odgovori na pitanja - top

40
ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА – Т О П 1. Документација за производњу: Основа за реализацију процеса израде предмета су две врсте документације: - конструкциона документација за предмет, чија је улога да у потпуности дефинише ( опише ) сам предмет, и - технолошка документација за предмет, чија је улога да у потпуности дефинише начине израде предмета. Израда конструкционе и техноошке документације се сврстава у послове који се обављају у оквиру припреме процеса производње, пре непосредне производње. Израда конструкционе и технолошке документације припада пословима пројектовања и развоја. Неки производ је развијен ( освојен ) тек када је израђена конструкциона и технолошка документација за цео производ и појединачне предмете који улазе у производ. Конструкциона документација се израђује у организационом делу предузећа који се најчешће зове конструкциона припрема или конструкциони биро. Конструкциона документација мора да буде таква да задовољи захтеве који су постављени за предмет. За процесе обраде као конструкциона документација за предмет користи се такозвани „радионички цртеж“. Радионички цртеж мора у потпуности да дефинише предмет: - облик предмета, - мере и тачност мера за све површине на предмету,

Upload: predrag-stosic

Post on 27-Dec-2015

67 views

Category:

Documents


3 download

DESCRIPTION

Odgovori Na Pitanja - ToP

TRANSCRIPT

Page 1: Odgovori Na Pitanja - ToP

ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА – Т О П

1. Документација за производњу:

Основа за реализацију процеса израде предмета су две врсте документације:

- конструкциона документација за предмет, чија је улога да у потпуности дефинише ( опише ) сам предмет, и

- технолошка документација за предмет, чија је улога да у потпуности дефинише начине израде предмета.

Израда конструкционе и техноошке документације се сврстава у послове који се обављају у оквиру припреме процеса производње, пре непосредне производње.

Израда конструкционе и технолошке документације припада пословима пројектовања и развоја.

Неки производ је развијен ( освојен ) тек када је израђена конструкциона и технолошка документација за цео производ и појединачне предмете који улазе у производ.

Конструкциона документација се израђује у организационом делу предузећа који се најчешће зове конструкциона припрема или конструкциони биро.

Конструкциона документација мора да буде таква да задовољи захтеве који су постављени за предмет.

За процесе обраде као конструкциона документација за предмет користи се такозвани „радионички цртеж“.

Радионички цртеж мора у потпуности да дефинише предмет:

- облик предмета,

- мере и тачност мера за све површине на предмету,

- захтеве у погледу квалитета обрађених површина,

- материјал који се користи за предмет,

- посебне захтеве у погледу термичке обраде, површинске заштите, итд....

У општем случају, када се посматра било који процес обраде метала, технолошком документацијом се дефинишу сви подаци за процес израде предмета:

- полазни материјал за израду предмета,

Page 2: Odgovori Na Pitanja - ToP

- структура целокупног процеса израде предмета,

- радна места ( машине ) на којима се обављају поједине операције,

- структура појединих операција са редоследом извођења,

- начин позиционирања и стезања предмета на машини и потребни прибори,

- алати који се користе за извођење појединих захвата, односно целе операције,

- режими рада који се користе за извођење појединих захвата,

- времена за поједине захвате и за целу операцију.

Технолошка документација израде неког предмета одухвата обично две врсте докумената:

- технолошки поступак за предмет, којим се дефинишу све потребне операције за израду предмета, и

- технолошке карте ( операциони листови ), којим се дефинише начин извођења појединих операција из технолошког поступка.

Технолошке карте су неопходне извршиоцу на радном месту, како би знао на који начин да изврши задату операцију.

2. Методе пројектовања технолошких поступака:

При пројектовању технолошких поступака у пракси се примењују различите методе, зависно од карактеристика присутних у оквиру предузећа, као што су:

- карактеристике програма производње,

- карактеристике везане за расположиве капацитете,

- карактеристике везане за организацију предузећа.

На основу анализе начина пројектовања технолошких поступака у великом броју предузећа, могу се издвојити четири основне методе:

- пројектовање уз понављање,

- пројектовање уз подешавање,

- варијантно пројектоваре, и

- ново пројектовање.

Пројектовање уз понавњање:

Page 3: Odgovori Na Pitanja - ToP

Пројектовање уз понављање представња најједноставнији начин израде технолошког поступка. За неки нови технолошки поступак се користи већ постојећи, при чему је потребно извршити само формалне измене везане за нови предмет, без измена података везаних за сам процес израде предмета.

Пројектовање уз понављање се користи у предузећима у којима је и иначе ниво разраде технолошких поступака веома низак.

Излазни документ, односно технолошки поступак за предмет се састоји, најчешће, само од списка операција које треба извести уз нормирана времена за операције, а без осталих података.

Технолошки поступак овде првенствено има за циљ утврђивање елемената за калкулацију, а основа за процес израде предмета је конструкциони цртеж предмета.

Карактеристика методе пројектовање уз понављање је врло низак степен технолошке припреме, а сама производња и није организована као права индустријска производња.

Примењује се код предузећа које се баве појединачном производњом као што су: алатнице или радионице за израду резервних делова.

Пројектовање уз подешавање:

Пројектовање уз подешавање се примењује када се ради о геометријски и технолошки сличним предметима и своди се на измену и прилагођавање постојеће технолошког поступка.

Пројектовање обухвата: проналажење сличног технолошког поступка, подешавање редоследа операција ( ако је потребно ), подешавање садржаја операција ( најчешће врло мало ), измену алата, режима и времена у оквиру појединих операција.

Пројектовање уз подешавање је често примењиван метод, јер значајно скраћује време технолошке припреме, а уједно доприности типизацији процеса израде предмета.

Варијантно пројектовање:

Код варијантног пројектовања користе се већ постојећи стандардни технолошки поступци у оквиру групе сличних премета – фамилије. Код ове методе, подразумева се претходно разврставање свих предмета у групе ( фамилије ) по сличности и пројектовање групног поступка за сваку формирану групу. При разврставању предмета и формирању група сличних предмета препоручљиво је користити системе класификације.

Варијантно пројектовање је погодна метода за предузећа чији је програм производње погодан за груписање, односно чији програм производње чине предмети који немају великих разлика у погледу облика, димензија итд....

Page 4: Odgovori Na Pitanja - ToP

Основна карактеристика методе варијантно пројектовање, је да захтева тежак и дуготрајан посао на почетку: класификација предмета, формирање група сличних предмета и пројектовање групних поступака.

АЛи насупрот томе, пројектовање технолошких поступака за појединачне предмете је сведено на лак и краткотрајан посао, што је уједно и добра одлика ове методе.

Друга добра одлика варијантног пројектовања је загарантована типизација ( уједначеност ) технолошких поступака за сличне предмете, што је резултат од великог значаја.

