Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika

Tema: Odnos organizacije i religije

UVOD:

[footnoteRef:2]Religija,obiaji i mentalitet u savremenoj organizaciji sve vie postaju faktori organizacije.To je i prirodno jer su veliki i masovni organizacioni poduhvati uinjeni upravo na izgradnji egipatskih piramida kao izraz volje za veitim ivotom faraonskih kraljeva.Saznanje da je ivot veit,samo da menja svet,uticalo je da se organizacija izgradnje verskih objekata poveri posebna panja.Savremene organizacije sve vie postaju izraz odreenih religijskih shvatanja.Religija i njeno funkcionisanje.Shodno navedenom,danas imamo tri tipa organizacije koje izraavaju svoje religijske osobenosti: [2: Tekst preuzet iz knjige Teorija organizacije Prof.dr ivota Radosavljevi]

a) Budistika organizacija koja je karakteristina za Budizam kao versko uenje.Ova religija propoveda vrline,trpljenje i hijerarhijsku izgradnju organi-zacije u kojoj se svakoj jedinki zna mestoi uloga.Rad se tretira kao uslov opstanka,pa su danas Japan i zemlje tzv. azijskih tigrova,Kina u vrhu zemalja sa najviim stepenom privrednog rasta.b) Hrianska organizacija se zasniva na deset boijih zapovesti i obuhvata hrianski svet.Katolika organizacija vie preferira ka centralizmu. Pravoslavna organizacija preferira ka decentralizovanoj organizaciji.c) Islamska organizacija je najmlaa religija.Ona u organizaciji trai pokornost.Musliman znai onaj koji se pokorava volji Allaha.Ono to je u drugim zemljama Ustav,Zakon o preduzeu i drugo,to je Kur'an u Islamu.Njime se reguliu ne samo imovinski,ve i drutveni odnosi.Zbog toga Kur'an postaje znaajan izvor u oblikovanju organizacije i potovanje odreenih pravila Kur'ana u funkcionisanju organizacije.

Kako i na koji nain utie religija na organizaciju,koje su mane i prednosti religijske organizacije?Kroz ovaj seminarski rad u pokuati da dam odgovore na sva ova pitanja,opisujui razvoj i organizaciju tri najpoznatije svetske religije: Budizam,Hrianstvo i Islam.

BUDISTIKA ORGANIZACIJA

Budizam je religija i filozofija,iji je nastanak vezan za Indiju,Budizam je nastao jo davne 527.godine pre nove ere.Osniva ovog religijskog pravca je Siddharta Gautama koji je imao titulu [footnoteRef:3]Bude,pa je tako ova religija i dobila svoje ime. [3: Duhovna titula u Budistikoj religiji po kojoj je i dobila ime,znai: budni,probueni,odnosno onaj koji zna.]

Cilj Budizma jeste dostizanje prosvetljenja ili jo bolje reeno probuena pod ime se podrazumeva uvianje istine,koja se krije iza pojavne strane fenomena,naputanje i prevazila-enje pohlepe,mrnje i neznanja,osloboenja od svakakve patnje,odnosno dostizanja stanja blaenstva i unutranjeg mira - [footnoteRef:4]Nirvane,a time dolazi i do prekidanja ciklusa preporoenja. [4: Dostizanje stanja blaenstva i unutranjeg mira kod Budista,a bukvalno znai: utrnue,gaenje.]

Budizam danas moe da se podeli u tri velike grane a to su: Therevada,Mahajana i Vaarajna.Budizam se tokom 45 godina Budinog poduavanja i prvih nekoliko vekova posle njegove smrti brzo irio indijskim podkontinentom,a potom i centralnom,junom,istonom i jugoistonom Azijom.Poetkom XX veka Budizam stie i u Evropu i Ameriku.Procenjuje se da u svetu trenutno postoji oko 450 miliona Budista a najbrojniji su: Kina (oko 102 miliona); Japan (oko 90 miliona); Tajland (oko 56 miliona); Vijetnam (oko 50 miliona); Mijanmar (oko 42 miliona); ri Lanka (oko 12 miliona); Juna Koreja (oko 11 miliona); Tajvan (oko 10 miliona); Kamboda (oko 9 miliona); Indija (oko 7 miliona).

etiri plemenite istine

etiri plemenite istine predstavljaju fundamentalni koncept budizma.Njihovim uvianjem akjamuni Buda je doiveo probuenje u Nirvanu.Tenja i napor da se ove etiri istine shvate i to ne samo na intelektualnom nivou ve pre svega i na intuintivnom tzv. direktnim uvidom,predstavljaju sutinu budistikog uenja i prakse.[footnoteRef:5]etiri plemenite istine su: [5: etiri plemenite istine u Budizmu - Sociologija Prof.dr Dragan Vukevi Podgorica 2009.godine]

