1

2

Od renesanse do danas, interesi su bili predmet proučavanja mislilaca, političkih filozofa i

teoretičara, sociologa i psihologa, te ne čudi što postoji toliko mnogo različitih definicija i

određenja interesa s obzirom na period u kojem su izučavani i nauka u okviru kojih su

izučavani. Različita određenja pojma interesa kretala su se tako od „brige, težnje i koristi“,

odnosno materijalnih aspekata blagostanja krajem 16. veka, preko interesa u smislu

„karakterističnog ponašanja vladara“, odnosno od nastojanja za sticanje i održanje moći i

bogatstva vladara, kako se mogu pronaći kod Makijavelija, kao i interesa različitih društvenih

grupa, do proširenja određenja na nacionalne interese početkom 17. veka u delu „O intersima

hrišćanskih vladara i država“ vojvode od Roana, u smislu „dinastičke ili spoljne politike“.

Interesi kao predmet interesovanja u 18. veku zabeleženi su kod Dejvida Hjuma koji o njima

piše u smislu „pohlepe, želje za dobitkom“, odnosno impulsa za sticanjem dobara i imovine,

i kod Adama Smita u njegovom Bogatstvu naroda gde su interesi objašnjeni kao „težnje

pojedinca za sticanjem privatne dobiti“.1

Hiršman podseća da je o intersima u kontekstu upravljanja državom možda nabolje pisao

Hamilton u Federalističkim spisima na primeru ponovnog izbora za predsednika, odnosno

posledica koje bi zabrana reizbora na predsedničku funkciju imala na motivaciju nosioca ove

dužnosti. Hamilton tu kaže da „ako bi se na tom položaju našao pohlepan čovek, on bi,

imajući na umu vreme u kojem će u svakom slučaju morati da ostane bez prihoda koje uživa,

1 Hiršman, Albert O., Strasti i interesi: Politički argumenti u prilog kapitalizma pre njegove pobede, Filip Višnjić, Beograd, 1999.

3

osećao sklonost, kojoj se takav čovek ne bi mogao lako odupreti, da što bolje iskoristi

mogućnosti koje uživa, dok one traju, i možda ne bi oklevao da se posluži najpokvarenijim

sredstvima kako bi svoju žetvu učinio toliko obilatijom ukoliko je ona kratkotrajnija.“2

Sociološko određenje interesa donosi 19. vek i austrijski psiholog i sociolog Gustav

Ratzenhofer koji piše da je interes „ono što pokreće ljudsko ponašanje“. Nudeći klasifikaciju

interesa i dodatno objašnjavajući svaku od njih, Ratzenhofer definiše socijalne interese kao

interese koji su u vezi sa blagostanjem grupe. Početak 20. veka, kada je u pitanju dalje

teoretsko određenje interesa, obeležio je američki sociolog Albion Smol nudeći određenje

političkog interesa kao interesa koji je službi stvaranja kapitala iz politike koja bi osvojila

određene birače, ali govoreći i o nemoralnim interesima, kao njihovoj posebnoj vrsti, poput

akumuliranja dobiti na uštrb drugih.3

Klark Kohran, američki politikolog i profesor političkih nauka, 70-ih godina 20. veka piše da

„politika interesa ograničava našu viziju, ne samo različitih elemenata zajednice i njenih

lojalnosti i obaveza koje se javljaju u postojećim političkim društvima, već i budućih

mogućnosti uređenja zasnovanog na ljudskoj sposobnosti za zajednicu.“ On dalje dodaje da

je „u politici interesa, politički poredak strogo utilitaran; njegov cilj je njegovo sopstveno

očuvanje prava i interesa pojedinih građana“, i da „politika interesa odbija da vidi neophodnu

vezu između politike i morala, nezavisno od različitih moralnih vriednosti pojedinih političkih

aktera.“Prema Kohranu, veza između javnog interesa i interesa pojedinca mora biti jasno

određena, kao i obim svog od njih.4

Početak 21. veka doveo je do povećanja zanimanja za pitanje interesa, javnog i privatnog,

ličnog i nacionalnog, a manje teorijskog. Ipak, teorijsko poznavanje određenja interesa ne

treba zanemariti, budući da u značajnoj meri može doprineti njihovom razumevanju. U

Ukrajini je, s ulaskom u novi vek, pa i ranije, od sticanja nezavisnosti i konačnog raskida sa

starim režimom, počelo da preovladava interesovanje za razotkrivanje i obračun sa

interesima koji su tajni, i u čijoj se pozadini nalaze pitanja korupcije koja decenijama unazad

opterećuje ukrajinsko društvo.

