Милан Гачановић

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНА Приручник за наставнике устава и права грађана за четврти

разред гимназије и четворогодишње средње стручне школе и за трећи разред трогодишње средње стручне школе

УСТАВ И ПРАВА ГРАЂАНАПриручник за наставнике устава и права грађана за четврти разред гимназије и четворогодишње средње стручне школе и за трећи разред трогодишње средње стручне школеПрво издање

Аутор: Милан ГачановићРецензент: Нада Бањанин Ђуричић, професор устава и права грађана у Школи за бродарство,

бродоградњу и хидроградњу, БеоградКомпјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Тамара Лежаић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д. о. о.Маршала Бирјузова 3–5, 11000 БеоградТел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385offi ce@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Иван ПерићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Космос, БеоградТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015

ISBN 978-86-7762-785-0

УВОД

Приручник за предмет Устав и права грађана намењен је наставницима који предају овај предмет, али и онома који предају сродне предмете (социологија, историја...). Прати наставни план и програм и уџбеник који је објавила Издавачка кућа „Klett”. Садржи објашњења, препоруке, упутства и идеје које су корисне у непосредном раду с ученицима.

Остваривање овог програма захтева корелацију са другим наставним предметима, а посебно са историјом и социологијом ради свестранијег сагледавања проблема и непотребног понављања.

При излагању садржаја тематских целина треба поћи од теоријских анализа основних појмова, затим изложити постојећа решења из праксе напредних демократских земаља и поредити их са стањем у Републици Србији.

Водећи се принципима активне наставе, ученике треба стимулисати да проналазе релевантне информације и да их критички процењују, да на часу постављају одговарајућа питања и воде расправу о њима водећи рачуна о култури дијалога. Потребно је стално проверавати колико су обавештени о актуелним друштвеним збивањима у области права и политике и подстицати их да критички преиспитају своја и туђа искуства.

Уз постојећи уџбеник наставник треба да користи и другу релевантну литературу, интернет сајтове, одговарајуће филмове или видео-записе, у којима се могу наћи сврсисходни примери за анализу и тумачење. Важно је да ученике упућује на различите изворе информација, али и да их оспособи да самостално проналазе одговарајуће информације и да успостављају критички однос према њима.

Надамо се да ће вам Приручник бити од користи у раду, а критике, сугестије и предлози како да га учинимо бољим биће нам веома драгоцени.

Аутор

4

С А Д Р Ж А Ј

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ...................................................................................................................................................6

1.1. Начин остваривања програма ...................................................................................................................................7

1.2. Глобални план ....................................................................................................................................................................9

1.3. Оперативни план ............................................................................................................................................................11

2. ПРЕДМЕТНИ ИСХОДИ .................................................................................................................................................................12

3. НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ ..............................................................................................................................................15

3.1. Облици рада ......................................................................................................................................................................15

3.1.1. Фронтални облик рада ..........................................................................................................................................15

3.1.2. Групни облик рада ...................................................................................................................................................15

3.1.3. Рад у пару ....................................................................................................................................................................16

3.1.4. Индивидуални облик рада ..................................................................................................................................16

3.2. Наставне методе .............................................................................................................................................................17

3.2.1. Дијалошка метода ....................................................................................................................................................17

3.2.2. Предавање ..................................................................................................................................................................18

3.2.3. Рад с текстом ..............................................................................................................................................................18

4. САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ НАСТАВЕ .................................................................................................................................20

4.1. Устав и правна држава у Републици Србији .......................................................................................................20

4.1.1. Обележја Устава Републике Србије од 2006. ...............................................................................................20

4.1.2. Принцип уставности и законитости ................................................................................................................21

4.1.3. Уставни суд Републике Србије ...........................................................................................................................24

4.1.4. Судови у Републици Србији ................................................................................................................................27

4.2. Демократија и механизми власти у Републици Србији ................................................................................28

4.2.1. Сувереност народа и сувереност грађана ...................................................................................................28

4.2.2. Облици непосредне демократије ....................................................................................................................30

4.2.3. Вишестраначки систем .........................................................................................................................................31

4.2.4. Избори ..........................................................................................................................................................................33

4.2.5. Највиши органи државне власти у Републици Србији ..........................................................................35

4.3. Грађанин и његова права и слободе у Републици Србији ...........................................................................36

4.3.1. Лична права................................................................................................................................................................36

4.3.2. Политичка права ......................................................................................................................................................39

4.3.3. Економска и социјална права ............................................................................................................................40

5

4.3.4. Права припадника националних мањина ....................................................................................................41

4.3.5. Заштита Уставом гарантованих права и слобода .....................................................................................42

4.4. Државно уређење и територијална организација Републике Србије ...................................................44

4.4.1. Уставна историја Србије .......................................................................................................................................44

4.4.2. Територијална аутономија у Републици Србији ........................................................................................46

4.4.3. Локална самоуправа у Републици Србији ....................................................................................................48

5. ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................................................................................50

6. ПРИЛОЗИ..........................................................................................................................................................................................51

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ1

Циљ наставе овог предмета је стицање елементарне политичке културе и знања о демократском уређењу, положају грађанина, његовом учешћу у вршењу власти и политичком животу уопште.

Задаци наставе предмета Устав и права грађана су да ученици:

• проуче све релевантне појмове устава, закона, других правних феномена, политичких институција и уставних принципа који су обухваћени садржином предмета;

• упознају уставна права и уставом и законима предвиђене инструменте и могућности учешћа грађана у политичком процесу, тј. у вршењу власти и политичком животу уопште почев од избора, гласања на референдуму, итд.;

• стекну општу представу о уређењу Републике Србије;• усвоје вредности на којима се заснивају људска права и демократско друштво;• развију спремност да делују у духу поштовања демократских вредности;• разумеју сложеност живота у мултикултуралној заједници и потребу узајамног уважавања

и поштовања различитости;• узму учешће у животу заједнице, покрећу акције и преузимају одговорност за личне

одлуке;• унапреде способности за прикупљање, анализу, организацију, критичку процену, примену

и преношење информација из различитих извора релеватних за живот у демократском друштву;

• унапреде способност исказивања сопственог става уз коришћење аргумената.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

IV разредоба типа гимназије и четворогодишње средње стручне школе

III разредтрогодишње средње стручне школе

(1 час недељно, 32 часа годишње)

1. УСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

• Обележја Устава Републике Србије од 2006.• Принцип уставности и законитости• Уставни суд• Судови у Републици Србији

1 Преузето са Завода за унапређење образовања и васпитања (веб).

7

2. ДЕМОКРАТИЈА И МЕХАНИЗМИ ВЛАСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

• Сувереност народа и сувереност грађана• Облици непосредне демократије• Вишестраначки систем• Избори• Највиши органи државне власти у Републици Србији (Народна скупштина, Влада, председник

Републике)

3. ГРАЂАНИН И ЊЕГОВА ПРАВА И СЛОБОДЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

• Лична права• Политичка права• Економска и социјална права• Права припадника националних мањина• Заштита уставом гарантованих права и слобода

4. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

• Уставна историја Србије• Територијална аутономија у Републици Србији• Локална самоуправа у Републици Србији

1.1. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Полазиште у изради концепције садржаја наставног предмета Устав и права грађана заснива се на потреби да ученици схвате значај уставности као историјског, цивилизацијског достигнућа у процесу демократизације власти и ограничавања бирократске и апсолутистичке тенденције у развоју државе и у оквиру тога да упознају уставно уређење Републике Србије.

У реализацији садржаја програма треба настојати да се код ученика развија критички однос и способност препознавања правних цивилизацијских вредности, као и спремност за активно учествовање у политичком животу земље у којој живи.

Неопходно је успоставити добру корелацију са наставом историје, социологије и другим друштвеним наукама ради свестранијег сагледавања проблема и настојања да се непотребно не понавља, али и да стицање потребних појмова буде што потпуније са аспекта социолошког, онтолошког, гносеолошког, уз коришћење свих могућности сазнања материјалне истине.

При излагању садржаја сваког поглавља треба поћи од теоријских анализа основних појмова, постојећих решења у пракси напредних демократских земаља, садашњег стања и краћег историјског развоја у Републици Србији.

Изучавање устава и правне државе у Републици Србији подразумева да ученици упознају настанак и значења уставности у напредним демократским земљама у свету, остваривање принципа уставности и законитости. Посебну пажњу треба посветити уставном судству у Републици Србији, судовима и јавном тужилаштву.

8

У оквиру друге тематске целине уводно излагање треба посветити утврђивању и сагледавању појма суверености народа и, у том контексту, месту, улози и праву грађана да учествују у остваривању народног суверенитета. Анализа облика непосредне демократије и избора (изборног механизма) управо треба да укажу на улогу грађана и начине остваривања народног суверенитета. Посебну пажњу треба посветити стварном демократском значењу вишестраначког система. На крају би требало објаснити положај и улогу највиших органа државне власти у Републици Србији (Народна скупштина, Влада, председник Републике).

Поред упознавања ученика са свим политичким, личним, економским и другим слободама и правима треба посебно објаснити начин на који се грађанин штити од власти и коме се притом обратити. При обради ових садржаја обавезно навести и неколико конкретних примера из праксе. Упоредном анализом међународних конвенција и декларација и позитивноправно признатих слобода и права грађана одређене државе ученици могу и да самостално закључују о степену заштите људских слобода и права грађана одређене државе и других лица (странци, лица без држављанства, апатриди). Скренути пажњу и на мере које се предузимају према државама које не поштују људска права и слободе.

У изучавању традиције уставности у Републици Србији треба указати на карактеристична обележја развоја уставности у српској држави, доношење првих устава у Србији и њихов значај, као и на садашње стање. Упоредити са неким земљама света, посебно Европе. Треба објаснити основна обележја територијалне аутономије уопште и у Републици Србији. Најзад, треба посветити одређену пажњу појму локалне самоуправе и локалној самоуправи у Републици Србији.

Обзиром на природу овог предмета, садржај програма, циљ и задатке, рад наставника не сме да се своди на предавања „ex catedra”, већ наставу треба поставити проблемски, уз максимално активирање ученика, вођењем дијалога, постављањем питања, тражењем компарација коришћењем текстова из докумената, навођењем примера из живота. У настави се морају користити, поред текстова из докумената (уставне одредбе, поједине одредбе из конвенција и декларација), шеме, графикони, слајдови и одговарајући филмови. Потребно је избећи идеолошку индоктринацију ученика, не глорификовати нека постојећа решења, већ развијати критички и креативан однос ученика уз прихватање оних вредности које представљају врхунску цивилизацијску тековину.

9

1.2. ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА

Недељни фонд часова: 1Наставни предмет: Устав и права грађана

Мес

ец

Нас

тавн

а те

ма

Наставна јединица

Број часова

за обраду за друге типове

по н

аста

вној

те

ми

Сеп

тем

бар

Уста

в и

прав

на д

рж

ава

у Ре

публ

ици

Ср

бији

1. Уводни час – упознавање ученика са наставним планом и начином рада

Уводни час

4 ча

са о

брад

е +

једа

н ча

с пр

овер

е +

једа

н ча

с по

нављ

ања

+ је

дан

час

сист

емат

иза-

ције

+ је

дан

увод

ни ч

ас =

8 ч

асов

а2. Обележја Устава Републике Србије од 2006.

Обрада

3. Понављање: Устав Републике Србије

Понављање

4. Принцип уставности и законитости

Обрада

Окт

обар

5. Провера: уставност и законитост Провера

6. Уставни суд Обрада

7. Судови у Републици Србији Обрада

8. Ситематизација: устав и правна држава

Систематизација

Нов

емба

р

Дем

окр

атиј

а и

мех

аниз

ми

влас

ти у

Ре

публ

ици

Ср

бији

9. Сувереност народа и сувереност грађана

Обрада

5 ча

сова

обр

аде

+ је

дан

час

пров

ере

+ је

дан

час

пона

вљањ

а +

једа

н ча

с си

стем

атиз

ациј

е =

8 ч

асов

а

10. Облици непосредне демократије Обрада

11. Понављање: сувереност и демократија

Понављање

12. Вишестраначки систем Обрада

Дец

емба

р

13. Избори Обрада

14. Провера: вишестраначи систем и избори

Провера

15. Највиши органи државне власти у Републици Србији (Народна скупштина, Влада, председник Републике)

Обрада

16. Ситематизација: демократија и механизми власти

Систематизација

10

Мес

ец

Нас

тавн

а те

ма

Наставна јединица

Број часова

за обраду за друге типове

по н

аста

вној

те

ми

Јану

ар

Грађ

анин

и њ

егов

а пр

ава

и сл

обод

е у

Репу

блиц

и С

рби

ји

17. Лична праваОбрада

5 ча

сова

обр

аде

+ је

дан

час

пров

ере

+ је

дан

час

пона

вљањ

а +

једа

н ча

с си

стем

атиз

ациј

е =

8 ч

асов

а

18. Политичка права Обрада

Феб

руа

р

19. Понављање: лична и политичка права

Понављање

20. Економска и социјална права Обрада

21. Права припадника националних мањина

Обрада

22. Провера: права и слободе грађана

Провера

Мар

т

23. Заштита Уставом гарантованих права и слобода

Обрада

24. Ситематизација: права и слободе у Републици Србији

Систематизација

Др

жав

но у

ређ

ење

и те

рит

ориј

ална

ор

гани

заци

ја

Репу

блик

е С

рби

је

25. Уставна историја Србије(до II светског рата)

Обрада

4 ча

са о

брад

е +

2 ч

аса

пров

ере

+ је

дан

час

пона

вљањ

а +

једа

н ча

с си

стем

атиз

ациј

е =

8 ч

асов

а

26. Уставна историја Србије(након II светског рата)

Обрада

Апр

ил

27. Понављање: уставна историја Србије

Понављање

28. Територијална аутономија у Републици Србији

Обрада

29. Провера: територијална аутономија

Провера

Мај

30. Локална самоуправа у Републици Србији

Обрада

31. Провера: локална самоуправа Провера

32. Систематизација: државно уређење и територијална организација Републике Србијеи закључивање оцена

Систематизација

Прво полугодиште 9 7 16

Друго полугодиште 9 7 16

Укупно 18 14 32

11

Разр

ед: _

____

___

Оце

на о

ства

рен

ости

пла

на и

раз

лози

одс

тупа

ња

за п

рот

екли

мес

ец:

Ко

рел

а-ц

ија

Н

аста

вна

сред

ства

Нас

тавн

ик:

1.3.

ОП

ЕРА

ТИВ

НИ

ПЛ

АН

РА

ДА

НА

СТА

ВН

ИК

А

Наз

ив п

ред

мет

а: У

став

и п

рав

а гр

ађан

а

Нас

тавн

е м

ето

де

Об

лиц

и

рад

аТи

п

часа

Нас

тавн

а је

ди

ни

ца

Дат

ум п

ред

аје

опер

атив

ног

план

а:

Ред

ни

б

ро

ј ча

са

Ред

ни

б

ро

ј н

аста

вне

јед

ин

иц

е

Ред

ни

бр

ој

нас

тавн

е те

ме

12

2. ПРЕДМЕТНИ ИСХОДИ

Предмет Устав и права грађана нема дефинисане стандарде ученичких постигнућа, али је Завод за унепређење образовања и васпитања (ЗУОВ) дефинисао да ће ученик по завршетку разреда у којем се предмет похађа бити у стању да:

• вреднује тековине српске уставности и процењује њену историјску утемељеност; • промовише идеје владавине права и социјалне правде и залаже се за поштовање принципа

уставности и законитости;• поступа у складу са важећим принципима и механизмима демократије; • користи Уставом гарантована права и слободе и испуњава своје Уставом предвиђене

обавезе: • учествује у активностима усмереним на заштиту Уставом гарантованих права и слобода; • користи постојећи институционални оквир у заштити и остваривању права; • преузме одговорност и активно учествује у јавном животу;• вреднује институционална решења важећег правног поретка; • процењује важност међународних организација за развој демократских односа и очување

мира у свету; • разуме однос права и дужности у односу на одрживи развој.

Исход је исказ о томе шта ученик по завршетку учења зна, уме да уради или какве ставове испољава. Полазна основа за дефинисање исхода за крај циклуса учења су опште и специфичне компетенције и кључне (међупредметне) компетенције.

Током образовног процеса стечена знања, развијене вештине, вредности и ставови се функционално повезују, тј. ученик стиче компетенције, што се испољава као способност особе да решава животне проблеме и одговори на захтев или изазов у датим околностима.

Сваки појединачни исход који ученик оствари из сваког предмета, води развоју општих, специфичних предметних и међупредметних компетенција. Мера остварености исхода, тј. развијености компетенција, дефинисана је на три нивоа. Најнижи ниво знања дефинисан исходима је ниво примене и тај ниво би требало да достигну сви ученици.

Иако исходи нису усмерени ка садржајима програма, већ ка активностима ученика, садржаји програма су ослонац за остваривање исхода, јер програм обухвата све оно што ученик треба да изгради на нивоу знања. Ни исходи, ни компетенције нису независни од знања. Знање је услов и претпоставка за остваривање исхода. Такође, не искључује се ни употреба постојећег програма и постојећих уџбеника.

Циљ наставе предмета Устав и права грађана је развијање правне и политичке културе, стицање знања о демократском уређењу, као и оспособљавање за учешће у политичком животу.

Предмет Устав и права грађана омогућава ученицима да стекну основну правну и политичку културу и знања о демократском уређењу, начину функционисања државне власти код нас и у свету, да упознају уставно уређење Републике Србије и да се што боље припреме за улогу грађанина у политичком животу Србије.

13

Програм овог предмета обухвата следеће кључне области:

• Устав и правна држава у Републици Србији;• Демократија и механизми власти у Републици Србији;• Грађанин и његова права и слободе у Републици Србији;• Државно уређење и територијална организација Републике Србије.

С обзиром на природу овог предмета, од ученика се очекује да буду активни и да наставнику и другим ученицима постављају питања, да разговарају, траже појашњења, користећи одговарајуће текстове и документа или дајући примере из живота. Међутим, мора се водити рачуна да их не понесу идеолошка уверења при изношењу ставова и закључака. Истовремено, не треба олако да прихватају постојећа решења, већ да развијају критички и креативан однос према савременим цивилизацијским тековинама и овладају вештинама значајним за сналажење у савременом друштву. Предвиђени исходи и садржај овог предмета омогућују примену различитих наставних метода и облика рада који ће утицати на већу заинтересованост и ангажовање ученика.

