77СЕПТЕМБАР 2015. број

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.2

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, БеоградТелефони редакције: 011/3225-912,

011/3300-629Факс редакције: 011/3225912е-маил: informativna@starigrad.org.rsВеб: www.starigrad.org.rsШеф Одсека: Дарко МишићРедакција: мр Ђорђе Чолаковић,Јелена Зимоњић, Јасмина НикачевићФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Драган СтојковићШтампа: Штампарија Комазец доо, ИнђијаТираж: 35.000 примерака

5 - Поклони за најбоље ђаке - НА СТАРОМ ГРАДУ ЗНАЊЕ ЈЕ НА ЦЕНИ6 - СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ забележио рекордну посећеност - НЕМА ЛЕТА БЕЗ ГАЛЕТА8 - Канцеларија за младе Стари град успешно реализовала пројекат „Плзен - Праг 2015“ – НЕЗАБОРАВНА ПОСЕТА ПРЕСТОНИЦИ КУЛТУРЕ10 - Заједно за вашу зграду у Мике Аласа 48 - УЛАЗ СИЈА НОВИМ СЈАЈЕМ11 - Европски дан Дунава на Старом граду – САМИ СМО ОЧИСТИЛИ НАШ КЕЈ12 - Подршка општине Стари град хуманитарној изложби - УМЕТНОСТ И ХУМАНОСТ- Староградско – грчка сарадња - ПОЧАСТ РИГИ ОД ФЕРЕ13 - Спорт испред политике – СТАРИ ГРАД СПОЈИО РУСИЈУ И УКРАЈИНУ14 - Општинска акција „Мој староградски мајстор“ – ЗА ЊИХ ЈЕ СВАКИ КВАР НОВИ ИЗАЗОВ16 - Спорт, уметност и забава за најстарије и најбројније суграђане – ТРЕЋА ДОРЋОЛИЈАДА17 - ИНТЕРВЈУ: Мирјана Јововић, једна од наших најбољих такмичарки у стрељаштву - СТАРОГРАЂАНКА КОЈА ПОГАЂА У ЦЕНТАР19 - Млади Старограђани - МЕСТО ЗА МЛАДЕ УМЕТНИКЕ; ВУКОВАЦ ИЗ „ДРИНКЕ” УСПЕШАН И НА ПЛЕСНОМ ПОДИЈУМУ21 - Проглашени победници акције „За зеленији Београд“ – ПРВО МЕСТО СТАРОМ ГРАДУ - Друштво за очување, уређење и развој Скадарлије - ШЕШИР МОЈ, ШЕШИР МОЈ НА КОСО22 - РЕКРЕАЦИЈА КАО ПРЕВЕНЦИЈА БОЛЕСТИ СРЦА23 - Савети за здрав живот - БОРОВНИЦА – ИНСУЛИН СА ПРОПЛАНАКА24 - Плесни студио „Сцена“ у „Пароброду“ - СИГУРАН КОРАК25 - Установа културе Градске општине Стари град - ПАРОБРОД27 - Графика – и занат и уметност - ШКОЛА ГРАФИКЕ У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА- Ликовна колонија у Кући Ђуре Јакшића - СЛИКЕ НА ПОКЛОН ПОРОДИЛИШТУ28 - Фигура „ловца“ за животну партију шаха Петра Анђелковића (80) - ШАХОВСКА ИГРА ЈЕ НЕИСЦРПНИ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ29 - Општина Стари град помогла организацију турнира у малом фудбалу – „ДОРЋОЛ 2015“ ЗА ЕКИПЕ ИЗ КРАЈА30 - Представљамо староградске спортске клубове - КРАЉЕВСКИ РВАЧКИ КЛУБ СА ДОРЋОЛА31 - Одржан Девети „Фиш фест“ - У ЧАСТ ДУНАВА И САВЕ

Почетак школске године 1. сеп-тембра обележила је добро-

дошлица најмлађим ђацима, коју традиционално организује наша општина са жељом да малишанима први школски дан остане у трајном сећању.

У осам староградских основних школа кренуло је 492 првака које је у клупама чекао општински поклон за срећан, веселији и безбрижнији

ДОБРОДОШЛИЦА ПРВАЦИМА СТАРОГ ГРАДАНаша општина поклонима дочекала нове ђаке

Најмлађи школарци добили медаље, мајице, качкете, свеске и пернице са прибором за писање и цртање за срећан полазак у школу

Марија Бранковић

САДРжАј

полазак у школу. Сви прваци су добили еколошку торбицу са ме-даљом, качкетом и мајицом „Ја сам Првак Старог града“, свеску и перницу са комплетним прибором за писање и цртање.

- Ово је почетак школовања и сви се надамо да ћете бити успешни и добри ученици. Општина редовно брине и помаже староградске школе како бисте имали боље и безбедније услове за учење и дружење. На вама је да само учите и растете, а када постанете трећаци од општине ћете добити компјутере на дар - рекао је у име општине Стари град председник Дејан Ковачевић у ОШ „Браћа Барух“, уз радосно одобравање 64 првака и аплаузе присутних родитеља.

УЗБУЂЕЊЕ И ЗА РОДИТЕЉЕ

Поклони добродошлице пријат-но су изненадили малишане. Заним-љиво су осмишљени тако да новим школарцима дају осећај поноса што припадају „Првацима Старог града”.

Мала Марија Бранковић из 1/2 ОШ „Браћа Барух“ каже да јој се свиђају и школа и поклони, посебно медаља.

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 3

- Свиделе су ми се и учитељица, и лепа учионица, као и „Совице-мудрице“ (пано са ликовима ђака) – каже у даху Марија, у присуству другарица из одељења Јелене Обрадовић и Марије Глигоријевић, које су такође биле импресиониране првим даном у школи.

Полазак у школу је велики догађај у животу сваког детета и њихових родитеља. Лена Голубовић из I/2 дошла је у „Браћу Барух“ са мамом и татом, веома узбуђена.

- Лена је наш први ђак - првак. Сматрам да нема детета и родитеља који нису узбуђени. Веома смо

задовољни. Одељења нису пре-натрпана, школа нам је близу, а Лена има пуно другара из вртића из предшколске наставе – рекао нам је тата Младен.

Весело и раздрагано било је у свим староградским основним школама. Свечаним пријемима, поред узбуђених првака и роди-теља, бака и дека, бата и сека, родбине, другара и наставника, присуствовали су представници Градске општине Стари град.

НАЈВИШЕ ПРВАКА У „ДРИНКИ“ И „ВУКУ“ОШ „Дринка Павловић“ примила

је чак 120 првака у четири одељења. Према речима директора Уроша Момчиловића уписани су из свих крајева главног града. Пријем новим школарцима приредили су старији другари у школском дворишту. Нове основце су поздравили директор и помоћница председника општине Јулијана Мркаић.

Међу родитељима смо запазили високу фигуру бившег кошаркаша Предрага Дробњака. Дошао је са супругом и двојицом новопечених првака – близанцима Луком и

Вањом. Тата каже да је разлог за избор школе близина „Дринке“, а кроз целу причу „првог дана школе“ већ је прошао са првим дететом које је већ увелико основац.

У ОШ „Вук Караџић“ многобројне родитеље и нове ђаке поздравили су директор школе Златко Грушановић и члан Већа општине Петар Бојовић и поручили им да је школа место најлепшег другарства.

- Број првака је сваке године све већи, ове године смо дочекали преко 90 нових ученика – рекао нам је директор, који је истакао да је школа презадовољна успешном сарадњом и бригом наше општине. <

Д.М./Ђ.Ч.

ДОБРОДОШЛИЦА ПРВАЦИМА СТАРОГ ГРАДАНаша општина поклонима дочекала нове ђаке

Јеленa Обрадовић и Маријa Глигоријевић

492 ПРВАКА СТАРОГ ГРАДАУ осам староградских основних школа ове године је кренуло 492 малишана – ђака првака. Највише нових основаца је у ОШ „Дринка Павловић” – 120. Следе ОШ „Вук Караџић“ са 91, ОШ „Михаило Пе-тровић Алас“ са 65, ОШ „Браћа Ба-рух“ са 64, ОШ „Краљ Петар Први“ са 62 и ОШ „Скадарлија“ са 61 пр-ваком. У ОШ „Стари град“ уписано је 17 нових ђака, а у ОШ за заштиту вида „Драган Ковачевић“ дванаест ученика.

КАМЕРЕ ШТИТЕ ЂАКЕ 24 САТА ДНЕВНОСве староградске школе дочекале су спремно нову школску годину. Безбедност ученика и школске имо-вине је на вишем нивоу од када је пре пар година у све школе уведен систем обједињеног видео надзо-ра, повезан са контролном собом Полицијске станице Стари град.Увођење оваквог система финанси-рала је наша општина.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.4

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 5

Градска општина Стари град је и ове године, као и у претходних

14, наградила најбољe ученикe основних и средњих школа - 135 ђака добило је таблет рачунаре као награду за успех и залагање, али и подстрек за даље успешно школовање.

Таблет рачунари свечано су уручени носиоцима Вукових диплома и ђаци-ма генерације седам основних школа, као и ђацима генерације 11 средњих школа са Старог града. Ове године највише „Вуковаца“ завршило је школовање у Основној школи „Дринка Пав-ловић“.

Са најбољим ђацима, њиховим родитељима и професорима раз-говарали су представници ГО Стари град на пријему приређеном у свечаној сали општине.

- Поносни смо што се на нашој општини из године у годину по-већава број ђака који остварују одличне резултате. Вредни и та-лентовани млади људи су наша будућност, а ми ћемо наставити да их подржавамо, награђујемо њихов труд и помажемо да што лакше наставе своје школовање - рекао је Марко Бастаћ члан Већа у општини Стари град.

Поклони за најбоље ђаке

НА СТАРОМ ГРАДУ ЗНАЊЕ јЕ НА ЦЕНИ

Он је додао да ће општина на-ставити са програмима подршке основним и средњим школама који ће допринети развитку креа-тивности младе генерације, као и да успеси младих Старограђана неће остати незапажени.

Стефан Ловрић је ђак ге-нерације Ваздухопловне

академије. Каже да је до-дела награда најбољим ученицима одлична идеја и леп знак пажње од стране

наше општине.- Награду доживљавам

као признање за досадашњи рад. Истовремено делује стиму-лативно да наставим у истом ритму, јер се знање цени. Намеравам да студирам машинство – авио смер, а касније можда, и мастер у Цириху или негде у иностранству, такође у струци – рекао је Стефан.

Андреа Денда, Ана Луковић и јелена Љубо-ја су своје осмогодишње школовање завршиле у ОШ „Вук Караџић“ са чистим петицама и понеле Вукове дипломе.

- Много сам труда уложила и надам се упи-су у Прву београдску ги-мназију - рекла је Ана,

док њена другарица Андреа верује да ће од септембра бити ученица Гимназије „Свети Сава“.

