МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/matematika. 3-sinf...

408
СССР ПЕДАГОГИКА ФАНЛАРИ АКАДЕМИЯСИ УМУМИЙ ВА ПОЛИТЕХНИКА ТАЪЛИМИ ИЛМИЙ ТЕКШИРИШ ИНСТИТУТИ М. И. МОРО, М. А. БАНТОВА, А, С. ПЧЁЛКО МАТЕМАТИКА III синф учун . Ў К И Т У В Ч И ' Н А Ш Р И Ё Т И Т О Ш К Е И Т — 1970 www.ziyouz.com kutubxonasi

Upload: others

Post on 03-Jan-2020

25 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

СССР ПЕДАГОГИКА ФАНЛАРИ АКАДЕМИЯСИ

УМ УМ И Й ВА ПО ЛИ ТЕХН И КА ТАЪЛИ М И ИЛМИЙ Т ЕК Ш И РИ Ш ИНСТИТУТИ

М. И. МОРО, М. А. БАНТОВА, А, С. ПЧЁЛКО

МАТЕМАТИКАI I I с и н ф у ч у н

. Ў К И Т У В Ч И ' Н А Ш Р И Ё Т И Т О Ш К Е И Т — 1970

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 2: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

111 синф . Математика* ларслиги экспернментал сиифларда синаб куриш У'|ун мўлжалланган бўлиб, I ва II синф .Математика' дарсликларииинг ла- ннмнднр.

Бу дарслнкиинг эиг муҳнм хусусиятларн дуйидагиларлян иборат.Дарсликда арифметнкаии удитиш бошлангич алгебра ва геометрнянинг

багян масалаларинн текшнрнш билан бирга қўшиб олиб борнлади. Бола- ларда материални онгли равншда, чуқурроқ ўалаштиришга ёрдям берувчи умумлаштиришларнннг ташкил топишнга бўлган эътибор анча кучайтнрил- ган. Ларсликда машқ характеридв бўлган масала ва мисоллвр билан бир қаторда боляларда математик интунцияни (фаҳмнн), ьузатувчанликни, ку- эатиллётган факгларни такқослай олиш, солиштнра олиш, хулоса чиқара олнш қобилиятларици рнвожлантиришга ёрдам берувчн анчагина топшнриқ- лар вв саволлар берилган.

Дарслнк бўйича қилннадиган ишлар III синф ўқувчиларинниг матемяти- кадан танёргарлпк даражаларннн оширишгя, уларнинг мустяқил фнкрларннн ривожлантиришга, уларда математика бнлан шугулланишга қизиқиш уйғо тишга ёрдам бериши керак.

Дарслик ҳақидаги фикр ва мулоҳиэаларни қуйидаги адресга юборнш илтимос қнлинали: Тошкент ш., Навоий, 30. .Ўқитувчи ' нашриёти.

//« узбекскам нзикеМ А Р И Я И Г П Л Т Ь Е О М А М О Р ОМ А Р Н Я А Д Е К С А Н Д Р О В И А в а н т о в аА Л Е К С А Н Д Г С П И Я И Л О Н О К И Ч Л Ч Ё Л К О

МЛТЕМАТИКАдля 3 кд ассн

Переяод с руссного илалния ,ПросвешелйС*. М ., 19бй.

Издательстно „Ўқитувчи*Ташкент — 1970Таржимонлар: А. М аҳдиев, А . Хид иров Р « 1вктордар: /II. Одилов. М . Саъдуллоеш Б и и н й редантор П, А . Бродснии Тсхредаьтур Н . Соронина Коррсктор Ў . Й ўлд ош ела

Теоншга берплвн 1-1970 й. Бо сиш п рухсат «тилдн 4^111*1970 й. Қпгоэн 60х 90’Лл- Фи.шк л. 25,5. Машр л. 15,64. Тиршки 30000.

•Ўкнтувчи* шшрнбти. Тошкснт, Навоцй кўчасн, Э0. Шарпюмв 224-59. Бшоск 15 т. Мукодэги 8 т.