Ново пројектовање:

Ново пројектовање се примењује уколико се праве потпуно нови технолошки поступци, што се дешава када због великих геометријских и технолошких разлика у односу на раније израђиване предмете не постоји могућност да се искористе већ постојећи технолошки поступци. Целокупан садржај технолошког поступка се одређује на бази цртежа и уз примену расположивих помоћних средстава за пројектовање.

У односу на остале три методе пројектовања, процес пројектовања по методи ново пројектовање је знатно комплекснији.

Технолог који треба да изради технолошки поступак испитује на почетку новог пројектовања конструкциону документацију у односу на опште могућности израде предмета, а такође и у односу на захтеве у погледу потребне обраде, при чему им ау виду расположиве могућности капацитета за обраду у оквиру предузећа.

Евентуалне потребне измене се издискутују са конструктором и по потреби се унесу у конструкциону документацију.

Све небројане методе пројектовања технолошких поступака се у пракси примењују, при чему нека предузећа примењују само једну методу, али доста је чест случај да се у оквиру истог предузећа примењује више метода.

3. Анализа предмета:

Циљ анализе предмета је да се пројектант технолошког поступка у потпуности упозна са задатком који му предстоји и да сагледа основне захтеве који су постављени преко конструкционе документације предмета.

- анализа конструкционе документације,

- анализа предмета у погледу облика,

- анализа предмета у погледу количина, и

- анализа предмета у погледу технологичности.

Page 5: Odgovori Na Pitanja - ToP

Анализа конструкционе документације:

У оквиру анализе конструкционе документације, на основу цртежа предмета, врши се:

- анализа усаглашености конструкционе документације, и

- анализа параметара битних за пројектовање техноошког поступка.

Анализа усаглашености конструкционе документације обухвата провере цртежа предмета: да ли је цртећ важећи и да ли је у сагласности са правилима техничког цртања. Ово се ради да би се у старту избегао непотребан рад на нечему што може бити погрешно због неусаглашености цртежа. У случају да се анализом утврте одређене неусаглашености, оне се пре стартовања на изради технолошке документације морају решити са израдиоцем конструкционе документације, како би се избегле касније грешке.

Анализа параметара битних за пројектовање технолошког поступка обухвата сагледавања евентуалних посебних захтева који су поставњени пред предмет, а односе се на технолошки поступак његове израде.

Анализа предмета у погледу облика:

Циљ анализе предмета у поглеу облика је да се утврди у коју групу предмета по облику спада посматрани предмет. Ово је активност коују пројектрант свакако обави, и ако је нигде не евидентира. Када пројектант посматрани предмет у неку типичну групу, на пример у осовине, он може да прегледа раније пројектоване технолошке поступке за осовине и да се њима послужи.

Анализа предмета у погледу количина:

Количина предмета је значајан параметар при пројектовању технолошког поступка израде предмета. Количина предмета има утицаја већ на старту, код извора процеса који ће се применити, а и касније при одређивању средстава рада на којима ће се поједине операције изводити.

Количина предмета коју треба израдити мора се посматрати у склопу укупног програма производње предузећа. Целокупан производни систем је пројектован и постављен у зависности од карактеристика укупног програма производње.

У вези са количином предмета је и степен аутоматизације средстава рада. Што су веће количине предмета, то је и оправданија примена аутоматизације, како би се време операције скратило.

Анализа предмета у погледу технологичности:

Page 6: Odgovori Na Pitanja - ToP

Циљ анализе предмета у погледу тегнологичности је да се утврди колико је предмет дефинисан конструкционом документацијом, технологичан. При том се под појмом технологичности подразумева погоност за израду. Што је предмет технологичнији, он је погоднији за израду.

У оквиру анализе предмета у погледу технологичности, пројектант технолошког поступка треба да оцени да ли ће му неки детаљи, решени од тране конструктора на одређен начин, правити проблема у дефинисању начина обраде тих детаља.

У случају да се анализом утврде детаљи на предмету који нису технологични, тј. нису погодни з аобраду, а могу се изменити без последица у погледу захтева постављених пред предмет, они се пре стартовања на изради технолошке документације морају решити са израдиоцем конструкционе документације, како би се омогућла што лакша израда предмета.

4. Шта су структуре у обради. Објаснити класе обраде и дати примере класа:

Структуре у обради:

Свака операција се састоји из једног или више захвата, који се могу поделити у две основне врсте:

- основне захвате, под којим се подразумеавју захвати којима се врши непосредна промена облика или стања предмета, у процесима обраде то су захвати код

којих су алат и предмет у контакту,

- помоћне захвате, под којим се подразумеавју захвати који нису непосредно везани за промену облика или стања редмета, али су неопходни за извођење операције.

Под структуром операције подразумева се начин извођења операције, односно начин извођења појединих захвата унутар операције.

Како се, у општем случају, захвати унутар операције могу изводити на различите начине, то се и укупна операција може изводити на различите начине:

- са једним или више основних захвата који се међусобно изводе редно или паралелно,

- са једним или више помоћних захвата који јесу или нису преклопљени са основних захватима,

- у једној или више позиција,

- у једном или више токова.

Page 7: Odgovori Na Pitanja - ToP

Сам начин извођења операције, односно захвата унутар ње, дефинише структуру операције. С обзиром на то да ли се основни и помоћни захвати међусобно преклапају или не, дефинише се такозване класе и групе обраде.

Класе обраде:

Класе обраде су дефинисане у односу на начин извођења основних захвата, односно начин слагања дејства алата у којима се врше основни захвати.

Постоје три класе обраде.

1. Класа:

- овде се основни захвати изводе редно,

- или једним алатом редом више површина или са више алата редним дејством једног за другим,

- основно време операције, једнако је збиру времена свих основних захвата.

2. Класа:

- овде се основни захвати изводе редно – паралелно,

- захвати обраде се остварују редно, али у појединим захватима се дејствује блоком алата истовремено ( паралелно ),

- основно време операције, једнако је збиру максималних ( непреклопљених ) времена у појединим захватима.

3. Класа:

- овде се основни захвати изводе паралелно,

- сви алати ( од два до неколико десетина ) раде истовремено,

- овакав случај је код вишепозиционих обрада, с тим што се на свим позицијама обављају истовремено, а унутар сваке позиције може бити коришћен један или више алата,

- основно време операције, једнако је времену трајања најдуже позиције.

5. Шта су структуре у обради. Објаснити групе обраде и дати примере група:

Структуре у обради:

Свака операција се састоји из једног или више захвата, који се могу поделити у две основне врсте:

Page 8: Odgovori Na Pitanja - ToP

- основне захвате, под којим се подразумеавју захвати којима се врши непосредна промена облика или стања предмета, у процесима обраде то су захвати код

којих су алат и предмет у контакту,

- помоћне захвате, под којим се подразумеавју захвати који нису непосредно везани за промену облика или стања редмета, али су неопходни за извођење операције.