1) Plemenita istina o patnji A ovo je,monasi, plemenita isitina o patnji:roenje je patnja,starost je patnja,bolest je patnja,smrt je patnja,biti sa onim to nam je mrsko jeste patnja,biti razdvojen od onoga to nam je drago jeste patnja,ne dobiti ono za im udimo jeste patnja.2) Plemenita istina o nastanku patnje A ovo je monasi plemenita istina o nastanku patnje:to je ona udnja koja vodi do novog roenja,to zdruena sa ushienjem i strau,uvek nalazi novo uivanje,sad tu,sad tamo-dakle to je e za ulnim uicima,e za postojanjem i e za nepostojanjem.3) Plemenita istina o prestanku patnje A ovo je monasi,plemenita istina o prestanku patnje:to je potpuno isezavanje i iskorenjivanje upravo te udnje,odustajanje od nje i odbaci-vanje,oslobaanje i okretanje od nje.4) Plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje A ovo je monasi,plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje:to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog delovanja,ispravnog naina ivota,ispravnog napora,ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.Ovakav pristup problemu predstavlja jednu od kljunih karakteristika u diskusiji budizma u odnosu na druge religije.Ovime se izbegava metafizika spekulacija i potreba za verom u ono to se izlae.U svakoj od etiri plemenite istine se referira na pojave i pojmove koji su u potpunosti u domenu iskustva svake osobe to joj omoguava da na osnovu tog iskustva da sud o istinitosi ili neistinitosti predmeta rasprave.Treba istai da bi bilo pogreno rei da vera nema nikakvu ulogu u budizmu.Naprotiv, termin rada je bitan konstituent budistikog uenja.Ovaj termin se priblino prevodi kao vera,mada on obuhvata samopouzdanje,upornost,skormnost i istrajan napor.Iako se Buda protivi slepom verovanju baziranom na autoritetu,tradiciji i sl.ostaje potreba za odreenom dozom vere u budistiko uenje.U principu rada je rezultat dubokog promiljanja i akumuliranih iskustava.

Plemeniti osmostruki put

[footnoteRef:6]Plemeniti osmostruki put jeste prema uenju Gotame Bude put koji vodi do prestanka patnje u ovekovom ivotu.U sutini to je praktian vodi za ivljenje,zasnovan na etikoj i meditativnoj disciplini,plemeniti osmostruki put je etvri aln grupe od etiri plemenite istine,koje su oblikovale i pokrenule razvoj kasnije budistike tradicije.Kao to i samo ime govori,postoji osam elemenata plemenitog osmostrukog puta i oni su podeljeni u tri osnovne kategorije: [6: Prepriano na osnovu Google pretrage: Plemeniti osmostruki put ]

- Mudrost: 1)Ispravno razumevanje; 2)Ispravna namera;- Moralno ponaanje: 3)Ispravan govor; 4)Ispravno delovanje; 5)Ispravno ivljenje;- Usavravanje uma: 6)Ispravan napor; 7)Ispravna svesnost; 8)Ispravna koncentracija;Iako su delovi puta numerisani,to ne znai da su oni linearna serija koraka koje neko mora jedan po jedan da naini kako bi napredovao ka prosvetljenju,umesto toga njih bi trebalo razvijati vie ili manje simultano,onoliko koliko to doputaju individualne sposobnosti,jer napredak u jednom pravcu olakava razvoj i drugih kvaliteta,tako da se oni meusobno dopunjuju i potpomau.

Budistika praksa

Budistika praksa obuhvata tri oblasti ljudskog ivota,koje ine sr postojanja oveka kao individue:1) Uzimanje utoita Tu spadaju Tri dragulja ili tri glavna obeleja budizma,odno-sno tri stvari u kojima svaki budista moe nai utoite,ta tri utiita su: Buda-probueni, Dharma-uenje,Sangha-zajednica.2) Pet recepata ivljenja a) Ne ubiti ili povrediti nijedno ivo bie biti blagonaklon; b) Ne uzeti bilo ta to nije dato biti poten; c) Ne biti neveran u vezi sa drugom osobom biti iskren; d) Ne koristiti pogrean govor biti istinoljubiv i ne lagati; e) Ne uzimati alkohol i droge imati bistar um.3) Meditacija Budistika meditacija predstavlja niz tehnika kojima se razvijaju svesnost,koncentracija,mirnoa i uvid.Budisti upranjavaju meditaciju kao deo puta prema prosvetljenju i nirvani.utina budistike meditacije je u sabranosti panje i svesnosti,palji-vosti i posmatranju.

