ТМ Г. xx Бр 1-2 63 - 85...
TRANSCRIPT
ТМ Г. XX Бр. 1-2 Стр. 163 - 185 Ниш Јануар - Јун 1997.
UDK 949.7:[2+39] (497)Prethodno saop{tewe Драган СуботићPrimqeno: 27.04.1997. Институт за политичке студије,
Београд
NA[A PREDRATNA BALKANISTIKAO TRADICIJI, RELIGIJI I NACIJI
NA BALKANU
Rezime
Autor pi{e o Ratku Pare`aninu, Petru Skoku, Milanu Budimirui drugima koji su pre Drugog svetskog rata u Beogradu osnovali (1934.godine) poznati Balkanski institut (prestao sa radom 1941. godine usledzabrane okupatorskih vlasti). Ova institucija radila je na nau~nomprou~avawu politi~kih, privrednih, kulturnih, etni~kih, duhovnih i sva-kih drugih prilika na Balkanu, razviv{i `ivu nau~nu, publicisti~ku ijavnu delatnost i okupiv{i istaknute nau~nike na ovom projektu. Istotako, pokrenute su balkanske studije kao i me|unarodni ~asopis na fran-cuskom jeziku posve}en prou~avawu Balkana, a objavqena je i dvotomnastudija: "Kwiga o Balkanu", kao i niz edicija u seriji: "Balkan i Bal-kanci" od eminentnih autora: V. \orovi}a, Georgi Konstantinova, Ferda[i{i}a i drugih, {to je nai{lo na interesovawe tada{we javnosti.Pored pripremawa jedne obimne privredne enciklopedije balkanskihzemaqa, uo~i rata sa pojavila kwiga o istoriji Beograda na vi{e stranihjezika (nedavno se pojavilo reprint izdawe ovog bedekera). Iako je nasil-no prestao sa radom, ovaj Institut je ostavio vidnog traga u predratnojjavnosti, stvoriv{i pretpostavke za pojavu sli~nih nau~nih institucijai posle 1945. godine.
Kqu~ne re~i: Balkanistika, Balkanski institut, balkanske studije,Ratko Pare`anin
164
1. Ratko Pare`anin i za~eci balkanistike ume|uratnoj Jugoslaviji
Promi{qawe o balkanistici, odnosno, balkanologijikao specifi~noj istorijskoj nauci, koja se bavi prou~avawemzajedni~kih pojava u jeziku, kwi`evnosti, folkloru, dru{-tvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda, neizostavnouzima u razmatrawe i predratne za~etke ove nauke, oli~ene uosnivawu i radu Balkanskog instituta u Beogradu. Nedavno jeakademik N. Tasi}, povodom godi{wice rada dana{weg Balka-nolo{kog instituta SANU, ustvrdio da se na balkanisti~kimstudijama radilo, na primer u Bosni po~etkom ovog veka, a uBeogradu je: "na `alost kratko, radio "Balkanski institut"osnovan 1934. godine. On je zahvaquju}i entuzijazmu wegovihosniva~a (R. Pare`anin, S. Spana}evi}) pokrenuo prvi balka-nolo{ki ~asopis "Revija za balkanske studije", na ~ijem ~elusu se nalazila takva imena kao {to su bili Milan Budimir iPetar Skok... Na`alost, ovaj Institut je `iveo samo do 1941.godine, kada je odlukom nema~kog vojnog zapovednika za Srbijuprestao da postoji. Istorijskoj nauci, uprkos nekim negativ-nim konotacijama u vezi sa ovim Institutom, ostaje da pot-punije utvrdi wegov zna~aj za razvoj balkanolo{ke nauke u nas.Dobar deo stranih nau~nih radnika bez ideolo{kih op-tere}enosti, dao je laskave ocene sedmogodi{weg rada Balka-nolo{kog instituta. Smatramo da je potrebno skinutipoliti~ku hipoteku sa ovog Instituta, nepravedno staqenu nawegov rad i wegove saradnike".1
Posle vi{e od pola veka od osnivawa Balkanskog insti-tuta u Beogradu (1934.) slobodni smo da uka`emo na rad ovenau~ne i istra`iva~ke institucije, progovorimo o wegovim os-niva~ima, ne zaboravqaju}i ni na one istori~are i druge nau~-ne i javne radnike (na primer Vasu ^ubrilovi}a)2 koji su sebavili balkanolo{kim temama.
Za Vuka Karaxi}a se ne bez razloga tvrdi da se mo`e sma-trati ne samo osniva~em nove na{e kwi`evnosti: "nego i pok-reta~em nove nauke koja se zove balkanologija ili balkanis-tika. Ova nauka obuhvata sav duhovni `ivot Balkana i Balka-
1 \or|e Tasi}: "20 godina Balkanskog instituta SANU" u: "Balkanika", broj 21.Beograd, 1990, str. 10.2 Videti: "In memoriam", "Balkanika", broj 21, Beograd, 1990; "Pogledi Vase^ubrilovi}a na srpsku istoriju 19. i 20. veka" (priredio Zdravko Antoni}),Beograd, 1992, str. 7-22.
165
naca, ispituju}i naro~ito one strane tog `ivota koje su zajed-ni~ke i tako re}i op{te balkanske".3
Pored Vuka, u literaturi se spomiwe i filolog F.Miklo{i}, istori~ar Konstantin Jire~ek i drugi koji su svo-jim radovima ostavili znatnog traga u izu~avawu Balkana.Pored ovih, isti~emo i vi{e va`nijih kwiga o Balkanu, naprimer: Aleksandra Prestijenskog: "Balkan" U jedinstvu ibratskoj slozi" (Zagreb, 1896.); dr Stefana Brati{i}a: "Bal-kanski poluostrv" (Beograd, 1889.); Milivoja Nikolajevi}a:"Novija Geografsko-kartografska kwi`evnost Balkanskogpoluostrva" (Beograd, 1880.); V.M.G. Medakovi}a: "Kristjanina Balkanskom poluostrvu" (Beograd, 1885.); "Etnografskakarta srpskih zemaqa na osnovu istorije, jezika, obi~aja ipoezije" (Izradila Srpska Veliko{kolska omladina, Beograd,1891.); Jovana Draga{evi}a: "Poluostrvo ilirsko (balkansko)sa gledi{ta vojnog" (Beograd, 1881.); M.V. Smiqani}a: "Etno-grafsko grupisawe naroda balkanskog poluostrva" ("Godi{wi-ca N. ^upi}a", Beograd, 1905.); Nike @upani}a: "Sistem isto-rijske antropologije balkanskih naroda"(otisak is: "Stari-nar", Beograd, 1909.); "Ka istoriji promene spoqa{wosti bal-kanskih naroda" (Beograd, 1910.) koje zajedno sa ~asopisima ilistovima posve}enima Balkanu i balkanskim narodima (naprimer: "Balkanska vila", Beograd, 1885; "Balkan" - ilustro-vani kalendar, Beograd, 1919; "Srpski narodni kalendar - Bal-kan", Wujork, 1911; "Balkanski svet", ^ikago, 1916; "Balkan" -veliki narodni kalendar, Zemun, 1923; "Balkanski rat u slicii re~i", Beograd, 1913; "Balkansko bratstvo", Beograd, 1937;"Balkanske zemqe", Beograd, 1939-1941 pod uredni{tvomDu{ana M. Filipovi}a, svedo~e o interesovawu tada{wedoma}e (kao i inostrane nauke) o problemima Balkana.
Stoga, u kratkim crtama, prikaza}emo balkanolo{ka in-teresovawa Jovana Cviji}a, Vase ^ubrilovi}a, dr PetraSkoka, dr Milana Budimira, a pogotovu Ratka Pare`anina, iako osvetliti razvoj ove nau~ne discipline u me|uratnoj Jugo-slaviji.