Обрада Устава и правне државе у Републици Србији, као наставне области, подразумева упознавање ученика са настанаком и значењем уставности у напредним демократским земљама и у Србији. Ученици ће бити оспособљени да пореде уставна решења у свету са тековинама српске уставности. Посебну пажњу треба посветити принципима уставности и законитости и залагању за њихово поштовање, као и уставном судству, судовима, јавном тужилаштву и јавном правобранилаштву у Републици Србији. Ученике упознати са надлежним судовима и тужилаштвима за територију на којој живе.

Уводно излагање друге наставне области треба посветити сагледавању појма суверености народа и неоспорном праву грађана да учествују у остваривању народног суверенитета и потребу поступања у складу са важећим принципима и механизмима демократије (повезати са стеченим знањима из историје). Ова наставна област завршава се обрадом положаја и улоге највиших државних органа власти у Републици Србији (Народна скупштина, Влада, председник Републике). Задатак је да ученици, користећи Устав Републике Србије, наведу функције и надлежност Скупштине, Владе и председника Републике Србије и дефинишу њихове међусобне односе.

Област посвећена личним правима и слободама намењена је упознавању ученика са личним, политичким, економским и другим слободама и правима. Посебно треба објаснити механизме заштите људских права и оспособити ученике како да користите постојећи институционални оквир у заштити и остваривању својих (и туђих) права. Ученике упознати са Уставом гарантованим правима и слободама, али и нужношћу испуњавања предвиђених обавеза.

Ову област треба завршити анализом међународних конвенција и декларација из области људских права и навести ученике да процене важност међународних организација за развој демократских односа и очување мира у свету и могуће последице непоштовања људских права и слобода.

У изучавању уставне историје Србије треба указати на специфичности развоја уставности и законитости у српској држави у односу на друге земље света, посебно Европе.

14

У другом делу ове наставне области треба објаснити основна обележја територијалне аутономије и локалне самоуправе уопште, и њихов карактер, специфичности и уставна решења у Републици Србији. Задатак је да ученици објасне како функционише локална самоуправа на чијој територији живе и да је упореде са начином функционисања покрајинске аутономије у Републици Србији.

Остваривање овог програма захтева корелацију са другим наставним предметима, а посебно са историјом и социологијом ради свестранијег сагледавања проблема и непотребног понављања.

При излагању садржаја тематских целина треба поћи од теоријских анализа основних појмова, затим изложити постојећа решења из праксе напредних демократских земаља и поредити их са стањем у Републици Србији.

Водећи се принципима активне наставе, ученике треба стимулисати да проналазе релевантне информације и да их критички процењују, да на часу постављају одговарајућа питања и воде расправу о њима, водећи рачуна о култури дијалога. Потребно је стално проверавати колико су обавештени о актуелним друштвеним збивањима у области права и политике и подстицати их да критички преиспитују своја и туђа искуства.

Уз постојећи уџбеник, наставници треба да користе и другу релевантну литературу, интернет сајтове, одговарајуће филмове или видео-записе, у којима се могу наћи сврсисходни примери за анализу и тумачење. Важно је да и наставници користе различите изворе информација и да на њих упућују ученике, али и да их оспособе да самостално проналазе одговарајуће информације и да успостаљају критички однос према њима.

У оквиру предмета Устав и права грађана нису дефинисани стандарди постигнућа као што су у другим предметима, тако да наставници у процесу оцењивања треба да имају у виду оствареност исхода који су дефинисани.

Исходи учења треба да буду подложни провери и да омогуће проверу да ли је ученик савладао исход или није. На наставнику је да утврђује до ког нивоа су постигнути исходи учења. Непосредна провера знања остварује се усменим излагањем ученика, тестом, есејом, истраживачким радом, тимским пројектом, али и активношћу и доприносом на самом часу. Нужно је да задаци провере знања садрже исходе учења. Такође, потребно је да наставник за проверу постигнућа сваког ученика користи више метода, а не само једну.

Оцењивање се пре свега састоји у сталној комуникацији између наставника и ученика, не само у погледу тога шта је тачно ученик постигао, већ и шта треба да ради да би постизао боље и више. За процене које доноси, наставник користи различите методе оцењивања, а само оцењивање, које се одвија током целе године, обележавају доследност, редовност, предвидљивост и видљивост.

Комбинација оцењивања, које спроводе наставници, и самопроцењивање ученика даје реалне и веродостојне информације које омогућавају да наставник и ученик заједнички и правовремено планирају оно што је потребно да се спрече тешкоће у учењу.

15

3. НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ И МЕТОДЕ

3.1. ОБЛИЦИ РАДА

Облик рада представља форму у којој се одвија процес учења. Одабир облика рада за обраду наставних јединица устава и права грађана зависиће углавном од типа и садржаја наставног часа. Основни циљ је ангажовати све ученике одељења, иако се међусобно разликују по предзнању, интересовању, мотивацији и могућностима. Са фондом од једног часа недељно потребно је брижљиво планирати наставне технике и методе за обраду овог наставног предмета, јер би свако „искакање” битно пореметило план и програм.

Биће наведени само они облици рада који су коришћени у овом приручнику.

3.1.1. Фронтални облик рада

Ово је најчешће примењиван облик рада и подразумева (фронтални) рад с целим одељењем. Наставник је усмерен на цело одељење, а сви ученици имају исте циљеве и задатке и усмерени су на наставника. Обрађује се исти наставни садржај и користе се исте наставне методе и наставна средства, без обзира на особености сваког ученика. Такође, наставник се истовремено обраћа свим ученицима и постављају им се иста питања.

Овај облик рада је применљив на часовима немењеним обради новог градива и часовима понављања.

Преноси: рационалан, економичан облик рада, наставнику омогућава управљање комплетним процесом, најкраћи пут до нових сазнања, омогућава детаљно планирање излагања.

Неосаци: преовладава једносмерна комуникација, не успоставља се интеракција између самих ученика, запостављене су разлике међу ученицима, ученик је углавном пасиван, наставник не може да прати индивидуална постигнућа и темпо напредовања ученика.

3.1.2. Групни облик рада

Примена овог облика рада у настави устава и права грађана своди се на поделу одељења на привремене веће или мање групе у којима ученици уче или самостално решавају одређене задатке. Улога наставника је да контролише и координира њихове активности. Групе се формирају углавном према месту седења у одељењу, јер се тиме штеди време потребном за размештање (стално водити рачуна о томе да је фонд часова за овај предмет изузетно мали). Овај начин формирања група донекле одступа од устаљеног начина формирања група:

• по критеријуму уједначености (недиференцирани) – све групе су сличног састава и чине их ученици различитог нивоа знања, тако да представљају „одељење у малом”;

• по критеријуму успеха (диференцирани) – сваку групу чине ученици приближно истог знања, тако да се одељење делио на групе које чине ученици слабијег, просечног или натпросечног успеха.

16

Величина самих група ствар је наставниковог избора, као и то да ли ће се на конкретном часу групе формирати према месту седења или по критеријуму уједначености или успеха. Такође, састав група треба мењати због јединства разреда као колектива.

Групни облик рада могуће је применити приликом рада на тексту и на часовима вежбања и утврђивања градива.

Појам раионица односи се на један од типова групног рада. То је облик интерактивног рада са групом ученика. Сама по себи она не представља конкретан поступак, технику или наставну методу. Радионица је облик методолошког приступа који се састоји од низа унапред осмишљених активности, техника и задатака. Погодна је јер подстиче стицање и усвајање нових знања путем решавања проблема самосталним ученичким закључивањем. Њеном применом на часу остварују се васпитни циљеви: сарадња, дијалог, изражавање личног става, али и уважавање става других (толеранција), итд.

Преноси: подстиче солидарност, комуникацију, социјално сазревање и развој ученика, развија самосталност, кооперативност и одговорност ученика, повећава се ефикасност учења и сл.

Неосаци: смањује се економичност, ученици се неједнако ангажују, „скривање” пасивних ученика, захтева детаљну припрему (сценарио, прецизна упутства, подела улога).

3.1.3. Рад у пару

Рад у пару (партнерски облик рада) први је корак рада у малим групама. Најбоље је да парови буду састављени од ученика приближних способности и успешности, јер ће тако бити равноправни током извршавања задатка. Међутим, најрационалније је да то буду парови из исте клупе. Рад у пару се препоручује приликом вежбања и обнављања градива, али и као увод у расправу.

Овај облик рада скоро да и нема неосаака, бар не у извођењу наставе устава и права грађана, а највећа ренос састоји се у развијању одговорности за свој успех и постигнуће, али и постигнуће партнера.

3.1.4. Индивидуални облик рада

Индивидуални рад је облик наставе у којој наставник истовремено ради с више ученика, при чему сваки ученик самостално ради на конкретном задатку. Наставник ученицима даје задатке и упутства фронтално, а потом сваки ученик ради самостално. Задаци и упутства могу бити исти за све ученике, али и диференцирани према успешности и способности самих ученика. Након самосталне израде задатка (без размене с другим ученицима), ученик излаже резултат свог рада (целом одељењу или само наставнику). Због своје неекономичности и великог утрошка времена избегавати да овај облик рада буде преовлађујући у настави устава и права грађана.

Преноси: прилагођен могућностима сваког ученика, позитивно утиче на развој самосталности и самосталног решавања задатака, диференцирање задатака према способностима и успешности ученика, развија самоконтролу код ученика и омогућава им поређење с постигнућима других ученика.

Неосаци: велики утрошак времена, неекономичност, сужена улога наставника и уколико доминира као облик рада доводи до претеране индивидуализације ученика.

17

3.2. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ

3.2.1. Дијалошка метода

Метода разговара се у настави устава и права грађана може користити у свим типовима часа. Ова метода спада у методе заједничког рада наставника и ученика. Заснива се на разговору између наставника и ученика, али и између самих ученика. Да би овај метод рада био успешан нужно је да питања буду јасна, прецизна и недвосмислена.

Пожељно је да се питања постављају целом разреду како би се подстакла активност целог разреда, а након времена предвиђеног за размишљање – питати само једног ученика. Питања би требало да буду проблемског карактера, јер ученици треба да изведу одређене закључке, а не само да репродукују постојеће знање.

Од ученика треба захтевати јасне, конкретне и аргументоване одговоре. Уколико ученик није дао потпуно тачан или целовит одговор, помоћи му потпитањима. Такође, не дозволити да ученици одговарају „у хору”.

Разговором се подстичу мисаоне активности ученика и њихова способност формулисања судова. Наставник, на основу одговора, проверава целисходност својих питања, али и своје поступке у настави.

Разговор као наставна метода усмерен је ка остваривању одређеног планираног циља. Наставник планира питања која ће поставити ученицима, али и могуће одговоре, као и реаговања ученика и могуће проблеме који се могу појавити.

Предуслов за коришћење ове методе је да ученици већ располажу извесним знањем, подацима и искуствима о теми која ће бити предмет разговора.

Хеуристички разговор усмерава ученике да сами потраже решење постављеног проблема. Наставник пред ученике поставља задатак и питањима подстиче знања која они већ имају водећи их до решења или закључака. Решавање задатка се може подстаћи коришћењем наставних материјала (у овом случају – чланци и прилози из уџбеника). Нова лекција увек може да започне једним таквим разговором као уводом у обраду новог градива. Добра страна хеуристичког разговора је што има велике могућности усмеравања ка жељеном решењу.

Катихетички разговор води порекло из средњoвековних црквених школа. Овај метод се у савременој настави примењује кад наставно градиво треба дословно запамтити (имена владара, називи установа, године и сл.). Наставник на постављено питање од ученика тражи тачан и прецизан одговор (мора бити апсолутно тачан). Настава устава и права грађана не садржи велики број чињеница које се морају на овај начин репродуковати, па ће наставник ову методу ограничено користити.

Преноси: могућност да ученици супротстављају међусобно своја мишљења (али и са наставником) и да их бране, наставник прихвата све доказе, предлоге, решења, коментаре и мишљења ученика – нема нетачног одговора, ученици имају могућност да се договарају и за то имају довољно времена.

Неосаци: могуће скретање с планираног тока дискусије, троши се време и сл.

18

3.2.2. Предавање

Предавање, као најсложенији облик монолошке методе, подразумева водећу улогу наставника који описује појаве, догађаје и процесе и односе међу њима. Овај медод се користи када се ради о усвајању апстрактног знања. Захтева стручност наставника и способност јасног, изражајног и сликовитог излагања. Предавање мора бити систематично и држати се чврсте логичке структуре уз интензивно ангажовање пажње и памћења.

Неколико је захтева које треба испунити да би предавање било успешно:

• прилагодити га сазнајним могућностима ученика, али и циљу и задацима наставне јединице;• треба да садржи суштину наставне теме – детаљи је замагљују, а ученици ће их ионако наћи

у уџбенику;• користити кад год је то могуће и друге методе (разговор, рад са текстом и сл.);• предвидети кратке паузе које ће ученицима олакшати памћење.

Захтев за комбиновањем класичног предавања с активним поступцима подразумева да значајно место припада учешћу ученика. Очекује се да наставник не излаже целокупно градиво, већ само основне делове, задржавајући се на сложенијим елементима, а да остале садржаје ученици савлађују сами.

Током предавања, како би се ученици касније боље сналазили, наставник треба на табли да записује основне идеје, тезе, значајне податке и сл.

Преноси: прилагођено сазнајним могућностима ученика, изношење важних чињеница и информација, јасно, сажето и концизно излагање, упознавање с новим речима.

Неосаци: много података, пасивност ученика, често се градиво усваја механички, доста неважних чињеница.

3.2.3. Рад с текстом

Ова метода се веома успешно комбинује с различитим облицима наставног рада (углавном у групи или радом у пару). Може да се користити у оквиру свих наставних јединица за које постоје одговарајући текстови. Уџбеник је богато опремљен медијским прилозима и антрфилеима, тако да умногоме олакшава проналажење пригодних текстова. У уџбенику су уз наставно градиво приложени текстови тачно на местима која се баве одговарајућом тематиком.

Читање одабраних текстова је добар увод за обраду новог градива, а чешће је увод у расправу. Наставник постављањем питања и од ученика тражи одговоре, мишљења, коментаре и ставове о прочитаном.

Преноси: подстиче критичко мишљење, развија навике коришћења литературе, самосталаност у раду, најчешће претходи дискусији, припрема за самосталан рад у животу, могућност да ученици комуницирају једни с другима.

Неосаци: попуштање концентрације, могућност погрешног закључивања и самообмане, најчешће се читају делови текста, а не целовит текст, даје се превелики значај репродуковању прочитаног, недостатак живе речи наставника, слаба контрола прочитаног.

19

Настава устава и права грађана мора да буде оријентисана више ка ученику, а мање ка наставнику и предметним садржајима. Активнији приступ настави тражи од наставника да ученике оспособи да до нових знања дођу сопственом активношћу и умним радом, а не пуким меморисањем без разумевања. Разлог да ученик учи напамет без разумевања (тзв. бубање) и тако усваја градиво, које само по себи има смисла, јесте да он не разуме градиво, јер му оно у наставном процесу није учињено разумљивим. Иако се овај начин „учења” у пракси веома често среће, он је неприхватљив са становишта наставних циљева.

Комбиновањем групног облика рада и рада у паровима, кроз дијалог, размену и комуникацију ученици и наставник постићи ће најбоље резултате.

Устав и права грђана припрема ученике за будућу активну улогу грађанина у политичком животу савременог друштва и омогућује им да стекну основну правну и политичку културу и знања о демократском уређењу, начину функционисања државне власти код нас и у свету.

С обзиром на природу овог предмета, од ученика се очекује да буду активни, да постављају питања, воде дијалог, али и да воде рачуна да их не понесу идеолошка уверења. Ученике стално упозоравајте да не прихватају олако постојећа решења, већ да развијају критички и креативан однос према савременим цивилизацијским тековинама.

20

4. САДРЖАЈИ И АКТИВНОСТИ НАСТАВЕУСТАВА И ПРАВА ГРАЂАНА

4.1. УСТАВ И ПРАВНА ДРЖАВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

4.1.1. Обележја Устава Републике Србије од 2006.

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са појмом устава, са посебним освртом на Устав Републике Србије из 2006. године. Образовни задатак је да ученици разумеју шта је устав и његов значај за одређену државу, а васпитни задатак је развој свести о потреби поштовања уставних норми. Кључни појмови: устав, држава, право. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 10, 11–16, 20, 25. и 26) и прилог 1 приручника.

Наставник у уводном делу часа упознаје ученике с етимолошким значењем појма усав – да назив потиче од латинске речи constitutio што значи утемељење, постава, састав, одредба, уређење, устав. Реч усав потиче од речи усава, брана. Ученицима указати на фотографију уставе на Тиси (стр. 10. у уџбенику). Као занимљивост, ученицима поделити неколико копија прилога 1 Реч „усав” на неким језицима.

Подстичући ученике питањима са 10. странице уџбеника, наставник заједно с њима даје прелиминарну дефиницију устава:

• Устав је највиши правни акт и најважнији политички документ једне државе који регулише основе државног и друштвеног уређења. Доноси га орган власти који располаже највећом правном снагом. (Дефиницију исписати на табли.)

Наставник дефинише устав у формално-правном смислу:

• Устав је најважнији правни документ државе који одређује највише државне органе (парламент, владу, министарства, председника, судове) и њихове надлежности, као и основна права грађана.

Устав у материјалном смислу:

• Устав је документ који садржи опште правне норме којима се регулишу друштвено уређење и основе политичког система (процес вршења власти и однос између грађана и власти).

Објашњава да је устав истовремено и политички документ. Заједно са ученицима прави поређење устава и закона и објашњава Пример начелно решења које даје устав са 11. странице уџбеника.

Наставник у главном делу часа ученике укратко упознаје с развојем уставности руководећи се њиховим знањем из историје. Даје им задатак да погледају одговарајуће странице уџбеника (од 11. до 16. странице).

21

Навести и укратко објаснити основне облике и врсте устава (исписати на табли):Према облику у ком су донети устави се деле на:

• кодификоване или писане и• некодификоване или неписане.

Према начину доношења и мењања устави се деле на:

• чврсте или круте и• меке или гипке.

Навести и укратко објаснити основну структуру устава (исписати их на табли):

• преамбула,• нормативни део,• додаци устава и• уставни амандмани.

Као илустрације за структуру устава искористити антрфиле са 18. странице уџбеника.Ученике подсетити да је важећи Устав Републике Србије од 2006. године тринаести

највиши законодавни акт Србије од 1835. године. Изложити околности, начин и процедуру доношења Устава. Ученицима дати упутство да на

20. страници уџбеника прочитају „Политикин“ чланак и да га коментаришу.Упознати ученике са Преамбулом (евентуално је прочитати) и основним начелима Устава.Кроз разговор ученике навести да изразе свој став према државним симболима и дати им

задатак да у прилогу уџбеника пронађу текст химне и да провере да ли га знају у потпуности.Ученицима дати задатак да, користећи текст на 25. страници уџбеника, коментаришу „стари”

и „нови” Устав Републике Србије.

