ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ · u svojoj istoriji...

3januar 2014.

ОДЛУКОМ SAVETA БРАТСТВАОДЛУКОМ SAVETA БРАТСТВАОДЛУКОМ SAVETA БРАТСТВАОДЛУКОМ SAVETA БРАТСТВАОДЛУКОМ SAVETA БРАТСТВА

Билећи, а трећи у Београду.О детаљима одржавања на-редног сабора чланство исви заинтересовани бићеблаговремено обавешта-вани. x

Поновни сусрет много-бројних Милићевића расу-тих по региону и светузаказан је, како и приличи апредвиђено је и Статутом,за 19.септембар 2015.го-

дине у Београду.Тиме благовремено могу дапочну припреме за четвртипо реду велики сусрет Ми-лићевића. Подсетимо, првадва сабора одржана су у

Да би овај list угледао светлост дана Братство Милићевића најсрдачније захваљује свим братствени-цима, сарадницима и спонзорима.

Посебно захваљује:Редакцијском одбору, др Радивоју Пеци Петровићу, покојној Десанки Вековић-Милићевић, Анђелку Ми-

лићевићу, стручним сарадницима и спонзорима-компанијама широм света.Идеју подржали и финансијски помогли:

Dr Miloje Mili}evi}, Љубиша Милић, Михајло Милићевић, Ратко Милићевић, Нићифор Аничић – Удружењесрпских домаћина, Воја Јуришић – Dundas Printing & Marketing, Драган Марковић и Драган Марјановић, Anthony

Samarasinghe, Миша Алимпијевић, Милан Лешић, Chris Stanwyck, Илија Ракановић, Милес Обрадовић,Драшко Ружић, Милан Томашевић, Др Игор Вујанић, Рашо Алексић, Спасоје Милићевић и многи други.

ZahvalnicaЉета Господњег 2013.

Први број листа „Братство Милићевићи“ излазиуз благослов Његове Светости Патријархасрпског Господина Господина Иринеја.

Драги Милићевићи,Потреба за саборношћу окупила нас је првипут у Билећи 2001. године. Повод је било првоиздање књиге „Братство Милићевића“ коју јеприредила др Десанка Вековић Милићевић, ато је био и први сабор Братства Милићевићикоји је осмишљен и организован, мудро и зна-лачки под руководством нашег братственикапуковника Анђелка Милићевића, на том са-бору изабраног за првог председника брат-ства.Морам признати да је сама идеја о саборуБратства као и сам сабор на мене оставиоснажан утисак, тим пре што се на саборупојавило и прво стабло братства и првакњига о нашем братству. То је био сусретбратственика, браће и сестара, на једномместу- месту порекла свих Милићевића, расе-љених по целом свету, који су створили поро-дице и нова поколења, а мало знали о свомпореклу и родоначелнику.У Братству Милићевића родили су се многикоји су оставили снажан утисак на своје по-

томство, почев од војсковођа, научника, ин-жењера, доктора у разним областима науке,живота и рада. Не желим да набрајам зна-чајне личности које остају узори и непроце-њиво благо Братства, јер ћете топрочитати на сајту и у листу Братства Ми-лићевићи, који се појавио у штампаномоблику.У нашим гласилима имате прилику да видитекоји су циљеви и програми Братства, штанас је водило кроз историју, како се нашестабло ширило и множило у различитим вре-менима која су иза нас и шта треба да ура-димо да нас је што више на овој планети.Наша је света братственичка дужност дасве те личности сачувамо од заборава и дасе на њиховим делима и остварењима и самиучимо да остварујемо започето, а наша поко-лења да буду поносна што припадају једномод највећих братстaва у новијој историји –Братству Милићевићи.

Председник БратстваМихајло Милићевић

Re~ predsednika bratstva

^etvrti Sabor 19. septembra u Beogradu





www.bratstvomilicevica.rs

U svojoj istoriji dugoj{esnaest vekova,manastir je vi{e putaru{en, pqa~kan irazaran, ali su mana-stirske zidine ikule, koje su se kaotvr|ava uzdizale sastene iznadTrebi{wice,od pam-tiveka do-miniraleTrebi-wskimpoqem.

SADR@AJSADR@AJ

januar 2014.4

BLAGOSLOV PATRIJARHA: strana 03

TEMA BROJA: Sloga bra}e izvor sre}e strana 10

TEMA BROJA: Sabrani u Podosoju posle 700 godina strana 12

TEMA BROJA: Patwa stvara dobre qude strana 20

TEMA BROJA: Duh bratski uvek da ìvimo strana 26

TEMA BROJA: Sa pravim qudima sve je dosti`no strana 34

VODI^ KROZ BRATSTVO: Ro|ewem do ~lanstva strana 38

SE]AWA: Doktor Janko legenda za ponos strana 40

ZNAMENITI NA[EG RODA: Budu}nost se gradi na pro{losti strana 45

ZNAMENITI NA[EG RODA: Napa}eni junak stole}a iz Zvjerine strana 51

ZNAMENITI NA[EG RODA: Moralni ekspert SZO strana 53

ZNAMENITI NA[EG RODA: Dobar ~ovek pomirio lekara i pisca strana 56

HUMANOST NA DELU: Bitka za ìvot malog Sergeja strana 58

DRUGI O NAMA: BRATSTVO MILI]EVI]A: Ponosimo se svojim korenima strana 61

TRADICIJA: Svetionik istorijskog pam}ewa strana 62

POVRATAK ZAVIÂJU: Tvr|ava pravoslavqa u Hercegovini strana 66

POVRATAK ZAVIÂJU: Tvrdo{ki vranac iz kamena strana 70

DR. DAVOR MILI]EVI]: Mili} Barjaktar u srpskoj epskoj poeziji strana 75

DRUGI O NAMA: Trajna veza sa maticom strana 77

MOMOKAPOR:

Obrad

MOMOKAPOR:

Obrad

MOMOKAPOR:

Obrad

MOMOKAPOR:

Obrad

MOMOKAPOR:

Obrad

RATKO MILI]EVI]:RATKO MILI]EVI]:RATKO MILI]EVI]:RATKO MILI]EVI]:RATKO MILI]EVI]:

Uspeh sepostiè

samo radom

Uspeh sepostiè

samo radom

Uspeh sepostiè

samo radom

Uspeh sepostiè

samo radom

Uspeh sepostiè

samo radom

74

66

Tvr|ava pravoslavqa u HercegoviniTvr|ava pravoslavqa u HercegoviniTvr|ava pravoslavqa u HercegoviniTvr|ava pravoslavqa u HercegoviniTvr|ava pravoslavqa u Hercegovini

MANASTIR TVRDO[ SVEDOK TRADICIJE

I DUGOVE^NOSTIHRI[]ANSTVA NA

SRPSKIM PROSTORIMA

48

Због свог великогјунаштва, знаменитогпорекла и наочитости,Милић је 60-их годинаXVII века био великаинспирација народномпредању и народномпевачу. Посебно слико-вито је опеван у епскојбалади „Женидба Ми-лића Барјактара у којојје песник осликаоњегов узвишениморални лик,истичућитакођењеговуглед породу и дому.

5januar 2014.

Glavni i odgovorni urednik:Mihajlo Mili}evi} - predsednik bratstva

Odgovorni urednik:Dr Radivoje Peca Petrovi}

Dizajn i tehni~ko ure|ewe:Mirko Stepanovi}

REDAKCIJSKI ODBOR:Svetislav Mili}evi}

Mili} Mili}evi}Ratomir Mili}evi}Vuka{in Mili}evi}Nemawa Mili}evi}

Slavoqub Mili}evi}Dragan Mili}evi}Marko Mili}evi}

SARADNICI:Davor Mili}evi}

Dr Sa{a Mili}evi}Branka Mazni}

Vojo Juri{i} - dizajn

strane:Cela strana 370 €Pola strane 175 €êtvrtina strane 120 €Osmina strane 80 €

korice:Cela strana 600 €Pola strane 400 €êstitka 50 €

MIHAJLO MILI]EVI]:MIHAJLO MILI]EVI]:MIHAJLO MILI]EVI]:MIHAJLO MILI]EVI]:MIHAJLO MILI]EVI]:

RODONAÊLNIK BRATSTVA IZ BILE]KIH RUDINA

Mili} Barjaktarvreba sa ]uvika

PONOSAN NA

SLIKU I

SUSRETE: Sa

blaènopo~iv{im

patrijarhom

Pavlom

PONOSAN NA

SLIKU I

SUSRETE: Sa

blaènopo~iv{im

patrijarhom

Pavlom

PONOSAN NA

SLIKU I

SUSRETE: Sa

blaènopo~iv{im

patrijarhom

Pavlom

PONOSAN NA

SLIKU I

SUSRETE: Sa

blaènopo~iv{im

patrijarhom

Pavlom

PONOSAN NA

SLIKU I

SUSRETE: Sa

blaènopo~iv{im

patrijarhom

Pavlom

6

42

Ko ne zna svoje poreklo, ne zna za sebe






CENE OGLASA:

За многе људе у от-аџбини и расејању имеМихајла Мајка Милиће-

вића, родом из Клепаца, авећ скоро пола века из То-ронта, одавно није непо-знато. Активан у животусрпске заједнице од најра-нијих дана младости, прекоорганизовања српских за-бава, доласка нашихестрадних уметника, па доредовног ангажмана на јед-ној од првих српских радиостаница у далекој Канади,Михајло је временом и

својим основним послом утуризму дао лични печаттом распећу између от-аџбине и туђине. Када јеснагом моћних затворенонебо за авио-превоз, из Ка-наде и његове Агенције 747успостављена је посред-ством канадске компанијесезонска авионска веза То-ронто-Београд-Торонто, аСрбима из читаве Канаде идоброг дела Америке от-аџбина постала макар малоближа и доступнија.Упорност и одговорност

према преузетим обавезамапрепоручиле су га и запредседника Братства Ми-лићевићи на почетку другедеценије постојања. Тим по-водом замолили смо Ми-хајла да у најкраћем зачитаоце нашег листа одго-вори на неколико питања.• Ви сте, с једне стране да-леко од родног краја, сдруге стално се враћатезавичају и приметно стевезани за њега. Стиче сеутисак као да ви никада инисте напуштали својродни крај, а у мислимасигурно нисте. Гледано изте перспективе, шта за васзначи братство и протек-лих 12 година његовог по-стојања?Ко не зна своје порекло, незна ни за себе. То је оношто је мене привукло напрвом сусрету Милићевића,то ме определило да сасобом на тај сусрет поведеми свог сина, па сам видео даје и он одушевљен тиме,тако да зна одакле смо ичиме смо се бавили. Оношто је најбитније је да одр-жимо везу са пријатељима иродбином и то је природанашег посла. Цео мој животвезан је за ту повезаностдијаспоре и отаџбине, орга-низовали смо дружења исве је то последица обавезекоју осећамо према нашојотаџбини. У том правцуишла су и моја прва ула-гања у отаџбину када самнакон сусрета у Привредној

U planu nam je da BratstvoMili}evi}i stipendira mlade i perspektivne qude na{eg roda, da ih tako vezujemo za porodicu i sebe

INTERVJUINTERVJU


MIHAJLO MAJK MILI]EVI],PREDSEDNIK BRATSTVA

PONOSAN NA SLIKU I SUSRETE: Sa bla`enopo~iv{im patrijarhom Pavlom

6 januar 2014.

дично, па је и братствоједан путоказ како треба ра-дити шта развијати ценити ипоштовати.• Где ви као братственик ипредседник видите тучвршћу везу и где осећатеда је братство од осни-вања створило присније итоплије односе међу Ми-лићевићима?Пред нама се нашло пунодобрих и квалитетних идејакоје је требало остварити, аидеје дају неки унутрашњиимпулс. Ту спада и идеја опокретању нашег часописа,што управо креће овимпрвим бројем. У плану намје да Братство Милићевићистипендира младе и пер-спективне људе, да их таковезујемо за породицу исебе, а за то су потребнефинансије и неки програмкако све то да остваримо.• Који су то основни правциделовања на којима ћетеинсистирати као председ-ник у будућем раду, имајућиу виду пре свега огроманпотенцијал који Братствоима у људима?Једно је одржавати овонаше породично стабло уживоту, друго је не забора-вити знамените Милиће-виће и оно што су ониучинили за нас и друштво уширем смислу, а треће је дапрепознамо и окупимо Ми-лићевиће, без обзира где супо свету и да развијемо тунашу братску мрежу и да наоснову тога прецизирамо кои какав потенцијал има, уком правцу развијати нашеакције. Овај лист је почетактог процеса, морамо у бу-дућности да даље радимона студији о Милићевићиманаше сестре Десанке, јер тајпосао ни издалека нијеготов.Значи један од задатака једа комплетирамо нашаистраживања и сазнања онашим коренима и нашемпородичном стаблу. То мо-жемо квалитетно да ура-димо само ако нађемо нашебратственике који чувајуграђу о пореклу Милиће-вића. Следећи задатак је даохрабримо и подржимо онекоји су успешни у било којојобласти да наставе да радеи стварају, да школујемонаше братственике, имамоталенте који желе и заслу-жују да им помогнемо.• Имајући у виду ра-сејаност Милићевића поцелом свету ништа нијеприродније него да Брат-

комори Србије уложио међупрвима 1,7 милиона доларау Путник рент-а кар.Цео мој живот је практичновезан за ово наше под-небље, тешко ми је када не-када нешто не иде какотреба, а радује сваки успехкоји се овде догоди. На из-вестан начин сам повеза-ност са својом отаџбиномнашао и у свом послу. Овдесам основао агенцију 97.го-дине која ради успешно ибез ичије помоћи са стране,

а тамо овај посао радимо 42године и данас нам не требаникаква реклама јер људизнају за нас, да неће битипреварени, да ће се пошто-вати договорено... Оно штоме везује за овај крај хтеосам да пренесем и на сина,он то прихвата, ради, оваагенција у Београду је ком-плетно на њему. Нашистари су увек размишљаликоме од потомака да оставеу аманет оно што су ство-рили, тако да је ово поро-

7januar 2014.

Bilo gde da`ivimo, na kojemgod konti-nentu usvetu,treba dase povezu-jemo,razmewu-jemo svojekontakte,da svakodoprinesesvojom vizijom uzajedni-~kim pro-jektimabratstvaMajk Mili}evi} na jednom od skupova dijaspore

CEO @IVOT

VEZAN ZA

OTAYBINU:

Mihajlo

Majk

Mili}evi}


том послу треба битистрпљив. Увек су финан-сије проблем и да би сеобезбедио систем у комеби се Братство самофи-нансирало потребно јенеко време и велики ан-гажман појединаца. Помени, идеју треба спрове-сти, а онда ће се токомвремена то запатити икренути како треба. Ре-цимо, кад је реч о стипен-дирању младих људи и изнашег братства, увек ће сенаћи неко међу братстве-ницима ко ће хтети и моћида обезбеди макар једнустипендију, а онда када токрене, и виде се првиефекти, неће бити про-блема да се прикључе идруги.• Шта би била ваша по-рука као председникаБратства Милићевићи усусрет 4.сабору и оногашто вас чека?Моја порука свим Милиће-вићима је да чувамо и не-гујемо наше братство, дасе уместо сваких пет го-дина састајемо и виђамочешће. Било где да жи-вимо, на којем год конти-ненту у свету, треба да сеповезујемо, размењујемосвоје контакте, да свакодопринесе својом визијому заједничким пројектимабратства, и да чувамосвоје породице, своје по-рекло, да негујемо успо-мене на претке и дагледамо шта можемо по-стићи појединачно и фами-лијарно у животу како бисмобили корисни и успешнисвоме роду и свомедруштву. x

ство одигра пресуднуулогу и у пословном пове-зивању Милићевића...То је најбржи начин да до-ђемо do ovoga о чему гово-рим. У историјској праксиимамо за то пример међуЈеврејима, који су се такоповезивали и повезују. Мо-ментално радимо на прику-пљању података о нашимбратсвеницима по свету,чему ће допринети и првиброј нашег листа. Такобисмо повезали оне актив-ности који Милићевићиводе, где год да живе, саоним што су циљеви Брат-ства, да учвршћујемо везеи да постанемо добар при-мер и за друга братства.При томе се строго чувамополитике и настојимо даничим не укаљамо часноиме Милићевића.• Приближава се време иза 4.сабор. Спремају се ор-ганизациона утемељењасавета по општинама,

очито је да се спуштатешто ближе својим љу-дима...За такву организацију требавремена, а и у свакој оп-штини 4-5 људи тако да у

ûvajmosvojeporodicei poreklo,negujmo uspomenena pretkei gledajmo{tamoèmoposti}ipojed-ina~no ifamili-jarno uìvotukakobismobili korisni iuspe{nisvomerodu isvomedru{tvuMili}evi}i, otac i sin sa patrijarhom Irinejem u Torontu

SA DOÊKA PRVOG

ÂRTER LETA NA

AERODROMU

BEOGRAD JUNA 2004:

Bratstvenici sa

gostima: DonaldMcLenan, ambasador

Kanade u Beogradu sa

suprugom i Episkop

kanadski Georgije

8 januar 2014.

броја, у Хрватској жививише од 300 у око 170 поро-дица... Милићевића има насвим континентима, укљу-чујући и најудаљеније тачкесвета каква је рецимо Кан-бера у Аустралији, одаклездушно подржава Братствонаш Ратко Милићевић, докје председник Братства,први међу једнакима, Ми-хаило Мајк Милићевић, ду-гогодишњи бизнисмен изТоронта.

Нису се Милићевићи оку-пљали на саборима да сесамо виде, почасте и испри-чају, већ да потомству идруштву оставе нешто занезаборав. После првог са-бора у Билећи иза Милиће-вића је остала монографијавредна пажње њихове се-стре Десанке МилићевићВековић „Братство Милиће-вићи“, истраживачко дело ородослову ове велике иславне породице, водич засве оне Милићевиће који незнају од каквог материјала исоја потичу да ту животнугрешку напокон исправе.

Други сабор у Билећиостаће упамћен по поди-зању и откривању споме-ника родоначелникуМилићевића из ПодосојаМилићу Властелиновићу,чувеном Милићу Барјактаруиз народне песме. Послетрећег сабора у Београдуостала је монографија ЧедаБаћовића „Војвода ГлигорМилићевић“, вредно дело оједном од највећих јунака уисторији братства, као и не-

Како је лепо када браћаживе заједно – поручиоје Милићевићима са

Првог сабора у Билећи вла-дика захумско херцеговачкиГригорије, готово заклињућисваког припадника овечасне херцеговачке поро-дице да настави у складу саглавном поруком првог Са-бора – „Где ја стадох типродужи!“ – изниклој наидеји да се гаји нераски-дива веза предака и пото-мака.

Поштујући аманете својихпредака Милићевићи су, одзваничног оснивања Брат-ства 1.септембра 2001.го-дине, па до данашњих дана– заједно, у срцу, духовно...Од тада Милићевићи, реклоби се, живе заједно, састајусе на саборима, заједно сеБогу моле, виђају се и ра-дују једни другима када сесретну, живе помињу, а ум-рлих се сећају као да суживи, одају им почаст иљубав за оно што су чинилидок су ходали овим светом,било да су били славнехерцеговачке војводе илимученици и трудбеници којису се залагали за своју по-родицу, народ и земљу.

Негујући такав дух данас,када су многе истинскевредности заборављенеили чак згажене, Милиће-вићи оваквим својим чиномпоказују да се нису предалии капитулирали пред забо-равом, убеђени да суданас, можда него икадапре, потребни мудрији,

храбрији и људи са вишедостојанства него што ихпрепознајемо међу нама,људи оног кова какви субили чувени херцеговачкибарјактари и војводе. Ништамањи нису изазови данаш-њег у односу на њихововреме, као што је сигурномеђу честитим Милиће-вићима много оних који сене би постидели прадедовс-ког завета. Зато је осни-вање и 12-годишњи животБратства Милићевића по-себна друштвена и културо-лошка чињеница, којапоказује да су у појачанојглобализацији и кампањипоништавања идентитетамалих народа, могући ефи-касни механизми пасивноготпора преко – породице.

Истраживања су пока-зала да су Милићевићиједна од бројнијих српскиххерцеговачких породица, ао томе речитије од свега го-воре подаци о присуству750 братственика првом,650 другом, оба у Билећи ивише од 700 братственикатрећем сабору у Београду.Толика фамилија на једномместу – и то током једне де-ценије чак три пута – имали шта лепше и боље запонос и углед?! Ови подаципостају речитији кад се,према расположивим пода-цима који нису коначни, знада само у Србији, Репуб-лици Српској и Босни и Хер-цеговини живи више од10.000 Милићевића, да ихје у Србији највише од тог

10

Mili}evi}i se nisu predali i kapitulirali pred zaboravom,ube|eni da su danas, mo`da nego ikada pre, potrebniji mudriji,hrabriji i qudi sa vi{e dostojanstva nego {to ih prepoznajemome|u nama, qudi onog kova kakvi su bili wihovi preci

TEMA BROJATEMA BROJA

januar 2014.

Svina{isaboriSloga bra}e,

izvor sre}e

и са најочуванијим осећа-њима братственичке и ис-тинске снаге, љубави,осећања и поноса на ко-рене и припадност великојМилићевој фамилији.Отуда би, можда, њиховнови слоган за убудућемогао да буде: „Слогабраће, извор среће!“ x

заборавни сусрет братстве-ника са патријархом Ири-нејем у Саборној цркви напарастосу свим Милиће-вићима.

На сваком од ових сусре-тања братственика било јепуно љубави, радости,братство је све снажнијеживело једним новим ко-

лективним животом, а ни-када се није заборављалона част, углед и достојан-ство, онако како су тогајили и поштовали њиховипреци. Отуда и не чуди даје данас Братство Милиће-вића не само једно однајмногобројнијих породицатог типа међу Србима, него

ZA PONOS I

USPOMENU:

Mili}evi}i

sa patrijarhom

Irinejem u Sabornoj

crkvi u Beogradu

11januar 2014.www.bratstvomilicevica.rs

јавност – величанствен су-срет са историјом.

На првом Сабору пред-стављена је и прва књига оМилићевићима – студија„Братство Милићевићи“ауторке Десанке Милиће-вић – Вековић. На промо-цији су говорили генералРатко Милићевић и рецен-зенти доктор Војо Миqанићи доктор Вукашин Баћевић.Приређен је и величанственкултурно-уметнички про-грам у коме су учествовали:

Први Сабор, одржан 1.септембра 2001. го-дине у Подосоју код

Билеће, на кућишту родона-челника Милића, уз прису-ство више од 750Милићевића на величан-ствен је начин скренуопажњу јавности, па и Ми-лићевићима, да је ово брат-ство не само једно однајбројнијих код Србаданас, него и са најочува-нијим осећањем исконскебратске снаге, qубави и

осећања поноса на коренеи припадност великој Ми-лићевој фамилији, због чегасе често могло чути и токомСабора и након њега да јереч о честитој српској поро-дици од Подосоја и Рудина.Служен је помен прецима иродоначелнику Милићу уцркви Свети Ђорђе у Подо-соју, а водио га је игуман сасвештеницима.

Била је то дирqива и не-заборавна слика и за Ми-лићевиће и за најширу

PRVO OKUPQAWE MILI]EVI]A U BILE]I 2001. GODINE

PRVO OKUPQAWE MILI]EVI]A U BILE]I 2001. GODINE

12

Mili}evi}i su hercegova~ka porodica u rasejawu, ali dobro raspore|ena, od matice Hercegovine do majke Srbije,od Mili}evog mramora do Amerike i Australije


Sabrani u Podosoju posle 700 godina




januar 2014.


нића, Подосоја, али и НовогСада, Београда, Земуна,Сечња, Зрењанина и Пан-чева.

Сабор је кратким и при-годним говором отвориопроф. др. Милић Милиће-вић:- Захвалимо на почетку ини-цијаторима и организато-рима првог окупљања људирасељених са овога крша,који је наш корен, нашатуга, наша љубав непре-болна, наша колевка. Тешкаи немирна времена, зов от-аџбине, покренула је нашеочеве и дедове на сеобу изсвоје постојбине у одбранусрпства. Војевање за српскучаст расејало је кости мно-

Светлана Стевић – етно му-зика, Бранко Милићевић иЂорђе Копривица – гус-лари, Хор Свети ВасилијеОстрошки из Никшића,Бранко Гашић – рецита-тор... Академију је режираопроф. Никола Асановић апрограм је водио МиливојеБештић.

За председника Сабораизабран је једногласно пу-ковник Анђелко Милићевић,а за потпредседника Слобо-дан Милићевић. Сабор јеакламацијом усвојио својпрви Статут Удружењабратства Милићевића, као ичелне људе Савета и Над-зорног одбора. За председ-ника Савета изабран је

Момо Милићевић, а запредседника Надзорног од-бора Маријан Милићевић.

Свечана академија ибратственички ручак орга-низовани су у Касарни „Би-лећки борци“ у гарнизонуБилећа. Заслуга за органи-зацију Првог Сабора брат-ства припадаОрганизационом одборукоји је вредно радио од нов-мебра 2000.године да овајединствена манифестацијапородице Милићевић будедостојна имена и предака, аобухвата 24 имена, браће ирођака из Калца, Лапта,Беле рудине, Шобадина,Хргуда, Границе, Звијерине,Боденика, Засаде, Меда-


живих јер пред Богом су свиживи, и пред Богом свистојимо као живи – рекао јевладика и наставио:- Неки дан када сам требаода се одлучим хоћу ли наћиначина да дођем овде,данас стари прота, један одмојих саветника, рекао је:„Владико немој да идеш не-припремљен тамо. Ис-причаћу ти једну причу.“ УБилећи су хтјели да подигнупрву цркву јер су билецркве и манастири около,али у самом месту не бешецрква него је војска херце-говачка и црногорска напра-вила неку од дрвета, па јеносила с мјеста на мјесто,како је била потреба. Аликад прођоше буне иустанци, одлучили су увреме аустријско да по-дигну цркву. И одредили сутамо оно мјесто где се на-лази сад такозвана малацрквица Светог цара Ла-зара. Тада је била најпријепосвећена Светом царуКонстантину и Јелени. Натом сабору већало се да лиможе црква на том мјесту. Имного се свидјело местољудима да буде црква. Анеки Авдага чувени бег,вели да ту не може битицрква зато што је то турскои вакуфско. Народ се пла-шио овога Авдаге јер је јошувјек памтио његова зладјела из времена турскога.И ћутали су погнуте главе истегнутог срца. Међутим ународу је стајао један ста-рац кога су сви поштовали аБога ми и бојали га се. Пачак и сам Авдага. Тај старацбио је војвода Глигор Ми-лићевић. И на ове Авдагинеречи реко је: „Доста је билолагања Авдага. Ако је тур-ско зато што си на овоммјесту мучио људе, онданека је турско. Ако је затошто су овде људи проли-вали крв и сузе више турсконего српско, онда нека од-лучи власт Аустријска.“ Тусе ускомеша народ и Ав-дага постиђен и посрамљени немајући храбрости да сесупротстави рјечима овогславног човјека, седогстарца, али од свих пошто-ваног и вољеног, повуче сеи ту се направи црква. То јебила прва црква у Билећи –закључио је своју причу инаставио:- Чувши ту причу сетио самсе славних херцеговачкихвојвода као што је Петар

гих Милићевића диљемсрпских стратишта. Ми смопотомци оног малог деланаше заједничке крви, којису преживели ту голготусрпског народа и наставилисмо да носимо часно пре-зиме Милићевић. Оно јесимбол херцеговачког крша,тешког и горког, али и слат-ког хлеба који су нам пода-рили да га носимо у срцунаши Тодори, Милићи,Луке, Илије, Петри, па и мојотац Гојко као и многи сатим именом из ове средине.Овај аманет да тај хлеб неукаљамо, часно смо испу-нили. И пренесимо ганашим потомцима да га чу-вају као што смо га и ми чу-вали, и даље чувамо. Оннас је окупио данас и овдејер је све време живео унама. И нека још многе ге-нерације док је Милићевићаповезује безбројним нитимаслоге, љубави и међусобногпоштовања, драга мојабраћо – закључио је накрају.

На Сабору братствамогло се чути да су Ми-лићевићи српска средњеве-ковна породица чије коренеистраживачи траже још у14. веку, коју због бројностихроничари називају и пле-меном, са својом терито-ријом, становништвом ичврстим обичајним правомкоје је имало велике поседеи кажу – половину Билећкогкотара. Реч је о угледнојсрпској породици са војво-дама, кнезовима и харамба-шама у прошлим вековимаи некада, а са докторима,писцима, генералима и на-

учним радницима сада и уовом времену. Милићевићису херцеговачка породица урасејању, али добро распо-ређена, од матице Херцего-вине до мајке Србије, одМилићевог мрамора па доАмерике и Аустралије.

