obuka zaposlenih u organizaciji za interne proveravae sistema menadmenta - zdravko erdeljan 1

1/11

Rad je za objavljivanje ustupljen Portalu kvalitet (www.kvalitet.org.rs) i ne moe se kopirati, menjati, niti na drugom mestu objavljivati bez saglasnosti autora

OBUKA ZAPOSLENIH U ORGANIZACIJI ZA

INTERNE PROVERAVAE SISTEMA MENADMENTA

Zdravko Erdeljan

E mail: [email protected]

Rezime: Uspostavljen sistem menadmenta podloan je promenama- usponima i padovima koje zahtevaju od organizacije neprekidna praenja usklaenosti sa propisanim kriterijuma primenjenog menadment standarda. Znaaj praenja naglaen je zahtevima menadment standarda za internim proverama, kao mo- nim alatom za prikupljanje informacija za utvrivanje usaglaenosti i preduzimanja mera za poboljavanje preformansi organizacije. Realizacija prednjeg uslovljena je raspolaganjem kompetentnim kadrom za obavljanje provera te se pred organizaciju postavlja zadatak obrazovanja i usavravanja zaposlenih za interne proveravae.

Trajni program poboljanja postati e dio kulture kompanije

Philip B. Crosby

Zadnji red prve

OBUKA ZAPOSLENIH U ORGANIZACIJI ZA INTERNE PROVERAVAE SISTEMA MENADMENTA

2/11

1 UVOD

1.1 ZAHTEVI STANDARDA ZA PROVERAMA U cilju praenja i poboljavanja primene uspostavljenog sistema menadmenta u organizaciji, menadment standardi zahtevaju interne provere gde se podrazumeva da je

provera (audit):

sistematian, nezavisan i dokumentovan proces za dobijanje dokaza provere i njegovo objektivno vrednovanje, da bi se utvrdio stepen do kojeg su ispunjeni kriterijumi provere. ( SRPS ISO 19011:2011)

sistematino ispitivanje radi utvrivanja da li su aktivnosti i rezultati koji su sa njima u vezi u-saglaeni sa planiranim merama i da li su te mere efek tivno primenjene i podesne za ostva- renje politike i ciljeva organizacije. (SRPS OHSAS 18001:2008)

postupak sistematskog i dokumentovanog potvrivanja objektivno dobijenih i vrednovanih dokaza da bi se ustanovilo da li je sistem upravljanja zatitom ivotne sredine date organizacije usaglaen sa kriterijumima provere sistema upravljanja zatitom ivotne sredine koje je pos- tavila organizacija kao i saoptavanje rezultata ovog postupka rukovodstvu. (SRPS ISO 14001:2005)

Navedimo zahteve za internim proverama nekih, u praksi najee primenjenih, menadment standarda:

SRPS ISO 9001:2008, taka 8.2.2

Organizacija mora da sprovodi interne provere u planiranim intervalima, da bi utvrdila da li je sistem menadmenta kvalitetom:

a) usaglaen sa planiranim postavkama (videti 7.1), sa zahtevima ovog meunarodnog standarda i sa zahtevima sistema menadmenta kvalitetom, koji je uspostavila organizacija i

b) efektivno primenjen i odravan.

SRPS ISO 14001:2005, taka 4.5.5 Organizacija mora da obezbedi da se interne provere sistema upravljanja zatitom

ivotne sredine sprovode u planiranim intervalima kako bi:

a) utvrdila da li je sistem upravljanja zatitom ivotne sredine : 1) usaglaen sa planiranim postavkama za upravljanje zatitom ivotne sredine i

zahteva ovog meunarodnog standarda 2) ispravno primenjen i odravan i

b) obezbedila da rukovodstvo dobija informacije o rezultatima provere.

SRPS OHSAS 18001:2008, taka 4.5.5 Organizacija mora da obezbedi da se interne provere OH&S sistema upravljanja

sprovode u planiranim intervalima kako bi:

a)utvrdila da li je OH&S sistem upravljanja :

1) usaglaen sa planiranim postavkama za OH&S upravljanje, ukljuujui i zahteve ovog OHSAS standarda;

2) ispravno primenjen i odravan i 3) efektivan u smislu ostvarenja politike i ciljeva organizacije;

b)obezbedila da rukovodstvo dobija informacije o rezultatima provere.