Под структуром операције подразумева се начин извођења операције, односно начин извођења појединих захвата унутар операције.

Како се, у општем случају, захвати унутар операције могу изводити на различите начине, то се и укупна операција може изводити на различите начине:

- са једним или више основних захвата који се међусобно изводе редно или паралелно,

- са једним или више помоћних захвата који јесу или нису преклопљени са основних захватима,

- у једној или више позиција,

- у једном или више токова.

Сам начин извођења операције, односно захвата унутар ње, дефинише структуру операције. С обзиром на то да ли се основни и помоћни захвати међусобно преклапају или не, дефинише се такозване класе и групе обраде.

Групе обраде:

Групе обраде су дефинисане у односу на начин извођења помоћних захвата. Помоћни захвати, који се изводе унутар операције, имају своја времена која оптерећују или не оптерећују операцију, односно утичу или не утичу на време операције, зависно од тога да ли су помоћни захвати преклопљени основним захватима или нису.

Структура помоћног времена у операцији се може представити у облику:

tp = tpm + tpou + tph

где је:

tpm – непреклопљено помоћно време које се троши за мерење у току операције,

tpou – непреклопљено помоћно време које се троши за одлагање и улагање предмета,

Page 9: Odgovori Na Pitanja - ToP

tph – непреклопљено помоћно време које се троши за помоћне ходове, примицање и одмицање алата, окретање стола, замену алата итд....

С обзиром на то да ли се у операцији поједине компоненте помоћног времена појављују или не, дефинисане су групе обраде и то:

Група 0:

- овде постоје све три компоненте помоћног времена:

tpm #0, tpou #0, tph #0

- Ово значи да чак постоји и мерење у току операције, што је случај код остваривања димензије предмета методом пробних пролаза ( примењује се једино у појединачној производњи или када треба упасивати једна предмет са другим ).

Група 1:

- овде је време за мерење једнако нули, али се јавља време за одлагање и улагање и за помоћне ходове:

tpm=0, tpou #0, tph #0

- ово је случај када се димензије предмета добијају аутоматски уз претходно подешавање машине и алата.

Група 2:

- овде је и време за одлагање и улагање једнако нули:

tpm=0, tpou=0, tph #0

- ово је случај када постоји посебна позиција за одлагање обрађеног предмета и улагање необрађеног предмета, тако да су ови захвати потпуно преклопљени временима осталих позиција.

Група 3:

- овде су све три компоненте помоћног времена једнаке нули:

tpm=0, tpou=0, tph=0

- ово је случај када постоји непрекидан процес у коме се троши само основно време.

6. Набројати врсте машина за одсецање и обраду крајева и описати њихове основне карактеристике:

Page 10: Odgovori Na Pitanja - ToP

Машине за одсецање и обраду крајева се користе за припремне операције предмета који се добијају од шипке као полазног материјала. Ове машине се најчешће налазе уз складиште материјала, а тек одсечени комади улазе у погон за даљу обраду.

Као машине за одсецање се примењују различите врсте тестера:

- кружна тестера,

- тракаста тестера, и

- оквирна тестера.

Кружне тестере:

Код кружних тестера, главно обртно кретање обавља алат – тестерасто глодало, а процес резања је идентичан глодању. Погон главног кретања је електрични са електромотора. Помоћно кретање обавља такође алат праволинијским примицањем предмету, при чему је погон обично хидраулички.

Предмет се поставља на сто машине и стеже се стежачем, који такође ради хидрауликом. Подешавање дужине одсецања се врши помоћу граничника. Ручне команде се обављају преко управљачких елемената.

Кружне тестере се користе за одсецање шипкастог материјала различитог профила.

Основна карактеристика машине, по којој се врши избор, је максимална димензија одсецања, а разликује се по нивоу аутоматизације помоћних захвата.

Тракасте тестере:

Алат тракасте тестере је бесконачна трака тестере. Алат обавља главно праволинијско кретање уздужним померањем траке, тако да по предмету иду зуб по зуб. Помоћно кретање такође обавља алат праволинијским примицањем предмету.

Постоји хоризонтална тракаста тестера, која се користи за одсецање шипкастог материјала округлог, квадратног, правоугаоног или шестоугаоног пресека.

Постоје и вертикалне тракасте тестере, које се користе за исецање профила из плоча. Код ових тестера, претходно мора да буде избушен отвор кроз који ће се провући трака тестере и тек онда се врши исецање.

Оквирне тестере:

Оквирне тестере су сличне тракастим тестерама, али алат није бесконачна трака, већ лист тестере. Главно кретање је такође праволинијско кретање дуж зуба тестере, али у повратним ходовима напред – назад уз помоћно кретање примицањем ка предмету.

Page 11: Odgovori Na Pitanja - ToP

Оквирне тестере су најспорије од свих врста тестера и користе се у појединачној и малосеријској производњи.

Машине за обраду крајева:

Машине за обраду крајева се користе за прву обраду предмета типа осовине ( након одсецања ) и то као комбиноване машине за забушивање средишњих гнезда и поравњавање оба чела. Ове машине се користе у малосеријској и великосеријској производњи и веома су важне за обраду предмета типа осовине, јер обезбеђују високу тачност суосности средишњег гнезда, као површина које се користе за стезање и позиционирање предмета у наредним операцијама.

Постоје различите изведме ових машина:

- машине које истовремено врше и забушивање оба средишња гнезда и поравњање оба чела, са две главе које се истовремено обрћу и примичу предмету,

- машине које имају две позиције, тако да се најпре поравнају оба чела истовремено, а затим забуше оба гнезда истовремно,

- машине са више позиција ( обично четири ), које осим поравњавања чела и забушивања средишњих гнезда, могу да обрађују спољашње и унутрашње површине на оба чела.

7. Набројати врсте стругова и описати њихове основне карактеристике:

Стругови су предвиђени за обраду спољашњих, унутрашњих и чеоних обртних површина на обртним предметима стругарским ножевима. Даље, на струговима се могу израђивати спољашњи и унутрашњи навоји ножевима за навој, урезницима и нарезницима и специјалним резним главама. Такође се могу израђивати и обрађивати рупе и отвори ( али само у оси обртног предмета ) завојним бургијама, проширивачима и развртачима.

Постоји више типова стругова, и то:

- универзални и продукциони стругови,

- револвер стругови,

- нумерички управљани стругови,

- копирни стругови,

- карусел стругови,

- једновретени аутоматски стругови,

Page 12: Odgovori Na Pitanja - ToP

- вишевретени аутоматски стургови.

Универзални и продукциони стругови:

Универзални стругови су предвиђени за појединачну и малосеријску производњу предмета различите сложености. На њима се могу обрађивати обртне површине укључујући и навој.