Ученици у завршном делу часа у паровима понављају шта су научили на часу постављајући једни другима питања са 19. и 26. странице уџбеника (истовремено, та питања и задаци могу да послуже и за процену усвојеног знања ученика).

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• На сајту Народне скупштине (http://www.parlament.rs/) пронађите текст Устава и сачувајте га, јер ћемо га често користити као материјал за рад.

• Пронађите у медијима/на интернету вест о сукубу интереса или корупцији и протумачите је користећи стечено знање.

• Анкетирајте своје пријатеље и рођаке да ли и колико познају симболе Републике Србије.

4.1.2. Принцип уставности и законитости

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са принципима уставности и законитости. Образовни задатак је стицање знањa о уставности и законитости и владавини права и правној држави као предусловима демократског друштва, а васпитни задатак је развој свести

22

о потреби активног учешћа у политичком животу. Кључни појмови: право, правни поредак, правна држава, владавина права, законитост, уставност. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: с историјом за први разред (наставна тема Сари век) и други разред (наставне теме Евроа о XII о XV века и Срски наро и њеови сусеи о XII о XV века).

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 28–31) и прилози приручника (Велика овеља о слобоама, Душанов законик и Декларација о равима човека и рађанина).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текст на 28. и 29. страници уџбеника о настанку владавине права. Усмеравамо их да обрате пажњу на латинске изреке:

• Lex non a rege est violanta. – „Ни владар не сме да повреди закон.”, • Omnes oboediant legi. – „Сви морају да се покоравају закону.” и• Dura lex sed lex. – „Закон је суров, али је закон.”.

Такође, скрећемо им пажњу на наведене чланове Велике овеље слобоа и на 172. члан Душаново законика.

После дискусије дати уводне напомене о праву и правном поретку, са посебним освртом на изворе права.

Упознати ученике са појмовима:

• правна норма,• правни акт,• диспозиција и • санкција.

Истаћи значај и неопходност поштовања правних норми. Уводни део часа закључити питањима:

• Колики је допринос римског права за настанак и развој правне државе?• Како процењујете историјски значај Душаново законика?

На основу ранијих и/или управо стечених знања ученици покушавају да дају што конкретније одговоре.

Наставник у главном делу часа ученике упознаје с појмовима владавина права и правна држава и пореклом оба појма:

• владавина права (The Rule of Law) англосаксонског порекла;• правна држава (Der Rechtsstaat) немачког порекла.

Ученике упутити да прочитају текст са 28. странице уџбеника Основни ринции влаавине рава и равне ржаве. Схватање прочитаног проверавамо кроз питања и задатке:

• Шта је легитимно, а шта легално? • Наведите неколико примера за легално и легитимно из свакодневног живота.• Из уџбеника (стр. 30) или из Устава прочитати Члан 3. о владавини права.

23

Нагласити да принципи уставности и законитости чине основне принципе и правну садржину владавине права. Изложити основне принципе уставности и ученике упознајати са уставношћу у:

• ширем смислу, • ужем смислу,• формалном смислу,• материјалном смислу и• политичком смислу.

Ученике упознати с тим да је законитост, као и уставност, истовремено и правни и политички принцип владавине права и правне државе. Навести принципе законитости и ученике упознавати са законитошћу у:

• ширем и • ужем смислу,• формалном и• материјалном смислу.

Предавање завршити навођењем услова за остваривање уставности и законитости:

• демократски политички односи,• јасност и доступност правних прописа,• изграђен правни систем,• воља власти да се донети прописи примењују,• одређен степен правне свести и• једнакост свих пред законом.

Главни део часа завршити дискусијом, где наставник даје неопходна објашњења и допуне, резимира коментаре и одговоре ученика и инсистира на објективном и критичком мишљењу и инсистира да ученици користе сопствено искуство, али и примере из свог ближег или даљег окружења.

Важне појмове настале током дискусије наставник или ученици исписују на табли.Дискусија би требало да доведе до сазнања шта су одлике владавине права и правне државе,

а посебно уставности и законитости и њиховог значаја у савременом друштву.

У завршном делу часа наставник резимира дискусију, наводећи да се савремено друштво базира на неопходној потреби поштовања владавине права и правне државе, а да без законитости и уставности нема ни демократске државе.

Важно је спознати значај права и правне државе као бране недемократским поступцима, како државних органа, тако и организација, група и појединаца.

Од ученика, као пуноправних грађана наше државе, очекује се активно и критичко учешће у овој области друштвеног живота.

Наставник даје ученицима додатни задатак за истраживање и анализу да до следећег часа бележе колико пута су појмови равна ржава или влаавина рава поменути у средствима јавног информисања и у ком контексту. (Исти задатак и за појмове усавнос/закониос.)

Ниво усвојеног знања ученика проверити питањима и задацима са 31. странице уџбеника.

24

4.1.3. Уставни суд Републике Србије

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са функционисањем Уставног суда Републике Србије. Образовни задатак је стицање знања о уставном суду као начину заштите уставности и законитости у демократском друштву, а васпитни задатак је развој свести о значају уставног суда. Кључни појмови: суд, устав, правна држава, владавина права, законитост, уставност. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, образац Уставне жалбе са 194. странице уџбеника (или сајта Уставног суда), текст и чланци из уџбеника (стране 33–36).

Наставник у уводном делу часа подсећа ученике на значај поштовања принципа уставности и законитости и пита их да ли знају установу чија је једна улога заштита уставности и законитости.

После дискусије дајемо уводне напомене о развоју и начинима заштите уставности кроз историју у свету и код нас:

– редовни судови (Швајцарска, Канада, Аустралија); врховни суд (САД и неке земље Латинске Америке)

– посебан политички или државни орган (Уставни савет у Француској)– скупштина у социјалистичким земљама (Кини, Куби, Југославији и Србији до 1963. године)– уставни суд – први пут у Аустрији Уставом из 1920. године (Италија 1948, СР Немачка 1949,

Сирија 1950, Југославија и Србија 1963. године итд.).

Наставник у главном делу часа упознаје ученике са саставом и организацијом Уставног суда Републике Србије.

– Петнаест судија се бирају и именују на мандат од девет година:• 5 судија бира Народна скупштина Републике Србије од 10 кандидата које предложи

председник Републике;• 5 судија именује Председник Републике Србије од 10 кандидата које предложи Народна

скупштина;• 5 судија именује Врховни касациони суд Србије од 10 кандидата које предложе Високи

савет судства и Државно веће тужилаца.

– Судије се бирају и именују међу истакнутим правницима, са најмање четрдесет година живота и петнаест година искуства у правној струци.

– Судом руководи председник који се бира из реда судија већином гласова свих судија, на период од три године.

Упућујемо ученике да прочитају текстове са 33. и 34. странице Новоизабране суије Усавно суа оложиле заклеву и Имуние суија Усавно суа, а један ученик да целом одељењу прочита Заклеву суија Усавно суа као да је полаже он лично. Дискусију о прочитаним текстовима започињемо питањем: да су они новоизабрене судије Уставног суда, шта би им значила дата заклетва и имунитет који ова функција доноси.

25

Упућујемо ученике у надлежности Уставног суда Републике Србије:

1. Контрола уставности и законитости општих правних аката у правном поретку Републике Србије:

• закона и других општих аката са уставом и општеприхваћеним правилима међународног права;

• потврђених међународних уговора;• одлучивања о сагласности других општих аката са законом;• статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе;• општих аката политичких странака, синдиката, удружења грађана и организација којима су

поверена јавна овлашћења, као и колективних уговора.

2. Заштита територијалне аутономије и локалне самоуправе, која се остварује:

• жалбом Уставном суду органа аутономне покрајине или општине, на акт или радњу државног органа, којима се онемогућава обављање надлежности аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе;

• покретањем поступка за оцену уставности или законитости закона или другог општег акта органа Републике Србије или јединице локалне самоуправе којим се потврђује право на покрајинску аутономију или локалну самоуправу.

3. Поступање у споровима због сукоба надлежности између:

• судова и других државних органа;• републичких органа, покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе.

4. Одлучивање о забрани рада политичке странке, синдикалне организације и удружења грађана, чије је деловање усмерено на насилно рушење Уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње.

5. Одлучивање о забрани верске заједнице чије деловање угрожава право на живот, право на психичко и физичко здравље, права деце, право на лични и породични интегритет, право на имовину, јавну безбедност и јавни ред или ако изазива и подстиче верску, националну и расну нетрпељивост.

6. Одлучивање о изборним споровима за које законом није одређена надлежности судова.

7. Одлучивање о повреди Устава од стране председника Републике.

8. Одлучивање о уставним жалбама против аката или радњи државних органа којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом и:• у вези са потврђивањем мандата народних посланика;• на одлуку о престанку судијске функције;• о жалбама на одлуке о престанку дужности јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца; • о жалбама против одлуке Високог савета судства.

26

Заједно с ученицима коментаришемо новински текст са 35. странице уџбеника.Ученике упознајемо с покретањем поступка пред Уставним судом и ко може бити учесник

у поступку пред овим судом:

• државни органи, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе или народни посланици;

• судије и јавни тужиоци;• сваки грађанин по чијој је иницијативи покренут поступак за оцену уставности или

законитости;• политичка странка, синдикална организација или удружење;• верска заједница;• свако по чијем је захтеву покренут поступак за одлучивање о изборном спору за које

законом није одређена надлежност судова.

Упознајемо их са начином рада и одлучивањем у Уставном суду.

– Уставни суд одлучује на седници.

– Рад Уставног суда је јаван и остварује се:• присуством представника средстава јавног информисања,• објављивањем одлука у службеним гласилима,• достављањем службених обавештења средствима јавног информисања,• одржавањем конференција за штампу, • објављивањем на интернет страници Суда свих важних података • издавањем збирки одлука Суда.

– Одлуке у Уставном суду доносе се већином гласова свих судија и, изузетно, двотрећинском већином гласова. Одлуке су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Важне појмове наставник или ученици исписују на табли.Наставник ученицима даје задатак да замисле ситуацију у којој им је угрожено неко конкретно

уставом гарантовано право и да попуне образац Уставне жалбе са 194. странице уџбеника (из „Додатка”) водећи се том претпоставком.

У завршном делу часа у дискусији која следи, наставник даје додатна објашњења и допуне. Инсистира на објективном и критичком мишљењу резимирајући коментаре и одговоре ученика.

Дискусија би требало да доведе до сазнања колики је значај уставног суда у заштити владавине права и правне државе.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• На сајту Уставног суда (www.ustavni.su.rs/) погледајте организациону структуру суда и пронађите и прочитајте неколико пресуда.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 37. странице уџбеника.

27

4.1.4. Судови у Републици Србији

Циљ наставне јединице је упознавање са функционисањем судске власти у Републици Србији. Образовни задатак је стицање знањa о судовима као институцијама намењеним решавању спорних случајева, а васпитни задатак је развој свести о значају судства. Кључни појмови: суд, кривично дело, судски поступак, санкција, тужилаштво, правобранилаштво. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 46, 47, 49, 197, 198, 200–203), филм 12 невних љуи – ороа (12 Angry Men).

Наставник у уводном делу часа пита ученике шта је правичност и правда и којој установи ће се обратити уколико не могу сами да реше неки споран случај везан за кршење и заштиту њихових права.

Након дискусије, дајемо уводне напомене о судској власти.

– Судска функција:• утврђивање да ли је било повреде права или не, и одређивање казне за утврђену повреду.

– Пресуда.

– Надлежност судова:• кривична дела и • грађански спорови.

– Судски поступци:• кривични (кривичне ствари),• парнични (имовински, породични и други),• ванпарнични (утврђивање чињеничног стања – заоставштина, имовинске књиге и др.),• управни спор (утврђивање законитости документа који је донео орган државне управе,

локалне самоуправе или јавно предузеће).

– Објективност у судском поступку се постиже:• саслушавањем сваке стране,• узимањем у обзир свих доказа,• правом да се свако пред судом брани,• правом да се свако супротстави другој страни (тзв. унакрсно испитивање).

Наставник у главном делу часа наводи да у Републици Србији постоје општи и судови посебне надлежности.

– Судови опште надлежности (ученицима дати упутство да користе шематски приказ судова налази на 197. страници уџбеника):• Основни суд,• Виши суд (напомињемо да постоје два посебна одељења у Београду – тзв. „Специјални суд”),• апелациони суд и• Врховни касациони суд.

28

– Судови посебне надлежности (шематски приказ тих судова налази на 198. страници уџбеника):• Привредни суд,• Управни суд и• Прекршајни суд.

Док објашњавамо хијерархију судова, упућујемо ученике да на 46. страници погледају табелу „Хијерархија судова у Републици Србији” и на 200. страници „Мапу судова у Републици Србији”.

Објашњавамо делатност Високог савета судства и с ученицима коментаришемо новински прилог са 47. странице уџбеника (Изабран нови члан Високо савеа сусва).

Док објашњавамо функцију и надлежности Републичког јавног тужилаштва упућујемо ученике да на 49. страници погледају табелу „Уређење јавног тужилаштва Републике Србије”. Напоменућемо да постоји Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине и објашњавамо њихову функцију (тзв. „Специјално тужилаштво”).

Ученике упознајемо са функцијом и надлежношћу Државног већa тужилаца и Републичког јавног правобранилаштва.

Ученицима у завршном делу часа дајемо задатак да прочитају приложене новинске чланке уз сваку од обрађених судских институција и да их прокоментаришу у паровима.

Дискусија која следи требало би да доведе до сазнања о значају судске власти и о потреби њене независности од других облика власти.

Важне појмове настале током дискусије наставник или ученици исписују на табли.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 53. и 54. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• На сајту Врховног касационог суда (www.vk.sud.rs/) погледајте надлежности суда и прочитајте неколико пресуда.

• Погледајте амерички филм из 1957. године 12 невних љуи – ороа (12 Angry Men) и упореде начин доношења пресуде у англосаксонском и домаћем судском систему.

• Прочитајте занимљиве чланке о необичним пресудама, у слободно време, у „Додацима” уџбеника од 201. до 203. странице.

4.2. ДЕМОКРАТИЈА И МЕХАНИЗМИ ВЛАСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

4.2.1. Сувереност народа и сувереност грађана

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са појмом и принципима суверености народа и грађана. Образовни задатак је стицање знањa о суверености народа и грађана као највећим тековинамa великих револуција XVIII и XIX века, а васпитни задатак је развој свести о значајном месту, улози и праву грађана да учествују у остваривању народног суверенитета. Кључни појмови: сувереност, суверенитет, демократија, народ, грађани. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

29

Корелација: с историјом за други разред (наставна тема Евроа и све о краја XVIII о сеамесеих оина XIX века).

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (страна 56).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текст Краљевска ровокација у Маребу на 56. страници уџбеника и усмеравамо их да обрате пажњу на употребу и значење појма суверенитет.

После дискусије дефинишемо појам суверености (својство неког субјекта да поседује највишу, врховну власт независну од других субјеката) и дајемо сиже развоја овог појма кроз историју.

Упознајемо ученике са облицима суверености:

• сувереност државе,• сувереност нације и• сувереност народа.

На основу ранијих или управо стечених знања ученици покушавају да направе разлику и сличности између народа и нације.

Наставник у главном делу часа ученике упознаје да се народна сувереност може остваривати на два основна начина:

• непосредно и• посредно.

Ученике упознајемо с тим да Устав Републике Србије на самом почетку (прочитамо Члан 2. Устава са 74. странице уџбеника) регулише принцип грађанског суверенитета и прописује облике остваривања суверености:

• референдум,• народна иницијатива и• преко изабраних представника.

Поред непосредних облика одлучивања принцип суверености грађана у Републици Србији остварује се и у оквиру представничког система владавине – преко представника које грађани непосредно бирају на слободним, фер, демократским и непосредним изборима.

Након дискусије, наставник даје неопходна објашњења и допуне. Резимира коментаре и одговоре ученика и инсистира на објективном и критичком мишљењу.

Ученици у завршном делу часа читају одговарајуће новинске чланке из уџбеника и дискутују о њима.

Наставник резимира дискусију, наводећи да основ сваког демократског друштва почива на власти која се заснива на власти народа. Дискусија би требало да доведе до сазнања како се остварује сувереност народа и грађана и који су облици остваривања суверености у Републици Србији.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 61. и 77. странице уџбеника.

30

4.2.2. Облици непосредне демократије

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са појмом и облицима непосредне демократије. Образовни задатак је стицање знањa о демократији с посебним освртом на облике непосредне демократије, а васпитни задатак је развој свести о праву грађана да остварују своја права кроз непосредне облике демократије. Кључни појмови: демократија, народ, грађани. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: с историјом за први разред (наставна тема Сари век, део Сара Грчка).Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 62,

64, 65, 73. и 74), филм Линколн (енгл. Lincoln), роман Живоињска фарма Џорџа Орвела.

Наставник у уводном делу часа подсећа ученике да су појмови сувереност и демократија уско повезани и веома значајни за остваривање људских права. Анализа облика непосредне демократије треба да укаже на важну улогу грађана у вршењу и контроли државне власти коришћењем непосредних облика демократије.

Дајемо задатак ученицима да прочитају текст Развој емокраије на 62. страници уџбеника. Упућујемо их да обрате пажњу на развој овог појма кроз историју.

После дискусије, дајемо прелиминарну дефиницију:

– Демократија је политички систем заснован на могућности да народ директно утиче на доношење одлука или да бира своје представнике, односно систем владавине већине.

Објашњавамо демократију:

• у ужем смислу као политички систем у коме постоји владавина већине,• у ширем смислу као демократске односе и демократски дух у свим сферама друштвеног

живота,• непосредну и• посредну.

Упућујемо ученике да прочитају одговарајуће текстове на 64. и 65. страници и да своје утиске поделе са паром из клупе.

Наставник у главном делу часа детаљније излаже карактеристике сваког облика непосредног остваривања демократије (суверености):

• референдум (претходни, накнадни и факултативни),• народна иницијатива (законодавна, уставна и за расписивање референдума) и• јавна расправа,• зборови грађана и• други облици непосредне демократије (савети, скупштине станара и сл.).

Наставник заједно са ученицима анализира одговарајуће новинске чланке са 73, 74. и 76. странице уџбеника. Након дискусије, наставник даје неопходна објашњења и коментаре.

Важне појмове и напомене настале током дискусије наставник или ученици исписују на табли.

