ONA JABUlCA (Bulbus oculi) Ona jabuica je smetena u prednjem delu kostane one duplje, ok- ruena svojim miiima i masnim telom one duplje (corpus adiposum or- bitae). Ona ima oblik nepravilne lopte, iji je prednji deo jae ispupen od zadnjeg. Zbog toga je i prednje-zadnji, ili sagitalni prenik one jabu- ice, koii meri_oko 24 mm. vei od uspravnog i poprenog prenika, koji iznose oko 23 mm. Orijentacione take i linije. IJa onoj jaboiici, slino kao na glo- busu, ustanovljene su izvesne orijenfaione takeTt^ tikog znaaja u. offiimologijTT" ~ Prednji pol (polus anterior) odgovara najispupenijoj taki prednje polovine~5cne jabuice, a nalazi se na temenu ronjae (vertex corneae). Zadnji pol (polusjposterior) najispupemja je tacka zadnje polovine one jabuie. UnZsejialazi naJagflnjaji, 4 mm spolja, tj. temporalno, od mesta izlaska n. opticusa. Polutar, ili ekvator feauator), koji deli onu jabuicu na dve polovi- ne, preSnju i zadnju, predstavlja krug koji prelazi preko beonjae na pod- jednakom rastojanju izmeu prednjeg i zadnjeg pola. Uporednici, ili meridijani (meridiani), jesu krugovi koji obilaze ofco one jabucice spajajuci njen prednji i zadnji pol. Ovtika osovivn (nris opticus) jeste linijia koja prolazi kroz sredite one jabuice, spajajui njen prednji i zadnji pol. U pravcu optike oso- vine postoje dve osovine one jabuice, spoljanja i unutranja. Spoljanja osovina one jabuice (axis bulbi extemus) jeste linija koja sjrap' prpdnji 1 7a,nn]i poi spolja.CnjP pnvri.np nrnp jahnipp. Ova OSO- viria" odgovara ve spomenutom prednje-zadnjem preniku one jabuice, a iznosi kod normalnog, tj. emetropnog oka oko 24 mm. Unutranja osovina one jabuice (axis bulbi internus) spaja zadnju, izdubljenu stranu roznjac a mreznjaom, i to u predelu prehjeg od!K>- sna zadnrjeg pula one jabucice. Una se u pogledu pravca u potpunosti po- klapa sa spoljanjom osovinom one jabuice, ali je od nje kraa za deb- Ijinu ronjae i itavog zadnjeg dela zida one jabuice. Duina unutra- nje osovine iznosi oko 21,5 mm. Vidna linija (linea visus) jeste prava koja prolazi kroz ronjau. ne- to medijalno, tj. nazalno^od^pr&dnjeg pola one jabuice^-a zatim kroz iu soiva i pozadi kroz-laku lasnog vida, tl. centralnu iamicu (fovea centralis) na mrezniai. Vidna linija je fizioloska osovina one j.abuice~ kojom prolazi sredini snop svetlosnih zrakova. Zadnji kraj vidne l'inije, koji odgovara centralnoj jamici, prolazi

za 0,10 mm lateralno od unutra- nje osovine one jabuice. Prema tome, vidna linija se see s ovom osovinom pod veoma otrim uglom. Ona jabuica ima veoma sloen sastav u koji ulaze: omotai one jabuice i sadraj one jabuice.

1. OMOTAI ONE JABUICE

Omotai one jabuice su tri tanke opne: 1) spoljanja, ili fibrozna, 2 ) srednla, ili sudovna, i apmulraiija opna.

SPOLJANJA, ILI FIBROZNA OPNA OCNE JABUCICE (Tunica fibrosa bulbi) Spoljanja opna one jabuice je vrsta, fibrozna opna, koja titi unutranjost oka i prua otpor tzv. intraokularnom pritisku, koji se nalazi u unutranjosti one jabuice. Osim toga, fibrozna opna slui za pripaja- nje miiima pokreta^ima one jabuice.jUjgastav fihfpzne oone ulaze ro- njaa i beonjaa. Ronjaa (Cornea) Ronjaa predstavlja manju, prednju petinu fibrozne opne one ja- buice. Ona je prozrana i slui za prolaz svetlosti, ali, osim toga, ima ulo- gu konveksno-konkavnog soiva, koje prelama svetlosne zrake. Opis. Ronjaa ima oblik odsek,n lopt^, te j^j sff r^zlikuju: pred- nja, konveksna i zadnja^konkavna trana, kao i jedna ivica ronjae. Konkavitet zadnje strane ronjae vei je od konveksiteta njene prednje strane, zbog ega je ronjaa najtanja u svom sredinom delu. Prednja strana (facies anterior) ronjae ovlaena je suzama. Njen predrijT deoT"najjace lspupcen, naziva se teme Tonicfcz-fffgfTedTcorneae). Krivina ronjae nije ista u svim meridijanima. Ona je jae izraena u vertikalnom no u horizontalnom pravcu. Ova pojava, nazvana fizioloki astigmatizam, nema uticaja na otrinu vida.

Meutim, jaa i nepravilna iskrivljenost ronjae prouzrokuje smanjenje otrine vida, jer se svetlosni zraci ne seku u jednoj taki (patoloki astigmatizam). Zudnja_strana (facies posterior) ronjae, koja je izdubljenaT odgo- vara prednjoj onoj komori i ovlaena je onom vodicom (humor aquosus) Jbttg_ronjae (limbus corneae) jeste njena periferna ivica, koja se uvlai u veiiKi prednji kruni otvor beonjae, s kojim je vrsto srasla. Sastav. Ronjau sainjavaju, idui od povrine u dubinu, tj. cd naprecl Ka unazad, sledeih pet sloieva. 1. Prednji epitel ronjae (epithelium anterius corneae) ima vie slojeva elija izmedu kojih se granaju senzitivni nervni ogranci bez mije- linskog omotaa. Ovi ogranci ne dospevaju do spoljanje povrine pred- njeg epitela ronjae (v. dalje). Prednji epitel se odlikuje regenerativnom sposobnou, te povrede samog epitela ne ostavljaju oiljke ni zamuenja. 2) Prednja granina ovna (lamina limitans jmtxiar) veoma je tanka i otporna. Ona nema spoisobnost regeneracije, te posle njenih povreda na- staju udubljenja u ronjai. 3) Posebna supstanciia ronjae (substantia provria corneae) najdeb- lji je sloi ronjae, sastavljen iz fibroznih vlakana. Ova vlakna se ukrta- ju meusobno, a izmedu njih se nalaze zvezdaste vezivne elije, po koji limfocit, amijelinska nervna vlakna i pukotinajsti pziostori, koji imaju va- nu ulogu u ishrani ronjae. 4) Zadnja granina opnaj (lamina limitans posterior) jeste tanka, ali veoma vrsta i elastina opna, mada ne sadri elastina vlakna. 5) Endotel prednje komore (endothelium camerae anterioris), sastavljen iz jednog sloja elija, pokriva zadnju stranu ronjae sa koje se zatim prebacuje unazad na prednju stranu duice (iris). Sudovi. Ronjaa. kojamora da bude_potpuno providna. nema ni krvnih ni limfnih sudova. Ona~5oBiia hrsnPilvematerije preko spomenu- tih pukotinastih prostora u posebnoj supstanciji ronjae. Te materije dospevaju u ronjau iz tzv. perikornealnog arterijskog spleta, koji se na- lsLzi oko periferne ivice ronjae (v. Sudove srednje, ili sudovne opne one jabuice). jvci roniae potiu ^zjgerikornealnog ivanog spleta, koji se na- lazi oko limbusa corneae/agrafe-ga iui. Liliares"i?QTigi7^one grane n. na- sociliaris^ Iz ovog spleta amijeimska nervna vlakna prodiru u posebnu supstanciju ronjae, u kojoj svojim anastomozama obrazuju osnovni iv- ani splet ronjae. Iz ovog poslednjeg spleta izdvaiaju se vlakna koja se pruaju unapred i ispod prednjeg