- Иако смо доста училе, увек смо нашле времена и за дружење ван школе – рекла нам је Јелена и захвалила се на поклонима, који ће, како каже, служити и за забаву и за учење. <

Д.М./Ј.Н.

Саговорнице

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.6

СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ забележио рекордну посећеност

НЕМА ЛЕТА БЕЗ ГАЛЕТА

Овогодишња летња сезона на „Галету“ једна је од нај-

успешнијих од 2011. године, када је комплетно реновиран комплекс базена спортско рекреативног и пословног центра на Дорћолу.

Током најдуже летње сезоне са више од 80 купаћих дана посећеност је била више него одлична кажу у СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић. Преко 120 хиљада суграђана потражило је освежење и спас од врућине, посебно у тропским данима када су базени радили пуним капацитетом – и до три хиљаде посетилаца дневно!

ПРВИ У ГРАДУ„Гале“ је већ 5. јуна почео

са радом у летњој сезони, први у нашем граду. Спремно је дочекао бројне посетиоце

уз посебан поклон – тродневно бесплатно купање, богат забавни програм и право уживање. Већ наредног викенда одржана је велика журка за почетак врелог лета. Многобројни Старограђани су уживали уз звуке џез свирке квартета Милана Петровића и

бесплатно освежење, заједно са гос-тима из Позоришта „Бошко Буха“.

ПОСЕТИОЦИ СУ УВЕК ПРИОРИТЕТ„Галетови“ посeтиоци су увек у

самом центру пажње и у жижи свих збивања! То је основно правило рада староградског спортског центра од којег се никад не одступа. На почетку

припрема за летњу сезону одлучено је да цене карата остану исте као и претходне године, уз обавезне попусте за различите категорије по-сетилаца. Како за најмлађе, тако и за најстарије – наше пензионере!

Захваљујући општини Ста-ри град за све београдске шко-ларце је поред бесплатног ђачког дана средом, обез-беђен је на поклон још је-дан „дан плус“ – бесплатно брчкање понедељком!

Завршена једна од најуспешнијих летњих сезона на популарном дорћолском купалишту

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 7

Посебна пажња посвећена је најстаријим суграђанима. Наша општина је почетком августа за све староградске пензионере обез-бе-дила бесплатан улаз на отворене базене.

АКТИВНИ И ХУМАНИ

Како би се сви освежили, уживали и користили бројне погодности које пружа најлепши београдски базен, продужено је радно време, свакодневно од 9 до 20 часова, а током тропских спарина отворени базени су радили продужено, до девет увече.

Посетиоци су могли да уживају под сунцобранима и дрвеним пер-голама које су правиле хладовину и то на новим лежаљкама врхунске удобности. Онима који су желели активнији одмор сваког дана је у рекреативном базену, тачно у 10 сати, организован бесплатан аква фитнес програм.

„Гале“ је подржао и пројекат „Исправи се и вежбај“ Секретаријата за спорт и омладину и Удружења

за медицину спорта Србије. Oр-ганизовани су бесплатни лекарски прегледи кичме и стопала за децу школског узраста. Циљ је био да се јавност упозна са овим проблемима, значајем превенције и раног откри-вања деформитета кичме и стопала код наше деце.

И овог лета је у сарадњи са Ин-ститутом за трансфузију крви Србије неколико пута организована акција добровољног давања крви. Сви ху-мани добровољци, који су дајући драгоцену течност спасили нечији

ПОРОДИЧНИ АНТИСТРЕС ВИКЕНД Поводом почетка нове школске године општина Стари град и СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ омогућили су 5. и 6. септембра праву породичну рекреацију и опуштање на базенима. Улаз на „Галета“ за родитеље је био 50 одсто јефтинији, а за малишане бесплатан! Припрема за школу, куповина књига, гардеробе и спортске опреме свакако је био велики удар на утањене породичне буџете, узроковане смањењем плата и пензија. Надамо се да сте искористили прилику и да сте се са вашом децом опустили током „антистрес терапије на Галету“, првог септембарског викенда.

ДИВАН ПОКЛОН НАШЕ ОПШТИНЕ Старограђанка Јерка Стоиљковић редов-но долази на базен. Живи у комшилуку у Тадеуша Кошћушка 52. Ова ведра и крепка суграђанка каже да је знала да су за пензионере јефтиније карте, са повлашћеном ценом од 200 динара (за остале 300), али од кад је општина Стари град обезбедила бесплатан улаз за пензионере долази знатно чешће.- То је диван поклон наше општине јер сви знамо колике су нам данас пензије. Стално меркамо где ћемо и колико да уштедимо. Ово је дивна пажња, јер таман од новца којим бих платила карту могу да изнајмим лежаљку или да купим неко освежење. Тако да ми је лето на „Галету“ дивно. Велика похвала општини која увек мисли на нас, најстарије суграђане – каже Јерка, која се редовно информише о бројним општинским програмима у нашем листу.

живот, награђени су бесплатним улазницама.

БЕЗБЕДНО КУПАЊЕ У ЧИСТОЈ ВОДИ

У СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ посебна пажња је посвећена квалитету воде која пролази кроз посебне, мо-дернизоване системе механичке, хемијске и УВ филтрације. Вода је стално контролисана од надлежних и увек је високог квалитета, и при пуној посећености, потврђивале

су свакодневне анализе над-лежних.

О безбедности и сигурности посетилаца бринуло се неколико служби – служба обезбеђења, техничка служба, дежурна ме-дицинска служба, служба за одржавање хигијене, као и спа-силачка служба.

Након једне од најуспеш-нијих летњих сезона, са број-ним програмима, и рекордне

посећености најпопуларнијег дор-ћолског купалишта, преостаје нам да закључимо да стварно „нема лета без Галета“. А како је лето на измаку, из спортског центра општине Стари град поручују да затворени базен и сауна раде у старим терминима.<

РСГ

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.8

Група младића и девојака са Старог града вратила се из студијске

посете чешком граду Плзену, ово-годишњој Европској престоници културе коју су од 28. августа до 1. септембра, организовали Општина и Канцеларија за младе Стари град, у сарадњи са општинском Установом културе „Пароброд“.

Млади Старограђани изабрани на основу јавног конкурса, током петодневног путовања имали су богат и садржајан програм. Вратили су се у Београд помало уморни, али пуни утисака. Поред упознавања са културно-историјским знаменитос-тима Прага и Плзена, једнодневна екскурзија у немачки Дрезден упот-пунила је ово путовање и учинила га незаборавним.

- Захваљујући пројекту студијских посета европским престоницама кул-туре, у последње четири године око две стотине Старограђана, узраста од 18 до 30 година, упознало се са значајним институцијама и културним установама европских градова. То је непроцењиво искуство које ће им користити и које ће утицати на њихове професионaлне каријере - каже Бојан Марић, координатор КЗМ Стари град.

Како бисмо на најбољи начин дочарали атмосферу са овог путо-вања, преносимо делове путописа Милице Стојановић, која је током путовања стигла да забележи најјаче утиске.<

РСГ

НЕПРОЦЕЊИВО ИСКУСТВО Пројекат посета европским престоницама културе, коју реализују наша општи-на, њена КЗМ и установа културе „Пароброд“, почео је 2010. када је прва група посетила Есен. Настављен је 2011. упознавањем финског града Турку и Талина у Естонији. Следили су португалски Гимарајеш, Брага и Порто (2012), Кошице (2013), а група од четрдесеторо младих са Старог града посетила је у октобру прошле године Европску престоницу младих – Солун.

НЕЗАБОРАВНА ПОСЕТА ПРЕСТОНИЦИ КУЛТУРЕ

Канцеларија за младе Стари град успешно реализовала пројекат „Плзен - Праг 2015“

После напорног пута и задр-жавања на мађарској граници,

наша експедиција је направила мали предах и наставила даље у жељи да што пре упозна нове, и за многе од нас, непознате градове Средње Европе.

ЗЛАТНИ ПРАГ Главни град Чешке с правом је

назван „Париз истока Европе”. Спада у ред најлепших и најатрактивнијих туристичких дестинација, који го-дишње посети стотине хиљада туриста. Зато су његове улице увек живе, пуне људи, баш као и један од његових симбола - Карлов мост изнад реке Влтаве. Изграђен је 1357. године на иницијативу Карла IV, чије име носи и прашки универзитет. 515 метара дужине моста повезује Прашки замак (Храдчане) и Стари град. Осим тога, умногоме је помогао развој та-дашње трговине између источног и

западног дела европског континента. Мост је увек препун шетача, туриста, свирача и уметника који изводе перформансе. Сви уживају у пре-лепом погледу који им се пружа.

Следећи симбол града који нам је привукло пажњу је „Астрономски сат” из IV века. Смештен је у Старом граду на Торњу и једна је од нај-популарнијих атракција града. Сваког сата људи се окупљају и пос-матрају „Поворку дванаест апостола” и поклапање казаљки праћено аутентичном мелодијом.

Следећа станица била је „Музеј комунизма“. На улазу је сувенир-шоп са сликама, шољама , беџевима, као и дрвена статуа Карла Маркса. Тема музеја је „сан, реалност и ноћна мора комунизма“. Обишли смо собу за испитивање и погледали видео клипове на „телевизијском времеплову”.

Највреднија збирка дела савре-мене уметности смештена је у Ве-летржници, налик нашем „Бигзу”.

ИЗ ДНЕВНИКА јЕДНЕ ПУТНИЦЕ

Студијска група од 40 младих са Старог града препуна утисака

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 9

Студенткиње Факултета драмских уметности Кристина Марковић

(24) и Милена Арсенић (22) заједно су са Вељком Миладиновићем (24) који студира електротехнику, поделиле са нама своје утиске о путовању у Праг и Плзен.

Посета музеју пива у Плзену и са-знање о томе колико се дуго у Чеш-кој производи пиво фасцинирали су Кристину и Вељка. Она каже да је одушевљена пријатношћу домаћина, а Вељко примећује велики број старих зграда у Плзену, које су изузетно добро очуване. Њихова сапутница Милена обожава мале европске градове и сматра да су често шармантнији од престоница.

- Конкурс општине Стари град за ово путовање ме је навео да на ин-тернету први пут истражим европске престонице културе, па и Плзен. Због тога је ово одличан пројекат, јер буди радозналост и интересовање младих за културне садржаје – поручује Кри-стина, а Милена додаје да програми европских престоница културе учине да неафирмисани градови живну и постану туристички атрактивни.

- Код нас у медијима нема простора за културу и туризам. Видим да је у Чешкој то другачије – каже Милена.

Наши саговорници су потпуно сагласни око тога да су кућно вас-питање и усмеравање деце пресудни за занимање младих за културне и уметничке садржаје.

- Тачно је да смо преплављени различитим reallity програмима, али није истина да су људи у Србији незаинтересовани за културу, коли-ко не могу себи да је приуште – каже Вељко и подсећа на огромне редове пред позориштима када се нуде јефтине карте.