3/11

1.2 CILJEVI INTERNE PROVERE

Provere obino proistiu iz nekih od razloga:

da verifikuje da se usvojeni sistem menadmenta organizacije sprovodi, da ispunjava postavljene zahteve i oceni u odnosu na zahteve odgovarajueg standarda i

da se pre sklapanja ugovora oceni isporuilac i verifikuje njegov sistem menadmenta da ispunjava utvrene zahteve i da se sprovodi.

Ciljevi provere mogu biti (slika.1.1):

ustanoviti usaglaenosti sistema menadmenta organizacije sa postavljenim zahtevima,

odrediti efikasnost primenjenog sistema menadmenta u ispunjavanju postavljenih ciljeva kvaliteta,

informisati rukovodstvo o funkcionisanju sistema menadmenta,

vrednovanje ili nadzor isporuioca,

provera ispunjenja zahteva standarda i zakonskih propisa i

procena potrebe za poboljanjem ili korektivnom akcijom, pri emu proveru ne treba meati sa aktivnostima nadzora ili kontrolisanja iji je jedan cilj kontrola procesa ili prih- vatanje proizvoda.

2 KOMPETENTNOST PROVERAVAA ZA INTERNE PROVERE

Najvie rukovodstvo organizacije treba da odredi jednog ili vie zaposlenih kompetentnih za izradu i realizaciju progrograma provere u skladu sa usvojenim ciljevimima provere, funkcional- nosti, sloensti i efikasnosti uspostavljenog sistema menadmenta koji treba proveravati.

Kompetentnost treba da se vrednuje kroz:

line osobine i sposonost proveravaa da primeni znanja, vetine i iskustvo u proveravanju i

znanje i vetine proveravaa.

POSLOVNIK O KVALITETU

dokumentovan

IZVESTAJ O PROVERI

primenjen

PROVERA nezavisno, sistematsko ispitivanje

da li je sistem

Usaglaen sa zahtevima sistema kvaliteta

Efektivan u zadovoljavanju

zahteva za kvalitet

Efikasan u ispunjavanju

ciljeva

Pogodan za utvrivanje mogunosti

poboljavanja

Sl.1.1 Ciljevi provere


4/11

2.1 LINE OSOBINE I KARAKTERISTIKE PROVERAVAA

Ispravno i korektno ponaanje proveravaa je jedan od najvanijih uslova uspene provere, jer je i ponaanje zaposlenih tokom provere u direktnoj vezi sa ponaanjem proveravaa.

Za konaan uspeh provere, oito je vano da sagovornici tokom provere imaju poverenja u proveravae. Zbog toga, organizacije za proveravae treba da biraju zaposlene sa linim osobinama kako je to takom 7.2.2 SRPS ISO 19011:2011 definisano:

etinost -da bude korektan, istinoljubiv, iskren poten i diskretan,

otvorenost duha - spremnost da razmatra alternativne ideje ili stanovita,

diplomatinost - taktinost i vetinu ophoenja sa ljudima,

mo posmatranja - da bude aktivno svestan fizikog okruenja i aktivnosti,

prilagodljivost - sposobnost da se lako snalazi u razliitim situacijama,

upornost i usredsreenost - istrajnost usmerenu na ostvarivanje ciljeva,

odlunost -sposobnost blagovremenog donoenja odluka zasnovanih na

logikom rezonovanju i analizi,

samopouzdanje -sposobnost da deluje i funkcionie nezavisno u efektivnom

sadejstvu sa ostalim,

sposobnost -da se poboljava,tj. elja da ui iz situacija i tei boljim rezul-

tatima provere i

saradnitvo -efektivno,meusobno delovanje sa drugima, ukljuujui la-

nove tima proveravaa i osoblje proveravane organizacije.