Grane i kole Budizma

Najpoznatije kole budizma su:1) Nikaja;2) Theravada to je najstarija do danas sauvana budistika kola,pa se prema tome i smatra najbliom izvornom Budinom uenju;3) Mahajana u Mahajani Buda tei da ne bude posmatran samo kao ljudsko bie,ve kao zemaljska projekcija nezaetog i beskrajnog,sveprisutnog bia iza opsega i domaaja uma4) Vadrajana;5) Tibetanski budizam;6) ingon;Ovih est pobrojanih kola budizma predstavljaju ustvari est shvatanja Bude i tumanja istog.

Budistiki spisi

Tripitaka

Pali kanon je zbirka spisa theravada budizma,koji su sauvani na pali jeziku.Kanonska knjievnost na pali jeziku sastoji se od tri koare zbog ega se takoe naziva tipitaka.Tipita-ka ukljuuje tri zbirke: Vinaja pitaka;Sutta pitaka;Abhidhamma pitaka.- Vinaja pitaka je vie od puke liste pravila.Sadri takoe prie kojima se opisuje nastanak svakog pravila,pa tako dobijamo detaljan opis na koji nain je Buda reavao problem odravanja harmoninih odnosa unutar mnogobrojne i raznorodne duhovne zajednice.Sastoji se iz etiri dela: Suttavibhanga;Khandhaka (Mahavagga);Khandhaka (ulavagga);Parivara.- Sutta pitaka je drugi deo Tipitake i sastoji se od preko 10,000 sutta ili govora,koje je izgovorio Buda ili neko od njegovih najbliih uenika,tokom 45-godinjeg irenja uenja. Sutta ima pet zbirki: Digha nikaja;Mahima nikaja;Samjutta nikaja; Anguttara nikaja; Khuddaka nikaja.- Abhidhamma pitaka je trei deo Tipitake,budistikog kanonona i sainjava je sedam knjiga: Dhammasangani-nabrajanje fenomena;Vibhanga-knjiga rasprava;Dhatukatha-diskusi-ja u pogledu elemenata;Puggalapannatti-opis linosti;Kathavatthu-take nesporazuma;Jamaka knjiga parova;Patthana-knjiga o odnosima.

HRIANSKA ORGANIZACIJA

Hrianstvo je abrahamska monoteistika religija zasnovana na ivotu i uenjima Isusa iz Nazareta,kako se to predstavlja u Novom Zavetu.Hrianstvo je nastalo u Palestini u I veku nae ere.Obuhvata brojne hrianske crkve,zajednice i sekte,kojima je zajednika vera u Isusa Hrista,te prihvatanje ivota u skladu sa jevaneljem.Utemeljio je Isus Hrist i sledbenici ove vere nazivaju se Hriani.Hrianska era poinje Isusovim roenjem i po njemu je odreena nova era.To je najvea svetska religija-sve frakcije zajedno imaju oko 2,1 milijardi vernika ili oko jedne treine svetskog stanovnitva.Hrianstvo je u Palestini nstalo u sklopu Judizma,ali u drugoj polovini prvog veka osamostaljuje se kao posebna religija i iri po gradovima Rimkog carstva,posebno zaslugom apostola Pavla i njegovih misijskih putovanja.

Isus Hrist

Osnivaem hrianstva smatra se Isus Hrist,po kome je hrianstvo i dobilo ime.Isus je obino lino ime,dok Hrist znai od Boga poslat.Smatra se da je Isus ipak istorijska linost jer ga spominju mnogi stari grki pisci i filozofi.Mada osnovnim izvorom podataka o Isusovom ivotu smatra se Sveta hrianska knjiga Biblija,tanije Novi Zavet Biblije.Novi zavet predstavlja zbirku spisa ideologa i osnivaa rane hrianske crkve,pisanih na grkom i delimino na jevrejskom jeziku u I i II veku nove ere.Novi zavet sadri ukupno 27 spisa kanonizovanih u nekoliko faza zakljuno sa IV vekom.Novi zavet sadri etiri jeva- nelja po Mateji,Luki,Marku i Jovanu.Upravo ova etiri jevanelja predstavljaju izvetaj o Isusovom ivotu,o njegovim kazivanjima i delima.Prema Bibliji,Isus je zaet bezgrenim zaeem.Ideja da je Isusa rodila devica trebalo bi da ispuni verovanje iz starog zaveta da je on Sin Boiji.Prema istorijskim podacima roen je u 31.godini vladavine rimskog imperatora Avgusta u Betlehemu u Judeji,sin je Marijin,roen je u siromanoj jevrejskog porodici,koja se sklonila u Galileju.