U za~etke na{e me|uratne balkanistike, ubrajamo uprvom redu Jovana Cviji}a (1865-1924.) koji je u oblasti anto-pogeografije ali i fizi~ke geografije i etnologije istra-`iva~ku pa`wu usmeravao na Balkansko poluostrvo (odbacu-ju}i jednostrane pristupe E. Racela i ^. Brina objaviv{i vi{ezapa`enih radova: "Antropogeografski problemi Balkanskog
3 N.prema: "Balkan i Balkanci", Beograd, 1937, str. 137.
166
poluostrva" (Beograd, 1902.); "Balkansko poluostrvo i ju`no-slovenske zemqe: Osnove antropogeografije" (Beograd, 1922.);"Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe" II, (Zagreb,1922.); "Metanastati~ka kretawa: uzroci i posledice", (Beo-grad, 1922.); "Metanastati~ka kretawa: uzroci i posledice",(Beograd, 1922.); "Nekoliko promatrawa o etnologiji Make-donskih Slovena" (Beograd, 1926.). Sredi{te nau~nog intere-sovawa Cviji}a je bio i ostao Balkan, o kome u studiji: "Bal-kansko poluostrvo" ispisuje predivne stranice, po~ev{i odgeografskih karakteristika, pa do pojave izolovawa i odva-jawa ovog dela Evrope od ostatka sveta. Obra|uju}i pojedineizolovane oblasti (dinarski sistem na severozapadu Po-luostrva, pindski na zapadu i rodopski u sredini), on isti~ewihov zna~aj za razvoj patrijarhalne civilizacije na Balkan-skom poluostrvu i pojedinih etni~kih grupa u tim sistemima:Ju`ni Sloveni, Arbanasi i Aromuni. Razdrobqenost reqefa uunutra{wosti Poluostrva omogu}ava stvarawe mawih, u sebezatvorenih geografskih oblasti i grupa. To je geografska os-nova i politi~ke razbijenosti Balkanskog poluostrva. Zato sena wemu vrlo te{ko stvaraju velike dr`ave koje su izrastaleiz wegove sredine".4 Za balkanologiju su od zna~aja i Cviji-}eva istra`ivawa prirodnih oblasti na Poluostrvu: egejske(sastavqene od gr~kih oblasti na kopnu i na ostrvima), tra~ko-makedonsko promorje i kontinentalni blok, podeqen na trioblasti: isto~nu ili balkansku, dowobugarsku plo~u i mari~kudolinu, zatim centralnu ili moravsko-vardarsku dolinu ipindsko-dinarsku obalst, kao i identifikovawe tri grupe geo-grafskih uticaja: neposrednih uticaja geografskih sredina(uticaj zemqi{ta, atmosferskih pojava i klime na fiziolo-giju i psihologiju ~oveka) posredni uticaji i geografske oso-bine koje uti~u na kretawe (migraciju) qudi-metanastati~kakretawa na Balkanu. Svakako, uz nezaobilaznih pet vrsta psi-hi~kih tipova koji su od uticaja na metanastati~ka kretawa naBalkanu.5
Pored Jovana Cviji}a i dr Petra Skoka,6 ozna~avamo kaojednog od za~etnika balkanolo{ke nauke u me|uratnom peri- 4 Vasa ^ubrilovi}: "@ivot i rad Jovana Cviji}a" u: "Sabrana dela", kwiga 1,Beograd, 1987, str. 78-79.5 Op{irnije o tome videti: M. Vasovi}: "Cviji}ev rad na antropogeografiji bal-kanskih zemaqa s posebnim osvrtom na wihov op{tedru{tveni zna~aj" u:"Cviji}ev zbornik: U spomen 100 godi{wice wegovog ro|ewa", Beograd, 1965, str.17.6 M. Budimir: "Petar Skok, 1. mart 1881-1956", u: "Istorijski ~asopis", Beograd,1956.
167
odu. Ovaj poznati lingvista ro|en 1881. godine u @umberku,zavr{io je u Be~u romanistiku i germanistiku, gde je i dokto-rirao 1904. Od 1917. godine, je prvo honorarni, a pogom (od1919. do 1951. godine) i stalni profesor zagreba~kog Sveu~i-li{ta, gde osniva katedru za romanistiku. Od 1934. do 1940.godine, je suredaktor ve} spomenutog ~asopisa "Revija za bal-kanske studije" i sa M. Budimirom, prakti~no, osniva~ Bal-kanskog Instituta i pokreta~ revije (kako je svojevremeno za-pisano u "Enciklopediji..."
Od 1948. godine, pa sve do svoje smrti 3. februara 1956.godine, je redovan ~lan JAZU u Zagrebu, gde je dao velike re-zultate iz oblasti lingvistike i filologije, u bavqewe kwi-`evnom kritikom, istorijom lingvistike i pedago{kim radomna Univerzitetu.7
Uo~i rata iz oblasti lingvistike objavio je uxbenik"Osnovi romanske lingvistike" (kw. 1-3, Zagreb, 1940.), kao i oproblemima latinskog i romanskog jezika na Balkanu. Istotako, bavio se i izu~avawem rumunskog jezika, kao i albanskimi ilirskim (kao predslavenskim jezikom Balkana), kao i fo-netikom, aloglotijom i dijalektikom srpskog ili hrvatskogjezika ("Etimolo{ki rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika"),kao i onomatikom i tonomastikom Vojvodine i drugih na{ihkrajeva. Za balkanistiku je va`no Skokovo zalagawe da seprou~avawe Balkana ne ograni~i samo na vizantologiju, ve} dase pro{iri na {iru nau~nu disciplinu - balkanistiku. Teori-jske i metodolo{ke osnove ove nau~ne discipline je definisaou dva teksta: "Prakti~na i teoretska va`nost balkanistike"("Balkanski svet", Beograd, 1940.) i "Balkanistika" ("GlasnikJugoslovenskog profesorskog dru{tva" br. 14, Beograd, 1934.).U prvom radu, dr Skok veli da je balkanologija kao i svakadruga nauka apoliti~ka: "Ona ima samo da objavquje istorijskazbivawa na Balkanu, da nau~nim metodom utvr|uje ~iwenicetoga zbivawa, i da ispita wihove smernice i rane uticaje podkojima se ti procesi vr{e na ovom vrlo va`nom Poluostrvu.To i ni{ta drugo ~ini wen zadatak".8
U drugom tekstu pod naslovom: "Balkanistika", ina~e ob-javqenom 1934. godine, dr Petar Skok preciznije navodi osnov-ni predmet i metod ove nau~ne discipline koju je (barem za onovreme, veoma smelo razgrani~io od tada na ovim prostorima u
7 Valentin Putanec: "Pogovor o Petru Skoku i wegovom radu", u: "Zbornik u ~astPetru Skoku", Zagreb, 1985, str. 547-553.8 "Balkanski svet", Beograd, 1940, str. 15.
168
usponu - vizantologije)9 definisao slede}im re~ima: "Ona }eizu~avati ponajprije balkanske paralelizme u oblasti jezika...U folkloru imade najvi{e zajedni~kih balkanskih crta. Tu ihje najlak{e uo~iti, jer je no{wu, pjesme, igre, itd., najlak{eopa`ati... Ekonomski razvitak balkanskih naroda pru`atako|er velikih analogija. Makedonski plug karakteristi~anje, na primer, ne samo za Slovene, nego i za Arbanase. Sve totreba uporedo studirati... Nadaqe, treba ista}i da se ba{ uoblasti literature na|e balkanistici najboqe poqe zaizu~avawe op{te balkanskih pojava... Dadu se ustanoviti upo-redne crte i u pravu balkanskih naroda. Pravne institucijebalkanske treba da budu va`no poqe balkanistike...10 Skok jedaqe tvrdio da je ova nauka: "Zvana ne samo da produbi pozna-vawe me|usobnih odnosa, nego i da sna`no djeluje, nakon {tootkrije intimne zakone balkanskog razvitka, na stvarawu bal-kanskog mentaliteta i da poda balkanskom dr`avniku i poli-tiaru nu`ne direktive za rad i vladawe. Ako bismo htjeli dauporedimo balkanistiku sa kojom od postoje}ih nau~nih disci-plina, onda bismo rekli da ona svojim opsegom nali~i najvi{ena vizantologiju. Kao {to vizantologija obasi`e ukqu~itiznawa znawe o razvitku vizantijske dr`ave, literature i jezi-ka, wene civilizacijske i dru{tvenog ure|ewa, tako mo`emokazati da balkanistika obasi`e ukupnost znawa o paralelnomrazvitku balkanskih naroda na svim poqima quskog rada".Isto tako, Skok napomiwe da balkanistika nali~i na razneuporedne nauke koje su se konstituisale u 19. vijeku... Od ovihse uporednih nauka razlikuje balkanistika samo utoliko {touporedni metod ograniuje samo na balkanske narode. Moglo bise jo{ kazati da bi u ovu nauku mogle da u|u i prirodne naukeukoliko ispituju balkanske sredine u kojima su `ivjeli i raz-vijali se balkanski narodi... I nije onda udno {ta na raznena~ine mo`e da se istakne i duhovno jedinstvo Balkana. Prematome, ispitivawe duhovnoga jedinstva balkanskoga povlai zasobom i ispitivawe prirodnoga balkanskoga jedinstva". Ovajnau~nik usmeren na izu~avawe romanistike, isticao je imogu}nosti za pru~avawe kulturnih, duhovnih i drugih vezaBalkana sa Evropom pri ~emu balkanistika zadobija i vid
9 Videti: Q. Maksimovi}: "Razvoj vizantologije", u: "Univerzitet u Beogradu 1838-1988"; Beograd, 1988. str. 655-671; Radivoj Radi}: "Teorgije Ostrogorski i srpskavizantologija" u: "Ruska emigracija u srpskoj kulturi 20-tog veka, Zbornik ra-dova", Beograd, 1994, str. 147-152.10 Navedeno delo, "Glasnik Jugoslovenskog profesorskog dru{tva", Beograd, 1934,br. 14, str. 803.