epitela ronjae grade dva manja se- kundarna spleta. Sekundarni spletovi daju nene ogranke, koji se probi- jaju izmeu elija prednjeg epitela ronjae i zavravaju se slobodno ne dospevajui do prednje, spoljanje povrsine ronjae. Zbog velikog broja ovih ogranaka, lienih mijelinskog omotaa, ronjaa je veoma osetljiva na bol ak i pri najmanjoj eroziji. Medutim, ona je neosetljiva na dodir (npr. vatom pri ispitivanju refleksa), koji iza?iva samo refleks treptanja onih kapaka.

Beonjaa (Sclera) Beonjaa ini zadnje 4/5 fibrozne opne one jabuice. Njena spo- ljanja, ispupena povrina pokrivena je fascijalnim omotaem one ja- buice (vagina s. fascia bulbi) a napred jo i venjaom oone jabuice (tu- nica conjunctiva bulbi). Unutranja, izdubljena povrina beonjae odgo- vara sudovnjai (choroidea). Opis. Beonjaa je vrsta, nerastegljiva, beliasta i neprozrana opna. Ona ima oblik lopte, preseene na prednjem kraju. U ovaj veliki kruni prednji otvor beonjae uvlai se periferna ivica ronjae. Osim ovog otvora, na beonjai se nalaze i sledei manji otvoriL koji slue za" prolaz^krvnih sudova i ivaca. Otvor optikoa ivca, koji_se_nglazi pozadi, na 4 mm unutra, tj. nazalnLod zadnjeg pola one jabuice"a slui za proiazaK viaknima op- tikog ivca, kao i sredinoj__arteriji i veni mrenjae (a. et v. centralis retinae). Ovaj otvor je, u stv"ari,"predstavljen rupiastom pioicom sa mno- tvom manjih otvora, kroz koje se probijaju vlakna optikog ivca.1)

Ova ploica predstavlja najslabije mesto itave spoljanje opne one jabuice, koje, u sluajevima poveanog intraokularnog pritiska, najpre poputa (npr. kod giaukoma). 2) Otvori kratkih zadnjih ciliiarniharterija (aa. ciliares posteriores breves)Tkratkih cilijarnih ivac^rrnT"TIiares breves) nalaze se oko ot- vora optiko""vca, & iiua ilPf520" 3) Otvori dugih zadnjih cilijarnih arterija (aa. ciliares posteriores fongffp^^ ivflrg (nn. ci liigmslgn^ naTa7P se fak'ae'ria "zadnjem delu beonjae, oko otvora optikog zivca. 4) Otvori kovitlastih vena (vv. vorticosae) nalaze se u predelu ekva- tora, aTlma ih obicno cetiri. Kroz ove otvore naputaju oonu jabuicu ko- vitlaste vene (vv. vorticosae), pritoke oftalminih vena. 5Ijptvori prednjih cilijarnih arterija (aa. ciliares anteriQTg_sJLlee u prednjem deITrbBonjae,"a ima ih 56.

Osim ovih otvora, u prednjem delu beonjaenalazi se i praktiki veoma vaan venski sinus beonjae. * " - ---" Venski sinus beonjaeljPCnus venosus sclerae), poznat i pod nazivom lemov 1canal [canalis >chlemmi}^jest uzafnEFuni kanal smeten u pred- njem delu beonjae oko limbusa corneae. Unutranji zid ovog kanala je u bliskom odnosu sa prednjom komorom one jabuoice i s onom vodicom (humor aquosus), koja ispunjava o\oi komoru. Ona vodica neprestano oti- e iz prednje komore u lemov kanal. Od ovog kanala polaze zrakasto mnogobrojni uski kanali, koji se pruaju unazad kroz beonjau i spajaju kanal sa susednim venama, pritokama oftalminih vena. Ovim putem od- lazi ona vodica iz lemovog kanala u opti venski krvotok. Patoloke promene u predelu Slemovog kanala, koje dovode do smetnji u oticanju one vodice, mogu da prouzrokuju poveanje intraokularnog pritiska. Sastav. Beonjaa se sastoji iz tri sloja. Njen povrinski sloj ini episkleralna opna (lamina eviscleralis), ispod koje lei posebna supstancija beonjae (substantia propria'sclerae), sastavljena iz izukrtanih fibroznih vlakana, koja napred prelaze u ronjau. Izmeu fibroznih vlakana nalaze se pukotinski proatori sa zvezdastim ve- zivnim elijama i limfocitima. Fibroznim vlaknima pridodata su i elastina, naroito u prednjem delu beonjae. N^ajdublji sloj beonjae predstavlja (laming fusca sclerae). Sudovi. Ar-r-tarije ft^nnj^ poreklo od prednjih i kratkih zadnjih cilijarnih art^rija (aa^, njli a rps antpri orjis^^a^ciliares posteriores Jbreves). Ven.2 su najveim delom ^prifoke kovitlastih vena (wi_vortiosae), LimfnTsudovi ne postoje .u beoniai, " ivci b,eQnjaft sn ngranci kratkih .cilijarnih ivaca (nn. ciliares breves), koji probijaju'zadnji deo beonjaeoko n. opticusa.

SREDNJA, ILI SUDOVNA OPNA OCNE JABUCICE (Tunica vasculosa bulbi) Srednja, ili sudovna opna lei izmeu beonjae i mrenjae. Ona ima vanu ulogu u ishrani one jabuice, a posebno mrenjae, poto sredina arterija mrenjae (a. centralis retinae) nije dovoljna da ishrani sve njene slojeve. Srednja opna one jabuice sastoji iz tri, morfoloki i funkcional- no, razliita dela: 1) duice, 2) ciliiarnog telaT^) sudovnjae. /