Rani Hriani

[footnoteRef:7]Hrianstvo je nastalo u I veku nove ere na prostoru mone Rimske imeprije.Jedan od bitnih preduslova za nastanak hrianstva jeste izmeanost naroda,izmeanost kultura i jezika, pa i izmeanost religija na teritoriji ogromnog Rimskog carstva u to vreme.Zato je prihvaeno kao nadnacionalna,univerzalna religija.Drugi bitan uslov za nastanak hrianstva jeste klasna nejednakost u ogromnom Rimskom carstvu.Potlaeni slojevi naroda su u novoj religiji videli spas,sredstvo spasenja iz ropstva i siromatva.Hrianstvo je propovedalo jednakost i zato je u poetku bilo prihvaeno od strane niih,a odbaeno od strane viih slojeva drutva. [7: Preuzeto iz knjige Rimsko Pravo Prof.dr Obrad Stanojevi Beograd 2007.godine]

U I veku nove ere Hriani su se tajno okupljali na zajednikim verskim obredima, propovedima i molitvama.Ali hrianstvo je samo u poetku bilo religija tlaenih slojeva.Ali se vremenom sve vie bogataa,nesigurnih i nezadovoljnih dravnom vlau,poklonilo novoj veri.Tada hriani poinju da menjaju svoje uenje i od svojih pristalica poinju da trae poslunost i pokornost dravnoj vlasti.Krajem II veka nove ere sve hrianske optine ujedinile su se u jednu zajednicu iji je poglavar postao rimski episkop,kasnije nazvan papa (latinski papa a grki pappas-otac).Sedite pape je u Vatikanu,i tako je stvorena verska organizacija Hrianska crkva.Car Konstantin Veliki koji je vladao od (306-337) kada je uvideo bezopasnost,a i potencijalnu korisnost nove religije po dravu,zbog hrianskog uenja da je svaka vlast od Boga,30.aprila 313.godine Milanskim ediktom proglaava ravnopravnost hrianstva sa ostalim religijama,a ono ubrzo postaje i zvanina dravna religija u Rimskom carstvu.Hrianstvo je organizovano kao vidljiva zajednica vernika,crkva,okupljenih oko temeljnog hrianskog dogmatskoga,bogotivnoga,moralnoga i kanonskopravnog sistema.

Doktrina,obredi i moral u Hrianstvu

Glavne hrianske verske istine su definisane u antici na prvim vaseljenskim saborima i uglavnom ih prihvataju sve hrianske veroispovesti.U hrianstvu je pet glavnih istina:1) Monoteizam postojanje jednog Boga,koji je razliit od svijeta,ije su objave sadrane u Svetom pismu i Sveto trojstvo (u Bogu su sadrane tri osobe:Otac,Sin i Sveti Duh)2) Stvaranje i providnost (Bog je sve stvorio,sve odrava i svime on upravlja);3) Utelovljenje i otkupljenje (Sin Boji je postao ovek radi svoga spasenja);4) Besmrtnost ljudske due i vaskrsnue tela;5) Poslednje stvari Raj ili Pakao,koje su uslovljene milou Bojom,ovekovom verom i delima u ovozemaljskom ivotu.U Hrianstvu se Bog slavi po veri i jevanelju i posebnim obredima,koji se obavljaju u posebnim prostorima,tokom crkvene godine,nedeljama i praznicima.Hrianski najvaniji obred naziva se liturgija ili bogosluenje.U sreditu im je misa.Hrianske obrede predvode lanovi crkvene hijararhije,u rimokatolianstvu biskup,svetenik i akon,u pravoslavlju episkop a u protestantizmu pastor.U katolicizmu i prvoslavlju u kultu se razlikuje klanjanje koje se iskazuje samo Bogu,te potovanje koje se moe iskazivati i stvorenjima kao to su to aneli,sveci,slike i relikvije.U protestantizmu se potovanje radikalno izbacuje.Hrianstvo je etiko-mistina religija pa moral zauzima sredinje mesto u ivotu hriana.Izvori hrianskog morala su Stari i Novi zavet,zatim grka filozofija,posebno stoicizam.Iz starog zaveta prihvaen je Dekalog odnosno 10 Bojih zapovesti,naelo sopstvene odgovornosti,te novozavetno naelo ljubavi prema Bogu i blienjem svom.