Неко је овај сабор назваосвезом предака и потомака.Зато је симболично за овајскуп изабран мото сатканод чувених Змајевих сти-хова: „Где ја стадох ти про-дужи.“ При томе, ма гдебили, куд год ходили Ми-лићевићи су са собом крст,свећу и икону носили, а сањима гусле и читуље, јаснусвест ко су и зашто су. Верупрађедовску, веру право-славну и светосавску изра-зили и подизањем црквеСветог Николе заштитникабратства у Звјерини и све-тог Георгија прислуге црквеу Подосоју.

Благослов и беседу наСвечаној академији говориоје духовни пастир земљеХерцегове Епископ захум-ско-херцеговачки владикаГригорије:- Још у старом заветунајвећи и најдивнији пјесникод свих пјесника пророк ицар Давид написао је једнуријеч која гласи: „Како једивно кад браћа живезаједно“. Тако је у мом срцуи у мом уму данас, отима сета ријеч која говори како једивно и љепо кад браћаживе заједно. Кад се браћасастају на сабор, да сезаједно Богу помоле, да севиде, да се обрадују једнидругима. Да живе помену ада се сете умрлих као

ZA ISTORIJU: Bratstvenici i gosti na Prvom saboru u Bile}i

14 januar 2014.

Зимоњић, као што је БогданЗимоњић, као што јевојвода Петковић и други, иМилићевић, и пожелео:Нека да Бог да таквих људибуде и у наше вријеме. Јерсу и по мудрости и по храб-рости и по своме људскомдостојанству потребнијинего икада – рекао је накрају владика захумско хе-рецеговачки поздрављајућиПрви сабор Милићевићаречима „срећан вам сабор иБог вас благословио“.

У име Организационог од-бора присутнима се обра-тио председник, пуковникАнђелко Милићевић, старе-шина сабора и домаћингарнизона војске РепубликеСрпске у Билећи, један одратних комаданата Херце-говачког корпуса, рањен упротеклом рату, носилацКарађорђеве звезде другоги трећег реда:- Јутрос док смо у мислимаи молитви кроз своје умљедубоко негдје у душивидјели пред собом вјековеи претке, војске и караване,и плач и пјесму, и посртањаи надања, схватио сам данема лепших ријечи усрпском језику као што субрат, братић, братски, брат-ственички, братимљење.

Све из једног корена башкао што смо и ми сви из ко-рена племените и племићкелозе Мрњавчевића, Власте-линовића, и коначно саоних, за нас Милићевиће,светих темеља, куле МилићБарјактара. Зато братски ибратственички, браћо и се-стре, добро нам дошли убратски загрљај уз братскистисак руке, у име свјетлогбратственичког имена брат-ства Милићевића, рекао јена почетку и наставио:- Данас драга браћо и се-стре не морам да се дво-умим као некад стари ЈугБогдан, хоћемо ли наздра-вити по чојству, по јунаштву,или по љепоти. Од Милићапа до данас хвала Богу ибројним часним генера-цијама које су обиљежилебитисање Милићевића, миможемо и хоћемо и почојству и по јунаштву и пољепоти. Још од 14. вјека одГојка Мрњавчевића нашојисторији и народној епиципознатог великог војводетече и не пресушује тазлатна нит родословља, по-родичног памћења, племић-ког достојанства уоквиреногу свесрпски мозаик свето-савља и народне традиције.Ако бисмо узели само кре-

тање наших предака каодоказ да је од Лике до Маке-доније свака стопа српскимлучем освјетљена, чини мисе било би и то довољно заоне који хоће да чују и умијуда виде, нагласио је и на-правио преглед подручја накоја су се током векова на-сљевали Милићевићи:

- Пошли су најпре изкршевите Лике наши далекипреци, дошли до Македо-није, били у Скадру као пре-стоном граду. Бранили међевеликог српског царства.Враћали се преко Црне Гореда би Милић дошао у Би-лећке рудине и утемељиолозу Милићевића. Тај пут јеутиран и трасиран вјеко-вима. Најприје у Косовскомлугу, затим Скадарскаобласт, онда Кучка област,па Цуце, Риђани, Петро-вићи, Вилуси до Продоли уПодосоју Билећком који јој јеи име дато у знак сјећањана стари завичај. МилићВластелиновић, најстаријисин Рада Властелиновића исупруге му Анђе, један је одоних ликова у нашој исто-рији, нашој народној пјесми,и народном памћењу покоме се препознаје једновријеме чије име пред-ставља један од драгуља у

15januar 2014.

VladikaGrigorije:Kako jedivno kad bra}aìve zajedno


IZ BIOGRAFIJE DR DESANKE MILI]EVI]

Desanka Trifka Mili}evi} ro|enaje 1940. godine u Podosoju kodBile}e u BiH. Osnovno i sredweobrazovawe zavr{ila je u BiHi Hrvatskoj, Vi{u tekstilnu{kolu u Zagrebu, ausavr{avawe iztehnologije u Parizu, da bisvoj obrazovni proceszaokruìla diplomirawemna Tehnolo{kom fakul-tetu u Zagrebu.Najve}i deo svoje radnekarijere provela je u in-dustriji tekstila, prvokao stalni stru~ni sarad-nik Centra za savremenooblikovawe u Beogradu,potom kao predava~ po-litehni~kih nau~nihoblasti jugoslovenskogtehni~kog kadra u dijaspori uFrancuskoj i Holandiji.Permanentno se obrazovala izoblasti informacionetehnologije na Fakultetu organiza-

cionih nauka u Beogradu, gde jezavr{ila kibernetski smer,

potom je magistrirala izoblasti privrednog razvoja, a

potom doktorirala iztehni~ko-tehnolo{kog pro-gresa u funkciji ekonom-skog razvoja industrije.Dr Desanka Mili}evi}Vekovi} ìvela jeposledwih godina u Pod-gorici, radila kao pro-fesor u nekolikotamo{wih sredwih{kola, u~estvovala navi{e stru~nih kongresa uzemqi i inostranstvu i

objavila vi{e radova udoma}im i me|unarodnim

stru~nim ~asopisima.Svu qubav prema zavi~aju i

Bratstvu sjedinila je u prvojkwizi rodoslovu o

Mili}evi}ima i wihovomporeklu, rade}i na woj dugo i

predano.

Predana u~ewu i razvoju

сабор љубави. Тешки и му-котрпни векови су прохујалиносећи са собом замке и ис-кушења за сав наш српскирод па и за бројне генера-ције Милићевића. Док ли-стамо странице историје инације и братства, и за овусвечану прилику као пчеланектар, узимамо оно што јенајлепше и најлековитије задушу, док у овом свечаномтренутку говоримо сторију оМилићевићима, не забора-вимо да су наши преци наузбурканом мору вековакроз олује и ветрове гинулии патили али и опстајали.Они су били једнако узви-шени и као племићи надвору са соколом на ра-мену, и у најсиромашнијојколибици нашој херцеговач-кој. Данас је понос бити Ми-лићевић. Али и великаобавеза за садашње и новегенерације. Они који су најуначким плећама, не по-клекнувши изнели векове,траже од нас да тако и на-ставимо. Данас се радујудуше наших предака,вијори бајрак Милић Барјак-тара. Данас су извиданесве њихове ране, заборав-љене су све гладне године,

свеопштој српској народнојкруни. И после толиковјековних путешествија,није случајно да се нашпредак за вјек вјекова уте-мељио у војводству свети-теља Саве, земљимлађаног Растка. Ту једрага браћо и сестре тврдаземља али топла и широкадуша, посан станац каменали посно и здраво народнобиће. Ту не зна дан шта му

носи ноћ, али је рука и у снувазда спремна на јатагануда се гине за крст часни ислободу златну. Не би ниприличило Милићу Власте-линовићу, опјеваном МилићБарјактару, да је одабраонеку другу област затрајнији завичај својих пото-мака, рекао је и наставио:

- Данас након 350 годинаокуписмо се ево на брат-ственички збор, на наш

16 januar 2014.

Kako zboriti HercegovcimaЗахваљујући се на указаном поверењу и избору за пред-седника Братства, Анђелко Милићевић се у својој бе-седи подсетио бесмртног писца и сликара изхерецеговачког краја:- Велики наш земљак и песник Момо Капор имао је оби-чаја да каже током рата, јер је често долазио на овепросторе, отприлике овако: „Најтеже ми је говоритипред Херцеговцима јер они су увек најпаметнији, најум-нији и најбољи. И како пред њима говорити.“ Како гово-рити пред вама, драга браћо и сестре, јер многи од васкоји сте ту и школованији сте и паметнији и радни илепши и представителни. И како баш мене изабрастеда вас представљам и честито братство Милиће-вића. Хвала вам на том великом поверењу што сте миуказали. А указали сте ми га из срца и душе као правабраћа и сестре. А и како ћете другачије. Заједно сачлановима савета и одбора и комисија заједно са ваманишта нам неће бити тешко. Радићемо и урадићемо.Нека вам је свима наздравље саборовање. Живи издрави били – закључио је Анђелко Милићевић.

DOBRODO[LICA:

Predsednik

An|elko

Mili}evi}

pozdravqa goste

сва понижења сиротињераје. Опеване су све њи-хове битке и буне. Данас суМилићевићи на окупу и унебеском и у земаљскомцарству. Нека свака наша исувише скромна и нејакареч, нека побожност тре-нутка, пој наших хороваструна наших гусала, нашастара српска песма будуњима у част. А вама драгабраћо и сестре, мили моји идраги Милићевићи нека јена част и на здравље. Некана наредним саборима будејош више Милићевића али инаших рођака и пријатеља.Нека расте и напредујесрпски род. Живели браћо исестре на многаја љета.Живели и здраво и веселибили закључио је свој говорАнђелко Милићевић.

Први Сабор братства Ми-лићевића у Билећи 2001.го-дине обележила је појававеликог српског родословаове херцеговачке породицекроз изузетно занимљив икористан истраживачкипројекат ауторке рођене уПодосоју др Десанке Ми-лићевић Вековић „БратствоМилићевићи у прошлостии садашњости од 14. до21.века“.

Рецензенти књиге су дрВојо Миљанић и др Вука-шин Баћовић, издавач јеГрафо Црна Гора, а тираж500 примерака. Према оце-нама изреченим после чи-тања ове вредне књиге,писана је озбиљно, стручнои научно, а успела је даобухвати целину дешавањаод етнолошко историјскихприлика у прошлости па достабла Милићевих предака,кроз поглавља: Сложнобратство, Чисто братствоМилићевића, Сродницибратства Милићевића, Зна-менити Милићевићи крозисторију, Породице раз-личитих презимена чије јепорекло од Милићевића итако редом све занимљи-вије и инспиративније, по-себно за људе из родаМилићевића.

То су потврдиле и речи ге-нерала Ратка Милићевићакоји је, говорећи о књизи,поред осталог оценио:- Књига „Братство Милиће-вићи у прошлости и садаш-њости“ има вишеструкуулогу и значај кроз настанаки развој братства Милиће-

вића. Оно штоје чини по-

себнозна-

чајном јесте композицијањеног садржаја који се про-жима са духовним настан-ком братства, што кодбратственика буди осећај ге-нетског, духовног и урођеногизворишта. Књига у себиима доста подстицајног. Уњој се проналазе извориетичности, правичности иистинитости, тако да се оњој не може судити по онојпознатој – ни по бабу ни постричевима.

Појава књиге „БратствоМилићевићи у прошлости исадашњости“ аутора нашесестре Десанке без сумњеће пријатно изненадити иобрадовати све Милићевиће

Ulica za vojvoduGligora

На крају своје беседе Ми-лићевићима владика Гри-горије се обратиградоначелнику Билећеса једним предлогом:- Господине градоначел-ниче није ли заслужно даједна улица у Билећиноси име Глигора Ми-лићевића. И не треба лиу Билећи да буде једанспоменик таквомчовјеку. Нека Бог да дасе на такве угледајунаша дјеца. Нека Бог датакве узоре имамо предсобом и нека Бог да датакве људе имамо и унаше време, јер сваковреме тражи људе. Ибез људи не можемо учи-нити ништа, јер су и ониу околностима у којимасу живели чинили многовише него што можежив човјек. Уз помоћБога, уз помоћ храбро-сти, одлучности и муд-рости, извели су изропства турскога изропства аустријскога инаправили слободу ко-лико су могли. А на намаје да испунимо ово штопише овде - где они ста-доше да ми продужимо –закључио је владика.Нешто касније градона-челник је у својој по-здравној беседиприметио да „знаме-ните личности из исто-рије имају своју улицу уБилећи”, па је тако и сапретком Милићевићавојводом Глигором.

17januar 2014.

PO^ASNI I

AKTUELNI

PREDSEDNICI:

An|elko i

Mihajlo

Mili}evi}

Za prvogpredse-dnika Bratstvaizabran jeAn|elkoMili}evi}


ма где живе и раде. Овомкњигом Десанка нам јеобјединила сазнање ко смо,какви смо, и одакле смо.Сабрала нас је под једногоростасно споменичнодрво, јаког и широкогстабла и чврстог корена увиду отворене књиге којусваки од нас може читатии над њом умовати, па акотреба и дописивати. Заштода не. Сигурно је да ниједан од нас Милићевићанеће моћи, а и не треба даје заобиђе. У томе ће онаживети онолико коликобуде живело и братствоМилићевића, рекао је гене-рал Ратко Милићевић и на-ставио:

- Признаћемо да оваквупривилегију себи обезбе-ђују само веома реткипојединци рода и племена.Ова књига није вреднасамо за Милићевиће. Онаје знатно више од тога. То-лико је у њој написано оживоту нашег народа зави-чајног. У њој пратимо жив-љење наших братственика,рођака и пријатеља, што јеусловљено заједничкимнам битисањем а тиме ипоимањем света и животаоко нас. Чињеница је за њупостала светиња и судкојим се доказује истина.Није сувишно рећи да овајпосао није Десанкино ос-новно занимање, већ изразоне унутрашње људске по-требе да ништа не можеспречити оно најживотније,

Bez stida pred kamenom na Tisovcu

Говорећи о храбрости братственика и учешћу у мно-гобројним ратовима пуковник Анђелко Милићевић јепоручио:

- Који то још јунак даром божијим погину за отече-ство на врху највише планине као што је то Милић наТисовцу где се и данас налази камена могила која опо-миње далека нека поколења. А кроз историју даљеширом ове исте земље Херцегове у истим вртлозимавјечне борбе за част и слободу бјеше ли још којегбољег јунака као што је то војвода Глигор Милићевићбио у херцеговачким устанцима и на Вучијем долу.Присетисмо се браћо и сестре, није било давно, каданас притисну швапска сила у Првом светском рату,када су српство одбранили српски добровољци. У тојстрашној грмљавини, у предворју катаклизме када јесве устало против крста са три прста, бијаху опет иМилићеви потомци наши ђедови и славни преци. Спо-менимо им данас само нека имена: Милићевићи -Филип, два Тодора, три Јована, Трипо, Стеван, Но-вица, Симо, Гашо, Игњаш, Шпиро, Ђоко и Стево.

Оном другом по српски род несрећном и разврат-ничком рату и једном историјски сумњивом периодунећемо посебно говорити. Историја није рекла по-следњу реч рекао је и осврнуо се на последње сукобе убившој СФРЈ:

- Али о овом отаџбинском чији смо сведоци и учес-ници били можемо ведра чела рећи да је наше брат-ство часно одужило дуг родној груди и да се нећепостидети пред оним каменом на Тисовцу. Управо изсвих ових разлога драга браћо и сестре на свечаној по-зорници пише: „Где ја стадох ти продужи, што смодужни ти одуж'и. Стихови нашег песника Змаја, а по-рука свима нама који држе до својих светлих гробова.Није случајно да је наша дична ујчевина од породицаВитковића, да су нам најближа браћа и рођаци Томо-вићи и Анђелићи, баш као што је божијим провиђењемдато да нам је крсно име Свети Никола Путник, а при-слава Свети Ђурђе страдалник за витештво међу љу-дима и поштовање божјег имена, закључио је.

18 januar 2014.

VELIKI ODZIV:

Prvi Sabor

u Bile}i

најморалније и најљуд-скије, да једном изађе насветлост дана сопственопорекло којим је човек оп-седнут од свог рођења. Ијош нешто. Можда ће некорећи да је ову књигу могаонаписати неко други, алието Десанка се сетила. Де-санка Милићевић Вековићи њен цењени супругзаједно са својим сарадни-цима и ближњима уложилису много умних способно-сти, материјалних сред-става и времена да сачинеовакву једну књигу на чемуим свима треба честитати.И рећи велико хвала, за-кључио је генерал и, какорече, по посебно до-бијеном задатку уручиоспецијално признање ауто-рки, којом се Десанка Ми-лићевић Вековићпроглашава почасном се-стром Братства Милиће-вићи.

Видно узбуђена и изне-

нађена оваквим гестомсвоје браће захвалила сеауторка др Десанка Ми-лићевић Вековић:- Свима велико хвала а по-себно се захваљујем Ини-цијативном одбору нашојдрагој и милој браћи,нашем драгом брату Анђ-елку, Слободану, Ратку,Светиславу, Мому и свимосталим који су се етосјетили да ми овако дивнипоклон уруче, због чегаосећам изузетно задовољ-ство.Домаћини сабора позвалису присутне да наставебратско дружење у ресто-рану билећког гарнизона,а свима су у ушимаодјекивале речи генералаРатка Милићевића на крајуњегове беседе: „Није важногде смо рођени, нит’ јеважно где сада живимо, већје важно да увијек браћа бу-демо и дух братски дастално ширимо“. x

19januar 2014.

Odr`a}e nas qubav

На Сабору је прочитан ипоздравни телеграм гене-рала Николе Делића, заме-ника министра одбране уВлади Републике Српске укоме се, између осталогкаже:„Веома ми је жао што збоградних обавеза нисам умогућности да прису-ствујем вашем скупу. Нонисам одолео својој унут-рашњој потреби да вамбар на овај начин чести-там. Нека вам је срећно,честито братство Ми-лићевић. Ви сте једна одпородица која је писаласветле странице историјеХерцеговине и шире. Винегујете све врлинесрпског рода. Одани стесвојој вери, свом отача-ству. Верни сте својој по-родици. Ваш братствениквојвода Глигор Милићевићпостао је на овим просто-рима симбол мудрости,храбрости, племенито-сти. Симбол отпорасвима онима који су же-лели или желе да насзатру. Светионих јеправде и неустрашивости.Слава српског оружја у ње-говим рукама није потам-нела. Братство санајплеменитијим људскимособинама могло је изнед-рити Глигора Милићевића.Зато будите и даље оношто јесте, српско брат-ство у српској Херцего-вини и шире. Стамени усвојој постојаности ивери. Негујте своје оби-чаје, традицију. Живите убратској љубави и слозиса својом сабраћом. Времејесте тешко. Одржаће насљубав, вера мудрост ихраброст. Бог вас чувао,пратила срећа а за вашу инашу општу добробит“,поручио је генерал Делићиз Бањалуке.

OGWI[TE SVIH

MILI]EVI]A:

Ovde je po~eo Sabor

Prigodna

~estitka za

Mili}evi}e


братства.Парастос је одржан у спо-

мен храму Свети ВасилијеОстрошки у Касарни, а слу-жио је игуман Симеон сасвештенством, који је благо-словио и беседио на Са-бору.- Поздрављам вас у име ње-говог преосвештенства епи-скопазахумско-херцеговачког иприморског епископа Грли-горија и у име епископа Ата-насија и у своје лично имежелим да вам честитам да-нашњи сабор. Нека вам све-

Други Сабор, одржан уБилећи, 20. августа2005. године, потврдио

је снагу и јединство брат-ства и окупио многе Ми-лићевиће, нарочито младеqуде са свих страна. Овајскуп у Билећким Рудинама уродном Подосоју, искориш-ћен је да се освешта и от-крије подигнути споменикМилићу Властелиновићу,родоначелнику Милиће-вића, чиме су учвршћени те-меqи за сећање и памћењегенерацијама које долазе.Споменик је открио и гово-рио најстарији братственикЈово Милићевић из Сечња.

- Запала ме изузетнопријатна дужност да у имебраће Милићевића отворимдруги сабор братства којиодржавамо поново овде уБилећи, на истом месту.Данас имам прилику да от-кријем спомен обележјенашем родоначелнику Ми-лићевићу од кога сви по-тичемо. Желим вам да сешто више дружимо, са-стајемо, разговарамо, пра-вимо планове шта треба дарадимо, да будемо примеросталих породица који живена територији Херцеговинеи широј територији нашеземље. Породица Милиће-вић је једна од најславнијих,једна од најбројнијих, једнаод најчувенијих и ми смодужни а нарочито млађикоји остају иза нас да то це-

нимо и поштујемо, да пре-носимо с колена на колено,да поново имамо јунакевојводе, војсковође као штосмо и досада имали, рекаоје и открио спомен - обе-лежје подигнуто из донацијабратственика и пријатеља

Ovo saborsko okupqawe obele`enootkrivawem spomenika rodona~elnikuMili}evi}a, Mili}u Vlastelinovi}u,~ime su u~vr{}eni temeqi za se}awe ipam}ewe generacijama koje dolaze

TEMA BROJATEMA BROJADRUGO OKUPQAWE

MILI]EVI]A U BILE]I 2005. GODINE

Patwa stvaradobre qudePatwa stvaradobre qudePatwa stvaradobre qudePatwa stvaradobre qudePatwa stvaradobre qude

20 januar 2014.

PONOVO U

BILE]I:

Mili}evi}i na

drugom saboru

богат културно-уметничкипрограм у коме су учество-вали: Бранко Милићевић –гуслар, КУД „Алат“ из Тре-биња са певачком групом изКУД-а и уметничким дирек-тором Драганом Мијовићем.Одабране монологе изтекста „Војвода Глигор Ми-лићевић и његово време“ го-ворио је глумац СретенМитровић из Никшића, докје књижевник Чедо Баћевићбеседио о војводи Глигору.Рецитаторка Доротеа Дру-жетић говорила је „Пркоснупесму“ Добрице Ерића...

могући Господ Бог да снаге,слоге да се чешће састајетеовако у нашој драгој Би-лећи. Времена у којима миданас живимо и сами знатенису наклоњена нимало ашта нам је ту потребно? По-требна нам је Христоваљубав и слога. Aко будемоимали Христове љубави,Христове слоге никаквесиле небеске неће нас оме-сти на нашем хришћанскомпуту – рекао је отац Си-меон, благосиљајући сабор-ско дружење братственика.И овога пута приређен је

21januar 2014.

OTKRIVAWE SPOMENIKA: Grob rodona~elnika Mili}a


тходног, зато ће они на-редни сабори бити јошлакше организовати, и затоћемо сваку идеју братствен-ску лакше спроводити. Аочекује нас, драга браћо исестре, доста тога, истакaоје председник И побројаотри најважнија:

- Прије свега омасов-љење овога својеврсногбратственичког покрета, из-градња братственичкеслоге, љубави и пошто-вања, јер без тога не мо-жемо. Затим, наставак рада

Програм је режирао и водиопроф. Никола Асановић.

На другом Сабору прогла-шени су „Велики добро-твори Братства“ и урученеплакете за дати новчаниприлог и несебичну подршкуу организацији Сабора брат-ства Милићевића. То при-знање добили субратственици: Михајло МајкМилићевић, СветиславСвето Милићевић и АнђелкоМилићевић. За председникаБратства поново је једно-гласно изабран пуковникАнђелко Милићевић.Свечана академија и брат-

ственички ручак организо-вани су у Касарни „Билећкиборци“ у гарнизону Билећа.Сабору је присуствовалоблизу 650 братственика.

На почетку све присутнебратственике и многобројнегосте топлим речима по-здравио је председник Анђ-

елко Милићевић и поредосталог рекао:- Наше саборовање, браћои сестре, није само при-годно, свечарског и фолк-лорног карактера, него јепокренуло низ питања идало многе резултате. Овечетири године братство јеживело једним сасвимновим колективним живо-том. Прије свега мислим данема ниједног Милићевићакоји је био на првом саборуили је на други начин дошаоу контакт са нашом брат-ственичком идејом да у ме-ђувремену није упловио или

створио низ нових веза ипознанстава, радујући се,често и чудећи се, на којиммјестима, значајним поло-жајима и функцијама, и саколико угледа живе и радемнога наша браћа Милиће-вићи. Зато је овај саборлакше било сазвати од пре-

Kad se vojvoda

rasprostreПошао Глигор Милиће-вић код књаза на Це-тиње па негде у околиниНикшића сврати у ханда се огреје. Пошто јебила касна ноћ а војводауморан од пута убрзо мусе придрема те таманпоред огњишта заспи. Собзиром да је био веомавелик човек када је легаозаузео је подоста про-стора око огњишта.Сутрадан уочи зоренаиђе нека жена која јебила пријатељица сагаздарицом хана, јерсврати у хан да је упитахоће ли с њом у Никшић.Пролазећи кроз полу-мрачну одају придошлажена запне за Глигоровеноге те стрекне азатим упита ханџиницу:- Ко ти је овдје тако тиБога?- Ето неки Херцеговацодговори ханџиница.Тада ова жена пређе надругу, чеону страну ог-њишта али и тамозапне за Глигорове рукепа упита:- А ко ти је вамо те сени туда не може.- Херцеговац - поновоодговори ова.- Није ли тај исти - речежена.- Јес' богами - рече хан-џиница и појачава лампу,а жена добро осмотриГлигора и одмах јој сесвиди.- Е какав је кукавна мумајка - рече жена изла-зећи из хана са својомпријатељицом па на-стави. Вала сам се наг-ледала и Црногораца иХерцеговаца само овак-вога још не виђех нигдје.

22 januar 2014.

PARASTOS

PRECIMA: U hramu

Sv. Vasilije

Ostro{ki u

Bile}koj

kasarni

на започетим истражива-њима о нашој прошлости иродослову како бисмо у сва-ком моменту знали где је,од којих је, ко је ту дошаосваки наш брат Милићевић,ма где био на кугли земаљс-кој. А има нас Богу хвала одАмерике, преко Европе додалеке Аустралије. Нашаобавеза је да подржимо ипомогнемо израду моногра-фије о војводи Глигору којуна иницијативу општине Би-лећа и "Просвете" увеликоради познати публициста иписац Чедо Баћевић из Ба-њана кога ћемо данас по-себно са великом љубављуслушати о војводи Глигору.У истом контексту чека насобавеза да чувеном војводиподигнемо споменик, рекаоје.

Други Сабор је искориш-ћен и да се братственициинформишу о току рада намонографији о војводи Гли-гору, коју је као свој задатакприхватио Чедо Бачевић,обавештавајући присутне даје рукопис ове за Милиће-виће значајне монографијепрактично завршен. Била јето још једна прилика да сечује по која реч, историјскачињеница или анeгдота очувеном војвода из родаМилићевића, помало забо-рављених у временима изанас.

Говорећи о једном однајсветлијих ликова у исто-рији српског народа Херце-говине 19. века, о великомхерцеговачком војводи Гли-гору Вукином Милићевићу,Бачевић је посебно истакао:- Била ми је жеља да лик

војводе Глигора Милиће-вића некако приближим да-нашњим читаоцима,савременом човјеку и да тоне буде само историјскахроника него да се о томславном човјеку и знамени-том Херцеговцу који је на-жалост био и помалозаборављен, каже нештопоближе. Истакао бих јошдва мотива везано за овописање: један је тај да су увеликој Бици на Морачо-вици крајем 85. године,раме уз раме стајали једандо другога најстарији узпопа Богдана Зимоњићаустанички вођа и војводаГлигор Милићевић и поредњега најмлађи војвода неве-сињске пушке Максим Баче-вић, мој рођени прадјед.Значи већ тада су исковалишто би рекли ратно дру-гарство и пријатељство. Атрећи, не баш безначајанмотив јесте онај који сам на-кнадно открио: једна оддива куће војводске Ми-лићевића била је удата заБачевића, а друга за Копри-вицу у Бањанима, рекао јена почетку и цитирао мудреречи Марка Миљанова:“Видим да многи јунаци несамо да умријеше тијеломно и рад њихов умрије, којине смије бити заборављен.Зубља истине свијетле,многима на гробу ишће спо-мена, а ту зубљу нико невиди. Али расуди брате, јели право да се заборависвест и рад правих јунака, ацвијеће и роса, поточић,љепота, женска пјесма сла-вуја, у њу маовина, магла иваздух неће те заборавити".

Za "velikedobro tvorebratstva"progla{en MihajloMajkMili}evi},SvetislavSvetoMili}evi}i An|elkoMili}evi}

januar 2014.