Duica (aris) Duica^ima^_LiIogu_jiiialmgme oka. jer pomou posebnih miia re- gulie koliinu svetlosti koja ulazi u unutranjost oka, preko njenog ot- vora, nazvanog zenica (pupilla). Opis. Duica je prednji deo sudovne opne, koji ima oblik tanke krune ploe, postavljene u ffontalnoj ravni iza ronjae, a ispred soiv? (lens). U sredinom delu duica pokazuje kruni otvor, nazvan zenica. Duica, koja se providi kroz prozranu ronjau, razliite je boje, zavisno od koliine pigmenta u elijama njene strome (v. dalje). Kod oso- ba sa mnogo pigmenta u stromi, boja duice'je crna, a sa malo pigmenta zelena. Ako u elijama strome nema pigmenta, duica je plava. Osobe tipa albinos nemaju pigmenta ne samo u stromi duice ve i u tzv. pig- mentnom sloju (stratum pigmenti), koji pokriva zadnju stranu duice. Du- ica je kod ovih osoba crvenkasta, zbog providnosti krvnih sudova. Na duici se ooisuiu: zenica, prednja i zadnja strana i dve ivice zenina i cilijarna. 1 )^Zenica, Ui pupila (pupilla), kruni je otvor,. koji se nalazi neto ispod FunutraT^JTnazalno, od centra duice. Zenica proputa svetlosne zrake u unutranjost oka. Njen prenikJznosi. oMno 34 mm, ali je ve- f-ma prom^nijlv pod dejstvom dva glatka miia smetena u duici (m sphincter pupillae i m. dilatator pupillae). Suenost zenice (miosis), pri kojoj je njen prenik manji od 34 mm; nastaje u fizioioMm uslovima, usied iakog osvetlienja. konver- gencije i akomodacije oka (v. dalje). Proirenost zenice (mydriasis) pro- uzrokj^UJaialaj. nedovoljna koliina svetlostijkao 1 izvesna afekitivna sta- nja praena~nadraaj em simpatikog deia autonomnog nervnog sistema. 2) .rednja_srnva (fnries nvfprior) duice, vidljiva kroz prozranu ronjau, ini zadnji zid prednje komore one jabuicerOva strana duice je neravna."NaTnjo] se nalaze mnogobrojna udubijenja, ili kripte, koje slu- e za oticanje one vodice. Prednja strana pokazuje i mnogobrojne zra- kaste i krune brazde i nabore. Knini nabor, koji se nalazi oko zenice, na 1 mm upolje od zenine ivice (margo pupillaris), deli duicu na dva dela, ili prstena, razlicitog izgleda: 1) mali prsten duice (anulus iridis minor), koji se nalazi unutra, imeu spomenutog nabora i zenicne ivice, i 2) veliki prsten duice (anulus iridis major), koji okruuje prethodni, a nalazi se spolja od nabora, pruajui se sve do cilijarne ivice (margo ciliaris) duice.

-Zn.dnjnt strfi.nn (fnrior prK-trrj.nr) duice priliubljena ie uz predniu stranai^soiira, zbog ega je lako izdubljena. Ova strana je takoe neravna i pokazuje uzane, zrakaste i krune brazde i nabore. 4) Zenina ivica (margo pupillaris) duice okruuje otvor zenice i na- lee na prednju stranu soiva. Ona je crne boje. r n 5) ilijarvg ivira ( rg^J^Jj^jeste spoliania, jperiferna ivicadu- ice, koja odgovara cilij arnomteTu, s, kojim se spaja. U predelu ove lvice duica je najtanja, te na ovom mestu pri povredama oka iris moe da se odvoji od cilijarnog tela (iridodyalisis). Sastav. Duica je sastavljena idui od spreda unazad, iz sledea tri sloja. 1). E n d o t e l p r e d n i e k o m o r e (endothelium camerae anteri- oris), sastavljen iz pljos-natih elija, prekriva prednju stranu duice. U stvari, ovaj sloj oblae itavu prednju komoru one jabuice (camera an- terior bulbi). Napred, on pokriva zadnju stranu ronjae, pa se u predelu njene periferne ivice prebacuje pozadi i na prednju stranu irisa. U predelu spomenutih kripta na prednjoj strani irisa, endotel prednje komore pokazuje uske otvore, pomou kojih je prednja komora u vezi sa dubljim slojem, tj. stromom duice. Preko ovih otvora i kripta obavlja se resorpcija manje koliine one vodice. 2) Duinci stroma (stroma iridis) jeste najdeblji sloj duice koji se sastoji iz: a) vezivnog tkiva sa razgranatim zvezdastim elijama, ispomje- mm plrm^ritnTf; od iie koliin^, SLn jp b) spleta krvnih sudova i ivaca;^cj dva glatkamiia, sfinktera i dilatatora delnjjijia veliinu pupile i reguliu"koliinu proputene~svet3)

M i i sJJjn H p r 7 e n i c e f m . sphincter pupillae) jeste glatki kruni mii, irok oko 1 mm, kojTiezi uz pupilarnu TvtCu duice, okru- ujui zenicu. - Mii ie inervisan parasimpatikim vlaknima okulomo- tornog ivca, koja mu dosppvajrTpreko gangltoia ciliaie i nir. ciliares'bre- ves. Dejstvom miia nastaie suenje zenice (miosis), npr. pri jakom svetlu. M i i d i l a t a t o r z e n i c e (m. dilatator pupillae) saoinjavaju tako~gtatka misttna vlakiia. OvaJ SiioR pijosnat mlsic pruza se od sfink- tera zenice upolje sve do cilijarne ivice duice. Inezmu ga simpatika vlakna koia dnfinpvahi r>reko ffansliona ciliare. On dehuie Jkao_anfa2o3) Pigmentni sloj jduice (stratum pigmer^ iHdis) predstavlja njen nsjdubTji sioj, koji prekriva njenu zadnju stranu. Ovaj sloj predstavlja, u stvari, prednji deo pigmentnog sloja unutranje. opne one jabuice, uz koju e biti opisan.

Cilijarno telo (Corpus ciliare) Cilijarno telo predstavlja srednji i najdeblji deo sudovne opne, koji se nalazi_izme3udu^ . Ono stvara onu vodicu (humor aguosus) a ima ulogu i ori akomodaciji oka. Opis. Posmatrano u celini i izolovano, ^cUijarno telo ima obliJk trostranoprizmatinog prstena, ireg napred no pozadi. Zadnji, istanjehi deo cilijarnog tela, koji se prua unazad do sudov- njae. nazvan je cilijarni kolut (orbiculus ciliaris). On je od sudovnjae odvojen pomou zupaste linije (ora serrata; v. Mrenjau). Na cilijarnom telu, koje na poprenom preseku ima oblik trougla sa vrhom okrenutim unazad (prema zupastoj liniji), opisuju se tri strane: prednja, spoljanja i unutranja. Prednja strana predstavlja bazu trostranoprizmatinog cilijarnog tela. Ona odgovara peniernom delu duice, sa koj-im je spojena. Spoljanja strana cilijarngg tela, koja je-^la^ka^oj^odniosuie s beo- njaoanj. uz koju je prislonjenaT" '^TJnutra.Sn.jg strgna cilijarnog tela u odnosu je napred sa zadnjam komorom one jabucice(camera posterior bulbi), a pozadi sa staklas- timj-^lom (ro'rgus vitreum). koje je^rislonjeno uz nju. Urmt.rarija strana je neravna, naroito u prednjem delu. Na njoj se nalaze oko 70 uskih razgranatih nabora, nazvanih cilijarni_nastavci (pro- cessus ciliares), iji skup sainjava tzv. cilijarnu krunu (corona ciliarisJ. "Cllijarni nastavci..sadre vezivnoTkTvo~i veoma gustu mreu"krvfiih ka- pilara, koji izluuju onu vodicu. Cilijarni nastavci su meusobno odvojeni pomou uskih udubijenja sa ijih bokova odlaze prema soivu nena vlakanca cilijarne zonule (zo- nuia ciliaris). Ova vlakanca vezuju soivo sa oilijarnim telom. S^stav. obzirom na sastav, Hlijamo tplo jp v^nrpfl ^jK^fL^11^^'1 i sudovnjaci, poto je bogato krvnim sudovima i giatkim miinim vlak- nmTaTl'ui od spolja ka unutra, cilijarno telo se sastojMj^iliiarnog mi- ia. sudovnog sioja, oazaTne opne i pigmentnog slojajnli]arnog_tela. Cilijarni mii (m. ciliaris) sastavljen je iz glatkih miinih vlakarj.a i smeTen u prednj ospolj anjem delu cilijarnog tela. Ovaj mii ine dve grupe vlakana: 1) uzduna irtakna (fibrae meridionales), koje Se^nalaze spolja, tj. povrinskiTlTprua j u e u pravcu meridiijana, i 2^kj%ncL-iAak- na (fibrae circularcs), koja lee unutra, a pruaju se u vidu prstena.