U praksi se u organizaciji pri izboru za internog proveravaa od zaposlenog najee samo trai :

strunost: odgovarajue poznavanje primene menadment standarda proveravane oblasti,

objektivnost: koja se mora zasnivati na injenicama zasnovanim na dokazima i

etinost: da bude korektan, istinoljubiv, iskren i poten.

2.2 ZNANJE I VETINE PROVERAVAA

Proveravai treba da poseduju znanja i vetine nephodne da bi se ostvarili ciljevi provere. Od proveravaa se oekuja da raspolau osnovnim i specifinim zanjem i vetinama u zavisnosti od uspostavljenog sistema menadmenta, ciljeva i obima provere, kao i od veliine i delatnosti organizacije. 2.2.1 Osnovna znanja i vetine proveravaa

Proverivai sistema menadmenta treba da imaju osnovno znanje i vetine u sledeim oblas- tima:

Principi, postupci i tehnike provere: omoguavaju proveravau da primenjuje one koji odgovaraju odreenoj vrsti provere sa ciljem da se provere obave na dosledan i sistematian nain, to istovremeno zahteva od proveravaa da je sposoban da:

efektivno i efikasno planira i organizuje rad i obavi proveru u dogovorenom vremenu,

odnosno po dogovorenom i usvojenom termin planu,

odreuje prioritete i usmerava se na stvari koje su bitne,

prikuplja informacije kroz razgovore, posmatranje, pregledom dokumenata , kao i da poz-

naje tehnike uzorkovanja,

efektivno komunicira,

potvruje tanost prikupljenih podataka i potvruje adekvatnost prikupljenih dokaza prove-

re za potkrepljivanje zakljuaka provere,

koristi radna dokumenta za zapisivanje aktivnosti provere i

dokumentuje nalaze provere i priprema izvetaj o proveri.


5/11

Sistem menadmenta i referentni dokumenti omoguavaju proveravau da razume predmet povere i zahteva poznavanje:

standarde sistema menadmenta i druga dokumenta koja se koriste kao kriterijumi

provere,

primenu standarda za primenjen sistem menadmenta u organizaciji,

meusobno delovanje sistema menadmenta u sluaju primene integrisanog sistema,

primenu referentnih dokumenata u razliitim situacijama provere i

sisteme za sigurnost i distribuciju dokumenata, podataka, zapisa i upravljanje njima.

Organizacione situacije omoguavaju proveravau da razume:

veliinu, strukturu, funkcije i meusobne odnose,

opte poslovne procese i odnosnu tehnologiju i

kulturne i drutvene obiaje organizacije

Primena zakona omoguava proveravau da radi u okviru zahteva koji se odnose na organizaciju i zahteva poznavanje:

lokalne, regionalne i nacionalne kodekse, zakone i propise, osnovnu terminologiju iz zakona i opte zahteve koje je prihvatila organizacija.

2.2.2 Specifina znanja i vetine proveravaa

Principi, postupci i tehnike provere omoguavaju proveravau da primenjuje one koji odgovaraju odreenoj vrsti provere sa ciljem da se provera obave na dosledan i sistematian nain to zahteva od proveravai da imaju znanje i vetine specifina za uspostavljeni sistem menadmeta koji se proverava.

Metode i tehnike koje se odnose na proveru zahtevaju od proveravaa da poznaje principe sistema menadmenta i njihovu primenu.

Procesi, proizvodi i usluge omoguavaju proveravau da razume tehnoloki proces u kojem se sprovodi provera i zahteva poznavanje i razumevanje:

terminologije specifine za proveravanu oblast i tehnike karakteristike procesa i proizvoda, kao i procese i praksu specifine za proveravanu

oblast.

Specifina znanja i vetine proveravaa za sistem zaite ivotne sredine (ZS)

Proveravai za sistem ZS treba da imaju dodatno znanje i vetine u metodama i tehnikama koje mu omoguavaju da ispita sisteme ZS i da formira odgovarajue nalaze i zakljuke.