Поред спољашњих и унутрашњих обртних површина, могу се обрађивати и спољашње и унутрашње конусне површине.

На универзалним струговима се могу обрађивати и обртне површине на необртним предметима – на призматичним и кутијастим предметима. И у том случају је посебан проблем стезања предмета и то се обавља тако што се уместо класичне стезне главе користе такозване стезне или план плоче.

Струг без водећег вретена, само са вучним вретеном, назива се продукционим ( или паралелним или дорадним ) стругом. На продукционом стругу се не могу израђивати навоји.

Револвер стругови:

Револвер стругови су првенствено намењени за серијску производњу сложенијих обртних предмета, код којих се захтева обрада са већим бројем алата: ножевима, бургијама, проширивачима, развртачима, урезницима, итд....

Револвер стругови се изводе са хоризонталном или вертикалном револвер главом.

Основна карактеристика револвер струга је да као носач алата има револвер главу у коју се постављају сви потребни алатаи за одређену операцију. За сваки захват обраде, доводи се потребан алат окретањем револвер главе.

Једна врста револвер стругова је намењена да ради комадне предмете, а друга врста је намењена да ради предмете из шипке.

Револвер стругови у односу на универзалне стругове имају предност у примени већег алата у јендој операцији и у мањем помоћном времену операције, јер се велики број помоћних захвата не изводи ручно, већ је аутоматизован.

Такође на револвер струговима се често и основно време скраћује коришћењем истовремене обраде са више алата.

Међутим, револвер стругови захтевају дуже прирпемно време од универзалних стругова.

Нумерички управљани стругови:

Page 13: Odgovori Na Pitanja - ToP

Нумерички управљани стругови ( ЦНЦ стругови ) су стругови код којих се управљање свим кретањима врши помоћу посебне управљачке јединице. Свако окретање има свој посебан погон са јендосмерним мотором, који наредбе добија од управљачке јединице.

Нумерички управљани стругови се по правилу изовде са револвер главом, а довођење појединих алата, тј. окретање револвер главе се такође изводи наредбама од управљачке јединице.

Струг ради тако што се у управљачку јединицу унесе програм у погледу сложености операције ( раде све што и универзални стругови ), по правилу се изводе са високом тачношћу и имају најкраћа помоћна времена, јер се изводе потпуно аутоматизовано.

Пријемно време је једнако или само нешто дуже од времена код универзалног струга.

Копирни стругови:

Копирни стругови се користе у серијској и великосеријској производњи, за обраду спољашњих или унутрашњих обртних површина и то у случајевима када има више површина ( цилиндричних, коничних или сферних ) које се настављају једна на другу и чине сложену контуру.

Типичан пример примене копирних стругова су предмети типа осовине са пуно степенастих површина.

Копирни стругови су обично полуатоматизовани, тако да се цела операција, након стезања предмета обавља аутоматски, укључивањем циклуса обраде.

Припрема копирних стругова је дужа од припреме универзалних стругова, али је продуктивност знатно већа.

Карусел стругови:

Карусел стругови се користе за обраду тешких обртних предмета великих пречника и релативно мале дужине.

Хоризонтална површина стола, на који се поставља предмет, значајно олакшава стезање и скидање предмета.

Карусел стругови се изводе са различитим димензијама прихватања предмета и иду и до пречника преко 1600мм па чај и до 16м.

Једновретени аутоматски стругови:

Једновретени аутоматски стругови су високопродуктивне машине, које се користе за великосеријску и масовну производњу релативно једноставнијих обртних предмета мањих пречника.

Page 14: Odgovori Na Pitanja - ToP

Полазни материјал је шипка, најчешће округлог, а по некад шестоугаоног пресека.

Неки аутомати за врло мале пречнике, користе жицу као полазни материјал и тада имајуу и додатни уређај за исправљање жице.

Врло често се на оваквим аутоматима изврши комплетна обрада предмета.

Једновретени аутоматски стургови су потпуно аутоматизоване машине, што значи да се све радње – од дотурања и прихватања шипке, преко помоћних ходова уздужног и попречних носача алата, па до прихватања одсеченог предмета, обаваљају без учешћа радника.

Припрема ових машина је много дужа од припреме универзалног струга и може је обавити само посебно обучен радник ( штелер ), али је време операције знатно краће, при чему један радник може да надгледа и снабдева материјалом више оваквих машина.

Вишевретени аутоматски стругови:

Вишевретени аутоматски стругови су најпродуктивније машине за стругање, а основна карактеристика им је да имају више вретена – најчешћи су шестовретени аутомати.

Ови аутомати су најчешће изведени тако да раде из шипке као полазним материјалом, али постоје и аутомати који раде из комада и у том случају је улагање и одлагање предмета ручно.

Обрада предмета на свим вретенима се врши истовремено, истовременим уздужним помаком алата на уздужном клизачу и посебним попречним помацима алата на попречним клизачима.

8. Набројати врсте рендисаљки и описати њихове основне карактеристике:

Рендисаљке се користе првенствено за обраду равних површина и то хоризонталних, вертикалних и косих. Рендисаљке су нископродуктивне машине и користе се у појединачној и малосеријској производњи. Међутим, због остварења високе тачности по дужини, ипак се често користе за обраду канала, клизних стаза и слично.

Постоје следеће изведбе рендисаљки:

- краткоходне ( хоризонталне ) рендисаљке,

- вертикалне рендисаљке ( дубилице ),

- дугоходне рендисаљке.

Краткоходне рендисаљке:

Page 15: Odgovori Na Pitanja - ToP

Краткоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на призматичним предметима мањих димензија. На њима се могу обрађивати и уздужни канали и жљебови различитих профила.

Вертикалне рендисаљке ( дубилице ):

Вертикалне рендисаљке се, као и хоризонталне, користе за обраду равних површина на призматичним предметима, али имају и другу примену која је много чешћа, а то је обрада отвора на призматичним или обртним предметима.

На вертикалној рендисаљци се могу у већ избушеном отвору израђивати различите полигоналне унутрашње површине. Такође, користе се за израду једног или више уздужних жљебова у отвору.

Дугоходне рендисаљке:

Дугоходне рендисаљке се користе за обраду равних површина на предметима великих димензија, као што су постоља машина алатки. Иако је обрада равних површина рендисањем мање продуктивна од обраде глодањем, дугоходне рендисаљке су незаменљиве код обраде клизних стаза на постољима машина алатки, због високе тачности по дужини стазе.

9. Набројати врсте бушилица и описати њихове основне карактеристике:

Бушилице се користе за бушење и даљу обраду рупа и отвора на призматичним предметима и обртним предметима. НА бушилицама се могу изводити следећи захвати обраде: бушење рупа и отвора бургијама, проширивање већ избушених отвора проширивачима и развртачима, израда навоја у отвору урезницима, упуштање отвора чеоним упуштачима и обарање ивица у отворима коничним упуштачима.