Međutim, korupcija je i danas široko rasprostranjena u ukrajinskom društvu. Prema izveštaju

globalnog Indeksa percepcije korupcije koji godišnje sprovodi organizacija Transparency

2 Hamilton, A, Federalistički spisi, br. 72, navedeno u Hiršman, Albert O., Strasti i interesi: Politički argumenti u prilog kapitalizma pre njegove pobede, Filip Višnjić, Beograd, 1999, str. 52 3 Swedberg, R., Can There Be a Sociological Concept of Interest? Theory and Society, Springer, Vol. 34, No. 4 2005. 4 Cochran, Clarke E, The Politics of Interest: Philosophy and the Limitations of the Science of Politics, American Journal of Political Science, Vol. 17, No. 4, 1973.

4

International5, Ukrajina se nalazi na 120. mestu na listi od 180 zemalja, prema čemu spada u

red zemalja sa visoko izraženim stepenom korupcije. U poređenju sa Srbijom koja zauzima

87. mesto i time čineći korak unazad na skali, nasuprot insistiranju srpskih političkih lidera da

napori da se korupciji stane na put imaju učinka, to znači da Ukrajina, uprkos evidentnim

pokušajima u poslednjih pet godina da kroz zakonodavne i druge reforme stavi tačku na

priču o korupciji, nije ni blizu dostizanja minimuma napretka kakav ima Srbija. Postavlja se

pitanje kako to Ukrajina može da učini i gde to koči? Iz tog razloga je neophodno detaljnije

sagledati uzroke i implikacije koje korupcija ima u ukrajinskom društvu, koji su njeni dometi

i moguća rešenja.

Prema Izveštaju o nalazima istraživanja nezavisnog američkog istraživačkog instituta Atlantic

Council o korupciji, demokratiji i investicijama u Ukrajini iz 2007. godine6, sektori koji su

najviše pogođeni korupcijom u Ukrajini su sektor ekonomije, konkretno energetika, zemljište

i nekretnine, kao i transport; sektor pravosuđa u kojem se korupcija proteže od podmićivanja

u procesu imenovanja sudija, do „izgubljenih dokaza“ i oduzimanja imovine kao posledice

odluka potencijalno korumpiranih sudova; dok je kod zakonodavne i izvršne vlasti korupcija

među javnim službenicima i članovima parlamenta toliko akutna da je postala rutinska i

5 Transparency International, https://www.transparency.org/country/UKR 6 Neutze, J; Karatnycky, A, Corruption, Democracy and Investment in Ukraine: Policy Paper, The Atlantic Council, Washington, 2007.

5

očekivana, normalan deo poslovanja. Kada je u pitanju javni sektor, ovo istraživanje je

posebno identifikovalo koruptivne prakse u procesima javnih nabavki, privatizacije i

licenciranja. Što se tiče korupcije u politici, tu se prvenstveno misli na različite oblike „velike

korupcije“, odnosno korupciju u političkim strankama, prvenstveno način selekcije partijskih

lista za učešće na izborima, finansiranje političkih partija, parlamentarne aktivnosti narodnih

poslanika i drugih stranačkih delatnosti. U privatnom sektoru, koruptivna praksa predstavlja

glavni mehanizam kojim neke korporacije dobijaju pristup tržištu i subvencionisane uslove

poslovanja, ograničavaju konkurenciju, izbegavaju poreske obaveze, i drugo. Najevidentnija

je ipak u samom društvu, u izrazima koje se najčešće označavaju kao „sitna korupcija“, poput

praksi davanja i uzimanja mita od građana kao naknade za pružanje usluga u javnom

sektoru.

