seminarski rad

Mentalna higijena i prevencija Alkoholizam

UvodIzvanredan tempo ivota, preorijentacija na vrlo brz i tehniki usavren proces rada, razni socijalno-ekonomski faktori, stalna unutranja napetost, latentno osjeanje straha, osjeanje neizvesnosti, udrueni s postojeim ljudskim slabostima, prouzrokuju mnoga neurotika reagovanja u meuljudskim odnosima. Mnogi konstitucionalno slabi ljudi, sa izvesnim psihikim predispozicijama, ne mogavi da ree svoje line konflikte, pribegavaju upotrebi raznih napitaka da bi olakali svoju unutranju napetost ili prvremeno reili svoju teku situaciju. Tako postepeno oni sami postaju rtva faktora olakanja, najee alkohola ili drugih droga, dovodei se u poloaj zavisnosti, pretvarajui se u prave bolesnike toksikomane. Jedna od vrlo rairenih, toksikomanija u svetu jeste, alkoholizam, iako se alkohol ne moe ubrojiti u droge tipa kokaina, haia i drugih.

S obzirom na rasprostranjenost alkoholizma i s obzirom na ogromne posledice za ivot zajednice i drutva koje dugotrajna i nekontrolisana upotreba alkoholnih pia danas stvara, sasvim je opravdano alkoholizam ubrajati u toksikomanije.

Definicija alkoholizma Shvatajui alkoholizam prvenstveno kao medicinski, a zatim i kao socijalni problem poslije niza naunih i eksperimentalnih ispitivanja, obrazovan je Potkomitet za problem alkoholizma, koji je 1951. god. u Kopenhagenu organizovao Prvi evropski seminar, za rasvetljavanje alkoholizma i pronalaenje borbe i naina leenja. Potkomitet za pitanja alkoholizma dao je definiciju alkoholizma, odnosno hroninog alkoholiara. Po toj definiciji hroninim alkoholiarem se smatra ona osoba koja je prekomerno uzimala alkoholna pia, a njena zavisnost od alkohola je tolika da pokazuje duevne poremeaje ili takve manifestacije koje ukazuju na oteenje fizikog i psihikog zdravlja, odnosa s drugim ljudima, kao i socijalnog i ekonomskog stanja. Ova definicija je odigrala istorijsku ulogu u shvatanju sutine alkoholizma i razvoju alkohologije kao nauke. Ona je pokazala mnoge nedostatke, pogotovo kada se koristila u svakodnevnom praktinom radu. Ovom definicijom su bili obuhvaeni samo oni oblici opijanja koji su po svojim razmerima prelazili uobiajne, tradicionalne naine upotrebe alkohola, odnosno socijalno prihvaenog ponaanja u vezi s upotrebom alkohola u odreenoj drutvenoj zajednici, bez obzira na etioloke uzroke koji dovode do takvog ponaanja.Prema ovoj definiciji koja je i danas u upotrebi, alkoholiarem se smatra i osoba koja pokazuje samo socijalne i ekonomske tekoe i osoba koja pokazuje znake alkoholne bolesti. Definicija ne govori poblie o prirodi i vrsti somatskih i psihikih poremeaja niti o nainima njihove identifikacije.Vladimir Hudolin (1972) je iz praktinih razloga modifikovao definiciju alkoholizma u elji da je uini pristupanijom i korisnijom svima koji se bave problemom alkoholizma a naroito lekarima, psiholozima, socijalnim radnicima i drugim.Ta definicija glasi: Alkoholiar je osoba koja je dugotrajnim, prekomernim pijenjem postala zavisna alkoholom (psihiki, fiziki ili oboje) pa su se u njoj usled toga razvile zdravstvene (psihika ili fizika oteenja) i socijalne potekoe pristupane klasinim medicinskim i socijalnim dijagnostikim postupcima. Spomenuti simptomi moraju biti prisutni, a ne smeju se samo pretpostavljati i na temelju anamnestikih podataka o prekomernom pijenju zakljuivati da bolesnik boluje od alkoholizma. Danas postoji veliki broj definicija alkoholizma, ali sve vie preovladava miljenje da se ne moe dati jedna primenjiva definicija, jer je alkoholizam multifaktorijalno uslovljen, multidimenzionalni bioloko-psihosocijalni poremeaj koji nastaje na bazi mnogih interakcija izmeu individualnih faktora (bioloko-psiholokih) i faktora sredine (psiholokih, socijalnih, kulturnih, ekonomskih i dr.) koje je esto teko identifikovati, odnosno utvrditi nain i stepen njihove participacije u nastanku alkoholne bolesti. Grupe alkoholiara i faze u kojima se alkoholiar nalaziJelinek je nainio izvanrednu emu simptoma-simptomatskog alkoholizma i obradio sve i najmanje faze kroz koje prolazi alkoholiar. On je izdvojio etiri grupe simptomatskih alkoholiara, oznaivi ih terminom markirano stanovnitvo gde je alkoholizam u prvoj grupi simptom postojee neuroze, u drugoj simptom mentalno defektne linosti, u treoj simptom psihopatolokog zbivanja u linosti, i u etvrtoj simptom hipotetike konstitucionalne linosti. Dospevi u situaciju da piju, svi oni postaju simptomatski alkoholiari kod kojih veoma rano nastaje poviena tolerancija prema alkoholu, da bi se posle toga dugo vremena odravala na istoj visini. Ubrzo nastaje prvo pomraenje- nepotpuna retrogradna amnezija stvorena alkoholom. Posle toga alkoholiar obino pije potajno, skriva se od drutva, biva obuzet milju o piu, pije halapljivo i izbegava da govori o piu da se ne bi odao. Ubrzo pomuenja postaju sve ea-opijanja su sve brojnija. U daljem razvoju alkoholizma nastaje faza kad se javlja-gubitak kontrole. Ona predstavlja poetak toksikomanskog perioda za iji je razvoj potrebno oko osam godina alkoholiarskog staa. Posle toga nastaju polimorfne faze: racionalizacija, prebacivanja od strane porodice, odnosno od drutva, stalna gria savesti, gubitak prijatelja, promena naina ivota porodice, gubitak posla, razdraljivost, stalni sukobi u drutvu i prva hospitalizacija. Alkoholiar se osigurava u piu, stvarajui zalihe, poinje da konzumira alkohol i ujutro.