Kod dalekovidih (hipermetropnih) osoba cilijarni mii je jako razvijen, a naroito njegova kruna vlakna. Naprotiv, kod kratkovidih (miopnih) osoba ova vlakna mogu i da nedostaju. Cilijarni mii, kao i mii sfinkter zenicef inerviu parasimpatika vlakna "okulomot cfr no& J^vca, koja mu dospevaju preko cilijarnog gangli- ona i kratkih cilijarnih ivaca (nn. ciliares breves). Cilijarni mii deluje pri tzv. akomodaciji oka, koja predstavljasposobnosToka- da podeava jainu prelamania svetlosnihzrakova, avino nrj_2ldpjjrnn-nti pnrmntrniin^ predmeta Svojom kontralccijom mii oputa vlakna cilijarne zonule, koja vezuju ono soivo sa UHjarnim lei&mr-So^ ci^^gojejeelasticno, poveava pri tom svoj sagitalni prenik, tj. postaje ispupenije', narociio na prednjOj Stram. lNa taj nam poveava se pre- iOmna mo soiva, a ono jej>rijijcoj^ za posrpalraKj^predmela u bIizinT7~S"uprotno tome, pri oputanju cilijarnog miia vlakna cilijariie zonule se zateu, a prenja strana"~ioiva vraa u pryobitni polo- aj . ojjTIma pri pomatranju predmeta u daljini. Sudovni sloj (stratum vasculosum) sastoji se iz vezivnog tkiva sa pigmentnim. elijama i krvnim sudovima, preteno venskim. Bazalna opna (lamina basalis), veoma tanka, lei unutra od sudovnog sloj%. Pigmentni sloj cilijamog tela (stratum -pigmenti corporis ciliaris) pokriva unutranju stranu cilijarnog tela i cilijarne nastavke. Ovaj sloj, kao i pigmentni sloj duice, pripada, u stvari, pigmentnom sloju mrenjae, uz koju e biti opisan. Sudovnjaa (Choroidea) Sudovnjaa preastavlja zadnji segment srednje opne one jabuice, koji se prua od zupaste linije unazad. Opis. Sudovnjaa, kao i beonjaa, ima oblik kugle. Njena ispup- ena spoljanja povrina, koja je neravna, usled prisustva krvnih sudova i ivaca, odvojena je od. beonjae uskim kapilarnim prostorom. Izdublje- na unutranja povrina sudovnjae glatka je i prirasla uz pigmentni sloj mrenjae (stratum pigmenti retinae). Na zadnjem polu sudovnjae, kao i na beonjai, nalazi se okruglasti otvor optikog ivca, koji slui za prolazak vlaknima ovog ivca. Sfl&tav. Sudovniaa se sastoji iz etiri _sloj.a, koji. osii^vezivnog tkLva-^a^pigmentnim eliiamar sadrp i cmstn mreu krvnih sudova. Kroz

sudovnjacu prolaze kratke i duge zadnje cilijarne arterije (aa. ciliares po- steriores 'Tsrt^sngftil^ arni ivci (nn. cinares brev^S et iongi). Arterijski sudovi sudovnjae, za razliku od mrenjae bogato se-anastoiTTOzuju i mestimino obrazuju veoma guste arterijske mree Lz kojih se izdvajaju kapilarni spletovi za ishranu povrinskih slojeva mre- njae. Idtii od povrine u dubinu, tj. od beonjae prema mrenjai, sudovnjaa se sastoji iz sledea etiri sloja: 1) su-prahorioidni sloj (lamina suvTachoroidea). koji prianja za beonjau, a sastavlien le iz vezivnoe tkiva: 2) sudovni sloi (lamina vasculosa)r koji je najdeblji sloj sudovnjae, sastoji se iz vezivne strome, pigmentnih elija i krvnih sudova naroito venskih (vv. vorticosae); 3Ljiorokapilami sloj (lamina choriocapillaris), koji se sastoji iz mree krupnih kapilarapfl~~5Q2aZna opna (lamina Dasans). az koin nalee pigmentni sloj mrenjae, veoma 1e tanKa T sasiavljena iz elastinih vlakana. Sudovi i ivci srednje, ili sudovne opne one jabuice Arterije srednje opne one jabuice jesu: l).kratke zadnje cilijarne arterije (aa. ciliares posteriores breves), 2) duge zadnje cilijarne arterije (aa. ciliares posteriores longae) i 3) prednje cilijarne arterije (aa. ciliares anteriores). Sve tri grupe arterija predstavljaju bone grane oftalmine arterije (a. ophthalmica), uz koju su uglavnom i opisane. 1) KratkS-ZadJi}^ rilijnmp nrieriie (aa. ciliarps -posteriores breves). kojih ima 1015, trsjuogranke za zadnji deo beonjaeTa zatim probijaju beonjau oko otvora optikog ivca i ulaze u sudovnjau, koju vaskularizuju. U sudovnjai one se anastomozuju sa granama dugih zadnjih cilijarnih arterija. 2) Duge zadnje cilijarne arterije (aa. ciliares. posteriores longae), kojih je dve, spoljanja i uimtranja, takoge probijaju zaonji aeo oeonjace, jedna spolja a druga unutra od otvora n. optieasa, i ulaze u sudovnjau. One se zatim pruaju unapred do cilijarnog tela i duice. Svojim bonim granama ove arterije ishranjuju cilijarno telo. Njihove zavrne grane anastomozuju se meusobno, kao i sa granama prednjih cilijarnih arterija i obrazuju u predelu cilijarne ivice (margo ciliaris) duice tzv. veliki arterijski prsten duice (circulus arteriosus iridis major). Od ovog pr3tena frolaze ogranci, koji se pruaju radijalno ka unutra, prolazei kroz duinu stromu i najzad oko zenine ivice (margo pupillaris) duice obrazuju svojim anastomozama mali arterijski jprsten duice (circulus arteriosus iridis minor). vj) Prednje cilijarne arterije (aa. ciliares anterioresj, kojih je 56, probijaju se krozpreSHjr-tfgoT^ corneae) i dospevaju do