Potrebna znanja i vetine treba da obuhvataju:

tehnologiju ivotne sredine, principe upravljanja ZS i njihovu primenu i alate upravljanja ZS. kao to su vrednovanje aspekata(uticaja u vezi sa ivotnom sredinom,

ocena ivotnog ciklusa, vrednovanje performansi ivotne sredine).

Nauke i tehnologije ivotne sredine: omoguavaju proveravau da razume osnovne odnose izmeu ljudskih aktivnosti i ivotne sredine. Potrebna znanja i vetine treba da obuhvataju:

uticaj ljudskih aktivnosti na ljudsku sredinu,

interakcije eko-sistema,

medijumi ivotne sredine ( vazduh, voda, zemljite),

menadment prirodnim resursima (fosilna goriva, voda, flora, fauna) i

opte metode zatite ivotne sredine.


6/11

Tehniki aspekti i aspekti ivotne sredine u vezi sa operacijama omoguavaju proveravau da razume interakciju aktivnosti, proizvoda, usluga i operacija proveravane organizacije. Potrebna znanja i vetine treba da obuhvate:

terminologiju specifinu za oblast,

aspekte uticaja u vezi sa ivotnom sredinom,

metode za vrednovanje znaaja aspekata ivotne sredine,

kritine karakteristike operativnih procesa, proizvoda i usluga,

tehnike praenja i merenja i

tehnologije spreavanja zagaenja.

Specifina znanja i vetine proveravaa zatite zdravlja i bezbednost na radu (OHSAS)

Proveravai sistema upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu OHSAS treba da imaju dodatno znanje i vetine u metodama i tehnikama OHSAS koji mu omoguavaju da formira odgovarajue nalaze i zakljuke. Potrebna znanja i vetine treba da obuhvataju:

tehnologiju zatite zdravlja i bezbednosti na radu,

principe upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu i njihovu primenu i

alate upravljanja OHSAS, kao to su:

-vrednovanje aspekata (uticaja u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu,

- ocena ivotnog ciklusa i

- vrednovanje performansi zatite zdravlja i bezbednosti na radu.

Nauka i tehnologija zatitom zdravlja i bezbednosti na radu omoguavaju proveravau da razume osnovne odnose izmeu ljudskih aktivnosti i zatite zdravlja i bezbednosti na radu. Potrebna znanja i vetine treba da obuhvate:

uticaj ljudskih aktivnosti na ljudsku sredinu,

medijumi radne sredine ( oprema, vazduh, voda) i

opte metode upravljanja zatitom zdravlja i bezbednosti na radu.

Tehniki aspekti i aspekti zatite zdravlja i bezbednosti na radu u vezi sa operacijama omoguavaju proveravau da razume interakciju aktivnosti, proizvoda, usluga i operacija u organizaciji.

Potrebna znanja i vetine treba da obuhvate:

terminologiju specifinu za oblast,

aspekte uticaja u vezi sa zatitom zdravlja i bezbednosti na radu,

metode za vrednovanje znaaja aspekata zatite zdravlja i bezbednosti na radu,

kritine karakteristike operativnih procesa, proizvoda i usluga,

tehnike praenja i merenja i

tehnologije spreavanja naruavanja zdravlja i bezbednosti na radu.

Dodatna znanja za vou proveravakog tima

Kod ukljuivanja vie proveravaa u proveru, imenuje se voa proveravakog tima koji treba da ima dodatno znanje i vetine upravljanja timom, kao to su:

rukovoenje procesom provere to ukljuuje planiranje i ostvarivanje ciljeva provere,

organizovanje i voenje lanova proveravakog tima,

usmeravanje i voenje proveravaa koji se buavaju i

izrada zavrnog izvetaja o proveri.


7/11

3 UEE PROVERAVAA NA INTERNOJ PROVERI

Zadatak proveravaa je da proveri :

usklaenost dokumentovanog sistema menadmenta organizacije sa odgovarajuim mena-dment standardima i

primenu dokumentovanog sistema menadmenta u praksi i to potvrdi jasnim i dokumentovanim dokazima.