Sad mu je potrebna mnogo manja koliina alkohola da bi nastalo pomraenje. U toj fazi smanjene tolerancije javljaju se neodreeni strah, tremor, psihomotorna koenja i dr. Uzimanje pia otklanja neke simptome alkoholizma-strah, drhtanje ruku da bi posle prestanka dejstva alkohola ti isti simptomi zahtevali novu koliinu alkohola za svoje otklanjanje. Ta faza obino nije duga, jer nastaje oseanje propasti, nemoi, kad bolesnik priznaje da je pobeen. Iskustva pokazuju da je ta faza vrlo pogodna za leenje toksikomana, jer su tada bolesnici svesni da se tako dalje vie ne moe i obino se predaju traei lekarsku pomo.Teorije o alkoholizmu

Postoje mnogobrojne teorije koje pokuavaju da objasne kako i zato nastaje alkoholna bolest, odnosno ta je to to navodi ljude da koriste alkohol ija preterana upotreba moe dovesti do oteenja telesnog i duevnog zdravlja, poremeaja blagostanja porodice uz odgovarajue tete za drutvenu zajednicu u kojoj ive.

Bioloke teorije - Veina istraivanja biolokih faktora u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci okrenula sa mogunosti da genetski preneseno odstupanje u nekom biolokom procesu slui kao dispozicija za alkoholizam. Postoje podaci da se alkoholizam kod ljudi provlai kroz porodice. Neke studije pokazuju da roaci i deca alkoholiara imaju veu ansu da obole od alkoholizma nego to bi se normalno oekivalo. Psiholoke teorije naglaavaju znaaj psihikih faktora u nastanku alkoholne bolesti. Vie puta je pokuano izdvojiti i opisati odreene tipove linosti koje po svojoj strukturi imaju predispozicije da kasnije postanu alkoholiari. Svi takvi pokuaji su ostali bez rezultata, ali je injenica da alkoholiari ispoljavaju iznenaujue sline reakcije: izrazito nisku tolerancju na frustracije, nesposobnost da podnesu anksioznu napetost, ekstremni narcizam i egzibicionizam. Pored ovih osnovnih crta premorbidne linosti alkoholiara, javljaju se i sekundarne psihike osobine (naglaena hipersenzibilnost, impulzivnost, osjeanje otuenosti i izolacije, hostilnost, nerealna ambicioznost, ispoljavanje masohistikih i sadistikih tendencija).

Prema teorijama uenja alkoholizam se smatra funkcionalnim poremeajem koji je rezultat iskustava, a ne izraz instinktivnih tenji i konflikata u psihoanalitikom smislu te rei. Alkoholna bolest je naueno ponaanje, odnosno poremeaj standardnog ponaanja.

Socioloke teorije o nastanku alkoholne bolesti poivaju prevashodno na odnosu drutva prema alkoholu i njegovoj zloupotrebi. Savremeno drutvo je u velikom broju sluajeva maksimalno tolerantno prema alkoholu, to ima za posledicu da se ovaj problem ne moe sagledati u pravom svetlu. Ima zemalja gde je odnos prema alkoholu i onima koji ga uzimaju veoma strog i krut iz religioznih i drugih razloga. Pored stava drutva o alkoholu postoje i drugi mnogobrojni faktori koji favorizuaju nastupanje alkoholne bolesti.