169
op{te nauke o kulturama.11
Pored profesora Skoka, kako je svojevremeno naveo drVaso ^ubrilovi}, (Videti: neposredno posle osnivawa Balka-nolo{kog instituta SANU), u jednom radu po~etkom 70-tih, dau za~etnike balkanskih studija vaqa ubrojati i Vuka Karaxi}a,\uru Dani~i}a, Vatroslava Jagi}a, Frawu Ra~kog, Stojana No-vakovi}a, Milana [uflaja, K. Jure~eka, a posebno geografaJovana Cviji}a, spomiwemo i zna~aj akademika Milana Budi-mira (Vra~ar Vakuf 1891 - Beograd 1975), jednog od saradnikapredratnog Balkanskog instituta. Ovaj poznati klasi~nifilolog, diplomirao je, a potom 1920. godine i doktorirao izove nau~ne oblasti na Univerzitetu u Be~u, da bi 1920. godine,zapo~eo nastavni~ku karijeru na Univerzitetu u Beogradu. Kaoredovan profesor ve} 1941. godine, je penzionisan, pa ponovopovra}en u nastavu 1945. godine. Za redovnog ~lana SANU iz-abran je 1955. godine (za dopisnog ~lana JAZU jo{ 1952. godi-ne).12
Nau~na oblast interesovawa filologa Budimira je bilaveoma raznovrsna. Zapo~eta je sa istra`ivawem slovenskih mi-tologija, folklora, uporedne istorije i lingvistike, anti~kihtema, vizantologije, etnologije i balkanistike13 - dakle, domi-nirale su balkanske teme, o ~emu svedo~e i najraniji radovipoput slede}ih: "Anti~ka Italija i Balkan" ("Prete~a", br. 1,Beograd, 1928, str. 7-55); "O etni~kim odnosima Dardanaca iIlira", ("Jugoslovenski istorijski ~asopis", 1937); "Staro-balkanski motivi kod Vuka", ("Me|unarodni kongres slavis-ta", Beograd, 1939); "Starobalkanske tehnike u Srem~evim de-lima", ("Me|unarodni kongres Slavista", Beograd, 1939.); "MiBalkanci" ("Glasnik dru{tva "Prosveta", Sarajevo, 1940, br.1-12, str. 17-21) koji su uglavnom sabrani u jedinstvenu kwigu:"Balkanski isto~nici" (Beograd, 1969), posebno u uvodnom tek-stu u kome Budimir promi{qa o zna~ewu balkanskih isto~-nika za evropske narode u doba reformacije i razvoja wegovoghumanizma (re~ je o tekstu: "Izvori i Isto~nici", str. 8).
Budimir je u tekstu: "Osnivawe Balkanskog Instituta uBeogradu", ina~e objavqenom u "Jugoslovenskom istorijskom~asopisu" (br. 3-4) 1937. godine, pobli`e osvetlio zna~aj ovog
11 Isto, str. 805.12 "Milan Budimir" u: "Spomenica", SANU, Beograd, 1979; V. \uri}: "M. Budi-mir", str. 5-11.13 Videti: "Helikon": Zbornik studija, eseja i umetni~ke proze", Beograd, 1981;Predgovor Zlate Bojovi}, str. 7; "Bio-bibliografija M. Budimira", isto, str. 281-291.
170
instituta kao specifi~nog centra za izu~avawe Balkana i zaobave{tavawe balkanske i svetske javnosti o sada{wosti ipro{losti balkanskih naroda, jer se, kako je zapisao: "i do sadapoklawalo dovoqno truda balkanskim studijama, ali one subile mahom fragmentarne, gotovo po pravilu bez me|usobneveze i ~esto pod tu|im uticajima. Osniva~i Balkanskog Insti-tuta, rukovode}i se u prvom redu wihovim opravdanim shva-tawem da su balkanski nau~nici, radnici najpozvaniji da pro-u~avaju sudbinu balkansku i da saop{tavaju rezultate svojihizu~avawa u jednom organu koji }e biti pristupa~an i stranomsvetu, pokrenuli su kao prvu svoju ediciju strogo nau~nime|unarodni ~asopis: "Revue internatinale des studes balkanik-vues"... kao i izradu jedne balkanske kartoteke o svim aspekti-ma `ivota balkanskih naroda, kao prvog koraka u izradi jedneenciklopedije balkanskih naroda. Sli~ne ideje o zna~aju bal-kanistike za narode na ovom geoprostoru susre}emo i u jednomdrugom tekstu: "O Balkanu i balkanologiji" (objavqenom uprvom i jedinom broju ~asopisa "Balkanski svet" iz 1940. godi-ne) gde Budimir defini{e su{tinu balkanologije kao nauke oosobenoj balkanskoj zajednici zemaqa i `ivota qudi i naroda,kojoj }e: "ostati u budu}e krupan zadatak da ispita, utvrdi, ob-jasni i poima uslove te zajednice, da otkrije sve one oblike`ivota koji su specifi~no balkanski i da tako izlo`i bal-kansku pro{lost i balkansku savremenu stvarnost, koja je pro-izi{la iz te pro{losti".14
Pored ove dvojice profesora, proteklihi pola veka una{oj javnosti se iz ve} poznatih ideolo{kih razloga, pre}ut-kivao doprinos Ratka Pare`anina (Kowic, 24. februar 1898 -Minhen, 20. maj 1981) u osnivawu i radu predratnog Balkanskoginstituta u Beogradu. Ovaj hercegovac, savremenik i saboracpripadnika revolucionarne organizacije "Mlada Bosna", ~uve-nog Gavrila Principa, Trafka Grabe`a, Nedeqka ^abrino-vi}a i ostalih, zbog u~estvovawa u sarajevskom atentatu na Vi-dovdan 1914. godine, iako maloletan, sa 16 godina - je zatvoren utamnicu u Aradu, a ubrzo poslat i na italijanski front.Zavr{etak rata je do~ekao u bolnici u Zagrebu, odakle prelaziu Beograd i zavr{ava kwi`evnost na Filozofskom fakultetu.Pare`anin je 1924. godine, postavqen za ata{ea za {tampu uBe~u, a na izborima za Narodnu skup{tinu 1927. godine, na lis-ti Radikalne stranke izabran je kao najmla|i poslanik (sasvega 29 godina!). Od 1929. do 1933. godine, je bio ponovo u dip-
14 "Jugoslovenski istorijski ~asopis", br. 3-4, Beograd, 1937, str. 732.
171
lomatskoj slu`bi u Be~u, a potom je radio u Centralnom pres-birou u Beogradu.
Pored anga`ovawa u radu Balkanskog instituta (o ~emu}e kasnije biti op{irnije re~i), po~etkom 20-tih godina jebilo zapa`eno wegovo sara|ivawe u listu "Prete~a", a potom ulistovima: "Otaxbina", (Beograd, "Na{ put" (Petrovgrad),"Vihor" (Split), "Kwi`evni sever" (Subotica)... Bio je jedanod glavnih inicijatora za osnivawe JNP "ZABOR" i saradnikDimitrija Qoti}a. Za vreme Drugog svetskog rata je bio {efVaspitnog odseka SDK i direktor izdava~kog preduze}a "Jugo-istok". Zajedno sa dr Dimitrijem Najdanovi}em 1944. godine, jeuredio antologiju dobrovoqa~ke lirike "Tvr|ava", a po pov-la~ewu u Sloveniju, a zatim u Italiju, bio je urednik lista"Na{a borba" (Beograd, 1941-1942; Qubqana, 1944-1945.), "[es-ti septembar" (Italija, 1946-1947.), i "Iskra" od osnivawa1949. godine u Nema~koj, pa do svoje smrti - gotovo punih 30godina.15
Od va`nijih kwiga, Pare`anin je objavio ve} 1947.godine u Italiji: "Kwi`evna pisma - Iz zapisa i bele`aka jed-nog drvodeqe", priredio je kwigu: "Dimitrije Qoti} u revolu-ciji i ratu" (Minhen, 1961). Deset godina kasnije objavio je ikwigu: "Drugi svetski rat i Dimitrije Qoti}" (Minhen, 1974.),a tri godine kasnije i kwigu: "Mlada Bosna i Prvi svetskirat" (Minhen, 1974.) koji se smatra wegovim `ivotnim delom,kao i niz publicisti~kih zapisa u "Iskri" i drugim emi-grantskim izdawima.