Duhovnost,teologija,filozofija i izvori Hrianstva

Hrianska duhovnost ide za unutranjim temeljima dogmatskih i moralnih naela,za njihovim linim doivljajem,iskustvom i nadahnuem.Dok Hrianska mistika se razvila pod uticajem novozavetnih tekstova i neoplatonistike mistike.Izmeu ljudske due i Boga nema ontoloke istovetnosti,zajednitva naravi i slino ve mora postojati samo zajednitvo u ljubavi.U susretu sa grko-rimskom civilizacijom i grkom filozofijom hrianstvo je osetilo potrebu da biblijsku objavu izrazi pojmovima grke filozofije,posebno neoplatonistike.Prvi zaetci hrianske teologije nalaze se u Ivanovu jevanelju i Pavlovim poslanicama.Pravosla-vna teologija ostae verna neoplatonistikoj tradiciji istonih crkvenih otaca i nee biti sklona racionalizaciji objavljenih istina.Dok hrianska teologija polazi od svetopisamske obajve i nastoji je postupno izloiti, filozofija polazi od naravne spoznaje ljudskog razuma.Poto se hrianstvo na samom poetku srelo sa grkom filozofijom u grko-rimskom svetu,njemu se neizbeno nametnuo odnos vere i razuma,objave i filozofije,naravi i nadnaravi,slobodne volje i predestinacije te mogunosti ljudskog razuma da dokae postojanje Boga i besmrtnosti ljudske due.[footnoteRef:8]Izvori Hrianstva su pisana Boja objava (Sveto pismo Starog i Novog zaveta) kao i usmena hrianska predaja (Tradicija).Uenje i nauk su mu razradili i obrazloili veliki teolozi,definisali ekumenski-vaseljenski sabori,a nad njegovom pravovernou bdije crkvena hijerarhija.Dok rimokatolianstvo i pravoslavlje priznaju oba izvora (pismo i predaju),a veliku vanost pridaju teolokom miljenju i crkvenim ocima,protestantizam priznaje samo Pismo. [8: Preuzeto iz knjige Sociologija Prof.dr Dragan Vukevi Podgorica 2009.godine]

Hrianstvo je na neki nain proizalo iz Judizma,ali je prema njemu bilo u opreci.Pri-hvatalo je starozavetni monoteizam,ali ga je dopunilo uenjem o Svetom trojstvu.Starozave-tnom legalizmu suprotstavilo se jevanelje,a nacionalnoj religiji univerzalnu-nadnacionalnu religiju.Nakon irenja Islama od VII veka hrianstva,ono gotovo nestaje u severnoafrikim berberskim zemljama,a manje zatvorene monofizitske,melkitske i nestorijanske crkve prei-vljavaju u Egiptu i na Bliskom i Srednjem istoku.Danas je u svetu oko 2,2 milijarde hriana to ini 33% svetskog stanovnitva,od ega je 1 milijarda rimokatolika,300 miliona pravoslavaca,700 miliona protestanata i oko 70 miliona monofizita i nestorijanaca.

ISLAMSKA ORGANIZACIJA

Islam je monoteistika avramska relgija koja potie od uenja Muhameda iz VII veka. Zasniva se na veri u jednog Boga Allaha,izabranost Muhameda za Boijeg poslanika,predo-dreenost ljudske sudbine,nagradu za dobra dela i kaznu za loa,sudnji dan i oivljenje mrtvih.Postulati Islama obajvljeni su u Kur'anu,svetoj knjizi Islama.Kur'an je pisan na arapskom jeziku i sadri 114 [footnoteRef:9]sura.Kur'an je zbirka otkrovenja koje je od Boga,preko [footnoteRef:10]Meleka [9: Sura (Arapski) - Poglavlje] [10: Melek Dibrail Aneo Gavrilo]

Dibraila u pustinjskoj peini primio Muhamed.Sledbenici Islama se nazivaju [footnoteRef:11]Muslimani.U svetu ima oko 2 milijarde Muslimana,to ini Islam drugom najveom religijom na svetu posle Hrianstva.Osnovne obaveze svakog Muslimana su vera u jednog Boga-Allaha i Muhameda kao njegovog poslanika,obavljanje molitve pet puta dnevno,post u mesecu Ramazanu,davanje milostinje i [footnoteRef:12]Hadiluk bar jednom u ivotu.Gotovo svi Muslimani pripadaju jednoj od dve glavne islamske struje: Sunitima (85%) i itima (15%).Islam je preovlaujua religija na Srednjem istoku,kao i mnogim dravama Azije i Afrike.Muslimanske zajednice su brojne i na Balkanu. [11: Musliman (Arapski) Onaj koji se potinjava Boijoj volji] [12: Had Hodoae u Meku]

