odgovor na pitanja sta je prosvecenost

8/17/2019 Odgovor Na Pitanja Sta Je Prosvecenost

http://slidepdf.com/reader/full/odgovor-na-pitanja-sta-je-prosvecenost 1/5

Arhe, l, 112004.1

Pre vod

l

MANUEL

KANT

ODGOV

OR

NA PITANJE: ŠTA J P R O S V E Ć E N O S T ?

(5. decembra 1783 . godine, str. 516 1

P r o s v e ć e n o s t je č o v e k o v izlazak iz malo/etnos i za koju je s m kriv Maloletno 1·t je

nesposobnost s l

uženja

vlastitim razumom bez e č i j e g vodstva.

č o v e k

je

sam

kriv

za ovu

ma

loletnost, ako

njen

uzrok nije pomanjkanje razuma, nego rešenosti i hrabrosti da se

njime služi bez n e č i j e g vodstva. Sapere aude 2 Imaj hrabrosti da se služiš vlastitim razu

mom Ovo

je,

dakle, moto p r o s v e ć e

Lenjost i k u k a v i č l u k uzroci su

zbog

kojih tako puno ljudi, č a k i nakon što

ih

je priro

da još davno oslobodi la đ e g vodstva (naturaliter majorennes)3, ipak rado ostaje malo

letno tokom celog života i zbog kojih je

drugima

tako lako da im se nametnu za sta rate l

je.

Tako je lagodno b iti maloletan.

Ako

imam knjigu koja zamenjuje moj razum, duše-

brižnika koj i

zamenjuje

moju savest,

lekara

koji

mi

propisuje dijetu itd., onda

ne moram

ja sam

da

se naprežem. Nema potrebe da

sam

razmišljam

ako

mogu

da

platim - d rug i

v e ć umesto mene preuzeti taj mrski posao. Oni staratclji, koji su bili tako ljubazni da

preuzmu vrhovni nadzor nad ljudima, v e ć vode brigu o tome da n a j v e ć deo ljudi (medu

njima i ceo lepš i pol) korak u punoletnost smatra ne samo t

egobnim

nego i vr lo opas-

nim. Nakon što su

prvo

zaglupili svoju stoku i

br

iž l

jivo

s p r e č i li da se ova mirna stvore-

nj a ni

l u č a j n o

ne usude da nap rave

makar

i jedan korak izvan šetal ice4 u koj u su ih

zatvoril

i,

oni im i pos le toga stalno ukazuju na opasnost,

koja

im preti

ako pok

u

šaju da

hodaj u samostalno.

Ta

opasnost, doduše, i nije tako velika, jer bi posle nekol iko

padova

k o n a č n o da

hodaju, ali ih v e ć jedan takav primer i n i nesigurnim i uopšte uzevši

r a đ a st rah od sv ih dalj ih pokušaja.

l

5 Jeccmhru. 17X3.

st

5Jr.· U p u ć

v a u j e

na napomenu Staje

r o s v e ć t : n o s t ' ' u nap1su

Johana Fndnhn

Cclnera

{Joh:mn

F1ied

1ch

Zollne1l

na

stran•

516 ''Da li j

r e p o • u č l j i v o

da se

b 1 a č n

zajednaca

u b u d u ć e ne osveStava

kroz. religiju?" koje Jt:

objavlJen

u ~ . . C c m l > : t r s k o m bmju

H c r m , k o ~

nu:.H:<.

1

mku

[llcrlml."c:hc Mtmo/'i..lichnjl} iz

1783

g.odmc.

str 508·17

Kantov

t

ekst

j preveden p1ema Ullginal

u,

objavl;tnom u knjizi Wav

t.\1

A u / k l t u 1 1 n g ~ J 1u:.vcn tuu

/Jc}itllfwru.ut

Ku111,

l:"rlwrcl

ffom()I)Jt, Hf.trrlu; / . c . , . , m J : , Mc:ndc/.-.:.,ohn, J?wm• •t{;hiflcr, Wlulu/1(_1 Hr.sg

von

E1hard Balu. Plultpp Reclam JUn. Stuugnlt,

1974,9-17

Ovde

je. s

dopuštt:ftje.:m

autom. prcštmnpnn iz.

K a n t · F u k o - ~ H a l . > t : n n u s ) pnJ.ntJC:cnmH.