Gligor i Republika

SrpskaУ запису Радмила Мило-шевића, прочитаном наСабору, забележено је иово:“Херцеговачки устанакод 1845. године неславносе завршио. А сан о сло-боди остао је само сан ито скупо плаћен. Као за-служни јунак војвода Гли-гор Милићевић је добионајвиша војничка одлико-вања а међу њима иорден са медаљом.Доласком аустроугарскевласти војвода већ у го-динама није се много уда-љавао од своје куће уЗвјерини. Неколико путага је обилазила делега-ција црногорског књазаНиколе, долазили су и но-винари али и представ-ници нове државеАустроугарске нудећи мупензију. Одлучно је одбиоту понуду све док сви ње-гови саборци не добијупензију. То се није десилои последње године жи-вота грке и чемерне про-текле су у приличнојнемаштини. Умро је у ду-бокој старости 1911. го-дине у свом родноммјесту а његовинајближи потомци по-дигли су спомениквојводи и његовом ранопогинулом сину Антииначе официру на сеос-ком гробљу.Ни Југославија, створена1918. године није се оду-жила великом јунаку већга је потпуно забора-вила. Као ни друга сло-жена Југославија али одње није ни очекивао. Оче-кивало се од прве српскедржаве преко Дрине, Ре-публике Српске али досада није учињен некизначајнији гест захвално-сти војводи. Надам сеипак да ће се српскинарод достојно одужитиовом знаменитом Херце-говцу, јер без војводе Гли-гора Милићевића ињегових сабораца као имногих прије и послењега који уградише својекости у крваву српску ис-торију не би било ни Ре-публике Српске.”

23www.bratstvomilicevica.rs

они су убрзо другим Херце-говцима постали снажно ијако заплеће не само свогаплемена већ и читаве Хер-цеговине. У оно доба кад сунам Турци држали руку упешкиру, а го нож изнадглаве и кад оно књаз Ни-кола крену да размакне гра-нице своје свијетљенекњажевине, скочили су иЗавођани заједно са оста-лим Херцеговцима и за-орио се поклик: за крстчасни и слободу златну.Дуга је бројаница Милиће-вића, басадура и крстоломапаметара и памтиша још одМилића Барјактара Власте-линовића. И то овдје наовој вјечитој крајини чијаисторија је један непреки-нути крвави вијек, кад сусудили пушка и нож, кад сетешко и посно живјело узбуку качамака и тврду корухљеба и кад је мањкалосвега за живот али никадније мањкало људи. И нематога кантара који може из-мерити њихове заслуге очему свједоче и бројнепјесме, приче анегдоте ипредања и све тако до да-нашњег дана и зато јенама лако говорити исејати данас на овој земљикоју су поживиле толикечасне и свете кости. У так-вом братству и у таквој по-родици рођен је и нашвојвода Глигор а давно јеречено: тек кад се животзаслужи патњом, јерпатња је преd`ивот жи-вота, роди се добарчовјек, поентирао је својупричу Бачевић, поделившиса братсвеницима неко-лико анегдота о војводиГлигору из своје будућемонографије. x

Надовезујући се на те речи,закључио је:

- Неко је рекао да јенајгоре кад се само глођукости предака и да човјектреба понешто и сам да за-служи, али наш војвода Гли-гор Милићевић заслужује тосве и заслужио је далековише да нам се каже иљепше и боље него што ћуја овдје успјети да прому-цам.Истичући да се “данас на-множило доста породичнихи племенских хроника ибратственичких историја укојима има почесто и исто-ријских фалсификата не-

умјерених оцјена о заслу-гама појединаца и незаслу-жене глорификацијепредака које понекад попри-мају трагикомични карак-тер”, Бачевић је наставио:

- Свачија је кућа славна икрвава, моћна и господскајер сви воде порекла одКраљевића Марка до Сиби-њанин Јанка од Леке од Па-зара до Орловића Павла одЛеке Дукађина до питајтеБога и од кога. Али Милиће-вићима, овом гласовитом ипознатом херцеговачкомбратству, таква помагаланијесу требала. Угледавшипрву ватру на свом огњишту

Najva-` nijizadaci;omaso -vqavawebrat-stveni-~kogpokreta,nastavakistra`i-vawa narodo -slovuMili}e -vi}a iizradamono-grafije ipodizawespomenikavojvodiGligoru

Zavet predsednikaЗахваљујући се на поновном избору за председника и унаредне четири године Анђелко Милићевић је рекао:- Кад братство хоће онда нека тако и буде. У овомтренутку Његош би рекао: “Tешко бреме, али је воћеслатко”. Подоста је бољих братственика у нашембратству и то сам рекао овдје на овоме мјесту пријечетири године али нијесте ме послушали. Драго ми јеако је поновни избор за председника сабора произишаоиз мог рада у протеклих четири године и вјера да ћетако бити и у наредне четири године.Ово што нам јебеседио књижевник Чедо Баћевић и дао опомену, не-мојмо чекати. Нема ко други сем нас да подигне споме-ник нашем војводи и нека то буде завјет са овогаместа данашњег за следећи сабор.А у наредном периоду, моја браћо и сестре, радићемопрема нашем Статуту и програмском опредељењу укојима је уткано да чувамо своју вјеру, обичаје и тради-цију који су нас очували, према којима смо препознат-љиви, да негујемо патриотски дух, да љубимоближњег свога, али човјека у првом реду те ријечи, дасе међусобно уважавамо, помажемо али да не забора-вимо и наше комшије.Драги моји, не подлежимо стварима које образ каљају иживот чине ништавним, већ чистотом чињења и жив-љења уздигнимо се до висина које човјека чинечовјеком, јер ћемо на тај начин не само сачувати угледкоји братство има већ ћемо га подићи на још вишиниво. Нека вас воде разум и најплеменитија осећања,рекао је на крају.

Okupqeni oko rodona~elnika bratstva

24 januar 2014.

ника Надзорног одбора Ма-ријан Милићевић, за пред-седника Савета предложенје Веса Милићевић, за по-тпредседника Сабора Дра-ган Милићевић. Запредседника Сабора иза-бран је Михајло Мајк Ми-лићевић, родом из Клепаца,већ деценијама у Торонту уКанади.

У име изабраних он се за-хвалио присутнима и рекао:- Поштовани пријатељи,драга браћо Милићевићи,драги гости. Нисам се надаода ћу бити председник брат-ства али пошто сте ми тодали као задужење, ја самто и прихватио, немам куд.Хвала на поверењу и надамсе да ћемо у будућих пет го-

Трећи Сабор братстваМилићевића, одржан23.септембра 2010.го-

дине у Београду, обележиоје сам почетак – парастос уСаборној цркви свим упо-којеним прецима ове херце-говачке породице, који јеслужио Његова Светост пат-ријарх Иринеј.

Дружење је настављено уЦентру Сава на Свечанојакадемији уз богати кул-турно-уметнички програм иприсуство високих званица.Уводно слово и поздравнуреч на академији дао је до-тадашњи председник Анђ-елко Милићевић,поздрављајући госте и за-хваљујући се многим дона-торима и братственицима

на помоћи у организацијиовако великог и значајногскупа.

Како то Милићевићимавећ приличи, овогодишњиСабор обележила је појаваи промоција нове књиге,овог пута монографије„Војвода Глигор Милићевић“аутора Чеда Баћевића. Окњизи су пред потомцимавојводе Глигора говорилипуковник, песник, гуслар,хроничар и вредни ризничарнародне баштине НедељкоПопара и филозоф и пес-ник, један од цењених и тра-жених херцеговачких поетаБожидар Глоговац.

На крају академије је јед-ногласно изабрано и новоруководство: за председ-

26 januar 2014.


SE]AWE NA PRETKE:

Parastos svim

upokojenim

Mili}evi}ima

slu`io je

patrijarh

Irinej

вам подарили живот и увеливас у овај свет. И који стенаследили све оно што једобро и вредно племенитои непролазно, рекао је напочетку и наставио:

- Ја сам заиста задивљеновим вашим присуством. Незнам да ли је било сличнихпојава. Ако није било дајБоже да оваквих окупљањабуде, не само у Херцего-вини односно земљиСрбији, већ свуда где живисрпски народ, који има запо-вест цркве своје и заповестБожију да се сећамо својихнаставника, својих учитељаи својих родитеља, који насродише и који нам омо-гућише да уђемо у лепоту икрасоту овога света. Диван

дина радити мало више,можда не овако као што јепретходно председништворадило, али трудићемо седа урадимо колико можемо,рекао је, захваљујући се јошједном на указаном пове-рењу.

Обраћајући се братстве-ницима после одржаног по-мена у Саборној црквипатријарх је у свом словурекао:

- Нека је вјечни покој,вјечно сећање вас братства

Милићевића, ваших слав-них предака од којих сте на-следили своје име, својјезик и своју културу, а изнадсвега и пре свега наследилисте оно што је највредније инајзначајније, које ће и њихи вас пратити у вашем жи-воту, а то је света, право-славна вера хришћанска.Плод те вере, браћо и се-стре, јесте и ваше данашњеокупљање, ваше сећањесвојих милих и драгих и знакзахвалности њима који су

Patrijarh Irinej: Od predaka stenasledili ono {to je najvrednijei najzna~ajnije, a to je svetapravoslavna vera hri{}anska

27januar 2014.

TRE]EOKUPQAWE

BRATSTVAMILI]EVI]IU BEOGRADU

Duh bratskiuvek da `ivimo






је ваш пример. Данас се ра-дују душе њихове, радују сешто их се сећате, што ихнисте заборавили. А ве-рујем да обилазите и гро-бове њихове. Радују се штосте им принели молитву.Оно што је за њих најзна-чајније је оно што ми мо-жемо као хришћани, каоцрква да учинимо за нашемиле и драге, то је наша мо-литва, наша добра дела,она свећа која се приносиза покој њихових душа. Тоони осећају и том дану серадују. Као што се болеснику болници радује посетисвојих ближњих, и као штосе утамничени радују по-сети својих сродника ипријатеља, тако се њиховедуше радују оваквим трену-цима и оваквим сећањимакада им принесете молитвеГосподу за добро и спасењедуша њихових. Зато ће ињихове молитве и њиховиблагослови према вама и завас бити велики пред Богом.Јер је то света дужностнаша да се сећамо нашихумрлих. Јер они, када пре-стану живети на овомесвету, ништа више за себедобро не могу учинити. Нидобро ни зло. Али затоможе црква, могу сродници,могу пријатељи. Да се Богупомоле, да учине добродело неком и лично и занарод. То има цену и вред-ност пред Богом. И то каошто рекох, осећају душе њи-хове. Нека је вечни покој иблаженство душама њихо-

вим. Нека им Господ да оношто Господ дарује онимакоји следе пут његов, којиследе науку његову. Нека ихГоспод награди, посебнозато што су вам пренелиљубав своју према Богу ивери према Богу.- Јер ово што видимо и овајсвештени и свети чин иваше свето окупљање делоје и вере њихове и вереваше коју сте од њих насле-дили. Нека им Господ дарујецарство небеско а вамаблагослов родитеља својих,благослов предака својих,који игра веома велику иважну улогу у животу онихкоји живе. Нека им Господопрости, нека им је лака онасвета захумска земља,земља Светога Саве и ње-говога отачаства. Нек васблагослов Светога Саве исвете земље херцеговачкепрати и у овој земљиСрбији, на многа лета го-дина, а њима Бог душе дапрости, закључио је својубеседу патријарх Иринеј.

На топлим патријарховимречима захвалио се пред-седник Братства АнђелкоМилићевић, подсетио на по-родичне корене и њиховувечиту посвећеност цркви иправослављу:- Бог нам је то дао, а нашпатријарх благословио дапосле 300 година дођемо упрестони град у Саборнуцркву пред патријархом ињеговим свештенством дасе молимо Богу за душеоних који су отишли у

An|elkoMili}evi}:Nije va`nogde smoro|eni,nit' jeva`no gde sada`ivimo,ve} jeva`no da uvijekbra}abudemo

An|elko o Mihajlu

- На овом Сабору преманашем статуту требаименовати ново председ-ника сабора братстваМилићевића. Нама тонеће бити тешко јер каошто је и Његош рекао уГорском вијенцу: Изгрмена великог лафу изаћтрудно није. У великимнародима генију се гнездовије. Дакле, у овако вели-ком и развијеном брат-

ству и држава би моглаизабрати своје прваке паће то лако учинити и да-нашњи сабор. У овом мо-менту увјерен сам да јенајприкладније да пред-седник нашег братства унаредном периоду будеМихајло Мајк Милићевић,који је захваљујући свомугледу познат не самоме|у Милићевићима, негоширом српског народа иу свјету. Наш брат Ми-хајло, или како гапријатељи широм светазову Мајк, Милићевићсвојим је дјелом и угле-дом показао да је до-стојан највећегпоштовања. Он никадније заборавио свој на-паћени завичај, својевјечно рањене Клепце,као ни своју Херцеговинупа и само српство.Многа добротворствацркве и споменици, као ибрига о свом роду као и обратству Милићевићауткала су и његово имеи презиме. Сигуран самда ће наш брат Михајлоуз божију и нашу братскупомоћ знати водити јошбоље наше братство пасе зато радујем – рекаоје Ан|елко Милићевић усвојој беседи предлажућисвог наследника на челубратства.

28 januar 2014.

POZDRAVNA RE^

PREDSEDNIKA:

An|elko

Mili}evi}

царство небеско и за животи здравље свих наших Ми-лићевића. А ви добро знатеод Билећких Рудина, када једошао родоначелник Милићу 17. вијеку, морали смо данапуштамо Херцеговинуширом Републике Српске,широм мајке Србије, на свечетири стране континента.Али хвала Богу, нашем ра-зуму и нашој жељи поновосе окупљамо и враћамо.Ваша светости ово је трећисабор братства Милиће-вића. Желимо вам доброздравље Ваша Светости, мићемо се увек као братствомолити за ваше здравље.Бићемо послушни верницинаше цркве и вас. Желимовам да се устоличите у трону нашој патријаршији, унашој земљи Косову и Ме-тохији кога се никада не од-ричемо. А ви сте почели натом простору и молимо сеБогу да учините све заједноса српским народом да гами поново вратимо и да тобуде поново наше онакокако је до сада било. Ми-лићевићи славе српскуславу светог Николе. И усвакој нашој кући налази се

воштаница, налази се кан-дило и икона светог Николе.Од данас у нашим кућама, унашим домовима налазићесе слика вас заједно санама и све што сте намрекли биће слово које ћесваки Милићевић морати дазна, да памти и да се сећаовога великог дана. Хвалавам много, доброг вамздравља желимо и да нампуно долазите на наше са-боре, захвалио се председ-ник Братства.

Треће, сада већ тради-ционално, дружење Ми-лићевића из свих крајевасвета отворио је на свечанојакадемији у Центру Савапредседник Анђелко Ми-лићевић, подсећајући напређени пут Братства у овихдесет година, али и нагла-шавајући да их у будућностичекају још већи задаци иза-зови, како је рекао, по мериприпадника братства Ми-лићевића. Уз посебне по-здраве упућене генералуБожидару Делићу, акаде-мику Пантелији Дакићу, ге-нералу Николи Делићу,министру одбране РС, као идругим војним и цивилним

званицама, председникБратства је рекао:- Десет је година од како серодила идеја о утемељењусабора братства Милиће-вића. Била је то великажеља бројних генерацијаприје нас. А овој генерацијичаст и обавеза да у једну ру-ковет историје легенде ипредања зачетог још у 14.вијеку у времену Мрњавче-вића обједине и уоквиребратственичко биће Ми-лићевића баш као наславску икону Светог Ни-коле, Светог \ор|а и СветогАрхангела Михајла, крсногимена које Милићевићиширом света славе. Кад смојутрос били заједно у сабор-ном храму дубоко у душиосетили смо поштовање ипонос што смо потомци ве-ликих предака. Кроз радостпровејавала је сета штовише ме|у живим неманаших братственика сакојима смо делили сјај првогсабора а то су наша сестраДесанка, браћа Слободан иКоча, генерал Ратко, Војо,Милорад, Ратко, професорМилић, Јово, Гојко и многидруги. Али живот је такав.

29januar 2014.

IMPOZANTNA

PROSLAVA: Sa

priredbe u

Centru Sava


сте показали да сте великибратственици и вриједнидомаћини.

- Нека стасају генерацијемладих домаћина, угледнихљуди који ће проносити ичувати славу и част Ми-лићевих потомака. Јер за-памтите може се на вишеначина и рећи и тумачити -то је као код Милићевића.Учините све браћо и сестреда се ова изрека односисамо на добро или лијепо.Само на богоугодно и чо-вечно, како бисмо ималишта оставити својој децикао што су наши часнипреци оставили нама, панам се и није данас тешкопохвалити. Никад немојтезаборавити речи нашег упо-којеног патријарха Павла:Будите људи, а нељуди ни-када. И на крају завршићуједним стихом: Није важногде смо рођени, нит јеважно где сада живимо, већје важно да увијек браћа бу-демо и дух братски сталнода живимо. Нека нам Бог дасваки напредак. Срећно вами честито саборовање,браћо и сестре драги мојиМилићевићи, закључио јесвоје обраћање АнђелкоМилићевић.

Промоцију књиге ЧедаБаћевића „Војвода ГлигорМилићевић“ отворио јесвојом беседом НедељкоПопара, истичући поредосталог:

- Поштовани организа-тори и учесници саборабратства Милићевића пред

Тече по законима господ-њим. И хвала Богу у истомтом периоду ро|ени сумноги млади Милићевићикоји ће једног дана наста-вити истим овим путем.Путем снажне братстве-ничке љубави, препознат-љиве традиције нашегабратства, рекао је и наста-вио:- Свих десет година брат-ство је живело једним са-свим новим колективнимживотом. Први сабор у Би-лећи одржан 2001. годинена величанствен је начинскренуо пажњу јавности паје и нама самим, нама Ми-лићевићима, да је ово брат-ство не само једно однајбројнијих код Срба данаснего и са најочуванијимосећањима братственичке иистинске братске снаге иљубави и осећања, поносана коријене и припадноствеликој Милићевој фами-лији. Овако великом и ком-пактном братству поредосталог приличи да имасвоју књигу именик у елек-тронској и штампаној формикако би сваки Милићевић усвако доба знао где му сеналази, шта ради, чиме себави сваки братственик. Натај начин бисмо се јошбоље упознали, зближили,били достојни заједничкогбратственичког и племићкоггрба, братственичке заставеи предања. Веб сајт којитако|е промовишемо на да-нашњем сабору аутор јенико други него наш брат

Владимир, у многоме ће до-принети бољем упознавањуи представљању Милиће-вића најширим пријатељимаи јавности широм свијета.Данас нас је браћо и сестренајприје сабрала заједничкамолитва у Саборној цркви,помен нашим прецима, пасмо тако на најљепши инајпримеренији начин учи-нили себе достојним потом-цима наших предака. Нашаје обавеза да у временимакоја долазе чувамо до-стојанство братства и до-приносимо сваком напретку.Нека је сваком Милићевићуувијек на уму да је потомакједне од најплеменитијихлоза српске властеле и дасмо овим нашим саборова-њима сви заједно наставиливелико коло братственичко.Не сумњам да ће они којинаставе водити наше брат-ство и они који и даље будуу одбору за припрему на-редног сабора знати јошбоље и још љепше него штосмо ми то знали. А ми смознали и умели јер је вла-дала братска слога, љубави уважавање. Како у одборутако и у својим другим кон-тактима. Нека тако буде идаље. На овом саборубраћo и сестре желимсвима најприје да захвалимшто сте ме уважавали ислушали као председникасабора братства Милиће-вића у протекла два ман-дата. А није ме било лакослушати 10 година. Поно-сан сам на сваког од вас јер

30 januar 2014.

Prisno i opu{teno

dru`ewe i

razgovor za

ru~kom u

Centru Sava

вама је данас поред оста-лог књига „Војвода ГлигорМилићевић“ дар Чеда Баћо-вића за ову прилику. Књигасредњег обима нешто преко170 страница, историјскегра|е, прича, фотографија,и епских пјесама из буна иустанака Херцеговине укојима је усмјерена пажњана лик и дјело једног однајзначајнијих устаничкихпрвака Глигора МилићевићаВојводе Билећког. И како сеГлигор врло рано издигао избратства Милићевића би-вајући кнезом, организато-ром и вођом устанка уБилећком кадилуку, тако по-стајући и до краја свог при-лично дугог живота остајућистамени заточник вековнеборбе српског народа са по-кличем: За крст часни ислободу златну. Тако ће икњига Чеда Баћовића пре-вазићи тренутак њеног да-нашњег појављивања,рекао је Попара.

Према његовим речима, укњизи се прате и свестра-није освјетљавају чиње-нице, догађања и процесивезани за ток живота Гли-гора Милићевића, док сунеки чак и важнији само на-говјештавани, не улазећи уњихова дубља посебно кри-тичка разматрања, штосе у овом случајуможе и занемаритијер је и поред тогаписац врло ус-пешно оствариопостављенициљ на задатутему, пода-ривши намчитљиву, за-нимљиву инадасве опо-мињућукњигу којуваља имати усвојој кућнојбиблиотеци.Попаринереч-две оопомињућојодлици овекњиге: онсматра данас садр-жина књигевраћа уславно хе-ројско али и тра-гично доба Херцеговине укоме су Херцеговци по козна који пут у свом вијекузадивили свијет у свом пре-гнућу за борбу за слободу иопстанак на својим вјеков-

ним огњиштима. Највећинедостатак устанка састојаосе у његовом несамостал-ном вођењу. Херцеговачкиглавари нису за сво ратновријеме успјели да образујуврховно тело бар нештоприближно влади, да поредизградње власти успоставеи чвршће јединство коман-довања. Умјесто тога тако-рећи су за најмању ситницуморали онако сватовски ићина разне преговоре, потпи-сивати се, како би тобожеодлуке имале легитимитети као демократски одоб-рене за реализацију. А тоим се дозвољавало само заспоредне ствари док суглавни конци о судбиниустанка повлачени далекоод бојишта. Опомиње насна јуначке успјехе али и напоразе, неслогу, раздор паи на узалудност на живот исмрт предузетог чињења.Завршни чин, крајњи исходне само трогодишње већ идеценијске борбе за сло-боду окончан је на Горич-ком пољу 6. октобра 1878.године на ком је изговоренаона књажева како су он ићесар ма ко и једна фами-лија и да ће нас пазити кошто би и сам чинио. Херце-говачки уста-ници су туположили

оружје и разишли секојекуда, а Херцеговиназамјенила турски јарам ау-стријским.- Да којом срећом војводаГлигор данас васкрсне штаби видио, и чиме би био за-довољан а чиме незадово-љан. Прво би примјетио даје све другачије него у ње-гово доба али истодобно даје данас све као у његоводоба. Као и тада након хе-ројских победа тако и данасми Херцеговци ијопет нок-том у ледину. Као и тада мии сада ратници удружујемосвоје похвале и одличја саранама, болестима и сиро-маштвом. Као и тада тако исада освједоченим патрио-тима командантима народ-ним во|ама суде свјетскиџелати и као осу|еници даскапавају у злогласним там-ницама без најосновније за-штите, од најкриминалнијеголоша у тим назови демо-кратским државама. Данасби се војвода Глигор свакакопоносио што дјела његовихсабораца и његово лично унама живе. Што о њима мис-лимо, разговарамо, пишемо,и у датим тренуцима њима

31

Za novogpredsed-nika iz-abran jeMajkMili -}evi},rodom izKlepaca,koji ve}deceni-jama `iviu Torontu

januar 2014.

Na{aGori~ka

poqaТо што се догодило наГоричком пољу данас семоже сматрати дечијомкомпјутерском игрицом упоређењу са данашњимбројним горичким по-љима са којих се дано-ноћно од 00 до 24:00 чујупоруке врло блиске онојкњажевој: Из уста без-бројних позивара за рачуннових и старих госпо-дара. Нажалост многочешће, понизније и от-ровније из уста слугу не-пријатеља наших негоиз уста непријатељанаших. Отуда видим даје ова као и многе другекњиге сличне садржинео судбини Херцеговаца исрпског народа уцјелини, као и ова оку-пљања, једна сигурнабрана против надирућегзла које се надвило надсрпски народ, с циљемњеговог искорењивањаиз историје као и из жи-вота наше планете, на-гласио је Попара.

Ni{ta bez

zdravice


се и управљамо. Био би по-носан што је и после његанастављена борба противсваког завојевача. А у так-вим би приликама Херце-говци први хитали на браниксвоје отаџбине ме|у којимањегови и наши Милићевићи,које својим стастом гласом идругим значајним људскимврлинама репрезентуједанас ме|у нама овдје иприсутни Бранко Милиће-вић. А о ономе што је друга-чије и чиме не би биозадовољан војвода, некомдругом а не овом свечар-ском приликом не ваља се.Умјесто тога за славногвојводу Глигора Милиће-вића, писца ове књиге ЧедаБаћовића и борца са првеборбене линије за свевријеме ско-рог отаџбин-ског ратаБранка Ми-лићевићамолим једангромкиаплауз, за-кључио је По-пара.

Надове-зујући се насвог претход-ника БожидарГлоговац је уистом тону го-ворио о делуЧеда Баће-вића:- Књигу„Војвода Гли-гор Милиће-вић“ сампрочитао уједном душку,и одмах ми сеучинила не-како нествар-ном у овомогољелом ипрозаичномсвјету. Брзосам схватиода предсобом имамсвојеврсну историјску чи-танку која углавном обу-хвата вријеме 19. вијека.Бави се догађањима у ис-точној Херцеговини и запад-ној Црној Гори. То је уствари оно вријеме непре-станих буна и устанака и хе-ројске борбе против Туракаи њихових зулума. Товријеме је запамтило многејунаке који се могу наћи умитологији старе Хеладе, товријеме је означило војвод-ство Светог Саве, земљу

Херцеговину на маписвијета као ендемски вртсрпског светосавља. Товријеме је изнедрило изу-зетне појединце чија славаникада потамнити неће.Један од таквих великанабио је и војвода Глигор Ми-лићевић. Одмах да кажемједно људски велико хвалаЧеди Баћовићу аутору овекњиге, и то не испред брат-ства Милићевића већ ис-пред свих Херцеговаца.Чини ми се да о војводи Гли-гору не би могао нико такосјајно да напише као избратства Баћовића а та частје Чеди припала. Јер лако јеписати о војводи Глигору акоБаћевићи имају војводу Мак-сима. Чедо Баћевић није на-писао ову књигу закњижевне критичаре и исто-

ричаре умјетно-сти, мада је иони могу са за-довољствомчитати. Он јеприје свега овукњигу написаоза нас Херце-говце да ако незнамо да са-знамо кога смоимали и с кимможемо поно-сом се дичити.Он је једно-ставно зна-лачки ианалитичкиприказао једновријеме и томвремену осли-као личноствојводе Гли-гора.

Пишући овукњигу ЧедоБаћовић сенајвише пози-вао на хро-ничара тогавремена МаркаВујачића да непомињем друге.Где је све зави-

рио и који су му архиви билидоступни то само он зна. Паипак вођен сопственом ин-туицијом луцидно и објек-тивно је испричао причу овојводи Глигору. Испричао јео његовом јунаштву, многимбојевима због којих је ушао угусле. А испричао је и о ње-говом чојству у многим при-ликама и многимнеприликама. Свако вријеметражи своје људе а вријемео коме је ријеч нашао је чо-века Глигора Милићевића.

Dve pri~e o vojvodiGligoru

Овом приликом навешћусамо два примјера очојству и јунаштву Гли-гора Милићевића. Када јесвојевремено књаз Николадошао на један скуп међуглаваре сви су скочили наноге да га стојећи доче-кају. А Глигор га је доче-као сједећи. Што се тичоче не устанеш, пита гакњаз. Зато књаже штоти нећеш да ме дигнешлукаво му одговоривојвода Глигор. Глигор јетим гестом пребациокњазу што мало а пријеће бити нимало не по-маже херцеговачке уста-нике у заједничкој борбипротив туђина. Мудар ипревејани књаз је тодобро разумијо и немајућикамо куд, са војводом Гли-гором се срдачно руковаои изљубио.И други примјер. Анек-сијом Босне и Херцего-вине доласкомАустроугарске властивојвода Глигор је био у по-одмаклим годинама. При-лично осиромашенповукао се у својуЗвјерину живећи од успо-мена. Власти су хтеледа му дају пензију али јеон то одбио под моти-вом, ако је не дају њего-вим саборцима онда ињему не треба. Зашто?Па зато што је у његовојетичкој формули частизнад живота а смртизнад посртања. У њего-вом јуначком срцу стано-вала је доброта а одавносе зна да је човјек диванонолико колико у њемуима доброте. А ту својудоброту Глигор Милиће-вић је крчмио свуда кудаје пролазио и где се за-устављао. Да сам знаокако је тешко човјекбити, не бих се тогапривато, каже на једноммјесту наш највећи живипјесник Матија Бећковић.И заиста човјек је тешкобити данас и један дан аГлигор Милићевић је биотаман онолико колико јеживио, без мало цијеливијек, закључио је Глого-вац.

32 januar 2014.

