организационо и стварно потребан ангажовани капитал у обртним средствима по новчаној јединици укупних трошкова проузрокованих производњом готових производа посматрано како у укупном износу, тако и по појавним облицима обртних средстава

7



6.УТВРЂИВАЊЕ ЗАЛИХА МАТЕРИЈАЛА

Због значаја обезбјеђивања континуитета репродукције залихе материјала у економској теорији и пракси заслужују посебну пажњу. Залихе материјала најчешће су неизбјежне па је један од основних задатака утврђивање њихове оптималне величине и структуре.

Оптималне залихе - материјала представљају ону количину која је, уз минималне трошкове њиховог посједовања, довољна за континуитет планираног обима репродукције.

Зопт = Q/2 + Рс

Минималне залихе - доња граница количине материјала на залихама до које се може и смије ићи, а да се не угрози континуитет процеса репродукције.

Змин = Пд * Вн

Максималне залихе - горња граница набавке материјала чије даље повећање изазива ефекте који су лоши по квалитет економије.

Змаx = Змин + Qо

7.ОБРТНА НОВЧАНА СРЕДСТВА

У новом друштвено економском систему ће предузећа у акционарско друштвеном односно хуманистичком облику власништва над средствима за производњу имати заједничка новчана средства. Предузећа у приватном власништву по својој вољи могу задржати властити статус па тако и новчана средства, те могу наставити пословати самостално по принципу класичног капиталистичког тржишног облика привређивања.

Комуна у правилу посједује знатно већу количину новца него што је потребно за потрошњу становништва и развој привреде у периоди обрачуна. Вишак новчаних средстава представља новчану акумулацију комуне. Из тог новчаног фонда комуна мора сачувати одређену новчану резерву за покривање евентуалних инвестицијских поремећаја, затим за покривање штета насталих елементарним или на друге начине насталим непогодама. Са тим новчаним средствима комуна сама себе осигурава. Остатак новца се може користити као обртна средства.Обртна новчана средства су акумулирана средства минулог рада произвођача и служе као прометно средство плаћања другим произвођачима за производе, полупроизводе, репроматеријале и сировине које привреда прерађује у свом производном процесу.

8



Комуна може додјељивати обртна средства привреди у акционарско друштвеном односно хуманистичком облику власништва над средствима за производњу бескаматно, под увјетом да привреда врати посуђени новац у периоди обрачуна. Ништа ново у ствари, комуна постаје нешто попут корпорације а велика капиталистичка предузећа не наплаћују сама себи обртна средства. Никакав интерес друштво неби имало да наплаћује само себи позајмице. Бескаматно додјељивање кредита је погодно јер не поскупљује производњу и поједностављује систем обрачуна цијене робе. Осим тога такво кредитирање потискује могућност формирања отуђеног облика моћи базираног на посједу новца и стога ће допринијети разотуђењу друштва. Уколико комуна кредитира производњу бескаматно, тада и привреда може у складу са својим могућностима и потребама друштва, одгађати наплату своје робе бескаматним кредитима. Када комуна буде додјељивала кредите бескаматно тада више индивидуални кредитори не би могли зарађивати посудбом новца па би се тиме укидала камата као облик ренте. Важно је напоменути да се камата неће укинути насилним путем, тако да ће она још егзистирати неко вријеме али ће друштво формирати такве увјете кредитне политике, која ће обесхрабрити камату на посуђени новац.Висина камата опада у засићеном капиталистичком друштвеном систему. Јапан је примјер који то потврђује. Просјечан Јапанац посједује око 100.000 $ на банковном рачуну и не купује скоро ништа зато што углавном има све што му треба. Из тог разлога у Јапану камате готово да не постоје. Нестајањем камата капитализам почиње губити сврху свог постојања. Али ми морамо формирати нови систем који ће замијенити капитализам и унаприједити односе у друштву јер ће у супротном доћи до нестабилности и до повратка уназад. Нестајањем камата банке би губиле своју основну функцију рентијерства помоћу акумулираног новца. Она више не би биле профитабилна предузећа већ би могла у комуни вршити функцију индивидуалног и друштвеног књиговодства робно новчаног промета. Банке могу помоћу компјутерске технологије водити евиденцију о имовинском стању становника, затим евиденцију прихода и расхода становника и привреде комуне. У класичном економском систему потрошачи који немају готовог новца узимају кредите за куповину робе. Кредити оптерећују цијену робе са каматом коју одређује тржиште. Осим тога што је дужи период отплате кредита то је већа камата па је потрошачима у интересу да што прије отплате кредите.Увођењем бескаматног кредита потребно је формирати нови систем расподјеле новца који ће бити најмање подједнако обртно финанцијски ефикасан као што је класично каматно кредитирање. Како је количина обртних средстава велика али и ограничена тако се може догодити да буду недостатна за потребе свих корисника. Са тиме у вези обрна средства треба расподјељивати међу корисницима у функцији времена обрта што се може приказати формулом:

К-обртних средстава = 360/ вријеме поврата новца

Већи К-обртних средстава ће остварити корисник обртних средстава који у краћем времену врати посуђени новац. Сви већи коефицијенти обртних средстава ће осигурати

9



бескаматно кредитирање од стране комуне без обзира на количину потраживаних средстава, док се фонд обртних средстава не истроши.