Iste godine kada je Atlantic Council objavio nalaze svog istraživanja, nezavisna američka

agencija za stranu pomoć Millennium Challenge Corporation objavila je rezultate svog

sveobuhvatnog istraživanja javnog mnjenja o antikorupcijskim naporima u okviru svog

razvojnog programa „Threshold Program“ u Ukrajini. Ova studija, koja je na sistematski način

ispitivala shvatanja ukrajinskog stanovništva o dometima problema korupcije u zemlji,

pokazala je da 52 procenata Ukrajinaca smatra da je „korupcija opravdana u većini situacija

kada stvari treba brzo da se završe, što dodatno govori u prilog tezi da je korupcija u Ukrajini

ukorenjena toliko duboko da se može posmatrati kao „stil života“ 7.

Kreatori programa koji je pored ispitivanja javnog mnjenja obuhvatao i seriju edukacija

građana o problemima korupcije u ukrajinskom društvu, ističu da je njegova implementacija

drastično uticala na poboljšanje kvantiteta i kvaliteta informacija dostupnih javnosti o

korupciji u Ukrajini ali da je program uticao i na sprovođenje niza reformi sa zadatkom

stavljanja korupcije pod kontrolu.8

Ipak, ukoliko se pogledaju noviji trendovi kretanja u pravcu iskorenjivanja korupcije, i samu

poziciju Ukrajine na globalnom Indeksu percepcije korupcije, može se zaključiti da je

Ukrajina osetila određeno pozitivno pomeranje tek nakon 2014. godine i početka

sprovođenja antikorupcijskih reformi, ali je napredak i dalje previše spor. Uzrok delimično

leži u neuspehu novoosnovanih tela za borbu protiv korupcije da korumpirane zvaničnike

stave pred odgovornost, dok za uspehe koji su doveli do pozitivnih pomaka treba zahvaliti

najviše naporima organizovanog ukrajinskog civilnog društva.

7 Neutze, J; Karatnycky, A, Corruption, Democracy and Investment in Ukraine: Policy Paper, The Atlantic Council, Washington, 2007. 8 https://www.mcc.gov/where-we-work/program/ukraine-threshold-program

6

U tom smislu, posebno je značajna 2014. godina i posledice koje je na ukrajinsko društvo

ostavila „Revolucija dostojanstva“, a zatim i razotkrivanje velike mreže korupcije čiji je glavni

akter bio tadašnji predsednik Viktor Janukovič, čemu je značajan doprinos dao civilni sektor

u Ukrajini.

Iako na području Ukrajine postoji mnogo organizacija koje se u svom radu, u manjem ili

većem obimu bave pitanjima korupcije, konkretno otkrivanjem slučajeva korupcije i

zloupotrebe položaja, radom sa lokalnim partnerima, građanima i članovima parlamenta u

cilju jačanja kapaciteta koji pomažu iskorenjivanju korupcije, istraživanjem korupcije kao

socioekonomskog fenomena, praćenjem trendova u pristupu informacijama, predlaganjem

i javnim zagovaranjem reformi u oblasti pravosuđa, javne administracije, kao i izbornih i

ekonomskih reformi, za potrebe ove studije biće prikazani doprinosi koje je organizacija

Antikorupcioni centar9 (AntiCorruption Headquarters / Антикорупційний центр) ostvarila

na tom polju.

Antikorupcioni centar je nevladina organizacija osnovana polovinom 2014. godine s ciljem

otkrivanja korupcionih mreža koje su zahvatile ukrajinsko društvo, netransparentnog

korišćenja resursa zajednice i trošenja sredstava iz državnog budžeta, kao i drugih

korupcijskih prekršaja u nameri da se sve korupcione prakse i njihovi delatnici stave pod

lupu javnosti. U svom manifestu, članovi organizacije ističu da je osnovni preduslov za

smanjenje korupcije u Ukrajini nulta tolerancija na korupciju u ukupnoj većini stanovništva,

a jedini način na koji se to može postići je mobilizacija građana u antikorupcijski pokret. Ova

organizacija je naročito postala predmet interesovanja, kako ukrajinske, tako i svetske

javnosti, zahvaljujući jedinstvenom alatu koji koriste kako bi obelodanili slučajeve korupcije

u Ukrajini – online softveru za otkrivanje korupcije „Приховані інтереси“ (Skriveni interesi).