31

Дискусија би требало да доведе до сазнања о великој важност непосредног остваривања демократије у Републици Србији.

Наставник у завршном делу часа резимира дискусију, закључујући да је велика важност непосредног изјашњавања грађана и њиховог директоног учешћа у власти. Да би се у друштву остварили демократски односи морају бити испуњени одређени предуслови:

• гарантовање слобода и права,• правна држава,• права мањина,• јавност у раду државних органа и• демократско васпитање.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 71. и 77. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Погледајте историјску драму Стивена Спилберга о председнику САД Абрахаму Линколну Линколн (енгл. Lincoln) из 2012. године и обратите пажњу на Линколнов допринос развоју суверености народа.

• Прочитајте Живоињску фарму Џорџа Орвела, и откријте од којих демократских принципа су одступили чланови „Животињске фарме”, па је заповест „Све су животиње једнаке” преиначена у заповест „Све су животиње једнаке, али су неке животиње једнакије од других”. Да ли се овакве искривљене демократске пароле могу препознати у политичком животу?

• Пронађите у штампи неколико текстова у којима се помиње кршење суверенитета и прокоментаришите их на основу стеченог знања из ове области.

4.2.3. Вишестраначки систем

Циљ наставне јединице је упознавање са појмом и принципима вишестраначког система. Образовни задатак је стицање знањa о вишестраначком систему као начину успостављања демократских односа, а васпитни задатак је развој свести о неопходности постојања различитих политичких уверења. Кључни појмови: странка, партија, власт, плурализам. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: са социологијом (наставна тема Полиика и наставне јединице Друшвене оранизације и Полиичке сранке).

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 78. и 79.), филм Челична ама (енгл. The Iron Lady).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текст Парија – сранка на 78. страници уџбеника. Дајемо им задатак да у речнику на истој страници погледају значење оба појма, а дискусију усмеравамо ка неопходности постојања политичке различитости.

32

Упознајемо ученике са појмом политички плурализам и његовом супротношћу – политички монизам и тенденцијом да временом једнопартијски (нестраначки) системи постају недемократски и завршавају као диктатуре или тоталитарни системи.

Наставник у главном делу часа ученицима даје задатак да прочитају текстове о Конзерваивној сранци и о Маргарет Тачер на 79. страници уџбеника.

Дискусијом о прочитаном започињемо излагање о историјском развоју политичких партија.Ученике упознајемо с развојем политичких партија у Србији. Подстичемо их да се присете

градива из историје које се бави истом тематиком.

– Подела политичких партија је могућа по више основа: • степен организованости,• идеолошко опредељење,• подручје политичког деловања,• функција у политичком систему и • друштвено-политички циљеви.

– Најзначајнија је подела по друштвено-политичким циљевима на:• националистичке странке,• конзервативне странке,• либералне странке,• социјалдемократске странке и• комунистичке странке.

Објашњавамо настанак појмова политичка левица и политичка десница.Објашњавамо појмове опозиција и коалиција.У демократским државама странке ће и у будућности бити нужне. Њихова способност

преживљавања и одржања зависиће од тога колико ће оне саме бити флекисибилне.Оснивање политичких партија у Србији је слободно. Устав Републике Србије гарантује

право на политичко организовање у смислу испољавања политичке воље грађана.Према Закону о политичким странкама, политичку странку може да оснује најмање 10.000

пунолетних држављана Републике Србије, а политичку странку националне мањине може да оснује најмање 1.000 пунолетних држављана Републике Србије.

Политичка странка се оснива на оснивачкој скупштини избором лица овлашћеног за заступање и доношењем:

• оснивачког акта,• програма и• статута.

Ограничења у деловању политичких партија у Републици Србији су:

• рушење првног поретка,• кршење људских и мањинских права,• изазивање националне, верске или расне мржње и• забрана непосредног вршења власти и њеног потчињавања себи.

33

Након дискусије и коментарисања пређеног градива, дајемо неопходна објашњења и допуне. Резимирамо коментаре и питања и одговоре ученика инсистирајући на објективном и критичком мишљењу.

Дискусија би требало да доведе до сазнања о неопходности постојања различитих политичких ставова и о потреби вишестраначког организовања.

У завршном делу часа резимирамо дискусију, наводећи да се демократско друштво не може замислити без постојања вишепартијског система.

Ниво усвојеног знања ученика проверити питањима и задацима са 77. и 89. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Пронађите сајтове неколико политичкоих партија, прочитајте њихове програме и упоредите их међусобно.

• Погледајте играни филм о успону Маргарет Тачер Челична ама (енгл. The Iron Lady) из 2011. године. И да на часу намењеном обнављању градива анализирају историјске околности у којима је Маргарет Тачер била премијер Велике Британије.

4.2.4. Избори

Циљ наставне јединице је упознавање са појмом, начином и врстама избора. Образовни задатак је стицање знања о изборима као основи легитимитета система државне власти, а васпитни задатак је развој свести о неопходности слободних избора и учешћу у њима. Кључни појмови: избори, бирачко право, власт, изборна кампања. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: са социологијом (наставна тема Полиика и наставна јединица Држава).Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 93,

96, 97, 101. и 108), филм Фикус за Конрес (енгл. Ficus for Congress).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текстове „Блица” и „Новости” на 93. страници уџбеника.

Позивамо ученике на дискусију коју усмеравамо ка повезивању избора са народним суверенитетом и посредном демократијом, тј. представничком владавином.

Упознајемо ученике са појмом, начином остваривања и врстама бирачког права.

– Бирачко право је субјективно право грађана одређене државе да на изборима дају глас одређеном кандидату или изборној листи, али уједно и право да буду кандидати на изборима.

– Врсте бирачког права:• активно бирачко право,• пасивно бирачко право,• опште бирачко право,• ограничено бирачко право и• једнако бирачко право.

Објашњавамо шта су цензус, а шта изборни цензус.

34

Наставник у главном делу часа ученицима објашњава да је могуће разликовати више врста избора у зависности од тога ко се бира (председник или чланови представничког тела), на којој територији се спроводе избори и који су разлози њиховог спровођења.

– Врсте избора:• парламентарни,• председничи,• општи,• предизбори,• поновни,• допунски,• покрајински и• локални.

– Изборни систем је скуп процедура и правила, чији је циљ да се на демократски начин гласови бирача преточе у одређену политичку одлуку.

– Врсте изборних система:• пропорционални,• већински и• мешовити.

Објашњавамо значење појма мандат.Користећи прилог Д’Онов сисем расоеле осланичких меса са 96. и 97. странице

уџбеника детаљно објашњавамо пропорционални изборни систем. Ученике упућујемо да код куће прочитају чланке који следе.

Објашњавамо шта је то изборна кампања и како се временски распоређују избори.Групи ученика (или целом одељењу) дајемо задатак да гласно прочитају Заклеву нароних

осланика са 101. странице уџбеника.Објашњавамо одредбе Устава Републике Србије (Члан 52) да „сваки пунолетан, пословно

способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран. Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично”.

Врсте избора у Републици Србији:

• парламентарни избори.• избор председника републике.• покрајински избори и• локални избори.

Дајемо ученицима задатак да изаберу неки од новинских чланака из овог дела уџбеника и да их коментаришу у паровима.

Упућујемо их да погледају Мали изборни речник са 108. странице уџбеника и да провере да ли су до сада правилно користили обрађене појмове.

Дискусија би требало да доведе до сазнања о неопходности слободних избора и учешћа у њима.

У завршном делу часа резимирамо дискусију, наводећи да се савремено друштво не може замислити без демократских избора као основе легитимитета система државне власти.

35

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 111. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Дајемо ученицима задатак да на сајту Републичке изборне комисије (http://www.rik.parlament.gov.rs/) погледају састав комисије и прочитају неколико саопштења Изборне комисије.

• Упућујемо ученике да погледају документарни филм Фикус за Конрес (енгл. Ficus for Congress) аутора Мајкла Мура (Michael Moore) из 2000. године и да на неком од часова провере знања прокоментаришу мањкавости америчког изборног система.

4.2.5. Највиши органи државне власти у Републици Србији

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са функцијом највиших органа државне власти у Републици Србији. Образовни задатак је стицање знањa о највишим органима државне власти Републике Србије, а васпитни задатак је развој свести о начину функционисања законодавне и извршне власти у Републици Србији. Кључни појмови: скупштина, парламент, влада, председник државе, мандат, власт. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: са социологијом (наставна тема Полиика и наставна јединица Држава).Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 112,

114. и 123).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текст Скушине широм свеа на 114. страници и да погледају табелу „Називи за парламент у неким државама“ на 112. страници уџбеника. Дискусију која следи усмеравамо ка историјском развоју парламетаризма.

Упознајемо ученике са појмом, пореклом, функцијом и унутрашњом организацијом парламента (скупштине).

Објашњавамо шта је имунитет.Правимо паралелу између монарха и председника државе.Укратко излажемо појам, порекло, функцију, састав и овлашћења владе.

Наставник главни део часа, посвећен излагању о највишим органима државне власти у Републици Србији, почиње читањем члана 98. Устава Републике Србије о Народној скупштини (са 123. странице уџбеника или из Устава).

– Детаљније излажемо о Народној скупштини Републике Србије као носиоцу уставотворне и законодавне власти:• надлежност и овлашћења,• положај народних посланика,• заседања,• акти које доноси,• радна тела и• распуштање Народне скупштине.

36

– Наводимо да председник Републике Србије изражава државно јединство Републике Србије. Детаљније излажемо о:• избору,• овлашћењима и• положају председника Републике Србије.

– Излажемо о Влади Републике Србије с посебним освртом на:• избор и састав,• надлежност и овлашћења и• одговорност Владе и министарска одговорност.

Дајемо ученицима задатак да по слободном избору прочитају неки од новинских чланака из овог дела уџбеника и да их коментаришу с паром из клупе.

Дискусија би требало да доведе до спознаје о улози, функцији и надлежности највиших органа државне власти у Републици Србији.

У завршном делу часа резимирамо дискусију, наводећи важност разумевања функционисања највиших државних органа власти у Републици Србији.

Ниво усвојеног знања ученика проверавамо питањима и задацима са 134. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу: • Упућујемо ученике да код куће прочитају медијске прилоге из овог дела уџбеника;

да посете сајтове Скупштине, Владе и председника Републике Србије и упознају се с активностима највиших органа власти у Републици Србији у последњих месец дана.

4.3. ГРАЂАНИН И ЊЕГОВА ПРАВА И СЛОБОДЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

4.3.1. Лична права

Циљ наставне јединице је упознавање са појмом личних права и слобода грађана. Образовни задатак је стицање знањa личним правима и слободама грађана, а васпитни задатак је развој свести о важности личних права и слобода грађана које се односе на човека као људско биће, његов интегритет и достојанство. Кључни појмови: право, равноправност, слобода. Облици рада су фронтални и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Напомена: Направити корелацију с предметом грађанско васпитање за други разред где постоје следеће наставне јединице: Права и закони, Врсе рава и Оноси међу равима.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 142. и 154) и Устав Републике Србије.

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текст Евроска конвенција о зашии љуских рава и основних слобоа на 142. страници уџбеника. Усмеравамо их и помажемо им да дефинишу значења појмова људска права и слобода грађана.

37

После дискусије дефинишемо појам људских права:

– Сваки човек самим рођењем поседује одређена урођена и природна права која називамо људским правима и које држава не сме да ограничи или укине; она припадају свим људима, својствена су сваком појединцу и неодвојива су од њега.

– Основни принципи људских права су:• универзалност,• неотуђивост и• недељивост.

Упознајемо ученике са појмовима:

• природно право и• позитивно право.

Дајемо кратак преглед развоја људских права кроз историју.Упознајемо ученике са међународним документима који се баве заштитом људских права. Наводимо врсте и генерације људских права.Набрајамо ограничења људских права:

• уграђена (инхерентна) ограничења,• дерогација и• факултативна ограничења.

Излажемо укратко начине заштите и надзора над остваривањем слобода и права, а посебно о Европском суду за људска права и улози невладиних организација.

Наставник у главном делу часа ученике упућује да прочитају текст Право на обавешенос у школи на 154. страници уџбеника.

Дискусију, која следи, закључујемо навођењем гаранција наших права и слобода из Основних начела Устава Републике Србије.

Наводимо која су људска и мањинска права и како их штити Устав Републике Србије:

• лична права,• политичка права,• економска, социјална и здравствена права и• културна права.

Лична права и слободе се односе на човека као људско биће, његов интегритет и достојанство. Наводимо и објашњавамо лична права и слободе:

• право на једнакост и равноправност,• неприкосновеност живота, тј. право на живот,• неповредивост физичког и психичког интегритета,• забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада,• право на личну слободу и безбедност личности,

38

• слобода кретања и настањивања,• право на приватност,• право на обавештеност (поменути Повереника за информације од јавног значаја),• право на држављанство,• права која се односе на породични живот (право на закључење брака и равноправност

супружника и право на слободно одлучивање о рађању),• права детета,• слобода мисли, савести и вероисповести и• слобода мишљења.

Остваривањем и заштитом људских права у Републици Србији баве се судови, а могуће је поднети и уставну жалбу Уставном суду Републике Србије.

Заштита људских и мањинских права обезбеђује се и кроз независна контролна тела:

– Заштитник грађана (Омбудсман)– Повереник за заштиту равноправности.

Поред права и слобода, Устав Републике Србије прописује и одређене дужности и обавезе грађана:

• дужност придржавања Устава и закона,• одбрана земље,• обавеза плаћања пореза,• заштита животне средине,• грађани су дужни да пруже помоћ другоме у невољи и да учествују у отклањању опште

опасности,• поштовање мањинских права, као и • обавеза очувања природних реткости, научних, културних и историјских наслеђа.

Важне појмове настале током предавања наставник исписују на табли.

Ученике у завршном делу часа упућујемо да по слободном избору прочитају неки од медијских прилога из овог дела уџбеника и да се јаве и продискутују о њима.

Дискусију закључујемо следећим констатацијама:

– Титулари људских права и слобода су грађани, а обавеза државе је да се права и слободе утврђене уставом и законима не крше, већ поштују.

– Слободе и права човека и грађанина ограничени су само једнаким слободама и правима других, и када је то Уставом утврђено.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 150. и 164. странице уџбеника.

39

4.3.2. Политичка права

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са појмом политичких права и слобода. Образовни задатак је стицање знањао политичким правима и слободама, а васпитни задатак је развој свести о важности политичких права и слобода које омогућавају грађанима да учествују у политичком и друштвеном животу. Кључни појмови: право, политика, равноправност, слобода, удруживање. Облици рада су фронтални и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: са социологијом (наставна тема Полиика).Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (страна 156).

Наставник у уводном делу часа подсећа ученике која људска права и слободе гарантује Устав Републике Србије:

• лична права,• политичка права,• економска, социјална и здравствена права и• културна права.

Наставник у главном делу часа објашњава да политичка права и слободе омогућавају грађанима да учествују у политичком и друштвеном животу:

• посредно (преко изабраних представникa) и • непосредно (нпр. изјашњавањем на референдуму).

Наводимо политичка права и слободе:

– Бирачко (изборно) право је најзначајније политичко право. Омогућава грађанима да слободно бирају (активно бирачко право) и да буду бирани (пасивно бирачко право), да имају право гласа на референдуму, итд.

– Слобода удруживања омогућава грађанима да се организују у разна удружења како би могли да се боре за своје политичке, економске и друге интересе. Најпознатији облици организовања су политичке странаке, синдикати и невладине организације (НВО).

– Право на мирно окупљање подразумева да грађани могу да се окупљају на јавним местима, расправљају о питањима која их интересују и јавно заступају своје интересе.

– Слобода медија подразумева више посебних права која се односе на медијске слободе (оснивање медија, право на исправку нетачно пренете информације, право на одговор, итд.).

– Право на учешће у управљању јавним пословима.– Право на критику државних органа и функционера.

У завршном делу часа ученике упућујемо да прочитају текст Србија у слобои меија елимично слобона на 156. страници уџбеника. Дискусију, која следи, закључујемо констатацијом да је слобода медија једна од најважнијих предуслова демокраског друштва.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 164. странице уџбеника.

40

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Упућујемо ученике да, по слободном избору, пронађу и погледају сајт неке невладине организације која се бави људским правима и да се упознају са делатношћу те организације.

4.3.3. Економска и социјална права

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са појмом економских и социјалних права грађана. Образовни задатак је стицање знањао економским и социјалним правима грађана, а васпитни задатак је развој свести о важности економских и социјалних права грађана. Кључни појмови: економија, право, политика, равноправност. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: са социологијом (наставна тема Економски асеки рушва).Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 157.

и 158. и прилог 6 из приручника – Писмо инијанско олавице).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текстове Просвеари у шрајку! и Звезарци не желе урисички воз кроз шуму на 157. и 158. страници уџбеника. Усмеравамо их да издвоје којим правима се баве поменути текстови.

После дискусије упућујемо ученике да економско-социјална права омогућавају економску и социјалну сигурност људи, али утврђују и одређене обавезе државе у овој области.

Наставник у главном делу часа наводи и објашњава економско-социјална права:

– право својине (једнак правни положај и једнака правна заштита свих облика својине и право на слободно предузетништво, слободну конкуренцију, слободан избор професије итд.);

– право на имовину (свако има право да мирно ужива у својој имовини и нико не може бити лишен своје имовине);

– право наслеђивања је право сваког грађанина и не може бити ограничено;– право на рад (основно економско-социјално право које обезбеђује економску независност

појединца);– право на здравствену и социјалну заштиту и пензијско осигурање (права социјалне

сигурности);– заштита породице, мајке и детета (родитељи имају право и дужност да се старају о

подизању и васпитавању деце, а мајка и дете имају посебну заштиту);– право на здраву животну средину (заштита живота и здравља људи и очување биљне

вегетације и животињског света).

Наставник може да прочита делове Писма инијанско олавице (прилог 6).

Важне појмове истакнуте током предавања наставник исписују на табли.

Ученици у завршном делу часа у паровима обнављају пређено градиво користећи резиме и питања и задатке са 163. и 164. странице уџбеника.

41

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 164. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Упућујемо ученике да је наредна наставна јединица посвећена заштити права припадника националних мањина и да у средствима јавног информисања пронађу по један пример позитивне и негативне дискриминације припадника националних мањина и да се припреме за дискусију.

• Дајемо задатак ученицима да, у циљу припрем за дискусију на тему права националних мањина, пронађу и погледају документарни филм Бориса Митића Pretty Dyana (Леа Дијана) о животу Рома са београдске Чукаричке падине. Посебно да обрате пажњу на то:– да ли Роми у овом филму уживају сва права која су им Уставом загарантована;– да ли се они сами придржавају закона.