Судећи по њиховим речима, ре-плика Ајфелове куле, Карлов мост и ноћне шетње чешким градовима су оно што ће Кристина, Милена и Вељко памтити. Током путовања, често су мислили на Београд и размишљали о томе како би неке моделе очувања и представљања културно-историјских знаменитости могли да применимо на Старом граду. Тако је дошло до неколико идеја о уређењу Косанчићевог венца, али и до готово песничког поређења чешке престонице са Београдом.

Праг је нешто као једна бескрајна Скадарлија – рекла је Кристина<.

Н.Г.

БАРОКНИ ДРЕЗДЕН Последња велика станица путовања младих Старограђана био је немачки Дрезден. Град који је за време Другог светског рата бомбардован и разорен до те мере да је уништено чак 95 одсто његове инфраструктуре. Током постојања некадашње Источне Немачке, али највише после уједињења, град је обновљен, као и бројне грађевине пред чијом су готичком, ренесанс-ном и барокном лепотом сви застали са усхићењем. Нико од чланова старо-градске експедиције није пожелео да изађе раније из „Семпер опере“, музеја „Старих мајстора“ и Галерије „Порцелана“. Следиле су Католичка висока кате-драла, Градска кућа са прелепим торњем – часовником, зидна таписерија од порцелана, дворац и најпознатији Музеј примењене уметности у Европи. Због свог изузетног културно - историјског значаја познат је под именом „Фиренца на Елби“.

ПРАГ јЕ БЕСКРАјНА СКАДАРЛИјАНајвећа сличност Београда и Прага је заправо у архаичном миру Јеврејског кварта, наспрам милиона туриста, и нашег доњег Дорћола, око „Рекса”. Нисмо пропустили прилику да оби-ђемо „Видиковац”, са кога се пружа фантастичан поглед. Указују се слике које ће остати урезане у меморију телефона , фотоапарата али и лично сећање сваког од нас.

ЕУ ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ 2015Главни циљ нашег путовања је

Плзен, град који је на нас оставио најјачи утисак. Основао га је 1290. краљ Вацлав II као центар като-личанства у Чешкој. Налази се на крајњем западу државе, четврти је град по величини и центар је региона Западне Бохемије. Његов заштитни знак је катедрала св. Бар-толомеја, а познат је по Синагоги, трећој по величини на свету (после Јерусалима и Будимпеште). У габа-ритној грађевини има места за око 2000 људи, а због специфичне акустике, простор се користи за организовање концерата. Синагога је затворена од новембра до марта, јер је у том периоду, како кажу, унутра веома хладно.

У XIX веку град се развио зах-ваљујући аутомобилској индустрији и фабрици пива. Свидео нам се сре-дњеевропски шмек града са нај-чувенијом пиваром, по којој су сви лагери добили генеричко име Пилс. Најпознатији житељ града био је Емил Шкода, претпостављате зашто. Највећи део јавног саобраћаја у граду обаваља се трамвајима и тролејбусима. У његовом депоу на-прављен је модеран „лофт“ културни центар за ЕУ престоницу културе. Посетили смо катакомбе које представљају Плзенско подземље. Чине га велики комплекс тунела и подрума из 14. века. Подземље је дуго 20 километара, и спада у ред најдужих у Европи. За посетиоце је отворено од око 750 метара и то на 12 метара испод површине града . Пролазак кроз ове катакомбе није препоручљив за клустофобичне и оне са страхом од уског или затвореног простора. <

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.10

Од недавно се један дорћолски улаз издваја од суседних и

одмах својим новим сјајем упада у очи пролазника. Реч је о улазу у зграду у Мике Аласа 48, чији су станари уз финансијску подршку коју пружа наша општина путем програма „Заједно за вашу згра-ду“ заменили стара улазна врата, уредили фасаду, окречили зајед-ничке просторије...

- Први пут смо конкурисали за овај програм и од општине Стари град добили чак 200 хи-љада динара. Реализацију наших заједничких планова смо спровели почетком ове године и врло смо задовољни извршеним радовима – рекла нам је Снежана Ристић-Рашчанин, председница Скупштине зграде. Како је објаснила, пре радова постојао је велики проблем безбедности у згради, пре свега због лошијих улазних врата. Због тога је у улазу било и хладно.

Ова зграда, попут осталих у ближој околини, саграђена је 1980. године и има 10 спратова и 39 станова, са два лифта. Махом пензионерску структуру житеља променили су новодосељени стана-

ри у последњих пар година - млађи брачни парови са децом.

Радови на санацији овог улаза су трајали око месец и по дана.

У том периоду су постављена нова, алуминијумска улазна врата на место старих која нису мењана чи-тавих 35 година, од усељења зграде.

Такође, замењена су и вратанца на свим поштанским сандучићима, а Скупштина зграде је добила своје посебно сандуче.

Значајној промени у изгледу улаза и ходника ове зграде допринели су и изведени молерско-фарбарски радови. Окречен је улаз у зграду, офарбана су врата лифта, а и предња и задња фасада су свеже окречене. Заједничка просторија за састанке станара је такође реновирана.

- Станари су веома задовољни. Улаз и заједничке просторије зграде су сада пријатније и без-бедније како за станаре, тако и за госте. Захваљујемо се општини на свему – додала је Снежена Ристић-Рашчанин и изразила наду да ће се на јесен расписати нови конкурс пројекта „Заједно за вашу зграду“, јер станари већ имају планове за даље уређивање зграде – намеравају да сервисирају лифтове.<

Ђ.Ч.

„Заједно за вашу зграду” у Мике Аласа 48

УЛАЗ СИЈА НОВИМ СЈАЈЕМ

Улаз као у новоградњи

Захваљујући популарном програму општине Стари град, улазна врата стара готово 35 година замењена су новим – квалитетнијим и модернијим, улаз у зграду је

оплемењен и новим сандучићима, свеже окреченим ходником, а и спољне фасаде су освежене

Снежана Ристић-Рашчанин испред новог улаза

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 11

Европски дан Дунава на Старом граду

И овог лета Београђани су спас од врућина тражили у боравку

поред река. Задовољни изгледом Дунавског кеја, бројни шетачи су често бирали управо наш комшилук за бег од летњих жега. Градска општина Стари град је 29. јуна на Европски дан Дунава организовала традиционалну акцију чишћења дорћолске обале ове градске реке. Велики број Ста-рограђана, представника наше оп-штине и волонтера придружио се уклањању отпада дуж Дунавског кеја.

У току чишћења прикупљано је смеће које је остало након повлачења воде са приобаља. Уклоњано је кабасто ђубре, грање, пластична амбалажа, лименке и други отпад. Вишесатном акцијом вредних Старограђана при-обаље реке је очишћено од наноса који су нарушавали изглед обале Дунава, а омиљено шеталиште мно-гих Београђана је постало уредније и лепше место за дуге летње шетње. Добра атмосфера која је владала међу учесницима акције, привукла је и многе пролазнике да се прикључе или бар похвале идеју и труд ор-ганизатора.

Марко Бастаћ из општине Стари град наводи како је намера општине била да се укаже на важност очу-вања животне средине, али и да се староградско шеталиште на Ду-

наву, које је у летњим месецима најпосећеније, уреди и улепша.

- Уз добру организацију, мини-малне напоре и максималну вољу, успели смо да учинимо нашу обалу Дунава чистијом и уреднијом. Када је у питању наша непосредна околина, не постављамо питања надлежно-сти, него делујемо како бисмо је учинили здравијом. Наставићемо са

различитим еколошким акцијама, а акценат ће, као и до сада, бити на едукацији најмлађих Старограђана – рекао је Бастаћ и захвалио свим учесницима акције на труду и доброј вољи да чувају Стари град.

Општина Стари град годинама уназад посебну пажњу посвећује очувању животне средине и ор-ганизацији различитих еколошких

акција. Подсећамо Старограђане да у згради општине постоје контејнери за одлагање сијалица, неонки и батерија, као и да уколико желе да рециклирају кућни отпад, кесе за рециклажу могу поручити позивом опш-тинском Контакт центру на број телефона 011/785-2-999.<

Н.Г.

САМИ СМО ОЧИСТИЛИНАШ КЕј

ЦАР МЕЂУ РЕКАМАСвојом величином и лепотом, Дунав није оставио равнодушним ни многе мислиоце античког света. О њему и његовим карактеристикама су међу првима писали Аристотел, Херодот, Овидије, Цицерон и Вергилије. Хесиод је Дунав назвао „братом Нила“ и „сином океана и богиње мора Тетиде“, а чувени Наполеон Бонапарта га је прозвао „царем међу рекама“. За Дунав кажу да је вечан као Тибар, плодоносан као Нил, величанствен као Мисисиспи, љубљен као Волга и живахан као Рајна. По дужини тока, заузима 34. место међу највећим светским рекама. Пловидба Дунавом кроз Србију пружа незаборавне погледе на четири средњовековне тврђаве – петроварадинску, нашу - калемегданску, смедеревску и голубачку.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.12

На дан смрти Риге од Фере, 24. јуна, председник Градске општине

Стари град Дејан Ковачевић положио је венац на споменик подигнут њему у част. Одата је почаст великом борцу за слободу и револуционару, једном од највећих националних хероја у новијој историји Грчке. То је била прилика за подсећање на слободарске идеје које је заступао, као и на допринос у ослобађању Грчке и Србије од турске империје и формирању мо-дерних држава у 19. веку. По изузетно кишовитом време-ну, венце су положили грчки државни министар Теренс Куик, амбасадор Грчке у Србији Економилис Констадинос, као и бројни гости из Велестина, родног града Риге од Фере,

који су организовано дошли због тог догађаја, а предводили су их гра-доначелници шест грчких градова, као и представница градоначелника Никозије с Кипра и бившег председника грчког парламента Георгиоса Сурласа.

Хуманитарна изложба под нази-вом „Српска балканска лепота

из перспективе једног Американца“, аутора Веслија Чанела, отворена је у Етнографском музеју 13. августа. Изложба фотографија представља шестогодишњи пројекат инспири-сан лепотама Србије, који се реа-лизује захваљујући подршци Градске општине Стари град. Организатори су удружење „Кругови уметности“ и ЕУС Србија.

Приход од продаје фотографија ће путем донација бити прослеђен деци са инвалидитетом преко удру-жења грађана „Ево рука“, како би се обезбедио простор за свакодневни боравак и специјалан рад са децом посебних потреба.

Свечаном отварању изложбе у Етнографском музеју присуствовали су представници наше општине, а присутне је поздравио члан Већа Лазар Лешњак истакавши да ГО Стари град увек подржава уметничке пројекте организација и појединаца.