Постоји више врста бушилица, као што су:

- вертикалне бушилице ( стоне и стубне ),

- радијалне бушилице,

- вишевретене бушилице и бушилице са вишевретеном главом,

- координатне бушилице,

- радне ( агрегатне ) бушилице,

- бушилице да дубоко бушење.

Page 16: Odgovori Na Pitanja - ToP

Радне ( агрегатне ) бушилице се користе за великосеријску производњу као изведба са више бушилица постављених као агрегата у ред, тако да обављају више захвата обраде од једанпут.

Бушилице за дубоко бушење спадају у специјалну изведбу бушилица које секористе за обраду врло дугих отвора ( код пушчаних и топовских цеви ).

Вертикалне ( стоне и стубне ) бушилице:

Вертикалне бушилице са једним стубом су најраспрострањеније бушилице, а деле се на стоне и стубне.

Стоне бушилице немају свој сто, него су причвршћене на браварски сто. По правилу, стоне бушилице се користе за мање предмете и мање отворе ( најчешће пречника до 10мм ), а стубне бушилице за нешто веће предмете и нешто веће отворе ( најчешће пречника до 25мм ). За јос веће предмете и веће отворе, користе се радијалне бушилице.

Стоне и стубне бушилице се користе у појединачној и малосеријској производњи у производним предузећима, у ремонтним радионицама и тд....

Радијалне бушилице:

Радијалне бушилице се користе за обраду тежих предмета већих димензија.

Код радијалних бушилица постоји могућност да се при обради више отвора предмет не помера за сваки отвор, већ се алат доводи до сваког појединачног места бушења.

Бушилице са више вретена:

Бушилице са више вретена се користе у серијској производњи и то за обраду предмета код којих је потребно избушити више отвора распоређених на једној површини према одређеном распореду.

Сви отвори се овде обрађују истовремено једним приласком више вретена. Распоред вретена одговара слици бушења. Постоје две врсте бушилица са више вретена: бушилице са вишевретенатом главом и вишевретене бушилице.

Бушилица са вишевретеном главом представља практично једновретену бушилицу, адаптирану за истовремено бушење више вретена.

Вишевретена бушилица представља посебно изведну машину за серијску производњу.

Координатне бушилице:

Координатне бушилице представљају специјалне, веома прецизне бушилице намењене за бушење отвора на тачном растојању, без претходног мерења и обележавања на предмету.

Page 17: Odgovori Na Pitanja - ToP

Координатне бушилице се изводе са ручним командама или као нумерички управљане.

Код ручних команди, радник окретањем одговарајућих ручица врши померања, а код нумерички управљаних, померање се врши аутоматски помоћу унетог програма.

Координатне бушилице се могу користити за бушење отвора, при чему се уместо бушачких алата у главно вретено постављају тоцила.

Координатне бушилице се користе у појединачној производњи веома сложених предмета.

Незаменљиве су као машине у алатницама.

Због високе тачности која се захтева и остварује на овим машинама, оне се обично постављају у посебну просторију са климатизацијом, у којој се одржава стандардни режим са температуром од 20 степени и релативном влажношћу 50%.

10. Набројати врсте глодалица и описати њихове основне карактеристике:

Глодалице се првенствено примењују за обраду различитих површина на призматичним и кутијастим предметима: равних површина, степенастих површина, канала, жљебова и полужљебова, џепова, итд.... Такође се примењују и за обраду неких посебних површина на обртним предметима: попречних или уздужних равних порвшина, уздужних жљебова на обртним површинама, канала, итд.... Глодалице спадају у широкоприменљиване машине и користе се у појединачној, малосеријској и великосеријској производњи.

Постоји више врста глодалица, од којих су најчешће:

- хоризонтална глодалица,

- универзална глодалица,

- вертикална глодалица,

- портална глодалица,

- алатна глодалица,

- кпирна глодалица,

- агрегатна глодалица.

Прве четири глодалице могу да буду изведене као конвенционалне ( ручно управљане ) и нумерички управљане. Основна разлика код нумерички управљаних глодалица је да се сва помоћна кретања ( примицање и одмицање алата ) и наредбе за режиме обављају аутоматски преко унетог нумеричког програма.

Последње три глодалице се у мањој мери примењују од прве четири.

Page 18: Odgovori Na Pitanja - ToP

Алатне глодалице спадају у најуниверзалније машине у погледу могућности обраде и примењују се у појединачној производњи, нарочито у алатницама. На њима се често, осим захвата глодања, обављају и захвати бушења. Алатне глодалице могу да буду изведене и као конвенционалне и као нумерички управљане.

Копирне глодалице спадају у специјалне изведбе намењене првенствено за израду профилних површина, закривљених жљебова, исписивање слова и слично. Копирање се врши применом посебног копирног уређаја, који ради тако што преноси кретање врха пипка по површини узорка ( шаблона ) на кретање врха алата.

Агрегатне глогалице су специјалне изведбе глодалица с аједним столом и са више погонских јединица – агрегата, тако да омогућавају истовремену обраду више површина на предмету у једном пролазу.

Хоризонталне и универзалне глодалице:

Хоризонталне глодалице су глодалице код којих је главно вретено хоризонтално.

Примењују се за обраду равних површина обимним глодањем ваљкастим глодалима, за израду канала котурастим глодалима, за одсецање или усецање тестерастим глодалима, као и за израду зупчаника појединачним резањем међузубља уз помоћ подеоног апарата.

Универзалне глодалице спадају у хоризонлатне глодалице, а разликују се у односу на хоризонталне по то поме што имају могућност закретања стола у хоризонталној равни.

Вертикалне глодалице:

Вертикалне глодалице су глодалице код којих је оса главног вретена вертикална.

Вертикалне глодалице се примењују за обраду равних површина чеоним глодањем чеоно – ваљкастим или вретенастим глодалима, за израду канала, жљебова и полужљебова вретенастим и лептирастим глодалима итд....

Такође на вертикалној глодалици се могу бушити и обрађивати и отвори, постављањем предмета тако да је положај отвора на горњој површини са вертикалном осом.

Порталне глодалице:

Порталне глодалице су предвиђене за обраду површина предмета великих димензија.

11. Набројати врсте комбинованих машина и описати њихове основне карактеристике:

Посебну групу машина чине комбиноване машине, које могу да обављају више различитих захвата који су иначе намењени једној врти машина.

Page 19: Odgovori Na Pitanja - ToP

У такве, комбиноване, машине спадају:

- хоризонтална бушилица – глодалица, и

- обрадни центри.