Društvo za

p r o u č a v ~ m ; t

XVIli veka, Novi Sad 2002 .

str

7-1 S

2

,\'apr:ff:uudc. 1-fontcijc l : . t J I . \ t t ~ l e J 2. 40.

•Imaj

hrabrosti d: t

z:na <

h l u č a seda

spoznaš

'< tl•

,Usud1

sedn

znašf < Alerofih

(prema

g r č ulc lhcw.

>istma<. dakle

>ljubitelji isrme<).

društvo i)rijatelja

isum:, o ~ n o v n n o 1736

. godme

rad1 ŠtrCIIJa Lajblllcov

[Lcibm1.} i Volfove (Wolffl filozofije, korist1lo ;e ova; Hor<1c1jcv t1tat u 1sto.n

z n a č e n j u

Clanov1 tog druStva dah

su

da se

iskuje

n o v č i ć sa bistom bol)illJI Aune Na Atlmnom šlemu oafaz.ih su sc

portrell

tilowfa

Gorfndn

Vilhelma laJbmca j

Kristijnna

Vo

l

f 1

Oko Jiste

je

bio utisnut .nolo

' Sapere aude "

3

Noturahlcr

mcyon:nnc.,

.

l

at >punoleuu

u

odnosu na

p n r o d u c ~ punoleuu

po

SVOJIIII

godmama, dok su a m e e k t u ~ l n o l dalJe

m;:t

lolctni (minorcuncs}

4 ~ c t ( l / u . p o m o ć u ko;c

deca

n ć e

da

hOdaJu

260



Svakom

pojedincu

je,

dakle, teško da se oslobodi maloletnosti koja

je

postala skoro

njegova priroda. Č a k ju je i

zavoleo

i sada zaista nije sposoban da se posluži vlastitim

urnom, Jer mu nikad nije bilo dozvoljeno da to

pokuša

. Pravila i navike, ta m e h a n i č k a

o r u đ a

na umu

zasnovane upotrebe

ili

č a k

zloupotrebe njegove

prirodne

nadarenosti,

okovi su trajne maloletnosti. Ako bi neko i uspeo da

ih

zbaci, on bi ipak n a č i n i o tek

j e ~ a n nesiguran

skok i preko najužeg

jarka,

jer nije

navikao na

takav s l

obodan

pokret.

Stoga

je malo

onih kojima

je

poš lo

za

rukom da,

r a d e ć i na

svom duhu, sami sebe oslo

bode maloletnosti. a da pri tom, ipak, sigurno k o r a č a j u .

Pre

je m o g u ć e da

pu bl ika5

sama

sebe prosveti, a to je

skoro

neizbežna,

samo ako joj

se da sloboda. Jer

uvek

se n a ć i

nekolicina samostalno

m i s l e ć i h ,

pa

č a k

i m e đ u

po-

stav ljen im staratelj ima velike

gomile,

koja ć e , nakon što

je

i sama zbacila

jaram

malo

letnosti, širiti oko

sebe

duh r

azumne

procene

sopstvene

vrednosti i p r e d o d r e đ e n o s t i

svakog

č o v e l ( a da

samostalno

mis

l

i.

Pri tom , posebno

je

važno to

da

publ i

ka

(kojoj

su

ovi

s a m o s t a l n o . m i s l e ć i 6

prethodno

nametnuli

jaram), ukoliko

je

pobune neki

od onih

staratelja koji

su

i sami nesposobni

za svaku

p r o s v e ć e n o s t ,

kasnije

i njih same primora

va

da ostanu pod njim; z.ato

je

stvaranje predrasuda tako

štetno, jer se

one

na

kraju svete

onima koji su ih stvorili - bilo

sami,

bilo da su to u č i n i l i njihovi prethodnici.

Stoga

pub-

lika može

samo

postepeno da.dospe

do p r o s v e ć e n o s t i . Kroz

revoluciju

se možda

ost-

variti napuštanje č n o g

despotizma

i gramzivog ili vlastoljub ivog ugnjetavanja, ali

se

nikada

ne može

d o ć i

do

istinske reforme

n a č i n a

mišljenja, nego nove predrasude,

poput starih, poslužiti kao kaiševi za hodanje7 za

nerazumnu

vel iku gom ilu.