Поред чињенице да наши су-грађани, Старограђани, имају веома изражен слух за уметност и раз-

вијене културне потребе, додатни мотив за учешће у овом пројекту нам је дао његов хуманитарни карактер – рекао је Лешњак и поручио да ће и општина Стари град куповином једне од слика, донирати новац за потребе деце са инвалидитетом.

Аутор изложбе Весли Чанел, аме-рички фотограф из Атланте, у про-теклих десет година обишао је Србију чак осамнаест пута.

Шест година требало је овом уметнику да направи невероватне фотографије широм Србије и из тог посла развије велику љубав и наклоност према нашој земљи. Љубав према Србији почела је у једном америчком кафићу када је Весли из џепа извукао заосталу новчаницу од сто динара. Своју приврженост нашој земљи, овај Американац је исказао и написавши песму о Србији „Писмо мом народу“.<

Ј.З./Н.Г.

Подршка општине Стари град изложби о лепотама Србије

УМЕТНОСТ И ХУМАНОСТ

ПИСМО МОМ НАРОДУИ седим овде са сто динара у руциИ сањам о далекој земљи.Земљи скривеној од очију запада Који не може да види или разуме Радости, боли, патње и стремљења Оних који су живели хиљаду година пре њих.Желим да се сретну исток и запад у пољупцуДа разумеју љубав и страст и бол и лепоту Коју деле, али је не виде. И тако им показујем слике Лепоте, љупкости, боја и лицаИ тражим од њих да виде,Да разумеју, да запамте, да заборавеДа се упознају и крену с руком у руци.

Весли Чанел

Староградско – грчка сарадња

ПОЧАСТ РИГИ ОД ФЕРЕДелегације су, након тога, посетиле Кулу Небојша, реконструисану дона-цијом грчке владе, где су церемонију обележавања годишњице смрти грч-ког јунака и његових седам другова, организовали Међународни институт

међубалканске сарадње „Рига од Велестине”, као и општине из којих су били пореклом Рига од Фере и његови другови.

У Сали Хероја на Филоло-шком факултету, делегације су присуствовале трибини на којој је одржана и промоције књиге о Риги од Фере, аутора Георгиса Сурласа.

Дејан Ковачевић примио је делегацију гостију из Грчке у свечаној сали Градске општине Стари град. <

Ђ.Ч.

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 13

Поред бројних спортова којима помаже, општина Стари град

већ годинама подржава и помаже развој рагбија у Београду.

Од тренирања на пољани и прес-влачења на клупи, дошли смо до тога да се наша репрезентација пласирала у завршни круг квалификација за Светско првенство које ће бити одржано у Аустралији 2017. Осим тога, Београд је у јулу био центар рагби света. Рагби 13 федерација Србије је тада била домаћин Конгреса Европске рагби лиге федерације, што је први пут да се тај конгрес

не одржава у Лондону и Паризу. То је својеврсно признање Рагби 13 федерацији Србије - истакао је члан Већа општине Стари град задужен за спорт Петар Бојовић.

За то признање заслужна је и општина Стари град која је помогла одржавање конгреса, али и утакмице рагби 13 репрезентација Украјине и Русије, које дуго нису могле да измере своје снаге на терену због по-литичких тензија између две земље.

- У шали кажемо да је општина Стари град спојила Украјину и Русију - каже Петар Бојовић који је у згради општине и организовао дочек раг-биста.

- Помогли смо да рагбисти у Бео-граду одиграју дуго одлаган меч и тако послали поруку да је спорт изнад политике. Наши спортисти су годинама трпели због политике и не желимо да се то икоме више дешава - рекао је Бојовић.

Пријему руских и украјинских раг-биста присуствовао је и председник Међународне рагби федерације Неј-џел Вуд, представници украјинске амбасаде у Београду и Трејси Галагер из амбасаде Велике Британије у Београду.

Утакмица између Украјинаца и Руса одиграна је на стадиону На-ставног центра „Макиш“, а победили су руски „Медведи“ 34:20.<

РСГ

Спорт испред политике

СТАРИ ГРАД СПОјИО РУСИјУ И УКРАјИНУ

РАГБИ 13

Србија једна од ретких зе-маља у којој је признат рагби 13, објаснио је председник Рагби 13 федерације Београда Радослав Новаковић. Рагби 13 се игра са 13 играча. Утакмица се игра у два полувремена од по 40 минута. Лопта се увек додаје уназад, а напад траје док играча са лоптом не оборе противнички играчи. Ако се у шестом нападу не да гол, противник преузима лопту. Осим рагбија 13 постоји и рагби 15, који има дру-гачија правила. Постоје и рагби 9 и рагби 7. Рагби 9 је подврста рагбија 13, односно то је турнирска верзија рагбија 13, док је рагби 7 турнирска верзија рагбија 15. Да не заборавимо да поменемо, у Београду постоји и женски рагби клуб Београд.

У Србији има 18 клубова који играју рагби 13. Од тога је 10 у Београду, а само у општини Стари град активна су два – „Дорћол“ и „Стари град“. Рагби 13 клуб

„Дорћол“ био је 10 пута првак Србије, а ову годину је завршио на другом месту иза „Партизана“.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.14

Јулијана Ђосић, професионална играчица Народног ансамбла

„Коло“ једна је од бројних пен-зионера Старог града која је у више наврата користила бесплатне ус-луге мајстора коју општина кроз акцију „Мој староградски мајстор“ спроводи већ пет година. У њеном стану у Улици Миће Поповића захваљујући вредним рукама мајстора Воје, Бранка и Ивана све је поправљено и доведено у ред.

- Живим у стану својих родитеља у коме су готово сви уређаји из прошлог века. Многи нису радили, а новца за поправке нисам имала. Када сам сазнала за ову општинску акцију, одмах сам се пријавила и ево, видите, сада је све поправљено - прича госпођа Јулијана, која напомиње како су у њеној згради захваљујући општинском програму „Заједно за Вашу зграду“ у два наврата вршене поправке.

- Поред неколико ситних поп-равки, средили смо улаз зграде и подруме. Имам само речи похвале за нашу општину – поручила је госпођа Ћосић.

Као и већина корисника услуга староградских мајстора и госпођа Јулијана је о акцији сазнала путем општинског Информатора „Стари град“.

Без обзира на тропске дане, наши мајстори Бранко и Иван са списком у рукама су читавог лета и обавезним алатом, ишли од стана до стана. И то без аутомобила.

Поред стандардних поправки кућних апарата, столарије и осталог, често излазимо у сусрет нашим комшијама, па помогнемо и око

Општинска акција „Мој староградски мајстор“

ЗА ЊИХ јЕ СВАКИ КВАР НОВИ ИЗАЗОВ

других кућних послова. Качимо завесе и слике, поправљамо лустере и ролетне. А током врелих летњих дана смо често и сервисирали климе - каже мајстор Бранко.

Задовољство корис-ника пруженим услугама староградских мајстора је једино мерило успешности ове општинске акције и најкориснији сигнал да са њеним спровођењем треба наставити и у будућности.

Бојлери очишћени, електроника ради, закачени лустери... све то руке мајстора Бранка брзо и вешто поправе.

Од почетка акције 2011. године преко 700 Старограђана је користило бесплатне услуге староградског мајстора

- Највише ме је обрадовало када ми је поправио стари ципеларник

од кога су други мајстори „дигли руке“ – објашњава за-

довољна Јулијана.Али није само ствар у то-

ме. Осим што поправљају кварове, мајстори Бранко

и Иван уз кафу и хладно ос-вежење, код Старограђана

уносе и добро расположење. <

Ј. Н.

КОМЕ СУ НАМЕЊЕНЕ УСЛУГЕ МАЈСТОРА

Пензионери са примањима нижим од 35 хиљада динара, особе са ин-валидитетом, самохрани родитељи, корисници социјалне помоћи и туђе неге, као и незапослена лица са Старог града могу контактирати Волонтерски центар ГО Стари град на телефон 3300-529 или послати имејл на адресу volonterskiservis@starigrad.org.rs и пријавити се за ус-луге наших староградских мајстора.

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 15

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.16

Старограђанка Мирјана Јово-вић је уз Јасну Шекарић наша

најуспешнија такмичарка у стре-љаштву. Некадашња светска пр-вакиња, тренерка стрељаштва и најуспешнија стрелкиња у доса-дашњој историји СК „Партизан”, од 1979. године живи на Дорћолу.

Мирјана нас је дочекала у свом стану, ведра и расположена. Обожава Стари град и крај у коме живи, посебно Калемегдан, а након успешне и богате спортске каријере посветила се сликарству.

- На Дорћолу ми је све близу. Нисам од оних који се жале. Од када сам у пензији имам времена за своју другу љубав – сликарство. Имала сам седам самосталних из-ложби и баш лепо „убијам“ време! – каже кроз смех некадашње „око соколово“ југословенског и српског стрељаштва. <Како сте почели да се бавите стрељаштвом?

Сасвим случајно. Моја школа се налазила где и Војна гимназија, у Хумској улици, поред стадиона ЈНА. Сестра и ја смо једног дана радознало ушетале у стрелиште. Тамо се нашао Бранко Ђурић, кас-није мој кум, који је упитао да ли желимо да пробамо гађање пушком. Пошто сам одмах почела да погађам у црно, рекао је да сам талентована. Већ после месец дана тренирања постала сам првак Београда за пионирке.

Под паролом „У здравом телу здрав дух” на теренима Спортског друштва „Дорћол“ и ове године одржана је Дорћолијада спорта,

здравља и културе трећег доба. Учествовало је око 100 екипа са 250 такмичара из 25 општинских и гранских удружења пензионера и друштава старих лица из Београда и Србије.

На отварању, бројне посетиоце, госте, пријатеље и учеснике поздравили су председник Организационог одбора Душан Максимовић, представник Савеза пензионера Србије и Покрета трећег доба књижевник Пеца Петровић, као и председник Градске општине Стари град Дејан Ковачевић.

- Сматрам да је трећа по реду Дорћолијада успела самим вашим доласком. Импресиван списак учесника, удружења и друштава која окупљају најстарије суграђане указује на то да сте ви већ победили. Наша општина ће као и до сада, увек бринути о најстаријима, јер су управо они наше најбројније комшије – рекао је Дејан Ковачевић.

Професор Томислав Петровић, академски сликар, је у оквиру Прве међугенерацијске ликовне колоније окупио талентоване ученике београдских школа, који су заједно са сликарима трећег доба показали своје умеће на тему „Мој Београд“. На другој страни, 15 предшколаца су са својим бакама и декама трчали дечји маратон на 20 хиљада милиметара под мотом „Баке и деке уз бате и секе“.

Такмичења у пикаду, шаху, фудбалу, кошарци и боћању разгалила су учеснике, који су показали изузетан спортски дух на којима би им много млађи позавидели. Честитамо екипи пензионера са Старог града, која је освојила треће место у боћању!<

Ђ.Ч.