2. Osnivawe i rad Balkanskog instituta u Beogradu(1934-1941)
Balkanski institut u Beogradu osnovan je s prole}a 1934.godine, na bazi privatne inicijative, a wegovi su inicijatorii osniva~i bili Ratko Pare`anin i Svetozar Spana}evi}. Os-novan privatnom inicijativom, Balkanski institut je i celusvoju delatnost organizatorsku, i izdava~ku, razvijao na pri-vatnoj bazi i sve do svoga nestanka ostao je potpuno ipoliti~ki i finansijski nezavistan. Za svoju delatnost zacelo vreme svoga postojawa, on nije nikada primao nikakvihsubvencija, od bilo koje vlade jugoslovenske ili balkanske, aisto tako nije primao subvencije od ma koje organizacije ili
15 B. Karapanxi}: "Duhovno stvarala{tvo srpske emigracije...", Melburn, 1978, str.114-123.
172
ustanove.16
Ideja za osnivawe Balkanskog instituta za~ela se 1932.godine, od strane Ratka Pare`anina, tada ata{ea za {tampupri ambasadi u Be~u i S. Spana}evi}a (sekretar Zavoda zaspoqnu trgovinu u Beogradu), koji su 1933. godine, u jednomomawem tekstu nazna~ili slede}e ideje: "treba pokrenuti nastranim jezicima jedan balkanisti~ki ~asopis; treba organi-zovati me|ubalkansku kartoteku, statistiku i biblioteku;treba izdavati publikacije o Balkanu i balkanskim narodimaza inostrani i za balkanski svet; treba vr{iti pripreme zaizdavawe jedne sveop{te velike balkanske enciklopedije;treba neumorno misliti i te`iti tome da se u Beogradu po-digne jedan veliki Balkanski Dom, u kome }e biti sme{teni:Balkanski Institut, balkanska biblioteka sa kartotekom istatistikom, balkanska permanentna izlo`ba (sve vrste) ikwigoveznicu; stanovi za balkanologe i studente balka-nologije, restoran itd; Misao rukovodiqa: zajednica, solidar-nost balkanskih naroda, wihovo privredno podizawe i kul-turno unapre|ewe, boqa i sigurnija sudbina Balkanaca ubudu}nosti. To je bio program, plan, ideja, ideal".17
Ova dvojica inicijatora ubrzo su se sastala sa profeso-rima balkanolozima - nau~nicima dr Petrom Skokom i dr Mi-lanom Budimirom. O tom susretu Pare`anin veli: "Wima smoizlo`ili na{e planove, namere, te`we. Oni su bili odu-{evqeni. Obe}ali su nam najpuniju saradwu. Oni }e na sebepreuzeti celu nau~nu stranu, oni }e udariti nau~ne osnovebalkanologiji i izve{}e saradwu balkanistike u nauci nanaj{iroj osnovi".18
Ratko Pare`anin u kwizi: "Za balkansko jedinstvo: Os-nivawe, program i rad Balkanskog instituta u Beogradu (1934-1941)", (Minhen, 1980) veli da je s jeseni 1933. godine, prilikomjedne audijencije kod Kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a,spomenuo ideju o osnivawu Balkanskog instituta i zamolioWegovo viso~anstvo za podr{ku i materijalnu potoru od 50.000dinara mese~no. Zahvaquju}i tome, od marta 1934. godine, jeotpo~eo sa radom Balkanski institut u prostorijama u uliciKnez Mihailova br. 17, kako pi{e Pare`anin: "Organizovalismo kancelariju, izveli smo veliki deo propagande i organi-zacije rada uop{te, direktori, odnosno redaktori ~asopisa 16 Ratko Pare`anin: "Za balkansko jedinstvo: Osnivawe, program i rad BalkanskogInstituta u Beogradu: 1934-1941", Minhen, 1980.17 Isto, str. 17.18 Isto, str. 17.
173
izradili su programsku platformu, spremali su se rukopisi zaprvu eliku svesku ~asopisa i oni su ve} bili na slagawu u{tampariji... U samim prostorijama Balkanskog Instituta, zavreme wegovog trajawa, radilo je malo osoba, name{tenika: tusu bili direktor (Ratko Pare`anin), sekretar BorivojeGavrilovi}, jedan ~inovnik, dve daktilografkiwe i poslu`i-teq. Ovo osobqe imalo je stalnu mese~nu platu. Izvan Insti-tuta (a po potrebi i u Institutu) radili su direktori, odnosnoredaktori nau~nog ~asopisa "Revue internationale des etudes bal-kanikues" dr Petar Skok i dr Milan Budimir i suosniva~i In-stituta Svetozar Spana}evi} i dr Gojko Kruq. Spani}evi} jepomagao gdegod je mogao i stigao, a dr Kruq je kontrolisaokwigovodstvo i brinuo se za urednost poslovawa. B. Gavrilo-vi} pomagao je rad direktora Pare`anina, a naro~ito je radiona monografiji Beograda i specijalno na Bedekeru o Beogradukoji je li~no uredio i pripremio za {tampu".19
Osnovna delatnost Balkanskog Instituta definisana jeu uvodnom ~lanku Ratka Pare`anina "Uvodna re~", u prvojsvesci: "Kwige o Balkanu" (Beograd, 1936.) gde se ka`e i slede-}e: ..."mi `elimo da se balkanske dr`ave zbli`e, da one stvoreme|usobne ~vrste politi~ke i privredne sporazume i saveze, dase narodi balkanski uzajamno dopuwuju i poma`u, da e me|uwima razvije duboko i trajno ose}awe solidarnosti i zajedniceza koje postoje mnogobrojni uslovi i jo{ ve}e potrebe".Pare`anin veli i to da balkanski narodi moraju i}i zajedno,odnosno, da balkanski ~ovek: ima svoju balkansku du{u, imasvoju ~ove~nost, ima svoje visoko ose}awe pravde. Ni od jednogni od drugog ni tre}eg, on se ne mo`e ni pred kim postideti.Balkanski nepismeni seqak humaniji je od prose~nog vanbal-kanskog ~oveka i sutra, kad se kulturno i privredno podigne,on }e, izvesno, boqe i ~ove~nije znati i mo}i da vlada svimatekovinama qudske tehnike od wegovog sabrata izvan Balkana,koji se mogao da razvija pod kudikamo povoqnijim i sre}nijimuslovima". Isto tako isticao je potrebu da se Balkan odbranikao celina jer: "odbraniti i dr`ati Balkan za balkanskenarode, to je danas najve}i i jedini razboriti nacionalizam iJugoslovena i Bugara i Grka i Arbanasa i Rumuna i Turaka. Ina{ patriotizam, ako ho}emo da bude realan, mora biti bal-kanski".20 Uz op{tu ideju sadr`anu u maksimi "Balkan balkan-skim narodima", zadatak Balkanskog instituta je bio i u tome
19 Isto, str. 21.20 Isto, str. 24.
174
da se: "Iznalazi i nagla{ava ono {to Balkan spaja, ujediwuje iizjedna~uje, podi`u}i u isti mah wegove vrednosti. U tom po-gledu mi imamo dosta materijala: u svim oblastima `ivotamogu se na}i vrlo brzo mnogobrojni elementi i pojave kojespajaju, vezuju i ujediwuju Balkan".21 Pare`anin, isti~e i zada-tak da se saradnici Balkanskog instituta pozabave istorijom,kwi`evno{}u, duhovnim, privrednim, kulturnim i svakim dru-gim dimenzijama Balkana, kako bi se prevazi{la "dirigovanabalkanisti~ka i balkanska literatura", koja je ovu regiju Ev-rope negativno prikazivala: "Pokazati i dokazati samom bal-kanskom ~oveku da on nije ni u kulturnom ni u umetni~kom`ivotu "sirotiwa", kao {to su ga ~esto prikazivali; upoznatiga sa svim vrednostima wegova `ivota u pro{losti i sada{-wosti; obavestiti ga ta~no o wegovim bogatstvima i mogu}-nostima; izneti i izlo`iti mu bezbrojna svedo~anstva, izra-`ena i svim oblastima duhovnog i materijalnog `ivota, o ner-azdvojnim sudbinskim vezama koje spajaju i upu}uju jedne nadruge balkanske narode. To }e balkanskom ~oveku podi}i veru usebe samog s jedne strane, i uputiti ga da smi{qenije, br`e iodlu~nije kre}e edealu jedne ~vrste i trajne balkanske zajed-nice s druge strane".22
Pare`anin nije propustio da istakne ni potrebu za pok-retawem izdava~ke delatnosti u okviru Balkanskog instituta(balkanske revije, serije: "Balkan i Balkanci" posebnih edi-cija i izdawa) koja je probudila interesovawe tada{we jav-nosti.