Ево шта Чедо за његакаже: „Свуда је стизао да по-могне подржи савјетујезнајући да се најузвишенијазамисао може претворити усвоју супротност ако се не-часним средствима оства-рује. Клонуо се пљачки ипаљевина. Није само шти-тио народ већ и Турке ако субило кад било коме какводобро учинили. Зар требаишта рећи да би се у потпу-ности схватила његова мо-рална величина.“ ГлигорМилићевић та грандиознајуначка а понајпре етичкагромада од човјека је ушаоу бесмртнике и тако свомбратству Милићевићаовјерио почасно мјесто ме|уХерцеговцима. Кроз причепјесме и анегдоте осликанје његов лик и то у онојмјери у којој се може клико-вати у оној мјери у којој семоже заустити: „Благо ономко је данас Милићевић!“.Зато је мене господо Ми-лићевићи помало зазор увас и гледати а камо ливама бесједити, истакао је.

Закључујући своје словоо књизи Глоговац је рекао:

- Данас се у Херцеговининалази врло мало људикоји имају крштено име Гли-гор. Много је више Игоранего Глигора. Размишљаосам зашто је то тако идошао до закључка да јеврло тешко кроз живот но-

сити име Глигора Милиће-вића. А сада драгипријатељи дозволите ми дасвему овоме додам малобоје. Казиваћу вам мојупјесму која се зове „Образ“,а можда би се могла звати„Све за образ а образ ни зашто“. Ту пјесму сам посве-тио вашем личном брат-ственику и мом врломпријатељу професору књи-жевности сада већ почив-шем Воју Милићевићу.Сазнаћете да сам кроз овупјесму скенирао цијелобратство.„Запамтио је Обрен потомаквојводе Глигора и временагора. У херцеговачком ка-мену међу присојкињамаживјело се од немаштине,недостајало је свега семинокоштине. Дјеце и козаније фалило. Али не можесве ни коза. Оно што сесрпом докучило и мотикомоткидало било је мало аОбрен је тражио од приликељеба без мотике. Да будежандар у Билећи нису мудозволили истом, потписи-вао се прстом. Вријеме јесвему одредило рок, ништасе не може на зору, крцаосе вапор и правац на не-вијор. Чим је стигао уземљу обећану посрећилому се у игри на срећу. Са-лети га наквит те му проданеку пустару повјећу. Коима дај му још, све је

слатко што је од Бога дато.Из пустаре потече црнозлато. Тако Обрен на пре-чац поста богаташ. Сријећупригрлио радо, сунце га ог-ријало кад се најмањенадо. У ме|увремену стиже1915. остаде му песта нашуцкоре. Два се Обрена уњему боре. На оба му Гос-под указа. Први задовољиозадњицу, другом стало дообраза. Надјача други првогиз прве, од првог не остадени мрве. Зар други да живедок неки гину. Брашаницу уторбу и натраг у отаџбину.Јавqaли се добровољци.Како је који стизао даОбрен није дошао нико јене би ни овизо. Кад се при-дружио братији постао јејош богатији. Iз три окршајатри ране, једна од другевећа. Смртоносна је билатрећа. Оставио је богатствоу обећаној земљи, оставиокости ђе је и требо. За славусе постарало небо. Да поме-нем братство коме Обренприпада било би ми много.Ал оно што ћу рећи биће мијош више. Ни једна од диваиз тога братства именом сене пише. Пјесник је имаослободу па је Обрена имен-товао, име за њих неко другисково. Да ли због Обрена,Глигора или Мата исто севата Бог ми душа, свака јеМилићуша“, закључио је ибио испраћен аплаузом. x

33januar 2014.

U SABORNOJ CRKVI:

Tre}i sabor po~eo

je parastosom


Када се некада буде пи-сала историја основа-ног Братства

Милићевића једно од најза-паженијих места у њој с раз-логом ће припасти АнђелкуМилићевићу, рођеном у селуКалац код Билеће, првопредседнику Иницијативногодбора за оснивање Брат-ства, па првом председникуБратства у два мандата инајзад почасном председ-нику свих окупљених Ми-лићевића, ма где живели.Треба ли тражити бољег са-говорника и честитијег све-дока настајања једногчасног и поносног удружењаХерцеговаца од пензиониса-ног пуковника Војске РС очијим квалитетима и ангаж-ману, како у рату тако у мируговоре два изузетна при-знања: пуковник АнђелкоМилићевић је добио за за-слуге у рату Орден Кара-ђорђеве звезде, а за успехеу миру Орден Његоша, дванајвиша ратна и мирно-допска одликовања RS којамогу да заслуже појединци.

Анђелко припада ономсоју људи који се, шта год дараде, не штеде, па је такобило и са његовим трудом иангажманом на оснивањуБратства Милићевићи.

- Почело је једноставно.Дошли су код мене рођаци ирекли: „Хајде да се органи-зујемо!“ То је иначе вишего-дишња идеја, а на њу јепрви дошао покојни Јовокоји је живео у Сечњу.Нешто се радило, али све јеостало на причама. Поздра-вио сам то, али да бисмо торадили морали смо да иза-беремо Иницијативни одбори председника и да се слу-шамо. Мислио сам да би тотребало да буде најстаријипо годинама, ауторитету,струци... А они су ми реклида то будем ја, иако саммислио да то није у реду.Прихватио сам да будемпредседник Иницијативногодбора, а да се после иза-бере први председник Брат-ства, присећа се почетаканаш саговорник, говорећибез лажне скромности ко-лико се опирао да он будена челу овог великог посла.

Време ће касније показатида су његови братствениции рођаци прецизно и добропроценили да ће Анђелкостићи до циља војничкомдисциплином и тактиком.

- Састајали смо се двапута месечно и договоралисе, за Србију смо направилипододбор и изабрали за

Sa pravimqudima sve je dosti`no




Sa pravimqudima sve je dosti`noKad se osvrnem najradije se setimsvojih bratstvenika, qudi koji susve ovo u vezi sa osnivawem ipostojawem bratstva izneli, a odkojih mnogi vi{e nisu sa nama

SE]AWA PRVOG I PO^ASNOGPREDSEDNIKA AN\ELKA

MILI]EVI]A NA PRVE KORAKE U OSNIVAWU BRATSTVA

34 januar 2014.


Овакве подухвате увекпрате анегдоте. Наш саго-ворник вели да није имаопроблем како да на|е спон-зоре, већ се проблемпојавио кад је требало ис-поштовати правило да никоне може и не треба да при-ложи више од 500 КМ. Та-дашњи директорЕлектропривреде РепубликеСрпске, чија је сестра удатау Милићевиће, намерио једа за ту прилику уплати Ми-лићевићима 5.000 КМ.

– Једва сам му објасниода нећемо да народ плаћанаше саборе и да мора дасе уклопи у оно што важи иза све остале.Организовано је све како идоликује, домаћински, све јекупљено што треба, пекарису пекли гратис, поклонилиславски колач, посластичар, иначе Анђелков {kolskidrug, је направио торту од24 кг за први сабор.Најдражи гост био им је вла-дика Григорије.

- Две недеље после тогабио је u Trebiwu и рекао је:“Ако не знате како да по-штујете једни друге отиђитеу братство Милићевића!” Тоје велика оцена. И то нам јебила водиља и за други и затрећи сабор, истиче поноснонаш саговорник.

Посебну вредност у тиморганизационим пословимаи за Братство Милићевића иза самог Анђелка пред-ставља благослов и прису-ство патријарха Иринеја наТрећем сабору у Београду.О томе говори са посебномпажњом и пијететом:

- Желели смо одавно данашу срећу са нама поделипатријарх Павле, али Божијаје старија, а патријарх Ири-неј је прихватио, па смо одр-жали парастос свимМилићевићима у Саборнојцркви. Пристанак патријархаје за нас била велика вест.Када је долазио из патријар-шијског дома, сачекао самга, порта је била пуна Ми-лићевића, упитао ме јесу лито сви Милићевићи, коликоих има... први пут у његовомживоту, рекао ми је, прису-ствовао је тако великом са-бору. То је за нас посталавелика обавеза.

На том сабору међутимизненађењима није био крај.

- По завршетку парастосађакон ми је рекао да је пат-ријарх дао благослов да се ија обратим скупу што је не-уобичајено и да цивил го-вори пред олтаром и то

председника покојног Слобу,и заменика председникаИницијативног одбора. Одидеје до изласка књиге о ро-дослову и историји братствапрошло је девет месеци штоје јако добро. На жалостнајвећи број људи из тогИницијативног одбора јеумро, били су са великоменергијом, са пуно уважа-вања, за тако кратко времесмо све урадили захва-љујући њима. Заталасали

смо цело братство, ниједан задатак није

требало два путада се поставља,

сећа се са сетоми одаје имдужно при-знање.Стратегијакоја је већбила јаснана првим

догово-римаподра-зуме-вала једа се

свакисабор по-

родицеМилићевићобележи ииздвоји по-неком по-

себномдогађају. Први јеобележен издава-њем и промоцијоммонографије Де-санке Милићевић оисторији и родо-слову братства,други подизањем иоткривањем споме-ника родоначелникупородице Милићу, атрећи промоцијомкњиге о војводи Гли-гору Милићевићу, јед-ном од најчаснијихпредака.

- Први сабор је биовелика манифеста-ција, на једном меступрви пут 750 Милиће-вића, за задовољствомистиче Анђелко и на-ставља: - Договореноје да буде у Билећи, нарушевинама у Подо-соју, да не буду саборизарад сабори, већ дабуде помен, пасвечана академија, паонда дружење набратственом ручку.Увек смо водилирачуна да нешто оз-биљно урадимо а не

да нам се народ смеје.

Prvi put se uBile}iokupilo750Mili}e -vi}a,zata-lasalismo celobratstvo,ni jedanzadataknije trebalodva putada sepostavqa

35januar 2014.

оснивање Братства Ми-лићевића, од којих највећиброј више није међу жи-вима.

А кад погледа испредсебе?

- Није добро бити пре-више амбициозан, боље јествари процењивати ре-ално. Желео бих и да оку-пимо све Милићевиће уХерцеговини где год даживе, а најбоље би билокада бисмо се сви скупилина неком од следећих са-бора. Али треба ширитиљубав према братствени-цима. Као што је покојнипатријарх Павле рекао: Бу-димо људи, а нељуди ни-када. И увек од пријатељатреба правити што већегпријатеља, а од не-пријатеља пријатеља. Тре-бамо се повезивати у томекономском погледу да сепомажемо међу собом ибратством. Шаљемо порукуосталима да се и другабратства угледају на нас,зовемо друге на наше са-боре Вукоје, Самарџићи...

Шта је порука Милиће-вићима, како онима који сусе већ прикључили братствутако и онима који то наме-арвају да учине, или су текнедавно чули за њиховоокупљање и саборовање?

- Поносни смо на брат-ство Милићевића. Важно једа и ми сазнавајући онашим коренима то прено-симо на млађе генерације,да на саборима видимошто више младих, јер ћеони то наставити. Реклисмо да не смемо да бежимои од оних Милићевића којисе не понашају како доли-кује нама, али му треба по-моћи, скренути пажњу дане срамоти братство. Овденема никакве политике,камо среће да се свака по-родица окупља, да се бра-тими братство сабратством, онда не би билоратова, сукоба и неразуме-вања, али за то је потребнода прође доста времена.Поносан сам што самСрбин и што сам Милиће-вић и што сам Херцеговац,поносим се што сам из селаКалац, али се највише по-носим што смо окупили то-лико Милићевића на једномместу и да се слушамо, ува-жавамо и поштујемо, велина крају Анђелко Милиће-вић, први и почасни пред-седник Братства. x

после патријарха, а дилемами је била шта рећи и предпатријархом и пред олтаромсвојој браћи. Само сам биофизички присутан док самразмишљао шта да кажем.Преслишао сам се два пута,присећа се тог тренутка каосвог великог искушења.

По завршетку парастоса,сви су хтели да буду штоближи патријарху, да му по-љубе руку и добију благо-слов, па је испред црквенаправљен заједнички сни-мак патријарха Иринеја сабратственицима, као једаннесумњиво важан моменатза историју и будућа поко-лења Милићевића.

На питање чега се првосети после свих ових годинапроведених у покушајима дасе окупи што више Милиће-вића, Анђелко сетно одго-вара:

- Кад се осврнем иза себенајрадије се сетим својих

братсвеника, људи који сусве ово у вези са оснива-њем и постојањем братстваизнели, а од којих многивише нису са нама. Са пра-вим људима све је до-стижно. Увек смопотенцирали ко смо и штасмо и циљ нам је да то пре-сликамо на нашу децу. Нанашем трећем сабору билоје много више младих негона другом и због тога смосрећни. За четврти сабортреба радити на организа-цији, да формирамо одборепо регионима, како бисмотачно знали ко је за којикрај одговоран. У складу стим Скупштину Братства бичинили председници регио-налних одбора, вели и пока-зује шему будућеорганизације братства, за-лажући се истовремено дасе на видном месту публи-кује списак чланова Ини-цијативног одбора за

Uvek smovodilira~una dane{toozbiqnouradimo ane da namse narodsmeje

36 januar 2014.

Основни критеријум зачланство у Удру-жењу Братство Ми-

лићевићи је припадностпородици, па је најдирект-нији одговор на питање из

наслова – члан Братствапостаје се рођењем.Дакле, довољно је да сепрезивате Милићевић иаутоматски сте члан Брат-ства. Неопходно је, поредовог основног услова, даподнесете приступницу иизјаву о прихватању про-грамских циљева и Ста-тута Удружења.Иако су сви чланови Брат-ства равноправни и јед-наки у правима иобавезама, они који носепрезиме Милићевић су устатусу редовних чланова.Поред њих предвиђени супридружени и почасни чла-нови Братства. Придру-жени чланови су потомциредовних чланова, а неносе презиме Милићевић,који такође подносе при-ступницу и изјаву пре фор-малног учлањења, докпочасни чланови могу битиистакнуте личности и угле-дни појединци којима седодељује тај статус збогизузетног доприноса радуудружења. Предлог за по-часно чланство у Братствудаје председник, или једноили више надлежно ло-

VODI^ KROZ BRATSTVOVODI^ KROZ BRATSTVOKAKO SE POSTAJE

DEO BRATSTVA

Ro|ewem do ~lanstva

Negovawe vrednostipredaka

Добијањем чланскекарте стичу се истаправа и дужности за свеу Братству, а измеђуосталог то је да:• поштују моралне вред-ности и достојанствочовека,• негују тековине и оби-чаје својих предака ипреносе њихове вредно-сти на млађе чланове,• подстичу и учествују уматеријалној и другој по-моћи сиромашним члано-вима и њиховимпородицама,• покрећу иницијативекоје доприносе бољемраду и афирмацији Брат-ства

38 januar 2014.

Pridru`eni ~lanovi, potomci koji ne nose prezime Mili}evi},postaju to na osnovu pristupnice i izjave, a po~asni ~lanovi na predlog predsednika Bratstva i odlukomSaveta

KONKURS BRATSTVA

39

Ko vodi udru`ewe:Анђелко Милићевић – почасни председникМихајло Милићевић – председникДраган Милићевић – потпредседникМаријан Милићевић – председник надзорног одбораВеселин Милићевић – председник СаветаСретен Милићевић – председник Одбора за БеоградСветислав Милићевић - медијиНада Јевђевић Милићевић – благајникЈездимир Милићевић – благајникНемања Милићевић – секретарСлавољуб Милићевић - уредник статутаРанко Милићевић – домаћин Трећег сабора Братства МилићевићаМилош Милићевић – уредник цд-а Трећег сабора Братства МилићевићаДраган Милићевић – уредник веб сајтаМарко Милићевић – уредник веб сајтаРатомир Милићевић – уредник веб сајта

Kako kontaktirati Mili}evi}eАдреса: Мајке Јевросиме 50 / III, 11 000 Београд

Телефон: 011 3221 222Факс: 011 322 66 60

Мејл: [email protected]Сајт: www.bratstvomilicevica.rs

ЖИРО РАЧУН (РСД): 205-76782-20 ( КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА БЕОГРАД ) ЖИРО РАЧУН (ЕУР):

INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN EUR

Intermediary Bank / Correspondent Bank SWIFT – BIC: DEUTDEFF

Name: DEUTSCHE BANK AG City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY

Account with institution / Beneficiary's BankSWIFT – BIC: KOBBRSBG Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD Street: Svetog Save 14 City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia

BeneficiaryIBAN/ Account Number: RS35205007080003863244 Company name: UDRUŽENJE BRATSTVA MILIĆEVIĆA Street: MAJKE JEVROSIME 50/3 City, Country: Beograd (Stari Grad), REPUBLIC OF SERBIA

кално удружење, а одлукуо избору доноси СаветБратства.Малолетна лица са на-вршених 14 година такођемогу постати члановиБратства. Неопходануслов за то је прилагањеоверене сагласности роди-теља или његовог закони-тог заступника. За млађеод 14 година пријаву под-носи родитељ или његовзаконити заступник. Мало-летна лица се не бирају уоргане Братства и за исту-пање из чланства није импотребна никаква пре-тходна сагласност.Чланство у Братству нијеничим ограничено, осимпоштовањем програмскихциљева и одредби Ста-тута. Одлуку о пријему учланство доноси СаветБратства и о томе без од-лагања обавештавају под-носиоца пријаве. Братствоводи евиденцију о својимчлановима, а сваки од њихпоседује чланску карту.Из Братства се иступа да-вањем писане изјаве. Члан-ство у Братству можепрестати и због непошто-вања обавеза преузетихприступањем, повреда илинарушавања угледа Брат-ства или злоупотребе радиостваривања личних или по-литичких циљева, а одлукуо томе доноси Савет. x

januar 2014.

Stipendije zaMili}evi}e

bruco{eУдружење „БратствоМилићевића“ објављујеконкурс за стипендијубратственика за сту-денте прве године изобласти:- eлектротехника- медицина- архитектураПраво на стипендијуимају студенти са најма-њом просечном оценом9,00 уз услов да су из по-родице Милићевић.Пријаве и детаљи при-мају се на адресу Удру-жења БратстваМилићевића.Породице или појединце,који желе да стипенди-рају талентоване ивредне Милићевиће, мо-лимо да се пријаве на ад-ресу Удружења.


склопу Дома здравља уСвилајнцу, где је одлукомзапослених био и директору једном мандату.

Одатле прелази у Бео-град, у дом здравља Вра-чар, у дечји диспанзер.Постаје начелник педијат-ријске службе у чијем раз-воју активно учествује.Стручност, колегијалност,оригиналност у приступудеци и родитељима доведега на Универзитетску дечијуболницу у Тиршовој улици,на место шефа педијатар-ске амбуланте. Са њим идеи његова репутација вансе-ријског дијагностичара, очему сведоче невероватнегужве пред ординацијом.Слободно се може рећи даје постао и остао легендаДечије клинике и човек збогкога су се пацијенти ма-совно хвалили клинику.Уз напоран и одговоран радса млађим пацијентима,обављао је и функцију про-фесора педијатрије на Ме-дицинском факултету уБеограду и Крагујевцу.Његов рад са студентима,стажиstiма и специјализан-тима оставио је трајан трагу њиховим каријерама.Одласком у пензију наста-вио је активност којој је по-светио свој живот у склопуприватне педијатријске ор-динације, чије темеље јепоставио.

Преминуо је од карци-нома 02.новембра 2011. го-дине. Јанка је немогућеописати, то је човек којег јетребало доживети. Сви микоји смо имали ту част дабудемо у његовој близинисмо јединствени у једном:непоновљив човек и лекар,чији дух лежи у његовој по-родици, двојици синова итроје унучади, пријатељимаи незнаном броју малишанакоје је излечио. Сви ми Ми-лићевићи смо више него по-носни на њега. x

Јанко Милићевић јерођен 23.11.1938. го-дине у селу Граница,

општина Билећа, као чет-врто дете оца Рада и мајкеМаре Милићевић, рођенеЗвијер. Родитељи су се ба-вили земљорадњом и сто-чарством у условима којихерцеговачки крш дозво-љава. Ти услови су биливеома скромни, али љубавкоју су пружили својој децибила је безгранична.Оскудно обучен, често гла-дан, без обзира на кишу,сунце и снег, он је почео ос-новно образовање држећикњигу у једној а пастирскиштап у другој руци, поредстада које је свакодневночувао. Основну школу игимназију је завршио у Би-лећи, као одличан ученик.Након завршене гимназијеуписује студије медицинена Сарајевском медицин-ском факултету, полаже свеиспите из прве године инакон тога прелази у Бео-град, настављајући студиједруге године на Београд-ском универзитету.

С обзиром да родитељинису имали финансијскихмогућности да га школују,узима војну стипендију. Позавршетку студија, које језавршио у року, добија чин

потпоручника санитетскевојске. Међутим, у војнојслужби није радио већ сезапошљава у Домуздравља у Свилајнцу, услужби педијатрије која јебила у развоју. Средствакоја је војска уложила уњега уредно је вратиотоком рада. Дао је значајандопринос развоју амбу-ланте за дечије болести и

SE]AWASE]AWA

Doktor Janko, legenda za ponos

Preminuli od Prvog saboraДр Десанка Вековић МилићевићПроф др Милић МилићевићГенерал Ратко МилићевићРатко МилићевићЈова МилићевићКоча МилићевићДанило Милићевић – најстарији братственикСлободан МилићевићСретен МилићевићГојко Милићевић

Нека им је вечна слава заједно са свим упокојеним Милићевићима.Захвално Братство Милићевића

januar 2014.40

ске потурице су их про-нашле у пећини где су сескривали и одвели код пашеу Требиње. Узалудно поку-шавајући да открије ко су иодакле су, кад му је све тодосадило, паша их је пу-стио да иду куда хоће. Тадасу браћа стигла у Вилусе,где су имали рођаке и ту сусаградили нови дом на пре-делу који гравитира Гра-хову. Било је то згодноместо, јер је у XVII векупреко Вилуса водио трго-вачки пут од Дубровника иТребиња у правцу Оно-гошта, Дукље и Скадра, аод Вилуса је западно водиопут према Мостару и Босни,а јужно према Грахову иРисну.

У новој средини и даље јебила присутна опасност одтурске освете, посебно заАнђелијине старије синове.Они су били принуђени дасе скривају и промене својепрезиме Краљани у новоВластелиновићи, чиме сузадржали успомене на својепорекло високог друштве-ног ранга. Временом су ста-рији синови Милић иРадојица отишли у хајдуке.Према народном предању,били су у чети Баја Пивља-нина, свог блиског срод-ника. Наиме, харамбашаБајо Пивљанин, од оцаЈована Николића, био јеблиски рођак харамбашеРада Краљанина, јер водепорекло из Куча, од зајед-ничког претка Алексе(Љеша), сина војводе PантаМрњавчевића. Браћа су каохајдуци водили жестокеборбе против Турака напросторима Старе Херцего-вине, посебно је чинио по-двиге старији Милић, па језадобио достојанствену ти-тулу хајдучког барјактара,

Откривањем и освеш-тавањем споменикаМилићу Властелино-

вићу 20.августа 2005.годинеу Билећким Рудинама ње-гови потомци окупљени уБратство Милићевићи на-мирили су макар део мо-ралног дуга премагоростасном изданку из когасу сви никли, јер су тимеучвршћени темељи засећање и памћење будућихгенерација овог рода.Кључни камен у том те-мељу сећања представљастудија др Десанке Милиће-вић Вековић „Братство Ми-лићевићи“ према чијимналазима и чињеницама јеприређен и овај текст којипружа поуздан, аутентичани занимљив одговор на пи-тање: ко је био и какав јебио Милић Властелиновић?

Милић Властелиновићбио је најстарији син Рада иАнђелије, а добио је биб-лијско име из појма милићи,што по пророчанству значианђели на земљи, са којимаће, опет према пророчан-ству, Исус заједно долететина земљу. Отац Раде Кра-љанин је по пореклу од зна-мените лозе Мрњавчевића,а са љубом Анђелијомживео је у Риђанима, где мусе родио најстарији синМилић. Због спора окоимања са Љуцама иобрачуна у којима је Радеубио двојицу из овог пле-мена, морао је да напустиРиђане и одсели се, тра-

жећи сигурније место какоби се заштитио од освете.Скрасио се у Петровићима,више живописног старог ма-настира Косијерево, па јетамо један предео назваоЈабука, као успомену наЈабуку Краљеву из његовогродног места Вељих Цуца.Будући да на просторимаСтаре Херцеговине у првојполовини XVII века на пра-вославни живаљ све вишенасрћу Турци и праве ве-лике зулуме, Раде Краља-нин се одметнуо у хајдуке иостао упамћен по храбро-сти и учинку против Туракакао харамбаша Вук. Као иостале и његова чета је во-дила герилску борбу противсурових турских освајача иугњетача, па је у једној так-вој борби на простору Ко-рита јуначки погинуохарамбаша Вук. Остало једо данас непознато где јесахрањен.

У страху од турског по-грома и истребљења, поро-дица харамбаше Вука билаје приморана да напустисвој дом и потражи скрови-тије место за сигуран живот.У тим опасним околностимањегови синови Милић, Ра-дојица, Милутин, Ћетко иСава склањају се у пећинукод Заслапа у Нудолу.Најстарији међу њимаМилић учио је своју млађубраћу да не одају своје по-рекло уколико их Турци про-нађу и заробе. Наконизвесног времена требињ-

Mili} Vlastelinovi} najstariji sinRada i An|elije, od znamenite lozeMrwav~evi}a, nazvan po biblijskompojmu koji ozna~ava an|ele na zemqi, rodio se u Ri|anima

ZNAMENITI NA[EG RODAZNAMENITI NA[EG RODARODONA^ELNIK BRATSTVA

IZ BILE]KIH RUDINA

Mili} Barjaktarvreba sa ]uvika

Za{to su seKra`aninaselili uViluse ipromeniliprezime uVlastelinovi}i?

42 januar 2014.

Јована, који су живели и од-расли у свом дому у поро-дичној задрузи у Продоли.Реч је о већем земљишномпростору у селу Подосоју, аверује се да је назив Продотопоним по Продоли из Ве-ликих Цуца, где su живелиотац и деда родоначелникаМилића. У то време Би-лећке Рудине са широмоколином биле су у саставубановине Будеча. КрајемXVII века Милићеви синовиразвили су нове породицеса бројним потомствима.Сви потомци Милићевих си-нова презивали су се Ми-лићевићи по свомгласовитом претку Милићу.У Продоли у Подосоју, упрвом Милићевом дому, гдему се развила породица иродила четири сина, налазисе матица братства Ми-лићевићи.

Рудине су биле погоднеза узгој стоке, па је Милићсвоју породицу усмерио нагајење стоке и трговину на

опеван и сачуван као ле-генда епске поезије МилићБарјактар. Све то чинило јемасовни хришћански покреткао жесток отпор турскимосвајачима.

Након неколико годинапроведених у хајдуцима, одЂурђевдана до Митров-дана, где је чинио натчове-чанске подвиге у борбамапротив Турака по СтаројХерцеговини и Босни, те зи-мовања код своје мајке ибраће у Вилусима, МилићБарјактар настанио се по-четком друге половине XVIIвека у Билећким Рудинима.Реч је о широком просторуоко Билеће на рудинскомпољу. У дубровачким спи-сима Рудине се први пут на-зивају Билећким

1301.године, када су Дуб-ровчани од краља Милу-тина тражили да трговцикоји пролазе караванимапреко Рудина плаћају пута-рину, што им је краљ иодобрио. Појам Рудинезначи земља по којој растеситна трава.

Био је гласовит појунаштву и знаменитом по-реклу. Оженио се ћеркомБана Будеча и засноваосвој дом у коме је развиобројну породицу. Зато се сразлогом смтра да је Милићродоначелник братства Ми-лићевића. Од њега се у ви-шевеквоном периодуразвило породично стабло– генеалогија братства Ми-лићевића. Имао је синовеМића, Милуна, Јевта и

43januar 2014.

Uzvi{enmoralni likЗбог свог великогјунаштва, знаменитогпорекла и наочитости,Милић је 60-их годинаXVII века био велика ин-спирација народном пре-дању и народном певачу.Посебно сликовито јеопеван у епској балади„Женидба МилићаБарјактара у којој је пес-ник осликао његов узви-шени морални лик,истичући такође његовуглед по роду и дому.У песми се наводи да јеМилић био гласовит појунаштву, лепоти и свомроду. Обишао је земље иградове, али није нашаодевојку по својој вољи, паму народњи певач суге-рише где и у кога зањега има лепа девојка,права прилика за његовдом. У овој балади опе-вани су ликови које пове-зује љубав, лепота и зласудбина.Непознати певач дао јеисторијску основупесми, јер је догађаје окоМилића Барјактара по-везао са историјскимличностима: ЈанковићСтојаном, ПивљаниномБајом и МандушићемВуком, знаменитим јуна-цима тог времена.