ТРЕЋА ДОРЋОЛИјАДАСпорт, уметност и забава за најстарије и најбројније суграђане

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 17

ИНТЕРВјУ: Мирјана Јововић, једна од наших најбољих такмичарки у стрељаштву

СТАРОГРАЂАНКА КОјА ПОГАЂА У ЦЕНТАР

Стељаштвом, у коме је поставила три светска рекорда, почела да се бави случајно у СК „Партизан” – Након спортске каријере посветила се сликарству

<Јесте ли одмах постали чланица Стрељачког клуба „Партизан“?

- У почетку сам била једина жена у „Партизану“, касније је било пуно сјајних колегиница - стрелкиња. За седам година ушла сам у државну репрезентацију. Упо-редо са стрељаштвом ишла сам у средњу музичку школу. Касније сам примљена на Музичку академију, али ми је било тешко да упоредо и тренирам. Љубав према спорту је надјачала. Двадесет година сам била репрезентативка, а потом тренер стрељаштва.<Који успеси су вас довели на сам врх овог спорта?

- Ако не рачунамо државна првенства, на којима сам 23 пута била државни првак, 16 пута у појединачној конкуренцији, на свет-ским и европским првенствима сам освојила 17 медаља. Министарство омладине и спорта ми је као нај-већи урачунало онај успех који се по првобитној Уредби највише вредновао - светски рекорд. У рангу је олимпијског злата, па сам стекла националну пензију. Драго ми је да

НАЈБОЉА СТРЕЛКИЊА У ПОЛА ВЕКА СК „ПАРТИЗАН”Стрељачке легенде клуба из Хумске су Горан Максимовић и наша саговорница Мирјана Машић – Јововић, наводи се у пригодној брошури поводом јубилеја „Борци за трофеје - пола века Стрељачког клуба Партизан 1959 – 2009», аутора др Љубомира Петровића. Издвајамо неке од Мирјаниних успеха: 1970. поста-ла екипни светски првак у дисциплини малокалибарска пушка (МК) - лежећи став и освојила је још једну екипну златну медаљу. На Трећем европском шам-пионату у Линцу (1973) поставила је државни рекорд са стандардном ваздуш-ном пушком (378 кругова). На Светском првенству у Сеулу (1971) поставила је светски рекорд са МК пушком, а 1974. је као чланица репрезентације била друга на свету. Након девет година (1983) екипу сениорки поново је довела до светског врха са златном медаљом. Била је два пута првак Медитерана, 8 пута првак Балкана, 23 пута државни првак, 16 пута у појединачној конкуренцији.

ме држава није заборавила, а осим спортских, добијала сам и друга признања - Октобарску и Мајску награду, као и Орден заслуга за народ. <А Олимпијске игре?

- Нажалост само сам једном наступала на Олимпијади. Било је то у Лос Анђелесу (1984) када су се жене први пут самостално такмичиле у стрељаштву. До тада смо наступале у мушкој конкуренцији. Била сам шеста. То је тада окарактерисано као мој велики неуспех, јер су сви очекивали медаљу. Жене су почеле самостално да се такмиче у стрељаштву тек кад су почеле да

побеђују мушкарце. Жене су увек биле боље у стрељаштву, вероватно због веће упорности од мушких колега. <Како је бити тренер другима? Знамо смо да сте створили 16 јуниорки и 6 јуниора врхунских стрељачких квалитета.

- Сви активни стрелци су као почетници прошли моју тренерску школу. Јасни Шекарић сам била савезни селектор на Олимпијади у Барселони (1992). Бити тренер је напорно јер је стрељаштво јако тежак спорт који изискује велики рад и труд. Прво се уче основна правила, пре свега ставови. Све то мора да се избалансира. С друге стране, стрељаштво је јако скуп спорт. Лично смо улагали сви ми, моји родитељи, пријатељи, чланови клуба. Сада је већ другачије. <Како Вам се чини статус стрељаштва као спорта данас?

- Стрељаштво није атрактиван спорт за гледање, али је атрактиван за бављење. Сада су увели додатно такмичење - десет метака у мету, као финале, да би се стрељаштво приближило ТВ гледаоцима. Без обзира на то и даље није популарно, али је јако лепо. За све који желе да се баве стрељаштвом најважнији су: таленат, смиреност, да нисте нервозни и да се самосавлађујете. Концентрација мора да се одржи сат-два, без прекида. Некада и дуже. Вид и није најважније особина стрелаца, мада многи очекују баш такав одговор – поручује свима који желе да се баве стрељаштвом врсна шампионка овог спорта, Дорћолка Мирјана Јововић.<

Д.М./Ј.Н.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.18

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 19

Павле Кнежевић, млади Старограђанин са Дор-

ћола, по струци дипломирани правник, своју визију културе Београда остварује кроз уметничку манифестацију „Belgrade Art Show” којом већ скоро годину дана, у једном џез бару на доњем Дорћолу, промовише и пу-блици представља младе и неафирмисане уметнике. Овај про-грам се традиционално одржава сваког месеца и представља уме-тничку платформу младих уметника, која многобројном аудиторијуму презентује различита дела. До сада је успешно представљено преко 80 младих и креативних људи.

- Уметничка и креативна ориги-налност младих талената је нашла своје уточиште у Belgrade Art

Сава Андрић (14), свр-шени основац ОШ

„Дринка Павловић“, један је од овогодишњих ђака генерације које је наша општина наградила таблет рачунарима.

Општини Стари град писмом се обратио Савин отац Ђуро. Бираним речима захвалио се на указаној паж-њи и лепом гесту према вредним и талентованим староградским ученицима. Посебно, јер је наша општина показала да се знање, вредан рад и успех у школи и данас цене и вреднују.

Из писма смо сазнали да је млади Сава Андрић, осим што је одличан ђак и веома успешан плесач! Млади и талентовани Дорћолац три пута је био државни првак у стандардном и комбинацији стандардног и комбинованог плеса. Учествовао је на више међународних турнира. У јулу ове године имао је запажен наступ на Светском првенству у

Млади Старограђани

МЕСТО ЗА МЛАДЕ УМЕТНИКЕShow-у који је отворен

за сваког младог уметника и искрено даје подршку оства-ривању снова још неафирмисане и мла-де културне сцене

наше земље. Сматрам да је Србија земља сјај-

них младих талената, који нас својом оригиналношћу итекако могу инспирисати - каже Павле Кнежевић.

Према његовим речима, синер-гија уметности којом Belgrade Аrt Show одише се остварује кроз поезију, плес, перформанс, модне ревије, изложбе слика, цртежа, графика, уметничких инсталација, промоцију књига и приказивање кратких филмова.

ВУКОВАЦ ИЗ „ДРИНКЕ” УСПЕШАН И НА ПЛЕСНОМ ПОДИјУМУ Млади Дорћолац је троструки првак државе

- Хвала Канцеларији за младе Стари град на подршци. Радујем се будућој сарадњи, те овим путем желим да позовем све младе уме-тнике који хоће да учествују у симфонији уметности да нам се придруже, било да се баве плесом, пишу песме и приче, цртају или сликају, снимају филмове или певају, глуме или пак стварају фасцинантне модне креације - каже Павле, који свој таленат током уметничких ве-чери које организује исказује пое-зијом.

На официјалном блогу Belgra-de Аrt Show-а можете прочитати серију интервјуа са сваким младим уметником који је наступао на овој симфонији уметности, а са Павлом се може ступити у контакт преко Fa-cebook странице Belgrade Art Show – Symphony.<

Ђ.Ч.

Риминију (Италија). Такмичио се у плесној комбинацији и био је једини представник Србије на овом престижном такмичењу.

Андрић је рођен на Светог Саву, а плесом је почео да се бави од првог разреда основне школе у клубу „Беоденс“, који се налази у Улици краља Петра на Старом граду.

Сава наставља школовање у Првој београдској гимназији. С обзиром на то да је и одличан ђак, питали смо га да открије његов рецепт за успех?

- Редовно учење, али не прете-рано – каже једноставно плесни витруоз и открива да је страствени љубитељ спорта.

Ипак плес и уметност су Савин избор. Завршио је и нижу музичку школу „Војислав Вучковић” - предмет класична гитара.

Младог Саву Андрића већ у ок-тобру очекује светско првенство у Молдавији, а за своје успехе нај-захвалнији је партнерки Катари-ни Лемајић (13) и људима из „Беоденс-а”< .

Ђ.Ч.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.20

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 21

вечити симбол елеганције и пре-фињености. Мушкарцима даје на стилу и карактеру, жене чини елегантнијим и тајанственијим.

Такмичарски програм окупио је преко 100 поносних носилаца шешира разних модела и стилова. Њих је пажљиво одмеравао и процењивао жири на челу са председником, глумцем Томом Курузовићем, књижевницама Ли-дијом Манић, Наталијом Девић и

Алмом Тијанић и кореографом, Тином Букумировић. Они су бирали и одабрали победничке шешире у категоријама: дамски, мушки, дечји (девојчице и дечаци), а специјално признање припало је власнику најмањег шешира. За победнике као награда спремељена је торта коју су сви поделили. <

Ј.Н.

Било да се израђује од сламе, даб-рове или зечје длаке, свиле, вуне, коже, платна, баршуна, синтетике, различите величине и облика, као и намене: од заштите од временских (не)услова, до статусног обрасца или естетске форме, шешир је био и остао сасвим посебан део аксесоара. Шешир типа цилиндра, борселино, панама, жирадо, тореро, сомбреро, бретон, клош, је

Проглашени победници акције „За зеленији Београд“

Друштво за очување, уређење и развој Скадарлије

Под именом „Еколошка радионица Олга Познатов“, ГО Стари град је још

давне 1986. године прва у Београду, али и у земљи покренула такмичење у избору најлепших староградских башта, балкона и дворишта. Наставак овог такмичења постоји и данас у виду акције „За зеленији Београд“, коју уз подршку београдских општина, организује ЈКП „Зеленило Београд“, а у којој Старограђани тради-ционално учествују, а неретко и побеђују.

Овогодишње такмичење спро-ведено је у пет категорија: најлепша зелена површина око стамбене зграде, најлепши балкон, најлепша зелена површина испред пословног простора, најлепше уређено школско двориште и најлепше уредеђно двориште испред предшколске установе.

У финалу акције „За зеленији Београд“ за најлепши балкон проглашен је балкон који се налази у старом језгру Београда, преко пута Саборне цркве у Улици кнеза Симе Мраковића 9. О њему се брине госпођа Стана Крчмар – Наумовић која је понела и прво место прошле године на општинском такмичењу.

Балкон госпође Стане смештен је на сто година старој згради и обавезан је детаљ на фотографијама туриста који дођу у наш град.

- Обожавам цвеће и сваки дан запо-чињем бригом о њему. На балкону имам 31 саксију. Од обичних и висећих петунија, преко вребене, до кактуса и кадифице па ми треба око сат времена да их све пажљиво залијем. Али ништа ми није тешко, јер ми љубав према цвећу даје снагу за живот. Волим децу, цвеће и сунце - каже овогодишња престоничка победница.