5 * Г С Р Министрлар Сояетн матбуот лавлят Коннтетинниг 1* босмахонки. '1'ошнент, Ҳамэд кўш си , 21. 1970. Зл I М 95.

Типогрлфим М 1 Государственнпг« Комитета Совета М-пшстров УаСС Р ло печзгм, ТашксиТ, ўл. Ҳамзи 31.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 3: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1. II СИНФДА ЎТИЛГАНЛАРНИТАКРОРЛАШ

1. 1) Битталаб сананп6 дан 12 гача 38 дан 43 гача

2) Ўнталаб сананг:20 дан 60 гача 40 дан 90 гача

3) Юзталаб сананп 100 дан 500 гача

2. 1) Жалвалда йэилган

Н О М ЕРЛАШ

70 дан 80 гача 126 дан 130 гача

100 дан 200 гача 380 дан 420 гача

700 дан 1000 гача сонларни ўқинг:

Юзлар Ўнлар Бирлар

5 6 38 0 47 2 06 0 0

2) Бу сонларнинг ҳар бирида I, 11 ва III хонанинг бирликларидан нечта бор?

3) Бу сонларнинг ҳар бирида ҳаммаси бўлиб нечта ўнлик бор? Бу сонларнинг ҳар бирида ҳаммаси бўлиб нечта бирлик бор?

3

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 4: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3. 1) Қуйидаги мисолларни ечинг:200 +40 + 3 87 6-7 0-6

2) Шу намунага цараб қўшишга, айиришга доиряна учтадан мисол тузинг ва уларни ечинг.

4. 1) Буш катакларни тўлдириб, жадвални кўчиринг:

Биринчи қўшилувчи 300 300 300 300 300 300

Иккинчи қўшилувчн 10 15 20 25 30 35

Йиғинди

2) Ҳамма биринчи қўшилувчиларни, ҳамма иккинчи қўшилувчиларни, ҳамма йиғиндини ўқиб чиқинг. Сиэ нимани сездингиз? ‘

5. Туристлар поеэдда 200 км , машинада 100 км ва пиёда 15 км йўл юрдилар. Туристлар ҳаммаси бў- либ қанча йўл юрдилар? Бу масалани турли усуллар би- лан ечинг.

6. Пионер лагерининг уч отряди колхознинг полиз ва боғ ишларига ёрдам берди. 1 отряд колхоэда 50 соат, II отряд — 40 соат, Ш отряд — эса 60 соат иш- лади. Пионерлар колхозда ҳаммаси бўлиб неча соат ишлаган? (Масалани турли усуллар билан ечинг.)

7. 1) Мисолларни ечинг:200+40 700 + 8 800 + 70 + 6 500 — 400300+50 600+7 700 + 60 + 5 600-200400 + 60 500 + 6 600 + 50 + 4 700 — 300

2) Ҳар бир устунни, яна 2 тадан юқоридагиларга ўхшаш мисоллар тузнб давом эттиринг. Тузилган ми- солларни ечинг.

8. 1) Фақат 7 рақамидан фойдалапиб, бир хонали, икки хонали, уч хонали ва тўрт хонали сонлар ёзинг.4

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 5: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 6 ва 0 рацамларидан фойдаланиб, мумкин булган ҳамма уч хонали сонларни ёзинг.

а9 (оғзаки). 1) Қуйидаги сонларни тақцосланг:

702 .. . 720; 840 .. . 480; 306 .. . 630.2) Қуйидаги сонларни метрлар ва дециметрлар би-

лан ифодаланг (1 дм — 10 см-, 1 м = 100 см эканини эсда тутинг):

72 см. 930 см, 806 см, 69 см.3) Қуйидаги сонларни майдароқ бирликлар (деци-

метрлар ёки сантиметрлар) билан ифодаланг:7 м, 8 м 6 дм, 12 дм 3 см.

4) Энг кичик уч хонали сон билан энг катта икки хонали сон ўртасидаги айирма қанчага тенг?