Softver je izum 29-ogodišnjeg aktiviste i programera Andreja Šerepenka koji je na ovu ideju

došao s namerom da ukrajinskom društvu pomogne u uspostavljanju barem minimuma

nadzora nad korporativnim i političkim liderima u Ukrajini, njihovima međusobnim vezama i

uticaja na oblikovanje političkih odluka. Softver „Skriveni interesi“ kreiran je da olakša istrage

o korupciji od strane novinara i građanskih aktivista. On predstavlja bazu podataka

kompanija koje su direktno ili indirektno povezane sa poslanicima Gradskog veća Kijeva i

najvišim zvaničnicima u još 12 gradova u Ukrajini, i funkcioniše kao alat identifikacije mogućih

sukoba interesa ukrajinskih političara proveravanjem potencijalnih veza odluka političkih

lidera u odnosu na listu kompanija ili organizacija koje su na neki način povezane sa njima,

ili njihovim bliskim saradnicima i rođacima. Prema podacima softvera za 2018. godinu čak

9 https://shtab.net/about-ua/

7

423 zakonodavca, od ukupno 450 koliko ih ima u ukrajinskom parlamentu, ima direktne ili

indirektne veze sa oko 5.500 kompanija ili organizacija, a registrovano je i sedam mogućih

slučajeva ilegalne aktivnosti na regionalnom nivou.

Prednost ovog softvera ogleda se u njegovoj jednostavnosti i funkcionalnosti. Pretraga

putem softvera se vrši prema imenu osobe ili nazivu kompanije, a potrebno je svega

nekoliko sekundi da alat „automatska analiza“ na osnovu kojeg softver funckioniše, pronađe

podudarnost između baze podataka i sadržaja preuzetog dokumenta bilo koje veličine.

Prema navodima organizacije Antikorupcijski centar, „automatska analiza“ je jedinstveni alat

koji pomaže da se identifikuje sukob interesa, učešće kompanija koje su u posedu poslanika

u raspodeli budžetskih sredstava, i svih drugih praksi nezakonitog poslovanja, kao i da se

olakša sprovođenje antikorupcijskih istraga. Softver za sada pokriva mrežu od 13 gradova u

Ukrajini, i na taj način omogućava novinarima, aktivistima i svima onima koji žele da „igraju

fer“ da lako sprovedu antikorupcijsku istragu o aktivnostima lokalnih službenika, i da u

slučaju otkrivanja ili sumnje u transparentnost njihovih aktivnosti, te informacije učine

dostupnim široj javnosti. 10 Samo tokom procesa sastavljanja baze podataka, članovi

organizacije Antikorupcioni centar pronašli su oko 600 kompanija koje su u vlasništvu 120

poslanika Gradskog veća Kijeva, 45 najviših zvaničnika gradske uprave i 10 okružnih uprava11.

Jedna od prednosti ovog softvera i njegovog alata za pretraživanje je redovno automatsko

popunjavanje i ažuriranje baze podataka, što njegovim korisnicima omogućava da u svako

doba imaju pristup relevantnim informacijama o nosiocima javne vlasti. O tome govori i

provera sprovedena u danima organizovanja izbora za predsednika Ukrajine u aprilu 2019.

godine.

Analizom podataka utvrđeno je da je čak 498 različitih preduzeća bilo na neki povezano sa

predsedničkim kandidatima na izborima 2019. godine. Analizirajući potencijalne sukobe

interesa svih kandidata za predsednika Ukrajine, eksperti iz organizacije Antikorupcioni

centar pronašli su blizu 500 preduzeća i organizacija povezanih s predsedničkim

kandidatima i njima bliskim ljudima. Analizom je otkriveno da je najveći broj kompanija, čak

101 kompanija, na neki način povezana sa doskorašnjim predsednikom Petrom Porošenkom

i njegovom porodicom. Više od polovine otkrivenih kompanija direktno je povezano sa

konditorskim korporacijama Roshen, uključujući preduzeća koja se bave prehrambenom

industrijom i poljoprivredom, dok nekoliko drugih preduzeća posluje u oblasti medija. Tako

je otkriveno da Petar Porošenko poseduje nekoliko većih medija poput Kanala 5, i nekoliko

10 https://interes.shtab.net/ 11 http://uacrisis.org/53148-prihovani-interesi#prettyPhoto

8

malih lokalnih TV kanala, ali se ne može sa sigurnošću reći koliko su ove informacije uticale

na njegov poraz na izborima za predsednika Ukrajine.