Odlukom o ueu u proveri, pred proveravaa se postavljaju odreeni zahtevi i odgovornosti (tabela 3-I) Tabela 3-I: Zahtevi i odgovornosti lanova proveravakog tima

za vou proveravakog tima: za proveravaa : sprovoenje svih faza provere, priprema program provere i koordinacija ak-

tivnosti na sprovoenju provere, sakupljanje i vrednovanje dokaza provere, usmeravanje i voenje proveravaa koji se

obuavaju i podnoenje izvetaja o proveri.

sakupljanje i vrednovanje dokaza provere dokumentovanje zapaanja, izvetavanje o rezultataima provere i saradnja i podrka vodeem proveravau.

3.1 PRIPREMA PROVERAVAA ZA PROVERU

Uspenost provere uslovljena je odgovarajuom pripremom proveravaa koja se sastoji od:

3.1.1 Detaljnog upoznavanja sa takama standarda predvienih za proveru.

3.1.2 Poznavanje dokumentovaniog sistema menadmenta koji se odnose na proveravane de - love organizacije (poslovnik o kvalitetu, procesi, procedure, radna uputstva, zahteve zakona) i

3.1.3 Pripreme odreenog broja pitanja kao podsetnik za razgovor tokom provere kao to je:

provera ispunjavanja zahteva standarda koji je predmet provere (Tabela 3-I)

Tabela 3-I: Ispunjenost zahteva take 4.2.3 SRPS ISO 9001:2008: Upravljanje dokumentima

Dokumentovana procedura za upravljanje dokumentima a odobravanja adekvatnosti dokumenata, pre nego to se izdaju b preispitivanja i auriranja, ako je potrebno, i ponovnog potvrivanja dokumenata; c osiguravanja da su identifikovane izmene i vaei status revizije dokumenata d osiguravanja da su relevantne verzije dokumenata, koji se primenjuju, raspoloive na

svakom mestu korienja e osiguravanja da su dokumenti uvek itki i laki za identifikovanje f Identifikacija dokumenti eksternog porekla i upravlje njihovom distribucijom

g spreavanja neeljene upotrebe zastarelih dokumenata i radi omoguavanja njihove odgovarajue identifikacije, ako su zadrani iz bilo kog razloga

provera ispunjavanja zahteva za zapisima standarda (tabela 3-II)

Tabela 3-II Zahtevi za zapisima SRPS ISO 9001:2008:

Taka standarda i naziv Zahtev standarda 5.6.1 Opte odredbe: Preispitivanje

od strane rukovodstva, Zapisi o preispitivanju od strane rukovodstva MORAJU se odravati ,

6.2.2 Kompetentnost, obuka i svest, e: odrava odgovarajue zapise o obrazovanju, obuci, znanju i iskustvu

7.2.2 Preispitivanje zahteva koji se odnose na proizvod,

Moraju se odravati zapisi o rezultatima ovog preispi-tivanja i merama, koje proistiu iz preispitivanja.

7.3.1

Projektovanje i razvoj: Plani-ranje projektovanja i razvoja,

NAPOMENA: Preispitivanje, verifikcija i validacija projektovanja i razvoja imaju jasnu svrhu. Oni se mogu sprovoditi i o njima voditi zapisi odvojeno ili u bilo kojoj kombinaciji koja je pogodna za proizvod ili organizaciju.


8/11

7.3.4 Preispitivanje projektovanja i razvoja,

Moraju se odravati zapisi o preispitivanju i o svim neophodnim merama,

7.3.5 Verifikacija projektovanja i razvoja,

Moraju se odravati zapisi o verifikaciji i o svim neophodnim merama,

7.3.6 Verifikacija projektovanja i razvoja,

Moraju se odravati zapisi o rezultatima validacije i o svim neophodnim merama,

7.4.1 Nabavka:Proces nabavke, Moraju se odravati zapisi o rezultatima vrednovanja i o svim neophodnim merama, koje proistiu iz tog vrednovanja,

7.5.3 Proizvodnja i pruanje usluga Identifikacija i sledljivost,

Tamo gde sledljivost predstavlja zahtev, organizacija mora upravljati jedinstvenom identifikacijom proizvoda i o njoj odravati zapise,