5) Қуйидаги мисолларнинг ҳар бирнга ўхшаш яна4 тадан мисол тузинг ва уларни ечинг:

300 + 60 360 — 60 360 — 30010. Сонлар қаторларини даном эттиринг (уларнинг

ҳар бирига яна 4 тадан сон ёзинг):1) 823, 825, 827, . . . 3) 760, 770, 780, ...2) 906, 905, 904, . . . 4) 620, 610, 600, ...

11. Қуйидаги сонларнинг ҳар бирини унинг хона қўшилувчилари йиғиндиси куринишида ифодаланг: 848, 756, 930, 874, 902. Масалан: 236 - 200 +- 30 + 6.

12. 1) Қуйидаги формулалар куринишида ёзилган хоссаларни ифодаланг:

(а-|-/>)-(~с — (а-\-с)^Ь = а 4-(^-(-с)(а Ь) — с = (а — с) 4- Ь - а \-(Ь — с)

г»www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 6: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Бу хоссалардан фойдаланиб, қуйндаги мисоллар- ни энг қулай усул билан ечинг:(36+ 40)+ 60 (80+ 47)+ 20 (40 + 3 0 )+ 200(220 + 36) — 20 (87 + 165) — 65 (70 + 30)- 10

13. Колхозда бир участкадан 600 кг, иккинчи участкадан эса 400 кг бодринг узилди. 300 кг бод- рингни янгилигида колхозчиларга бўлиб беришга н;а- рор қилинди, қолганини қишга тузлаб қўймоқчи бў- лишди. Неча килограмм бодрингни тузлаб қўймоқчи бўлишган?

14. Қуйидаги ечимларга кўра масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

л = (30 + 60)-4 д: — (200 + 700)+ 10015. Қуйидаги мисолларни ечинг ва бу ерда қандай

қоидалар қўлланилганини тушунтириб беринг:837 + 1 + 1 + 1 30 + 200+10 728 - 20 - 8942— 2— 10 841 — 40— 1 500 + 40 + 30320 - 20-100 2 5 6 - 1 - 1 - 1 637 - 30 - 7

ҚЎ11ЖШ ВА АЙИРИШ (оғзаки)

16. Қуйидаги мисолларни ечинг ва ҳар бир устун- даги мисолларнинг ечилиш усулларини таққосланг:

32+ 5 67— 4320+ 50 670— 4032+ 50 67— 40

320+500 670-40017. Мисолларни ечинг:

300 + 200 — 100 800- 100-300 930-900- 20 600 1 40-200

46+ 3 23+ 12460 + 30 230+1204 6 - 3 36 - 14

460 — 30 360- 140

160+ 2 0 - 30 830— 10— 20 650+ 40- 60 740- 30+ 70

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 7: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

260 + 320 710 + 240570-220 250- 130840 — 340 240 + 630620 + 350 870 - 360

18. 1) Қуйидаги мисолларнинг ечилишини тушун- тиришни тугалланг:

342+ 200 » (3 0 0 + 4 0 + 2) + 200=о...456+ 40-= (400 + 50+ 6 )+ 4 0 - . . .173+ 6==(100 + 70+ 3 )+ 6 - . . .

2) Бу мисолларнннг ечилиши қандай қоидага асос- ланган?

19. Йигиндидан сонни айириш қоидасинн ифода- ланг ва қуйидаги мисолларни бирма-бйр тушунтирибечинг:

632 — 400 862 — 30 247 — 5 360 — 720. 1) Буш катакларни тўлдириб, жадвални кўчи-

риб ёзинг:

Камаювчи 650 650 650 650 650 650

Айрилувчи 400 410 420 430 440 450

Айирма

2) Жадвални кўриб чиқинг, камаювчининг ўзгари- (ци ҳақида нима дейиш муМкин. Айрилувчи қандай ўзгарди ва айирма қандай ўзгарди?