Vladimir Zelensky - print screen https://www.cinemaescapist.com/2017/08/interview-vladimir-zelenskiy-playing-ukraines-

president-servant-people/

Zanimljivo je da analiza pokazala da i novi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ima

potencijalne sukobe interesa. Analiza je pokazala da novi predsednik ima direktne ili

indirektne veze sa 21 preduzećem i organizacijom. Većina otkrivenih veza jesu kompanije

koje su deo studija Kvartal 95, kreativnog udruženja koje proizvodi show-projekte, druge

zabavne programe poput muzičkih emisija ili koncerata. Ovaj podatak ne iznenađuje ako se

ima u vidu da se aktuelni predsednik Ukrajine do ulaska u politiku i zauzimanja predsedničke

funkcije profesionalno bavio glumom i tokom četiri godine tumačio lik Vasila Petroviča,

nastavnika istorije koji iznenada stupa na mesto predsednika Ukrajine, u humorističkoj seriji

„Sluga narodu“ u produkciji studija Kvartal 95. Zanimljivo je i da je nekoliko godina ranije pre

preuzimanja funkcije predsednika, Zelenski u jednom intervjuu izjavio „ako nastavnik može

postati predsednik u našim TV serijama, možda će veliki hirurg jednog dana postati ministar

zdravlja, ili će se kul IT stručnjak pretvoriti u šefa odeljenja informacione bezbednosti", da bi

2019. godine na svom primeru pokazao da političarem može postati i glumac-satirista.12

12 Iz intervjua Vladimira Zelenskog za portal Cinema Escapist

9

Osim ovog, donekle opravdanog interesa, drugi poslovni interesi Zelenskog uključuju i

aktivnosti poslovanja restorana i trgovine morskom hranom u vlasništvu njegove supruge.13

Od njegovog nastanka 2014. godine pa do danas, program "Skriveni interesi" je značajno

doprineo otkrivanju potencijalnih sukoba interesa ukrajinskih političara i rasplitanju mreže

moći i politike, te se s pravom može reći da su upravo njegovi korisnici, uključujući i

organizaciju Antikorupcioni centar kao i mnoge druge aktivističke organizacije koje deluju u

Ukrajini, oni kojima se duguje zahvalnost za pozitivan pomak koji je Ukrajina učinila kako bi

stala na put koruptivnim praksama. Ipak, mora se priznati da i pored sveg napora podaci

koje je softverska analiza otkrila još uvek nisu doveli do toga da bilo ko od korumpiranih

ukrajinskih zvaničnika bude procesuiran.

Međutim, grupe građanskih aktivista kao što je Antikorupcijski centar postale su mnogo

bolje organizovane od 2014. godine. Najmanje 50 organizacija, uključujući i Antikoupcioni

centar, dobilo je finansijska sredstva od Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) kako

bi pomogli u borbi protiv korupcije u lokalnim zajednicama ili razvoju sopstvenih softvera po

uzoru na „Skrivene interese“ zahvaljujući širokoj mreži volontera.14

Od 2016. godine, organizacija Antikorupcijski centar je počela sa stvaranjem regionalnih

ogranaka za borbu protiv korupcije kao dodatak politici državne decentralizacije. Osim toga,

organizacija je znatno proširila svoj spektar antikorupcionih aktivističkih tehnika i alata. Pored

softvera „Skriveni interesi“ organizacija je pokrenula i takmičenje u istraživačkom novinarstvu

s ciljem otkrivanje korupcije u četiri lokane zajednice u Ukrajini. Koncept takmičenja se

zasniva na ideji korišćenja softvera „Skriveni interesi“ kako bi se došlo do informacija o radu

i vezama lokalnih zvaničnika, a koje bi u vidu istraživačkih radova bile javno objavljene od

strane organizacije.