Хоризонталне бушилице – глодалице:

Хоризонтална бушилица – глодалица, представља комбинацију бушилице и глодалице, али обавља и неке захвате који се иначе могу обавити и на стругу. Коритси се у појединачној и малосеријској производњи за обраду тежих предмета већих димензија, који су најчешће кутијастог облика или у облику плоче, али са једним или више отвора већих пречника.

На овим машинама је могућа обрада равних површина чеоним глодањем, бушење, проширивање и развртање отвора, урезивање навоја, као и обрада већих отвора такозвано истругивање помоћу трнова или глава за истругивање.

Постоје различите изведбе хоризонталних бушилица – глодалица.

У погледу начина управљања, оне могу да буду конвенционалне ( са ручним управљањем ) или програмерске ( са нумеричким управљањем ), код којих су помоћна времена знатно скраћена, а квалитет обраде је бољи.

Даље, могу да буду изведене са правоугаоним столом, који има кретања по два хоризонтална правца, или са обртним столом, који има и додатну могућност окретања у вертикалној оси.

Обрадни центри:

Обрадни центри представљају комбиноване машине које, у општем случају, замењују струг, глодалицу и бушилицу.

По могућностима су сличне хоризонталним бушилицама – глодалицама, али су још опремљеније, продуктивније и квалитетније.

Обрадни центри су по правилу програмске ( нумерички управљане ) машине и снабдевене су складиштем алата. Измена алата је аутоматизована. Број места у складишту алата је различит и обично је преко 16, а може ићи и до 60.

Постоје више врста обрадних центара.

У погледу осе главног вретена, обрадни центри се деле на хоризонталне и вертикалне.

Даље, постоје обрадни центри са призматичним столо и са обртним столом. Обрадни центри са призматичним столом имају управљање са три праволинијска кретања, а

Page 20: Odgovori Na Pitanja - ToP

обрадни центри са обртним столом имају управљање и са четвртим кретањем – обртањем стола.

Коначно, постоје обратни центри који имају двопалетни систем, код којег се једна палета са стегнутим предметом увек налази у радном простору машине, а друга палета се налази ван радног простора машине.

Ово омогућава да се, док се једна предмет обрађује у радном простору машине, са друге палете скине обрађенио предмет и стегне нови предмет, чиме се скраћује време постављања и скидања предмета. Након обављене операције, изврши се замена палета.

На обрадним центрима се целокупна операција, сва кретања алата и стола, као и измене алата, промене режима обраде, обављају аутоматски мопоћу нумеричког програма унетог у управљачку јединицу машине.

Обрадни центри спадају у најсложеније, али и најскупље машине, које се, с обзиром да има велику продуктивност и поседују нумеричко управљање, могу користити и у малосеријској и у великосеријској производњи.

12. Набројати врсте провлакачица и описати њихове основне карактеристике:

Провлакачице су машине које се користе за врло тачну обраду отвора различитих профила, као и спољашњих равних и профилисаних површина. Као алат служи провлакач, као вишесечни алат, који се креће у правцу своје осе.

Провлакачице су високопродуктивне машине које се користе у великосеријској и масовној производњи, а врло ретко у малосеријској производњи ( када није могуће применити неку другу обраду ). У цени обраде велико учешће има алат – провлакач, јер се за сваки профил површине која се обрађује мора израдити посебан провлакач. То је разлог и разлог да провлачење треба користити за велике серије.

Провлакачице се по врсти обраде деле на машине за обраду унутрашњим и спољашњим провлачењем, а по положају осе алата на хоризонталне и вертикалне провлакачице.

Више су распрострањене хоризонталне провлакачице за унутрашње провлачење.

Хоризонталне провлакачице:

Хоризонталне провлакачице се углавном користе за унутрашње провлачење, а врло ретко за спољашње. Обрада се изводи, тако што се провлакач хидрауличним погоном вуче кроз отвор предмета. Након обраде, провлакач се враћа и врши се замена предмета.

Вертикалне провлакачице:

Page 21: Odgovori Na Pitanja - ToP

Вертикалне провлакачице се изводе за унутрашње или спољашње провлачење. Ове машине по могућностима одговарају вертикалним рендисаљкама ( дубилицама ), али због скупог провлакача, користе се само за веће серије. Користе се и за унутрашње и за спољашње провлачење.

13. Набројати врсте брусилица и описати њихове основне карактеристике:

Брусилице су машине које се користе за завршну обраду предмета, ради добијања мера са високом тачношћу и високим квалитетом обрађене површине. Обрада на брусилицама се изводи након стругања, глодања, рендисања итд.... и најчешће после термичке обраде, ако је она предвиђена.

Алат који се користи при обради брушењем је тоцило, које може бити различитог облика и од различитог материјала.

С обзиром на врсту обраде брушењем и облик површине која се обрађује, постоје и различите врсте брусилица:

-брусилице са округло спољашње брушење,

- брусилице за унутрашње брушење,

- брусилице без шиљака,

- брусилице за равно брушење.

као и већи број специјализованих брусилица: за брушење навоја, зупчаника итд....

Брусилице за округло спољашње брушење:

Брусилице за округло спољашње брушење се користе за обраду спољашњих површина на обртним предметима.

Неке бушилице за округло спољашње брушење имају могућност закретања предњег и задњег дела шиљака, а такође и додатни уређај за унутрашње брушење.

Брусилице са оваквим могућностима се називају универзалним брусилицама.

Брусилице за унутрашње брушење:

Брусилице за унутрашње брушење се користе за обраду унутрашњих површина на обртним дискастим предметима.

Брусилице за унутрашње брушење могу да буду опремљене и са допунским уређајем за попречно брушење чела при истом стезаљу предмета, чиме се омогућава висока тачност односа осе отвора и чеоне површине.

Page 22: Odgovori Na Pitanja - ToP

Брусилице без шиљака:

Брусилице без шиљака се користе за спољашње округло брушење.

Постоје два начина брушења без шиљака:

- са уздушним брушењем, и

- са радијалним брушењем.

Брусилице без шиљака се користе у великосеријској производњи, при чему је чест случај аутоматског довођења и одвођења предмета.

Брусилице за равно брушење:

Брусилице за равно брушење се користе за обраду равних површина на призматичним и кутијастим предметима. Постоји више врста брусилица за равно брушење, а једна од подела је према врсти стола на:

- брусилице са призматичним столом, и

- брусилице са округлим столом.

Друга подела је с обзиром на врту тоцила, и тако постоје брусилице са колутастим тоцилом и брусилице са шупљим ( лончастим ) тоцилом.

Брусилице са призматичним столом углавном користе обимно брушење колутастим тоцилом, а брусилице са округлим столом чеоно брушење шупљим тоцилом.

Постоје и брусилице за равно прушење предмета великих димензија и оне су конструкционо сличне порталним глодалицама, с тим да се као јединице за обраду постављају главе за брушење, које имају већи број обртаја од глодачких глава.