7.6 Upravljanje opremom za praenje i merenje,

Moraju se odravati zapisi o rezultatima etaloniranja i verifikacije,

8.2.2 Interna provera i Zapisi o proverama i njihovim rezultatima moraju se odravati,

8.3 Upravljanje neusaglae -nim proizvodom.

Moraju se odravati zapisi o prirodi neusaglaenosti i o svim naknadno preduzetim merama, ukljuujui naknadne dozvole za odstupanja.

provera i spunjavanja zahteva dokumentovanog sistema menadmenta Svojim dokumentovanim sistemom organizacija propisuje zahteve i aktivnosti, koji nisu za- htevani ili su stroiji od zahteva standarda. U takvim sluajevima, njihova primena postaje obavezana. Primer: U dokumentovanom sistemu uraena je procedura za upravljanje procesima (stan- dardom ova procedura nije obavezna) kojom se izmeu ostalog zahteva praenje, merenje i analiza procesa. Realizaciju ovog zahteva proveriti na primeru jednog procesa. 3.2 IZVOENJE PROVERE

U prvom kontaktu sa sagovornikom, predstavite se i navedite ciljeve provere i vreme koje je pred- vieno za proveru po kojim takama standarda e te razgovarati kao i da e te voditi zabeleke u cilju izrade izvetaja o proveri (u malim organizacijama, gde se svi meusobno poznaju, ova formalnost se moe pojednostaviti).

3,2,1 Ponaanje proveravaa tokom provere:

Proveravai bi trebalo da budu svesni uticaja svog ponaanja na sagovornika tokom provere kao to je:

- izrazi lica-osmeh, mogu podstai na otvorenost prilikom razgovora,

- pokreti-pruanje ruku prema osobi, ukazuje na iskrenost,

- dranje tela-kao to su otvorene ruke, naslanjanje unazad, ukazuje na oputen stav, to

smanjuje napetost i olakava razgovor,

- duina trajanja kontakta oiju-ukazuje na to da li postoji zainteresiranost za osobu sa kojom

se razgovara ili temu razgovora i

- sluajte sagovornika kako biste uli nagovetaje koji bi vas mogli odvesti do novih pitanja koja

niste mogli predvideti.

3.2.2 Ponaanje sagovornika

Zaposleni sa kojim se razgovara moe imati oseaj da su on ili njegovo podruje odgovornsti pod posebnim pritiskom i nadzorom na proveri i da e uoeni nedostaci imati posledice po njega od strane rukovodstva organizacije.

Od njega se moe oekivati otpor davanju informacija odugovlaenju, pokuaj skretanja sa teme razgovora, preopirni odgovori i nedovoljno jasni odgovori to moe dovesti do oteanog kontakta i prikupljanja informacija tokom razgovora.


9/11

3.2.3 Tehnike postavljanja pitanja: Moe se koristiti niz razliitih pitanja. Evo nekoliko primera:

Kljune rijei:

Kljune rei sa kojim zapoinje pitanje, kao to su: kako, ta, zato, kada, gde i ko ... trebalo da rezultiraju detaljnijim odgovorom. Primer: "Koje se aktivnosti poduzimaju kao deo vaeg programa za poboljavanje sistema menadmenta?"

Preporuljivo je pitanja poinjati sa "Moete li mi, molim Vas, pokazati...". Primer: "Moete li, molim Vas, pokazati sadraj sanduia za prvu pomo

Hipotetiko pitanje

U cilju utvrivanja nivoa razumevanja oblasti o kojoj se razgovara moe se postaviti pitanje koje poinje sa "ta bi bilo kad bi..." ili "Pretpostavimo da...", Primer: Predpostavimo da ste primetili da iz bureta za lo ulje curi-ta biste Vi uradili?