U preislamskoj Arabiji je vladao drevni semitski politeizam.Svako pleme je oboavalo svog glavnog boga ili boginju,u obliku kamena,drveta ili umarka.Oni su bili slavljeni u hramovima,davanjem ponuda i rtvovanjem ivotinja.Postojanje zlih duhova je bilo univerza-lno poznato i to e se zadrati i u Islamu.U predislamskoj Arabiji su postojali i neki henoteisti,koji su potovali jednog boga ili boginju,i monoteisti kao u kultu al-Rahmana.U gradovima u oazama,kao to je Jatrib koji e kasnije promeniti ime u Medina,nalazila su se velika uticajna jevrejska plemena.U VI veku nae ere Mekka sa svojim Kaba hramom u kome se nalazio uveni crni meteorit,predstavljala je religiozni centar centralne Arabije,ali i vana je bila kao trgovaki grad.Velike razlike izmeu bogatih trgovaca i siromanih stanovnika ulice,grubi obiaji i dekadentni moral muili su i pritiskali Muhameda.

Muhamed

[footnoteRef:13]Muhamed je roen u Meki 571.godine u dananjoj Saudijskoj Arabiji,u Tudani,u junom delu Hidaza,oko 80 km od Crvenog mora u kamenoj dolini.Poreklom je iz plemena Kurje koje je imalo veoma znaajan drutveni poloaj u Meki.Jo kao dete Muhamed je ostao bez oba roditelja,pa je brigu o njemu preuzeo stric.Kao mlad momak Muhamed je postao putujui trgovac.Na svojim putovanjima upoznao je hrianstvo,judaizam i istonjake religije.Od kada je oko 610.godine u peini pored Meke doiveo otkrovenje,poinje Muhamedova poslanika misija.Muhamed je nekoliko godina propovedao svoje uenje po Meki,ali bez uspeha jer nije bio prihvaen od strane bogataa.Konano 622.godine dolo je do uvene [footnoteRef:14]Hidre Muhameda i njegovih pristalica iz Meke u Medinu.Ovaj dogaaj oznaava poetak muslimanske ere.U novoj sredini Muhamed je imao mnogo vie pristalica i mnogo vie uspeha u irenju svog uenja.Osnovao je versku zajednicu na ijem je elu i sam bio. Nepunih 8 godina nakon hidre 630.godine Muhamed se trijumfalno vratio u Mekku,koja postaje sveti grad Muslimana,sredite Islama i cilj hodoaa.Ovaj dogaaj su vernici nazvali [footnoteRef:15]El Feth.Muhamed je ujedinio arapska plemena i postao njihov verski i svetovni poglavar.Stvorena je jedinstvena arapska drava koja je tokom vekova uspela da pripoji Siriju i Egipat,delove severne Afrike,doavi do Iberijskog poluostrva i Pirineja. [13: Preuzeto iz knjige Sve stvoreno uini se veselo Islamsko udruenje Bosne i Hercegovine Sarajevo 1988.g] [14: Hidra (Arapski) - Preseljenje] [15: El Feth (Arapski) - Pobeda]

Verovanje i dunosti Islama

[footnoteRef:16]Islam se zasniva na veru u jednog Boga,u izabranost Muhameda za Boijeg poslanika, u predodreenost ljudske sudbine,u nagradu za dobra i kaznu za loa dela,Strani sud ili Sudnji dan i u oivljenje mrtvih.Sledbenici Islama veruju da je Bog poslao svoju obajvu Muhamedu preko meleka Dibraila kao to je i ranije svoje objave slao i drugim poslanicima: [16: Preuzeto iz knjige Ilmihal Islamsko udruenje Bosne i Hercegovine Sarajevo 1997.godine]