4.3.4. Права припадника националних мањина

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са правима припадника националних мањина. Образовни задатак је стицање знањa о правима припадника националних мањина, а васпитни задатак је развој свести о важности права припадника националних мањина. Кључни појмови: право, национална мањина, нација, народ, равноправност. Облици рада су фронтални и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (страна 159), филм Pretty Dyana (Леа Дијана).

Наставник у уводном делу часа ученике подсећа на раније дат задатак да издвоје један пример позитивне и један пример негативне дискриминације припадника националних мањина. Позива ученике да прочитају и коментаришу своје примере.

Упућујемо ученике да прочитају текст Тражи се есе сажиса из реова националних мањина на 159. страници уџбеника.

Ученике који су погледали документарни филм Бориса Митића Pretty Dyana (Леа Дијана) о животу Рома са београдске Чукаричке падине питамо: да ли Роми у овом филму уживају сва права која су им уставом загарантована и да ли се они сами придржавају закона.

Ученике у расправи усмеравамо да препознају и издвоје само права националних мањина и да коментаришу само њих.

Наставник у главном делу часа ученике упућује на важност истицања и заштите права припадника националних мањина.

Правимо разлику између појмова национална мањина и етничка група.Објашњавамо да припадници националних мањина уживају сва људска права и слободе

које устав гарантује, али и нека посебна права:

– Индивидуална права припадника националних мањина обухватају право на слободу изражавања националне припадности, право на равноправност са осталим грађанима, право на школовање на матерњем језику, право на употребу свог језика и писма, итд.;

42

– Колективна права националних мањина односе се на очување националне посебности што подразумева право на чување своје културе и верске посебности, заштиту од дискриминације, право на употребу свог језика и писма на јавним местима, итд.

Важне појмове истакнуте током предавања наставник исписују на табли.

У завршном делу часа наставник закључује да је Уставом Републике Србије изричито забрањен сваки облик дискриминације и изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости на националној основи и да је држава је дужна да обезбеди равноправност националних мањина.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 164. странице уџбеника.

4.3.5. Заштита уставом гарантованих права и слобода

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са појмом заштите уставом гарантованих права и слобода грађана. Образовни задатак је стицање знања о заштити уставом гарантованих права и слобода грађана, а васпитни задатак је развој свести о важности заштите уставом гарантованих права и слобода грађана у Републици Србији. Кључни појмови: право, равноправност, слобода, заштита. Облици рада су фронтални и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: с предметом грађанско васпитање за други разред (наставна јединица Међунарона окумена о зашии рава) и четврти разред (наставна јединица Право на слобоан рису информацијама).

Напомена: овај час се може организовати и као радионица (прилог 7 из приручника).Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 161.

и 162) и прилози 5 и 7 из приручника (Универзална екларација о љуским равима и Раионица – Зашиа усавом аранованих рава и слобоа).

Наставник у уводном делу часа упућује ученике да прочитају текстове Зашиник рађана: Кршење рава ееа у Новом Беорау и Перушић: Дискриминација у оласима за заошљавање на 161. и 162. страници уџбеника. Усмеравамо их да открију која права се помињу у текстовима и којим областим права припадају.

После дискусије упознајемо ученике да су за остваривање људских права неопходни одговарајући друштвени услови:

• постојање друштвене и индивидуалне свести о значају људских права и њиховог поштовања (важну улогу имају медији, удружења грађана, јавно мњење, али и повољни економски услови, итд.),

• обезбеђивање механизама за њихову заштиту.

Наставник у главном делу часа ученике упознаје да остваривање и заштиту људских права и грађанских слобода у Републици Србији гарантују Устав Републике Србије и низ закона, повеља, конвенција и пактова.

43

– Најзначајнија међународна документа и установе су:• Универзална екларација о равима човека Ујеињених нација (1948),• Међунарони ак о рађанским и олиичким равима (1966),• Међунарони ак о економским, социјалним и кулурним равима (1966),• Евроска конвенција о зашии љуских рава и основних слобоа (1950) и • Евроски су за љуска рава (1959).

Остваривањем и заштитом људских права у Републици Србији баве се судови, а могуће је поднети и уставну жалбу Уставном суду Републике Србије.

Заштита људских и мањинских права обезбеђује се и кроз независна контролна тела:

– Заштитник грађана (Омбудсман),– Повереник за заштиту равноправности.

Поред права и слобода, Устав Републике Србије прописује и одређене дужности и обавезе грађана:

• дужност придржавања устава и закона,• одбрана земље,• обавеза плаћања пореза,• заштита животне средине представља дужност грађана да чувају и унапређују своју околину,• грађани су дужни да пруже помоћ другоме у невољи и да учествују у отклањању опште

опасности,• поред наведених, у дужности се убрајају и поштовање мањинских права, као и обавеза

очувања природних реткости, научних, културних и историјских наслеђа.

Важне појмове истакнуте током предавања наставник исписују на табли.

Ученике у завршном делу часа подсећамо да се остваривањем и заштитом људских права у Републици Србији баве:

• судови,• Уставни суд Републике Србије,• Заштитник грађана (Омбудсман),• Повереник за заштиту равноправности.

Ученике упућујемо на значај заштите људских права без које се не може замислити једно демократско друштво.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 164. странице уџбеника.

44

4.4. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈАРЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

4.4.1. Уставна историја Србије

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са уставном историјом Србије. Образовни задатак је да ученици разумеју историјски значај устава Србије и околности у којима су доношени, а васпитни задатак је развој свести о историјском значају устава Србије и околностима у којима су доношени. Кључни појмови: устав, историја, држава, Србија, Југославија. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Корелација: блискост ове наставне јединице са наставом историје омогућава одржавања часа заједно са наставником историје. Први час обраде повезати са наставном темом из историје (програм за трећи разред) Национални окреи на Балкану о краја XVIII о сеамесеих оина XIX века: Влаавина Милоша Обреновића, Усавобраниељи и Влаавина кнеза Милана Обреновића.

Напомена: због обимности градива наставну јединицу обрадити на два часа.Материјал: текст и чланци из уџбеника (стране 166–176), роман Безно Светлане Велмар-

Јанковић, књига Чује Срби! др Рудолфа Арчибалда Рајса.

Наставник у уводном делу часа подсећа ученике на раније обрађено градиво из овог предмета, али и из историје које се бави зачецима уставности и законитости у Србији.

Ученицима даје задатак да погледају табелу Српски устави 1835–2006. са 166. странице уџбеника и да дају процену да ли је за једну земљу 13 донетих устава за мање од два века велики или мали број.

Дискусију резимирамо констатацијом да је релативно велики број устава резултат убрзаних промена кроз које је пролазила/пролази српска држава.

Наставник у главном делу часа објашњава зачетке уставности (уставне законе) у Србији почетком XIX века (1805, 1807, 1808. и 1811. године).

– Први устав донет је 1835. године на Сретење у циљу сузбијања апсолутизма кнеза Милоша Обреновића. Извршена је подела власти на законодавну, извршну и судску.

– Порта је 1838. године издала Четврти хатишериф којим је укинут асполутизам кнеза Милоша и успостављен Савет као експонент турских интереса у Србији.

– Године 1869. усвојен је Намеснички устав којим се утврђује монархијски облик владавине у облику наследне уставне монархије са Народном скупштином као законодавним телом.

– Радикалским уставом из 1888. године (1889. године по новом календару), Србија први пут постаје наследна, уставна и парламентарна монархија.

– Године 1894. краљ Александар Обреновић најпре укида Радикалски устав и враћа на снагу Намеснички устав, који укида 1901. године када проглашава нови, Октроисани устав. Уведено је дводомно народно представништво.

– После Мајског преврата 1903. године, привремена влада враћа на снагу Радикалски устав, уноси извесне промене и усваја га као нови-стари Устав.

45

– Први устав заједничке државе Срба, Хравата и Словенаца усвојила је Уставотворна скупштина на Видовдан 1921. године. Устав је прописао унитарно и централистичко уређење монархије.

– Две године након Шестојануарске дикататуре краљ Александар је донео октроисани Септембарски устав 1931. године, којим је држава прокламована као наследна и уставна монархија – Краљевина Југославија.

Ученицима дајемо уводне напомене да је државност Србије, као федералне јединице Југославије, успостављена током Народноослободилачког рата. Најзначајније су одлуке Антифашистичког већа Народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) од 29. новембра 1943. године, које су имале уставни значај.

Упознајемо ученике да су устави Србије, у време постојања Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, били републички уставни акти усклађени са савезним уставима, као и у случају других пет република чланица.

– Устав из 1947. године био је усклађен са првим послератним уставом Југославије из 1946. године. Врховни орган државне власти била је Народна скупштина, а највиши извршни и управни орган Влада Народне Репбулике Србије. Утемељени су државна својина и централизам.

– Уставом из 1963. године Србија је дефинисана као државна социјалистичка демократска заједница народа Србије заснована на власти радног народа и самоуправљању. Врховни орган власти и самоуправљања била је Скупштина Социјалистичке Републике Србије. Највиша правосудна институција је Врховни суд Србије, а први пут уведен је Уставни суд. Србија у свом оквиру има две аутономне покрајине, Војводину и Косово и Метохију.

– Уставом Социјалистичке Републике Србије из 1974. године, Србија је дефинисана као самоуправна друштвено-политичка заједница и држава српског народа и других народа и народности који у њој живе. Уведене су две Социјалистичке аутономне покрајине – Војводина и Косово.

– Скупштина СР Србије донела је 1990. године нови Устав Републике Србије, у коме је прокламовано начело поделе власти и вишепартијски систем. Покрајине су изгубиле атрибуте државности и постале облик територијалне аутономије, а покрајина Косово преименована је у покрајину Косово и Метохија.

– Важећи Устав Републике Србије Народна скупштина је прогласила 8. новембра 2006. године. То је први устав Србије као независне државе после 103 године. Изузетна пажња посвећена је људским правима, а као врховне вредности истичу се владавина права, социјална правда, грађанска демократија, заштита људских и мањинских права и слобода и опредељеност Србије европским принципима и вредностима.

Важне појмове наставник или ученици исписују на табли.

Ученици у завршном делу часа читају кратке текстове и информације дате у антрфилеима од 167. до 176. странице уџбеника и коментаришу их у паровима. На тај начин понављају пређено градиво.

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 177. странице уџбеника.

46

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Заинтересоване ученике упућујемо да прочитају роман Безно Светлане Велмар-Јанковић, где је приказан политички живот у Србији у другој половини XIX века у време владавине династије Обреновић и да се припреме за дискусију на часу понављања градива.

• Предлажемо ученицима да погледају на јутубу неколико епизода или целу телевизијску серију Крај инасије Обреновић и да обрате пажњу на описе збивања у политичком животу Србије крајем XIX века.

• Још једно занимљиво дело – Чује Срби! др Рудолфа Арчибалда Рајса из 1928. године и његово виђење историје Србије и Краљевине СХС ученици могу да прочитају и да се припреме за евентуалну дискусију на неком од часова обнављања градива.

4.4.2. Територијална аутономија у Републици Србији

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са територијалном аутономијом у Републици Србији. Образовни задатак је да ученици разумеју функционисање територијалне аутономије у Републици Србији, а васпитни задатак је развој свести о значају територијалне аутономије у Републици Србији. Кључни појмови: аутономија, држава, покрајина, Србија, Војводина, Косово и Метохија. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 178, 182, 186. и 187).

Наставник у уводном делу часа подсећа ученике на раније обрађено градиво из историје које се бави настанком и развојем државне организације уопште, а посебно у Србији.

Ученицима дајемо задатак да прочитају текст Аристотел о демократији на 178. странице уџбеника и поставља питање:

• Да ли је демократија добро или лоше државно уређење?

Дискусију резимирамо дефиницијом:

– Државно уређење je скуп политичких институција које држави омогућавају вршење њених функција и успостављање организације и система власти у њој.

Наводимо врсте државног уређења (користећи антрфиле о врстама држава са 182. странице уџбеника). Такође, правимо разлику између унитарних и сложених држава.

Наставник у главном делу часа ученицима објашњава појмове територијалне аутономије и децентрализације.

Објашњавамо да територијалне аутономне јединице настају кад географске, историјске, националне, културне или неке друге специфичности захтевају одређен степен политичке самосталности.

Упућујемо ученике да чињеница да је Република Србија унитарна држава не значи да је сва власт концентрисана у државним органима. Уставом је прописано да грађани имају право на покрајинску аутономију и локалну самоуправу.

47

Наводимо да су аутономне покрајине у Републици Србији аутономне територијалне заједнице основане Уставом и да у њима грађани остварују право на покрајинску аутономију.

Формиране су због историјских, националних, културних и других особености које ове две територије поседују.

Док објашњавамо специфичности Аутономне Покрајине Косово и Метохија, ученицима дајемо задатак да погледају антрфиле „Аутономна Покрајина Косово и Метохија” на 187. странице уџбеника.

Статут је највиши правни акт аутономне покрајине који доноси њена скупштина, уз сагласност Народне скупштине Републике Србије. Њим се, у складу с Уставом, утврђују надлежности покрајине, организација, избор и начин рада покрајинских органа и друга питања од значаја за покрајину.

Аутономне покрајине уређују питања од покрајинског значаја из области:

• просторног планирања и развоја,• пољопривреде,• водопривреде,• саобраћаја,• туризма и других области привређивања,• просвете,• спорта,• културе,• информисања и • социјалне и здравствене заштите на покрајинском нивоу.

Највиши орган власти у покрајини је скупштина аутономне покрајине, коју чине посланици изабрани на непосредним изборима. Извршно веће аутономне покрајине је извршни орган власти покрајине, док органи управе аутономне покрајине обављају управне послове. Важне појмове наставник или ученици исписују на табли.

Наставник у завршном делу часа даје ученицима неколико питања ради понављања управо пређеног градива:

• Какво је државно уређење Републике Србије? (као помоћ, могу да приочитају члан 1. Устава Републике Србије на 186. страници уџбеника)

• На основу чега Републику Србију дефинишемо као унитарну државу?• Како сте разумели функционисање територијалне аутономије у Републици Србији?

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 185. и 192. странице уџбеника.

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Прочитајте први члан Устава Републике Србије и на основу њега одредите особине Србије као државе.

• Користећи до сада научено, не само из овог предмета, наведите разлоге формирања аутономних покрајина у Србији.

48

4.4.3. Локална самоуправа у Републици Србији

Циљ наставне јединице је упознавање ученика са локалном самоуправом у Републици Србији. Образовни задатак је да ученици разумеју функционисање локалне самоуправе у Републици, а васпитни задатак је развој свести о значају локалне самоуправе у Републици Србији. Кључни појмови: локална самоуправа, град, општина, месна заједница. Облици рада су фронтални, групни и индивидуални. Наставне методе: дијалошка, предавање, рад са текстом.

Материјал: Устав Републике Србије из 2006. године, текст и чланци из уџбеника (стране 184. и 185).

Наставник у уводном делу часа подсећа ученике на раније обрађено градиво наставне јединице Териоријална ауономија у Србији.

Ученицима дајемо задатак да прочитају текст Кнежина – рееча самоураве у Србији и Евроска овеља о локалној самоурави из 1985. године на 184. и 185. страници уџбеника, а затим да упореде како је дефинисана локална самоуправа у XVIII веку у Србији, а како данас.

Дискусију резимирамо одређивањем локалне самоуправе као:

– права грађана да непосредно или преко својих слободно изабраних представника, одлучују и управљају пословима од локалног значаја на ужој територијалној целини (граду или општини).

Наставник у главном делу часа ученицима објашњава да локална самоуправа може да обавља изворне послове и поверене послове:

– послови које самоуправа сама уређује представљају изворне послове (нпр. оснивање установа из области основног образовања),

– послови које држава може да пренесе на локалне органе су поверени послови (нпр. инспекцијски надзор у области трговине и пољопривреде).

Према Уставу Републике Србије из 2006. године, постоје следеће јединице локалне самоуправе:

• општине,• градови и • Град Београд.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа. Она се образује за једно насељено место или више њих и по правилу има најмање 10.000 становника. Општина има право да се бави свим питањима од локалног интереса.

Највиши правни акт јединице локалне самоуправе је статут, који доноси њена скупштина (градска или општинска). Статут се бави уређењем система власти и утврђује оквир уређења на локалном нивоу.

Послови из самосталне надлежности (изворни послови од непосредног интереса за грађане) општина обухватају:

• доношење развојних, просторних и других планова и програма,• доношење буџета,• управљање општинском имовином,• формирање општинске административне службе,

49

• пружање услуга из области комуналне делатности, у области културе, образовања, спорта, здравства, и др.

Пренесени послови државне управе (поверени послови) су послови које Република преноси на општину кад је то по закону могуће.

Органи општине су:

• скупштина општине,• председник општине,• општинско веће и • општинска управа.

Град је територијална јединица која представља географски, економски, административни и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника. Он представља природну географску целину и има економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром.

Надлежности града су исте оне које су уставом поверене општини, а законом му се могу поверити и друге надлежности.

Положај града Београда, главног града Републике Србије, уређује се Законом о главном граду и Статутом града Београда. Град Београд има надлежности које су Уставом и законом поверене општини и граду, а Законом о главном граду могу му се поверити и друге надлежности.

Важне појмове наставник или ученици исписују на табли.

У завршном делу часа дајемо ученицима задатак да прочитају текст Вршац ражи саус раа на 190. страници уџбеника и да прокоментаришу оправданост овог захтева, имајући у виду да се градом сматра подручје насељено са више од 100.000 становника.

Питања за проверу знања:

• Како је организована локална самоуправа и које су јединице локалне самоуправе у Репубилици Србији?

• Које су јединице локалне самоуправе у Републици Србији и какав је њихов положај?• Који су органи локалне самоуправе у Републици Србији и каква је њихова функција?

Питања за развијање критичког мишљења:

• У чему је разлика између аутономије и локалне самоуправе?• Шта су то изворни послови, а шта поверени послови локалних самоуправа?• Наведите највиши правни акт који може да донесе скупштина општине и скупштина града

у Републици Србији.• Које критеријуме треба да задовољи одређена територија у Србији да би добила статус града?

Додатни задаци за истраживање и анализу:

• Пронађите сајт ваше општине/града и упознајте се са радом локалне самоуправе у којој живите

Ниво усвојеног знања ученика могуће је проверити питањима и задацима са 192. странице уџбеника.

50

5. ЛИТЕРАТУРА

Блум 1970: Бенџамин Блум, Таксономија образовних циљева и зааака (превод др И. Фурлан), Београд: Југословенски завод за проучавање школских и просветних питања.