cilijarnog tela i duice. Pre probijanja beonjae one daju: a) prednje venjane arterije (aa. conjunctivales anteriores), koje vaskularizuju venjau oka (tunica conjunctiva), i b) episkleralne arterije (aa. episclerales), koje ishranjuju prednji deo beonjae. Prednje venjane arterije se anastomozuju oko limbusa corneae s ograncima koji vode poreklo iz gornjeg i donjeg kapanog luka (arcus palpebralis superior et inferior) i obrazuju tzv. perikornealni arterijski splet, za ishranu ronjae. Posle probijanja beonjae, aa. ciliares anteriores daju ogranke za corpus ciliare, kao i za spomenuti circulus arteriosus iridis major. Vene srednje opne one jabuice su najveim delom pritoke kovit- lastih3na (vv. vorticosae), kojih ima najee^,etiri.__Oye vene polaze iz etiri- zvezdasta venska spleta,. smetena u sudovnom sloju sudovnjae. Vv. vorticosae probijaju beonjau neto iza ekvatora one jabuice i uli- vaj u se u oftalmine vene. UjnlnLj^dai..ne.,f^toje u srednjoj opni one jabuice. ivci srednje opne one jabuice su: 1) kratki cilijarni ivcijrvn_ ciliarsJbreves), odvodne grane cilijarnog gangliona, i 2) dugi cilijarni iv- ci (nn^ ciliares longi), bone jjrane nazociliiamog ivca. Obe grupe ivaca. opisane su detal]nije uz n. ophthalmicus (Vi). UNUTRANJA OPNA ONE JABUICE (Tunica interna bulbi) Unutranja opna one jabuice prislonjena je svojom spoljanjom povrinom uz sudovnu opnu. Ona se sastoji_iz dva morfoloki i funkcio- naino razliita sloja: lj^pj.gm^ntnog sloj^feojf je povrinski, i 21mre- njae, ili retme, koja lei dublje. Pigmentni sloj (Startum pigmenti) Pigmentni sloj unutranje opne ocne jabuice oblae unutranju po- vrinu sva tri dela sudovne opne. Stoga se, kao i ova poslednja opna, pig- mentni sloj deli na tri dela, i to, idui od napred unazad: !) pigmentni sloj didicejstratum pigmenti iridis), koji pokriva zadnju stranu duice; ^jfig^ "^ientnioj ciLijajmog tela (stratum pigmenti corporis ciliaris), koji oblaze unutranju stranu cilijarnog telaTnjegove injarne~nastavke; 3) pigment- ni j&laj ri^enjaei^lstmtum pigmenti retinae), koji pokriva unutranju stranu sudovnjae od zupasteTihije (ora~srerrata) unazad.

Pigmentni sloj unutranje opne je jae vezan sa sudovnom opnom nego sa mrenjaoom oka. Zbog toga, u sluajevima tzv. odlubljenja mrenjae (ablatio retinae), koje ima za posledicu slepilo, pigmentni sloj ostaje vezan uz sudovnjau, dok manji ili vei deo ostalih slojeva mrenjae bivaju odvojeni od sudovnjae. Sastav. Pigmentni sLoj se sastoji iz jednoslojn^g__&pit^laJ_ije su elij-e ispunjene mrkim pigmentom u vidu lglica ili zrna. Od eiija pig- mentnog sloja odvajaju se produeci u \nidu rojti, koje se pruaju u povrinski sloj optikog delamrenjae (tj. U sloj tapia i epia). Mrenjaa, ili retina (Retina) Mrenjaa je duboki, tj. unutrasnji deo unutranje opne^ one jabu- ice, Spoljanja povrina mrenjae odgovara sudovnoj opni one jabu- ice, od koje je odvaja ve opisani pigmentni sloj (stratum pigmenti). Unu- tranja povrina mrenjae u odnosu je sa prozranim sadrajem one ja- buice. Mrenjaa se sastoji iz tri dela, slino kab i pigmentnj_slojuJ^ od naprfifTnrT^a?! ~\'\ diftcn^deo^mfgz^aejjj>ars iHdic^retiiiaalLkoii, ajedno sa stra^um pLgmeiLLfTridisT^bl^e zadriju tranu duice; 2)^citijar^ nideojmre^ ciliaris retinae), koji, sa stratum pigmenti corpoi^" ciiiaris, pokri'valamrb^nfu^tranTr-cTTTj arnog tela; 3j^vidni, ili optikideo mrenjae[^pfi^T y koji, obloen spolja sa stratum~pigmenH retinae, odgovara 'sudovnjaiT Ova tri deia mrenjae imaju razliitu grau i funkcionalni znaaj. Duini i cilijarni deo retine su veoma tanki i sastavljeni iz jedno-g sloja elija. Oba ovp Hpla" npnnajn fotorpfpptivnu sposobnost, te su nazvani slevi deb mrenjae (pars caeca retinae). Vlclni, ili optlkTdeo mre- njae, koji je znafno deblji i veoma slcene'grae, jedini je deo mrenja- e osposobljen za prijem svetlosnih nadraaja. Slepi i optiki deo mre- njae odvojeni su medusobno zupastom linijom. Zupasta linijajorg serrataj^este Krujna, nazupena linija, vidljdva i goKnTTJfcemT Vrhovi zubaca ove" linije okrenuti su unapred. Zupasta li- niia, koja nastaje usled redukcije slojeva optikog dela retine, predstav- Ija granicu izmeu ovog dela i slepog deia mrenjae. Ova linija se na- lazi neto ispred ekvatora one jabuice, odnosno nekoliko milimetara iza limbusa corneae.