Систем даје већу могућност придобијања новца привреди која предвиђа краће вријеме промета робе, што је и разумљиво јер се тада новац брже враћа те се може поново обртати. Производња која у периоду платног обрачуна од мјесец дана налази своју потрошњу моћи ће помоћу описаног система расподјеле користити неограничену количину новчаних средстава јер их практично одмах и враћа.

Привреда у заједничком власништву становника комуне је дужна да посуђену количину новца врати у периоди обрачуна. Привреда може вратити обртна средства под условом да наплати произведену робу, односно уколико производи робу коју друштво треба. У случају неуспјеха произвођачи неће остварити довољну добит. Уколико добит ипак буде већа од количине утрошених обртних средстава, тада предузећа још увјек послују релативно позитивно јер су у стању вратити обртна новчана средстава. Мала остварена добит у периоду обрачуна ће смањити доходак радника.

Уколико остварена добит падне испод количине кориштених обртних средстава, тада предузеће биљежи губитак обртних новчаних средстава. Толерисање такве ситуације би довело до смањивања количине новчаних средстава у новчаном фонду комуне па би произвођачи имали тешкоће обнављати производњу. Наравно да финансијску недисциплину ни један економски систем не може дозволити па тако не може ни комуна и стога уводи систем мјера за подношење одговорности. У новом систему сви радници подносе одговорност за губитак обртног новца и заједнички га надокнађују помоћу доходовних бодова минулог рада.

Производња која је намјењена непознатом потрошачу не мора се одмах пласирати на тржишту. У том случају промет робе може трајати дуже од мјесечног периода обрачуна, па подузеће може остварити мању добит од количине утрошених обртних средстава у периоди обрачуна. Међутим, како свако предузеће послује континуирано, може на темељу наплате произведене робе из неког прошлог периода производње, остварити потребну добит и осигурати поврат обртних средстава.

Када би се на темељу мјесечног обрачуна предузећа захтјевала регулација одговорности за различите остварене добити јављале би се непотребне и непогодне осцилације награда и санкција радника помоћу доходовних бодова минулог рада према тренутној солвентности предузећа. Одговорност радника треба подићи изнад цикличких мјесечних поремећаја понуде и потражње. Расподјелу и одузимање доходовних бодова минулог рада треба вршити по годишњем обрачуну платног промета.Свако предузеће у току годину дана узима обртна средства онолико пута колико је потребно и враћа их по оствареној добити на тржишту. Уколико предузеће у периоду од годину дана не успију вратити сва обртна средства тада се разлика између посуђених и враћених средстава одбија од посједа доходовних бодова минулог рада свих радника

10



пропорционално коефицијенту одговорности. У случају губитака предузећа већи коефицијенат одговорности радника доноси већи губитак доходовних бодова минулог рада и нижи доходак. И обратно, мањи коефицијенат одговорности радника у случају новчаних губитака предузећа доноси мањи губитак количине доходовних бодова минулог рада и мањи пад висине дохотка. Иницијатор погрешне одлуке ће допунски бити санкциониран лошом оцјеном радника и посебних комисија. На тај начин узимање обртних средстава за собом повлачи велику одговорност цијелог колектива што је услов продуктивног пословања.

Сваки губитак привреде смањује количину новца у фонду обртних средстава комуне. Међутим може се претпоставити да ће у систему који ефикасно спроводи одговорност пословања, губици бити мали и да ће их комуна наднокнадити откупом новог новца помоћу доходовних бодова минулог рада и порастом новчане добити продуктивних предузећа комуне.

Највећи ризик подносе предузећа која користе већу количину обртних средстава у односу на цијену рада радника, као што је то случај у трговини или у финалној производњи која у већој мјери купује полупроизводе и репроматеријале других произвођача.

Ризик таквих произвођача се може смањити добровољним удруживањем произвођача који судјелују у изради производа. Удруживањем произвођача сировина, полупроизвода и финалног производа смањује се потреба за обртним средствима јер произвођачи заједнички производе робу и заједнички сносе одговорност за пословање. У идеалном случају потпуно удружена привреда више неби требала обртна средства. Удружени произвођачи заједно подносе одговорност за реализацију производње. Уколико један кооперант закаже у времену испоруке или квалитети своје производње тада сви произвођачи могу доживјети финанцијске непогодности. Предузеће које је лошим пословањем нанијело штету осталима предузећима би од руководства осталих подузећа или од арбитражних комисија и судова добило слабију оцјену па би сви радници у том подузећу остварили у некој мјери нижи доходак. Уколико су у таквом предузећу појединци криви за лоше пословање, тада би их његови сурадници оцјенили лошом оцјеном па би исти остварили још нижи доходак.Оцјеном утврђена одговорност сваког радника је најприхватљивија и најефикаснија јер је у систему великих продукција тешко, дуготрајно и скупо, прецизно утврђивање вриједности дјеломичних штета или доприноса које поједини рад може проузроковати. У случају да су лошим пословањем настале трајне штете тада би слаба оцјена таквим радницима уз арбитражу управног одбора донијела и већи губитак доходовних бодова минулог рада.