Nijedna od ovih teorija nije u stanju da objasni sutinu i razlog nastanka ove ozbiljne socijalnomedicinske bolesti. Mnogobrojni su faktori koji utiu na prihvatanje alkoholnih pia u savremenom drutvu. Drutvo je na odreeni nain sankcionisalo pijenje kao deo drutvenog ceremonijala. Svakodnevno smo svedoci socijalnog pritiska na neke osobe da piju u prilikama u kojima je pijenje postalo drutveni obiaj, pa ak i obaveza. Prvi kontakt sa alkoholom dogaa se u razliito vreme, pod raznim okolnostima i s razliitim efektima. Relativno mali broj ljudi posle prvog kontakta prestane da pije. Sva dosadanja ispitivanja ukazuju da su uzroci alkoholne bolesti kompleksni ali se mnogu svesti na nekoliko faktora: psihofarmakoloki efekat alkohola, osobine linosti, socijalno znaenje alkoholnog pia i uticaj faktora okoline ne linost koja pije. Ne moe se rei da postoje specifino predisponirane linosti koje e u kontaktu sa alkoholom postati alkoholiari ali je izvesno da linosti koje naginju alkoholu na najmanju frustraciju reaguju oseanjem nezadovoljstva i emocionalne boli. Ukoliko se napetost esto javlja i suzbija alkoholom, onda obiaj uzimanja alkohola prelazi odreene granice kreui se izlaznom linijom sve dok se ne uspostavi sindrom zavisnosti u kome postoji tendencija da se nastavi dalje uzimanje alkoholnih pia.Posledice alkoholizma Iako je alkoholizam vrlo rairena pojava, nije nimalo lako dati preglednu sliku njegovih karakteristinih simptoma, jer se u klinikoj slici isprepliu primarne crte linosti sa sekundarnim simptomima koji nastaju kao rezultat dugotrajnog alkoholizma. Osnovni simptomi se nalaze u promeni karaktera, u moralnoj, etikoj i socijalnoj izmjeni linosti i u telesnim promenama koje nastaju zbog dugotrajne nekontrolisane upotrebe alkoholnih pia. Bolesniku otupljuju moralna oseanja, oseanje odgovornosti prema porodici, prema radu i drutvu, prestaje i briga za porodicu, pa se javlja ne interesovanje za kune probleme, opada takoe interesovanje za svoj lini izgled, za svoj ugled, a gubi se i oseanje ponosa, dostojanstva, menja se i bolesnikov odnos prema okolini. Najprijatnije se oseaju u krugu kafanskih drugova, prema kojima su iroko drugarski nastrojeni, s kojima se razumeju, jadaju jedni drugima, traei uvek razloge za pravdanje svog alkoholizma. Prema lanovima svoje porodice postaju bezobzirni, grubi, unosei nemir i pakao u atmosferu svoga doma. Prema svojoj djeci su maksimalno nebriljivi, neoseajni a zbog stalnih zaduivanja, prodaju stvari iz kue I dovode svoju porodicu u pravu ekonomsku propast. Teko bioloko oteenje ozbiljna je posledica hroninog pijenja. Dugotrajnim konzumiranjem alkohola napadnuti su gotovo svako tkivo i svi organi