Zupasti reljef ove linije ocrtava se i na sudovnoj opni, na kojoj ini granicu izmeu choroideae i corpusa ciliare. Vidni, ili optiki deo mrenjae (Pars optica retinae) Vidni, ili optiki deo mrenjae je najsloeniji i jedini fotoreceptiv- ni deo mrenjae. On sadri elije sa jtapiima i elije sa epiima. koje su osetljive nsTfvetlost 1 boje. Vidni deo mrenjae, koji se obino naziva mrenjaa, odnosno retina, prua se od orae serratae unazad. Opis. Vidni deo mrenjae ima oblik kugle. Njenu spoljanju konveksnu povrinu pokriva stratum pigmenti retinae, koji je odvaja od sudovnjae. Unutranja konkavna povrina u odnosu je sa staklastim te- lom (corpus vitreum), koji svojim normalnim prit.iskom priljubljuje op- tiki deo mrenjae uz pigmentni sloj i sudovnjau. Optiki deo mrenjae je normalno potpuno providan i ruiaste bo- je. Bojamren-j ae potie rid .specifine sups_tanoije, lipoidne prdrode^ nazvane"vidnrpurpuZ koji se nalazi u taipicinm neu- roepitelnihelila. a osetliiv ie~Jia svetlot. Pri svetlosti rodopsin se ra- zara, aii u mraku on se regenerie. Kegeneracija rodopslna je mogua samo kod zdravog oka. Pri odlubljenju mrenjae (ablatio retinae), ova supstancija se ne regenerie, a mrenjaa je beliaste boje. Na zadnjem deiu unutranje povrine optikog deia. mnenjae..iz- dvajaju se u mor^okomJ_Ji^j^ok^rr) poglMu: 1) papila, ili koiut op- fikog ivca i 2) mrlja, ihjnakulai. Ova dva predela jasno se zapaaju i pri klinikom pregledu tzv. onog dna (fundus oculi), pomou optikog instrumenta, nazvanog~offaimoskoprPrOTiiene~onog dna uoavaju se ne samo kod izvesnih oboljenja oka ve i pri drugim patolokim stanjima u orga- nizmu. 1) Papila, ili kolut optik^ seu discus n. optici) na- lazi se na 4 mm unufraT^fJTn^ od zadnjeg poia'one jabuice. Pa- plla, posmaTrana spreda, ima oblik okrugle ili, katkad, ovalne ploice, preniika oko 1,5 mm. Ona je svetlija od ostaiog dela mrenja^ U svpm_ srgdinnm HpId paipila pokazuje lako udubljenje, nazvano ekskavacija pa- joile (excavatio papillae). U predelu papile vlakna optikog ivca, koja dospevaju iz svih de- lova mrenjae, prolaze kroz otvor optikog ivca na sudovnjai i beonja- i. Kgoz sred'ini deo papne,-4zmedur-vlakanaj>ptjckogivca, prolaze i sredini krvni sudovi rr>rpy.rijapp (a Ptv ^traljs rptinafi).[

ULpogledu grade^apilaoptlckog"zivca^Jiena je neuroepitelijalnjh elija za prijem svetTomHTlIu^akarStpg^ je papila^u jiziolokom pogledu slepa mrlja mreznjae (macula caeca retinae). Papila se normalno nalazi u ravni ostalog dela mrenjae, a njena ekskavacija je fizioloka. Meutim, u patolokim sluajevima papila moe da bude ispupena ili, pak, u celosti izdubljena. Ispupenje papile (zastojna papila) nastaje, npr. pri poveanom intrakranijalnom pritisku, koji se preko cerebrospinalne tenosti i meuvaginalnih prostora optikog ivca prenosi i na njegovu papilu na mrenjai. Izdubljenost papile optikog ivca u celosti moe da nastane u sluajevima poveanog pritiska u unutranjosti oka (intraokularni pritisak), npr. kod glaukoma oka. Ovaj pritisak se prenosi unazad na papilu, koja predstavlja slabu taku, tj. mesto manjeg otpora one jabuice. Mrlja, ili makula (macula) nalazi se 4 mm lateralno, tj. tempo- ralno. od p^^e^pticko^ iva. Makula je ukaste boje. jer je u svom sredinom delu sastavljena iskliurv'dl cepia, u kojima se ne rialazi vid2)

cula lutea). --- Makula_imaL-Shlik-etipse, prenika 1,5 do 2 mm. Njen sredini deo je izdubljen u tzv. centralnu jamicujfovea centralis), koja nastaje usled redukcije svih siojeva mrenjae. Centralna jamica u fiziolokom pogledu prpjgjjaT/ija tnrkii jasnog vida. kroz koju prolazi zadnji kraj vidne linije (Ilnea visus). Kod normalnog, emetropnog oka (emetropia) paralelni zraci koji dolaze iz beskonanosti seku se u predelu centralne jamice. Kod refrakcionih anomalija oka svetlosni zraci se seku ispred centralne jamice (kratkovidost; myopia) ili iza nje (dalekovidost; hypermetropia). Sastav. Optiki..deo mrenjae, zajedno sa ve opisanim tankim pigmentnim slojem mrenjae (stratum pigmenti retinae), ima ukupno 10 slojeva. Medutim. ovi slojevi nisu sastavljeni iz razliItUi i posebnih eie- menata. UL-Stvari,^optiki deo mrenjae ine tri glavna osnovna sloja, koja se sastoje iz posebnih celi'ja, a_pr^st^yltaj:Utri,Jedan_na_dmgijia- saena,_neurona. Idui od spolja prema unoitra, to s^Il~neuroepitehjaIni sloj (stratum_npuroepithelialp)T iji su periferni nastavci, tapici i cepii, osetljivi na svetlost i boje^_2) ganglionarni sloi mrenjae (stratum gangli- onareretinae^sastavljen uglavnom iz nervnih bipolarnih elija; 3) gan- ghonarnjj^o]]^o^ rivca (stratnm ganglionaig_j^joptici^ ug- lavnom iz jednog reda krupnih gangLijskih elija. Ostale slojeve mrenja- e uglavnom sainjavaju produeci nervnih elija spomenuta tri sloja. koji, spajajui se meusobno, obrazuju neurone optikog puta.

Svetlosni zraci, poto produ kroz unutranjost one jabuice, dospe- vaju do unutranje konkavne povrine optikog dela mrenjae, koja je potpuno prozrana, i prodiru do njenog pigmentnog sloja. Poto se odbij.u od ovaj sloj, zraci se prenose od spolja ka unutra, najpre na sloj tapia i epia, a zatim i na ostale nie opisane slojeve retine. Najzad, svetlosni zraci, preko sloja vlakana optikog ivca, odlaze ka primarnim optikim centrima u mozgu. Sastav pojedinih slojeva mrenjae detaljno se oipisuje u udbeni- cima histologije, te e stoga ovde biti samo spomenut. J.) Fiamentni sloi mreniae (stratum vigmenti retinae), kao to je ve reeno,. sasto7f-s^"t2Tje^nbslojnOg epitela sa elijama ija u tela prepuna mrkog pigmenta. Produeci ovih elija u vidu rojti uvlae se izmeu tapia i epia sledeeg sloja. Pigmentni sloj mrenjae ima ulogu mrane komore fotografskog aparata. On spreava difuziju doprlih svetlosnih zrakova, to je vano za otrinu vida. Osica toga, pigmentni sloj obezbeuje i ishranu povrinskih slojeva mrenjae, prenoseci hranljive materije iz sudovnjae. 2) Sloi fn-pira i epjr (s+rn-hrrp frgrinnni.Tn et conorum) ine periferni produ- eci elija ija se tela sa jedrom nalaze u etvrtom, tj. neuroepitelnom sloju. elije sa tapiima koje u svojim tapiastim nastavcima sadre rodopsin, osetljive su na svetlost. elije sa epiima_ne..sadre rodQpinv^:J3Setljive.su.na~boje. Stapii su znatno brojniii od .epia, ali u predelu centralne jamice Jfovea centralis) tapia uopte nema, ve samo epia. 3) Spoljania granincL ovnaOnembrana limitaTis externa) veoma je tanka opna, "'izbuena ' sitnim (^vorima^krtrz^oje--protaze^produeci~elija sledeeg, tj. neuroepitelnog sloja (tapii i epii). 4) _NpiLr.RQ.-pitrlni .s/njf.gfr^^ sainjavaju tela neuroepicelnih elija sa krupnim jedrom. Periferni produzeci ovih elija, tj. tapii *i epii r probijaju spoljanju graninu opnu i obrazuju posebni, ve opisani drugi sioj mrenjae. 5) Spoljanjijmreasti sloj (stratum reticulare externum) sastoji se iz velikog broja "i'zuKrstanih i isprepletenih vlakana. Ova vlakna uglavnom predstavljaju celulifugalne produetke elija neuroepitelnog sloja, kao i razgranate dendrite bipolarnih elija, ija su tela smetena i>sledeem sloju. ^Ganalionarni sloi mrenjae (stratum ganglionare retinae) sastavljen je uglavriom iz bipolarnih nervnih elija, KOje stl"preko svojiJi dendrita u vezi sa nekoliko neuroepitelnih elija. Neuriti bipolarnih elija zavravaju se ili u ganglionarnom sloju optikog ivca ili u unutranjem mreastom sloju. Ganglionarni sloj mrenjae sadri jo i potporne neuroglijske elije, horlzontalne elije i posebne amakrine elije.