Za ovu

p r o s v e ć e n o s t

ne zahteva

se

ništa drugo do

sloboda

i to ona najmanje štetna od

svega što

se

može nazvati slobodom, naime: slobodajavn'e

upotrebe

uma u svakom pogle

du. Ali, sada

u j e m pov

ike

sa sv

ih strana:

ne

rezonujteS

Oficir

kaže:

ne

rezonujte,

v e ć e g

zercirajte Poresl<i s lužbenik: ne r e z o m ~ j t e , nego

p l a ć a j t e '

Sveštenik: Ne rezonujte, nego

verujte Samo jedan jedini gospodar

9

na

svetu kaže: rezonu) e koliko god

h o ć e t e

i o

č e m u

god

h o ć e t e

ali budite poslušn i )

Ovde je

svugde prisutno

o g r a n i č a v a n j e

slobode. Koje

o g r a n i č a v a n j e ,

m e đ u t

ometa

r o s v e ć e n o s t ,

a koje ne, nego

je

pospešuje? - Ja odgo

varam:

j vn

upotreba uma mora u svako doba biti slobodna i samo ona može dovesti do

p r o s v e ć e n o s t i ljudi; njegova privatna upotreba,

e đ u t i m moze sc g r a n i č i t i č e š ć e

i u znat

noj meri, a da pr i tom bitno ne ometa napredak

r o s v e ć i v a n j a

Pod javnom upotrebom sop

stvenog uma podrazumevam onu koju neko kao

a u č n i k

vrši pred celokupnom č i t a l a č k o m

publikom.

Privatnom upotrebom uma nazivam onu, koju neko srne da vrši u okviru

e đ e n o g

g r a đ a n s k o g name.'itenja ili službe, koja mu

je

poverena. Za pojedine pos love,

koji zadiru u interese zajednice,

neophodan je,

m e đ u t i m

o d r e đ e n i

mehanizam,

na

osnovu

kojeg pojedini

č l a n o v i

zajednice treba da sc drže samo pasivno, da bi ih, uz postojanje veš

t a č k e saglasnosti, vlast usmeravala ka javnim ciljevima ili, da bi ih, barem, odvratila od

uništavanja tih ciljeva. Ovde naravno nije dozvoljeno rezonovanje,

v e ć se

mora biti

:

/ uhltku suprotno

od

p o ; c d 1 1 1 C ~ 1 . pod ovun tcnmnom

podmzumevaJu se

svi žuC:IJ

JCdnot; mesta,

rcgtjc

ih

d1>žavc.

Prema

po7.n:.nom Adelungovom Ur:c. mku r c č

publika se

u 18 e l a ~

konsula

1u n a č e n j u •)avnosr .

6

S .ltutJ

\to tw

mJslc: ;, misli

se

na

S(unostalno

m i s l e ć ~ : :

m e đ u

~ t n r a t e l j u n o .

K w . ~ ( j ' a hodt.m)c kaišev1 kojima rod itelj pridržava

malo dete

koje da hoda

8 Ucumuvo11: nem rtismw:rcn t u poZitivnom U l a ć c U J U )raZ.miSIJall, sud111 o n e č e m u na osnovu uma« (preu1a f r a n c t t i i . W n

ner): 2

u ntgativnom z n a č e n j u

l p l o t i v r e č l t l , mudmvat1,

t:rditt,

zanoveta

u

9

Jc<ianfct/mr ) il.lprxfar

nlu<:oja

na

Frtdnha ll Vchko ,\ , pnoskog kralJa ( 1740-1786)

261



poslušan. Ali. ukoliko ovaj deo mašinelo sebe istovremeno smmra delom cele jedne zajed

l f i c e , _ č a k

delom društva gradana sveta, dakle, u svojstvu n a u č n i k a koji se

o b r a ć a

publici

putem spisa, tada on može rczonovati, a da zbog toga ne trpe pos l

ovi,

koje

je

postavljen da

vrši jednim delom kao pasivni č l a n . Bilo bi krajnje pogubno kad bi oficir, kojem su nje

govi pretpostavljeni nešto naredili, u okviru službe naglas pametovao o svrsishodnosti ili

korisnosti tog n a r e đ e n j a on mora da sluša. Ne mo2:e mu se, medutim, uskratiti pravo da

kao n a u č n i k stavlja primedbe na greške u vojnoj službi i da

ih

p r e d o č i publici, da

bi ona

donela svoj sud o njima. G r a đ ; m i n ne može da odbije da plati nametnute poreze:

a k

idrska

kritika takvih nameta, ako

on

moru da ih podmiri, može biti kažnjena kao skandal (koji

bi

mogao da izazove opštu neposlušnost). Taj isti gradani n ipak dela u skladu sa r a đ a n s k o m

d u ž n o š ć u . ako kao n a u č n i k javno iwese svoja razmišljanja o neumesnosti ili

pak

nepravednosti takvog razrezivanja poreza. Sveštenik

je

isto tako u obave.ti da se svojim

u č e n i c i m a

katehizisa i svojoj zajednici

o b r a ć a

u skladu sa simbolornl 1crkve kojoj služi, jer

je

on pod

tim uslovom i primljen u službu.

