Prikazi P.-ilozi. 32. Sa1·a,jevo, 2003., str. 333-425.

IЬrahim Kemura, Znacaj i uloga "Narodne uzdanice" и drustvenom zivotu Bosnjaka (7923.-7945.), Sarajevo 2002./ str. 300.

Politickim organizova11jem i drustveпim zivotom Bosпjaka u proteklill su se 70-ak godiпa bavili aнtori: Mellmed Begovjc, Mнllamed Hadzjjal1ic, Atif Purivatra Nt1sret Sel1ic, Мнl1sјп Rizvic, Eпver Redzic, Nijaz Durakovjc, Mostafa lmamovic: Ismail HadZ:jaJ1metovjc, Robert Doпia i !Ьral1i111 Kemura. Navodjт samo опе koji su пapisali kпjige. Od toga sest prvih stJ se bavili Воsпјасјта od 1930. do 1985., dok st1 se pet preostali11 javili н posljedпjil115 godjпa. Ova сiпјепјса sama ро sebj пavodi па razmisljaпje. Da li је to premalo јЈј је sasvim dovoljпo? Da Ьi jstorija пaroda koji u Bosпi ј He1·cegoviпj zjve Ьila potpllпa (а опа to jos tJvjjek пјје), пеорlюdпо је osvi­jetlitj sve aspekte iz politickog, dпtstveпog, ek01юmskog ј kttltнmog zivota.

Kako se р1·јЬ\ jzavala stogod isnj ј са оsп ivaпja prv il1 kнlttJГJIO-pJ·osvjetп il1 dгusta­va SгЬа, Bosпjaka ј Hrvata Воsпе i Hercegovjпe, (а Ьilaje i 25, 50 i 75-godisпjica, а пюпоgгаfiја пјје Ьilo), пaraslaje pott·eba adekvatпog osvjetljavaпja нloge i doprjпo­sa isti\1 н dJ'tJ.Stveпom zjvotu. Ог. IЬraћim Кетнга је 1986. godiпe objavio svojtJ do­ktoгskн djsertacijtl pod пaslovom "Uioga "Gajreta" tt drн.Stve1ю111 zivottl Mtlslirna­пa BiH (1903-1941.)". Bilo је to prvo kнlttJпю drнstvo sa bosпjackim predzпakom. Kпjige dr. Boze Madzara о "Prosvjeti", srpskom prosvjetnom ј kt1ltшпom dп1stvt1 ј

dг. Toтjslava Iseka о "Napretkн", ћrvatskom kttlttJпю-prosvjetпom dгнstvtJ, pojavj­le stl se 2001. i 2002. godiпe.

U паmјегј da osvjjetlj jstorijske okloпosti оsпјvапја ovog dгнstva, пjegovtJ нlo­gtJ tl dгнstveпo-politickom zivotu ј 1·azvoju Bosпjaka, s posebпjm akceпtom па kнl­turпo-prosvjetni segmeпt djelovanja, kao ј пjegov zпасај па рlапн .Skolovaпja sгe­

dпjoskolske ј tшiverzitetske omladi11e, а time i пjegov doprinos LJ formiraпjtl bosпja­cke jпteligeпcije izmedtJ dva svjetska rata, dr. 1Ьral1im Кетша podijelio је ovaj ra­zvoj па dva dije1a. Uпt1tar оЬа dijela obraden је drLJstveпo-politjckj aпgazmaп Nа­юdпе tiZdaпice (osпivaпje drLJStva, poloZaj tl vrijeme sestojaпнarskog rezima) kao ј

tJJ1tJtJ-asnja strLJktura ј aktivпosti drustva па kt1ltшnom i prosvjetпom рlапн (G\avni оdЬог, mjes11i odbori, stjpeпdjje, izdavacka djelatпost).

U p1·vo111, kojj zapociпje sa osпivaпjem drttstva i traje do 1941. godiпe aпalizi­,·aпi stJ tlzrocj ј п1otjvi osпivaпja "Narodпe uzdaпice", pored vec postojeceg kLJitш­пo-prosvjetпog drllstva "Gajret", а koji stJ Ьili kako ktJittJJ'ПO-pJ·osvjetпi tako i pofjti-

374

P1·ikazi Prilozi. 32. Sю-ajevo. ::?.003 .. str. 333-425.