Tada istaknuti balkanolozi, univerzitetski profesori:dr Petar Skok iz Zagreba i dr Milan Budimir iz Beograda, ve}u prvom, uvodnom ~lanku ~asopisa: "Revue..." definisali su os-novne ciqeve nau~nog rada u balkanistici, u smislu da je re~ o:"objektivnim i nau~nim metodama da se ispituje i utvr|ujebalkanska stvarnost i balkanska vrednost; da se radi na koor-dinaciji balkanskih nauka, upu}uju}i nau~ni interes na pro-u~avawe jednoga balkanskoga organizma koji ~ini celinu odvremena klasi~ne antike pa do na{ih dana. Taj balkanski or-ganizam, ~iji delovi vidno pokazuju tragove jedinstvenog `iv-ota, ima ve} svoju hiqadugodi{wu istoriju. I pored ve}egbroja naroda, koji su se izmewali na balkanu i koji su na wemu`iveli jedan kraj drugoga, mo`e se konstatovati da zajedni~kizakon upravqa sudbinom cele wihove istorije. Nikada ne}emo
21 Isto, str. 27.22 Isto, str. 30.
175
mo}i da shvatimo jedan balkanski narod ako se on uzme sam zasebe, izdvojen od svoje balkanske okoline. Istorija pojedinihbalkanskih naroda, sav wihov udes tesno su vezani sa Balkanomkao nedeqivom celinom". Dakle, u izu~avawu Balkana ne bitrebalo samo da se ograni~imo na Cviji}ev geografski deter-minizam, odnosno etnopsihologizam, ve} da usvojimo u is-tra`ivawu Balkana i organicisti~ki pogled na dru{tvo, jer jere~ o Balkanu kao nedeqivoj celini. Ovi autori isti~u idruge, polazne teorijsko-metodolo{ke pretpostavke: "Trebaraditi na planskom ispitivawu balkanskih fenomena u wiho-voj povezanosti. Pro{lost i sada{wost Balkana pokazuje da~isto balkanskih elemenata ima u dovoqnoj meri u svim oblas-tima duhovne i materijalne kulture balkanskih naroda. Iz-vesne grupe tih elemenata ispitivali su pojedinci i ranije.Me|utim, jo{ nije u~iwen poku{aj planskog ispitivawa bal-kanskih fenomena u wihovoj celini, pa su stoga dosada{wi ra-dovi, mada korisni, ipak ostali samo fragmentarni".23 Poredovoga, isti~e se i zahtev za interdisciplinarno{}u uprou~avawu Balkana, kako zahtevaju ova dvojica autora: "Po-trebno je u prvom redu obra}ati punu pa`wu svima naukamakoje se bave balkanskim stvarima i pitawima. U balkanolo{-kom smislu istorija ne}e prou~avati samo me|ubalkanske veze,recipro~ne uticaje koji se mogu dokazati, dokumente kojemo`emo imati u rukama, nego i analogije i razmimoila`ewakoja se mogu zapaziti u evoluciji pojedinih balkanskih naroda.Na Balkanu ima dovoqno analogija da bi se mogao primenitikomparativni metod. Antropogeografija i geopolitika, lin-gvistika i folklor, literatura i umetnost, pravo i ekonomija,me|ubalkanske veze, stav raznih balkanskih naroda prema pra-voslavqu, katolicizmu i islamu, stav Evrope prema balkan-skim dr`avama i narodima, domen balkanskih odnosa sa Evro-pom i Azijom itd. - sve su to oblasti koje }e pru`iti mnogodragocenog materijala za ispitivawe i prou~avawe".24
Poznato je da su dr Skok i dr Budimir ovaj programski~lanak objavqen na francuskom jeziku objavili i u posebnojbro{uri i na nema~kom i francuskom jeziku, koji je u vi{ehiqada primeraka poslata onda{wim nau~nim i javnim rad-nicima {irom Evrope, i {ire! Bila je to velika javna promo-cija novoosnovanog Balkanskog instituta, kojom se pozivalo nasaradwu.
23 Nav. delo, str. 31.24 Isto, str. 31.
176
Istovremeno, ovim programskim tekstom: "Savremenostawe naunih nacionalnih studija na Balkanu", oni su udariliosnove balkanologiji, isti~u}i da osnivawe nacionalnihakademija nauka u Beogradu, Zagrebu, Sofiji, Atini i Buku-re{tu, nije zna~ilo istovremeno i objediwavawe napora naizu~avawu Balkana (sli~no je bilo i sa akademijama na Zapadukoje su pristupale izu~avawu Balkana sa unapred zadatim re-zultatima istra`ivawa), drugim re~ima: "Balkanologija kaonauka za prou~avawe balkanskih naroda u to vreme bila jedaleko od svog dana{weg stawa. Mislimo ovde na balkano-logiju kao nauku za prou~avawe zajedni~ke realnosti konstitu-tivnih elemenata Balkana, dakle, onoga {to bi se moglo naz-vati balkanskim entitetom, jer taj postoji kao {to je docnijenau~no dokazano i danas nau~nom svetu poznato".25 Dakle,umesto atomizacije istra`iva~kih i nau~nih napora na pro-u~avawu Balkana, ova dva nau~nika isti~u zna~aj koordinacijenacionalnih nau~nih balkanskih studija, odnosno: "istra-`ivawa usmerenih na prou~avawe ~itavog balkanskog orga-nizma koji predstavqa celinu od najdaqih vremena, jo{ iz vre-mena klasi~nih i preklasi~nog doba. To je glavni ciq naukekoju mi nazivamo balkanologijom..."26
Ovaj balkanski organizam bi se sastojao, upravo ovo or-gansko jedinstvo na Balkanu, u neprekidnom smewivawu isto-rijske tendencije ujediwavawa, ali i partikularizma, tako daje balkanologija kao nauka istorijske sinteze pozvana da u:"pojedinostima prou~ava rezultate tih tendencija balkanskeistorije, naime tendenciju ujediwavawa, integracije, kao ten-denciju partikularizma, da ih prou~ava sasvim objektivno, neisti~u}i preimu}stvo za razne integracionisti~ke poku{aje, azanemaruju}i odnosno ~ak kude}i povremene partikularizme...Jedan ovakav istra`iva~ki nau~ni rad treba da slu`i idealuintelektualne saradwe balkanskih zemaqa. Taj je ideal potre-ban i savremenom ~ove~anstvu..."27
Uz isticawe Konstantina Jire~eka koji je na Balkan gle-dao kao na jednu istorijsku celinu ("^ovek koji najvi{ezaslu`uje ime balkanologa u smislu me|ubalkanskog upozna-vawa, pa time i eventualnog balkanskog ujediwewa kroz uza-jamnu saradwu"), isti~u i zna~aj istra`ivawa antropologijeJovana Cviji}a kao i lingvistike po metodi Sandfelda. Re~ je
25 Isto, str. 34.26 Isto, str. 36.27 Isto, str. 37.
177
o komparativnoj teorijskoj ali i prakti~noj nau~noj disci-plini koja nije ni{ta drugo do: "komparativni interbalkanskisistem ~iji je glavni ciq: otkrivati, shvatiti i definisatibalkansku stvarnost onakvom kakvom se ona tokom vremena iprostora ispoqava u raznim oblastima qudske delatnosti.Sada{wi ciq koji ona ima pred sobom jeste: znati ono {to jenekada bilo i {to i danas jeste na Balkanu i {ta je za wegatipi~no.28
Dakle, balkanologija se po tvr|ewu ove dvojice autoratemeqi na komparativnoj istorijskoj metodi 19-tog veka, kojase primewuje u prou~avawu naroda, dakle, u uporednomizuavawu balkanskih naroda, po~ev{i od wihovih antro-polo{kih, istorijskih, jezi~kih, duhovnih, socijalnih, etnop-siholo{kih, privrednih, kulturolo{kih i drugih karakteris-tika naroda ponaosob, i svih pojedina~no.