Ali, kao

n a u č n i k , on ima

punu

slobodu, a

je i pozvan da saopšti publici sve svoje brižljivo preispitane i dobronamerne misli o onome

što

je

pogrešno u nav..:dcnom simbolu, kao i predloge za bolje uredenje religije i crkve.

Ovde nema n i č e g što b1 sc moglo staviti na teret savesti. Jer ono č e m u p o d u č a v a u skladu

sa svojom službom, kao zastupnik crkve,

on

predstavlja kao

neSto,

za šta nema slobodu

o d l u č i v a n j a da p o d u č a v a prema vlasutom n a h o đ e n j u . v e ć

je

tu postavljen da p o d u č a v a

prema pravilima 1u

•mc

nekog drugog. On

r e ć i

naša crkva ovo ili ono to su argu

menti kojima se služi. On tul-.o i z v l a č i svaku p r a k t i č n u korist l .a svoju zajednicu iz pravi

la, ispod kojih

on

l i č n o ne

b1

stavio svoj potpis sa č v r s t i m ubedenjcm, a za č i j e iznošenje

može uprkos

w·me

da iznu.i

spremnost. jer nije sasvim

n e m o g u ć e

da

je

tl

njima skrivena

istina ili se bar zasigurno ne mo ic 1 ć i ništa što bi bilu u suprotnosti sa unutrašnjom religi

jom. Jer, ako

bi

verovao da ovo

posledl'lje,

tada

ne bi

mogao savesno da obavlja

svoju službu i morao

bi da

je nupusti.

Kada

, dakle, u č i t e l j u slu2bi koristi svoj

um

pred svo

jom zajednicom, lada s : rad1 samo o privatnoj upotrebi jer je posredi uvek samo k u ć n i

skup, ma kako velik

on

bio, i u tom pogledu on kao s v e ~ t e n i k nema slobodu i ne sme je ni

imati,jer izvršava

tudi

nalog t li, kao a u č n i k koji se preko

svoj1h

spisa

b r a ć a

pravoj pub

lici, naime svetu, - dak ..:, kao sve itenik koji svoj um upotrebljeNa Javno - on uživa

n e o g r a n i č e n u slobodu da sc knristi svojim vlastitim umom i

da

govori u svoje vlastito

ime.

Jer, to

da staratelji naroua

(u

stvarima religije) i sami treba ponovo

da

postanu maloletni,

besmislica je koja vodi o v d . o v e č e n j u besmislica.

Ali, zar d r u š t ~ sveštcnikn. možda neki crkveni skup ili poštovanja dostojan klasis

1

(kako

:: e

to naziva kod Holandann). ne

bi

trebalo da

ima pruvo

da sl pod zakletvom medu

so

bno

oba veže da

sc dr7.ati

odrcdcnog, ncpromcnljivog si

mbo

l

a, kako bi

na taj n a č i n

imao

stalno vrhovno starmeljstvun,td svakim od

č l a n o v a ,

a preko njih i nad narodom, i kako bi č n k

i v e k o v c č i o to s t a n n d j ~ t v u ' 1 J•• kaž.cm: to je sasvim

n e m o g u ć e .

kd,m takav ugovor koji bi

bio

sklopljen

da

zauvel-. mlulj1 I J u d ~ k i rod

od

svakog daljeg p r o w c ć i v a n j a , potpuno je ništa-

lO

autkJ

,thtLIJ.t

oa l..tut.:UIJJ IJult.:u Olh.l)

d\

l . : u n ~ l t u c , 1709-1751Ja

n J ~ ~ u

..pt \ ( ' m ~ L - m u \ m l l 1.7uJmmt·-m<l<.lmh:,

l i .tS]

/.bug

< J h . : : l s U ~ k o t ; mah;frJ.IhliiiOI i\HJ•h w .c.:h.,1J.t Lame1r1 j(

io

pn.HCr:&ll

t

z h i i l t C l h i . . : ~ 1

u.a:t.1o

Jt' aL.tl u Berhnu

l t •·u h•,,ln . nm Jcnku

s' h

~ t l .