ckj. Nајше, ЈМО, politicka straпka пajveceg djjela Bosпjaka, ј рогеd svjf, pokusaja пјје нspjela da svoj uticaj prosiгj i па drustvo "Gajret". U ovom drustvu i oko пјеgа Ьiо је опај dio bosnjacke jпteljgeвcije koja se vezala za srpske politjcke k1·ugove SLI­protstavUajllcj se pofjtjcj ЈМО. Uz pшltl pomoc vladajucifl kгt1gova "Gajret " је ko­гj.Steп kao pogodпo sredstvo odvajaвja Bo.Snjaka od ЈМО ј 11jjflovog cvrsceg vezjva­пja za геzјт i aparat vlastj. U пemogtJcпosti da sttzЬije ј пeutraJjse akcije "Gaj1·era" i ostvari koпtюltt паd пjegovim radom, ЈМО је 1923. osnovala novo kultшпo-pros­

vjetпo dп1stvo Narodnu ttzdaпjctt. Оп о је s radom otpocelo tek пагеdпе god јп е zbog пiza poteskoca i ошеtапја od strю1e огgапа vlasti. Nedovoljaп iпteгes za "Naгodпtt

ttzdaпjcн" pгoisticao је iz cinjeпice da је drustvo "Gajret", bez obzira па politicko­пacjollalшt orjjeпtaciju, svojim djelovю1jem ва ,Sjroj osпovj, ј svojjm poteвcijaf jma

koji вjstl Ьifj mali, јsрнпјаvао рlавјrаве zadatke па podrнcju skolova11ja bosпjacke oшladi11e kao ј ostaljll kultt1rllo-prosvjet11il1 akcjja.

Zavodeвjem sestojatщarske diktature, а narocito u prvih пekoliko mjeseci, гаd drt1.Stva Ьјо је zпat11o oteiaп. Ргошјјеnјо se polozaj i tlloga drustva, koje је tl to vrj­jeme Ьilo specjfic11a polнga djelova11ja zabranjeпe ЈМО. То se vidjelo i ро lllasktl Ll Glav11j odbor "Narodпe uzdaпjce" пekoljko Ьivs jil poslanjka ј jstakпutЉ pгjstaf jca

ЈМО. Bivse vode ЈМО uzeli su aktivnog ucesca u razпim manifestacijaшa dгllstva.

Тiше Stl odгzavali koпtakte sa bosпjackim masama ј 1-azvijali svojtt politjcktl aktj­vпost. Rezjш је па sve пасiпе nastojao da diskredjtLtje drt1stvo proglasavajtt6j ga se­paratjstickom i plemeпskom orgaвjzacjjom, cime stl sjjali straћ i пероvјеrепје pt·e­me dгt1stvt1. zabraпjivali Stl i ometaJj rad pojedjпi!l orgaпa drt1stva kao i пjegovo si­reпje, а vt·seп је i pritisak па claпstvo i istakпute fuпkcioпeгe, роsеЬпо па zapos leпe

tl dt·.Zavпoj admiпjstracjji. То se odrazjfo kako 11а broj claпstva tako i 11а opsttl akti­vпost. Upгkos svetntl, dп1stvo је uspjelo da ј dalje obavlja svoje оsпоvпе Љпkсјје, а Ll p1·vom redu па polju skolovaпja omladjпe.

Pokt1sajj ujedi11jeпja "Gajreta" ј "Narodпe uzdaпice" predstavljali stl karakteгj­stjcan segmeпt u пacio11alno-politickim odпosima i razvitktt Bosпjaka. Srod11ost pю­gi-ama i zadataka па plaпu kulturпog, prjvгednog i socijalnog preporoda Bo.S11jaka koji SLI zagovarala оЬа drustva sadrzavalaje u seЬi elemeпte пastojanja za objedinja­vanje пjilюvog rada i medнsobпog spajanja. Та se srodtюst ogledala tt istoj idejпo­

kttltшпoj orijeпtacjji prema Zapadu i usvajaпjtl pozjtiVIliil tekoviпa te civjfizacjje, te ешапсјрасјјј od lstoka, tiZ istovremeno jstjcanje svog s laveпskog porijekla, zatim tl jstoj паюdпој bazi-siюkjт bos11jackjm tnasama kao kttltшпom kопzшnепtн jedпog еlешепtа koji ima odredeп gradaпski jпteres. Prva mjslje11ja о potreЬi ttjedjпjavaпja javi la Stl se 1925 ., aktuelizira11a su pred Ko11gres Mttsl ј111а11а 1928. t1 Sarajevн, pisa­lli prijedlog ttjediпjeпja kojije saciпila Uzdaпica, Gajretovcj пjstt priћvatjJ i. Ni i п jc j ­

jatjve iz 1939. godiпe 11jst1 ostvare11e zbog postoja11ja пacioпalпo-po]jticke polaгiza-

375

Pгikazi

Pгilozi. 32. S;н-ajcvo. 2003 .. str. 333-425.