tela. Moe doi do teke neishranjenosti, zbog toga to alkohol kalorijama-oko pola litre estokog pia podmiruje oko polovice dnevnih kalorijskih potreba-alkoholiari esto smanjuju uzimanje hrane. Kalorije koje donosi alkohol prazne su one ne pribavljaju hranljive stvari vane za zdravlje. Kod starijih hroninih alkoholiara nedostatak vitamina B moe izazvati amnestiki sindrom teak gubitak pamenja i za nedavne i za davno prole dogaaje. Ove ispade oni esto ispunjaju prianjem izmiljenih, esto neverovatnih dogaaja. Drastino smanjenje unoenja proteina doprinosi razvoju ciroze jetre, bolesti kod koje neke stanice jetre postaju prezasiene mau i proteinom, to naruava njihovo funkcioniranje. Kad se razvije oiljno tkivo, ono ometa protok krvi. Ciroza je na devetom mestu meu uzronicima smrti u Sjedinjenim Dravama i ve dugi niz godina broj smrtnih sluajeva zbog ciroze uzrokovane alkoholom ostaje konstantan, otprilike pet sluajeva na 100.000 stanovnika. Ova bolest ea je kod ena alkoholiarki nego kod mukaraca. Alkohol takoe naruava funkcije i oteuje stanice jetre. este fizioloke promjene ukljuuju oteenje endokrinih ljezda i pankreasa, hipertenziju, kapilarne hemoragije, koje su odgovorne za podbulost i crvenilo lica, i osobito, nosa hroninih alkoholiara. Dugotrajna upotreba alkohola ini se da oteuje stanice mozga i Korsakovljev sindrom - neuropsiholoki poremeaj koji obeleavaju gubitak pamenja, osetne i motorike disfunkcije i izrazita demencija (intelektualno propadanje) posebno onih u frontalnim renjevima, uzrokujui kortikalnu atrofiju i druge promene u strukturi.

Obilno konzumiranje alkohola za vreme trudnoe moe usporiti rast fetusa i deteta, stanje poznato kao fetalni alkoholni sindrom. Manje teke i neeljene uinke na fetus moe proizvesti i umereno pijenje, to je navelo Nacionalni institut za zloupotrebu alkohola i alkoholizam da preporui sustezanje tokom trudnoe.Terapija alkoholizma

Leenje alkoholiara je vrlo teko, ne samo zbog prirode psihoaktivne stvari da razvija zavisnost, nego i zbog mnogih drugih psiholokih problema koji su verovatno prisutni, na primer depresija, anksioznost, teki poremeaji u drutvenom i u radnom funkcioniranju osobe. Vrlo je visok rizik suicida. Iako su neki od ovih problema moda prethodili, oni su zaista i doprineli zloupotrebi alkohola, tako da je do vremena kad se alkoholiar pone leiti retko kad mogue razluiti ta je uzrok, a ta je posledica. ivot osobe je obino zbrkan i svako leenje koje eli biti uspeno treba se usmeriti na to vie nego na samo prekomerno pijenje. Postoje bioloke i psiholoke intervencije za alkoholizam. Bez obzira na vrstu intervencije, prvi korak je priznati problem i odluiti poduzeti neto u vezi s njim.