;t

..

t b o 1 1 n ~ t

u

pt\'utn

n::du

u č e n J e .

lo;.uJt:

JI :

113 n a b u ''-='luut uL\ u

\.uJu o b a \ C " l l t J U Č ~ o :

l'•rntui:KtJI 1 - I J ~ " . ' t l m ~ · ~ o ;

\,;eu ..

ltJ.1 1/'

' ' ~ ' m C

' " ' ~ · l n d l l i .

W t d C i ~ . . · g ~ ~ , · n • t ' ' : J N l

ll

l S

,d;_u murJll su

pmtc:lolant.skt

;s\dh:nu.;t

u

u o ~ l l l l

:mlpma dJ

pn

-..tup.uttu

u

• t l

puloi\

t...tkkhu

t t ~ S t m b u h ~ n u n

lo.UIIJc .uU.I

'UJC

l l M i l C : : t l l ~

1 k

~ " ' - '

t A."fd_\\ \) \ lk\ 1 1 1 ,kup u l f,,l .tndtll

~ U J I JI nosll<u: cJI-.\1\ tll•t:.

/ . t k • m • h l . l \ t - 1 ~ ,l

262



van, pa

č a k

i onda ako ga potvrde najviša vlast, parlamenti i a j s v e č a n i j i mirovni sporazumi.

Jedno doba

ne

može da se udruži i za

veri

da ć e s l e d e ć e doba dovesti u takvo stanje, u

kojem

biti

o n e m o g u ć e n o

da prošili svoja (prevashodno ona veoma bitna) saznanja, da ih o č i s t i

od zabluda i, uopšte, da nastavi da o r a č a putem

p r o s v e ć i v a n j a .

Bio

bi

to z l o č i n protiv

Uudske

. prirode, č i j e je izvorno o d r e đ e n j e upravo u tom napredovanju, i potomci mogu, dakle, s

punim pravom da odbace takve odluke kao nedopustive i z l o č i n a č k e . Probni kamen svega

onoga, što se o jednom narodu može a k l j u č i t i u vidu zakona,

leži

u pitanju: d

li

jedan narod

može sam sebi nametnuti jedan takav zakon? U č e k i v a n j u nekog

boUeg

zakona, to

bi

č a k

bilo i

o g u ć e

7 a izvesno kratko vreme.

da

bi

se zaveo d r e đ e poredak, s tim što

bi

istovre

meno svakom g r a đ M i n u a pre svega svešteniku, bilo dopušteno da u svojstvu n a u č n i k a

javno,

tj.

putem spisa, stavlja primedbe

na

ono što

je

loše u sadaSnjem u r e đ e n j u pri č e m

bi

p o s t o j e ć i poredak i da

e

trajao, sve dok se javno i u dovoljnoj

meri ne bi

stekao uvid u sta

nje

tih stvari i sve dok se

ne

bi dokazalo da

bi

se udruživanjem glasova (ako ne odmah i svih)

moglo

i z i ć i pred

presto sa pred logom da se zaštite

one

zajednice koje su se,

n

primer, prema

svom shvatanju boljeg uvida, sporazumele o promcni ustrojstva religije, a d se pri tome ne

s p r e č a v a j u one zajednice koje žele da ostanu pri starom. Ali u potpunosti je nedopustivo pos-

tizanje saglasnosti o trajnom ustrojstvu religije koje niko

ne bi

javno dovodio u sumnju,

makar i samo za životnog veka jednog

o v e k a

č i m e

bi

se jed no razdoblje u hodu č o v e č a n s t -

va ka boUem, t a k o r e ć i uništilo i č i n i l o neplodnim, a time i nepovoljnim, č a k i za potomst