cije tl YI"]Юvima d•·ustava, iako је to stetilo Bosпjacima. РоsеЬпо је jпteresaпtпa Ьi la llloga mjesпog odbora Ll Zagrebu kao ј polozaj i

aktivпost bosпjacke stнdeпtske о т ladiпe koja se pod okriljem "Narodne u:::clcmice .. skolovala tl 10111 tiПiVel·zitetskom сепtгu, te odпosj Sarajevo-Zagreb, u skloptl poljtj. ckil1 zЬivaпja паkоп 1935. ра do 1941. godjпe. Ovaj је odbor Ьiо јеdап od пajakti­vп јј jl1 огgапа Uzdcmice. Ј zvjesпa анtопопшоst tl odпostl па Glavп ј odbo1· t1 Sarajevll dolazilaje zbog fiпaпsijske samostalпosti kojllje imao zal1valjнjнcj ve]jkoj пlateri­jalпoj podrscj kојн је zag•·ebacka ktlltttrпa i politicka javпost davala Uzdaпjci. Sj 111•

patije koje је drtistvo tizjvalo tl llrvatskoj sredjпi temeljilo se па пastojaпjima 111'\'at­ske politike da pr·eko ovog dгListva djelt1je ll praVCLt pridoЬijaпja bosпjacke iпteliget1-cjje koja se skolovala Ll Zag•·ebн. Zapazelltl tiiOgll јтао је i11temat i stLideпtska meн­za н Zagrebti, а Ll пј ј та su z11acaj11e pozicije imali stlldeпti ljevicat·j, пшоgј pod sпa­zпim utjcajem КР. Kako se taj Liticaj pюsjrjo i па mjesпj оdЬог LI Zagгebtl, doslo је do pгotuakcije koпzervativпjl1 eleme11ata koji Stl poveli borbtl za pгevlast tl mjesпom оdЬоп1. Kada је 11а celo ovog оdЬога dosao advokat dr. Мјlап Decek 1935. godi­пe, sve vise se пastoj i da "Narod11a нzdaпica" Lt Zagrebtt пaglaseпije ispoljava svojtt pгol1rvatskt1 or·ijeпtacijtr, ра SLI davaпi pr·ijedlozi о promjeпi 11aziva drtistva, s tim da se опо proglasi Jн·vatskjm. Ove str ko11cepcije imale podгskн djjela mjesпog оdЬо­га tl Zagгebtt koji str p•·jpadali HSS-tl i zastupali teztl о pripadпosti Bosпjaka llгvat­skom пaюdtl.

Kadaje о oгga11izacio11oj str·tlktшi rijec, okosпicн dп1stva ciпili sн Glavпi odbor. mjesпi odbori, povjereпici, claпstvo. u kпjizj dr. Kemtire detaljtlO је оЬ•·аdеп IЋd Glavnog odbora kao пajviseg izvrsпog огgапа drtistva, kao i пасiп izboгa, Ьюј cla­IlOva, Љпkсјје ј пadlezпosti dнzпosпjka. Akceпat је stavljeп па Lltvrdivaпje socjjal­пe strllktшe claпova G lavпog odbora, u kome је uticaj iпtel јgепсје Ьiо dom iпапtан. ОЬгаdе11аје ј politicka orijeпtacija vodecil1 ljcпostj drLJstva.

Stjpeпdije, potpore ј zajmovj, kao i osпivaпje jпtemata, bilj SLI u ftmkcjji sko­lova11ja sгedпjoskolske ј stttdeпtske omladiпe, оdпоsпо formiraпja bos11jacke jпtelj­geпcjje. Poljtika stjpeпdjt-aпja Ьilaje pгilagodeпa poti·ebama Bosпjaka Ll ВјН_ Tezi­ste је Ыlо па pomagaпjt• i skolovaпjo ропајрrјје sred11joskolskog kadщ роsеЬпо de­ficitaтjll zапјтапја. lscrpпo, LIZ тпоgоЬ1·ојпе tabele, autor је tltvгdio Ьгој datil1 stj­peпdjja za Lllljverzjtet, s1·edпje skole, mjesta skolovanja. Naгocjta раzпја Ьilaje po­sveceпa skolovaпju vjerskog kadгa, kako Ьi se doЬila savгemeпa vje1·ska iпteligeп­cija, ali ј zadoЬile simpatije sjrill bosпjackjll krogova. ALitOI'je LltVI'dio da veciпa stj­peпdista potice iz g1-adskil1 sjromasпiћ porodica, socijalпil1 katego1·jja koje st• Ы!е па gгапiсј egzisteпcjjaiilog miпjmш1ia. U svom dvadesetogodisпjem radll dгнstvo је stj­peпdit-alo ргеkо 500 t!Ceпjka sredпjiJ1 sko!a ј 58 Sttldeпata.

Zbog пedovoljпjl1 mateгjja!пjll sredstava Uzdaпica пiје јтаlа svoje g!asilo alj

376

PJ·ikazi P•·ilozi. 32. Saгajevo. 2003 .. str. 333-425.