Kwiga o Balkanu
Svakako, najozbiqnije izdawe Balkanskog instituta bilaje dvotomna "Kwiga o Balkanu" (Beograd, 1936-1937), gde supored doma}ih nau~nika (R. Pare`anina, N. Vuli}a, Vladi-mira Skari}a, Save Ulmanskog, @ivka Topalovi}a, MilanaMarinovi}a, \or|a Tasi}a, Petra Skoka i Milana Budimira,Miloja Vasi}a, G. Ostrogorskog, Vejsila ]ur~i}a, K. Miluti-novi}a, V. Konstantinovi}a, Branimira Male{a, Gojka Kruqa,Jovana Cviji}a,...) radove objavqivali i poznati straninau~nici (T. @elinski, Paul Kre~mer, [arl Pikar, MihailRostovcev, Guqermo Ferero, @ak Zeler, Vasil Zlatarski,[arl Dil, France Delger, E`en Pitar, T. Kovalovski, K.Sforca, V. Tomianc, Edmund [nevajc, Vladimir Gidionesku,Jozef Marc, Nikolas Ekzarhopulos, A. Kober, A. Brikner, K.Pa~, N. Jorga, [arl Dir, Emil Oman, Henrik Batovski, J.St`igovski, Herman Vendel, H. Libridis, i drugi) daju}i takoosobenu nau~nu te`inu ovim do sada neprevazi|enim zbor-nicima.
Ako bi tematski predstavili radove ovih autora, domi-nira nekoliko nau~nih oblasti: anti~ki Balkan, Balkan ihri{}anstvo, Balkan i islam, savremeni Balkan sa nizom pod-tema: istorija i politika; privreda i socijalni `ivot; narod-ni `ivot, jezik i obi~aji; nauka, kwi`evnost, kultura i umet-nost, kao i balkanska zemqa i balkanski qudi, obuhvataju}ipreko 700 stranica teksta. 28 Isto, str. 41.
178
O anti~kom Balkanu, isti~emo rad T. @elinskog na temu:"Antika, Evropa i Balkan", koji nagla{ava da su narodnost,hri{}anstvo i antika tri izvora evropske kulture, uz neiz-be`nost preporo|aja u svakom pogledu. Paul Kre~mer je pisaoo praistoriji Balkana u ogledalu jezika, a [. Pikar o javnom iprivatnom `ivotu na Balkanu u anti~ko doba u Trakiji, Make-doniji, Iliriji i Epiru. Prilog je imao (u prvoj kwizi iz 1936.godine) i M. Rostovcev o privrednim prilikama na Balkanu ustarom veku, Guqermo Ferero - o odnosu rimske imperije iBalkana, a Nikola Vuli} se oglasio jednim interesantnimprilogom o najstarijim kulturama u Vin~i.
Na stranicama druge kwige su se o istim temama ogla-sili i inostrani i nekolicina doma}ih autora. Tako je, M.Nilson prilo`io interesantan prilog o staroj gr~koj religi-ji, F. Novotni o staroj filosofiji na Balkanu pre Hrista, K.Pa~u o rimqanima, a Miloje M. Vasi} - o gr~kim kolonistimau Vin~i.
Interesantni su bili i prilozi o Balkanu i hri{-}anstvu, pogotovu oni u prvoj kwizi tematski okrenuti nase-qavawu Slovena na Balkan i periodu vizantijske prevlasti,religije i kulture. @. Zejer je obradio {irewe hri{}anstvana Balkanu od 1 do 5 veka, N. Zlatarski o naseqavawu Slovenana Balkanskom poluostrvu, [arl Dil o balkanskoj kulturi udoba Vizantije, a F. Fegler o sredwevekovnoj kulturi na Bal-kanu. Ova tematska oblast bila je zastupqena i u drugoj kwizii to radovima [arla Dila ("Carigrad u sredwem veku"); N.Jorga ("Galkan i Vizantijsko carstvo"); Georgija ostrogorskog("Istorijski razvoj Balkanskog poluostrva u doba vizantijskeprevlasti"); J. St`igovski ("Balkanska umetnost, Sloveni iEvropa, Kraj Vizantije i po~etak novojelenizma u Evropi").
Za religijske i etni~ke odnose na Balkanu, interesantanje onaj odeqak "Kwige o Balkanu", posve}en recepciji islamana Balkanu. Rumunski nau~nik N. Jorga pisao je o dolasku os-manlija na Balkan i dometima wihove vi{evekovne vlasti nadovda{wim narodima, koji su tek u posledwa dva veka kroz na-cionalno-oslobodila~ke pokrete uspeli da se oslobode (Srbitek 1912. godine), dok je bugarski nau~nik S. Bob~ev analizi-rao pravno ure|ewe Balkana pod turskom upravom, osvrnuv{ise na pravni poredak zasnovan na islamskoj religiji koji jeprodro u sve oblasti dru{tvenog `ivota. Sli~no je pisao iVladimir Skari} ("Uticaj turskog vladawa na dru{tveni`ivot, verske promene i dru{tvo"), analiziraju}i Balkan podturskom vla{}u, dok je e~en Piter pisao o narodima koje suturci doveli na Balkan. Bosanski nau~nik Fehim Spaho bavio
179
se javnim i privatnim pravom u doba Turaka, a Vejsil ]ur~i} -o zanatima i ku}noj industriji pod Turcima.
U dvotomnoj kwizi o Balkanu, u vi{e celina se posmatrasavremeni trenutak Balkana, po~ev{i od istorijskih ipoliti~kih parametara. Istori~ar V. ]orovi} je izlo`iokonture svoje budu}e kwige: "Stvarawe nezavisnih dr`ava naBalkanu" (o ~emu }e u tekstu daqe biti re~i), dok je istorijskipasa` nadopunio Emil Oman sadr`ajnim prilogom ooslobo|ewu balkanskih naroda (1791-1018) predo~avaju}i poli-ti~ko-istorijski razvoj balkanskih naroda od Svi{tonskogmira, Krimskog rata, ratova 1877-1878. godine, do balkanskihratova i velikog svetskog rata koji je imao za rezultat stva-rawe niza nacionalnih slovenskih dr`ava na razvalinamaAustro-Ugarske, ali i velike Ju`noslovenske dr`ave -Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. O projektima balkanskefederacije pisao je i Henrik Batovski, osvr}u}i se na pro-jekte poqskog kneza Adama ^artoriskog o ideji balkanske uni-je, a o tome je dao iscrpan prilog i Kosta N. Milutinovi} natemu: "Tri projekta balkanske konfederacije (Projekat Mi-haila Polit-Desan~i}a, - Svetozar Mileti} i Svetozar Mark-ovi} - [rtrosmajer i Frawo Ra~ki - Slu~aj Lajo{a Ko{uta)".Na{ poznati teoreti~ar prava, dr \or|e Tasi}, ina~e pro-fesor Pravnog fakulteta u Beogradu, pisao je o ustavnoprav-nom razvoju i ustavima balkanskih dr`ava (s posebnim osvrtomna Albaniju i Gr~ku), dok se Karel Sforca, italijanskidr`avnik i diplomata osvrnuo na aktuelni politi~ki `ivotna Balkanu, tragaju}i za mogu}im parametrima politi~ke sud-bine balkanskih naroda.
Poseban odeqak je posve}en privredi i socijalnom `iv-otu Balkana, gde su se oglasili tada ugledni privredni teo-reti~ari: dr Sava Ulmanski - o poqoprivredi na Balkanu, V.Totomianc o zadrugarskom pokretu u Gr~koj i Rumuniji i {ire,na Balkanu, dr @ivko Topalovi} o radni{tvu u ovom regionu,dr Milan Marinovi} o {umama i {umskoj privredi, a FranTu}an o mineralnom bogatstvu Jugoslavije.
U posebnom odeqku tretiran je problem narodnog `ivo-ta, jezika i obi~aja. Albanski nau~nik Ekrem ^abej je pisao o`ivotu i obi~ajima Arbanasa (porodici i dru{tvenom poret-ku, kao i narodnim obi~ajima i verovawima), Skender Laurasio modernoj kwi`evnosti u Arbaniji, a vi{e priloga je pos-ve}eno narodnoj prosveti u Rumuniji (V. Gidionesku), nauci inau~nom `ivotu u Bugarskoj (A. Iliev), novoj bugarskojkwi`evnosti (G. Konstantinov), savremenoj gr~koj poeziji (H.Lambridis), turskoj kwi`evnosti (Hasan Ali Jaxe), savremenoj
180
kwi`evnosti u Rumuniji (Jon Breazu), umetnosti u Bugarskoj(S. Skitnik), savremenoj muzici u Rumuniji (M. Nagrea),muzi~kom folkloru u Bugarskoj (St. Xucev) kao i jugosloven-skoj narodnoj muzici (K. Manojlovi}).