Tradicionalno bolniko lijeenje

Privatne i javne bolnice irom sveta godinama pruaju utoite alkoholiarima, mesto gde se pojedinci mogu otrezniti i gde su im dostupne razliite individualne i grupne terapije. Suzdravanje od alkohola detoksikacija- moe biti teko i psihiki i fiziki, i obino traje oko mesec dana. Neke klinike pokuavaju postupno smanjivati koliinu bez upotrebe anksiolitika, nego da naglo preseku pijenje alkohola.Antabus

Meu tretmanima dostupnim za alkoholiare je antabus, lek koji izaziva estoko povraanje ako se popije alkohol. Antabus je jedini dostupan lek sa specifinom vanou u leenju alkoholizma. Ako je alkoholiar sposoban ili voljan uzimati lek svakog jutra, kao to je propisano, velika je verovatnoat da e se pijenje smanjiti zbog negativnih posledica unosa alkohola. U vie centara u velikom istraivanju s placebo kontrolnom grupom pokazalo se da antabus ne donosi nikakvu specifinu korist.

Anonimni alkoholiar

Najvea i najpoznatija grupa za samopomo na svetu je Anonimni alkoholiar, AA, koju su 1935. godine osnovala dvojica leenih alkoholiara. AA odrava este sastanke na kojima novopridoli ustaju i kau da su alkoholiari a stariji lanovi svedoe priajui prie o svom alkoholizmu. Grupa prua emocionalnu podrku, razumevanje i blisko savetovanje za alkoholiare kao i drutveni ivot kako bi se ublaila izolacija. U svakog lana AA utiskuje se uverenje da je alkoholizam bolest od koje se osoba nikad ne moe izleiti, da je potrebna neprekidna budnost kako bi se oduprli porivu da popiju samo i jedno pie, kako nekontrolisano pijenje ne bi nanovo zapoelo. Roaci alkoholiara sastaju se u Al-Anon porodinim grupama za uzajamnu pomo i bave se lanovima porodice alkoholiara. Alateen je za decu alkoholiara kojima je takoe potrebna podrka i razumevanje. Izjave AA o efikasnosti njihovih tretmana retko su bile podvrgnute naunoj proveri. Na nalaze nekontrolisanih istraivanja treba gledati s oprezom: AA ima visok procenat odustajanja, a ta odustajanja nisu ugraena u rezultatima. Osim toga, nedostaje dugorono praenje klijenata AA. Rezultati do sada najbolje kontrolisanog istraivanja su suprotni.

Terapija uvidom

Psihoterapeuti orijentisani na uvid vide potrebu za aktivnom i direktnom intervencijom kad se radi o leenju alkoholiara i drugih zavisnika, ak i u vanbolnikim uslovima. Za razliku od tradicionalnog tretmana orijentisanog na uvid ali slinog pristupu koji se upotrebljava u radu sa suicidalnim pacijentima terapeut bi trebao biti dostupan izmeu seansi kako bi pruio podrku i razumevanje pacijentu koji se bori sa izazovima ivota bez alkohola. Ako pacijent ima sistem drutvene podrke, kao to su suprunik, partner ili neki drugi roak, ta je osoba ukljuena u leenje kao deo mree za odvraanje od pijenja. Preporuuje se upotreba antabusa kao i pohaanje sastanaka AA, a pacjentova mrea podrke esto je neophodna da osigura provoenje preuzetih zadataka.