Još jedan od online alata koji je organizacija plasirala jeste i „Antikorupcijska mapa popravki“.

Smisao mape je u tome da se na nju nanose objekti koji se popravljau na teret budžeta kao

što su zdravstvene ustanove, stambene zgrade i putevi, kako bi građani mogli da prate gde

se troši novac iz gradskog budžeta. Opravdanje za pokretanje ovog alata leži u činjenici da

se na godišnjem nivou iz gradske kase izdvajaju značajne sume novca za popravku

stambenih i drugih objekata društvene namene, ali da njihovo trošnjenje nije transparentno.

https://www.cinemaescapist.com/2017/08/interview-vladimir-zelenskiy-playing-ukraines-president-servantpeople/ 13 https://interes.shtab.net/readnews-500-pidpriemstv-z-akimi-povazani-kandidati-v-prezidenti.html 14 https://www.reuters.com/article/us-ukraine-corruption-ngos/civil-society-steps-in-as-ukraine-struggles-totame-corruption-idUSKCN1IX494

10

Organizacija je pokrenula ovaj projekat upravo u cilju da svaki građanin Ukrajine može lako

da kontroliše trošenje planiranih sredstva i predloži vršenje popravki određenih objekata od

kuće. Prednost ovog alata leži u jednostavnosti njegovog korišćenja u smislu pretraživanja

objekata, ali i interaktivnosti i mogućnosti vođenja svojevrsnog oblika komunikacije sa

gradskim zvaničnicima postavljanjem upita o određenim objektima i dobijanja informacija o

njima, uz mogućnost postavljanja i vlastitih fotograifja objekata kako bi se stvorila što bolja

slike o njihovom realnom stanju, a nadležni za sprovođenje radova pozvali na odgovornost.

Jedna od prednosti ovog programa je mogućnost filtriranja informacija, odnosno sužavanja

pretrage prema zadatim kriterijumima poput pretrage objekata određenog izvođača, iznosa

popravki, datuma izvođenja radova i slično.

Kao što se može videti, organizacija Antikorupcioni centar je preduzela niz kreativnih mera

kako bi se se identifikovala korupcija i pronevera sredstva u vladi i drugim javnim službama

u Ukrajini, i kako bi se osobe koje doprinose korupciji izvele pred lice pravde. Međutim, ova

organizacija nije jedini uspešni primer proizvodnje pozitivnih trendova u smanjenju korupcije

od strane ukrajinskog civilnog društva.

Sličnom strategijom se rukovodi i aktivistička grupa „White Collar Hundred“ 15 . Grupa je

nastala 2014. godine, gotovo u isto vreme kada i Antikorupcioni centar, kako bi sakupili,

sastavili i objavili ostatke dokumentacije koja svedoči o korupciji u Ukrajini za vreme vlasti

Viktora Janukoviča, nakon što je on početkom godine napustio zemlju. Grupa je nastala

okupljanjem volontera na društvenoj mreži Facebook, i tokom pet narednih nedelja

sastavljala ostatke dokumentacije koja je ostala iza Janukoviča. Akcija koja je pokrenuta

spontano okupila je oko sebe oko 3000 volontera, i zvanično prerasla u organizaciju 2015.

godine koja se danas bavi istraživanjem korupcije u Ukrajini. Kao posledica pokrenute akcije

veliki broj sastavljenih dokumenata je digitalizovan i objavljen na internet stranici

YanukoychLeaks16, kao pandan WikiLeaks-u, što osigurava da prikupljeni podaci neće biti

ponovo izgubljeni ili da će neke nove vlasti njima manipulisati. Uspeh ove grupe leži u

konstantnom širenju njene mreže volontera koja danas broji oko 6000 članova, ali i

značajnom broju istraga koje je Nacionalni biro za borbu protiv korupcije pokrenuo na

osnovu informacija do kojih je došla organizacija.