Adamu,Noju,Avramu,Mojsiju i Isusu.Muslimani dre da je Islam ista ona vera koja je propo-vedala verovanje u jednog Boga jo od doba Adama i nastanka sveta.Muslimani veruju u jednog i jednog Boga- Allaha,Tvorca i nestvorenog,Svemogueg i Milosrdnog koji je slao svoje objave preko svojih poslanika svim ljudima na svetu.Islam se temelji i na verovanju u Meleke-Anele,od kojih su mnogi zajedniki sa judaizmom i hrianstvom.Po islamskom verovanju meleci su verni Bogu i izvritelji su svih njegovih naredbi,oni pomau vernicima i tite ih od zla,svi osim Iblisa.Muslimani veruju u sve etiri pisane objave,koje su objavljene Boijim poslanicima: Davidu (Davud),Mojsiju (Musa),Isusu (Isa) i Muhamedu.Kur'an je za muslimane Boja re koju je melek Dibrail preneo preko poslanika Muhameda,poslednjeg u nizu Biblijskih proroka.Prvobitna namera Kur'ana je bila da uvede Arape u zajednicu naroda Knjige i to u red sa Jevrejima i Hrianima koji su primili Toru i Zavete.Dve najvee teme Kur'ana su jedinstvenost i mo Boja i priroda i sudbina ljudi u odnosu sa Bogom.Bog je jedini stvoritelj univerzuma,ljudi i duhova,blagotvoran i pravedan. Ljudska bia su robovi Boiji i slobodnom voljom oni esto nee sluati Boje zapovesti,jer ih moe iskuavati posrnuli aneo Iblis (Satana) koji je sopstveni pad prouzrokovao time to je odbio da se pokloni Adamu.Islam se zasniva na verovanju u poslanike-proroke,koji su poslani od Boga.U Kur'anu ih je spomenuto 25,a najpoznatiji su:Adem (Adam),Nuh (Noje),Ibrahim (Avram),Musa (Mojsije),Isa (Isus) i Muhamed.Muslimani veruju u dolazak sudnjeg ili kijametskog dana,kada e svi ljudi odgovarati za uinjena dela,bila dobra ili loa.U Islamu,verovanje u predodreenost podrazumeva da je Bog odredio sve to e se desiti.On je stvorio stvorenja prema svome praiskonskom znanju i mudrosti.

Isa-Isus

Isa-Isus je Boji poslanik i Boji rob a ne Boji sin.On i njegova majka,koju Hriani proglaavaju bogorodicom,jeli su hranu,pili su vodu,oblaili se,spavali,odmarali i robovali Bogu kao i svi drugi ljudi.Muslimani veruju u Isu-Isusa ali kao oveka,ali verovanje da je on Bog smatraju najveim [footnoteRef:17]irkom. [17: irk (Arapski) - Greh]

Nakon niza poslanika,Allah alje Isaa,sina Merjeminog (Marija) Izraelianima da potvrdi objavu,istinu i sadraj Tevrata (Tore) i da dopusti po jevanelju,neto to je po Tevratu bilo zabranjeno.Bog ga je obasuo blagodatima.On govori ljudima iz kolevke kao novoroene i Bog ga poduava knjizi,mudrosti,Tevratu,Indilu i znanju.Isa je pretposlednji Boji poslanik i verovesnik.Bio je primalac tree velike Boje objave-jevanelja (Indila) i najavljiva dolaska Muhameda (pod imenom Ahmed) iza sebe.

Praksa,dunosti,zakon i dihad u Islamu

[footnoteRef:18]U Islamu je pet bogotovanih dunosti,pet stubova Islama.Praktine dunosti Muslimana su: [18: Preuzeto iz knjige Ilmihal udruenje Bosne i Hercegovine Sarajevo 1997.godine]

1) Svedoenje (ehadet) Nema Boga osim Allaha,a Muhamed je njegov poslanik;2) Molitva (Namaz) Pet puta dnevno,i to:Sabah (od pojave zore do izlaska sunca);Podne (kad sunce malo izae iz zenita);Ikindija (kad sunce nagne prema zapadu);Akam (kad sunce zae) i Jacija (kada no potpuno padne).3) Post (Saum) Uzdravanje od jela,pia,puenja,polnih zadovoljstva i neprilinog govora od zore do zalaska sunca,u toku meseca Ramazana koji traje 30 ili 29 dana.Ramazan i ramazanski post se zavravaju Bajramom,velikim Muslimanskim praznikom.4) Milostinja (Zekat) Imuni Muslimani duni su od vika svoje imovine udeliti 2,5% za potrebe siromanih,uenika,bolesnika,starih i iznemoglih.5) Hodoae (Hadd) U Meku bar jednom u ivotu za onoga koji je u stanju.erijat je boanski zakon Islama,i razumevanje tog zakona jeste fikh,odnosno sudstvo. erijat se odnosi na svaku dimenziju ivota,ukljuujui porodine odnose,zakon o nasleivanju,poreze,proienje od zagaenosti i molitvu.etiri opte prihvaena izvora Islamskog zakona su: Kur'an (sveta knjiga); Suna (obiaji prorokovi); Idma (saglasnost zajednice); Kijas (zakljuivanje po analogiji).[footnoteRef:19]Dihad se smatra kolektivnom obavezom Muslimana,u kojoj svi moraju uestvovati za opstanak Muslimana i njihove vere.Dihad je svaki trud u ime Allaha i svaka borba na Njegovom putu.Postoje 4 vrste dihada:1) Dihad sa samim sobom radi ustrajnosti na injenju dobrih dela i klonjenju od zabranjenih; 2) Dihad protiv ejtana (sotone); 3) Dihad protiv grenika rukom i savetom; 4) Dihad orujem za odbranu vere,asti,ivota i imetka. [19: Dihad (Arapski) ivotna borba u ime Allaha-Boga]