Averzivna terapija

Bihevioralni istraivai prouavaju leenje alkoholizma ve mnogo godina. Zapravo se jedan od najranijih lanaka o bihevioralnoj terapiji odnosio na averzivno kondicioniranje alkoholizma. Osoba koja prekomerno pije dobija elektrook ili joj se izaziva munina dok gleda u alkohol, posee za njim ili ga poinje piti. Averzivni podraaj moe se takoe ivo zamisliti u postupku nazvanom prikrivena senzibilizacija. Dok se koristi hijerarhijski poredanim scenama odabranim tako da gase elju za piem, alkoholiar dobija uputstva da zamilja kako mu je estoko i odvratno pozlilo zbog pijenja. Averzivne terapije najbolje se primenjuju u kontekstu iroko postavljenih programa koji se bave pacijentovim posebnim ivotnim okolnostima, branim sukobima, socijalnim strahovima i drugim faktorima esto povezanim s prekomernim pijenjem.

Upravljanje ponaanjem pomou potkrepljenja Jedan od pionira bihevioralne terapije Nathan Azrin podstakao je operantivni pristup leenju alkoholizma. Radei s tekim alkoholiarima Azrin je ukljuio u terapiju vane osobe iz pacijentove okoline od kojih su traili da posmatraju pacijenta i potkrepljuju ponaanja poput redovnog uzimanja antabusa. Azrin je uspostavio radne klubove kako bi pomogao pacijentima da savladaju ili usavre vetine s kojima bi se mogli zaposliti i socijalne mree za rekreativne aktivnosti koje ne ukljuuju alkohol. Organizovao je i uvebavanje pacijenata u istrajavanju u vlastitim stavovima i odbijanju pia. Na temelju tog rada razraena je strategija koja se katkad naziva uvebavanje bihevioralne samokontrole to naglaava pacijentovu kontrolu i ukljuuje sledee:

1. Kontrolu podraaja, gdje pacijenti suavaju situacije u kojima sebi doputaju da piju, npr. s drugima u posebnoj prilici;2. Modifikacija topografije pijenja, npr. pijenje samo meanih pia, i to polako ispijajui, a ne u velikim gutljajima;3. Potkrepljivanje ili kontrolisano pijenje, npr. aenje bezalkoholnim piem kad se odupru iskuenju da popiju alkohol.Meutim, ono to ovu terapiju ini posebnom je i to kako navesti alkoholiara da iskoristi ta sredstva bez stalnog spoljnoog nadzora i kontrole, a ne otkriti sredstva potrebna da se kontrolie pijenje.