главни послови распоређи-вали од старешине задругеродоначелника Милића. Потом распореду, најстаријиМилићев син Мићо пошао јеу хајдуке, штитећи сасвојом дружином род инарод, а средње браћа ба-вила су се трговином стокепо приморју. Милунов унукИлија и Јевтов син Ристо, увреме продаје стоке по при-морју, боравили су на свомкупљеном поседу у селуЧибац код Дубровника.Најмлађи Милићев синЈован бавио се узгојем и от-купом стоке и припремао језа продају.

Пред крај Морејског ратаТурци су чинили честеосвајачке и пљачкаше по-ходе на просторима СтареХерцеговине, што је пред-стављало велику опасност иизвор неизвесности засрпски живaљ, па и поро-дицу Милића Властелино-вића. Стога су им се жестокосупротстављали устаничкиодреди и хајдучке чете, по-себно она харамбаше ЋеткаВластелиновића, брата Ми-лићева, у којој је хајдуко-вао Милићев најстаријисин Мићо. Турцима нијеостао дужан ни кнезМилић. Међутим у једномод окршаја, на планиниТисовцу, храбро је поги-нуо крајем XVII века.

Милићеви потомци ибраћа место његове поги-бије означили су каменимобелиском који се налазина југоситочном делу пла-нине Тисовац, на узвишењуЋувик, на надморској ви-сини од 1.202 метра. Обе-лиск је од природногкамена, фиксиран у каме-ној стени , а његова висинаје негде око 70 сантиме-тара. Испред обелиска на-лази се природнамонументална плоча. Ововишевековно означеноместо одвајкада зову Ми-лићев Мрамор.

Постоји легенда да сеМилић често одмарао наплочи испод МилићевогМрамора, као и да се чоба-нима на том месту честопривиђао његов лик када битамо чували стада. Тради-ција памти да су чобани,када су по Тисовцу чувалистада, а посебно у близиниМилићевог Мрамора и Ми-лићевог Дола, певали песмео Милићу Барјактару и њего-вој јуначкој погибији. x

велико. У време ратова из-међу Турске и Млетачке Ре-публике стока је била многотражена од Млечана, па јеМилић отпремао у приморјеи на велико је продаваопо примор-ским ме-стима запотребемлетачкевојске. Про-дајом стокеубирао језначајне при-ходе, које јеулагао у новеzемљишнепоседе. У по-следњој де-ценији XVIIвека Милић језнатно увећаопоседе, који сусе простиоралијужно од ћуп-рије на Чепе-лици, севернопреко БијелихРудина на пре-део Плане, тезападно одКрњина Камена управцу истока доиза Вучјег Дола ипланине Тисовца.

У доба Кан-дијског и Морејскограта, када је дола-зило до масовнихсеоба хришћанског,али и муслиманскогживља, у опасностсу дошле и породицеу Вилусима, па је великапородична зaдруга Власте-линовића, браће Милићеве,била приморана да напустисвоје домове и поседе и на-сели се у Билећке Рудине,где су се привремено сме-стили код Милића. Убрзопотом Милић је своје Вла-стелиновиће населио насвоје поседе на подручјуПлане. У тим ратним преви-рањима гине и Бан Будеч, атурска власт уз помоћ мус-лиманског живља напада изаузима његове југоисточнепоседе, на источном делуРудина формира мислиман-ско насеље Махала, где су унепосредној близини по-дигли кулу и утврђење.Остатак, западни део по-седа Бана Будеча, по тради-цији, припао је његовојкћери и његовим унуцимапо женској линији, тојестМилићевој породици.У народу је остало упамћенода је Бан Будеч био деда

Милићевића, па се крајемXIX века, када су рађена оваистраживања, веровало дасви Милићевићи у Рудинамаи Невесињу воде

порекло од Бана Будеча. Наоснову релевантних чиње-ница које је потрдила и дрДесанка Милићевић Веко-вић у својој студији „Брат-ство Милићевићи“, БанБудеч био је деда по мајцибраће Милићевића, а дедапо оцу Раде, чувени и званихарамбаша Вук, а отац им јебио знаменити јунак ибарјактар Милић Властели-новић.

У то доба Милићеви по-седи чине велику кнеже-вину, а њему као старешинивелике породичне задруге,припало је кнежевско до-стојанство. Милићева поро-дична задруга брзо сеувећавала новим породи-цама, па су почела и прварасељавања из матичногдома на друга сигурнијаместа по Билећким Руди-нама. Упркос томе свабраћа са породицама идаље су чинили велику по-родичну задругу, где су се

44 januar 2014.

U Pro do -li u Po -do so ju, uprvomMili}e -vom domu,gde mu serazvilaporodicai rodila~etirisina,nalazi sematicabrat-stvaMili}e -vi}i

Ушушкана у амбијентмодерног велеградскогнасеља са вишеспрат-

ницама, али и обиљем зе-ленила и дечје граје, убеоградском насељу Меда-ковић III на Вождовцу, доми-нира нова основна школа,чији је живот после чак 15година припрема започео2.септембра 2002.годинепод именом Милана Ђ Ми-лићевића, једног од првихпросветитеља модернесрпске државе, писца, јав-ног и културног радника којиводи порекло од Милиће-вића досељених из СтарогВлаха у западном делуРашке области у Рипањ, узасеок Брђани, где сеМилан родио 1831.године.

– Школа је добила поњему име у лето 2002.го-дине, иако је првобитнобило замишљено да се овашкола зове по једном дру-гом великом српском про-светитељу ДоситејуОбрадовићу. Рационализа-

цијом школа у граду тихдана одустало се од тогпредлога а школа у насељуМедаковић III добила је имеМилана Ђ Милићевића за-хваљујући библиотекаркивождовачке библиотеке “До-ситеј Обрадовић” госпођиЛатински, која је слободномо`емо рећи кумоваланашој школи, имајући у видуда такво име носи самобиблиотека у основнојшколи у Рипњу, родномместу Милана. ВладаСрбије је прихватила тајпредлог, с обзиром на зна-чај и допринос његовогукупног животног дела, којеје трајало готово пола векаи то посебно у просвети иобразовању – објашњаванам Трипко Међедовић, ди-ректор основне школе одоснивања, истински дома-ћин и заговорник неговањасећања на дело и животовог угледног Србина.

Много је тога у биогра-фији овог Милићевића што

Budu}nost se gradi napro{losti

Budu}nost se gradi napro{losti

KAKO JE OSNOVNA [KOLA UBEOGRADSKOM NASEQU

MEDAKOVI] III NA VO@DOVCUDOBILA IME MILANA \.

MILI]EVI]A

Jedan od najve}ih srpskihprosvetiteqa, ~lan ~etiriakademije nauka, osniva~ Srpskekqi`evne zadruge, deda pesnikaMilana Raki}a, li~ni sekretarkneza Mihajla pribli`io jepro{lost savremenoj Srbiji, a izzaborava izvu~en zahvaquju}ibibliotekarki sa Vo`dovca

Milan\akov deda

pesnikaRaki}a

Отац Миланов звао сеЈован, а будући да је однајраније младости под-учавао ученике и учите-љавао, и у познимгодинама остао му је на-димак Ђак. Поштујућито, Милан се одвајкадапотписивао са средњимсловом “ђ” као Ђаков, паје тако остало до да-нашњих дана.Милан Ђаков Милићевићимао је петоро деце, двасина и три кћери, одкојих је најстарија Зоркапородила Милана Ракића,песника. Овај детаљ јемногима чак који се баверодословом Милићевићаостао непознат.

45januar 2014.

ZNAMENITI NA[EG RODAZNAMENITI NA[EG RODA


око 2.000 знаменитих Срба,а пуних 40 година свако-дневно је водио свој днев-ник, приближавајући намСрбију свог времена, оддана када је као19-годиш-њак почео каријеру као учи-тељ, после завршенеБогословије у Београду ипрвог намештења у Леш-ници код Лознице, па досвог вишегодишњег чинов-ничког рада током кога јестигао и до високог месталичног секретара кнеза Ми-хаила, износи нам детаљеиз његове биографије нашдомаћин, уверавајући нассвојом причом, али и ам-бијентом у школи да у овомздању неговање традицијеи поштовање националнихкорена није поза или него-вање заборављених трен-дова.

На сваком кораку у овојшколи осећа се присност,непосредност, једна врстадомаћинске атмосфере укојој гусле на зиду директо-ровог кабинета или порт-рети српских духовнихвеликана, попут Његоша,са којим се како рече Међе-довић често консултује,само заокружују причу о до-следном поштовању лика идела човека чије име носе.

– Милићевић је истражи-вао и приближио Србију са-

објашњава откуда његовоиме на плочи, а биста уцентралном делу дворишташколе. И разлог зашто се уовој образовној институцијиод првог дана, када првациступе у школске клупе, поречима директора Међедо-вића, инсистира да свакодете научи основне стварио човеку по коме школаноси име. Иако најшира јав-ност мало зна о високим до-метима Милана ЂМилићевића, ученицимаове школе није непознатода је скоро пола века, од

времена Обреновића, па досмрти 1908.године, обишаоцелу Србију, написао 105књига у којима је на специ-фичан начин описао Србију,различито од других дотада, па не чуди што се деотих порука из књига пресе-лио на паное и пароле којекрасе зидове и холове овешколе.

– Србија његовог временанам је ближа данас захва-љујући његовим записима имногобројним делима, укојима је на свој начин ове-ковечио детаље из живота

Prekor potomcimaУ његовом предговору "Поменику знаменитих људи из српскогнарода новијега доба", посвећеног "Гробним каменовима", онпрекорева потомке који су заборавили славне претке и тради-цију: "Обраћао сам се потомцима да ми јаве што се зна у поро-дицама о заслужним прецима, па сам од њих, некад, примаоодговоре: да унуци баш ништа не знају о дедовима својим, иакосу они били војводе, а унуци пуковници. Молио сам наследнике заближе извештаје о онима о чијој тековини можда и данас живе,па ми и они, с великих својих послова, нису имали кад дати тра-жених података."Не могавши другачије да дође до тражених информација, Ми-лићевић је проучавао гробове, почевши да, како каже, куцка, иод маховине и наноса чисти њихове плоче, крстове и другепокојничке белеге. "И тамо сам сретао протојере којикрстове заслужних предака чупају, Боже, да прошире простороко цркве. Виђао сам потомке који плоче својих предакаостављају дунђерима да их лупају, и новој звонари у темељебацају.Налазио сам сам школоване унуке који на туђем гробљу жале иплачу, а својих дедова и стричева споменике малодушно окрећу,остављајући гробове шуте, само зато што су записи на њимаза неке данашње очи оштри. И видео сам доста гробнихкрстова и у портине ограде узиданих, за прагове поваљених, иза подвижнике јахачима усађених, па ипак су ми студене гробнестене често казале више него многа наследничка уста", пише у"Гробним каменовима" Милан Ђ. Милићевић.При том утврђује и ово: "Каменови гробни! Захваљујући вашим записима, наши ће потомци знатигде местимице почивају кости кнеза Палалије, Илије Бирчанина, Милоша Поцерца, проте Смиља-нића, попа Ранка из Рудоваца, игумана Хаџи Атанасија".

46 januar 2014.

[KOLSKO DVORI[TE

NA VO@DOVCU:

Spomenik Milanu

Mili}evi}u

Бећковић и Добрица Ерићнадахњује ученике овешколе колико и тесна са-радња са Српском право-славном црквом ипарохијском Црквом светогЈована Владимира.

У свакодневним активно-стима у школи настоје дабуду на нивоу завета којимсу се обавезали преузи-мајући име Милана Ђ Ми-лићевића, покушавајући дау овим тешким временима

предњаче и у хуманитар-ним активностима: двапута годишње организујуакције добровољног да-вања крви, где ученици до-воде своје родитеље,старију браћу и сестре иликомшије из краја, пуно тогасу већ сакупили и покло-нили, од књига, свезака ишколског прибора, па дооног најпотребнијег заживот, много својихвршњака угостили, имајуредовне контакте и са-радњу са најудаљенијомшколом у Србији “НебојшаЈерковић” у Драгашу, уГори на Космету…

- Поносни смо оним шточинимо у целини на имеМилана Ђ Милићевића, којеније, нити ће бити заборав-љено, вели на крају дирек-тор школе Међедовић. x

временом добу, а да се товреме не би заборавило,наставља да живи у нашимпрограмима, па смо каошкола у том правцуперјаница, не само у оп-штини и граду, него и уСрбији. Радимо упорно исвакодневно да се не забо-рави наш српски говор,језик, етногенеза, то про-шло време не сме дападне у заборав, нити билошта што је тада ималовредност, јер се будућностучи и гради на прошлости,вели Међедовић, радујућисе што ће истраживање ро-дослова Милићевића којеје остварило братство по-

моћи умногоме да се јошпрецизније и детаљнијеосветли грана породичногстабла Милана и његовогоца Јована.

Доследна тој врсти вас-питног рада на неговањутрадиција и поштовању ис-тинских националних ко-рена, школа се незауставља на слављењу иобележавању само животаи дела Милана Ђ Милиће-вића, већ се овде пригоднофокусира сваки значајандатум и личност из српскеисторије, од Карађорђа, довојвода Степе и Мишића, аредовно дружење са песни-цима као што су Матија

^lan ~etiriakademije

За собом је Милан Ђ. Ми-лићевић оставио важнуетнографску грађу у де-лима "Живот Срба се-љака", "Славе у Срба","Задружна кућа на селу","Манастири у Србији","Поменик знаменитихљуди у српскога народановијега доба", као и ис-торијска: "Кнез Милош упричама", "Карађорђе уговору и твору", "Кнеже-вина Србија" и "Краље-вина Србија".Био је редовни чланСрпског ученог друштва,члан Академије наука уПетрограду, Југословен-ске академије знаности иумјетности у Загребу,члан Српске краљевскеакадемије у Београду,председник Српског ар-хеолошког друштва иједан од оснивача великеиздавачке куће Српскакњижевна задруга.

Panteon od doma}eg materijala

О значају и вредности његовог “Поменика” говоритекст Милорада Панића Сурепа "У спомен 'Поменика'М. Ђ. Милићевића", из предговора књиге "Поменик",Београд, 1959. године:“Поменик знаменитих људи у српском народу', најзна-чајнији је наш монумент подигнут заточеницима имученицима једне велике револуције. То је истински на-ционални Пантеон грађен у потпуности од домаћегматеријала. Ако се понешто од украса на њему вишене држи, зидови и грађевина у целини трајаће још дуго,све док буде оне живе стене од које су се и хероји уњему одваљивали".

47januar 2014.

ZASLU@AN ZA

^UVAWE IMENA

MILI]EVI]A:

Tripko Me|edovi},

direktor {kole


Иако је далеке 1967.го-дине стигао у Аустра-лију, након што је

годину пре емигрирао изСрбије, бежећи од сиро-маштва и трагајући засвојим кутком света где ћебоје живети, Ратко Милиће-вић је данас успешан ибогат пословни човек, којиније заборавио ни штазначи немати, али ни својнарод, па је тако одмахпригрлио идеју о форми-рању Братства Милиће-вића, постајући један одњегових најактивнијих инајприврженијих чланова.Тиме је на својначин показаода онастара

српска „далеко од очију, да-леко и од срца“ у његовом ислучају братства – не важи.

Као и већина исељеникастигао је на Пети континентса једним кофером у руци ијаком жељом да успе. Радиоје тешко, али му то нијебила препрека да редовно

помаже невољ-ницима у от-аџбини,никада неистичући тоу први план,али увек во-дећи рачуна

о томе каонекој врсти

свог

унутрашњег хришћанскогмира и неписаног дугапрема родној груди. Данасје иза њега велики број ус-пешних пословних годинакао власника фирме Ровераи активан живот у српскојзаједници Канбере у Ауст-ралији. Сходно томе, велида је време и за заслуженупензију.

Лане је је поново бора-вио у отаџбини и по ко знакоји пут био у контакту саземљацима који, какокаже, једва састављају крајс крајем. Вратио се потиш-тен због још горег економ-ског стања у Србији, али сајош већим мотивима ижељом да се нешто урадиза опоравак Србије, иакоњегово лично искуство сапокушајима инвестирања уСрбији не може никоме из

власти да послужи начаст.

- У Србију одла-зим сваке го-дине, овог пута

затичем јошгоре стањенего пре го-дину дана.По мом

мишљењу,бивша влада

направила једодатну штету у

Radio je te{ko, ali mu to nije bila prepreka da redovno pomaènevoqnicima u otaybini, nikada ne isti~u}i to u prvi plan,ali uvek vode}i ra~una o tome kao nekoj vrsti svog unutra{weghri{}anskog mira i nepisanog duga prema rodnoj grudi

Kao ive}inaiseqe -nika sti-gao je naPeti kon-tinent sa jakomèqom da uspe

RATKO MILI]EVI] IZ KANBERE, JEDAN OD ONIHKOJI JE OTI[AO NAJDAQE OD RODNOG KRAJA

Uspeh sepostiè samo radom





48 januar 2014.

SA KOFEROM DO

USPEHA: Ratko

Mili}evi} iz

Kanbere

ионако посрнулој привредиСрбије. Није да тамо ништане функционише, али семало производи. Некиљуди живе и са само12.000 до 15.000 динара одпензије (126 до 160 доларамесечно) или са 20.000 ди-нара од месечне плате, штоје испод сваког минимума упоређењу са нама који жи-вимо и радимо у Аустра-лији – изјавио је РаткоМилићевић тим поводом заједне српске новине, пого-ђен оним што је затекаокао српску економску реал-ност.

У овдашњој јавностиостао је запамћен као једанод првих људи који јежелео да купи недељникНИН, политички њуз мага-зин дуге традиције и не-када високог угледа, какомеђу читаоцима у от-аџбини, тако и међу нашимљудима расејаним широмсвета. На личном искуству,српски бизнисмен из Кан-бере уверио се колико јевелика спрега политике иполитичких странака у го-тово свим областимадруштва у Србији, због чегаје, рецимо, био осујећенњегов покушај да учествујеу приватизацији "Нина".

- Желео сам да откупимтендерску документацију"Нина" и чим се то у властидознало, осујећено је.Тврдили су ми да се рад-ници противе приватиза-цији, због чега је наводнопроцес заустављен. Међу-тим, испоставило се да то

није било тачно, што су исами радници деманто-вали. После је на чуданначин "Нин" продат. Јединажеља ми је била да купо-вином омогућим да се и уСрбији чује наш глас издијаспоре што, наравно, неби могла да контролишениједна влада – објасниоје.

Шта отаџбина губи збогтаквог маћехинског односапрема својој расељенојдеци показују следећи по-даци. Аустралија је усамом врху по бројусрпских исељеника, одмахиза Европе и Америке. Ме-ђутим, по броју инвести-ција Аустралија је готовона дну листе земаља сакојима Србија сарађује,тачније на 134.месту ауст-ралијских трговинскихпартнера. Укупна разменаје око 14 милиона АУД, одчега на Србију отпада око11 милиона долара.

- Да би улагао у Србију,што није никаква тајна, по-тенцијални инвеститормора да има тамо своје"инсајдере", људе који ћекод владе и политичаралобирати за вас. Нажалост,влада је, до сада, бираласамо оне инвеститоре којису финансијери владајућихстранака или њима веомаблиски. Да неко уложипаре у Србију сам и без не-чије подршке готово је не-могуће или веома тешко.Оно што је најгоре, немасигурности инвестиција -тврди Ратко Милићевић.

Ако је такав однос српскихвласти према пословнимљудима нашег порекла усвету на једној странибудио разочарење и пркос,на другој страни повећа-вао је жељу да помогнеонима којима је то најпо-требније, посебно младимљудима који тек почињусвој самостални живот. Ко-ристећи се програмом Фе-дералне владеАустралије, намењеномдовођењу радника састручним квалифика-цијама на Пети континент,Милићевић је помогао дадесетак породица дође изСрбије у Канберу.

– Срце те боли кадодеш тамо и у сусрету саземљацима видиш какотешко живе, посебномлади који немају посла,немају од чега да живе, ажеле да раде. Жалосно јекад видиш да већина њихжели да оде из земље.Најтеже се живи на селу, анека од њих, па и у Војво-дини готово су замрла –објашњава.

Спонзорисањем доласкапородица које се запош-љавају у његовој фирми,Ратко Милићевић је на некиначин желео да се одужисвом родном крају.- Иако су сада пооштрениуслови за издавање спон-зорских виза, све се доброзавршило, а сви којe смодовели дошли су са породи-цама и сада су овде –срећни, са олакшањем каженаш саговорник. x

Kako jedesetaksrpskihporodicastiglo uAustral-iju i za po -~elo novi`ivotzahva qu -ju}i Ra -tku


Како вам са те удаљености изгледаСрбија и садашње недаће које пога-ђају српски народ?

Чим је досло до распада Југославијеодмах се знало да ће српски народнајгоре да про|е, а узрок садашњемстању су некадашње санкције, нерад,неодговорност и корупција што је свепоследица комунизма

Само са једним кофером стигли стена крај света. После бурних годинастворили сте капитал и услове задобар живот. Када погледате уна-зад, чега се најрадије сећате, а штабисте да брзо заборавите?

Младалачки дани, нарочито период од 15.до 21. године су била најлепша времена апокушавам да заборавим сиромаштво ибеду кроз коју сам пролазио у то време.

Из Вашег богатог животног и професио-налног искуства шта су корисне поукекоје бисте саветовали како Вашим по-томцима, тако и сународницима у от-аџбини?

Рад је на првом месту, радом се све можепостићи.

Многи који припадају Братству Милиће-вића обрадовали су се када су виделида сте и Ви део те корисне и несваки-дашње породичне приче. Како видитеулогу и функцију Братства у овом нашемвремену?

Свако јединство, пријатељство као и брат-ство може само да донесе добро нашем на-роду, а не свађе које су честе код нас.

Где сте ви у тој причи и како мислите даљуди Вашег профила могу да помогну ипородици и Србији?

Наравно да ми у дијаспори треба да пома-жемо своје фамилије које су у отаџбини, јеркао што и сами знате стање је ужасно. Кадје реч о Србији, стање је тешко променитијер су увек исти људи на врху које је тешкопомерити.

Један сте од оних пословних људисрпског порекла из света који су не-бројено пута покушавали да инвести-рајући у Србију на истински начинпомогну њен препород. И до чега сте накрају дошли као искусан и озбиљан биз-

нисмен, а уз то привржен Србији?Патриоте код ове владајуће класе већнеколико година не постоје у речнику.Да би инвестирао у нешто добро тре-бало је то учинити пре десетак го-дина, али проблем је био што су туприоритет имали пријатељи људи навласти.

Где видите улогу Братства Милиће-вића кад је реч о пословном пове-зивању и прављењу неке врстепородичне бизнис мреже, као јед-ног од начина да се обнове и поро-дица, али и Србија?

То је увек пожељно, али је јако тешкоостварити. Кад је реч о мени, ја сам

већ одавно требао да се повучем у пензију.

Како сте се свих ових година одуживалиродном крају, а како се отаџбина одужи-вала Вама?

Ја некако, држава никако.

Шта је за Вас данас српски патриота илиродољуб, будући да су се у самој Србијиови појмови прилично потрошили и злу-потребљавали?

Ко од нас Срба данас може да каже да јеродољуб или патриота, треба да се самосетимо шта смо урадили са Косовом.

Редовно сте ангажовани у српским орга-низацијама у Канбери. Колико су Вас,као успешног и прихваћеног бизнисменаангажовали и консултовали представ-ници наше власти из амбасаде, економ-ски аташеи или амбасадори који суслужбовали у Аустралији?

Увек сам био ангажован по нашим клубо-вима и са нашим народом, па и дан данас.А што се тиче наших представника властито је било немогуће јер је наша владаслала неке економске амбасадоре поцелом свету али то није био случај и саАустралијом тако да није чудно што не-мамо ни једног већег инвеститора из Ауст-ралије.

На крају, шта бисте поручили Вашимбратственицима, а шта народу Србије икада ћете поново у Београд?

Још једном да поновим, радом се може по-стићи све. У јулу и августу ћу вероватно уЕвропу, и у Нови Сад и Београд. x

RE^poRE^

Ratko nekako,dr`ava nikako

50 januar 2014.

@IVOTOPIS ^IKA DANILA IZ SMEDEREVA, NAJSTARIJEG MILI]EVI]A NA TRE]EM SABORU U BEOGRADU

Kroz wegovu i sudbinu bra}e Gojka i Mata odslikava se tragi~nasudbina srpskih za{titnika: sudili su im i sprovodili kaznene samo oni protiv kojih su se borili u Drugom svetskom ratu,nego i oni koji su vr{ili zlo~ine nad srpskim `ivqem

На вратима куће ГојкаМилићевића, родомиз Звјерине, и његове

породице у Новој Тополипокрај Лесковца појавио сете послератне године наСветог Николу непознатичовек, измучена лица иусаклих очију, из којих сеједва назирао неки охраб-рујући трачак живота. Рас-питивао се за Гојка, који јетих дана „без кривице крив“чамио у казамату. До-маћица га је, какав је већсрпски ред, позвала и поса-дила за славску софру.

Није га ни питала ко је,одакле је, зашто је дошао...

- Хвала снајо, данас је имоја слава, ја сам ДанилоМилићевић – рекао је на-мерник, растуживши се.

Био је то Гојков рођенибрат о коме домаћини нисузнали ништа друго осим дапостоји, а предратне сеобеи вихор Другог светскограта, који је у Херцеговиниескалирао братоубилачкимзлочинима дојучерашњихкомшија, допринели су дасе најрођенији скоро забо-раве и отуђе. Гојко је самајком, браћом и сестрамадошао у Србију још 1908. иимао је осам година кад сустигли. Умро је, а да никаданије успео да оде и видисвоју Звјерину и Херцего-вину. Његови ни данас не

знају због чега су им оца по-бедници ухапсили. Ниједуго поживео, после из-ласка из затвора, издало гаје срце.

- Рекао је да је пешке пу-товао,само Бог зна коликодуго, није знао ни дане нидатуме, нити да је тог данаСвети Никола. Како је успеода нас пронађе без адресеникад нећу одгонетнути.Кад је већ био недалеко однаше Тополе, ка`е да му јебило тешко да разуме тајнарод србијански, јер су го-ворили језиком који никадније чуо: куде идеш бре,куде кога идеш, кој’ си ти

бре – присећа се сусрета састрицем Данилом његовабратаница и поштовалацБранка Милићевић Мазнић.

Данило Милићевић јерођен 22.марта 1914. го-дине у селу Звјерина кодБилеће у Херцеговини. Од-растао је у породици са пе-торицом браће и петсестара, а онда их је суд-бина развејала на свестране света. Први се убели свет отиснуо Даниловбрат Мато не би ли негдепронашао посао. Запослиосе у руднику Трепча, непо-средно уочи рата допао јепосла на царини у Бео-граду, а почетком рата вра-тио се у завичај и, како товећ налажу узори предака,организовао борбу противНемаца и за заштитусрпског живља. У те редовеукључио се и Данило.Заједно са братом и суна-родницима доспели су утим операцијама и до Љу-биња. Тамо су затекли не-виђене, застрашујуће инајнељудскије призоре, којису учињени над српским на-родом. Одвојили су се од“осталих” и почели да себоре против починитељатог стравичног покоља.

Одмах после рата по-чиње голгота Матове целепородице, па и брата Да-нила. Мато је био прогла-

Nije do~ekaoНа скупу у Београду, 25.септембра, најстаријиМилићевић био је 97-го-дишњи Данило, који је упоследњем рату избегаоиз Билеће. Био је то до-вољан повод да се за-интересујемо за његовживотопис и срочимотекст о њему каонајстаријем живом Ми-лићевићу.На жалост старина Да-нило није дочекао изла-зак наше новине иупокојио се у пролеће2013. у 100. години жи-вота.

Napa}eni junakstole}a iz Zvijerine




Napa}eni junakstole}a iz Zvjerine


шен за највећег зликовца ибесомучно гоњен. Поштоније хтео да се преда, рачу-најући да ће истина изаћина видело, његова поро-дица је преживљавалатешке тренутке. Данило једопао апса, породица је ис-терана са огњишта, по-пљачкано је све сто суимали: стока, жито, кајмак,сир, а они су утерани у некештале око Билеће без игдеичега. Добили су по шесткилограма јечма по члану,за месец дана.

– Овакав третман наднашим Милићевићимапредстављао је велику не-срећу јер не само да су торадили они који су убијалии клали Србе, и противкојих су се Мато, Данило иостали борили, него на жа-лост то су чинили и Срби,највећи део оних на чијојстрани су се Мато и дру-жина борили. Данило јеотеран у затвор – сведочинаша саговорница о тужнојсудбини најастаријег живогМилићевића данас.

После затвора Данило јеморао да се склања коликогод се то дало, тражећиместо које је било колико-толико сигурно. Тиме сеобјашњава зашто је прили-ком посете Гојковом дому уоколини Лесковца остаократко, иако су га Гојковиукућани дочекали широкихруку и пуног срца.