14.Набројати врсте машина за израду зупчаника и описати њихове основне карактеристике:

За израду зупчаника се користи велики број типова машина, које се разликују према методи израде међузубља, према врсти обраде и према намени.

Најчешће коришћене методе су:

- глодалице за зупчанике типа „Pfauter“, и

- рендисаљке за зупчанике типа „Fellows“.

Глодалице за зупчанике типа „Pfauter“:

Page 23: Odgovori Na Pitanja - ToP

Израда зупчаника на глодалици типа „Pfauter“ користи методу релативног кортљања алата у односу на предмет. Принцип израде зуба је следећи:

- алат облика пужног глодала, лагано обавља главно обртно кретање уз истовремено помоћно праволинијско кретање ка доле паралелно оси предмета. Предмет се истовремено лагано обрће око своје осе. На тај начин се алат и предмет релативно котрљају симулирајући кретање пужа ( алата ) по пужном точку ( предмет ).

На оваквој машини се могу израђивати цилиндрични зупчаници са правим или косим зубима, а такође и цилиндрични зуби или ууздужни жљебови на вратилима. Машина ради са аутоматским циклусом, ручно је сам опостављање и скидање предмета.

Рендисаљке за зупчанике типа „Fellows“:

Рендисаљке за зупчанике типа „Fellows“, такође користе принцип релативнок котрљања алата у односу на предмет. ПРинцип израде зупа не следећи:

- као алат се користи кружни зупчасти нож, који представља бишепрофилни алат у виду зупчаника. Алат изводи главно праволинијско кретање доле – горе уз истовремено помоћно овртно кретање. Предмет такође врши помоћно обртно кретање и ова два обртна кретања, која се обављају континуално, обезбеђују релативно котрљање алата у односу на предмет. Радни ход се обавља при кретању алата наниже, а пре радног хода, алат се примиче радијално ка предмету ради заузимања нове дубине резања.

На „Fellows“ рендисаљци се израђују цилиндрични зупчаници са правим зубима, али се могу израђивати и зупчаници са завојним зубима. У том случају и зуби алата морају имати завојни облик, али алат поред до сада описаних кретања, мора да изводи и допунско кретање.

15. Шта су прибори за стезање. Улога прибора. Подела прибора:

Да би се на одређеном радном предмету могла вршити обрада захтеване површине или површина одговарајућим алатима, потребно је да се на изабраној машини најбре поставе радни предмет и алат, на оне елементе машине који ће им дати одговарајућа кретања, нужна за вршење обраде.

При томе, и предмет и алат морају на одговарајућим елементима машине заузети одређен положај, како у односу на сам елементе површине, тако и међусобно, да би се омогућила обрада баш захтеване површине.

Такав положај предмет и алат морају заузети за све време обраде, што се обезбеђује погодним стезањем, којим се постиже супростављање дејству свих сила које нападају предмет или алат у току обраде: сила резања, инерцијалних сила, итд....

Page 24: Odgovori Na Pitanja - ToP

Поствављање и одржавање предмета и алата у радном положају на машини, врши се посредством посебних средстава рада, која се називају приборима за стезање.

Основни задаци прибора за стезање су:

- прихватање предмета или алата на одређеним елементима машине,

- обезбеђење међусобног положаја предмета и алата ( позиционирање ), и

- обезбеђење довољно чврстог стезања предмета и алата у циљу одржавања потребног положаја у току обраде, упркос дејству свих сила.

Сви прибори се према намени деле на:

- приборе за стезање предмета, и

- приборе за стезање алата.

Прибори се према пореклу могу поделити на:

- стандардне приборе ( који се могу набавити као готови ), и

- специјалне приборе ( који се не могу набавити као готови, већ се израђују посебно ).

С обзиром на врту машина за које се користе, прибори за стезање предмета се деле на:

- приборе за стругање и брушење ( стезне главе, шиљци, чауре ... ), и

- прибори за глодање и бушење ( менгеле, подеони апарат ... ).

16. Позиционирање предмета на машини:

Свака површина на предмету, представљена на цртежу или скици, повезана је са другим површинама предмета међусобним мерама и односима. Површине, преко којих је посматрана површина дефинисана мерама или односима, представљају конструкционе базе за посматрану површину.

Да би се предмет поставио на машину у положај за обраду пдређене површине, он се мора позиционирати и стегнути на одређеним елементима машине, помоћу прибора за стезање. За позиционирање предмета при обради одређене површине, користе се неке друге површине на предмету. Површине преко којих је позициониран предмет при обради посматране површине, представља базе за позиционирање или технолошке базе за посматрану површину.

Page 25: Odgovori Na Pitanja - ToP

Основно правило при позиционирању предмета на машини је да треба тежити да се технолошке базе поклопе са констукционим базама, јер се тада избегава грешка позиционирања.

Шеме позиционирања:

Да би се предмет позиционирао, потребно му је одузети свих шест степени слободе кретања, колико их може имати у просторном ( Декартовом ) координатном систему:

- сва три кретања по осама x, y и z, и

- сва три обртања око истих оса.

17. Грешке у обради:

Израђени предмети имају одступања од тачног геометријског облика и номиналних димензија задатих цртежом. Ова одструпања, односно грешке, треба да леже унутар утврђених толеранција којима се дефинишу највеће дозвољене грешке димензија и облика.

При томе се грешке могу расчланити на:

- грешке појединих елементарних површина у виду одступања њихових димензија у подуженом и попречном пресеку,

- грешке у међусобном положају елементарних површина и њихових оса у виду одступања димензија од нормалних вредности и захтеваних односа.

Укупна грешка било које димензије, добија се као збир различитих врста грешака које настају у систему машина – прибор – предмет – алат.

Укупна грешка обраде, може се поделити у четири групе:

- грешке позиционирања: које настају услед непоклапања технолошке и конструкционе базе или пак услед зазора између површина за позиционирање на предмету и одговарајућих прибора за позиционираре и стезање,

- грешке стезања: које настају услед силе стезања и изражавају се разликом положаја предмета пре стезања и после стезања,

- грешке подешавања машине: ове грешке настају у процесу подешавања алата за обраду одређене мере или при намештању граничника за аутоматско постизање мера,

- грешке обраде: ове грешке настају непосредно у процесу обраде и последица су:

Page 26: Odgovori Na Pitanja - ToP

* геометријске нетачности машине у неоптерећеном стању,

* деформације еластичног технолошког система машина – прибор – предмет – алат,

* хабања и темературних деформација алата у току обраде.

Услов за обезбеђење тачности димензија је да збир свих ових грешака буде мањи од захтеване толеранције Т за ту димензију.

Све наведене грешке, осим грешака позиционирања, не могу се одредити рачунарским путем.