Иако је госпођи Стани свака награ-да похвала за њен допринос лепоти Београда, она истиче да јој је прошло-годишња награда коју је добила од ГО Стари град ипак најдража.

- Мали врапчић ког сам добила од наше општине има посебно место у мом стану – каже госпођа Наумовић.

У категорији најлепше двориште ис-пред предшколске установе освојио је вртић „Цврчак“ са Палилуле, док је за нај-лепшу зелену површину око стамбеног објекта проглашена оаза у Мозеровој 1 у Земуну.

ПРВО МЕСТО СТАРОМ ГРАДУ

Некада је било незамисливо изаћи на улицу гологлав,

а данас људи кажу да шешире носе само ексцентрици. Да ли је у питању само храброст или ипак одраз модног стила није важно, јер у Скадарлији границе нису постојале. Време када се по шеширу препознавала господа на кратко се вратило у београдску боемску четврт, а стотине љубитеља тог модног додатка поносно је шетало креације на традиционалној манифестацији „Скадарлијској шеширијади”. Друштво за очување, уређење и развој Скадарлије је и ове године релизатор ове посећене манифестације.

Београд је одувек био град шешира. Било да су их набављали у Бечу, Паризу и Пешти, а чешће у Балканској улици, где је у граду било највише шеширџијских радњи, увек су их носили у центру Београда, у Скадарлији.

ШЕШИР МОј, ШЕШИР МОј НА КОСО

Награда за најлепшу зелену повр-шину око пословног простора отишла је на Савски Венац, а најлепше школско двориште припада ОШ „НХ Душан Дугалић“ у Ђердапској улици на Врачару.

Свима који подржавају ову акцију, представник ЈКП „Зеленило Београд” уручио је захвалнице. У име општине Стари град захвалницу је примио Милан Церовац. <

Ј. Н.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.22

Рекреативно бављење спортом, разни фитнес програми и фи-

зичко вежбање уопште, освојили су велики део наше популације примамљивим пропагираним ути-цајем на физички изглед и телесну тежину. Без обзира на ефекте, физичко вежбање постало је сва-кодневна потреба човека који се заузет послом упоште не креће. И савети лекара упућени пацијентима који већ имају кардиоваскуларне тегобе управо је – рекреација. Она подразумева и промену стила живота из корена. Вежбање не само да је корисно у превенцији, оно помаже и у контроли болести. Као и у свему другом, и у овом „послу“ ваља пронаћи меру, а то значи да би рекреативни програм и физичке напоре требало ускладити са годинама, здравственим стањем и тренутном кондицијом организма.

Пливање и брзо ходање су фи-зичке активности којима би се свако могао приклонити. Брзо ходање је у случају неких кардиоваскуларних проблема најбољи лек. Посебно се препоручује особама са високим крвним притиском јер га директно

снижава. Уколико се брзо ходање узима као тренинг, потребно га је упражњавати најмање три пута седмично по пола сата. Кондиција се најлакше стиче управо у овом виду рекрације. За сваки тренинг, односно за свако вежбање, важно је дозирати физички напор и научити правилно дисање. Правилно би било да пре избора рекреације и лекар има реч.

Најмање што би свако могао да учини за себе, за одржавање виталности и здравља угроженог

некретањем, јесте и низ правилних физичких вежби за одржавање кичменог стуба. Оне се могу научити и упражњавати и у кућним условима. Не треба заборавити да шетња нема ефетке брзог ходања, као и да се напорни кућни послови не третирају као физичко вежбање. Пливање се препоручује од предшколског узраста до позних година живота управо јер је у њему ангажовано цело тело, нема повреда и добро је за релаксацију.

ДОБРОБИТИ ВЕЖБАЊА КОД СТАРИЈИХ ЉУДИСа старењем, функционалност неуромишићног, кардиоваскуларног и респи-раторног система постепено почиње да се смањује, и то доводи до појаве сла-бости код старијих особа.

Физичка неактивност је један од основних фактора који доприноси губљењу мишићне масе и слабљења функционалности организма.

Истраживања показују да се већ након 12 недеља специфичног тренинга, примећују побољшања у снази и мишићном ткиву код људи старијих од 90 година. Убрзо се вежбање одражава на побољшање брзине ходања, већом способношћу самосталног устајања са столице, као и побољшања равнотеже и значајног смањења учесталости падова. Поред моторичких бенефита, при-лагођени тренинзи само два пута недељно, доводе до тога да старије особе врло брзо осећају и побољшање свог здравственог стања.

РЕКРЕАЦИјА КАО ПРЕВЕНЦИјА БОЛЕСТИ СРЦА

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 23

Савети за здрав живот

СПЕЦИЈАЛИТЕТИ ОД БОРОВНИЦЕЈедан од најукуснијих специја-

литета од боровнице је специјално припремљено слатко. Ова изван-редна посластица прави се тако што се чисте, опране и добро осушене боровнице ставе у чисту и суву теглу, која се до врха се напуни медом. Теглу је потребно добро затворити и чувати на хладном, сувом и мрачном месту. Да би се сачували хранљиви и лековити састојци не препоручује се кување боровница.

За вино од боровница потребно је згњечити 2,5 килограма боровница и помешати их са четвртином килограма шећера у праху. Додати цимет и каранфилић и три литра воде. Оставити да одстоји преко ноћи. Следећег дана се пропасира кроз сито. Добијени сок сипати у буренце и оставити да ври. На сваки литар и по овако добијеног сока скувати пола килограма шећера у четврт литре воде. Када се шећерна вода потпуно охлади, прелити је преко сока, промешати, зпрелије се преко сока, промеша, онда се затвори у буренце и остави да вино проври.

Ликер од боровнице се прави од следећих састојака: килограм боровница, пола литра прокуване воде, један литар добре шљивовице, четврт килограма шећера, мало цимета, каранфилића и ваниле. Веома зреле боровнице се стављају у тегле са широким грлом и додаје се мало цимета, каранфилића и ваниле. Полити са пола литра прокуване и охлађене воде и шљивовицом. Тегла се затим затвори и оставља три недеље на сунцу. Након тога се додаје охлађен сируп од шећера који је скуван у пола литре воде. Теглу са припремњеним ликером оставити да одстоји још који дан. Затим се процеди, налије у флаше и ликер од боровнице је спреман за послуживање. Здраво живели!<

Ј.З.

Због својих хранљивих и лекови-тих састојака боровница је један

од најмоћнијих природних лекова надохват руке. Боровница расте као зимзелени грм висине тридесетак сантиметара, на ве-ћим надморским висинама, на пропланцима између шума или у ретким шумама. Шумска боровница (Vaccinium myrtillus L.) у Србији најбоље успева на об-ронцима Копаоника, Голије, Јавора и Медведника. Већи део убраних боровница се користи у домаћинству тако да је тешко утврдити колика је

њихова укупна производња у нашој земљи.

Лековита својстава листа бо-ровнице користе се превасходно у лечењу дијабетеса. Листови се беру пре цветања, а најлековитији састојак – миртилин – после цве-тања прелази у плод боровнице. Жбунови боровнице секу се у ап-рилу месецу, а касније се суше на топлом и промајном месту. Осим што представља природни инсулин, лист боровнице користи се у лечењу хроничних и акутних желудачно-цревних обољења. Суве боровнице користе се у спречавању лакших цревних инфекција, гасова и хемороида. Један од најбољих препарата за опште стање организма је вино од боровнице. Препоручује се за добро варење и јачање апетита. Са друге стране, свеже цеђени сок од боровнице идеалан је за испирање уста и грла, а помаже и код појаве афти и упаљеног зубног меса.

И вожња бицикла благотворно утиче на целокупно стање орга-низма. Познато је да су бициклисти спортисти са најмањим индексом телесне масе, те је њихов ризик за обољевање од кардиоваскуларних обољења веома низак. Сви који су аутобус заменили бициклом прво што су након кратког времена приметили код себе је промена расположења на боље. Осим што овај вид активности јача срце, снижава крвни притисак, повећава потрошњу енергије и сагорева вишак масти, такође одржава тонус тела и снижава ниво стреса и напетости.

У већини светских метропола све је чешћа појава упражњавања физичких вежби у парковима и

на јавним спортским теренима. То је убедљиво најјефтинији вид рекреације коју себи могу да приуште сви, јер је довољна само добра воља. У појединим парковима у Београду постоје теретане на отвореном где рекреативци веж-бају на сопствену одговорност, јер је већина справа поломљена, а постали смо сведоци и групних вежбања тај-чија и јоге у природи. Иако је бициклизам један од нај-популарнијих видова рекреације међу Београђанима, не може се рећи да је Београд најбезбеднији град за вожњу бицикла. Стаза од Дорћола до Аде Циганлије је до недавно била омиљена траса београдских бициклиста, међутим тренутно је затворена због радова, тако да Старограђани једино пре-ласком Бранковог моста могу да се провозају до Земуна и назад. <

Ј.З.

БОРОВНИЦА – ИНСУЛИН СА ПРОПЛАНАКА

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.24

као и 12 „Трезор омажа“ српским и југословенским глумцима. Седми је био „Off“ – Предрага Стојића, својеврсни домаћи одговор на „Fast and furious“. Главне улоге тумаче Никола Ђуричко и Љубомир Бандовић а фотографија Далибора Тонковића приказала је Београд у досад невиђеној визури. На јесен нас очекују нови домаћи филмови „Панама” и „Поред мене”.

Француски „Време прве љу-бави” приказан је у парк „Палас“ окружењу, налик Па-ризу, баш као и „Операција Бадермајнхоф” на Црвеном крсту који је налик Берлину. Културни догађај лета је по-зоришна представа „Опасне везе” пред више од две хиљаде људи у парку Ташмајдан, где су Влада Алексић, Александра Јанковић и „ЛП дуо“ извели класични мјузикл, у најбољој традицији Бродвеја у амбијенту Централ парка у Њујорку. Уз комерцијалне спонзоре и Аме-ричку амбасаду, наша општина је најстарији партнер Филмстрита којим се поносимо.