- Није сачекао да се мојотац врати из затвора, ве-роватно није смео да седуже задржава на једномместу. Отишао је и оставионас. Толико смо се били на-викли на њега, некако смобили сигурни, нисмо се

осећали сами.Сродили смо секао да смо одувекбили заједно.Дуго нам је недо-стајао. Пуно путами буде јаснозашто се каже дакрв није вода,вели братаницаБранка Милиће-вић Мазнић, напо-мињући да су учика Данилу ви-дели оца, стрица,заштитника, не-кога ко је за њихувек имао пунољубави.

Упркос свемуДанила је родникрај увек позиваода се врати, па сепосле свега по-ново обрео у Би-лећи, рачунајућида је најгоре про-шло. Али, поро-дична Голгота непрестаје.Отерали су ихсве заједно уТребињску Ла-ству, па одатле уДрвар. Пред зиму1948. годинецелу породицупоново селе у За-видовиће, где остају до1950. Кад је Мато откривену бекству, пре него што једопао било чијих руку, самје себи пресудио. Ондацелу породицу враћају уЗвијерину, а Данило остајеу Завидовићима. Тамо сезапослио, оженио добиосина, који већ као бебаумире. Остаје му јединицалепа и вредна кћер Рада.

У Херцеговини Данило

остаје да живи све до пен-зије 1974. године, када сепресељава у Смедерево,где је живео до краја жи-вота. Жену је одавно изгу-био, а о њему је бринулањегова јединица Рада.

– Чика Данило је био иостао јунак столећа, напа-ћен, намучен, али горд, по-штен, вредан и чист од свиховоземаљских грехова – за-кључује своју причу БранкаМилићевић Мазнић. x

RETKA PORODI^NA

USPOMENA: Danilo

sa suprugom i

}erkom Radom

RAZGOVOR SA DR NIKOLOM MILI]EVI]EM

Када би неким случајемданас 75-огодишњипрофесор др Никола

Којо Милићевић, родом изМеданића код Гацка, којиспокојне пензионерскедане проводи са породи-цом у својој кући у Рипњупокрај Београда, хтео данаправи пословну визит-карту морао би да јештампа на много већемформату од уобичајених –професионалне и стручнереференце које поседујеовај врхунски хирург-орто-пед не могу да стану натако мали простор.Доктор Никола није зва-нично постао експерт Свет-ске здравственеорганизације (СЗО) самозахваљујући грађанскомрату у бившој Југославијикоји је прекинуо већ готовозавршену процедуру име-новања овог врсног орто-педа, тим пре што су својстручни експертски благо-слов у корист нашег брат-ственика дала тројицаугледних светских имена изове области. Могло би серећи да је, ако не фор-

U stru~nim i krugovima pacijenata koji su imali tu sre}u da ih le~i, dr Kojo osta}e upam}en kao najuspe{niji nastavqa~ i sledbenik metode ~uvenog ruskog ortopeda Ilizarova kojom jenapravqen revolucionarni pomak u produ`avawu ekstremiteta

Moralni ekspert Svetskezdravstvene organizacije

53januar 2014.

ZNAMENITI NA[EG RODAZNAMENITI NA[EG RODA

SKROMNI EKSPERT:

Dr. Nikola

Mili}evi} - Kojo


мални, др Милићевић си-гурно морални експертСЗО. На крају, рат сеодавно завршио, моћницииз ове асоцијације могли суда наставе где су стали изаслужну титулу доделеовом човеку макар и кадаје на заласку каријере. Алина некој новој визит картимогло би се, по свему штоје урадио, уписати да јеексперт СЗО.У стручним икруговимапацијенатакоји суимали тусрећу да ихлечи дрКојо остаћеупамћенкао најус-пешнији на-стављач иследбеник ме-тоде чувеног рускогортопеда Илизарова којомје направљен револуцио-рани помак у продужавањуекстремитета. Оно што јеовај руски хируршки мађио-ничар пореклом са Ураларадио у Русији, то је нашдр Којо чинио у Сарајеву,Београду, Загребу...- Један сам од првих који јерадио по методи Илиза-рова за продужења екстре-митета, имплантације кодразорених лакатних згло-бова, имплантацију ендо-протеза, био сам саветникзагребачке инструмента-рије који су производили

мој патент фиксатора МНза продужавање прстију. Аонда је дошао рат који насје све упропастио и све по-рушио, то је поштено рећи.Мој патент је прве годинепроизводње само у Хрват-ској био продат 300 приме-рака. Употребљавао сам гау свим случајевима где језаостао развој прстију у од-носу на шаку, имао сам

пацијенте из Ва-раждина, Ву-

ковара,Загреба...Многи нисупримењи-вали ме-тодуИлизарова,иако је она

револуцио-нарна, упркос

оспорава-њима у стручној

посебно америчкојјавности. А реч је о методикоја даје резултате и при-мењује се тамо где ниједна друга до сада по-зната и примењивана ме-тода не може да помогне,као рецимо код незараслихпрелома. Кад се ова ме-тода примени на потколе-ницу, човек сутра већ ходаса пуним оптерећењем –тврди др Милићевић.Још као млад лекар калиосе на многим европскимклиникама у Русији, Немач-кој, Аустрији, Швајцарској...После шестомесечног бо-равка у земљи сатова и чо-коладе добио је понуду дакао странац на клиницибуде шеф ортопедије саплатом од 1.500 франака,што је љубазно одбио. Каостипендиста Бечког уни-верзитета 1978.године про-вео је шест месеци натамошњој клиници за орто-педску хирургију, где је ура-дио докторску дисертацијуи добио понуду да останејош толико Али, како нијемогао да живи од доде-љене му стипендије одбиоје љубазно и ову понуду. УБечу се врло брзо зближиоса професором Кјаријем,који је тамо био страх итрепет за докторанте, ко-леге и болничко особље,али му је наш др Којо врлопродуктивно асистирао.- Једном приликом показаоми је снимак ишчашењакука код једног дечака ипредложио методу са којом

се нисам сложио, предло-жио му нешто друго, он јепочео по своме, али јеморао на крају да радионако како сам ја предви-део, на крају се све доброзавршило. Од тада суврата његовог кабинета замене била отворена усвако доба и без обзира кому је тренутно у посети.Људи цене знање – велинаш саговорник.Кад изговара ову последњуреченицу др Којо као даима у виду сопствено иску-ство на домаћем терену.До рата радио је у Са-рајеву, потом је прекоаеродрома, Касиндола, Со-колца и Милића напустиосвоје Неџариће и избегао уБеоград на КБЦ Земун, умеђувремену постао ре-довни професор на факул-тету у Фочи, често биопозиван као консултант у

Kratka biografija

Др Никола Која Милиће-вић, рођен је 6.децембрау Меданићима, општинаГацко. Основну школузавршио је у подручнојшколи, а осмогодишњу уГацку. Затом одлази1953.године у Требиње угимназију. Тамо сам за-вршио три разреда, а1957. прелази у Травник.По завршетку факул-тета 1963. одлази настажирање у болницу уТравник, потом у војскуу ШРО у Београд и Дуб-ровник.После одслужења војногрока враћа, се у Трав-ник, завршава стаж,ради у Дому здравља, папрелази на хирургију, а1966.године добијапосао на Клиници у Са-рајеву и специјализацијуиз ортопедске хирур-гије. Фебруара 1970. по-лаже специјалистичкииспит, а исте године20.јула ступа са својомсупругом у брак. На-ставља са усавршава-њем и већ исте годинеса властитим радомучествује на скупу Југо-словенског удружења заортопедију и траумато-логију у тада отворе-ном Хотелу Југославијау Београду.

Otkud doktor uRipwu

Откуд доктор у Рипњу?Плац у Рипњу је плацмоје жене и још 1981. по-чели смо градњу куће, непретпостављајући да ћенам то бити дом. И упр-кос оном „не иди жени накорито“. Жена се друга-чије понаша кад осетида је своја на своме.Имам братиће у Срем-чици. Имам сина икћерку, син ради при УН уИталији, Бриндизи, елек-тро инжењер, ћерка јемашински инжењер иради у Београду. И имамочетири унука, три одсина и једног од ћерке.

Ovo na{eokupqaweu brat-stvo imamnogo poz-itivnihstvari,jer je todobra prilikada jednidrugimapomognemoako treba

54 januar 2014.

најцењеније југословенскездравствене установе, алисе свуда сакупљало по-мало једа: „Нису ме башдочекивали са радошћу!“-вели.Страх од конкуренције изебња да се не изгуби ру-ководилачка фотеља унекој од домаћих здрав-ствених институција, каода су се продужили иданас када доктор радије

ужива у свом винограду ине размишља много опослу. Али задивљује дачовек таквих знања истручних референци, про-фесор емеритус, незва-нични стручни наследникпрофесора Илизарова,аутор више од 130 научнихрадова објављених унајпрестижнијим часопи-сима света и региона, учес-ник светских конгреса уКопенхагену, Кјоту и Мин-хену, некадашњи управникклинике за хируршкеслужбе у КБЦ Земун, човеккоји говори четири странајезика, не треба никоме одактуелних хирурга и орто-педа, њихових тимова и ин-ституција. Упркос томе штоиза сваког његовог научногкорака стоји и практичаннапредак у ортопедији.Његова животна прича су-герише да су га бољеплаћали и ценили у беломсвету него код куће, без об-зира да ли је био у Бео-граду или Сарајеву. Никадпрви у свом селу, кажесрпска пословица. x

Unu~i}i ibratstvo radost

tre}eg doba- Ово наше окупљање убратство има само по-зитивних ствари. Једноје да се људи упознају, дасе виде, има оних који сеникада нису ни видели ничули, има оних који не до-лазе на те наше саборе,али је то добра приликада једни другима помог-немо ако треба.


Чим изговорите ја, анђеоустукне и оде даље одвас, а ђаво одмах на-

вали!“Цитирајући ово вјерују оцаТадеја, др Срђан Милићевић,специјалиста за ухо, грло инос у КБЦ Земун, писац, ху-маниста и – једном речјудобар човек, највише говорио себи. У двочасовном разго-вору чији је циљ био он и ње-гово дело, као један одзнаменитијих савременикаиз рода Милићевића, заиста,ни једном није говорио гу-рајући себе у први план, акада му је то од саговорникаи наметнуто, осећао севидно нелагодно, настојећида избегне било какво соп-ствено величање, или не дајбоже испољавање нескром-ности.

- Ја сам Херцеговац. У онојчувеној сеоби Милићевићапочетком 19.века, кад су сераширили на разне стране,три брата су кренула изЗвјерине према Западу, једанје отишао и зауставио се уДабарском пољу , други доЧапљине, а трећи до Ко-њица, до Брадине. Моји суови први – говори, увек рас-положен да прозбори о поре-клу, о коме је много читао,бавио се тиме, па је зато уодређеној мери и скептикпрема неким новим от-крићима о пореклу Милиће-вића: - Наше братство јемеђу највећима, одмах после

Вујовића. Реч је о здравомсељачком братству у коменико неће наћи свог ђеда изМилићевића а да је причао опореклу као што се сада го-вори, наводно као резултатуистраживања. Рекао бих дату има више маште него не-спорних факата, испољавасвоју личну дистанцу премаактуелним причама о поре-клу Милићевића.

“Наш доктор је душа одчовека”, рече нам једна одмедицинских сестара у бол-ници где је доктор тог данаимао иза себе вишеча-совну операцију туморајезика код пацијента 52 го-дине старости, а о коме габрига није напуштала нитоком овог разговора за но-вине. Повремено би називаосестру на одељењу да чујекако се пацијент опо-равља и показиваовелику забрину-тост, као даније још иза-шао из тог

случаја. “Данас сам заги-нуо!”- вели више за себе,скромно одбијајући да је онбаш права личност за пред-стављање у магазину Брат-ства.

DR SR\AN MILI]EVI], SPECIJALISTA ZA UHO GRLO I NOS I KWI@EVNIK

Medicina mi je zanimawe, time se bavim, od ne~ega se mora `iveti, to je odli~an posao, ali sa nekim svojim specifi~nostima, u anti~ko vreme je bila umetnost

Dobar ~ovekpomirio lekarai pisca

BiografijaСрђан Милићевић рођенје 1966 у Стоцу. Меди-

цински факултет за-вршио је у Сарајеву.Специјализацију заболести уха, грла иноса стекао јетоком рада у Ко-тору. Запослен је уКБЦ Земун. Објавиоје романе Тајна див-љег ораха, Обећана

земља и Жена добрихнамера.

januar 2014.56

NARODNI LEKAR I

PISAC: Dr Sr|an

Mili}evi}

Доктор Срђан је у својој лич-ности успео да спакује и по-мири два занимања која сеобичном човеку чине недо-дирљивима – медицину икњижевност, лекарско зани-мање и писање.- Медицина ми је занимање,тиме се бавим, од нечега семора живети, то је одличанпосао, али са неким својимспецифичностима, у античковреме је била уметност. Књи-жевност је неки ваш крст којиносите, неко ваше и самоваше обележје. Ово је некамоја прича коју не знам какобих нашао, није то мој избор,више је она мене нашла негошто сам ја њу изабрао – от-вара своју душу после дужегвремена др Срђан, не слу-чајно јер смо повели реч окњижевности коју, како намвели, ствара ноћу, кад нађеслободно време, током мир-них периода кад је на редов-ном дежурству…По његовом мишљењу, писа-њем се бави сиротиња, јерод тога се не може живети,сем ако нисте као ДобрицаЋосић и слични.

- Пре рата негде 1929.го-дине у Београду је биломного имућних људи који суимали велики капитал, алиим нико данас не памтиимена, док ни данас нису за-борављени тадашњи писци ипо њима се препознаје време.Сви знају за Сеобе Црњан-ског, и увек наново препознајекњижевност као нека врстадуховне вертикале која нассабира у времену. Зато јекњижевност велика јер се поњој препознаје време и људи,сматра Срђан Милићевић.Ако се за њега може рећи даје народни лекар, будући да

тако помно брине о својимпацијентима, онда ништамање наш саговорник није инародни писац, будући да иједно и друго извире из ње-гове заједничке неподељенеличности. У својим романима“Обећана земља” и “Женадобрих намера”, аутор себави јединком, човеком урасцепу времена и околно-сти у којима живи. То времеје садашње, али његовијунаци растргани су сенкамапрошлости, намерама и жи-вотима других, колективомкао крајњом одредницом све-коликог људског напора.Он стрпљиво и осећајногради архетипску и епскуслику херцеговачког човека;власника косовског мита исопственог удеса, трагичнеподеле на две вере, прошло-сти која га обавезује и будућ-ности која га искушава.Наслаге националних митовакоје се таложе кроз времепомажу му да што прециз-није одговори на вечито пи-тање порекла и националногидентитета, у његовом слу-

чају коме је обећан део каме-нитог херцеговачког митскогпростора, чија је та обећаназемља. Вечите дилеме: про-лазност, кривица, грех и про-налажење Бога у једномпотпуно дехуманизованомсвету, ломе се у читаоцу Ми-лићевићевих редова каосвојеврстан пишчев ехо.“Почињући причу далеко упрошлости и крећући се кавремену садашњем, Милиће-вић доказује да фрагменти

прошлости - приче о патњи,јунаштву, годинама глади ијутрима славе, у Херцего-вини, Острогу, Азији, СветојГори, Јерусалиму, Косову...могу да се склопе у необи-чан и надасве занимљивроман који шапуће читаоцуда је прича романа - Обе-ћана земља наша, народна,свачија прича”, записно је уједној од многобројних по-вољних критика које су пра-тиле књижевни рад нашегсаговорника.

О његовом писању најпо-вољније искрене оценедали су и велики српскиписци и песници какви суМомо Капор или Рајко Пет-ров Ного, са којима јеСрђан био и остао истинскипријатељ. Капор је, на јед-ној од промиција, за "Обе-ћану земљу" рекао да је"чудесно лепа књига, у којојје све тајновито, запретано,нема досадног места нитипаузе, права епска сага,која на 170 страна малогформата ствара утисак даје реч о трилогији". Ного је

истим поводом рекао да јекњига потекла из косовскогмита и писана је у Андри-ћевским координатама, ааутор је погодио тон који јебајковит.Ипак најважније шта о свомкрсту књижевника каже самписац. На писање га, вели,гони потреба да "каже ис-тину и спасе душу своју", а"задао је себи мисију дасвет српског мита стави из-међу корица романа". x

Iz romana@ena dobrih

namera“На капији Земунске бол-нице издахнула је поро-диља јер због заосталогдела постељице ниједошло до природногстезања крвних судоваматерице! Бабица којаје породила жену, недугопосле сахране пререзалаје себи вене и умрла. Се-дамнаест година каснијеГосподу је душу предао идечак рођен у том мрач-ном јутру…”

Kwi`e-vnost jeneki va{krst kojinosite,neko va{ei samova{eobele j̀e.Nije tomoj izbor,vi{e jeona menena{lanego {tosam ja wuizabrao

januar 2014. 57

DRU@EWE SA

^ITAOCIMA:

Potpisivawe

kwige na jednoj

od promocija


двоје деце и издржава сеод једне плате обезбеђи-вање толиког новца пре-творило се у – немогућумисију. Мајка Јасна је одтог тренутка по 15 сатидневно за рачунаром, отацтакође. Моле, траже, пре-клињу. Морају да будуупорни, али и брзи. Опо-мињу их на то лекари, али

Већ годину и по данамали Сергеј заједноса својим родите-

љима, Братством и другимдобрим људима води биткукоја би требало да буде ху-манитарна битка читавеСрбије и свих сународникаширом света. Сергеју Ми-лићевићу из Београда комеје у осмом месецу установ-љен тумор на мозгу хитноје потребна операција,третман скупом терапијому некој од болница у ино-странству, али његови ро-дитељи Саша и ЈаснаМилићевић немају до-вољно новца да то плате.Сергеј је ро|ен у мају 2011.године, као здраво дете,тежак 3750 гр, правимомак.

Све до децембра 2011.године родитељи нису нислутили да је њихово детеболесно. Приметили суједино да се дете необичнопонаша и да чудно колутаочима. Ту је све почело. Ујануару 2012. године Сер-геја су због претрага хоспи-тализовали и урадили мумагнетну резонанцу која јепоказала постојање вели-ког тумора. Хирушка интер-венција урађена је20.јануара прошле године.Урађена је и биопсија ту-мора, да би се размотрилона који начин ће да за-почну лечење. Пошто јепровео 15 дана у болниципуштен је кући са констата-цијом да одговарајућа те-рапија за бебе са оваквом

дијагнозом – не постоји.- Тумор је захватио хипо-

физу, очне нерве и важнекрвне судове, каже крозсузе од туге и забринуто-сти избезумљена мајкаЈасна, присећајући се какоје Сергеј био здрава, на-предна беба да би сепреко ноћи читав њиховсвет разбио у парампар-чад.

Родитељи које је Сергејучинио пресрећним својимдоласком на свет наконосам година ишчекивањанашли су се пред неописи-вим искушењем – како са-пети од немоћи да помогнубићу које највише воле.

– Речено нам је дазрачење не долази уобзир, да је једини излазоперација, али лекари уСрбији не могу да нам га-рантују да би му послеоперације сачували вид,будући да ми у Србији нерасполажемо тако прециз-ним инструментима каквипостоје у свету. Зато сунам предложили Рим,Сијетл и Торонто као местагде бисмо могли да оба-вимо операцију – на-ставља своју исповестмајка Јасна, додајући: -Ићи ћемо и на Марс самода га спасимо.

Због близине изабран јеРим, оданде су их обаве-стили да могу брзо даприме малог пацијента,али и да операција кошта50.000 ЕУР. За породицукоја живи као подстанар са

Za hemoterapije i operaciju tumora namozgu Sergeja Mili}evi}a u Istanbuluneophodno je 100.000 EUR, a bez togamali{anu nema ìvota

HUMANOST NA DELUHUMANOST NA DELUNEVOQA KOJA JE ZADESILA

PORODICU MILI]EVI] IZ BEOGRADA I WIHOVOG JEDNOGODI[WEG SINA

POZIVA NA HITNU AKCIJU

Bitka za ìvotmalog SergejaBitka za ìvotmalog SergejaBitka za ìvotmalog SergejaBitka za ìvotmalog SergejaBitka za ìvotmalog Sergeja

58 januar 2014.

и туморкоји претећи расте.

Ништа није могуће бездобрих људи, па су тако иу случају малог Сергеја по-могли многи и то из свихкрајева света, показујућијош једном колико смо устању као народ да се ор-ганизујемо кад је преднама задатак који се мора

обавити. Захваљујући љу-дима добре воље сакуп-љено је 50.000 ЕУР.

Лекари у Турској, на-водно, имају методу по-моћу које би безбедномогли да изведу овај за-хват. Али, пре операцијенеопходно је да дечакпрође серију хемиотера-пија које последњих дана

не подноси добро, па сетако Сергеј Милићевићнашао на клиници Ациба-дем у Истанбулу, где је већизвесно време подвргнутхемотерапији.

- Сергеј је на клиници уТурској, али због лошекрвне слике не сме даприми редовну хемиотера-пију - каже његов отац

59januar 2014.

Porodicikoja `ivikao pod-stanarsa dvojedece iizdr`avase odjedneplateobezbe|ivawe to-likognovcapred-stavqa -nemogu}umisiju

Bratstvo ipostoji da bi

pomagaloБратство Милићевићиукључило се од самог по-четка у хуманитарну ак-цију за свог рођакаСергеја, анимирајућибратственике и осталељуде добре воље дасвојим прилозима по-могну да се пребродиова тешка болест. Такосе прошле године прили-ком посете отаџбини иРатко Милићевић, угле-дан пословни човек изКанбере укључио у ак-цију Братства, која јенајвећим делом у дијас-пори ишла посредствомфранкфуртских“Вести”.Тим поводом, представ-ници Братства Милиће-вића, Немања и СретенМилићевић посетили субеоградско допис-ништво "Вести". У раз-говору са главним иодговорним уредникомРатком Дмитровићем иуредником рубрике Ху-манитарни мост Слави-цом Сарајлијом истаклису значај акције вођене унајтиражнијем дневникусрпске дијаспоре за брзоприкупљање неопходнихсредстава и благовре-мени одлазак СергејаМилићевића на лечење.Захвалница је урученаглавном и одговорномуреднику "Вести" РаткуДмитровићу.- Братство Милићевићаформирано је с циљемда окупи презимењаке насвим меридијанима какобисмо се једни другиманашли у невољи, каошто је сада мали Сергеј.Највише је урађено у То-ронту, а ваша медијскаподршка била нам је изу-зетно значајна - рекао јеСретен Милићевић.


лечење једногодишњегСергеја:

- Сергеј је започео другициклус хемотерапија којиће, као и претходни, трајатидесет недеља. После резул-тата првог циклуса, лекарису одлучили да се понови,иако је заустављено ши-рење малигног тумора. Овоје још једна мера опреза, ада би уопште дошли у си-туацију да хируршки од-стране тумор, неопходно једа мој син добије и на те-лесној тежини. То је веоматешко, с обзиром на то да јеисцрпљен силним цитоста-тицима. Апетит је потпуноизгубио и прави подвиг јенахранити га. Ако неки грами добије за недељу дана из-међу две терапије, изгуби гакад га искључе са инфузије.Даноноћно бдијемо уз ње-гову постељу. И ми смо наивици издржљивости.Добро би нам дошло да семало одморимо, јер насчека још дуг пут до Сер-гејевог излечења. Нажа-лост, још је неизвесно кадаће бити оперисан... - кажеСаша Милићевић.

Породица Милићевићвише пута је преко медијаапеловала на људе добревоље да изађу у сусрет ињиховом детету омогућеда се излечи и живи попутњегових вршњака. Многољуди и фирми одазвало сеапелу за хуманост, међу-тим и даље недостајеновац којим би могли дабуду покривени трошковилечења. x

Саша Милићевић. - Тумориз дана у дан напредује илекари упозоравају да јенеопходно што пре интер-венисати. Мој син би тре-бало да буде оперисан доавгуста ове године, али опе-рација је веома скупа,кошта 100.000 евра, а свакахемотерапија кошта 2.000

евра. Захваљујући помоћидобрих људи, успевамо даобезбедимо део новца захемотерапије, али не и заоперацију. А она би нашемСергеју спасила живот!

Последњих месеци за за-бринутошћу и стрепњом по-чекују се вести изИстанбула И како напредује

Kako i gde uplatiti?И кад нас је мало можемо много, мото је који подсећасваког појединца да и скромним прилогом може да до-принесе најбољем исходу у животној борби малог Сер-геја. Како се може уплатити неопходна помоћ?Уплате у Србији

Корисници МТС мобилне мреже могу послати празнупоруку на број 1716

За све новчане уплате:Број динарског рачуна 205-9011004580162-90Рачун на име Сергеја МилићевићаБрој девизног рачуна (ЗАа Србију-Само за правна лица):90-310-1757305.0Рачун на име Сергеја МилићевићаКомерцијална банка АД Београд

Uplate iz regiona i svetaУплате из Босне И Херцеговине:Уницредит банка Приједор 338-350-2504-3823-69Број текућег рачуна: 25-35-04382-3

Уплате из Црне Горе:Подгоричка Банка, Жиро рачун:907-55001-17Број текућег рачуна: 01-050-0003602.8Сврха уплате: Помоћ за Сергеја Милићевића

Уплата преко Wестерн Униона:САША МИЛИЋЕВИЋУЛ. ЗОРАНА РАДМИЛОВИЋА БР. 8/811160 БЕОГРАДР. СРБИЈА

60 januar 2014.

I kad nasje malomoèmomnogo,moto jekojipodse}asvakog pojedincada iskromnimprilogommoè dadopri-nese najboqemishodu uìvotnojborbimalogSergeja

PORODICA NA

OKUPU: Sergej sa

roditeqima i

bratom

пљања братства.- Првенствено је то билажеља да се промовишекњига "Братство Милиће-вића" Десанке Вековић-Милићевић, јер смо миМилићевићи јако поноснина наше корене. Окупилисмо се и тако је кренуло.На другом сабору који је,као и први, одржан у Би-лећи, поставили смо спо-меник родоначелникунашег братства у Подо-соју. Поштујемо наше пре-тке, међу њима и ГлигораМилићевића, једног одвођа Херцеговачкогустанка 1875. године. Иманас свих животних доба,образовања, постигнућа идостигнућа и настојимо дасе што боље међусобноупознамо - наводи МајкМилићевић.У протеклих 10 година, от-како је братство формалнозапочело живот, форми-рани су бројни огранци уСрбији, Републици Српскоји Црној Гори. Ти огранциорганизују дружења на ло-калном нивоу, такозванасјела (у Вршцу су, на при-мер, таква окупљања врлопопуларна) и увек су тубројни гости који заједноса домаћинима проведулепо и занимљиво вече.А зашто је то толико битнода се Милићевићи са свихстрана света организују иокупљају сваких пет година?- То је наша потреба дазнамо ко смо, да сагледамодокле смо стигли и да чу-вамо наше духовно на-слеђе. То је и наша жеља,да наши синови и кћери инаши унуци такође знају тоисто и буду поносни на токо су и одакле потичу - кажеМајк Милићевић. x

Идеја да се повежемо,што боље упознамо исачувамо нашу тради-

цију и духовне вредностиродила се у братству Ми-лићевића које данас бројипреко 400 фамилија расу-тих по Србији, РепублициСрпској, Црној Гори иширом света. Ми пома-жемо једни друге, негујемоконтакте са жељом данаша младост, наши по-

томци наставе оно што смоми започели, истиче Ми-хаило - Мајк Милићевић,председник Сабора брат-ства Милићевића.Познати бизнисмен из То-ронта је крајем септембра2010. године, на трећем пореду сабору, преузео дуж-ност председника на петгодина, до следећег оку-пљања.Братство Милићевићаформирало се у другој по-ловини 17. века и потичеод Милића Властелино-вића, опеваног у народнојпесми "Женидба Милићабарјактара", пореклом изБилећких Рудина. Милиће-вићи су једно однајбројнијих братставасрпске Херцеговине, чијикорени сежу до 14. века иГојка Мрњавчевића. Данасих је више од 3.000, а иони који су се запутили убели свет нису заборавилико су и одакле су и нисупрекинули везу са старимкрајем.Питамо Мајка Милићевићакако је дошло до оку-

Bitka zaSergeja

Ништа није могућебез добрих људи, па сутако и у случају малогСергеја помогли многии то из свих крајевасвета, показујући јошједном колико смо устању као народ да сеорганизујемо кад је преднама задатак који семора обавити. Захва-љујући људима добревоље сакупљено је50.000 ЕУР.

61januar 2014.