Unutranjirnreasti sloj (stratum reticulare internum j^znatno deblji nego istoimeni spoljanji sloj, sastavljen je iz mnotva izukrtanih vlakana, koja uglavnom predstavljaju produetke elija ganglionarnog sloja mrenjae i elija sledeeg, tj. ganglionarnog sloja optikog ivca. 8) Janglionarnj sloL.oviikag^JiuciL lstinujxL-mnglionaTe n. optici) sadri uglavnom velike ganglijske elije sa krupnim jedrima. Njihovl denntTdospevaju do unutranjeg mreastog sloja, dok im neuriti odlaze u sloj vlakana optikog ivca i obrazuju n. opticus. 9) Sloj vlakana optikog ivca (stratum filorum n. optici) obrazuju horizontal- ni heuriti ceifjwa~prethodnogr"fr^ahgTI^ siojlToptikog ivca. Sva vlakna ovog sloja su bez mijelinskog omotaa, a konverguju prema papili optikog ivca. Poto prou kroz optiki otvor beonjae (a katkad i pre toga), ova vlakna dobijaju mijelinski omota. ^01JJj^utxg^ia^ granina^ o-pna -(membvuTia-.limitans internaL veoma je tanki i najdublji sloj mrenjae, na koji nalee staklasto telo (corpus vitreum).7)

Krvni sudovi mrenjae (Vasa sanguinea retinae) Arterije. Slepi deo mrenjae i povrinski slojevi njenog opti- kog'dela dobijaju arterijske sudove iz sudovnjae preko pi^eh'tmgjio- ja. Ostale slo je ve~T>ptK5ko^^ e njena glavna posebna arterija, nazvana sredisnarafferv^^ centraUs^^tirme), prva bogiia grapa oftalmine arterij e. Sredina arterija mrenjae ulazi u optiki ivac na 1015 mm iza one jabuice i, pratei osovinu ivca izmedu njegovih vlakana, dospeva do papile optikog ivca na mrenjai. U predelu papile a. centralis re- tinae se najpre rava u dve grane, gornju i donju, koje zatim daju sle- deih 67. zavrnih grana. 1) _J5le.VOOnp, artpriiic^jnrtrenjae, gornja i donja (arteriola tempo- ralis retinae superior et inferior), pruaju se upolje i svoj'im^dgraniffia ' vaskularizuju spoljasnii deojmrgniaeJzuzev^ 2) Nazalne arterijice mrenjae, gornja i donja (arteriola nasalis re- tinae feriur }~,"lnani eg kalibra od prethodnih arterijfa, pru- aju se ka unutra i ^askularizuju unutranjl deo mrenjae. 3) Makularne arterijice, gornja i donja (arteriola maculaHs superior et inferior), koje se najcese odvajaju od slepoonih arterl].ica, odlaze, iz- meiThjiK, horizontalno upolje i vas^lanzuj^^ njene centralne j amc^e^Cfovea-central^sV-koj^j^^^ ImnijhrsudovaT

Opisane arterijice mrenjae, koje su veoma znaajne u^medicin- skoj praksi, mogu se prouiti i posmatrati i na ivome, pomou oftalmo- skopa. Ove arterijice su terminalne, tj. ne anastomozuju se meusobno. Stoga pri aepljMjiTjedne arterijice dolazi do izumiranja odgovarajueg dela mrenjae, dok zaepljenje glavnog stabla a. centralis retinae dovodi do slepila. Vene. Vene mrenjae imaju krivudav put i uglavnom znatno vei kalibar od arterijica koje prate. Vene mrenjae skupljaju. se u sre- dinu venu mrenjae (v._centralis retinae), koja naputa onu jabuicu kroz""papdlu .optikog ivca i uliva se u gornju oftalminu venu ili u neku od njenih pritoka. SADRAJ ONE JABUICE Sadraj one jabuice ine potpuno prozrani delovi oka, koji ispu- njavaju loptastu upljinu one jabuice. Zajedno sa ronjaom, ovi delovi oka proputaju i prelamaju svetlosne zrake. Sadraj one jabuice, idui od spreda unazad, sainjavaju: jgrednja i zadnja komora onejabuice, kojg su ispunjene onom vodicom. a 7atim snrivn i staklnr,tfTTelo. Prednja komora one jabuice (Camera arterior bulbi) Prednja komora one jabuice je prostor ispunjen onom vodicom, a ogranien spreda ronjaom a pozadi duicom. Preko zenice (pupilla) prednja komora je u vezi sa zadnjom komorom one jabuice. Scgdini deo prednie koinaore, ie prostran i dubok, do}cJe_^eferni deo suen i predstavljen duino-ronjanivi uglom (angulus iridocorjieai57T13vaj--pertferni uglasti kruni prostor ogranien je spreda ivicom rozrljae (limbus corneae) i njenim spojem sa beonjaom, a pozadi spo- ljanjim delom prednje strane irisa. Angulus Jridocornealis ispunjavaju viakna eljaste veze duino-ronjanog^gLaflig. pectinatum anguTivri- docorn^alis) tizmedu_kojih se naJazer^pliikavr pVostfln duzicno-rozniac- ffog ugla (spatia anguli iridocornealis). Preko ovih prostora ona vodica dospeva u"biemov kanal, koji, kao~fo nam je poznato, lei u prednjem delu beonjae u blizini njenog spoja sa ronjaom. Prednju komoru one jabuice oblae iznutra ve opisani endothelium camerae anterioris, koji se sa zadnje konkavne strane ronjae, preko angulusa iridocornealisa, prebacuje na prednju stranu duice.

Zadnja komora one jabucice (Camefa posterior bulbi) Zadnja komora one jabuice, takoe ispunjena onom vodicom, lei iza duice, koja je odvaja od prednje komore. Zadnja komora ima oblik etvorostrano^ prstena, sa etiri zida. Njen predmi-akLgradi zadnia strana^duice: zadnri zid~ staklasTo telo (corpus vitreum); spoljasnji zid dlijarnijasl^alJpTO^ iji vrhovi tre u upljmu KomoreTtriiTuiS^^ periiernLdeo pred- nje strane soiva. -- Usim one vodice, u zadnjem uem delu zadnje komore, nalaze se i izukrtana vlakna,rilUarne zomilejtzonula riliaris), koja povezuje soivo sa cilijarnim telom. Zadnja komora one jabuice komunicira sa prednjom preko uske pukotine izmeu prednje strane soiva i duice, a zatim preko zenice.