Muslimanska zajednica broji oko 2 milijarde vernika.U nekih 30-40 zemalja sveta Islam je veinska religija.Arapske zemlje ine oko 20% ukupnog broja muslimanskih zemalja, Juna i Jugoistona Azija imaju najvie muslimanskih zemalja,sa Indonezijom,Pakistanom, Bangladeom i Indijom,koje svaka ponaosob imaju vie od 100 miliona vernika.Prema podacima vlade SAD-a u njihovim dravama ima preko 20 miliona vernika.U Kini ima preko 40.000 islamskih svetilita.Na Bliskom istoku ne-arapske zemlje Turska i Iran imaju najbrojnije muslimanske zajednice,dok u Africi,Egipat i Nigerija su na prvom mestu.U mnogim evropskim zemljama Islam je druga religija posle Hrianstva kao u Francuskoj.U Srbiji ima oko 300.000 Muslimana,ne raunajui Kosovo i Metohiju.U Srbiji postoji oko 200 damija,oko 120 u Sandaku,60 u junoj Srbiji,po jedna u Beogradu,Niu,Malom Zvorniku i Subotici.Postoje i dve [footnoteRef:20]Medrese Jedna u Novom Pazaru i to kao islamski fakultet,i jedna u Beogradu. [20: Medresa Verska kola ]

ZAKLJUAK:

Najstarija budistika uenja zastupala su stanovite da su svet u kome ivimo i ivot samo iluzija,dok su neke kasnije pokrenute sekte,singon i zen (can u Kini) negovale osnovne ideje da je kosmiki Buda otelovljen u materijalnom svetu s kim se moe u potpunosti komunicirati i da je prosvetljenje mogue doiveti u svakodnevnom ivotu.U odnosu na antiku filozofiju,hrianska filozofija donosi brojne promene.Razlika u poimanju vremena dolazi do izraaja kod Avgustina (354-430 n.e.).Dok su Grci smatrali da se svet obnavlja u ciklusima slinim smeni godinjih doba,hriani oekuju nastupanje Carstva nebeskog,shvatajui istorijski proces linearno.Takoe,Grci su smatrali da nita ne moe nastati ni iz ega dok su hriani tvrdili da Bog stvara svet ex nihilo (iz niega).Islamska filozofija je filozofija koja polazi od islamskih verskih dogmi,, odnosno od objavljenih istina vere,kao svojih pretpostavki.Islamska filozofija se ponajvie bavi ovekovim odnosom s Bogom,odnosom vere i uma,pitanjima slobode volje,predodreenja greha,blagodati,spasenja i zagrobnog ivota.

SADRAJ:

1.Uvod ......................................................................................................... str. 01

2.Budistika organizacija ............................................................................ str. 023.etiri plemenite istine .............................................................................. str. 02- Plemeniti osmostruki put ................................................................ str. 034.Budistika praksa ..................................................................................... str. 035.Grane i kole Budizma ............................................................................. str. 036.Budistiki spisi .......................................................................................... str. 04 - Tripitaka .......................................................................................... str. 04

7.Hrianska organizacija .......................................................................... str. 04- Isus Hrist ......................................................................................... str. 04 - Rani Hriani .................................................................................. str. 058.Doktrina,obredi i moral u Hrianstvu .................................................... str. 059.Duhovnost,teologija,filozofija i izvori Hrianstva .................................. str. 06

10.Islamska organizacija ............................................................................ str. 06- Muhamed ........................................................................................ str. 0711.Verovanje i dunosti Islama ................................................................... str. 07- Isa-Isus ............................................................................................ str. 0812.Praksa,dunosti,zakon i dihad u Islamu ............................................... str. 08

13.Zakljuak ................................................................................................ str. 1014.Sadraj .................................................................................................... str. 1115.Literatura ............................................................................................... str. 12

LITERATURA:

1. Teorija organizacije Prof.dr ivota Radosavljevi

2. Sociologija Prof.dr Dragan Vukevi Podgorica 2009.godine

3. Google pretraga Plemeniti osmostruki put

4. Rimsko pravo Prof.dr Obrad Stanojevi Beograd 2007.godine

5. Sve stvoreno uini se veselo Islamsko udruenje BiHSarajevo 1988.godine

6. Ilmihal Islamsko udruenje BiH Sarajevo 1997.godine

13