DRUGI O NAMADRUGI O NAMA

BRATSTVO MILI]EVI]A:Ponosimo se svojim korenima


велике Исидоре Секулићсадржано је у најкраћем свеоно што овај древни жичаниинструмен представља засваког Србина. Први пут по-мињане у Библији, гусле сувећ хиљадама година извори надахнуће народног пам-ћења као вечити чувар ис-тине нашег народа уњеговој вековној борби заопстанак. Поред Српскеправославне цркве гусле субиле и остале бастион ин-дентитета српског народа утешким историјским време-нима.

У данима када је пороб-qени српски народ био из-ложен страшнојасимилацији, понижавању инајгорој експлотацијиосвајача, у времену кадаовај народ није имао правона своју културу, на својјезик, на своје писмо, гуслеи епска поезија су биле бук-вар и учитеq, школа и ака-демија, једном речјунепревазиђен начин ства-рања који је сачувао од за-борава не само појединеисторијске догађаје и лич-ности већ и српски језик каоосновни облик индентифи-кације једног народа. Гуслена просторима Старе Хер-

Велики предак братстваМилићевићи војводаГлигор био је међу

званицама на слави књазаНиколе за Ђурђевдан1878.године, као најстарији,и први устаник и војвода, пакад су се гости мало разга-лили и опустили књаз упитаГлигора, како му се свиђаслава, а овај одговори: „Свеје добро, господару, алинема гусала!“

Затечен примедбом књазпоче да објашњава како језаборавио на гусле „јер уове бојеве много наших по-гибе, многи се домови за-творише, многе се мајке уцрно завише и нема имвише ко пјевати“.

„Господаре, и мене синпогину, бијаше млад и међупрвијема, а ја гусле не зату-рих, јер да њих не би, и однас ође што сједимо барпола би било истурчено“,одговори Глигор.

Књаз се мало замисли аонда рече: „Имаш правовојводо Глигоре, дајтегусле!“ И Глигор, познатипевач отпоче песму...

Рекло би се: „Док је јед-ног гуслара и једних гусала,српство неће пропасти!“

У овим мудрим речима

U VEKOVNOJ BORBI ZA OPSTANAK GUSLE SU BILE I OSTALE BASTION

IDENTITETA SRPSKOG NARODA

Lepotu i sjaj srpskog jezika kulturna Evropa jeupoznala upravo preko gusala i epskih pesama,zahvaquju}i Vuku Karayi}u, Geteu, bra}i Grim,Nikoli Tesli i ostalim pregaocima koji suradili u ~ast i slavu gusala

TRADICIJATRADICIJA

Svetionik istorijskogpam}ewa

To par~esuve ja-vorovine igudalo odqeskovapruta, sauporednomkowskomdlakom,reklo jesve ona{imprecima,

januar 2014.62

окопавају и који гусле уда-рају, јер кад се Влах напијевина или ракије, па узмегусле и из њих се раздереспомињући какав је биоМарко или Јанко, све ти онодруго око њега, на наше ве-лике јаде, полуди и по-дивља!”

Отуда су разумљиви свиапели који долазе из много-бројних гусларских друш-тава широм српскихземаља да се гусле сачу-вају, како се не би у нашемвремену испуниле речи бес-мртног Његоша: “Ђе сегусле у кући не чују, ту сумртви и кућа и људи“.Не може се поузданотврдити када су гусле првипут зајечале међу Србима,али се у литературе појав-љује податак да су српскегусле дочекале ФридрихаПрвог Барбаросу када се у12. веку састао у Нишу сасрпским владаром Стефа-ном Немањом, где му је Не-мања понудио помоћ српскедржаве у крсташком рату.Кажу да је Барбароса биозадивљен звуком гусала ипевањем уз њих, па семного интересовао окопојединости везаних загусле.

Даљим пореклом потичуиз средње Азије, а не зна сетачно како су доспеле доСрба; неки претпостављајупреко Византије. Прва бе-

цеговине представqајудушу српског народа, оне сусаставни дeо њиховог бићаи њиховог живота. У дугимзимским ноћима крај ог-њишта, окружени својимнајмилијима, Херцеговци сууз епску поезију оживqа-вали силне јунаке, друго-вали с вилама и змајевимаи небо земqом подупиралиа јека гусала стварала јенеку посебну узвишену ат-мосферу.

Приликом освештењахрама Светог архангела Ми-хаила у родном месту пре-дака најбољег светскогтенисера, коме је прису-ствовао и Новак Ђоковић,највећи донатор обнове овесветиње, житељи ЈасеновогПоља код Никшића покло-нили су му гусле, а српскитенисер је обећао да ће на-учити да свира на њима:“Обећавам да ћу научити дасвирам гусле, као што су торадили и моји преци!”- по-ручио је Ђоковић, по-тврђујући колико су гуслемера идентитета и духовнавертикала сваког Србина.

Гусле су међу Србима по-себно вредноване и због чи-њенице да су епскомпесмом саопштавале ис-тину о народној погибији имуци, не зарад слављењапораза, већ да би се учвр-стило уверење у народу датај пораз није коначан. Јер

порази су увек, без обзираколико били болни и коликоисторијски имали тешкепоследице, код нашег на-рода били у исти мах ипонос и утеха, нада и под-стрек. Зато гусле и данаскао много векова ранијеутиру наше сузе, подижуморал и јачају дух, остајућисјајна звезда српске ду-ховне вертикале и светио-ник историјског памћења.“Огањ гори, на њему ваган,окачен на веригама, а иза,огњеним светлом обасјани,седе момци и девојке, старии млади и слушају јек гу-сала. Довољно је само за-творити очи и вратити севековима уназад, јер не по-стоји боље временске ма-шине од гусала”, забележиоје хроничар нашег временаједан призор са гусларскогдружења достојан пажње ипрошлих времена, докгусле јече ону знану: “Гуслемоје, најљепша музико,тебе воли мало и велико!”Колико су гусле биле зна-чајне за српски народ, крозисторију су најбоље зналињегови непријатељи. При-поведа се да су, у време по-дизања буне на дахије,бошњаке који су притеклидахијама у помоћ, старцибошњаци овако саветовали:“Синови, кад у Србију по-ђете, понајвећ'ма истре-бљујте оне који чокот

Gusle idanas kaomnogovekovaranijeutiruna{e suze,podi`umoral ija~aju duh


дака.- Представљати гусле је

велика дужност, обавеза, тоје завет православља. Јерлепоту и сјај српског језикакултурна Европа је упозналауправо преко гусала и еп-ских песама, захваљујућиВуку Караџићу, Гетеу, браћиГрим, Николи Тесли и оста-лим прегаоцима који су ра-дили у част и славу гусала икоји су гусле презентовали,а чији смо ми малени, алинадам се, отмени наслед-ници – рекао је једном при-годом у својој беседи огуслама Вукојица Сандић,историчар, гуслар, гради-тељ гусала и гусларски пе-дагог из Београда

Данас, озбиљније проуча-вање показује да епска тра-диција постоји у веомаразвијеном и распрострање-ном виду, а негује се чак уоквиру посебних институ-ција. Гусларска пракса је, поречима стручњака, постала"масовна, изражавајући сена безброј начина, од одр-жавања гусларских конце-рата и такмичења, допубликовања гусларских пе-сама на разним аудио ивидео "носачима." Фено-мен гусала, по њиховоммишљењу, прети да својоммасовношћу "угрози" чак иновокомпоновану народнумузику. Као илустрација зато, послужиће нам податакда тренутно постоји “близу60 друштава гуслара,сврстаних у три републичкасавеза и обједињених усавез гуслара, попу-ларно названСавез гусларасрпских зе-

лешка о гуслама међу Јуж-ним Словенима долази одВизантинаца, из прве поло-вине VII века, када су ухва-ћена "два шпијуна која кодсебе нису имали оружје,већ само дрвена инстру-мента". Гусле су инструменткоји се помиње на нашимпросторима још у 10 веку.Претпоставља се да су пре-нете на тло Европе изАзије. Биле су присутне надвору Стефана Првовенча-ног у 13. веку и помињу сетоком целог средњег века.Гусле су инструмент који сепомиње на нашим просто-рима још у 10 веку. Претпо-ставлја се да су пренете натло Европе из Азије. Још сесрећу и у Сирији, а код Лу-жичких Срба се бележи гу-дачки инструмент подназивом хусле. Такође,Срби који су мењали веру ипримали ислам, тада су за-држали обичај опевавањасвојих муслиманских јунакауз гусле. Данас се овај оби-чај код њих готово изгубио.Главно подручје распро-страњења гусала у великој

мери се поклапа са терито-ријама такозване, динарскекултурне зоне, и обухватаЦрну Гору, Херцеговину,Босну и Србију (највишејужну, југозападну, Косово иМетохију и Срем). Гусле јекроз историју својим инстру-ментом сматрао не самоправославни, већ и мусли-мански и католички живаљ,а распрострањене су и уХрватској, нарочито у Дал-мацији и њеном залеђу, гдепреовлађује динарско ста-новништво, и у Албанији.Македонија такође познајегусле, а негује и епске песмеу нешто другачијим фор-мама.

Као древно народни ин-струмент најчешће се правеса једном или две жице. Каоједножичани инструмент,гусле се срећу у Србији,Црној Гори, Босни, Херцего-вини и Далмацији. Гусле изЛике и Босанске Крајинеуглавном имају две жице.Жице су направљене одтридесет упредених коњскихдлака, као што је случај и саструном гудала. Гудало секористи тако што се повлачипо затегнутим жицама, про-изводећи оштар и драмати-чан звук. Саме гусле састојесе од музичке кутије која јепресвучена животињскомкожом на коју се надовезуједугачак врат на чијем за-вршетку је изрезбарена жи-вотињска, најчешће коњска,или птичија, обично орловаили соколова глава. Нијеслучајно што се праве одјавора, јер јавор као дрвоима симболику у српскојпретхришћанској религијикада је означавао култ пре-

Istra`i-vawa najednomameri~komuniverzi -tetupokazalasu da zvukgusalale~i 18vrstabolesti,a na sveostalepreven-tivno iliblagot-vornodeluje

64 januar 2014.

маља". Ако притом додамода у раду ових друштаваучествује скоро 4000 чла-нова, јасно је да је реч овеома виталном и снажномтренду који ваља наставити.Феномен опстанка гус-ларства у српској традицијиу овим модерним време-нима стручњаци објашња-вају такозваним културнимелементом динарске гео-графске зоне, за који је ка-рактеристична, историјскигледано, најснажнија епскаактивност, посебно на под-ручјима Херцеговине иЦрне Горе. Друштва гус-лара данас окупљају ста-новништво претежнопореклом из црногорско-херцеговачке области(Црногорска брда и СтараХерцеговина). Ова црногор-ско – херцеговачка гуслар-ска “струја”, која сепоказала најотпорнијом инајживљом, установила је,преко својих припадника,једну нову, више градскунего сеоску гусларскупраксу. Начин гуслања којисе негује у црногорско-хер-цеговачким крајевима по-стао је доминантан иобликује извођачки стилнових генерација гуслара.Народ овог подручја је крозисторију био веома везанза гусле и епску песмупа је, по речима Вла-димира Дворнико-вића: "вековима савсвој душевниживот изража-вао и прожив-љавао крозепски десе-терац."Заним-љи-вост

коју бележимо у гусларкојшколи у београдском на-сељу Жарково, где међустотину полазника вредно истрпљиво учи и један Јапа-нац, по имену Јован Хонда,само потврђује да су гуслевећ одавно постале инстру-мент који афирмише српскукултуру далеко изван под-ручја Балкана. На једномамеричком универзитетутоком десетогодишњегистраживања четири док-тора наука који супроучавали гуследошли су до запа-њујућег резул-тата да звукгусала лечиосамнаестврста боле-сти, а наскоро свеостале пре-вентивноили благо-творно де-лују. Тако јејак утицајзвука гу-сала на чо-века. Самоих треба па-жљиво слу-шати, а

најбоље зборе у рукамауметника. Када су гусле урукама уметника, то јенајлепше и најсјајнијесрпско оружје. Заслугомнаших људи, гусле се данасчују на свим меридијанима,тако да имамо српских гус-ларских друштава од Сид-неја до Торонта. Оно шторадује је појава гуслара ,,саасфалта“, јер је досадашњеправило било да се гусларсамо и искључиво рађа убрдима?!

Многи су сагласни да јето доволјан раз-лог да са пунооптимизма гле-дамо на опстанак

најстаријег музич-ког инструмента у

Срба. То парче сувејаворовине и гудало

од љескова прута, саупреденом коњском дла-

ком, рекло је све о нашимпрецима, а за веровати једа ће и неким наредним ге-нерацијама пренети оношто су садашње генерацијеучиниле за слободу и от-аџбину. x


био разапет. У манастир-ској припрати налази се ифреска можда најчувенијежртве НАТО бомбардовањаСрбије из 1999.годинемале Милице Ракић из Ба-тајнице, заједно са осталимвеликомученицима, крајкоје је Ана, мајка СветогВасилија Острошког

У својој вишевековној ис-торији дугој шеснаест ве-кова, манастир је вишепута рушен, пљачкан и раз-аран, али су манастирскезидине и куле, које су секао тврђава уздизале састене изнад Требишњице,од памтивека доминиралеТребињским пољем. По-следњи пут је обновљен,након што је скоро 50 го-дина био пуст, 1989. го-дине, и од тада

Манастир Тврдош јеједан од најзна-чајнијих манастира

Српске православне цркве,седиште херцеговачкогепископа и митрополита,светиња која се у старијимизворима помиње као Бого-родичин манастир у Тре-бињу, а посвећен јеУспенију пресвете Богоро-дице.

Постоји неколико битнихдетаља по којима се памтиманастир Тврдош и збогкојих га походе Срби сасвих континената, без об-зира где данас живе. Мана-стир Тврдош је подигнут натемељима првобитне малецркве из 4. века, у времеКонстантина Великог, пренего што су Срби примилихришћанство, што говори о

традицији и дуговечностихришћанства на просто-рима Херцеговине. ТокомHVII века у манастируТврдош се замонашиоСтојан Јовановић, и добиомонашко име Василије, даби касније постао епископтребињски, захумски искендеријски, чудотворац иједан од светитеља Српскеправославне цркве СветиВасилије Острошки.

Светиње, које МанастирТврдош чува, су: деснарука Свете Јелене Ан-жујске (мајке Светог краљаМилутина и Драгутина),део моштију Светог Јоа-сафа (један из последњелозе Немањића, подигао јеВелике метеоре у Грчкој, настенама) и део Часногкрста на коме је Христос

MANASTIR TVRDO[ SVEDOK TRADICIJE I DUGOVE^NOSTI

HRI[]ANSTVA NA SRPSKIM PROSTORIMA

POVRATAK ZAVI^AJUPOVRATAK ZAVI^AJU

Tvr|ava pravoslavqa u Hercegovini





Obnovom uvremevladikeAtanasijai vladikeGrigorijapo~eopovratakvinogra-darstva ivinarstvau manastir

66 januar 2014.

манастирског пода урађенје у стаклу, тако да се, кроз„прозоре“ на поду, виде тегробнице, као и темељипрастаре цркве. Прва цркванајвероватније је постра-дала у 6. веку, најездомАвара на Далмацију, кадаје порушена до темеља.

Велики ктитор манастирабио је и Херцег од СветогСаве Стјепан Вукчић Ко-сача. Темељну обнову1509. године обавио је мит-рополит требињски Виса-рион I. Тада је цела цркваживописана и осликана. Изтог доба је сачуванафреска на камену где севиди мајка Божија и малоореола Христовог. То јесцена скидања Христа сакрста.

Хронике бележе стра-

функционише на радост за-вичаја и српског рода. Об-новом у време владикеАтанасија и владике Григо-рија почео је и повратак ви-ноградарства и винарства уманастир. Монаси, предво-ђени игуманом Савом, за-почели су ново поглавље упричи о манастирском ви-нарству. Преузели су бригунад виновом лозом у Тре-бињском пољу где су старизасади вранца смештенина 70 хектара површине, иподигли чак 60 хектарамладих винограда у Попо-вом пољу. Историју мана-стира Тврдош пративишевековна традиција ви-нарства и прављења нада-леко чувеног манастирскогвина. Подруми манастираТврдош сачувани су још од

15. века, а у манастиру јенађен и подрум на чијим сезидовима виде остацивина, што показује да суондашњи монаси у њемучували ово пиће.

Овај православни мана-стир је крајем XIII и почет-ком XIV века подигао краљМилутин на темељима ра-нохришћанске базиликекоју су према народномпредању, записаном уТврдошком поменику из17.века, подигли цар Кон-стантин и његова мајка ца-рица Јелена. Ово јепотврђено и недавним ар-хеолошким ископавањима.Пронађене су две визан-тијске гробнице, које сутада биле призидане узцркву, а сматра се да при-падају 5. или 6. веку. Део

U svojoj istoriji dugoj {esnaestvekova, manastir je vi{e putaru{en, pqa~kan i razaran, ali sumanastirske zidine i kule, koje suse kao tvr|ava uzdizale sa steneiznad Trebi{wice, od pamtivekadominirale Trebiwskim poqem


херцеговачких манастира.Након рушење овог духов-ног центра који је више оддва века био седиште епи-скопа Захумског, реликвијеи старе рукописне књиге сусклоњене у оближњи мана-стир Савина близу ХерцегНовог. Манастир су почет-ком XVI века осликалифрескама дубровачки сли-кари Вицко Ловров и тре-бињски монах МаркоСтефанов. У првој поло-вини XVI века манастирТврдош је био највећискрипторијум на словенскомјугу, а истовремено је био икултурно и духовно сре-диште ширег подручја.

Непуних 300 година мана-стир је био пуст, све до1926. године, када га је об-новио богати ХерцеговацНикола Руњевац, који јеживео и радио у Америци.Он је дао средства да сеЦрква обнови, по узору наону из доба краља Милу-тина. Тада је оправљенмањи, стари конак и подиг-нут нови и већи конак. Од1956. до 1989. године мана-стир је, поново, био пуст.Године 1989. Георгије Мир-ковић, игуман острошки, по-стао је игуман тврдошки.Његовим доласком, почелаје обнова Тврдоша. Покриоје цркву бакром и кућу цре-пом.

Грађанским ратом у БиХ,1992. године, на тадаупражњену Епархију захум-ско-херцеговачку и примор-ску, дошао је владикаАтанасије, заједно са јеро-монахом Григоријем, да-

дање током земљот-реса који је Дубровники околину погодио удругој половини XVIIвека. После земљот-реса, манастирТврдош обновио јесвети Василије митро-полит херцеговачки ичудотворац тврдошкии острошки. Он је об-новио све конаке, ма-настирску ризницуманастирске подруме.Од 1639. до 1651. го-дине, у манастируТврдош била је и Мит-рополија. Време све-тог Василија сматра сенајзлатнијим инајсјајнијим периодому историји Тврдоша.Када су Tурци разо-рили Тврдош, он пре-лази у манастирОстрог и данас је по-знат као Свети ВасилијеОстрошки.

Своје највеће страдањебележи током рата измеђуВенеције и Турске. У тур-ско-млетачком рату Вене-

цијанци су 1694. годинедигли цркву и цео манастирлагумом барута у ваздухшто је описао ХерцеговацВладимир Ћоровић, заслу-жан поред осталог, и заопис историје скоро свих

Milica Raki} -`rtva i svetac

Српска православна црква покренулаје иницијативу да се трогодишњажртва НАТО Милица Ракић прогласиза новог свеца СПЦ. Предлог су не-давно обелоданили умировљени вла-дика Захумско-херцеговачкиАтанасије и његов наследник на епи-скопском трону владика Григорије.Владика Атанасије је рекао да сефреска мале Милице налази у мана-стору Тврдош код Требиња, седиштуепископа Захумско-херцеговачког. Нафресци пише: „Св. н. муч. од НАТО.Милица дете”. Мала Милица Ракићпогинула је од НАТО бомбе за времеагресије на нашу земљу у пролеће1999. године.- Фреска је у манастирској цркви Ус-пења Пресвете Богородице у једноммедаљону, сликана заједно са осталим мученицима и мучени-цама. Настала је ове године, а дело је ђакона Николе Лубар-дића из Београда. Мала Милица је симбол страдања иневиности и њена фреска уједно значи да је ми предлажемо засвету мученицу”, објашњава владика Григорије.Према канону СПЦ, да би нека личност била канонизована, од-носно проглашена за свеца, потребно је да буде испуњен једанод услова — мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом илида су нетрулежне мошти.- Фреска мале Милице рађена је у византијском стилу. Налазисе у припрати храма, на луку који делу припрату од наосацркве. Величина фреске је око 60 сантиметара а крај ње је пра-ведна Ана, мајка светог Василија Острошког Чудотворца идруге личности које нису канонизоване, али је питање временакада ће то бити урађено — изјавио је фрескописац ђакон Ни-кола Лубардић.

68 januar 2014.

нашњим владиком херцего-вачким. Њиховим доласкомпочела је обнова монашкогживота у Тврдошу, као и оп-штедуховног живота у Епар-хији. Седиште Епархијепрешло је из Мостара уТврдош, где се и данас на-лази. У периоду од 1998. до2004. године, урађен је жи-вопис манастира, а постав-љен је и нови иконостас,поклон Грчке цркве.Остаци других манастир-ских грађевина: конака, ке-лија, трпезарије, подрума иоколног града и кула, стојеи данас као сведоциславне и крстоносне, али

вечноживе историје оветврђаве православља уСтаросрпској земљи Тра-вунији и Заумљу, Хумскојземљи Херцеговини и При-морју, где су столовалиСвети апостоли, СветаРавноапостолна браћа Ки-рило и Методије, и сањима Светитељи Божији:Сава И и ИИ, Иларије,Свети Данило ИИ, Виса-рион I и II, Свети ВасилијеТврдошки и Острошки, и упрвој четврти 20. векаСвети Петар (Зимоњић),нови српски Свештено-мученик Јадовински иЈасеновачки. x

Monah iz Mrkowi}aУ децембру месецу, давне1610. године, Анастасија јеродила Светог оца нашегВасилија Острошког Чудо-творца. Била је јако по-божна и ћутљива жена. Сасвојим мужем Петромимала је само њега, једногсина,Стојана. Живели су уселу Мркоњић, у ПоповомПољу, недалеко од градаТребиња. Трошна каменакућица са кровом од сламебила је њихов дом. Била суто тешка времена. Мало сеимало и од те сиротињеТурцима се морао даватиданак. Глад, болест и сиро-маштво, били су свакоднев-ница тамошњих житеља.

Било је и сиромашнијих уселу, те је Стојан са њимаувек делио свој оброк. Бу-дући задојен хришћанскиммлеком, брига за ближњегбеше му природна, у његовосрце усађена. Јутром бисвоје овце одводио на пашу,а навечер када би се вра-тио, свој нетакнути оброквадио је из чобанске торбеи делио гладним друговимаили каквим другим невољ-ницима.

И живео је тако благо-родни и христољубивидечак Стојан све до своједванаесте године, када су гародитељи из страха, да гаТурци не одведу у јањичаре,послали у Завалски мана-стир, где је игуман био Се-рафим, Стојанов стриц.

Живот у манастиру Ваве-дења Пресвете Богородице уЗавали, донео је Стојанумнога духовна добра. Његов

стриц, игуман Серафим, ста-рао се о њему и будно пра-тио његово узрастање.Стојан је у манастиру научиода чита и пише, прислуживаоје у олтару за време богослу-жења, учио црквенопојање.Брзо је напредовао и већ занеколико година, игуман Се-

рафим, одлучи да га по-шаље у манастир Тврдош,ради темељнијег образо-вања. Тврдош је у то времебио богати манастир садоста свог имања, бројнимбратством и познатом шко-лом. Али манастир убрзоразорише Турци, тако даништа од тога не остадесачувано. У манастиру Ус-пења Пресвете Богородице,Стојан се замонашио и мо-нашким постригом добиоиме Василије.

Архипастирски жезал овајСвети угодник Божији при-мио је на Преображење

Господње 1638. године, сасвојих 28 година, из рукепатријарха Пајсија у ПећкојПатријаршији. Од тога дана,па све до свог часног пре-стављења, пролазио јетрновит пут. Трпео је многаискушења, што од Турака,што од унијата, што од својезаблуделе пастве. Дух својпредао је Господу, у суботуСветле недеље, 29.априла/12. маја 1671.го-дине, у Острогу. На местугде је испустио своју светудушу, из голог камена из-никла је винова лоза која идан данас рађа плод. Мо-литвом пред кивотом Светогоца нашег Василија Ост-рошког Чудотворца, утехусу добиле многе: болне,бездетне, поседнутне и дру-гом невољом притиснутекрхке људске душе.

Скоро три века наконсвога престављења откриСветитељ заборављени изарасли гроб своје мајкеАне. Сваке године на томместу један јаки сунчев зракогреје гроб Анин, огреје јекао оног хладног децембар-ског дана давне 1610. го-дине када је Господ својомљубављу огрејао и подариосина Стојана. Када је Свети-тељ открио где почивајукости његове благочестивематере, мештани су на томместу подигли споменик, накоме пише: “Блаженоупо-којеној Ани Јовановић,мајциСв. Василија Острошког,овај скромни споменик по-дижу верници Попова Пољаи околине”. x

SvetiVasilijeOs tro -{ki po~eoje svoj mo -na{ ki putu ovom ma -nastiru,a wegovovreme sma-tra senaj zla -tni jim i najsjajni-jim peri-odom uistorijiTvrdo{a


лоза, производе се комби-новањем древних и најса-временијих технологија.Монаси манастира Тврдош,започели су пре десетак го-дина ново поглавље у причио манастирском винарствукод нас.

Данас, манастир има дваподрума. У старом каменомподруму, у столетним хра-стовим бачвама сазревавранац, а само десетак ме-тара даље, уз саму Требиш-њицу, укопан је нови подрумопремљен најсевременијомтехнологијом, али савршеноуклопљен у постојећи ком-плекс. Модерна технолошкарешења укључују и гравита-циони транспорт вина токомпроцеса прераде, омогућенвисинским разликама из-међу различитих нивоа под-рума.

У манастиру се одувекправило добро вино, покоме је манастир и данасвеома познат. Подруми ихрастове бачве потичу још

Манастир Тврдош по-стао је надалекочувен и по свом –

вину, за који постоји диванмаркетиншки слоган који од-ражава сву лепоту и богат-ство овог пића насталог нахерцеговачком кршу: „виноспокоја, манастирске ти-шине и благости монахакоји га негују.“

У једној прастарој епскојнародној песми помиње семанастир Тврдош и његовиподруми, односноманастирскеизбе испуњеневином. У там-ним временимапосле пропастисрпске сред-њовековнедржаве, српскимонаси су уманастирима очували клицусрпске духовности и кул-туре, па и традицију српскогвинарства. Исто као и у чи-тавој Европи, уосталом, и унашем винарству највеће

заслуге за преношењезнања о узгајању виновелозе и производњи винаприпадају монаштву.

Многе славне винарскекуће Француске, Италије,Шпаније и Немачке насталесу на старим манастирскимпоседима или као настав-љачи њихове традиције.Бројни су и српски мана-стири који су винарски угледсачували до данашњих

дана, међу којимасе посебно ис-тичу ВисокиДечани, Љубо-стиња и Тврдош.Подруми мана-

стира Тврдош не-гују традиције

српског монашкогвиноградарстваи херцеговачког

поднебља, производећивина од аутохтоних и интер-националних сорти у под-руму из 15. века. Жилавка,вранац, шардоне, кабернесовињон, али и манастирска

МАНАСТИРСКА ВИНА ПУНА СПОКОЈА, ТИШИНЕ И БЛАГОСТИ

МОНАХА КОЈИ ГА ПРАВЕ

МАНАСТИРСКА ВИНА ПУНА СПОКОЈА, ТИШИНЕ И БЛАГОСТИ

МОНАХА КОЈИ ГА ПРАВЕ

70

Oko uzgajawa vinove loze i vina, bratstvu pomaù najboqitehnolozi, a posebno se brine o prinosima koji suograni~eni kako bi davali samo vrhunska vina

POVRATAK ZAVIÂJUPOVRATAK ZAVIÂJU

Tvrdo{ki vranac iz

kamena

Tvrdo{ki vranac iz

kamena

Tvrdo{ki vranac iz

kamena

Tvrdo{ki vranac iz

kamena

Tvrdo{ki vranac iz

kamena

januar 2014.

Nakonposledweobnoveìvota umanas-tiru, ovovino sepro~uloposebnokvali -tetnomberbom iz2003, aline moèda se na|eu slobod-noj prodaji

винарства у регији источнеХерцеговине. Купује сенајсавременија опрема ивинификатори за винарство,док се грожђе за про-изводњу вина и ракија обез-беђује из манастирскихвинограда у Петропавловомпољу (вранац, мерло), и По-повом пољу (каберне и жи-лавка). Данас винаријаТврдош има капацитет одоко 200.000 боца годишње,у зависности од бербегрожђа, што их чини најве-ћом винаријом у РепублициСрпској и једном од најве-ћих винарија у БиХ. Главнипроизводи винарије су вра-нац, каберне совињон, жи-лавка, а производе се и двеврсте врхунских природнихракија - лозовача и трава-рица.