Ipak, pored svih napora civilnog sektora na polju sužavanja prostora za dalje razvijanje

korupcije u Ukrajini, ne treba zaboraviti na niz reformi koje država treba sprovede ne samo

u pogledu postavljanja nadzora nad sprovođenjem mera predviđenih zakonima koji

15 Prim. prev. „Sto belih okovratnika“ http://white-collar-hundred.docuspace.org/eng/ 16 https://yanukovychleaks.org/en/

11

korupciju treba da stave pod kontrolu, već i preoblikovanja pravosuđa, poboljšanja

funkcionisanja javne uprave, proširenja slobode medija i udruživanja, naročito ukoliko se

želi da Ukrajina napreduje na evropskom putu. Izveštaj Evropske komisije o društveno-

političkim kretanjima u Ukrajini za 2018. godinu nije optimističan. On pokazuje da ukrajinsko

civilno društvo igra veoma aktivnu ulogu u promociji, dizajniranju i nadzoru reformi,

posebno u oblastima borbe protiv korupcije, pravosuđa i ljudskih prava, ali i da je opipljiv

pritisak vlasti na delovanje civilnog sektora naročito u pogledu učestalih napada na

aktiviste u različitim gradovima Ukrajine17 što dodatno zadržava Ukrajinu na poziciji

„tapkanja u mestu“.

Izveštaj takođe pokazuje da, iako država mnogo ulaže da pokaže široko poštovanje slobode

medija u Ukrajini, od septembra 2018. godine registrovano je 67 slučajeva ometanja

zakonitih profesionalnih aktivnosti novinara, 24 slučaja pretnji i premlaćivanja novinara, kao i

12 slučajeva ograničenja pristupa informacijama, između ostalog i informacijama od javnog

značaja poput onih o pitanjima korupcije.18 Ne treba zaboraviti ni uticaj političkih interesa kao

vrste pritiska na medije i ograničavanja slobode izveštavanja. O tome najbolje govore sami

podaci softvera „Skriveni interesi“ koji pokazuju vezu između najmoćnijih pripadnika političke

elite sa vodećim proizvođačima medijskog sadržaja u Ukrajini, o čemu je već bilo reči.

Govoreći dalje o slobodi, redovni godišnji Izveštaj o slobodi koji objavljuje nezavisna

watchdog agencija Freedom House pokazuje da je Ukrajina u 2018. godini stekla status

delimično slobodne zemlje, sa rezultatom slobode 60/10019, što je blagi pomak u odnosu

na prethodne izveštaje prema kojima je Ukrajina važila za neslobodnu zemlju, ali ne i

dovoljan da bi država poput Ukrajine mogla da se pohvali epitetom slobodne.

U pogledu postojanja slobode delovanja nevladinih organizacija, posebno onih koje se bave

stanjem ljudskih prava i monitoringom rada državne uprave, situacija nije zadivljujuća.

Izveštaj agencije Freedom House pokazuje da je uprkos porasta broja građanskih grupa sa

različitim društvenim, političkim, kulturnim i ekonomskim programima koje su svoje

delovanje počele u žarištu „Revolucije dostojanstva“ 2014. godine, mnoge od njih se sve

češće suočavaju sa brojnim ograničenjima, pretnjama i nasiljem ali i optuživanjem od strane

populističkih političkih lidera da deluju protivno državnim interesima i preispitivanjem načina

njihovog finansiranja. Značajan uspeh koji su pripadnici nevladinog sektora u pogledu borbe

protiv korupcije ostvarili u proteklih nekoliko godina, uprkos konstantnim pritiscima koji

17 Association Implementation Report on Ukraine, European Commission, 2018., dostupno na URL: https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/2018_association_implementation_report_on_ukraine.pdf 18 Association Implementation Report on Ukraine, European Commission, 2018., dostupno na URL: https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/2018_association_implementation_report_on_ukraine.pdf 19 Napomena: pri čemu je 100 indeks za najslobodniju, a 0 najmanje slobodnu zemlju