је imala рtнш пюgtrcпost ko1·iste11ja пekill 1 jstova ј casopisa jste il ј sljcпe kttltшпe opгedijeljeпosti, kao sto је to Ьјо orgat1 ЈМО Prm,da. Od 1933. do Ј 94 Ј. dнtstvo је izdalo devet Kalendam, н kојјта је por·ed obavezrюg kaleпdar·skog djjela Ьila tr·e­tjгaпa pюЫematika koja se odnosila па гeljgjozt1i zivot Во~пјаkа, па socjjalпo-eko­nomska рјtапја, zatjm pюslost ј kпjjzevrюst. Osrюvna pr·ogr·amska огјјепtасiја ka­leпdara Ьilo је aft·jmjraпje tгаdјсiопаlпЊ dнlюvпjl1 vгijedrюstj Bosпjaka. Тјте је

ovo dпrstvo dalo veljkj dopriпos razvjjaпjtt ј trcvrsceпjtr пшsljmaпsko-bosпjackog

etпjcko-dulюvnog jdeпtiteta ј jпdividttaljteta. Od ostafjћ оЬЈјkа djelova11ja dпrstva tr·eba pomeпllti zabave, teferjce, sijela, tombole, prigodпe maпifestacije vjer·skog ka­rakte•·a.

Оdгеdепа pюlнvatska огјјепtасјја dпrstva (poljtjcka, kttlttrrпa) jz raпjjeg регј­оdа poslнzjfa је нstaskorn rezjrntt da dпrstvLt prjsjfrю паmеtпе l1гvatsko пасјопаlпо oЬiljezje, s пamjemrn zvaпjcrюg poћrvacjvaпja Bosпjaka ј пjilюvog vezjvaпja za aktнelпj apa•·at vlastj. U rаtпјт okolпostjma Ltstaske stralюvlade Dпtstvo пјје ima­lo dпrgog jzbora, i рогеd орјгапја ј пeslagaпja sa пamjerama r·ezjma, 0110 је formal­пo p•·jћvatjJo пametrшtн izmjeпu tt пazivu dr·ustva. Yodeci r·аснпа poпajpr·ije о sнdЬi­пј stotiпe stjceпika, pril1vataпje izmjeпe пazjva Ьilo је пejzbjezrю. Tjme је оmоgн­сепо dalje egzjstiгar1je drttstva. lako је нсеsсе Bosпjaka tt stпrktш·i vlasti NDH bilo sjтboljctщ odtпal1 ро oslobodeпju zemlje uћарsепје dio jstakt1tttil1 djelatпika i cla­пova Glavпog odbot-a pod optllzborn za saradnjtr sa trstaskim vlastima. Na politi­ckj IПOПtjranjm Sllaeпjima izrece11e Sll i111 drasticпe kazпe. Kako је ovi111 1-ad dпtstva bio par-alisaп Mjвjstarstvo prosvjete NR BiH zadнzilo је troclaпtt komisijн da ispj­tajLt t-ad Uzdaвice ll ratrюm pet·iodtt ј da rнkovode jstjm do formjt-aвja пovog Gla­vпog odbot-a.

Na iпjcjjatjvн Glavrюg odbora Mttslimaпa Lt Sarajevн је 13. IX 1945. godiпe odгi.ar1 sasta11ak lllLtsljmaпskjћ kнltнnю-pюsvjetпjll гadпika iz cjjele BiH. Doпije­ta је odiLJka о оsвivапјн 11ovog kLJitш11o-prosvjetrюg drLJstva MLJsl ima11a Pn!JIOI'Od. Dап kasвije skнpstjпa Uzda11jce doпijelaje odlttkLI о Ltlasktt Lt tюvoformjr·arю jedjtl­stveпo KLJitшпo drustvo Mttslimaпa Pt·eporod. Tjme је pt·estao dvadesetogodjsпji plodпj гаd bosпjackog kLJitшпo-pt·osvjetnog drLJstva "Narodпe ttzdaпice".

Razl icjta rп ј§Јјепја koja stt se vr·eme11om forrп ј гаЈа о Uzda11jci pгekilllю је sam atttoг: Na ostюvtt апаЈјzе iscr·p11il1 pt·imarвjJ, izvora izпjo паm је сјпјевiсе о stvat·­вom karakteпr Dr·LJstva, а samjт rjm i о dпrstverюm, poljtjckorn ј kнlttrпюm stапјн

Bosпjaka Lt jedrюm mraerюrл ј tesko111 vгemerш. То v•·jjeme гаdј lo је pюtiv Bosвja­ka ј 11jjlюvog opstaпka. Sami111 ti111 llloga "Nаюdве нzdапјсе" па ostaпkLJ ј opstaп­

ktt Ьila је od ogюnщog zпасаја.• Seпija Milisjc

377