Васић и др 2014: Радмила Васић и др, Уво у раво, Београд: Правни факултет у Београду.

Велмар-Јанковић 2007: Светлана Велмар-Јанковић, Безно, Београд: Стубови културе.

Вилотијевић 1999: Др Младен Вилотијевић, Диакика I, II и III, Београд: Учитељски факултет.

Гачановић 2014: Милан Гачановић, Усав и рава рађана, Београд: Издавачка кућа Klett.

Димитријевић и др 2006: В. Димитријевић и др, Међунароно раво љуских рава, Београд: Досије.

Ивић/Пешикан/Антић 2001: Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић, Акивно учење, Београд: Институт за психологију.

Марковић 2006: проф. др Ратко Марковић, Усав Реублике Србије о 2006, Јустинијан.

Марковић 2013: проф. др Ратко Марковић, Усавно раво, Београд: Правни факултет у Београду.

Монтескје и Вишњић 1989: Шарл Монтескје, Филип Вишњић, О уху закона I-II (1748), Београд.

Рајс 2007: др Рудолф Арчибалд Рајс, Чује Срби!, Земун: Феникс либрис.

САНУ 1990: Усавни развиак Србије у 19. веку и очеком 20. века, САНУ.

Службени гласник 2006: Усав Реублике Србије, Београд: Службени гласник.

Чупић и др 2002: Чедомир Чупић и др, Буквар емокраије, Београд: Центар за развој демократије.

Евроска конвенција о зашии љуских рава и основних слобоа (1950).

Међунарони ак о рађанским и олиичким равима (1966).

Међунарони ак о економским, социјалним и кулурним равима (1966).

Универзална екларација о равима човека Ујеињених нација (1948).

Веб: http://www.zuov.gov.rs/dokumenta/CRPU/Programi%20za%20gimnaziju%20PDF/06%20ustav%20i%20prava%20gradjana.pdf, 30. 3. 2015.

51

6. ПРИЛОЗИ

ПРИЛОГ 1: РЕЧ „УСТАВ” НА НЕКИМ ЈЕЗИЦИМА

Alkotmány мађарскиAnayasa турскиConstitution енглескиCostituzione италијанскиConstitution францускиConstitución шпанскиGrunnlov норвешкиFörfattning шведскиHiênpháp вијетнамскиКatiba свахилиKostituzzjoni малтешкиKонституция бугарскиKонституция рускиKushtetutë албански

憲法 кинески

арапски روتسدPerustuslaki фински

хебрејски הקוחΣύνταγμα грчкиVerfassung немачкиУставот македонски

รัฐธรรมนูญ тајландски

ПРИЛОГ 2: ВЕЛИКА ПОВЕЉА О СЛОБОДАМА

ВЕЛИКА ПОВЕЉА О СЛОБОДАМАMAGNA CARTA LIBERATATUM

15. јун 1215.(одломци)

Ја, Џон, по милости божјој краљ Енглеске, сењор Ирске, херцег Нормандије и Аквитаније и гроф Анжуја поздравља чиновнике шумских управа, шерифе, бејлифе, слуге и све службенике и вернике. Знајте да смо ми према божјем казивању и за спас наше душе и свих претходника и наследника наших, у част бога и за величање свете цркве и за побољшање краљевства нашег, по свету врло уважених очева наших (следи набрајање црквених краљевских саветника) и благородних мужева (следи набрајање најближих краљевских саветника светских аристократа) и других верника наших:

52

1. Прво, пред богом смо дали пристанак и овом нашом повељом за вечна времена потврдили, у наше и у име наших наследника, да енглеска црква буде слободна и да у целини ужива своја права и своју неприкосновену слободу. То произилази из тога што смо слободу избора као најважнију и најнеопходнију енглеској цркви, ми, по нашој правој и доброј вољи, још пре неспоразума који је избио између нас и наших барона, подарили и нашом повељом потврдили и што смо примили њену потврду од сињора папе Иноћентија Трећег, коју ћемо и ми поштовати и желимо да је савесно и за вечита времена поштују и наши наследници. Подарили смо, такође, на вечита времена свим слободним људима нашег краљевства за нас и наше наследнике све доленаписане слободе, да би их они и њихови наследници имали и уживали од нас и од наших наследника.

9. Ни ми, ни наши чиновници нећемо одузимати за дуг ни земљу ни приходе са ње све док је покретнина дужника довољна за исплату дуга; ни јемци самог дужника неће бити принуђени да плаћају његов дуг све док сâм главни дужник буде у стању да га отплаћује. Ако главни дужник не буде у могућности да плати дуг, ако нема одакле да га исплати, јемци одговарају за дуг и ако желе, могу добити земљу и приходе дужника и могу их користити све док не добију накнаду за дуг који су они пре тога за њега исплатили.

12. Ни новац за ослобађање од војног рока, ни дажбине не треба узимати у нашем краљевству другачије већ према општем савету нашег краљевства, осим за наш откуп из ропства или за произвођење у витеза нашег првенца сина или за први брак наше прворођене ћерке; и за ово треба давати само умерене дажбине; слично треба поступати и у односу на дажбине за град Лондон.

13. Град Лондон треба да ужива све древне слободе и своје слободне обичаје како на копну, тако и на мору. Осим тога ми желимо и допуштамо да сви други градови, градићи, насеља и луке уживају све слободе и своје слободне обичаје.

15. Убудуће ми нећемо ником дозволити да убира дажбине од својих слободних људи, осим за свој откуп из ропства или за произвођење у витеза свог сина првенца или за први брак своје прворођене ћерке, али и у овим случајевима треба узимати само умерене дажбине.

16. Нико се не може принудити да за свој витешки посед или за други земљопосед служи више од онога колико му следује.

17. Опште тужбе не треба подносити нашем суду – оне треба да се разматрају на било ком одређеном месту.

18. Ислеђивање о новим заузећима поседа о смрти претходника или о даривању парохија могу се вршити само у својим грофовијама и то на овај начин: ми, или ако се ми будемо налазили ван граница краљевине, наш врховни јустицијар слаће у сваку грофовију четири пута годишње две судије, који заједно са четворицом витезова из сваке грофовије, које изаберу грофови, треба одређеног дана и на одређеном месту у грофовији да испитају горе наведени покретни судови.

19. И ако на дан одређен за састанак грофова горе наведени покретних судова не могу разматрати ствар, онда треба да остане толико витезова и земљопоседника од оних који су тог дана присуствовали састанку грофова, да би се уз њихову помоћ могла саставити судска пресуда према томе да ли је ствар која подлеже њиховом решењу више или мање важна.

20. Слободан човек ће се кажњавати за малу кривицу само према врсти кривице, а за већу кривицу ће се кажњавати према важности кривице, при чему треба да остане неприкосновена његова основна имовина; тако ће се кажњавати и трговац и његова роба остаје неприкосновена; и кметови ће се тако кажњавати и њихов ће иметак остати неприкосновен уколико и они буду подвргнути кажњавању са наше стране, и ниједна од горе наведених казни неће се изрицати без заклетве честитих људи, суседа (окривљених).

21. Грофови и барони ће се кажњавати само у присуству себи равних и само према врсти кривице.

53

22. Свештено лице ће се кажњавати у својству држаоца свог световног поседа на исти начин као и други горе наведени (држаоци), а не према величини својих црквених бенефиција.

23. Ни општина, нити појединци не треба да буду присиљени да граде мостове на рекама, осим оних који су по праву из давнина обавезни да то раде.

25. Све грофовије и њихове административне јединице са изузетком наших краљевских поседа треба да се издају под закуп у корист државних прихода уз накнаду која је од давнина установљена без икаквих додатака.

30. Ниједан наш шериф или његов помоћник или било ко други не треба да узима коње или запрегу од неког слободног човека за превоз, без сагласности тог слободног човека.

31. Ни ми, нити наши чиновници нећемо узимати шуму за утврђења или за друге наше потребе без сагласности онога коме шума припада.

32. Ми нећемо задржавати за себе земљу оних који су окривљени за тешка злочинства дуже од годину дана, а после тога ће се та земља вратити власницима тих имања.

39. Ниједан слободан човек неће бити ухапшен или затворен у тамницу или лишен поседа, или неће бити стављен ван закона, или изгнан, или на било који (други) начин унесрећен, нити ћемо ми учинити ма шта против њега што по законској пресуди не одговара његовим правима и што није сагласно закону земље.

40. Никоме нећемо продавати право и праведност, никога нећемо лишити њих (права) или га ометати у његовом вршењу.

41. Сви трговци имаће право да слободно и безбедно одлазе из Енглеске и да долазе у Енглеску, да бораве и да путују по Енглеској, како копном, тако и водом у циљу куповине и продаје без икаквих незаконитих царина, плаћајући само старинску и праведну, обичајима утврђену царину, изузев за време рата и уколико су из земље која ратује са нама; ако се такви нађу код нас у почетку рата, треба да буду задржани без штете по њихово тело и имовину, док ми или наш врховни јустицијар не сазна како се у земљи која ратује против нас опходе са трговцима наше земље који се тамо налазе, и ако су наши тамо безбедни, онда и ови у нашој земљи треба да буду безбедни.

43. Нека сваком убудуће буде дозвољено да одлази из нашег краљевства и да се потпуно безопасно враћа копном и водом, само ако нам је остао веран; изузетак се чини у интересу опште користи за краљевство и то само за извесно кратко време у току рата; изузимају се затвореници и они који су сагласно закону краљевства стављени ван закона, а такође и људи из земље која ратује са нама, и трговци са којима треба поступати тако како је горе речено.

45. Ми ћемо именовати судије, шерифе и њихове помоћнике само између оних који знају закон краљевства и који желе да га савесно спроводе.

52. Ако смо ми некога без законске пресуде лишили (његове) земље, (његових) замкова, (његових) слобода или његовиих права, ми ћемо му их одмах вратити, а ако је у вези с тим поднета тужба, нека она буде решена пресудом двадесет и пет барона о којима се доле говори када је реч о гаранцији мира; што се тиче свега онога чега је неко био лишен без законите пресуде својих барона, од стране краља Хенрика, нашег оца или краља Ричарда, нашег брата, а што се налази у нашим рукама или у поседу других, уз наше обезбеђење ми ћемо то одложити до истека уобичајеног рока предвиђеног за крсташки рат; изузетак представља оно зашто је већ поднета тужба или извршено ислеђивање по нашем налогу датом пре нашег поласка у крсташки рат; када се ми вратимо са ходочашћа или ако се догоди да се уздржимо од путовања на ходочашће, ми ћемо одмах у вези с тим предузети оно што је потпуно праведно.

61. Пошто смо ми у име бога и ради унапређења нашег краљевства и успешнијег смиривања раздора који се појавио између нас и наших барона све горе наведено подарили, желећи да се они тиме користе чврсто и одлучно за вечита времена, издајемо и дарујемо им

54

доле написану гаранцију: да барони изаберу према својој жељи двадесет и пет барона из краљевства, који треба свим силама да се придржавају и да чувају и да и друге присиљавају да се придржавају мира и слобода које смо им ми подарили и овом нашом повељом потврдили, тако да уколико ми или наш јустицијар или бејлифи наши или било ко од наших слугу у нечему против некога погреши или неки члан мира или гаранције наруши и то нарушавање потврде четири од двадесет и пет горе наведених барона, онда ће се та четири барона јавити нама или, у случају да се ми налазимо ван граница краљевине, нашем јустицијару, указујући нам на нарушавање и захтеваће да ми без оклевања то исправимо. А ако ми не исправимо нарушавање или, у случају да се налазимо ван граница краљевства, то не исправи наш јустицијар у току четрдесет дана, рачунајући од времена када је било указано на то нарушавање нама, или ако смо се ми налазили ван граница домовине, нашем јустицијару, онда горе наведена четири барона саопштиће то осталим од двадесет и пет барона и тих двадесет и пет барона ће нас заједно са читавом земљом принуђивати и присиљавати на све могуће начине, тј. путем одузимања замкова, земље, поседа и свим осталим средствима, док сагласно њиховој одлуци не буде исправљено нарушавање. При томе остаје неприкосновена наша личност и личност наше краљице и наше деце; а када се ово исправи, они ће нам опет бити покорни као што су и пре били. И ко у земљи жели, може се заклети да ће ради извршења свега горе наведеног бити покоран наредбама горе наведених двадесет и пет барона и да ће нас, сразмерно својој снази, присиљавати заједно са њима, а ми отворено и слободно дозвољавамо свакоме ко то жели да се закуне и никада никога нећемо спречити да положи заклетву. Све оне, у нашој земљи који сами добровољно не желе да положе заклетву двадесет петорици барона ми ћемо натерати нашом наредбом на заклетву, као што је горе речено. И ако неко од двадесет петорице барона умре или напусти земљу или се на неки начин лиши могућности да извршава горе наведено, остали од горе наведених двадесет и пет барона изабраће по сопственој одлуци другога на његово место и који ће се на исти начин заклети као и остали. У свему што се налаже овој двадесет петорици барона да изврше, у случају да су свих двадесет и пет присутни и да између њих избије неспоразум, или ако неко од њих, иако је добио позив, не жели или није у стању да дође, нека се сматра као одлука и решење оно што је одлучила или наредила већина присутних као да се с тим сложило свих двадесет и пет; и горе наведена двадесетпеторица треба да се закуну да ће се верно придржавати свега онога што је горе наведено и да ће на све могуће начине натерати и друге да се тога придржавају. Ни ми нећемо настојати да сами, или преко неког другог постигнемо нешто услед чега би неки од тих уступака или слобода могли да се укину или смање, а иако би тако нешто постигли, нека се то онда сматра непостојећим и без значаја, и ми се никада нећемо користити тиме, ни сами ни посредством неког другог.

63. Због тога ми желимо и препоручујемо да енглеска црква буде слободна и да људи у нашем краљевству имају и располажу свим горе наведеним слободама, правима, уступцима и даровима који им припадају и у миру, слободно и спокојно, у потпуности или целим за себе и за своје наследнике, од нас и наших наследника, у свему и свуда за вечита времена, као што је горе речено. Заклели смо се ми, а такође и барони, да ћемо све ово горе наведено добронамерно и без зле намере спроводити. Сведоци су били горе наведени и многи други. Дано нашом руком на пољу званом Ранимед, између Виндзора и Стејнса, петнаестог дана јуна, у седамнаестој години нашег царовања.

(Извор: sr.wikipedia.org)Речник: бејлиф – помоћник шерифа у пословима управљања грофовијом и убирања дажбинаврховни јустицијар – први краљев помоћник у чијој надлежности су судови и финансије

55

ПРИЛОГ 3: ДУШАНОВ ЗАКОНИК

ЗАКОН БЛАГОВЕРНОГ ЦАРА СТЕФАНА У ГОДИНИ 6857.ИНДИКТА 2, НА ПРАЗНИК ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

месеца маја, 21. дан(одломци)

Овај Законик постављамо од православнога сабора нашега, с преосвећеним патријархом, господином Јанићијем, и свима архијерејима и клирицима, малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и са свима властелима царства ми, малима и великима. Овима су законима одредбе.

12. О суду: И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњака да је судио у

духовном предмету, да плати триста перпера; само црква да суди.24. И ако се нађе црквени управник који је узео мито, да се уништи.25. О управљању црквама: Црквама да управља господин цар, и патријарх и логотет, а други нико.26. О ослобођењу цркава: Цркве све, што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од свих работа, малих и

великих.30. О чупању црквенога човека: И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и ко преступи ово за

живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако је ко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га почупа без суда, или кога удари да плати седмоструко.

32. О људима црквеним: Љyди црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали су меропхе црквене

или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да им се узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су разагнали.

33. О суду људи црквених: Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, и пред епископима

и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се суде пред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им суде обе цркве.

35. О управљању црквама: И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и кобилама, и коњима, и

овцама, и свим осталим, у свему да су слободни, што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора.

36. О црквеном закону: И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима, према томе

какав је.39. О властели и властеличићима:Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато

царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне. 41. О умрлој властели: Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовој смрти баштина

пуста остане, где се нађе од његовога рода до трећега братучеда, тај да има његову баштину.

56

43. О насиљу над баштином: И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узети баштину силом,

или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане. 48. О умрлим властелима: Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да

има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је с тим власна кћи, или продати или дати слободно.

49. О крајишнику властелину: Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те прође опет кроз

њихову земљу, та властела све да плате кроз којих је област прошла. 50. О псовци: Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако

опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима. 52. О невери: За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака; који су одељени

у својим кућама од оног који није скривио, ти да не плате ништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати.

53. О насиљу: Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи

себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.

54. О блуду властелинке: Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже. 55. О псовању властеоском: И ако властелин, или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује

властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди. 60. О цару: Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до

града. 61. О повратку (с) војске: Када дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове на суд, да остане

код куће три недеље, потом да иде на суд. 62. О позиву властеоском: Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом. 65. О попу: Поп, који нема свога стаса, да му се даду три њиве по закону. Поп, који год, од свога господара

никамо да не одлази, аколи га господар не усхрани по закону, да дође свом архијереју, и архијереј да рекне ономе властелину, да храни попа по закону, а ако онај господар не послуша, да је поп слободан, куда му је воља; ако буде поп баштиник, да га није властан одагнати, само да је слободан.

68. О закону: Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару, и да му даје у

години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му се не узме.

57

69. О сабору себрова: Збора себрова да не буде, а ако се ко нађе као саборник, да му се уши одсеку, а да се осмуде

покретачи.71. О братској злоби: И ко зло учини, брат или син, или сродник, који су у једној кући, све да плати господар куће,

или да даде ко је зло учинио. 73. О сироти: Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника, који ће за њу

одговарати. 86. О убиству: Где се нађе убиство, онај који буда изазвао, да је крив, ако се и убије. 87. О хотимичном убиству: Ко није дошао хотимице, силом, те је учинио убиство, да плати триста перпера, ако ли је

дошао хотимице, да му се обе руке отсекy. 88. О властеоској парници: Када се парниче властела, ко у чем изгуби, да даје јемце. 89. О позивању кривца: Ко позове кривца пред судије, и позвавши не дође на суд, него седи дома, онај који је позван,

ако дође на рок пред судије и отстоји по закону, тај да је слободан од те кривице за коју је био позван, јер онај позивач седи дома.