Oigledno pitanje Nemojte se bojati da postavite pitanje, i ako se odgovor ini toliko oiglednim da je jedva vredno pitati,

Nedostupne informacije

Ako se desi da informacije koje budete traili nije odmah dostupna, o ne bi moralo da znai da postoji neki problem. Ne gubite vreme, nego zatraite od sagovornika da sazna odgovor i da vam ga dostavi kasnije,

Provjera razumevanja

Ukoliko odgovor nije jasan ili je nezadovoljavajui, uvek pitajte da vam se da jo jedan primer ili dodatno objanjenje i

Prekidanje sagovornika dok govori

Nemojte prekidati sagovornika pre nego zavri svoj odgovor.

Izbegavajte pitanja na koja sagovornik moe da odgovori sa da ili ne Primer: Umesto pitanja da li ste preduzeli korektivne mere po izvrenoj proveri (moe se oekivati odgovor sagovornika sa da ili ne) pitati Koje preventivne mere ste preduzeli po utvrenoj neusaglaenosti?

Nemojte se ograniavati na razgovore samo sa rukovodiocima. Razgovarajte i proverite informacije i sa ostalim zaposlenim, nakon to pitate za dozvolu.

3.2.4 Vodite zabeleke

Potrebno da vodite zabeleke u toku razgovora pri emu treba biti obazriv jer dok ste socentri- sani pisanjem zabeleke, moete propustiti neke vane informacije.

Zabeleka treba da sadri:

ime i funkciju sagovornika,

pripadnost orgaizacionom delu,

taka standarda koja je predmet razgovora i

nalazi i zapaanja kao:

-podatke o podnetom dokumentu na uvid (naziv i predmet dokumenta, datum, po potebi

kratak opis) i

-uoena odstupanja od zahteva standarda ili dokumentovanog sistema u praksi (neusa-

glaenosti).

sa sagovornikom usaglaen predlog preporuka za poboljavanje.


10/11

3.2.5 Zavretak razgovora sa sagovornikom

Vodite rauna o vremenu i privedite razgovor kraju na neupadljiv nain.

Pokuajte da ostavite malo vremena na kraju razgovora da pregledate svoje zabiljeke i da vidite da li se otvaraju neka vana pitanja o kojima niste stigli da razgovarate.

Dajte priliku sagovorniku da na kraju iznese svoje komentare ili opaanja i neto to se podrazumeva, zahvalite se sagovornicima na njihovom vremenu i pomoi. 4 OBUKA PROVERAVAA ZA INTERNE PROVERE

Kada je u pitanju osposobljenost za interne proveravae, standardima se ne postavljau jednoz- nani zahtevi o dokazima njihove osposoljenosti. U tabeli 4-I dat je prikaz zahteva standarda naj- eih u primeni

Tabela 4-I: Zahtevi nekih menadment standarda za proveravaima

Oznaka i taka standarda Opis zahteva SRPS ISO 9001:2008

8.2.2 Izbor proveravaa i izvoenje provera moraju osigurati objektivnost i nepristrasnost procesa provere. Proveravai ne smeju proveravati svoj sopstveni rad NAPOMENA:Za uputstvo videti ISO 19011

SRPS ISO 14001:2005

5.5.5

Izbor proveravaa i izvoenje provera moraju osigurati objektivnost i nepristrastnos t procesa provere. Proveravai ne smeju proveravati svoj sopstveni rad

Prilog A.5.5 Interne provere sistema upravljanja zatitom ivotne sredine moe sprovesti osoblje iz same organizacije ili osobe sa strane izabrane od strane roganizacije koje rade u njenu korist. U svakom sluaju osobe koje realizuju provere moraju biti sposobne za to i u poziciji da proveru realizuju nepristra- sno i objektivno. Kod malih organizacija, nezavisnost provera- vanja se moe sagledati kroz nepostojanje odgovornosti za aktivnosti koje su proveravane. Napomena: Smernice u vezi sa proveravanjem sistema upravljanja zatitom ivotne sredine date su u ISO 19011

SRPS OHSAS 18001:2008

5.5.5

Izbor proveravaa i izvoenje provera moraju da obezbede objektivnost i nepristrasnost procesa provere. Znanje i vetine proveravai mogu stei zvaninim ekster nim ili internim obrazovanjem.