12

dolaze odozgo, svakako se ogleda u donošenju zakona kojim se povećava nadzor

nevladinog sektora nad kontrolom korupcije u javnom sektoru iz 2017. godine, što se može

uzeti kao jedan od uzroka povećanja nasilja nad aktivistima civilnog društva u 2018. godini,

kada je u prvih devet meseci zabeleženo više od 50 napada na aktiviste i branitelje ljudskih

prava.20

Ovakvi i slični pritisci imaju za cilj odvraćanje civilnog društva i nezavisnih medija, pre svega

onih medija koji se bave istraživačkim novinarstvom, od uključivanja u inicijative za borbu

protiv korupcije, jačanja kapaciteta koji bi dalje delovali u pravcu sprovođenja

antikorupcijskih reformi, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Tu situacija nije mnogo

drugačija u odnosu na prilike koje vladaju u Srbiji gde je očigledan pritisak vlasti na

ograničavanje pristupa informacijama od javnog značaja instrumentima poput izuzimanja

državnih preduzeća od obaveze objavljivanja informacija o svom poslovanju, podrivanje

kredibiliteta novinarskih udruženja i stvaranjem poteškoća koja onemogućavaju da se

uključe u razvoj nove medijske strategije Srbije i otkrivanje domaćih skrivenih interesa, kao i

kontinuirano ispitivanje otpornosti i delotvornih potencijala društvenih pokreta.21

Tokom pet godina postojanja softvera „Skriveni interesi“ u Ukrajini je učinjeno mnogo na

polju razotkrivanja korupcionih mreža, praksi i interesa nosilaca javne vlasti od strane

organizacija civilnog društva, međutim ne tako mnogo od strane države. Ono što se na

primeru organizacije Antikorupcioni centar može zaključiti jeste da ne treba zanemariti

potencijal koji savremene tehnologije imaju kao alati aktivističkog delovanja i kanali širenja

informacija, mreže znanja i uticaja na donosioce odluka.

Od Ukrajine se danas mnogo očekuje, baš kao i od Srbije, te bi bilo dobro istražiti kakve bi

implikacije po nacionalni društveno-politički sistem mogla da proizvode primena alata

poput „Skrivenih interesa“ u borbi protiv korupcije u Srbiji.

20 https://freedomhouse.org/report/freedom-world/2019/ukraine 21https://www.transparency.org/news/feature/weak_checks_and_balances_threaten_anti_corruption_efforts _across_eastern_eu

13

PUBLIKACIJE:

Albert O. Hiršman, Strasti i interesi: Politički argumenti u prilog kapitalizma pre njegove pobede, Filip

Višnjić, Beograd, 1999.

Cochran, Clarke E, The Politics of Interest: Philosophy and the Limitations of the Science of Politics,

American Journal of Political Science, Vol. 17, No. 4, 1973.

Swedberg, R., Can There Be a Sociological Concept of Interest? Theory and Society, Springer, Vol. 34,

No. 4 2005.

INTERNET:

Association Implementation Report on Ukraine, European Commission, 2018., dostupno na URL:

https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/2018_association_implementation_report_on_ukraine.p

df http://uacrisis.org/53148-prihovani-interesi#prettyPhoto http://white-collar-

hundred.docuspace.org/eng/ https://freedomhouse.org/report/freedom-world/2019/ukraine

https://interes.shtab.net/ https://interes.shtab.net/ https://shtab.net/about-ua/

https://www.mcc.gov/where-we-work/program/ukraine-threshold-program

https://www.reuters.com/article/us-ukraine-corruption-ngos/civil-society-steps-in-as-

ukrainestruggles-to-tame-corruption-idUSKCN1IX494 https://yanukovychleaks.org/en/

Neutze, J; Karatnycky, A, Corruption, Democracy and Investment in Ukraine: Policy Paper, The

Atlantic Council, Washington, 2007, dostupno na URL:

https://web.archive.org/web/20110926235525/http://www.acus.org/docs/071016_Corruption%2

C%20Democracy%2C%20and%20Investment%20in%20Ukraine.pdf

Transparency International, https://www.transparency.org/country/UKR

Izrada ove publikacije je omogućena uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za

međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj publikacije isključivo je odgovornost Nacionalne koalicije za

decentralizaciju i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.