ПРВИ РОЂЕНДАН БИОСКОПА ПАРОБРОД

У првој години приказано је 6 домаћих премијера и 2 до-кументарна филма („Варвари“, „Непослушни“, „Травелатор“, „Нај-лепша је земља моја“, „Споменик Мајкл Џексону“, „Једнаки“, „Ничије дете“, „Мој занат“ и „Коча Поповић“)

Установа културе Градске општине Стари град

СЕПТЕМБАР

Установа културе „Пароброд” припрема разноврстан про-

грам какав и приличи, по оцени многих, најбољем културном центру у Београду. Први џез фе-стивал контрабаса „Bass passion” имаће сешн издање у „Das Boot-у”. Хоркестар слави 15. рођендан уличним концертом. Битеф По-лифонија је гост – домаћин у „Пароброду” где га је Љубица Бе-љански Ристић својевремено и започела. Поп културним дебатама AgitPoP-a о серијама „True Detective 2” придружиће се Ана Мартиноли едицијом разговора о радију. Сајт за младе архитекте представиће две конкурсне изложбе, а Коста Пешевски одабиром имагинарних филмских плаката инагурисаће нови живот „Кино клуба – Пароброд Београд“. Дневни лист „Данас” и Mccann Београд промовисаће књиге својих сарадника, баш као и светски бестселер „Мустра за револуцију” – Срђе Поповића.

ФИЛМСТРИТ У петом лету постојања показао

се и доказао као најзначајнији престонички сезонски догађај уметности и социјализације. Филм-стрит се усталио на локацијама које су постале препознатљиве. Не само као културни већ и као туристички бренд града на којима су многи очекивали и нашли филм по свом укусу. Запамтићемо пројекције: „Казабланке“ и Де Сикиних „Крадљиваца бицикала“ испред Пароброда, „Љубав и мо-да“ - омаж Ђузи Стоиљковићу на Савском пристаништу и такође, код пароброда „Жупа“. „Операција Београд” Жике Митровића била је посвећена Бати Живојиновићу и генерацији глумаца 70 - тих, као и Сава мали – „Бари Венеција“ која нестаје пред нашим очима.

ПУНОМ ПАРОМ У ПАРОБРОДУ

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 25

У сали Установе културе Градске општине Стари град „Пароброд“

од 2010. године сваког уторка и петка плесни клуб „Сцена“ одржава часове плеса младима који желе лепршавим и сигурним кораком да закораче у свет. Са много љубави, пажње и знања, три даме – кореографкиње раде са полазницима од пред-школског до средњошколског уз-раста. Љубитељи плеса могу да науче кораке класичног, модерног и џез балета.

ИЗРАЗ КРОЗ ПОКРЕТЦиљ овог програма је да се

члановима, кроз уживање у плесу и покрету, омогући правилан физички развој, развој моторике и координације покрета. У току школске године, на часовима се развија музикалност, слух, осећај за ритам, креативност, као и љубав према сценским уметностима и

сценском изразу. То се постиже кроз кореографије праћене најпо-знатијом музиком из света балета, филма, модерног балета, џеза као и савременом, модерном музиком.

Уче се и различити видови не-вербалне експресије, изражавања кроз покрет и мимику.

Упоредо се раде вежбе које подстичу концентрацију и способност за бољу координацију у простору. Важан сегмент оваквог програма представља и стицање социјалних вештина, осећаја за рад у групи и дружење, поготово за најмлађе чланице плесног студија.

Упис је у току, а они који желе да науче кораке ових игара могу се јавити на телефон 063/724 2 264 или 063/847 5 374.

Часови почињу током сеп-тембра у „Пароброду“, у Капетан Мишиној 6-а. <

Ј. Н.

КЊИЖЕВНОСТ

Драган Великић представио је нови роман „Иследник“ (Лагуна, 2015), уз психолога Жарка Треб-јешанина и уредницу програма Катарину Лазић. Почетком јула десети, јубиларни, пут одржана је „Кикинда Шорт“ под геслом „Десет – Ресет“, на раскрсници Капетан Мишине и Јевремове. Напокон се и Коста Бунушевац представио књигом „Слика од речи“ и пратећом изложбом акварела, али то је тема за посебно поглавље.

ГАЛЕРИЈА Визуелни догађај летње сезоне

била је изложба – промоција књиге путних илустрација „Snipetts“ Еме Фик, Американке на привременом раду у Србији. Од родне Луизиане преко Новог Пазара до Београда,

Ема је сложила мозаик импресија у антрополошки приказ Србије данас. Од хране и људи, оријенталног и  византијског, до свакодневног и декоративног, од културе жи-вљења до уметности. Изложба је „на бис“ гостовала и у „Миксеру“, а Ема се у септембру враћа кући. Истовремено се на спрату догађала и изложба „Сребреница данас“ - визуелни портрет града и његових становника, аутора фотографија Дејана Петровића.<

Приредили: Пароброд/Д.М..

Плесни студио „Сцена“ у „Пароброду“

СИГУРАН КОРАК

КОРЕОГРАФИ „СЦЕНЕ“Плесни студио „Сцена“ воде три кореографа - Маја Николић, Мина Милићевић и Маја Ђерковић. Све три поседују дугогодишње плесно и кореографско искуство у класич-ном, модерном и џез балету. Током активног бављења плесом освојиле су велики број медаља и оствари-ле значајне успехе на државним, европским и светским такмичењи-ма. Учествовале су у многобројним интернационалним и државним плесним манифестацијама, а данас своје искуство преносе на млађе ге-нерације.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.26

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 27

ШКОЛА СЛИКАЊА ЗА ДЕЦУУметничка група „Орфелин“ од полови-не септембра у Кући Ђуре Јакшића орга-низује и школу сликања „Аполо“ за децу млађег и старијег школског узраста. Ча-сови се одвијају једном недељно, сваког четвртка од 16.30 часова. Школу води академски сликар Наташа Бркић. Све по-требне информације о школи графике и школици сликања за децу могу се добити на број телефона 060/090-3887.

Графика – и занат и уметност

ШКОЛА ГРАФИКЕ У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА Радионица оригиналне ручне штам-

пе „Орфелин“ и ове школске године часове графике одржава у Кући Ђуре Јакшића. Од 12. септембра, сваке суботе у подне, школу графике држаће професор Виктор Калуђеровић, илу-стратор и концептуални уметник. Графику је дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду, у класи професорке Милице Вучковић. Цртање у оквиру школе графике посебно предаје професорка сликања Наташа Бркић, један од оснивача „Орфелина“.

- Полазници школе графике су људи који су склони уметности. Није обавезно имати било какво предзнање, јер у досадашњем животу „Орфелина“ показало се да су аматери ти који раду приступају са више маште, ентузијазма и ангажовања. Код њих једноставне ствари готово увек постају занимљивије – каже професор Виктор Калуђеровић и додаје да за почетак овог уметничког заната ни године нису битне.

- Најстарији полазник имао је шездесет и две, док је најмлађи имао дванаест година – поручује професор.

Од скице до израде, графика пролази кроз више етапа ручне израде. Сви љубитељи ове технике кажу да је сам процес, каткад врло дуготрајан, оно што графику чини посебном.

– Цртеж се са папира преноси на неки од материјала. Неко више воли бакропис, неко воли дрво, камен. За-једничко за све графике је да се раде у црно-белој техници. У Кући Ђуре Јак-шића имамо и традиционалну пресу где их штампамо у шест примерака – каже Виктор Калуђеровић.

Школа графике „Орфелин“ ове године прославила је седам година постојања великом изложбом у Кући

Ђуре Јакшића, која је трајала од 28. априла до 8. маја. За ову поставку изабано је чак деведесет радова, од хиљаду отисака који су направљени од оснивања школе, а заступљени су били сви полазници. Да је ова школа по много чему јединствена у граду, говори и податак да су полазници „Орфелина“ у четири наврата прош-ли критеријуме EX-YU конкурса за графику.<

Ј.З.

Ликовна колонија у Кући Ђуре Јакшића

СЛИКЕ НА ПОКЛОН ПОРОДИЛИШТУАктивности Куће Ђуре Јакшића

у Скадарлији, центру боемског духа Београда, биле су током августа месеца у великој мери подређене сликарству. На дан када је рођен велики српски писац и сликар, 8. августа, домаћини из Београда уго-стили су представнике Ђурине куће из Српске Црње и уметнике из Удружења ликовних стваралаца „Ђура Јакшић“ из Пожаревца и Београда. Сликарска колонија која је окупила 47 ликовних уметника из наше земље, ове године је промовисала рађање деце под слоганом „Жене, рађајте децу!“.

Шездесет слика прикупљених у овој акцији поклоњено је Гинеколошко акушерској клиници „Народни фронт“ за украшавање болничких соба. Донацију су примили директорка болнице проф. др Снежана Ракић, заменик

директора др Радомир Мамовић и др Предраг Тајфл. Примопредаји слика присуствовали су и учесници ликовне колоније у Кући Ђуре Јакшића– Снежана

Бекрић, Предараг Радошевић, Виолета Кевро, Тамара Шарић, Зорица Шпадијер и Тодор Јовановски. <

Ј.З.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.28

Старограђанин Петар Анђелковић (80) освојио је награду ОШК „Викинг“ за успешно решен шаховски

задатак из претходних бројева Информатора. И још више! Чика Петар игра животну партију шаха која која га брани од болести и заборава, последица тешког можданог удара 2012. године.

- Невероватна је улога шаха у његовом опоравку. Захвална сам дивним комшијама Милићу Младеновићу и Марку Бојковићу који су га мотивисали да поново почне да игра и вратили код Петра животну радост – каже супруга Наталија, која је са господином Анђелковићем већ педест година у браку. Љубав према супрузи и шаху побеђује све болести са којима се суочио.

Награду – велику керамичку шаховску фигуру „ловца“, подметаче за чаше са шаховским проблемима, привезак са скакачем и слику другог првака света Ласкера са посветом, донео му је шаховски педагог и председник „Викинга“ Зоран Андрић.

Шах је неисцрпан резервоар менталне енергије која једну богату животну биографију брани од заборава. Некада је Петар играо на десет табли истовремено „на слепо“, окренут леђима шаховским фигурама! Господин Анђелковић је пензионер, некадашњи је руководилац фонотеке Радио Београда. Педесетих година радио је као преводилац југословенских „плавих шлемова“ на Синају.

- Шах играм од 1944. када ме је на Божић покојни отац даривао шаховском гарнитуром и почео да учи древној игри – рекао нам је тихо чика Петар.

Осамдесетогодишњи чика Петар поручује младим шахистима да се увек држе правила: „Никад не враћај потез - Поштуј противника кога побеђујеш и када губиш - Нема љутње после пораза и увек пружи руку и честитај противнику!“

Његове поруке су правила и мото којих се придржавају мали шахисти „Викинга“, који му ускоро долазе у посету. Већ је за крај септембра заказан сусрет чика Петар - најбољи „Викинг – пионир“. <

Д.М.

Решење пошаљите на имејл: sahovskiklubviking@gmail.com

Најбоље очекује заслужена награда Решење из прошлог броја је: 1.Дц6 и 2.Ла6

Добитник награде за тачно решење задатка број 3 је Лав Димитријевић, ученик ОШ „Краљ Петар Први“.