SRPS ISO 19011:2011

uvod Uputstvo u ovom meunarodnom standardu moe se takoe koristiti za svrhe samo deklarisanja i moe biti korisno organizacijama ukljuenim u obuku ili sertifikaciju osoblja

7.2.4 Znanje i vetine proveravaa mogu se stei korienjem kombinacije sledeeg: -zvaninig obrazovanja obuke i iskustva koje doprinosi raz- voju znanja i vetine proveravaa u sistemu menadmenta za discipline i oblasti koje namerava da proverava -program obuke koji obuhvata generiko znanje i vetine proveravaa -iskustva na relevantnoj tehnikoj, menaderskoj ili profesio- nalnoj poziciji ukljuujui praksu u prosuivanju, donoenju odluka, reavanju problema i komuniciranju sa rukovodiocima, profesionalcima, kolegama,korisnicima i ostalim zain- teresovanim stranama -iskustva steenog u sprovoenju provere pod nadzorom proveravaa u istoj disciplini


11/11

4.1 EKSTERNO OBRAZOVANJE

Obavlja se od strane organizacija koje se bave obukom za proveravae. Program i vreme trajanja, u zavisnosti od standarda sistema menadmenta, definie orga- nizator obuke. Po zavretku obuke, polaznici dobijaju odgovarajuu potvrdu-uverenje/diplomu.

Kod veih organizacija, ova obuka se moe izvesti i u samoj organizaciji. Prednost je prilago- enost programa provere stvarnim potrebama organizacije, kao i osposobljavanje veeg broja zaposlenih za proveravae.

4.2 INTERNO OBRAZOVANJE/OBUKA

Obavlja se u skladu sa zahtevima SRPS ISO 19011:2011, taka 7.2.4 u samoj organizaciji od strane zaposlenih, a prema programu obuke koji obuhvata:

- zahteva standarda primenjenih sistema menadmenta u organizaciji,

- poznavanje dokumentovanog sistema menadmenta organizacije (Poslovnika o kvalitetu,

procese i procedure),

- primenu zakona vezanih za delatnost organizacije i sistem menadmenta,

- uee u internim proverama uz obuenog proveravaa i

- obavljanje interne provere uz nadzor obuenog proveravaa i

- samostalno obavljanje interne provere

Podaci o polaznicima o ueu na obuci za interne proveravae evidentiraju se u lini dosije zaposlenog kao i izdavanjem internog uverenja o obrazovanju uz rad.

Sve aktivnosti se obavljaju u koordinaciji predstavnika rukovodstva za kvalitet .

Proveravai trebaju da kontinuirano odravaju svoju kompetentnost osposobljavanjem kroz:

osiguranje da bude aktuelno njihovo poznavanje standarda primenjenog sistema menadmenta i njihovih zahteva, poznavanje postupaka provere, metoda i preispitivanja i izmenama u zakonima i normativnim aktima organizacije.

uestvovanje, kada je potrebno, u obnavljanu znanja to se moe postii kroz dopunsko radno iskustvo, obuku, lino usavravanje, poduavanje, prisustvo sastancima i seminarima i

redovno uee u internim proverama sistema menadmenta.

5. ZAKLJUAK Svojim sadrajem rad je imao nameru da ukae kako to efikasnije osposobiti zaposlene u organizaciji za interne proveravae, poev od njihovog izbora, obuavanja i sprovoenja provere u skladu sa dokumentovanim sistemom menadmenta i planom provere. 6 LITERATURA SRPS ISO 9001:2008 SRPS ISO 14001:2005 SRPS OHSAS 18001:2008 SRPS ISO 19011:2011 Prof. Dr. Nikola Vujanovi: Prirunik kursa za interne provere kvaliteta-Q EXPERT, Beograd Prirunik za proveravae na kolegijalnoj osnovi-AKAZ- BiH Skripta za obuku-obuka za interne provere- AQE- American Quality and Environmental Group

obuka zaposlenih u organizaciji za interne proveravae sistema menadmenta - zdravko erdeljan 1

Documents