Ocewuju}i nau~ni i dru{tveni zna~aj ovoga dvotomnogzbornika, posebno isti~emo zna~aj odeqka posve}enom balkan-skoj zemqi i balkanskim qudima. Posebno se isti~e pove}itekst o Jovanu Cviji}u i wegovim istra`ivawima balkanskihproblema (o ~emu smo posebno pisali u ovom tekstu), ali i tek-stove drugih autora: Jozef Merc: "Balkan i wegova mora", B.Konstantinovi}: "Stanovni{tvo u balkanskim dr`avama",Branimir Male{: "Rasni tipovi Balkanskog Poluostrva", Goj-ko Kruq: "Putevi balkanske privrede", @. Ansel: "Prirodniuslovi balkanskog jedinstva"...
U ravni Cviji}evih istra`ivawa, ovaj zbornik jezna~ajan za razvoj balkanologije i po tome {to je uspeo da najednom mestu i oko jednog projekta okupi tada (a i danas) ugled-na imena balkanologije. U tom smislu predo~avamo radove P.Skoka i M. Budimira o balkanskoj sudbini, Vladimira Dvor-nikovi}a o du{i Balkana, kao i A. Kobera o odnosu Balkana iEvrope - ve~itoj i neprevazi|enoj temi o odnosu dve civili-zacije i kluturolo{ko-religijskog kruga koji se me|usobnoprepli}u, iskqu~uju, a limes im je uvek na teopoliti~kimobodima Balkana.
"Kwiga o Balkanu" imala je velikog odjeka u tada{wojstru~noj i nau~noj javnosti, o ~emu dobro svedo~i jednabro{ura "Kwiga o Balkanu" (Izdawe Balkanskog instituta,Beograd, 1936), gde su prikazane biografije saradnika na ovomprojektu, kao i izjave i mi{qewa inostranih nau~nika,dr`avnika, javnih adnika i publicista o ovome zborniku. Nisuizostala ni sli~na izdawa - separati iz zbornika, poput slede-}ih: "Jovan Cviji} i balkanski problemi" (Izdawe Balkanskoginstituta, Beograd, 1937.); E`en Pitar: "Narodi koje su turcidoveli na Balkan" (Beograd, 1936.) koje su javno publikovane uciqu promocije ove institucije.
U najinteresantnijem izdawu Balkanskog instituta -seriji: "Balkan i Balkanci" (Beograd, 1937.) u istoimenoj sves-ci (pored we iza{le su i druge: V. ]orovi}: "Borba za neza-visnost Balkana", Georgi Konstantinov: "Vo|i bugarskog na-roda", Ferdo [i{i}: "Jugoslovenska misao", a u pripremi subile i druge sveske) ~iji su koautori bili: P. Skok, M. Budi-mir, Ratko Pare`anin, S. Spana}evi} i Gojko Kruq, dat je pre-gled razvoja Balkana kroz proteklih 40 vekova, prezentirawempristupa~nih izvoda iz nekoliko stotina studija i ~lanaka.
181
[tampana u gotovo {est hiqada primeraka, nai{la je naveliko interesovawe u nau~nim krugovima alkana, tako da jebilo i inicijativa da se prevede na pojedine balkanske jezike.
Materijal u ovoj interesantnoj kwi`ici je podeqen utri celine: a) "Balkanska zemqa i balkanski ~ovek", b) "Raz-vitak balkanske prosve}enosti" i c) "Za boqi, novi Balkan".
Predgovor pod naslovom: "Re~ pre svega" - napisao jeRatko Pare`anin iako je potpisan Balkanski institut. Pre-poznatqive ideje Pare`anina, ina~e utkane u programskeodrednice Balkanskog instituta, prepoznaju se i u ovom nev-elikom uvodniku - potreba za jedinstvom i zajedni{tvom bal-kanskih naroda, jednom privrednom, politi~kom, kulturnom,istorijskom, duhovnom i svakojakom drugom zajednicom narodakoji `ive na ovim prostorima. Osnovni zadatak Balkanskoginstituta je bio da: "stvorimo i organizujemo mogu}nost dabalkanska misao sti~e i odgovaraju}e organe oko kojih }e mo}ida okupi {to {ira i ja~a nau~nokulturno duhovna zajednica. Itu se imalo uspeha. Vi{e stotina nau~nika, kulturnih radnikai kwi`evnika iz balkanskih zemaqa, Evrope i Amerike oku-pilo se oko izdawa Balkanskog instituta. U tim izdawima ob-javqene su dosad nekoliko stotine studija, rasprava i ~lanakaiz svih oblasti duhovne i materijalne kulture balkanskihnaroda. I istori~ari i arheolozi i geografi i geopoliti~arii pravnici i sociolozi i filozofi i ispitiva~i narodnog`ivota i obi~aja i kwi`evnici i umetnici i privrednistru~waci, svi su dali svoje priloge. I svi skupa, kao u jedanglas, utvr|uju da je istinita balkanska misao i da postoji vred-nost Balkana".29 Prire|iva~i ove vredne kwi`ice, podse}aju~itaoce i na to da je do{ao trenutak kad se mo`e isi}i predjavnost sa jednom popularnom kwi`icom o Balkanu i Balkan-cima iz jednostavnog razloga {to nekima ne prija kad ih zovuBalkancima: "Nije im milo kad im otaxbinu rastavqaju od Ev-rope i kad je ubrajaju u Balkan i u Bli`i Istok. To je sve stoga{to imena Balkan i Balkanci nemaju dobar zvuk ni prijatanodjek u dru{tvu onih qudi koji vole se zvati Evropqanima.Takvo podcewivawe Balkana i takvo omalova`avawe i prezi-rawe Balkanaca ne javqa se toliko kod ne{kolovanog na{egsveta koliko kod pojedinaca vaspitanih u raznim predrasudama.[kolovani odmetnici od svoje ro|ene grupe ne znaju da jeupravo Balkan pravi izvor op{te prosve}enosti. Radi toga,mo`da ne}e biti zgorega da i {kolovani qudi pro~itaju ovu
29 "Balkan i Balkanci", Beograd, Beograd, 1937, str. 9.
182
kwi`icu".30
Uz predo~avawe niza svedo~anstava o Balkanu (Balkankao verige sveta, balkanski, narodi, granice, gradovi i sela)kao na primer, o razvitku balkanske prosve}enosti (geograf-ske osnove balkanske kulture, kulturni jezici, balkanskapisma i pravopis, kwi`evnosti, verska i umetni~ka kultura,pa ~ak i telesnoj kulturi), autori ove zanimqive kwi`ice, uprogramskom ~lanku: "Za novi, boqi Balkan", izla`u osnovnana~ela balkanske saradwe i zajedni{tva. Naime, smatraju dabalkanski narodi moraju i}i zajedno o odbraniti Balkan kaojednu celinu, odbraniti i odr`ati Balkan za balkanske narode,tako da patriotizam ako ho}e da bude realan moa biti balkan-ski. Su{tinu parole: "Balkan balkanskim narodima" i "Bal-kanski narodi Balkanu", vide u tome da se treba okrenuti svo-joj materi zemqi: "balkanskoj zemqi i tu potra`iti glavni ijedino ispravni i ~vrsti oslonac politi~koj i privredno sa-mostalnosti i nezavisnosti: u balkansko zemqi moramo po-tra`iti i prona}i izvore za nadahnu}a i za svastvarala{tva".31
Upravo su balkanski narodi pozvani da o`ive anti~kuideju bratskog mira i duhovne trezvenosti wegovih naroda,stvarawem balkanskog duha kod svih balkanskih naroda. On za-hteva da se ~itava civilizacija na Balkanu: "i duhovna i ma-terijalna, promatra, kritikuje i formira ne sa gledi{ta za-padne Evrope, nego sa gledi{ta potreba balkanske otaxbine.Svako ludo tr~karawe za Evropom, svako nekriti~ko podr`a-vawe Evrope iskqu~uje preporod balkanskih naroda i vaskrsbalkanskog duha. I jedno i drugo mo`e se ostvariti samo vezomi saradwom balkanske zemqe i balkanskog ~oveka, balkanskihnaroda i balkanskih dr`ava".32
Interesantne su i druge publikacije ovog instituta (naprimer: D. Mihailovi}: "Privreda savremene Turske", a nafrancuskom jeziku su publikovana i slede}a izdawa: M. Ibro-vac: "Savremena jugoslovenska poezija", E. Lambridis: "Moder-na gr~ka poezija", M. Rok: "Savremena rumunska poezija"), po-gotovu dvotomna "Privredna enciklopedija balkanskihzemaqa" sa tekstovima na francuskom, nema~kom, engleskom iitalijanskom jeziku, koja je uo~i drugog svetskog rata, nai{lana veliko interesovawe u gotovo svim balkanskim zemqama.