vo. Jedan č o v e k doduše, može

711

sebe

č n o

a i tada samo za izvesno vreme, da odgodi

p r o s v e ć i v a n j e u onome što treba da zna,

ali

da od njega odustane, pa

bilo

to i za sebe

l i č n o

a pogotovo za potomstvo, z n a č i l o

bi

povredu i gaženje svetih prava č o v e č a n s t v a . A ono što

č a k

niti jedan

narod

ne

sme da

u č i

za

sebe,

to

još

manje sme da jedan monarh za

svoj narod, jer njegov zakonodavni ugled p o č i v a upravo na tome

da

on u svojoj volji objed

injuje volju celog naroda. Ako mu je stalo samo do toga da svekoliko istinsko ili prividno

poboljšanje postoji zajedno sa

r a đ a n s k i m

poretkom, onda

on

može da pusti svoje podanike

da

sami č i n e ono što smatraju neophodnim za spas svoje duše, to ga se uopšte ne t i č e , ali i te

kako treba da vodi r a č u n a o tome da o n e m o g u ć i stvaranje takve situacije, u kojoj

bi

jedan

č o v e k primenom sile s p r e č i o drugog da

svim

snagama radi

na

o d r e đ e n j u i u n a p r e đ i v a n j u

spasa svoje duše.

Č a k bi

i po kraljevsko

v i s o č a n s t v o

bilo štetno da

sc

u to umcša tako što

udostoj

iri

svog vladarskog nadzont sadrž

in

e spisa, u kojima njegovi podanici pokušavaju da

razjasne svoje spoznaje: isto tako. štemo je

kad to č i n i

iz vlastite najviše spoznaje, pri č e m u

se izlaže prigovoru Caesar non est supra Grammaticosi\ kao i

onda

-

što

je

još

štetnije - ako

svoju mtivišu vlast

Oj

meri uni7i da svojoj državi podržavati crkveni despotizam

nekolicine tirana koji je uperen protiv ostalih podanika.

Ako se sada postavi piranje: živimo

li mi

u

prosvei enom

dobu, onda odgovor glasi:

ne, ali svakako živimo u dobu

r o s v e ć i v c o y a

Još puno toga nedostaje za to. kako stvari

sada stoje.

u celini

uzev

, da bi ljudi bili u stanju i

li

d

im

sc samo

m o g u ć i

d se u stvari

ma religije sigurno i dobro služe svojim razumom bez t u đ e g vod stva.

M e đ u t i m

postoje

jasni znaci da im je sada ipak otvoren prostor da sc slobodno razvijaju u rom pravcu i da

se postepeno smanjuju prepreke za opšte

r o s v e ć i v a n j c ili

izhtwk

iz

maloletnosti za koju

su sami krivi.

tum

pogledu. ovo d o b < ~ je doba

p r o s v c ~ i v a n j a

ili

rilwvol

s t o l e ~ e

f

1 ( · 1 -

r

mm \f \f HtfU

ol n Jmuulllc o \ C at 11 11

-t '

IZ.IMd "\ O lh U I I i l l t ; t ll l."<ll IIC I

II M\\:J . l,

tll

t. illl:·ll

l l l l

l

/ nlnhol·o

dllttl+l ·

\ho,J.. ..11..1h :H ' C ~ < . : t l l h l l / : , 1 1 1 : v l.u.l l\111.: pP t-.kU}: l\.:aiJo1 l lldflh.l U

263



Vladar koji ne misli da

je

nedostojno da za sebe kaže da smatra svojom dužnoši:u da u

stvarima religije ništa

ne

propisuje ljudima, nego

da

im

u tom pogledu ostavlja punu s lobodu.

koji, dakle, odbija od sebe č a k i nadmeno ime tolerancije, taj vludar

je

i sam p r o s v e ć e n i

zas l

u uje da ga

zahvalni svet i potomstvo slave kao prvog. koji

je

ljudski rod OSIQbodio mal

olelnosti, barem od strane vlasti, i koji je svakom ostavio slobodu da sc u svemu šta

je

stvar

savesti. koristi svojim umom Svt štena lica, dostojna poštovanja, be7 štete-po njihovu

službenu dužnost, smeju pod njim, u svojstvu n a u č n i k a , da slobodno i javno iznesu svetu na

proveru svoje sudove spomaje koji tu ili tamo odstupaju od

p r i h v a ć e n o g

simbola, a još u

v e ć o j meri to srne da č i n i svaki pojetlinac koji nije sputan d u ž n o š ć u službe. Taj duh slobode