Фигура „ловца“ за животну партију шаха Петра Анђелковића (80)

ШАХОВСКА ИГРА ЈЕ НЕИСЦРПНИ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ

НА

ГРА

ДН

И З

АД

АТА

К 4

СУ

ДО

КУ

БЕЛИ ИГРА И ДАЈЕ МАТ У 2 ПОТЕЗА

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 29

Општина Стари град помогла организацију турнира у малом фудбалу

„ДОРЋОЛ 2015“ ЗА ЕКИПЕ ИЗ КРАјА

Љубав према фудбалу окупила је четворицу младих Дорћо-

лаца. Њихов огромни ентузијазам и помоћ институција омогућили су да се у дворишту Основне школе „Михаило Петровић Алас“ одржи турнир у малом фудбалу „Дорћол 2015“. Заједничким залагањем Де-јана Курћубића, Љубивоја Кова-чевића, Александра Крстића и Владимира Сладића са Дорћола, уз гостопримство „Аласа“ и помоћ општине Стари град, последњих дана јуна се из школског дворишта у Вишњићевој улици ширио спортски дух Дорћола.

У разговору са организаторима турнира Дејаном и Љубивојем сазнали смо да је „Дорћол 2015“ окупио 11 екипа, са играчима од 15-16 година, па до оних искуснијих од педесетак.

- Поред екипа из нашег краја, драго нам је било да угостимо и тимове „са стране“ из других де-лова града, а све у циљу играња доброг фудбала. Пуне трибине сваке турнирске вечери, фер плеј и спортска атмосфера оживели су онај наш дорћолски дух – каже Дејан Курћубић и истиче да овај турнир на неки начин представља вишедневни излаз из свакодневице, јер се готово две недеље прича само о фудбалу.

Љубивоје Ковачевић објашњава како је за организацију оваквог својеврсног спортског догађаја по-требно уредити „много ситница“ – од добијања дозволе за коришћење терена, преко набавке лопти, голова и мрежа, до награда за најбоље.

- Новац од котизације учесника не би био довољан да покријемо све трошкове, поготово што због трња у дворишту школе, морамо често да мењамо лопте. Захваљујемо се општини и школи што су нам изашли у сусрет – поручује Љубивоје и додаје да је намера да ови турнири постану традиционални и да се одржавају крајем свеке школске године.

Победнички тим овогодишњег турнира „Дорћол 2015“ је екипа „Бока Јуниорс“. Друго место припало је екипи нашег саговорника Дејана „Логика“, док је треће место освојила екипа названа „Сан Лоренцо“. Најбољи стрелац турнира, који је постигао по четири гола у три утакмице је Блажо Булатовић.

Најбољима је пехаре и медаље уручио Марко Бастаћ из општине Стари град.

- Увек ћемо подржавати овакве иницијативе младих Старограђана

који желе да учине нешто за свој крај и своје комшије – рекао је Бастаћ.

Да ентузијазам и добра воља не јењавају након последњег судијског звиждука, показује чињеница да су након сваке завршене тур-нирске вечери организатори са пријатељима још сатима остајали у дворишту „Аласа“ како би га по-чистили и припремили за наредни дан, али и како би кроз дружење анализирали утакмице и фудбалске потезе.<

Н.Г.

„ЛЕТЕЋИ ГОЛМАН“Свака екипа је могла да пријави до осам играча, док је на терену тимове представљало по четири фудбалера. Како правила малог фудбала налажу, после три корнера судија свира пенал, а нема голмана него су сви играчи „у пољу“. Утак-мице су трајале око пола сата – два полувремена од по 15 минута.

| Стари град |СЕПтЕМБар 2015.30

Представљамо староградске спортске клубове

КРАЉЕВСКИ РВАЧКИ КЛУБ СА ДОРЋОЛА

Рвачки клуб „Дорћол“ од скоро у свом називу носи и епитет

„краљевски“, јер је клуб под пат-ронатом Њ.К.В. принца Ђорђа Ка-рађорђевића.

- Бављење рвањем позитивно утиче на правилан психо-физички развој деце, здраво одрастање, превенцију насиља и делин-квенције и изградњу успешних младих личности. Имајући у виду наведене бенефите, у нашем клубу не наплаћујемо чланарину за тренинге рвања. Зато смо добили пат-ронат краљевске породице - каже оснивач клуба Бранислав Јовановић, који се скоро тридесет година бави рвањем.

Тренинзи се одржавају у ОШ „Браћа Барух“, три пута недељно, а води их лиценцирани тренер Един Карајлић, некадашњи јуниорски првак СЦГ у рвању.

Самопоуздање, пажња, смире-ност, физичка издржљивост, толе-ранција, креативност и још много позитивних особина деца са тре-нинга преносе у свакодневни живот и тако одрастају у здравe и стабилнe личности.

- Рвање је борилачка вештина стара колико и људска врста. У питању је један од основних спортова, који је још у далекој прошлости, у Старом Египту и античкој Грчкој, имао узвишени статус – каже Бане Јовановић.

Као нација смо талентовани за рвање које је наш најтрофејнији олимпијски спорт. Данас је мало по страни у односу на колективне спортове. Некада је РК „Раднички“, у коме је и Јовановић тренирао,

био расадник познатих рвача европских и

светских размера. Поменимо нашег Дорћолца, леген-дарног спортс-ког радника Бату Ерцегана, који је

три деценије био председник Светске

рвачке федерације.- КРK „Дорћол“ основан

је 2008. са визијом да постане прави спортски клуб у коме ће наша деца од 9-10 до 15-16 година стасати у

сениорску елиту српског, а надамо се и светског рвања – очекује Јовановић.

Оснивач клуба је посебно по-носан на успехе младих чланова клуба, који су освојили бројне ме-даље у такмичењима Београдског рвачког савеза.

- Позивамо родитеље да опробају децу у правом мушком спорту, у слободном или грчко-римским стилу рвања. Утицаће на развој њиховог тела, али и развој здравог начина размишња. Тренинзи рвања додатно ће социјализовати дете, развиће самопоштовање и поштовање дру-гих, а учиће га и самоконтроли и ненасилном решавању конфликта. Као и други неиндивидуални спор-тови, неговаће осећај за тимски рад и научиће дете да су порази и победе саставни део спорта и живота – прича Бане о вредностима којима се уче млади рвачи.

- Ипак, рвање се полако враћа у жижу интересовања јер је као базични спорт који развија моторику, вољу, снагу и издржљивост основа за све друге, новије борилачке вештине – каже за наш лист Бане Јовановић.

Краљевски рвачки клуб „Дорћол“ налази се у Книћаниновој број 14, а више информација о тренинзима може се добити позивом на број телефона 064/ 00 56 424.<

Д.М.

СЕПтЕМБар 2015. | Стари град | 31

Одељење за буџет, привреду и

друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове

3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и

комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију

3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни

телефон 24 сата 3222-719 Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника градске општине

3227-859. 3220-721/лoкали 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“ info@ppstarigrad.rs

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102Канцеларија за младе „Стари град“

Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, kzmstarigrad@gmail.com

www.kzm.starigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,414-21-63, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42,Гале инфо центар 011/3 81 81 15infocentar@gale.rs, www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011/723 - 03 02www.kucadjurejaksica.rs

Градски судија за прекршаје

Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747Управа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/33-00-509volonterskiservis@starigrad.org.rs

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00 3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима,

Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине,

Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град,

Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град,

Студентски трг 18, 2628-882

Беоком - Служба за комуникацију и

координацију односа са грађанимa

0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: opstina@starigrad.org.rs

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевићpredsednik@starigrad.org.rsdkovacevic@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановићdstefanovic@starigrad.org.rs

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић milo.kovacevic@starigrad.org.rs

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовићsperovic@starigrad.org.rs

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић bvulic@starigrad.org.rs

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевићzdjordjevic@starigrad.org.rs

3221-114, 3227-016ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Марко Бастаћ (bastac@starigrad.org.rs), Андреј Белингар (abelingar@starigrad.org.rs),Душан Раичковић (draickovic@starigrad.org.rs),

Лазар Лешњак (llesnjak@starigrad.org.rs), Коста Андрић (kosta.andric@starigrad.org.rs), Петар Бојовић (bojovic@starigrad.org.rs)

Андреја Миливојевић (a.milivojevic@starigrad.org.rs) Никола Ђоковић (nikoladjokovic@starigrad.org.rs)

Душко Јовичић (djovicic@starigrad.org.rs)телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Невенка Гроздановић, помоћница председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-721/лок. 252, 3300-552 (ngrozdanovic@starigrad.org.rs)Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 (mculic@starigrad.org.rs)Бојана Савић, помоћница председника за омладинску политику и екологију

телефон: 3220-721/лок. 525, 3300-552 (bsavic@starigrad.org.rs)

GOStariGrad. #GOStariGrad.

Биро за нађене ствари3300-672, 3220-721 /лок. 372

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИ

Код куле Небојша, од 3. до 6. септембра, одржан је девети по реду „Фиш Фест“, једна од најпосећенијих туристичко –

гастрономских и забавних манифестација у Србији. Фестивал у част Дунава и Саве организован је под по-

кровитељством Градске општине Стари град, Министарства трговине, туризма и телекомуникације, и по први пут, Града Београда.

Посетиоци су уживали у богатом културно – уметничком програму, као и у речним и медитеранским рибљим специ-јалитетима. Београд је био домаћин куварима и гостима из Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Грчке и Црне Горе.

На овогодишњој манифестацији кувала се рибља чорба у котлићима од сто и медитерански специјалитети у казану од хиљаду литара. Последњег дана одржано је такмичење кувара из земље и региона у кувању рибље чорбе. Прво место је освојио Дмитар Ковач из Футога, док је чорба Моше Богдановића из Оџака освојила друго место. У богатом музичком програму наступили су Младен Војичић - Тифа и бенд, Звонко Богдан и тамбураши, „Прљави Инспектор Блажа и Кљунови”, „Мед Ред”, „Тревелинг Кетс”, „Вране камене“ и „Црне мамбе“. Током фестивала организован је пратећи програм за најмлађе „Деца са Дунавом у срцу“, акција прикупљања књига за библиотеку ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Обреновца, а посетиоци су видели и изложбу олдтајмера. 

Задовољни, расположени учесници и организатори манифестације са нестрпљењем чекају следећу годину и десети, јубиларни „Фиш Фест”. <

Ј. Н.

У ЧАСТ ДУНАВА И САВЕ Одржан Девети „Фиш фест“

ФЕСТИВАЛ ПРЕРАСТАО ОКВИРЕ СТАРОГ ГРАДА„Фиш фест“ је једна од 456 манифестација, колико се го-дишње одржава на читавом току Дунава. Општина Стари град је од првог тренутка подржала и редовно помаже ту-ристичко - гастрономски и забавни фестивал у част Дунава и Саве. Ово није прва манифестација коју је помогла општи-на и која је временом прерасла локалне оквире и постала међународна туристичко - забавна и културна понуда Бео-града.

Јулијана Мркаић, помоћница председника за област економског развојателефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 (jmrkaic@starigrad.org.rs)