21. Масалаларни уларнинг қисқача ёзуви бўйнча тузинг ва шу масалаларни ечинг:

1) 1 — 320 ----------------II — ?, ундан 120 та кам—---

111 — х, ундан 2 марта кўп____7

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 8: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) I — 600II — ?, ундан 2 марта кам- ^—-IIII — х, ундан 180 та ортиқ 1

22. 1) 18+ 7 30 + 24 14- 6 90 — 3236+ 19 60+18 42- 7 80-56

2) Бу мисолларни ечишда қандай қоидалардан фой- даланилди? Бу қоидаларни ҳарфлар ёрдамида ёаинг.

3) Қуйидаги мисолларнинг ечилишини тушунтириш- ни тугалланг:

300+160 = 300+ (100+ 60)-= . . .70+ 50= 70 + (. . . + . . .)-= ...

460+ 80 = 460 + ( . . . + - . . )— ____540+ 160 = 540 +— (100 +60) = . . .

4) Қуйидаги мисолларни бирма-бир тушунтирибечинг:

400— 180 310-60 540 -9023. Мисолларни ечинг:80^40 120 + 80 590 + 70 770 + 6080 4-60 130 + 80 590+60 760 + 6080 + 80 150 + 80 590 + 30 720 + 6080+90 180 + 80 590 + 20 710 + 60

Нима учун олдинги икки устунда натижалар орта- ди, кейингиларида эса камаяди?

24. Мисолларни ечинг.110-50 240 — 80 420-80 520 — 50120-50 240 — 70 400 — 80 520 — 60140 -50 240-50 390 — 80 520-80170 — 50 240 — 20 350— 80 520-90

Нима учун олдинги икки устунда натижалар орта- ди, кейингиларида эса камаяди?8

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 9: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

25. Бир қиз китобнинг 46 бетини ўқиганидан ке- йин, ўқилганидан яна 18 бет ортнқ қолди. Бу китоб неча бетли экан?

26. Магазин 850 кг асал сотганидан кейин, унда ҳар бирида 45 кг дан икки бидон асал қолди. Даст- ллб магазинда неча килограмм асал бўлган эди?

27.420-20-4 50-7 -8 0 400 + 500-60-2370 + 90 : 3 80 : 2 + 70 200 + 300 + 30-4540 + 40-2 60-3- 90 700-400 + 50-3

ЕУ28. 1) Бўш катакларни тўлдириб, жадвални кўчи-

риб ёэинг:

а 260 280 | 290 300 350 380 460 490

с 50 50 50 50 50 50 50 50

а + с

2) Жадвзлни кўриб чиқинг. биринчи қўшилувчи қандай узгаради, иккинчи қўшилувчи қандай ўзга- ради, йнгинди қандай ўзгаради?

3) Ўзингиз жадвал тузинг, унда биринчи қўшилуя- чи ўзгармасин, иккинчи қўшилувчи эса камайсин. Йи- ғиндини топинг ва унинг қандай ўзгаришини кузатинг.

29. Қуйидаги мисолларнинг ечилишини тушунти- ришни тугалланг:

370 + 280 =- 370 + (200 + 80) — «=(370+200)+ 80 = 570 + 80- . . .

560 — 390 = 560 - (300 + 90) == (560-300) — 90= 269-90= . . .

30. Юк машинаснда Тошкентга колхоздан мева жўнатилди. Юк машинаси 270 км йўл юрганидан ке-

9www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 10: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

йин, унннг ўтганидан 180 км кам йўл юриши керак- лиги аниқланди. Колхоздан Тошкентгача бўлган масо- фа қанча?

31. Ўш ж йнли бизнинг шаҳарда 290 та мактаб бор эди, бу йил яна 20 та янги мактаб қурилди. Бизнинг шаҳарда ҳаммаси бўлиб нечта мактаб бўлди?

32. Қуйидаги формулаларга қараб масалалар тузинг па уларни ечинг:

х = 100 — 20 -3 л: = 40-3 4" 70-433.190+ 190 630-280 (240 + 240): 10

180 + 180 720 - 370 (360 - 280) : 8170+290 910 — 760 (520-360): 4

З . Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлганучбурчакнинг периметрини ҳисобланг.