О успешности монаха идругих запослених у вина-рији манастира Тврдош го-воре и признања која судобили у Лондону, на сајмукоји организује лондонскичасопис „Декантер”. У конку-

ренцији 14.000 вина из 40земаља, тврдошки „вранац”и „жилавка” добили су ланебронзане медаље, а ме-даљу и похвале добило јевино „хум-каберне”. Винаманастира Тврдош су 2006.била апсолутни шампионБеоградског салона вина. Усептембру 2012. годинетврдошко вино „хум-ка-берне” добило је у немач-ком граду Нојштату сребрнумедаљу.

– На најбољи могућиначин спојили смо тради-ционално прављење вина имодерне технологије. И тај

из XVI века. Након по-следње обнове живота у ма-настиру, Тврдошки вранацсе прочуо бербом из 2003,која је заиста била посебна.Након тога, монаси предво-ђени игуманом јеромонахомСавом, успевају да обновевинограде у требињском иподигну нове засаде уоближњем Петровом и По-повом пољу и модернизујупроцес производње најмо-дернијом технологијом.

Данас се вина праве у двелиније. Једну чине тради-ционалне локалне сортеВранац (тврдошко црно) иЖилавка (тврдошко бело),док су у другој интернацио-налне сорте Cabernet Sauvi-gnon (Хум), Мерлот (Изба) иод пре неколико година иChardonnau, који тек требада изађе на тржиште.

Поред вина, у манастирусе прави одлична трава-рица и коњак Свети Сте-фан, као и мед. Приобиласку манастираТврдош, смештеног поднопланина уз саму Требиш-њицу, монаси ће вас прове-сти кроз стари, камениподрум, испуњен столетнимхрастовим бачвама у којимасазревају богата вина одвранца. Ту ћете уочити итрагове подрума у којима јетврдошко вино чувано још уXV веку. Виногради из којих долазигрожђе смештени су у двакрашка поља надомак Тре-биња. У Требињском пољуналази се седамдесет хек-тара старих засада вранца,док су монаси подигли шез-десет хектара нових вино-града у Поповом пољу.Премда изразита субмеди-теранска клима и каменитотло посебно погодују ауто-хтоној жилавки и вранцу закоји многи тврде да потичебаш из ових крајева, уновим виноградима поса-

ђени су и шардоне, мерло,каберне и шира. Овакавсортимент доказује опреде-љење да се већ и у самимвиноградима оствари спојаутохтоног и интернацио-налног, традиције и модер-ног, а та симбиоза даједодатни квалитет.

Око узгајања винове лозеи вина, братству манастирапомажу најбољи наши тех-нолози, а посебно се брине

о приносима који суограничени како би давалисамо врхунска вина. Озбиљ-нија производња вина по-чиње 1999. године.

Пошто је манастирсковино од стране светскихенолога оцењено као врхун-ско, дошло се на идеју да сеоснује винарија која бипоред манастира задовоља-вала потребе ширегтржишта. У марту 2006. го-дине, манастир Тврдош јеосновао предузеће "Под-руми манастира Тврдошд.о.о. Требиње", које је саданосилац стратешког развоја

Recept igumana Save- Када грожђе стигне из винограда у манастир, одабиргроздова се врши ручно, тако да само најквалитетнијегрожђе иде у прераду за вино. Винарија поседује мо-дерне винификаторе у којима алкохолна ферментацијатраје седам до десет дана. Након тога, вино се отачеу судове у којима се наставља процес јабучно-млечнеферментације до месец дана. Када се вино скине саталога, прелази у стари подрум, где одлежи до осаммесеци и онда је спремно за флаширање и конзумацију.Морам рећи да смо уз модерну технологију задржали истари начин производње који се у овим крајевима каотрадиција преноси са колена на колено - каже отацСава, игуман манастира Тврдош, и један од најзаслуж-нијих за стварање овог изузетно квалитетног вина.


Kowak ili vino?

Данас вероватно најпо-знатија манастирска ви-нарија на нашимпросторима, све чешћеугошћава високе званицекоје долазе у формалнупосету, али и на крајњенеформално уживање уманастирским винима.Лета 2011.године вина-рија је први пут уго-стила градоначелникаБеограда Драгана Ђи-ласа, уз председника До-дика, премијерРепублике Српске,Александар Џомбићчест је гост, атврдошка вина пробалису и руски и америчкиамбасадор у БиХ, деле-гација Међународногмонетарног фонда. Чу-веног кошаркаша ДејанаБодирогу сматрају несамо радо виђеним го-стом, већ и пријате-љем, често навраћа иредитељ Емир Кусту-рица. Дочекивали суовде и прослављенефудбалере, Душана Са-вића и некадашњег се-лектора фудбалскерепрезентације СрбијеВладимира ПетровићаПижона, глумце НиколуПејаковића, БраниславаЛечића, ДраганаБјелогрлића, гитаристуВлатка Стефановског,директора Београдскефилхармоније Ивана Та-совца... Програм по-сете, условно говорећи,описује нам директорвинарије Тихомир Кудуз.– Имамо салу у старомподруму која има местаза двадесетак људи иту примамо госте и ра-димо дегустацијутврдошких вина. По-чнемо од белог, „жи-лавке“, па преко„мерлоа“, „кабернеа“ и накрају завршимо с „вран-цем“ из 2003. године.Евентуално послужимојош и манастирскикоњак, стар 11 година.Гости су готово увекодушевљени „вранцем“,да ли зато што су на-викли на опоре „вранце“,па им се допадне овајнаш који није такав,мада морам да признамда хвале и коњак – причаКудуз.

спој нам је омогућио даимамо континуитет у про-изводњи вина врхунскогквалитета – истиче ТихомирКудуз, директор манастир-ске винарије.

Помоћ у набавци техноло-гије су добили од најбољихенолога из Србије и Фран-цуске, а њихова вредност јевелика.

– Најзаслужнији за на-бавку модерне технологијеје игуман отац Саво Мирићи управа Херцеговачко-при-морска епархије, који су иодлучили да обнове про-изводњу вина у манастиру –појашњава наш саговорник.Кудуз додаје да манастирТврдош извози своја вина уНемачку, Француску,Швајцарску, Кину, Аустра-лију, Хрватску, Америку,Црну Гору...

– Што се тиче прихода одвина, остварујемо добит дауредно подмирујемо својеобавезе и помажемо мана-стиру – тврди Кудуз.

Винарија манастираТврдош продаје своја винана четири континента, алисе „вранац“ из 2003. годинеи коњак „једанаестогодиш-њак“ не продају већ се самоповремено служе гостима.Иначе, „вранац“ из 2003. го-дине је њихово најстарије инајскупље вино. Кудуз кажеда је на аукцији у Београдуцена флаше достигла 500евра. Винарским пиканте-ријама придружиле се двеновине: лањске године по-чела је продаја тврдошког„шардонеа“, а манастирскавинарија обогаћена је бари-кираним вином. „Вранац“,берба 2010. година, став-

љен је на сазревање убарик бурад познате фран-цуске фирме за производњубуради.

– То су класична барикбурад од 225 литара која сунапаљена ватром изнутра ионда имате осећај дима увину. Та вина биће натржишту ове 2013. године.Ми, иначе, имамо пословнуполитику да вино које изба-цујемо на тржиште морабити старо три године. Упринципу годишње прера-димо око 180 тона грожђа, ана тржиште пошаљемо око150.000 боца – објашњаваКудуз.

Винарија је једина у БиХкоја има сертификате по-требне да би се изашло наевропско тржиште, па данасизвозе своја вина у Енг-леску, Швајцарску, Немачку,Холандију, али и САД, Кину,Аустралију.

– Наша је одлика да севина производе на тради-ционалан начин, али снајмодернијом опремом. Даби данас били на тржиштуморате имати добру опремуза прераду вина, али свеостало је традиционално истаре дрвене бачве и чу-вање, гајење. Има шест за-послених радника, претежномладића, у винарији, они себаве техничким стварима икомерцијалом, а игуманСава и братство се највишебрину око прављења вина иоко грожђа. Отац Сава биоје у Бордоу три месеца, гле-дао како се тамо праве винаи ту технологију донеоовамо, мада и сам јако пунозна о винима – објашњавадиректор винарије. x

OtacSava bio je u Bordoutrimeseca,gledaokako setamoprave vinai tutehno -logijudoneoovamo,mada i samjako punozna o vin-ima

72 januar 2014.

MASLO се приређује на дваначина: метењем млијека или ско-рупа и тепљењем скорупа. Масло семете у стапу мећајицом. Ту се улијеполовина слатког млијека – варенике– а половина љутога млијека – ки-селчине. Маћајицом се туче непре-кидно, док се одвоје масни дијеловиод водених. Масни се дијелови скупеу једну гуку, па се преперу у бистријводи и тако се добије младо масло.Овако масло није за оставу јера сене може дуго држати. Стога, ако гамисле за оставу употребити, треба гајош и на ватри претопити, да би сесасвијем водени дијелови издвојили.Овако истопњено масло сручује сеобично у Херцеговини у мјешине илитрбухе из бравчета, а у Босни у чаб-рице и каце.Водени дијелови што остану кад семасло извади зову се млаћеница.Од ње се прави хурда кад се млаће-ница мало подгрије иу њу успе си-риште, те се усири. Ако ће хурду зазиму оставити треба је приличноосолити, па збити у омање гучицеиоставити на диму да се доброисуши.овако суве гучице хурде зовусе хурдањаци. Хурда се зимииситни на „еренде“ па или се онако смочи сахлебом, или се њоме пресипљу друга јела,као јуфков пилав, макаруни и друга.Масло се добива још топљењем кајмака.Кајмак се растопи на ватри па се маснидијелови одвоје и спреме з азиму на истиначин, као и кад се топи из младог масла.Код топљења кајмака, пошто се извадимасло оно што остане зове се тузга. Тузга сезбије у какав суд, па или се одмах једе, илисе остави за зиму. Напоменути ми је да се уселима по горњој Херцеговини врло малотопи кајмака у масло за кућну употребу, негосе истопи само оно што је намијењено запродају. Оно што је намијењено за кућну по-требу, остави се онако у кајмаку, па ако кадаустреба за какво јело истопи се онолико ко-лико треба. Од лијепа кајмака у Гацку семоже добити 50 до 60 посто масла.

KAJMAK ili SKORUP се у Херцеговни скупљаовако. Пошто се млијеко помузе и узвари,разлије се у велике дрвене шкипове. Шки-пови су поређани по полици један до другог,подугнути од земње како планинка можеоко њих стојећки радити. Ако имаде многомлијека, а зграда није довољно пространа,начине се по двије-три полице једна изнаддруге. Шкипови се држе на што хладнијем

мјесту у Херцеговини и у некимдијеловима Босне, дочим се унеким дијеловима Босне млијеконапротив разлије у тако зване зем-љане пеке, па се ове држе наврућу огњишту и још се око њихпригне жераве да би се, тобож,кајмак што боље хватао. У ствариније тако, него се млијеко укиселипа изгледа да имаде више кајмака.Отуда и долази да је кајмак, где сена шкипове разљева, бољи.Млијеко остане у шкиповима тридана, пак се оне корице што се поврху скупе, сниме, малко осоле ислажу у кацу. За зиму се остављакајмак у помањкању каца у ме-шину. Пошто се у мјешину стрпадријеши се узапо на доњем крајумјешине, те се још заосталомлијеко и сурутка добро оциједе.

BANGUR – Прави се одлијепе окрупне пшенице. Пошто сепшеница добро уреди и очисти,малко се обари, па се онда доброосуши. Осушена се пшеница пре-меље у жрвњима, па се онда надобро ријетко сито осије. Оно што

пропане у сито иде у брашно, а оно штоостане на ситу препаха се и очисти од ме-киње и што послије тога остане то је правибунгур. То се саспе у лубуру или у каквуврећицу и остави у ћилер. Од њега се зимиправи чорба или бунгур-пилав.

KAQA је најомиљенија храна у ХерцегБосни. Припрема се од суха меса и киселакупуса. Понајљепша је кад се помеша го-веђе и крмеће месо. У јесен се припрема одсвјежа овчјег меса и свјежа главатог купуса.Тада се дода мало сирћета. Колико је оми-љена каља у нашем народу, славе је и устиховима:„Масан купус кисио,Није ми никад присио“Или овом пошалицом:„о девојко, тако ти небесане кувај ми купуса без меса“.

BAMJA је нека мохуничаста биљка самног шпичица и слузи. Она расте у топлимкрајевима Херцеговине, а припрема се по-највише са јагњећим и овчјим месом. Бамјасе на тави мало уфрига на маслу па се тосве смијеша са месом. Још се осоли и поби-бери, па се добро раскуха. Једни још уциједесока од црвених патлиџана. Ово је омиљенојело наших мухамеданаца. x

Recepti na{ih pra|edova

73januar 2014.

TRADICIJATRADICIJASRPSKA NARODNA JELA U

HERCEGOVINI I BOSNI

Сабрао: Лука Грђић Бјелокосић 1908.године

MODERNA CICVARA

За цицвару је потребно: 250гхeрцeгoвaчкoг кajмaкa пунo-мaснoг, 250г кукурузнoгбрaшнa или пшeничнoг сa вo-дeницe , сo, вoда (бeлa кaфa)Припрeмa:Прoври вoдa и стaви сe кaj-мaк дa сe истoпи и лaгaнo сeдoдaje брaшнo и мeшa. Кaдпoчнe дa сe oкрeћe у кoмaду ипусти мaснoћу, гoтoвo je.Moжe сe дoдaти цjeли сир.Moжe сe служити сa мeдoм икисeлим млeкoм.


Обрад Милићевић, родом из селаЗвјерине у Херцеговини, где не ус-пева ништа друго сем Херцеговаца,

одлучи да се 1922. пријави за жандара уБилећи. Прошао је све испите. Био је здравк'о дрен, паметан, поштен и храбар, пога-ђао је у мету, трчао брже од осталих, руко-вао сабљом и бајонетом, бацао најдаљекамена с рамена, није пушио ни пио, а биоје, као што се зна, из добре фамилије...На крају, пошто га примише у жандаре, тре-бало је да потпише решење, али он одбида то учини.- Зашто нећеш да потпишеш?- упиташе га.- Не умијем, одговори. Нијесам писмен.- Како, јадан, нијеси... писмен? Па како ћешписати пријаве и записнике кад се штодеси?И тако га и поред свега не примише у жан-даре, те се он исели у Америку, куда отпу-това италијанским шипом „Сан Ђовани диМесина“ из луке Котор, где је неки Дубров-чанин, по имену Балтазар Гради, сакупљаоХерцеговце за рад у рудницима Бјут Мон-тане.Као што каже стара пословица: „Херцего-

вина сав свијет насели, а себе опет не ра-сели.“ После многих потуцања, Обрад,којем су у Невјорку уписали ново имеО'Брајен, тражећи место слично роднојЗвјерини, насели се на северозападудржаве Аризоне, према граници Калифор-

није, испод планине Кросман. Живео је си-ромашно бавећи се оним чим се бавио и наЗвјерини - узгајао је овчије месо и продаваоу оближњем граду Хаваса Ситију. ДржаваАризона му је дала сто јутара потпуно не-плодне земље за симболичну цену од петдолара.Једнога дана док је копао велику рупу данаправи чатрњу, исту онакву као што јеимао у Херцеговини (у том крају није билодруге воде сем кишнице), изненада потеченафта. Постао је тако богат преко ноћи. Са-градио је пространу кућу у колонијалномстилу, а за своју душу подигао једну сасвиммалу, камену, као што је била она у којој серодио, са огњиштем, гредама и овнујскимкожама на којима је спавао сањајућиЗвјерину.И тако, дође и дан да се његова компанијаспоји са Стандард ојл компанијом, која је изФеникса послала чувеног адвоката да сепотпишу уговори. Али он одби да стави својпотпис!- Због чега нећете да потпишете уговор?упита га запањени адвокат.- Нијесам писмен, одговори он.- Господине О'Брајен, рече адвокат, ви стеједан од најбогатијих људи у Аризони. Штабисте тек постали да сте знали да пишете?!- Постао бих жандар у Билећи, одговориОбрад. x

FEQTONFEQTON

MOMO KAPOR: Obrad

74 januar 2014.

Након Косова, каже с правом наједном мјесту Рајко ПетровНого, наша је пјесма – тужба-

лица. Другачије – додао би Бећковић– није ни могло бити у поезији гдје јевјера с историјом једно. У стихове на-родних пјевача након Косова пресе-лили су се из стварности и њимапројездили коњи без јахача; запиш-тала су и нејач и љути лави и соколи,наплакале се мајке без синова; прсте-новане а невјенчане остале дјевојке.Ако је од историјског Милића барјак-тара – Милића Властелиновића – од17. вијека потекло и до нашег вре-мена претекло братство Милићевића,онда се у пјесничком лику овог хајдука ијунака из времена Кандијског рата (1645-1669), у ванредно лијепој десетерачкојпјесми њему посвећеној, стекло много тогашто је красило најбоље наше старије на-родне стихове. А понајприје туга као српски,покосовски удес.Као да се у Женидби Милића барјактарасабрала сва зла коб наше историје и пре-точила у неминовност, у тачку неизбјежногисхода у којој скончава сваки најличнији по-духват. Ту се више и не пита шта је узроктрагичног усуда – разлози се и не наводе –нити иком пада на ум да се запита може лисе избјећи. Туга је ту – и смрт као њена не-изоставна пратиља – нешто што је при-онуло за наше биће, нешто чему се нетреба чудити нити га објашњавати. У вјен-чано рухо обукла се Милићева изабраницаЉепосава да би отишла у смрт. А зашто икако, ево нека каже сама кроз стихове Вуко-вог пјевача:

јарко ми је омрзнуло сунце,а црна ми земља омиљела

Зашто – то се овдје и не пита. Осим ако нијеова напречац, а опет сасвим српски очеки-вано пристигла трагедија, плата за онајкратки излив радости Милићев што је ко-начно нашао изабраницу према своме ликуи угледу:

А кад Милић дара приватио,коња јаше, коњ му поиграва,а звекеће сабља о бедрици,а жуборе пуца на прсима,

на калпаку трепеће му перје –није шала онаква ђевојка!није шала онакви дарови!

Цијела пјесма и јесте градација непојамнетуге. Од клете судбе Милићеве несуђенетазбине (куће Вида Маричића), гдје је, пријеЉепосаве, осам њених сестара снашла

иста коб на дан удаје, преко Љепоса-вине смрти и Милићевог нарицања, падо јунаковог сусрета са мајком, његовесмрти и мајчиног завршног распињањаизмеђу два гроба, синовљевог и снахи-ног:

Када буде на заходу сунце,тад излази Милићева мајка,па говори, а за сунцем гледа:“Благо мене и до Бога мога,благо мене, ето сина мога!Ето г’ мајци ђе из лова иде,носи мајци лова свакојака!”

Ни би сина, ни од сина гласа.Када буде на истоку сунце,изилази Милићева мајка,

сунце гледа паке проговара:“Благо мене, ето ми снашице!Иде с воде, носи воде ладне,хоће мене стару зам’јенити!”

Ни би снахе, ни од снахе гласа,веће мајка кука од жалости;кука тужна како кукавица,а преврће како ластавица;

и кукаће до суђена дана.У центру таквог виђења свијета, гдје јецијела слика природе, од изласка до за-ласка сунца, оквир за дубоку тугу, и гдје се,андрићевски речено, сваки драм њежностидушом плаћа, стоји лик Милића барјактара.Какав је Милић, ми то у пјесми директно невидимо. Као да га крије од урока, пјевач ганигдје, осим у оном тренутку радости, неописује. Али од других чујемо колики је тојунак, колики су његов углед и његова мо-рална и физичка љепота. Најприје одвојводе Малете који му описује Љепосавукао “по ћуди” Милићу равну дјевојку и чији јеотац, Вид Марушић, како каже војвода, “кра-сан пријатељу”, / према тебе, према доматвога”. По том мјесту, којег сви тумачи нашенародне књижевности наводе када говоре оумијећу описа женске љепоте, посредно мо-жемо да извагамо и тежину нашег јунака.Али још више од тог описа – гдје је Љепо-сава приказана као “танка струка, а високастаса, / коса јој је кита ибришима, / очи су јојдва драга камена, / обрвице с морапијавице, сред образа румена ружица, /зуби су јој два низа бисера, / уста су јој ку-тија шећера” – импонује начин на којипјевач Милића и његове сватове, садауживо, суочава са том љепотом:

ја каква је цура Љепосава!Кроз мараме засијало лице;

сватовима очи засјенилеод господског лица и ођела.

Сви сватови ником поникошеи у црну земљу погледаше,

DR DAVOR MILI]EVI]:Mili} barjaktar u

srpskoj epskoj poeziji


ја од чуда лијепе ђевојке.

Од чуда је и овај пјевачев поступак. Нигдјеваљда у српској епској поезији није једанлик сагледан овако, у реакцији других ли-кова. И нигдје се то овако префињено не ко-ристи као огледало у којем ћемо сагледатидруги, главни лик – Милића барјактара. А утом преламању особина са једног на другилик, Милић постаје стожер читавог епскогсвијета. Све оне особине које красе највећесрпске јунаке, још од Косова па и прије њега– храброст, поштење, морална стаменост ипостојаност, физичка љепота као одраз мо-ралне величине, оданост свијету патријар-халних, хришћанских вриједности исказана уодносу према дому, родитељу, пријатељу –

све то носи Милић у овој пјесми, и то у ономнајчишћем виду, гдје нема мјеста компро-мису. Отуда и трагедија као посљедица не-могућности да се пристане на мање од оногашто је човјеку од Бога дато, што је Богумилом приступачно.У праву су они који веле да трагичност Ми-лићевог удеса, у својој страшној величини, по-стаје у овој пјесми универзална. Тачно је и тода су се у пјесми на најљепши начин уткали постарости различити културолошки слојевинаше прошлости – све до оног најдубљег, па-ганског, гдје је Милић (јунак што “обиђе земљуи градове / од истока паке до запада” и којегсахрањују “куда јарко смирује се сунце”), за-право персонификација сунца, а Љепосавањегова (коју сахрањују “откуда се јасно сунце

рађа”), персонификација зоре која мора да не-стане у сусрету са сунцем и насталим даном.Али, исто тако, ваља рећи да ни једно нидруго у пјесми не би дошло до изражаја безнаглашене националне потке и конкретног ис-торијског оквира. Милићево обилажењеземље и градова “од истока паке до запада”истовремено је и обиљежавање мапе српскогдуховног простора у другој половини 17.вијека. Од “цркве Миљешевке” у којој све доспаљивања на Врачару почива наш отац ду-ховни, Свети Сава, и јужније, од Колашина, папрема западним странама гдје купи сватове:“по свој Босни и Херцеговини / и по Жупи и Ко-тару равну”, све до Скрадина и Книна, до “За-горја украј мора сиња” гдје проси дјевојкуЉепосаву. Све су то простори у којима се утом конкретном историјском времену враћасамопоштовање међу Србима; када се, захва-љујући дјеловању обновљене Пећке патријар-шије (још од 1557) али и сабљи хајдука усрпској Далмацији и Старој Херцеговини,кључној стратешкој позадини Кандијског, тј.Критског рата између Турака и Млечана, у раз-бацаним племенским заједницама поновораспаљује косовска ватра и свијест о себи каоједном народу. У пјесми су у Милићеве сва-тове призвани из својих чета сви они српскијунаци који својом акцијом, на поменутим про-сторима, дефинишу овај дио српске историје:

Кума куми Јанковић-Стојана,старосвати Пивљанина Баја,

а ђевери Мандушића Вука.

У Милићеве сватове слило се све што јесрпско и што ваља. Он и јесте истинскибарјактар српства у своме времену. Зато је иснага и туга ликова у овим стиховима, ко-лико год била универзална, заправо нагла-шено српска. Само српски може бити удескоји овако дијеле умрла невјеста и сватови:

Састаше се кићени сватови,сабљама јој сандук сатесаше,

наџацима раку ископаше

И српска је и ничија више судбина у којојјунак може себи да дозволи овакав лирскиодушак, да оваквим ријечима, преливајућисвоју тугу у цијелу природу, ожали својуневјесту:

“Чарна горо, не буди јој страшна;црна земљо, не буди јој тешка;вита јело, пусти широм гране,

начини ми заручници лада;кукавицо, рано је не буди –

нека с миром у земљи почива.”

У лику Милића барјактара у овој пјесми са-брани су најудаљенији полови епског и лир-ског. Све оно најдрагоцјеније код српскихјунака, брижно чувано у десетерцима од Ко-сова, преломило се кроз призму његове тра-гедије и оживјело на начин који представљаслику зрелости нације у једном важном тре-нутку српске историје, пред велике буне кас-нијих времена, укључујући и ону пресудну,Карађорђеву. Имало је шта да баштинибратство потекло од Милића; има чему дадорасте у сваком новом покољењу. У овомвремену страшних искушења поготово. x

76 januar 2014.

Ми смо на географском положају којиомогућује лијеп и пристојан живот.Али, политичке баријере и зађевице,

неријешене ситуације су препрека бржемразвоју. Важна је комуникација са сусједимаи са свијетом, као и све остало што људимадаје сигурност у финансијским улагањима.Михајло Милићевић је један од оних људикоји своје животне потезе објашњавајукратко и јасно. Тако каже да је “са намјеромда направи нешто велико, значајно иуспјешно, али да увијек остане у вези са от-аџбином”, кренуо у свијет крајем шездесе-тих година. Ми можемо да додамо, точињенице говоре, да је у томе потпуноуспјео.Сада има компанију са више дјелатности:North American Marketing, Radio and TV pro-duction и 747 Travel Agency. Компанија се,осим информисањем наших људи у дијас-пори, бави и културном сарадњом, гостова-њима уметника, али и трговином. За онекоје занимају цифре, казаћемо да компанијеима годишњи обрт око 6 милиона долара.Михајло све не ради сам. У његов поро-дични бизнис укључена је и његова супруга

Кршни Херцеговац Михајло Мајк Милиће-вић, магистар менаџмента са Колумбијауниверзитета и власник туристичке аген-ције у Торонту, пре 35 година основао јемеђу првима радио програм на српскомјезику "Звуци родног краја". Био је то по-четак једне успешне менаџерске каријереу области за коју се никада није стручноспремао – организација забава, конце-рата и гостовања наших уметника. Ни-када није слутио да ће живети одтуризма. После више од деценије ем-барга и преседања по европским и север-ноамеричким аеродромима, Срби изТоронта пре три године поново су поле-тели директно за Београд.– Као секретар Југословенског друштва"Братство и јединство" слао сам некимнашим Словенцима у агенцију толикопутника да сам правио већи промет негоњихови запослени, па су ме наговорилида кренем у овај посао. Отворио самсвоју агенцију на Јеврејској пијаци уцентру Торонта 1972. године, неколикомесеци пре него што сам кренуо и сарадио програмом, тако да и један и другимој бизнис славе сада 35 година по-стојања – присећа се Милићевић својихпочетака, када је после напуштања сту-

дија на ФОН-у и посла у ИМР у Раковици,преко Швајцарске, стигао у Канаду идобио свој први посао у једној атомскојцентрали.Први Јатови чартер летови за Канаду до-воде се у везу са почетком туристичкогбизниса Мајка Милићевића, као што иданас вели: "Није битно ко ће тај посаода ради, да ли ја или Јат, важно је да ле-тови постоје и да наши људи имају могућ-ност да путују уз што мањемалтретирања". 18.04.2007.

Trajna veza sa maticom

Majk poleteo pre Jata

DRUGI O NAMADRUGI O NAMA

Гордана, која је главни менаџер у компа-нији, син Дејан, који је завршио студије(Business Administration) и кћерка Јованкакоја је завршила Економски факултет (Fi-nance& Comerce у Торонту), и почела даради у једној од најуспјешнијих америчкихкомпанија у области производње гуме ипластике.Михајло је рођен 1941. године у Клепцимакод Мостара. Данас, мало га ко ословљавакрштеним именом. Највећи дио живота про-вео је далеко од Херцеговине. Они који гапознају, зову га Мајк.Михајло није одмах кренуо преко баре. Не-пуних годину дана провео је у Швајцарској,а затим више од 40 година у Канади.- Али, током свих тих година, нисам забора-вио двије животне максиме. Прва је да јеувијек могуће постићи оно што се снажноволи. Треба бити досљедан и упоран, узризик који је неизбјежан, па ће се свакакопостићи жељени циљ. Мој други животнимото био је и остао да никад не треба забо-равити своју родну земљу и своје корјене.Матична земља и народ дарују све вријед-ности које човјек има. x


IZDAVA[TVO

78 januar 2014.

IZDAVA[TVO

ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ ОДЛУКОМ · u svojoj istoriji...

Documents