Ona vodica (Humor aquosus) Ona vodica je bistra bezbojna tenost, jsoj^Jlspunj-ava-obe. komore jabuice, ^rpririjn i ZFnirijn, a zaiedno sa staklastim telorruodrava stalanZSHiisak u unutrarijostj onejabuice finitraokularni pritisakT. Ona vodica se neprestano lui u ciliiarnim nastavcirna flprocessusj .jaliarfsjT*ko]i lmaTtrgoplu kapilarnunmgii^ neprestano^retie i odlazi u opti venski krvotok. Iz cilijarnih nastavaka_ona vodica do- speva u^zadnju komoru onejabuice, a zatim, ona_struji pukotinom izzadnie^^tori^duice^ pa preko^zenice ulazi ir^eaniuKomoru. Iz prednie komore onavodica oticeu dva pravca. NjegJ^Td.erL-Odlazi u lemov"lanar^rek(^^ ugla {gpat.ia angn^i^ u^^cornealis), u kojima seprethodn5~filtruje.'Iz Slemovog kanala vcdica zatim p]^la^i~~u^yengke_su^ve beonjae i najzad u oftalmine vene. Manji deoone^ kripta na piediijoj^trani irisa i' dospeva u~~venske spletove duine strome. Smetnje i prepreke u oticanju one vodice dovode do veoma ozbiljnoe poveanja intraokularnog pritiska. Najee mesto ovih prepreka je angulus iridocornealis, koji se pri patolokim promenama zaepi i sprei oticanje vodice u Slemov kanal.

Soivo (Lens) Soivo je smeteno iza flijfficp, a ispred staklastog tela. Ono ima ob- lik bikonveksnog prozranog soiva, koje prelama svetlosne zrake i stvara na mrenjai otru obrnutu sliku predmeta. Soivo je povezano sa ciii- j^T-n.im tglogn pnm/V-ii ZOnuIe. Cilijarna^ zonula (zonula ciljaris) jeste :skuq,_izukrtanih zonulamih vlakar^ (fibrftp. zonulares). _koja povezujii soivo sa ciliiarnim telom. Jed- nim svojim krajem zonularna vlakna se pncvruju na unutranjoj strani cilijarnog tela, a drugim krajem na ekvatoru soiva. Zonularna vlakna prolaze kroz zadnji uski deo zadnje komore one jabuice, kupajui se u ocnoj vodicL Zonularna vlakna, koja imaju vanu ulogu pri akomodaciji oka, ola- bavljena su ili zategnuta, zavisno od cilijarnog miia. Pri dejstvu m. ci- liarisa zonularna vlakna se olabave, a takoe i ahura soiva. To daje mogunost elastinom soivu da se jae ispupi. Suprotno itome, kada je m. ciliaris van dejstva, zonularna vlakna su zategnuta, a s njima i ahura soiva. Opis. S obzirom na oblik, u soivu se razhkujurdvejgpupene. sfrane, prednja i zadnja. jedna periferna ivica, nazvan^ekvator soiva; i osovma soiva. titi ga od prodiranja one vodice. Osim toga, ahura ima ulogu i u metaEolizmu'sbiva, koje nema svojih krvnih sudova. Soivna ahura je ela- stina, mada ne sadri elastina vlakna. Pri perforacionim povredama soivne ahure ona vodica prodire kroz na- stali otvor ahure u unutranjost soiva, usled ega nastaje traumatsko zamuenje soiva. 2) Soivni epitel (epithelium lentis) nalazi se na prednjoj strani so- iva ispod ahure~i sastSjrse iz jednog sloja poliedrinih elija. Ove elije se izduuju u predelu ekvatora soiva i obrazuju soivna vlakna. 3) Soivna vlakna (fibrae leni$) imaju oblik veoma izduenih estostranihl>rizmi, sloenih jedna uzdrugu. Soivna vlakna sainjavaju soivnujnasu (substantia lentis), koja se u pogldu k o n z i s" t e if dva dela: soivne kpre i soivnog jedra. f _______ - - i v n a k o r a j f cortex~4gntis)) jeste peiiferni, povrinsk^deo soivnejnase, meKse Konzistencije i elastianT" ^SjliJ^vjio_Jje_dxi> (rmrJeus- lentis) .jgsl^sredilm^tvrdi^ ukasto obojen deo soivne mase. Sainjavaju ga soivna vlakna, koj-sTsu, usled gubitka vode, izgubila svoju elastinost. Jedro soiva, ,koje ne postoji kod dece^^tokomivota se postepenp^ppveav^lia racun e 1 as ti gne^kore; sgcfv a. Posle 45. godine, zbog

porasta soivnog jedra, sooivo sve vie gubi pro- zirnost i elastinost, a njegova akomodaciona sposobnost opada. Zbog toga, posle 45. godine, nastaje staraka dalekovidost, ili prezbiopija, te su za posmatranje bliskih predmeta ili itanje potrebne naoari. Sudovi i ivci. Soivojiemar^er^nrh: sudova, to predstavlja uslov zanjggovu providnost. Ono dobija hranljive materije iz one vodice i sta- klastog tela, preko capsulae lentis. Soivo takoe nema ni ivaca. Staklasto telo (Corpus vitreum) Staklasto telo je polutena, prozrana masa, koja ispunjava vei, zadnji deo unutranjosti one jabuice. Napred, staklasto telo odgovara cilijarnoj zonuli i soivu, a pozadi, ono je priljubljeno uz mrenjau. Sta- klasto telo, u stvari, i ima ulogu da prjijubljuje mrenjau uz su,dovnjau, ime spreava nabiranje mrenjae, a~bbezbeduje i njenu ishranu. Osim toga, corpus vitreum proputa i prelama svetlosne zrake. Pri izvesnim patolokim promenama, koje su praene smanjenjem napona staklastog tela, moe doi do nabiranja i odlubljenja mrenjae (ablatio retinae). Opis. Staklasto telo ima oblik lopte, koja je napred udubljena. Predpja-stfaaa-staklastog tela u sredi^om delu pokazuj e-hijaloidnu jamu (fossgJ^jjajoidea), j^koj^ jp u]nf.en?dpj^ konveksna strana soiva. Spo- Ija od ove jame, prednja strana je ravna i gradi zadnji zid camerae poste- rior bulbi. Zadnja strana staklastpg tela je ispupena i, kao to je re- eno nalee. na mrenjau. Sastav. Staklasto telo se sastoji iz: opne, strome i vodice. Opna staklastog tela (membrana vitrea) jeste tanka prozrana ahura, koja obmotava staklasto telo. Stroma staklastog tela (stroma vitreum) sastavljena je iz mree tankih, prozranih i izukrtanih i isprepletenih vlakana, kao i iz prozranih vezivnih elija. Vodica staklastog tela (humor vitreus), koja ini najvei deo njegove mase