Неостварење предвиђене добити услијед елементарне непогоде као што су потреси, поплаве и пожари, неби се требали сматрати губицима привреде па се исти надокнађују из фонда новчаних резерви комуне. Комуна се за такве случајве може реосигурати заједничким договором савеза комуна.

11



Наравно, количина обртних средстава у резервном фонду комуне је увијек ограничена и зато се може догодити да поједини произвођачи не осигурају потребна обртна новчана средства. Привреда без обртних новчаних средстава не може производити па би се погони требали затворити. У том случају комуна предвиђа резервни извор додјеле обртних новчаних средстава из фонда намјењеног развоју привреде. Уколико појединим предузећима не пође за руком ни тада да се изборе за потребна обртна новчана средства могу их затражити од постојећих банака са тржишном каматом.

Међутим, дугорочно гледано обртна средства ће постајати све мање потребна или ће се расподјелити бескаматно, тако посједници акумулираног новца више неће моћи узимати кредитну провизију. Тада ће посједници акумулираног новца имати интерес да новац замјењују за доходовне бодове минулог рада чиме ће комуна остварити већа новчана средства за бескаматно кредитирање привреде и потрошача.На крају треба рећи да без обзира колико се привреда комуне удруживала, тржишна привреда никада неће бити неосетљива на колебање коњунктуре. Заоштравањем услова за подношење одговорности које ће донијети радна конкуренција, неуспјеси произвођача могу бити изразито непогодни. Са тиме у вези произвођачи ће морати тражити већи степен сигурности привређивања и налазити ће је у производњи за познате потрошаче.Удружени произвођачи ће испитати потрошаче о њиховим потребама те ће постепено организирати производњу по њиховој наруџби. Са познатом потрошњом привреда може успјешно организирати своје дјеловање а радна конкуренција ће омогућити најуспешнију реализацију. Таква привреда би доносила погодности друштву али треба нагласити да би она све мање била тржишна а све више планска.

12



ЗАКЉУЧАК:

Обртна средства (имовина) су краткорочна средства која могу брзо и лако бити претворена у новац. Најбитније ставке су готовина, краткорочна потрживања и пласмани, залихе и инвентар. Краткорочна потраживања су обавезе које купци имају према компанији која је предмет анализе.Краткорочни пласмани су најчешће пласмани у краткорочне хартије од вредности као што су комерцијални записи и остале хартије од вредности које могу у сваком тренутку бити уновчене.Подузећа набављају бројне материјале који се троше ради производње производа или услуга. Ови се материјали у процесу обављања производње одједном утроше, а продајом наплаћује се и вриједност утрошених материјала. Тако добивена новчана средства служе за поновну набаву материјала који се, као што је видљиво, обрну у краћем временском раздобљу и остваре више кружних кретања тијеком једне године па се из тога разлога и називају обртним средствима. За обртна средства карактеристично је да су то материјалне вриједности које се троше у производњи, тако да се њихова супстанца и вриједност једнократном упорабом потпуно преноси на нови производ и при томе се мијења њихов првобитни обликВажна ставка код основних средстава јесте њихова амортизација. Амортизација представља постепено трошење и отплаћивање основних средстава у току њиховог економског века трајања. Компаније за средства амортизације издвајају посебан рачун на коме се ова средства гомилају. Убрзана амортизација је најчешћи начин за увећање трошкова и легално умањивање пореске основице.

13



ЛИТЕРАТУРА:

1. Проф. Др Слободан В. Видаковић: Рачуноводство, Мегатренд, Београд, 2002.

2. Др Славко Вукша: Финансијско рачуноводство, Бања Лука, 2006.

3. Др.Јанко Клобчар: Рачуноводство ,Сарајево,1998.

4. Др.Јадранка Капић:Увод у рачуноводство, Сарајево, 2006.

5 .http://www.sarovic.com/obrtna_sredstva.htm

6. http://www.management.cg.yu/files/1221686617.ppt

7. http://www.foi.hr/CMS_library/studiji/pds/mps/predmeti/materijali/Upravljanje_ rizicima.pdf

8. http://knowledge-bank1.org/racunovodstvo_vs_1_svi_05/lekcije/lekcije1.pdf

14

http://www.management.cg.yu/files/1221686617.ppt

obrtna sredstva

Documents