30 Isto, str. 10.31 Isto, str. 146.32 Isto, str. 156.
183
Pored ovih publikacija, Balkanski institut je objavio(nedavno se kod nas u izdawu Balkanolo{kog instituta SANUpojavio reprint) kwigu: "Beograd" odnosno bedeker o Beograduna srpskom, francuskom, nema~kom i engleskom jeziku (ovajposledwi slog je rasturen u {tampariji, tako da se ovo izdawenikada nije pojavilo u javnosti). Vi{e od 40-tak nau~nika, is-tori~ara, etnografa, lingvista, arhitekata, ekonomista i dru-gih struka, potpisalo je ovu kwigu o Beogradu, koja }e posleizlagawa na Beogradskom sajmu 1940. godine, na zahtev nema~kevlade (zbog tekstova koji se odnose na Prvi svetski rat) odstrane jugoslovenske vlade biti povu~ena iz prodaje i javnepromocije. Pare`anin bele`i da je to imalo velikog uticaja ina daqi rad Instituta: "Ovom zabranom nanet je te`ak udaracBalkanskom Institutu o wegovom radu. Od tog momenta pa dopo~etka rata u aprilu 1941. godine, malo se {ta vi{e uradilo.Spremalo se novo godi{te "Rodeb-a" kao i neke mawe edi-cije".33 Posle okupacije, avgusta 1941. godine, jednostranom od-lukom vojnog zapovednika Srbije, Balkanski institut je pres-tao sa radom i wegova celokupna arhiva, biblioteka i inven-tar su pripojeni Nema~kom nau~nom institutu u Beogradu, na~ijem se ~elu tada nalazio dr A. [maus.
U me|uratnim nau~nim krugovima, pored usmene promo-cije, Balkanski institut je u me|uratnom periodu bio pre-poznatqiv i po ~uvenoj reviji: "Revue internatinal des etudes Bal-kanikues" koji je do 1939. godine, iza{la u ~etiri sveske (nafrancuskom, nema~kom, engleskom i italijanskom) u redakcijidr P. Skoka i dr M. Budimira, univerzitetskih profesora izZagreba i Beograda, koji su za saradnike imali i urednike zapojedine balkanske zemqe: Nikola orga (Rumunija); BogdanFilov (Bugarska); Nikolas Egzarhopulos (Gr~ka); FuadKeperli (Turska); Lumo Skendo (Albanija); i lingvista Alek-sandar B. Veli} iz Jugoslavije, ali i preko 200 saradnika izceloga sveta koji su se zanimali za rad Balkanskog instituta.
Bele`imo i pojavu magazina: "Balkanski svet" (uradili:Ratko Pare`anin i B. N. Gavrilovi}), koji se u javnosti po-javio u Beogradu 1940. godine (iako je bio pripremqen drugibroj, on nikada usled neredovnih prilika - nije {tampan). Uovom broju radove su objavili ve} pomiwani P. Skok i M.Budimir: "Balkanski preporod" (str. 2-3), V. ]orovi}: "Uslovopstanka balkanskih dr`ava" (str. 3), uz ve} spomiwane teksto-ve R. Pare`anina (Uvodnik: "Balkanska zajednica ili
33 Ratko Pare`anin: "Za balkansko jedinstvo...", str. 110.
184
me|unarodni drum"), S. Spana}evi}a: "Za privrednu saradwubalkanskih dr`ava", i niz drugih, uglavnom ve} poznatih tek-stova stranih autora, ina~e saradnika Balkanskog instituta:T. @elinskog: "Atina, Evropa i Balkan", N. Egzarhopulosa; N.Jorge, @. Dila, F. Deglera, E. Kobera, E. ^obeja, F. Keprila idrugih. Uz niz privrednih reklama i obave{tewa iz niza bal-kanskih dr`ava, ~me je nagla{en princip samofinansirawaBalkanskog instituta putem reklama, marketinga i klasi~neprivredne propagande, ina~e svojstven za neke druge publika-cije - na primer, ve} spomenutu "Privrednu enciklopediju bal-kanskih zemaqa".
Posmatrano s jedne du`e vremenske distance, pojava i radBalkanskog instituta u me|uratnoj Kraqevini Jugoslaviji jenemerqiv, utoliko pre {to je upravo ova institucija imalavelikog udela u zasnivawu (institucionalnoj i nau~noj) balka-nologije kao samostalne nau~ne discipline u posleratnoj Jugo-slaviji, kada je, 1969. godine, ponovo, za`iveo Balkanolo{kiinstitut SANU.34
* * *
K. Sandfeld (Kristian Sandfeld) ro|en je 1873. u Vequ (Jutland),u Danskoj. Akademik i profesor univerziteta u Kopenhagenu. Struka muje rumunski i ostali balkanski jezici. Napisao je nekoliko zna~ajnihdela iz istorije balkanskih jezika, a naro~ito i wihovim me|usobnimvezama. ^lan je mnogih u~enih dru{tava.
Dr Petar Skok, ro|en u Jurkovom selu (Savska banovina) godine1881. Profesor Univerziteta u Zagrebu; struka mu je romanistika, topo-nomastika i me|ubalkanske veze. Napisao je ve}i broj rasprava iz roman-ske, slovenske i balkanske filologije. Posledwi su mu radovi "Na{apomorska terminologija", "Dolazak Slovena na mediteran". Pripremadva opse`na dela "Osnovi romanske filologije" (Sa osobitim obziromna Balkan) i "Osnovi toponomastike". Dopisni je ~lan Srpske akademijenauka, Rumunske akademije nauka, Slovenskog instituta u Pragu, Aka-demije u Tuluzi, itde i direktor "Revue Internationale des Etudes Balkaniques".
@ak Ansel (Jacques Ansel), ro|en 1882. u Parmenu (okrug Sene iOaze). Profesor je na Institutu me|unarodnih visokih studija pariskoguniverziteta. Bavi se politi~kom geografijom. Napisao je nekoliko delaiz istorije i geografije balkanskih zemaqa i Evripe. Priprema dva delao geopolitici i o sredwoj Evropi. ^lan je vi{e u~enih dru{tava, me|uwima i Geografskog dru{tva u Beogradu. Odlikovan je ordenima jugoslo-venske krune, Sv. Save i Belog Orla s ma~evima kao i Cviji}evommedaqom.
[piro Saldo, ro|en 1887. u Nevesiwu (Zetska banovina), glavna mu
34 Videti: Academien Vasa ^ubrilovi}: L'institut d'etudes Balkanologiques de l'AcademieSerbe des Sciens et des Arts", u: "Balkanica", br. 1, Beograd, 1970, str. 3-13.
185
je struka geografija. Napisao je vi{e radova iz svoje struke, izme|u osta-log: "Tipovi ku}a i zgrada u pre|a{woj Bosni i Hercegovini". Spremarad iz privredne geografije Hercegovine.
Milan Budimir, ro|en 1891. u Mrkowi} Gradu (Vrbaska banovina).Profesor Univerziteta u Beogradu, glavna mu je struka klasi~nafilologija i uporedna lingvistika, sara|uje u stru~nim ~asopisima ilistovima i direktor je "Revue Internationale des Etudes Balkaniques".
Dragan Subotić, Beograd
OUR PRE-WAR BALKAN STUDIES: RATKO PAREŽANIN AND OTHERSON RELIGIOUS AND ETHNIC RELATIONS ON BALKANS
Summary
The authors writes about Ratko Pare`anin, Petar Skok, Milan Budimir andothers, who were the founders of the well-known Balkan Institute in Belgrade(founded in 1934), and which ceased to exist in 1941 because of the suppression bythe occupation authorities. This Institute did scientifical research of the political, eco-nomic, cultural, ethnic, religious, spiritual and all other conditions on Balkans, andhaving developed an impressive scientifical, publishing and public activity, it in-volved outstanding scientists in its relevant projects. The Institute simultaneously is-sued The Balkan Studies as an international revue, in French language, as well as aseries of editions as, for example, Balkans and Balkanians, written by eminentauthors: V. Đorović, Georgi Konstantinov, Ferdo Šišić and others, these publicationsattached the attention of the former public. Along with preparing a publication of vo-luminous Encyclopedia of Balkan Countries, the Book on History of Belgrade, ap-peared on the eve of the Second World War in several foreign languages (recently itwas published as a preprint edition of this guide, in Serbian language). Although theInstitute ceased to exist by force, it left prominent trace in the pre-war public, havingcreated assumptions for the appearance of the related scientific institutions after 1945.