ЦУШ ИШ ВА АЙИРИШ (Сэма)

35. 1) Ўқувчи қуйидаги мисолларни ечишда қандай хато қилганини тушунтириб беринг: •

2) Ёзма қўшиш ва айиришда сонларни қандай ёзиш керак?

36. Сонларни бирини иккинчисининг остига устун қилиб ёзиб, қуйидаги мисолларни ечинг:

341+236 857-423 631+267 432-23223 + 475 238— 21 456- 32 42 + 53637. 1) Иккита уч хонали сонни қўшишга доир учта

мисол ва уч хонали сондан уч хонали сонни айиришга доир учта мисол тузинг ва ечинг (ўнликдан ўтмасдан).

2) Бажариладиган амаллар қандай қоидага асослан-* ганини айтиб беринг.

45724517572

Юwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 11: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

38. Жадвални тўлдирипг

с 600 600 600 600 600 600

а 20 30 50 60 80 90

с — й\

Айрилувчи қандай ўзгарди? Камаювчи ўзгарднми? Айирма қандай ўзгарди?

39. Ўзингиз жадвал тузинг, унда айрилувчи камая- диган, камаювчи ўзгармайдиган бўлсин. Айирмани то- пинг.

40. Автобус бекатида 6 киши автобусга чиқди, 10 киши эса автобусдан тушди. Автобусдаги пассажио- лар сони камайдими ёки ортдими? Автобусдаги пас- сажирлар сони нечта ортди (ёки нечта кэмайди)?

41. Куйидаги мисолларнинг ечимида тушириб қол- дирилган рақамларни ўрнига қўйичг:

+ 3.7 26.

| 54- .23

7.621.

.3.2.4

589 8.7 .62 71342. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва нуқталар

ўрнига > еки < ишорасини қўйинг;а) 287 + 390 . . . 282 + 390

564 + 280 . . . 564 + 294б) 930 - 450 . . . 930 - 470

520- 180 .. . 560 — 180 572+ 125 . . . 572+ 130 645 + 230 . . . 670+130 640-160 . . . 700-160 850 - 390 . . . 850 - 370

] 1

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 12: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

,/ —- ц 43. Чизмага қараб ма-*чЛ0/г*у ч Д л^чЗЛ ?^^ сала тузинг ва уни ечинг.

' ' ' 4 44. Дафтарингизга уч-бурчак чизинг, уиинг то-

монларини ўлчанг ва бу учбурчакнинг периметрини ҳисобланг.

т

45 (оғзаки).7 14 - 7- V №

46. Куйидаги мисолларни ечинг; ҳар бир жуфт ми- солларни таққосланг. Бу мисолларнинг ечилишида қан- дай фарқ бор?

243+156 124 + 342 724 — 513 647-425487 + 314 567 + 238 432— 228 831 -564

47. Уч хонали сонларни ўнликдан ўтиб қўшишга доир учта мисол, айиришга доир учта мисол тузинг ва бу мисолларни ечинг.

48. Жадвални тўлдиринг:

К | 90 | 170 230 280 | 320 390

К + 120

Қўшилувчилар ва йигиндининг қандай ўзгаришини айтиб беринг.12

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 13: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

49. Сонларни таққосланг ва керакли белгиларни қўйинг:

2 сўм 05 тийин . . . 2 сум 50 тинин3 м 06 гм . . . 3 дм 6 см2 дм 3 см . . . 24 см6 м 3 дм . . . 64 см

50. 1) Расмларни кўриб чиқинг, уларнинг цайси би- рида бир томонга қараб кетаётган машиналар тасвир- ланган ва қайси бирида қарама-қарши томонга кетаёт- ган машиналар тасвирланганини айтиб беринг. *

N5 1 № 2

2) Куйидаги чизмаларда ҳар бир машинанинг ҳара- кат йўналиши стрелка билан кўрсатилган. Ҳар бирчизма юқорида кўрсатил- _»________________ган расмларнинг қайси би- рига тегишли?