Kontrolisano pijenje Kontrolisanim pijenjem oznaava se umereno konzumiranje alkohola, koje izbegava krajnosti potpune apstinencije i opijanja. Tokom ranih programa kontrolisanog pijenja vanbolnikim pacijentima je doputeno da piju do umerene razine intoksikacije i umerene razine alkohola u krvi. Zatim dobijaju informaciju ako je razina alkohola u krvi narasla vie od odreenog procenta. Nalazi jednog poznatog programa leenja nagovetavaju da neki alkoholiari mogi nauiti kontrolisati svoje pijenje i tako unapriediti druge aspekte svojih ivota. Alkoholiarima koji su pokuavali kontrolisati pijenje davani su elektrookovi kad su odabrali isto estoko pie, a ne meano ili kad su pili u prevelikim gutljajima umesto da malo otpijaju. Trenirali su ih u reavanju problema i zauzimanju za sebe, davali im da gledaju sebe u pijanom stanju na videosnimcima, te da prepoznaju situacije koje prethode pijenju. U savremenim programima leenja kontrolom pijenja pacijente se poduava drugim nainima odgovaranja na situacije koje mogu voditi prekomernom konzumiranju. Uenje odupiranju drutvenim pritiscima da piju: zalaganje za sebe, oputanje, trening u savladavanju stresa, veba i bolja ishrana takoe im pomau da se odbrane. Isto tako ih poduava da jedna greka nee neizbeno izazvati potpuni recidiv i da na nju treba gledati kao na iskustvo za uenje. Ispituju se izvori stresa u radu, porodici i odnosima s drugima. Da bi bili u stanju kontrolisati pijenje, moraju postati aktivni i odgovorni u predvianju i odupiranju situacijama koje ih mogu dovesti u iskuenje. Prema miljenju nekih znanstvenika kontrolisano pijenje i nije najboli vid leenja. Zapravo, kako tvrde znanstvenici neki pacijenti su se vratili nekontrolisanom pijenju. AA se protive umerenom pijenju kao cilju leenja. Istraivanje Rand korporacije ponudilo je put za prevladanje sukoba predlaui potpunu apstinenciju kao bolji cilj za starije, jae zavisne osobe, a umereno pijenje za mlae, manje zavisne osobe. Pitanje apstinencije nasuprot kontrolisanom pijenju sporno je jer potkopava uticajne sile kao to je AA, koji dri da je apstinencija jedini cilj za osobe koje prekomerno piju. Meutim, Sobellovi i oni koji usvajaju njihov pristup pokazali su da se umerenost moe postii kod mnogih alkoholiara, ak i kod onih s ozbiljnim problemima zbog pijenja. Ako su dostupna terapijska sredstva za postizanje cilja umerenog pijenja onda kontrolisano pijenje moe biti realistiniji cilj ak i za alkoholiara koji je zavisan. Kontrolisano pijenje mnogo je ire prihvaeno u Evropi i Kanadi nego u Sjedinjenim Dravama.ZakljuakSvi oni koji imajuproblema sa pijenjem alkoholnih pia, ako elereitisvoj problem, morajunauiti nove rei, nova pravilai drati se tih pravila. Sve to racionalno naue pomae im da ree svoj problem. Mnogo pomau probuene pozitivne emocije, nova prijateljstva, bliskost sa nekom osobom, stara ili nova ljubav.

Moemo se zaljubiti u nekoga ili u neto, posao, hobi Neki ljudi imaju religiozne oseaje koji im pomau u savladavanju problema.

Ono to nauite, treba daprimenite u svakodnevnom ivotupromenom navika i stavova, kao i poboljanjem kvaliteta vaeg ivota i ivota porodice.Alkoholiar moe da ouva svoju apstinenciju menjajui svoje navike i svoje stavove.

Druite sesa apstinentima i van kluba jer takva dugotrajna prijateljstva omoguavaju dugotrajnu apstinenciju.

Literatura

Stojiljkovi, S. (1986). Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb. Gerald C. Davison i John M. Neale (1999). Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja, Naklada Slap, Jastrebarsko. Kecmanovi, D. (1980). Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb. Pinel, J. P.J. (2001). Bioloka psihologija, Naklada Slap, Jastrebarsko. Jelena Vlajkovi, 1990. Teorija i praksa mentalne higijene (I), drugo izdanje, Savez drutava psihologa Srbije, Beograd. Stojiljkovi, S. (1986). Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.

Kecmanovi, D. (1980). Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.

Kecmanovi, D. (1980). Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.

Gerald C. Davison i John M. Neale (1999). Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja, Naklada Slap, Jastrebarsko.

Pinel, J. P.J. (2001). Bioloka psihologija, Naklada Slap, Jastrebarsko.

Pinel, J. P.J. (2001). Bioloka psihologija, Naklada Slap, Jastrebarsko

Pinel, J. P.J. (2001). Bioloka psihologija, Naklada Slap, Jastrebarsko

Jelena Vlajkovi, 1990. Teorija i praksa mentalne higijene (I), drugo izdanje, Savez drutava psihologa Srbije, Beograd.

Stojiljkovi, S. (1986). Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.

Stojiljkovi, S. (1986). Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.

Gerald C. Davison i John M. Neale (1999). Psihologija abnormalnog doivljavanja i ponaanja, Naklada Slap, Jastrebarsko.

Kecmanovi, D. (1980). Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb.

PAGE - 1 -