94. О убиству: Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи

себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера. 95. О псовци: Ко опсује епископа, или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио

епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси. 96. О убиству: Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на

огњу. 97. О бради властеоској: Ко се нађе да је почупао браду властелину, или добру човеку, да се тому обе руке отсеку. 98. О чупању себара: И ако се почупају два себра, да је мехоскубина шест перпера. 99. О запаљивању: Ко се нађе да је ужегао кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село да запаљивача, аколи

га не да, да плати оно село што би запаљивач платио. 100. О запаљивачима гумна: Аколи ко ужеже изван села гумно, или сено, да плати околина, или да даде запаљивача. 103. О суду ропском: И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља за своје кривице, а за

цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове, за разбојнике, за пријем људи. 110. О судијама: Судије куда год иду по земљи царевој и својој области, да није властан узети оброка силом,

ни што било друго, осим поклона, што му ко поклони од своје воље. 111. О судијиној срамоти: Ко се нађе да је осрамотио судију, ако буде властелин, да му се све узме, аколи село, да се

распе и оплени.

58

112. О сужњима: Који човек утече из сужањства, чим дође на двор царев, био царев човек, или црквени, или

властеоски, тим да је слободан; ако је понео што човеку коме је утекао, то да је оному од кога је утекао.

113. О сужњу: Који се сужањ држи у двору царства ми, те утече на двор патријарашки, да је слободан, и

такођер на двор царев да је слободан. 116. О налазачу: Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да не рекне, вратићу, ако ко позна, ако ли

прихвати, или узме, да плати као тат или разбојник, а што нађе у туђој земљи, на војсци, да носи пред цара и војводу.

118. О тргу: Трговци, који иду по царевој земљи, да није властан никоји властелин, ни који било човек

силом им сметати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути; коли се нађе да је силом растоварио или растурио да плати пет сто перпера.

119. О трговцима: Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљи царевој, да

продају и купују, како кому трг доноси. 120. О цариницима: Цариник царев да није властан сметати или задржати трговца, да му коју робу прода у

бесцење; слободно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да се креће са својом робом. 121.Да није властан властелин, ни мали ни велики, ни који било други, задржати или спречити

своје људе или друге трговце, да не иду на тргове цареве, но да иде сваки слободно. 122. О трговцима:Аколи властелин задржи трговца, да плати триста перпера, аколи га цариник задржи, да

плати триста перпера. 124. О хрисовуљима: Градови грчки, које је заузео господин цар, што им је записао хрисовуље и простагме, што

имају и држе до овога сабора, то да држе, да им је сигурно и да им се не узме ништа. 126. О градској земљи: Градска земља, што је около града, што се на њој отме или украде, да плати све то околина. 127. О зидању града: За зидање града, где се град обори, или кула, да га направе грађани тога града и жупа што је

тога (града). 128. О помоћи царској: Господин цар, када има сина женити, или крштење, и буде му на потребу двор чинити и куће,

да помаже мали и велики. 130. О цркви: Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси. 131. О свађи: На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да се бију, а други нико од војника да им не

помогне; аколи ко потече и помогне изазивачу, они да се убију. 133. О поклисару: Поклисар, што иде из туђе земље цару, или од господина цара своме господину, где било

дође у чије село, да му се чини част, да му је свега довољно, но да обедује или вечера, па да иде напред, у друга села.

59

138. О лажном писању: Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно преписано, нађу се слова исправљана и речи

преудешене на друго, што није заповедило царство ми, ти хрисовуљи да се раздеру, а онај више да нема баштине.

139. О меропсима: Меропсима у земљи царства ми, да није властан ниједан господар ишта против закона, осим

што је царство ми записало у законику, то да му работа и даје. Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, да је властан сваки меропах парничити се са својим господарем, или с царством ми, или с госпођом царицом, или с црквом, или с властелом царства ми, или с ким било, да га није властан ко задржати од суда царства ми, осим да му судије суде по правди, а ако меропах добије парницу против господара, да му зајемчи судија царства ми, како да плати господар меропху све на рок, и потом да није властан онај господар учинити зло меропху.

140. О примању туђега човека: Заповест царска. Нико ничијега човека да не прима, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин,

ни други који било човек да не прима ничијега човека без писма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.

145. О лоповима и разбојницима: Заповеда царство ми: По свима земљама, и по градовима, и по жупама и по крајиштима лопова

и разбојника да није ни у чијем пределу. И овим начином да се укине крађа и разбојништво; У којем се селу нађе лопов или разбојник, то село да се распе, а разбојник да се стрмоглав обеси, а лопов да се ослепи, а господар села тога да се доведе свезан царству ми, да плаћа све што је учинио разбојник или лопов од почетка, и опет да се казни као лопов и разбојник.

146. О владалцима: Такођер, и кнезови, и промићури, и владалци и престојници, и челници, који се налазе

управљајући селима и катунима, ти сви да се казне вишеписаним начином, ако се нађе код њих лопов или разбојник.

147. О владалцима: Аколи су владалци известили господаре, а господари се направили као да не знају, да се ти

господари казне као разбојник и лопов. 148. О судијама: Судије, које царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за шта било, за разбојника и

лопове, или за које било судско решење, те пренебрегне писмо судије царства ми, или црква, или властелин, или који било човек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.

149. О разбојнику и лопову: Овим начином да се казни лопов и разбојник доказани. И овакво је доказивање: Ако се само

лице (corpus delicti) ухвати у њих, или ако их ухвате у разбојништву или крађи, или их преда жупа или села, или господари, или властела, који су над њима, како је више уписано, ти разбојници и лопови да се не помилују, него да се ослепе и обесе.

151. О пороти: Заповеда царство ми: Одсада унапред да је порота и за много и за мало: за велико дело да су

двадесет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, а за мало дело шест поротника. И ти поротници да нису власни никога измирити, осим да оправдају или опет да окриве. И да је свака порота у цркви, и поп у одеждама да их закуне, и у пороти камо се већина куну, и кога већина оправда, тима да се верује.

60

152. О закону: Како је био закону у деда царства ми, Светога краља, да су великој властели велика властела

поротници, а средњим људима према њиховој дружини, а себрдијама њихова дружина да су поротници; и да није у пороти ни сродника, ни злобника.

153. Закон:Иноверницима и трговцима поротници половина Србаља, а половина њихове дружине, по

закону Светога краља. 159. О трговцима: Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу, ако их не припусти владалац или господар

села тога, да преноће у селу купци, по закону цареву, како је у законику, ако што изгуби путник, онај господар, и владалац и село све да плате, јер их нису у село пустили.

160. О гостима и о разбојницима: Ако се где догоди којему било госту, или трговцу, или калуђеру, те му узме што разбојник

или лопов, или која год сметња, да иду ти сви цару, да им плати цар, што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу, којима буде пут предан и страже предане. И сваки гост, и трговац, и Латинин да доходи првим стражама са свим што има и носи, да га провађају, и стража стражи да га предаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им је порота веродостојни људи, што рекну по души да су изгубили, с оним поротницима, то да им плате кефалија и стража.

161. О парничењу пред судом: На суду који се суде парничари и који се парниче за своју ствар, и оптужени, зашто је

окривљен, да није властан окривљени друге речи потворно говорити на тужитеља, ни за издајство, ни за друго какво дело, осим да одговара. А када се сврши суд, ако што има, потом да говори с њим пред судијама царевим, а да му се не верује ни у чем што говори, док се парница не сврши.

166. О пијаницима: Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече, или окрвави, а не досмрти, таковому

пијаници, да му се око извади и рука одсече. Аколи пијан задере, или капу кому скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију, да се удари штаповима сто пута, и да се вргне у тамницу, и потом да се изведе из тамнице, и да се опет бије и пусти.

168. О златарима: Златара у жупама по земљи царевој нигде да није, осим у трговима, где је поставио цар новац

ковати. 169. О златарима: Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, да се златар сажеже и град да плати глобу што

рече цар. Ако се нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже. 171. О закону: Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из

милости за некога, а то писмо разара законик, није по правди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују, него да суде и врше како је по правди.

172. О судијама: Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од

царства ми. 173. О подвођењу: Властела и властеличићи, који долазе на двор царев, или Грк, или Немац или Србин, или

властелин и други који било, ако доведе са собом разбојника или лопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.

61

177. О дворском суду: Која властела стоје у кући царевој увек, ако их ко тужи, да их тужи пред судијом дворским, а

други нико да им не суди. 181. О парничењу пред царем: Заповест царска судијама: Ако се нађе велико дело, и не узмогну расудити ни решити, који

било велики суд да буде, да иде од судија један с оном обојицом парничара пред цара; и што ће кому судити судије, сваку осуду да уписују, како не би било некоје потворе, да се решава по закону цареву.

182. О неовлаштеном позиву: Ко је у области којих судија, сваки човек да није властан позивати на двор царев, или камо

друго, него да иде сваки пред свога судију, у чијој буде области, да се расуди по закону. 184. О кефалијама: Властела и кефалије цареве, који држе градове и тргове, нико од њих да не прими ничијега

човека у тамницу без писма царева, аколи га ко прими против заповести цареве, да плати пет стотина перпера.

185. О тамници: Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, да никога не прими, ничијега човека, без

заповести цареве. 188. О глобарима: Глобари, који стоје пред судијама, што осуде судије, и уписавши, даду глобарима, те глобе да

узимају глобари, а што не осуде судије, и не даду, уписавши глобарима, да нису власни глобари ништа додијавати некоме.

189. О коњима и псима: Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им се пише у писму цареву, да им се то даде, а

друго ништа. И псарима и соколарима и свињарима, куда иду, да им се ништа не даје. 190. О жиру: И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина, а томе властелину чије је имање половина. 191. И ако разбојник украде свиње цареве, да плати околина, аколи се украду свиње, да се

суди свињар са жупом, па што рекне суд. 192. О правоме суду: За три предмета – за издајство, за крв и за отмицу властелинке да иду пред цара. 194. О глобарима црквених људи закон: И глобе на црквене људе, што се суде пред црквом и кефалијама, и те глобе, што се осуде,

да има све црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да се узимају од црквених људи, како је поставио господин цар закон по земљи, и да се поставе црквени људи као глобари, који ће сабирати те глобе и давати цркви, а цар ни кефалије да не узимају ништа.

195. И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођа царица и краљица. 196. О постригу калуђера и калуђерице: И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене. Свакоме човеку закон

црквени. 197. Којему властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобила кобилу, од сто

оваца овцу с јагњетом и од сто говеда говече. 198. Доходак царски соће, и намет и харач да даје сваки човек: Кабао жита, половина чиста

а половина припроста, или перпер у новцу, а рок томе житу да се усипа на Митровдан, а други рок на Рођење Христово, аколи соћа властелин не да на те рокове, властелин тај да се свеже на царском двору и да се држи докле не плати двојином.

62

201. Меропах, ако побегне куда од свога господара у другу земљу, или цареву, где га нађе господар његов, да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опет његов, а друго ништа да му не узме.

(Извор: sr.wikisource.org)

ПРИЛОГ 4: ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА ЧОВЕКА

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА (1789)

Представници француског народа конституисани у Народној скупштини, сматрајући да су непознавање, заборав и презир према правима човека једини узрок јавних невоља и покварености Влада, одлучили су изложити, у свечаној изјави, природна, неотуђива и света права човека како би ова изјава била стално пред очима свим припадницима друштва и непрекидно подсећала на њихова права и дужности; како би тиме поступци законодавне и извршне власти могли сваког тренутка бити упоређени с циљем сваке политичке институције што би им омогућило веће уважавање; како би тиме захтеви грађана, утемељени убудуће на једноставним и необоривим начелима, вазда стремили ка очувању Устава и свеопште среће. Сходно томе, Народна скупштина признаје и проглашава у присуству и под заштитом Врховног Бића следећа права човека и грађанина:

Чл. 1. Људи се рађају и остају слободни и равноправни. Друштвене разлике могу бити засноване само на заједничкој користи.

Чл. 2. Циљ сваког политичког удруживања је очување природних и незастаривих права човека. Та права су: слобода, власништво и отпор угњетавању.

Чл. 3. Сваки суверенитет у суштини почива на народу. Ниједно тело, ниједан појединац не могу спроводити власт која не потиче из народа.

Чл. 4. Слобода се састоји у томе да свако може чинити оно што није на штету другима. Тако, извршавање природних права сваког човека има једину границу у уживању свих права других припадника друштва; те границе могу бити утврђене само законом.

Чл. 5. Закон сме забрањивати само деловања шкодљива за друштво.Чл. 6. Закон је израз опште воље. Сви грађани имају право лично или по својим

представницима учествовати у његовом стварању. Он треба бити исти за све, било да штити или да кажњава. Будући да су сви грађани пред законом једнаки, сви имају једнака права на све почасти, места и јавне службе, према својим способностима, и без других разлика осим оних што произлазе из њихових врлина и њихове надарености.

Чл. 7. Нико не може бити оптужен, ухапшен или притворен осим у случајевима које одређује закон и на законом предвиђен начин. Они који подстичу, пожурују, извршавају или чине да други извршавају самовољне одлуке, морају бити кажњени; али сваки грађанин позван или предат суду на основи закона треба се томе покорити, а пружање отпора томе је кажњиво.

Чл. 8. Закон сме установити само казне тачне и очито потребне и нико не може бити кажњен осим по закону установљеном и објављеном пре почињеног преступа и легално примењеном.

Чл. 9. Сваки човек сматра се недужним све док није проглашен кривим. Ако је притвор нужан, закон мора гарантовати заштиту његове личности.

63

Чл. 10. Нико не може бити позван на одговорност због мишљења, па и религиозног, уколико његово исказивање не омета јавни ред утврђен законом.

Чл. 11. Слободно изношење мисли и мишљења је једно од најдрагоценијих права човека; сваки грађанин може говорити, писати и штампати слободно осим ако те слободе не злоупотребљава у случајевима утврђеним законом.

Чл. 12. Гаранција права човека и грађанина захтева јавну силу: та сила је дакле створена за бољитак свих, а не за посебну корист оних којима је поверена.

Чл. 13. За одржавање јавне силе и трошак управе потребан је јавни општи порез; он треба да буде једнако распоређен на све грађане, водећи рачуна о њиховим могућностима.

Чл. 14. Сви грађани имају право установити, сами или преко својих представника, нужност јавног доприноса, слободно надзирати његову примену, те одредити његову количину, стопу, утеривање и трајање.

Чл. 15. Друштво има право од сваког јавног службеника тражити извештај о његовом пословању.

Чл. 16. Ниједно друштво у коме обавеза права и деобе власти није одређена, није Уставно Друштво.

Чл. 17. Власништво је неповредиво и свето право и нико га не може бити лишен осим у случају законом предвиђене и очите јавне нужде, уз услов праведне и предвиђене одштете.

(Извор: http://marinrajkovic.blogspot.com/2011/02/deklaracija-o-pravima-coveka-i-graanina.html)

ПРИЛОГ 5: УНИВЕРЗАЛНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

УНИВЕРЗАЛНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА

УВОД

Пошто је признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету;

пошто је непоштовање и презирање људских права водило варварским поступцима, који су вређали савест човечанства, и пошто је стварање света у којем ће људска бића уживати слободу говора и убеђења и бити слободна од страха и несташице проглашено као највиша тежња сваког човека;

пошто је битно да људска права буду заштићена правним поретком како човек не би био приморан да као крајњем излазу прибегне побуни против тираније и угњетавања;

пошто је битно да се подстиче развој пријатељских односа међу народима; пошто су народи Уједињених нација у Повељи поново прогласили своју веру у основна

људска права, у достојанство и вредност човекове личности и равноправност мушкараца и жена и пошто су одлучили да подстичу друштвени напредак и побољшају услове живота у већој слободи;

пошто су се државе чланице обавезале да у сарадњи с Уједињеним нацијама обезбеде опште поштовање и примену људских права и основних слобода;

пошто је опште схватање ових права и слобода од највеће важности за пуно остварење ове обавезе;

64

Генерална Скупштина проглашава ову Универзалну декларацију о људским правима као заједнички стандард који треба да постигну сви народи и све нације да би сваки појединац и сваки орган друштва, имајући ову Декларацију стално на уму, тежио да учењем и васпитавањем допринесе поштовању ових права и слобода и да поступним унутрашњим и међународним мерама обезбеди њихово опште и стварно признање и поштовање како међу народима самих држава чланица, тако и међу народима оних територија које су под њиховом управом.

Члан 1.

Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.

Члан 2.

Сваком припадају сва права и слободе проглашене у овој Декларацији без икаквих разлика у погледу расе, боје, пола, језика, вероисповести, политичког или другог мишљења, националног или друштвеног порекла, имовине, рођења или других околности. Даље, неће се правити никаква разлика на основу политичког, правног или међународног статуса земље или територије којој неко лице припада, било да је она независна, под старатељством, несамоуправна, или да јој је сувереност на ма који други начин ограничена.

Члан 3.

Свако има право на живот, слободу и безбедност личности.

Члан 4.

Нико се не сме држати у ропству или потчињености: ропство и трговина робљем забрањени су у свим облицима.

Члан 5.

Нико се не сме подвргнути мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступку или кажњавању.

Члан 6.

Свако има право да свуда буде признат као правни субјект.

Члан 7.

Сви су пред законом једнаки и имају право без икакве разлике на подједнаку заштиту закона. Сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крши ова Декларација и против сваког подстицања на овакву дискриминацију.

Члан 8.

Свако има право на делотворни правни лек пред надлежним националним судовима против дела којима се крше основна права која су му призната уставом или законима.

Члан 9.

Нико не сме бити произвољно ухапшен, притворен, нити протеран.

Члан 10.

Свако има потпуно једнако право на правично јавно суђење пред независним и

65

непристрасним судом који ће одлучити о његовим правима и обавезама, и о основаности сваке кривичне оптужбе против њега.

Члан 11.

1. Свако ко је оптужен за кривично дело има право да се сматра невиним док се на основу закона кривица не докаже на јавном претресу на којем су му обезбеђена сва јамства потребна за његову одбрану.

2. Нико се не сме осудити за дела или пропуштања која нису представљала кривично дело по унутрашњем или међународном праву у време када су извршена. Исто тако не сме се изрицати тежа казна од оне која се могла применити у време када је кривично дело извршено.

Члан 12.

Нико се не сме изложити произвољном мешању у приватни живот, породицу, стан или преписку, нити нападима на част и углед. Свако има право на заштиту закона против оваквог мешања или напада.

Члан 13.

1. Свако има право на слободу кретања и избора становања у границама поједине државе. 2. Свако има право да напусти сваку земљу, укључујући своју властиту, и да се врати у своју

земљу.

Члан 14.

1. Свако има право да тражи и ужива у другим земљама азил од прогањања. 2. На ово право се не може позвати у случају гоњења које се истински односи на кривична

дела неполитичке природе или на поступке противне циљевима и начелима Уједињених нација.

Члан 15.