širi

sc

i prema spolja, č a k i tamo, gde

se

mora boriti sa spoljnim preprekama koje postavlja

vlast, koja samu sebe pogrešno shvata > Jer, za to joj, ipak, služt sv..:tao primer, ~ a u slobodi

ne treba

č i n i t i

ništa u cilju održavanja javnog mira i jedinstva zajednice. Ljudi se malo poma

lo

sami o b a đ a sirovosti, ali samo ako sc neko namerno ne potrudi da ih u

nj oj

zadrži

Ja sam težište p r o s v e ć c n o s t koja predstavlja

č o v e k o v

izlazak iz maloletnosti, za

koju

je

sam kriv, prevashodno stavio na stvari religij

e

j

er

su oni koji vladaju nad

nama

ne

zainteresovani da izigravaju staratelja svojim podanicima u odnosu na umetnosti i

nauke, a sem toga, religijska

je

maloletnost ne samo najštetnija nego ona, u

n a j v e ć o j

meri, i najviše o b e š č a š ć u j e A li n a č i n razmišljanja državnog poglavara, koji podrtava

prvu maloletnost, ide još dalje od toga i on uvida, da, i u pogledu ;akonodavsrva, ne

postoji opasnost od toga

da

svojim podanicima dozvoli da

Javno

koriste vlastiti um i

da

svetu

javno

p r e d o č e svoja razmišljanja o boljem u r e đ i v a n j u zakonodavstva, štaviše, i da

otvoreno kritikuju v e ć p o s t o j e ć e , za šta imamo sjajan pnmer, i u tom pogledu nijedan

monarh nije prethodio onom, koga mi poštujemo.

Ali samo onaj , ko sc i sam p r o s v e ć e n , ne boji senke, i ko, u isto vreme, ima pri ruci

jednu dobro disciplinovanu i mnogobrojnu vojsku kojom j a m č i za javni

mir

, samo on

može r e ć i ono što

jedna

repub lika ne srne da

se

usudi: re;onl{jte, koliko god o ć e t e o

ć e m u

god

o ć e t e ,

s mo

budi/e poslušni Tako se ovde poka.wjc č u d n o v a t , n e o č e k i v a n

tok

stvari koje se i č u č o v e k a ,

kao što je

i i n a č e , ako se taj tok posmatra u celini, u njemu

skoro

sve

paradoksalno. Č i n i se da v e ć i stepen gradanskc slobode doprinosi slobodi

duha naroda, a ipak joj postavlja nepremostive prepreke. Nasuprot tome, nešto. manji

stepen slobode otvara narodu prostor da se iskaže u skladu sa :.vim svojim m o g u ć n o s t i -

ma.

Ako je

priroda ispod ove tvrde ljuske oslobodila seme, za koje

se

najnežnije brine,

naime, sklonost i predodrcdenost

za

slobodno misljenje,

ondn

ono

postepeno deluje

povratna na n a č i n mišljenja naroda

č i m e

se narod sve više osposobljava da slobodno

dela) i k o n a č n o č a k i na n a č e l a vladanja, koja smatra prihvatljivim, da prema č o v e k

koji

je

sad više od mašine, postupa u skladu

sa

njegovim dostojanstvomt6.

Kenigsberg u Pruskoj,

30. septembra 1784. godine

Prevela

Julijana Beli-Genc:

l S

Vlu l ku u ~ f i l U

\ ; : h ~

f1''J. rc.\nu ·' ''tilU lJ

vl

;bl kOJii\ nastOJI

da

upravlja lliltl

onnn

\lu Ih: :,paJ;_t.

u

nJem domen

16 KowuovJ b e k ~ ; ~

11 1

kraju O ~ l p l s : J ~ l . b l •·u H , ; , ~ ftc. th:ljmm \oCSI11113

<Xl

11 scpe: t•t.un d.ul.l\ JO ~ ' l O g

mescca

ot,;la:.

r t

ilcrlutsl.a

l u t s c . : č n t l

za

OV dJ

mesec

u

k01nr: sc

Udvoc h

C M . t ~ o \ o l J 4

~ ~ m

:\feuc.lr:f utlll

na

ISIO

V11 111JC

On

1m

nije

došao

do

ruJ

u.

Jet ht

mac c

~ ~ o

obJaViJIV<UlJCovob

ud):.'U"Oia

kOJI

sadJ

t r e ~

Stu

noda thL..rntJC kaku l u č : t J U l h t

mot.": da o ~ t v a n

tsto\'etnosc nuslt

264

odgovor na pitanja sta je prosvecenost

Documents