18. Одређивање грешака позиционирања:

Грешка позиционирања може настати:

- услед непоклапања технолошке и конструкционе базе, и

- услед зазора између површина за позиционирање на предмету и елемената прибора.

19. Одређивање режима рада при стругању:

У елементе режима рада при стругању спадају:

- брзина резања v, односно број обртаја n,

- помак s, и

- дубина резања t, односно број пролаза i.

Одређивање дубине резања и броја пролаза:

Број пролаза i при стругању се одређује, тако што се најпре дефинише дубина резања t.

Дубина резања се одређује на основу препоручених додатака за обраду стругањем, који зависе од пречника и дужине обраде.

Број пролаза се одређује, тако што се укупна дебљина материјала, који стругањем треба скинути, подели са величином дубине резања за један пролаз.

Посебно, код израде навоја једнопрофилним ножем за навој, број пролаза, у циљу добијања што чистијег навоја, треба фа буде што већи, при чему дубина се дубина резања при јендом пролазу смањује као се иде ка завршном пролазу.

Page 27: Odgovori Na Pitanja - ToP

Одређивање помака:

Помак s при обради стругањем се одређује у одговарајућим табелама, на основу материјала предмета, пречника обраде, дубине резања и захтеване храпавости површина. Прио томе су различите препоручене вредности за претходну и завршну обраду. На основу тако изабране пепоручене вредности помака, усваја се онај помак, који постоји на машини. Посебно при изради навоја, помак је једнак кораку навоја.

Одређивање брзине резања и броја обртаја:

Увек се најпре усваја брзина резања v, из табела са препорученим вредностима, а на основу материјала предмета, материјала алата и вредности помака.

На основу усвојене вредности брзине резања, израчунава се број обртаја n, према образцу:

n = 1000 v/π D

где је D меродавни пречник обраде, који по правилу представља највећи пречник који обрађује у захвату стругања.

На основу израчунатог броја обртаја,усваја се најближи мањи који постоји на машини.

На машини се као параметар главног кретања за одређени захват намешта број обртаја.

20. Одређивање режима рада при бушењу:

У елементе режима рада при бушењу спадају:

- брзина резања v, односно број обртаја n,

- помак s, и

- дубина резања t, односно број пролаза i.

Одређивање дубине резања и броја пролаза:

Број пролаза i при обрафи бушењем је по правилу једнак 1, јер се при захватима који спадају у операцију бушења у једном пролазу скида цео додатак. Додаци за проширивање, упуштање и развртање одређују се из табела са препорученим вредностима.

Одређивање помака:

Помак i при обради бушењу, проширивању, упуштању и развртању се одређује из одговарајућих табела са препорученим вредностима помака у зависности од материјала предмета, материјала алата и пречника отвора. На основу тако изабране препоручене

Page 28: Odgovori Na Pitanja - ToP

вредности помака, усвајасе онај помак који постоји на машини. Посебно код урезивања навоја, помак је једнак кораку навоја.

Одређивање брзине резања и броја обртаја:

Увек се најпре усваја брзина резања v, из табела са препорученим вредностима, а на основу материјала предмета, пречника отвора и вредности помака.

На основу усвојене вредности брзине резања v, израчунава се број обртаја према n обрасцу:

n = 1000 v/π D

где је D пречник алата.

На основу израчунатог броја обртаја, усваја се најближи мањи који постоји на машини.

На машини се као параметар главног огретања за одређени захват намешта број обртаја.

21. Одређивање режима рада при глодању:

У елементе режима рада при глодању спадају:

- брзина резања v, односно број обртаја n,

- помак smin, и

- дубина резања t, односно број пролаза i.

Одређивање дубине резања и броја пролаза:

Број пролаза i при обради глодањем се одређује тако што се укупна дебљина материјала

коју глодањем треба скинути, подели са дубином резања за један пролаз t.

Дубина резања t за један пролаз се усваја да је једнака додатку за обраду.

Додатак за овраду при глодању се усваја из одговарајућих табела на основу пепоручених вредности.

Одређивање помака:

На глодалицама се обично као параметар помоћног кретања намешта минутни помак smin . Међутим, из одговарајућих табела се, зависно од врсте глодања, уваја или помак по зубу

szo или помак по обртају so. Након усвојеног помака по зубу глодала или по обртају,

Page 29: Odgovori Na Pitanja - ToP

израчунава се минутни помак smin. На основу ако израчунате вредности помака, усваја се онај помак који постоји на глодалици.

Одређивање брзине резања и броја обртаја:

Увек се најпре усваја брзина резања v, из табела са пепорученим вредностима, а на основу материјала предмета, материјала алата и врсте глодања. На основу усвојене вредности

брзине резања v, израчунава се број обртаја n, према обрасцу:

n = 1000 v/π D

где је D пречник алата.

На основу израчунатог броја обртаја, усваја се најближи мањи који постоји на машини. На машини се као параметар главног кретања за одређени захват намешта број обртаја.

22. Одређивање режима рада при брушењу са уздужним помаком:

23. Одређивање режима рада при равном брушењу:

24. Одређивање елемената времена рада:

Када се посматра израда n комада предмета ( једна серисја предмета ) на некој операцији, време рада Ti = Tpz + n ti

Ovde je:

Tpz – припремно – завршно време,

ti – време трајања операције,

ti – број предмета који се израђују на операцији.

Припремно завршно време Tpz, се односи на припремање радног места за извршањање одређене операције на срији од n предмета и уређење радног места после завршетка операције. Односи се на целу серију, тако да се време на један комад предмета смањује уколико је број комада предмета у серији већи.

Припремно – завршно време обухвата време за обављање следећих радова:

- пријем радног задатка и упознавање са документацијом за извођење операције,

- обезбеђење материјала, алата и прибора неопроходних за извођење операције,

- припрема радног места,

- израда пробног комада,

Page 30: Odgovori Na Pitanja - ToP

- предаја готових предмета и документације након завршеног радног задатка,

- распремање радог места и довођење у првобитно стање,

- враћање преосталог материјала, алата и прибора.

Време трајања операције, представља време потребно за израду једног предмета на једној операцији и обухвата све основне захвате, помоћне захвате унутар операције, као и губитке.

ti = tio + tip + tid

Основно време операције tio, се односи на време непосредне обраде и одређује се из кинематике извођења процеса обраде, коришћењем одговарајућих образаца за сваки појединачни захват. Основно време операције је једнако збиру свих основних времена за све основне захвате у операцији.

Помоћно време операције tip, се односи на оне захвате унутар операције, који нису непосредно везани за обраду предмета, али су неопходни за извођење операције.

Додатно време трајања операције tid, се односи на време које се додаје основном и помоћном времену операције да би се њиме обухватили: потреба за одмором радника услед замарања, ненормални услови деловања околине, као и сви губици који се јављају у току извођења операције на серији предмета.