1. Свако има право на држављанство. 2. Нико не сме самовољно бити лишен свог држављанства нити права да промени

држављанство.

Члан 16.

1. Пунолетни мушкарци и жене, без икаквих ограничења у погледу расе, држављанства или вероисповести, имају право да склопе брак и да заснују породицу. Они су равноправни приликом склапања брака, за време његовог трајања и приликом његовог развода.

2. Брак се може склопити само уз слободан и потпун пристанак лица која ступају у брак. 3. Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.

Члан 17.

1. Свако има право да поседује имовину, сам и у заједници с другима. 2. Нико не сме бити самовољно лишен своје имовине.

Члан 18.

Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; ово право укључује слободу промене вероисповести или уверења и слободу да човек сам или у заједници с другима, јавно или приватно, манифестује своју веру или уверење подучавањем, обичајима, молитвом и обредом.

66

Члан 19.

Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе.

Члан 20.

1. Свако има право на слободу мирног окупљања и удруживања. 2. Нико се не може приморати да припада неком удружењу.

Члан 21.

1. Свако има право да учествује у управљању јавним пословима своје земље, непосредно или преко слободно изабраних представника.

2. Свако има право да на равноправној основи ступа у јавну службу у својој земљи. 3. Воља народа је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим

и слободним изборима, који ће се спроводити општим и једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим се обезбеђује слобода гласања.

Члан 22.

Свако, као члан друштва, има право на социјално осигурање и право да остварује привредна, друштвена и културна права неопходна за своје достојанство и за слободан развој своје личности, уз помоћ државе и путем међународне сарадње, а у складу са организацијом и средствима сваке државе.

Члан 23.

1. Свако има право на рад, на слободан избор запослења, на правичне и задовољавајуће услове рада и на заштиту од незапослености.

2. Свако, без икакве разлике, има право на једнаку плату за једнаки рад. 3. Свако ко ради има право на праведну и задовољавајућу накнаду која њему и његовој

породици обезбеђује егзистенцију која одговара људском достојанству и која ће, ако буде потребно, бити употпуњена другим средствима социјалне заштите.

4. Свако има право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса.

Члан 24.

Свако има право на одмор и разоноду, укључујући разумно ограничење радног времена и повремено плаћени одмор.

Члан 25.

1. Свако има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе, као и право на осигурање у случају незапослености, болести, онеспособљења, удовиштва, старости или других случајева губљења средстава за издржавање услед околности независних од његове воље.

2. Мајке и деца имају право на нарочито старање и помоћ. Сва деца, рођена у браку или ван њега, уживају једнаку социјалну заштиту.

67

Члан 26.

1. Свако има право на образовање. Образовање треба да буде бесплатно бар у основним и нижим школама. Основно образовање је обавезно. Техничко и стручно образовање треба да буде свима подједнако доступно на основу њихове способности.

2. Образовање треба да буде усмерено ка пуном развитку људске личности и учвршћивању поштовања људских права и основних слобода. Оно треба да унапређује разумевање, трпељивост и пријатељство међу свим народима, расним и верским групама, као и делатност Уједињених нација за одржање мира.

3. Родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања за своју децу.

Члан 27.

1. Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, да ужива у уметности и да учествује у научном напретку и у добробити која отуда проистиче.

2. Свако има право на заштиту моралних и материјалних интереса који проистичу из сваког научног, књижевног или уметничког дела чији је он творац.

Члан 28.

Свако има право на друштвени и међународни поредак у којем права и слободе објављени у овој Декларацији могу бити потпуно остварени.

Члан 29.

1. Свако има обавезе према заједници у којој је једино могућ слободан и пун развитак његове личности.

2. У вршењу својих права и слобода свако се може подвргнути само оним ограничењима која су предвиђена законом искључиво у циљу обезбеђења потребног признања и поштовања права и слобода других, као и задовољења правичних захтева морала, јавног поретка и општег благостања у демократском друштву.

3. Ова права и слободе се ни у ком случају не могу остваривати противно циљевима и начелима Уједињених нација.

Члан 30.

Ниједна одредба ове Декларације не може се тумачити као право за ма коју државу, групу или лице да обавља било коју делатност или да врши било какву радњу усмерену на рушење права и слобода који су у њој садржани.

Усвојена и проглашена резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 10. децембра 1948. године: 48 држава је гласало за, ниједна против, док је 8 било уздржано (укључујући Југославију, Саудијску Арабију, Јужну Африку и СССР).

(Извор: http://www.poverenik.rs/yu/pravni-okvir-pi/medjunarodni-dokumenti-pi/146-univerzalna-deklaracija-o-ljudskim-

pravima.html)

68

ПРИЛОГ 6: ПИСМО ИНДИЈАНСКОГ ПОГЛАВИЦЕ

ПИСМО ИНДИЈАНСКОГ ПОГЛАВИЦЕ

Порука je настала 1854. године кад је амерички председник Френклин Пирс (Franklin Pierce) понудио индијанским племенима на истоку Америке да држава откупи земљу на којој су живели. Већи део индијанске земље је већ био узурпиран од стране белих досељеника, и овог пута уместо силе, амерички председник је за око 2.000.000 акри (око 8.100 км2) земље понудио 150.000 долара. На преговорима је био и поглавица индијанског племена Дувамиш (Duwamish) по имену Сијетл (Seattle). Поглавица је на понуду америчког председника одговорио:

„Када Велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу – он превише тражи од нас.

Како може да се купи небо и топлина земље? Та идеја нам је сасвим страна. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па како их ви онда можете купити? Сваки је делић ове земље свет моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, сваки прамен измаглице у тами шуме, су свети у мислима и у животу мога народа. Сокови у дрвећу прожети су сећањима на црвеног човека. Када мртви бели људи оду у шетњу међу звезде заборављају земљу која им је дала живот. Наши мртви никад не заборављају своју предивну земљу, јер она је мајка црвеног човека.

Део смо земље и она је део нас! Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао – браћа су нам.

Стеновити врхови, сочни пашњаци, топло мустангово тело и човек – све припада истој породици. Када велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да од нас жели да купи нашу земљу – превише од нас тражи. Велики поглавица поручује да ће нам наћи место на којем ћемо лепо живети. Он ће нам бити отац – ми њему деца. Размотрићемо ту понуду да купите нашу земљу. Али, то неће бити лако. Ова земља нам је света. Ова блистава вода што тече рекама и брзацима није само вода, већ и крв наших предака. Ако вам продамо земљу морате знати да је ова вода света, морате рећи својој деци да је света. Да сваки одраз у бистром језеру казује догађаје и успомене из живота мога народа. Жубор воде – глас је оца мога оца. Реке су наша браћа – утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате се сетити и учити своју децу да су реке наша, а и ваша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву бисте пружили своме брату.

Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исти као и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба: земља му није брат већ – непријатељ. Када је покори он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не мари због тога. Одузима земљу својој деци и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу роди – остају заборављени. Према Мајци – Земљи и према Брату – Небу односи се као према стварима што могу да се купе, опљачкају, продају попут стоке или сјајног накита. Његова ће похлепа уништити земљу и за собом оставити пустош.

Не знам! Наш се начин живота разликује од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи. То је можда зато што је црвени човек дивљи и не разуме ствари. У градовима белог човека нема мирног човека, нема мирног кутка. Нема места на којем би се чуло отварање листа у пролеће или дрхтај крила мушице. Можда зато што сам дивљи – једноставно не схватам. Бука ми вређа уши. Шта вреди живот ако човек не може чути крик козорога или ноћну препирку жаба у бари? Ја сам црвени човек и не разумем много…

69

Индијанац воли звук ветра када се поиграва површином мочвара. И мирис поветарца освежен поподневном кишом или боровином.

Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо дели исти дах – животиња, дрво и човек. Свима је тај дах потребан. Бели човек као да не опажа тај дах који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, не осећа смрад. Продамо ли вам земљу морате да се сетите да вам је ваздух драгоцен, да ваздух дели свој дах са свим животом који одржава. Ветар што је моме деди дао први дах – прихватиће и његов последњи издах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на којем ће и бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа. Размотрићемо вашу понуду да купите земљу.

Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек мораће да се понаша према животињама овог краја као према својој браћи! Дивљи сам и не разумем другачији живот. Видео сам по преријама хиљаде бизона које је бели човек убио, пуцајући из јурећег „ватреног коња”. Дивљи сам и не разумем како „гвоздени коњ из којег сукља дим” може бити важнији од живог бизона. Шта је човек без животиње?! Кад би животиње нестале, човек би умро од велике усамљености духа. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и човека. Све је у свету повезано.

Мораћете учити своју децу да им је под ногама пепео наших дедова. Да би поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете да учите вашу децу, исто као што и ми учимо нашу – да нам је земља мајка. Шта снађе земљу – снађе и њену децу. Пљује ли човек на земљу – пљује на себе самога. Земља не припада човеку – човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано.

Није човек творац разбоја живота, већ је само влакно у њему. Што учини са разбојем – чини са собом. Чак ни бели човек чији Бог иступи и говори с њиме као пријатељ са пријатељем, неће избећи заједничку судбину. Можда смо ипак браћа. Видећемо!

Једно знам сигурно, а то је да ће бели човек једном морати да схвати: наш Бог је исти Бог. Можете мислити да њега можете поседовати, као што се спремате да узмете целу нашу земљу. Али, нећете! Он је Бог људи и његова је милост једнака и за црвеног и за белог човека. Ова је земља њему све. Оскрнавите ли је, исто је као кад презрете његовог створитеља. Белог ће човека нестати, можда и пре осталих племена. Прљате сами свој лежај и једне ноћи удавићете се у сопственом измету. У свом настојању горећете у огњу Бога који вас је довео овамо и с’ неком необјашњивом намером дао вам власт над овом земљом и црвеним човеком. Таква судбина се нама чини бедном.

Не разумем зашто се убија бизон? Зашто се кроте дивљи коњи? Зашто је у дубини шуме толико људског смрада? Зашто је поглед на зелене брегове поцепан жицама што говоре? Где су јелени? Нема их више.

Где је орао? Одлетео.Правом животу је дошао крај. Почиње борба за опстанак.”

(Извор: http://citati.blog.rs/blog/citati/generalna/2010/10/05/pismo-indijanskog-poglavice)

70

ПРИЛОГ 7: РАДИОНИЦА – ЗАШТИТА УСТАВОМ ЗАГАРАНТОВАНИХ ПРАВА И СЛОБОДА

ПОДАЦИ О ЧАСУ

Наставна тема Грађанин и његова права и слободе у Републици Србији

Наставна јединица Заштита Уставом загарантованих права и слобода

Тип часа обрада новог градива

Циљ часа упознавање са појмом и начиним заштите Уставом гарантованих права и слобода грађана

Задаци • знање о заштити Уставом гарантованих права и слобода;• васпитни: спознаја значаја заштите Уставом гарантованих права и

слобода грађана и упознавање са могућностима заштите људских права пред домаћим и међународним институцијама;

• функционални: развој свести о важности заштите Уставом гарантованих права и слобода грађана у Републици Србији

Кључни појмови право, равноправност, слобода, заштита

Образовни исходи ученици знају како се штите Уставом гарантована права и слободе грађана

Облици рада фронтални, групни, индивидуални

Наставне методе дијалошка, рад са текстом

Наставна средства прилози (Устав Републике Србије, Новински чланци из уџбеника: Право на обавешенос у школи, Зашиник рађана: Кршење рава ееа у Новом Беорау и Перушић: Дискриминација у оласима за заошљавање на 154, 161. и 162. страници уџбеника и документарни филм Бориса Митића Prеtty Dyana (Леа Дијана) са https://vimeo.com/66811641 или https://www.youtube.com/watch?v=DJY6KvZ9ozQ), табла, креда

Корелација социологија, грађанско васпитање

Литература и додатни материјал за наставнике

М. Гачановић, Усав и рава рађана, уџбеник за 4. разре имназије и 3. разре срењих сручних школа, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013; Устав Републике Србије, 2006.

Напомене • Корелација садржаја са предметима грађанско васпитање за други разред (Права и вреноси) и социологија (Друшвене инсиуције и оранизације).

• Трансфер на друге предмете: социологија (Друшвене инсиуције и оранизације; Право: воревина и инсрумен ржавне власи).

71

ТОК ЧАСА

Уводни део часа(15 минута)

Ученике упознајемо да остваривање и заштиту људских права и грађанских слобода у Републици Србији гарантују Устав Републике Србије и низ закона, повеља, конвенција и пактова.Међу најзначајнијим међународним документима и установама су:

– Универзална екларација о равима човека Ујеињених нација (1948),– Међунарони ак о рађанским и олиичким равима (1966),– Међунарони ак о економским, социјалним и кулурним равима (1966),– Евроска конвенција о зашии љуских рава и основних слобоа (1950),– Евроски су за љуска рава (1959).

Остваривањем и заштитом људских права у Републици Србији баве се судови, а могуће је поднети и уставну жалбу Уставном суду Републике Србије.Заштита људских и мањинских права обезбеђује се и кроз независна контролна тела:

– Заштитник грађана (Омбудсман) и– Повереник за заштиту равноправности. (важне појмове истакнуте током

предавања исписујемо на табли)

Главни део часа(25 минута)

• Подела ученика на 4 групе. Свака група добија папир А4 формата и по један од приложених текстова (једну групу чине ученици који су гледали филм Бориса Митића Prеtty Dyana).

• Задатак је да свака група ученика на листу папира испише уочена кршења права и неколико различитих поступака које би предузели као заступници особа чија су права угрожена.

• Групе извештавају о резултату свог рада. Представници група наводе чија су права угрожена и коме се могу обратити и од кога могу шта тражити.

• Остале ученике подстичемо да коментаришу и да једни друге допуњавају, тако да се развија дискусија.

• Наставник сумира извештаје група и дискусију и наводи ко све треба да штити људска права:– институционални облици заштите – устав, закон, суд, омбудсман, полиција;– ванинституционални облици заштите – медији, НВО, сами грађани.

• Подсећамо ученике на начин заштите људских права кад се исцрпу све могућности у нашој земљи (Суд за људска права).

• Главни део часа завршавамо констатацијом да су за остваривање људских права неопходни одговарајући друштвени услови:– постојање друштвене и индивидуалне свести о значају људских права и

њиховог поштовања (важну улогу имају медији, удружења грађана, јавно мњење, али и повољни економски услови, итд.);

– обезбеђивање механизама за њихову заштиту.

Завршни део часа(5 минута)

• Ученике упућујемо на значај заштите људских права без које се не може замислити једно демократско друштво.

• Дајемо ученицима задатак да код куће погледају резимее и питања на 163. и 164. страници уџбеника, уз напомену да је следећи час намењен ситематизацији градива – права и слободе у Републици Србији.

72

ПРИЛОГ 8: ТЕСТОВИ ЗНАЊА

Кратко објаснити наведене термине.

сувереност _____________________________________________________________

легитимност ____________________________________________________________

легалност ______________________________________________________________

нацизам _______________________________________________________________

фашизам ______________________________________________________________

етничко чишћење ________________________________________________________

геноцид _______________________________________________________________

холокауст ______________________________________________________________

ционизам ______________________________________________________________

антисемитизам __________________________________________________________

комунизам _____________________________________________________________

утопија ________________________________________________________________

дискриминација _________________________________________________________

толеранција ____________________________________________________________

политика ______________________________________________________________

идеологија _____________________________________________________________

демократија ____________________________________________________________

аутократија ____________________________________________________________

едикт _________________________________________________________________

азил __________________________________________________________________

Мagna carta libertatum ____________________________________________________

Одговори на питања и допуни реченице.

Наведи врсте диктатура: ___________________________________________________.

Власт у демократији се дели на: ______________________________________________.

Које врсте суверена знаш? _________________________________________________

73

Наведи политичка права и слободе.

1. ______________________ 2. _____________________ 3. _____________________

4. ______________________ 5. _____________________ 6. _____________________

Наведи дужности грађана.

1. ______________________ 2. _____________________ 3. _____________________

4. ______________________ 5. _____________________ 6. _____________________

Према Уставу Републике Србије, грађани имају право да јавно критикују рад државних и других органа и функционера, да им подносе представке, петиције, предлоге и да на њих добију одговор. Таква јавна оцена рада државних органа и функционера представља могућност да грађани непосредно учествују у власти тако што ће предлагати начине решавања политичких питања и постављати друга питања. Ево шта бих ја написао/-ла:

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________.

Уставни суд је посебан државни орган, одвојен од законодавне, извршне и друге власти. Он мора да има ауторитет, да буде компетентан и да буде гарант заштите уставности и законитости. Према нашем Уставу, грађанин има право да пред Уставним судом покрене питање кршења Устава. Ево шта бих ја написао/-ла:

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________.

Као посебно ново лично и политичко право грађана јавља се и право на слободан приступ информацијама од јавног значаја. Законом је уведен и посебан орган – Повереник за јавне информације, који помаже грађанима у остваривању овог права. Поверенику бих поставио/-ла ова питања:

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________

______________________________________________________________________.

Број бодова __________________ Оцена ________________

74

Име, презиме и одељење: ______________________________________________

1. Објасни разлику између легалности и легитимности.

____________________________________________________________________2. Наведи неке идеолошке догме.

____________________________________________________________________3. Објасни однос између права и дужности грађана.

____________________________________________________________________4. Шта значи опште и једнако бирачко право, а шта пасивно и активно бирачко право?

____________________________________________________________________5. Наведи вредности демократског друштва.

____________________________________________________________________6. Наведи мане и могуће опасности демократског друштва.

____________________________________________________________________7. Објасни појам грађанске суверености.

____________________________________________________________________8. Које су разлике између аутократске и демократске власти?

____________________________________________________________________9. Какав је однос владавине права и правне државе?

____________________________________________________________________10. Какав је однос политике и морала?

____________________________________________________________________11. У чему се разликују: интерно расељено лице, избеглица, емигрант и азилант?

____________________________________________________________________12. Која је разлика између кршења закона и грађанске непослушности?

____________________________________________________________________13. Које услове за демократски поредак испуњава Србија?

____________________________________________________________________14. Које услове за добар демократски поредак још увек не испуњава Србија?

____________________________________________________________________

Број бодова __________________ Оцена ____________

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

371.3::342(035)

ГАЧАНОВИЋ, Милан, 1957- Устав и права грађана : приручник за наставнике устава и права грађана : за четврти разред гимназије и четворогодишње средње школе и за трећи разред трогодишње средње школе / Милан Гачановић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Космос). - 74 стр. : табеле ; 29 cm

Тираж 500. - Прилози: стр. 51-74. - Библиографија: стр. 50.

ISBN 978-86-7762-785-0

a) Уставно право - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 217648908