51. Ҳар бир масаланинг шартига қараб чиэма чиэинг ва шу масалаларни ечинг:

1) А станцияси Тошкентдан 200 км масофада, Б станциясигача эса шу йўлдан ўша томонга Тошкент- дан 420 км йўл юриш керак. А ва Б станциялар ора- сидаги масофа неча километр?

2) К станцияси Тошкентдан 30 км масофада, Р станциясигача эса ўша йўлдан қарама-қарши йўналиш-

13www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 14: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

да Тошкентдан 40 км йул юриш ксрак. К ва Р стап- циялар орасидаги масофа неча километр?

52. 846 + 378 384-219 548-239 365 Ц 247524-367 436 + 273 417 + 448 936-649

53. 1) Буш катакларни тулдириб, жадвални кучн- риб ёзинг:

а 38 75 46 27 55 64 87 | 62

Ь 24 13 23 18 25 32 11 | 27

а + Ь

2) Қўшишга доир ҳар бир мисолга аниришга доир иккитадан тескари мисол тузинг (булардан бирида йи- ғиндидан 1-қўшилувчини айиринг, иккинчисида 2- қўшилувчини айиринг).

3) Йиғиндидан қўшилувчилардан биринн айирга- нннгизда ҳар сафар жавобда нимани ҳосил қилдингиз?

54. 1) Бир бола қўшишга доир мисолни устун шаклида ёзиб ечди, сўнгра ўэ ечимини текширмоқчи бўлди. Унда мана бундай ёзув ҳосил бўлди:

Текш ириш1 усул 11 усул

367 _1_458 825458 ' 367 458835 825 367

2) Бола мисолни тўғри ечганми? Бу бола фойда- ланган ҳар бир текшириш усули нимага асосланганини айтиб беринг. Ечимнинг тўғрилигини яна бошқача қан- дай текшириш мумкин эди?

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 15: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

55. Қуйидаги мисолларни ечиб, ечимларини текши- ринг.

356-}-279 547 + 258 476 + 469243 + 582 176 + 725 534 + 318

55. 1) Номаълум сонни топинг: к + 247 = 356 127 + а = 864 с + 492 = 873

2) Бу мисолларнинг ҳар бирида нима номаълум эди? Номаълум қўцжлурчнни сиз қандай топган эди- нгиз?

57. а қўшилувчинмнг тўртта қийматини танлабжадвалга шундай ёзингки, 79+ й йигинди ортадиган бўлсии. Йигиндини ҳисобланг:

а

79 + а

а қўшилувчи ҳар қандай сон бўла оладими?53. 1) Қуйидаги масалаларни ечинг:а) Икки меҳнат дарсида ўқувчилар болалар боғчаси

учун ҳаммаси бўлиб 35 та ўйинчоҳ ясадилар. Иккинчн дарсда 26 та ўйинчоқ танёрланди. Биринчи дарсда нечта ўйинчоқ ясалган?

б) Агар ўйланган сонни 27 та орттирсак, 42 ҳоснл бўлади. Қандай сон ўйланган?

2) Бу масалалар нимаси билан ўхшаш?59. Тенг ёнли учбурчакнинг периметри 2 дм 1 см

га тенг. Тенг томонларидан бири 8 см га тенг. Учин- чи томонининг уэунлиги нимага тенг?

15

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 16: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

60. 1) Буш катакларни тўлднриб, жадвални кучи- риб ёэинг;

Қамаюнчи 278 543 847

Айрилувчи 256 256 256

Айирмя

2) Камаювчи айрилувчи ва айирмадан иборат. Шу- ни текширинг.

61. 1) Айиришга доир мисол ечилншининг тўғри- лиги қандай текширилади?

2) Қуйидаги мисолларни ечиб, сўнгра текширинг: 832 - 647 561 - 243 687 — 259

62. Номаълум сонни топинг (камаювчи айрилувчи ва айирмадан иборат эканини эсда тутинг); .

х — 247 •= 356 924 — а = 546к - 289 - 175 627 -£=-348

63. Қуйидаги масалаларни ечинг. Буларнинг ҳар би- рида нима номаълум эканини айтиб беринг:

1) Агар ўйланган сонни 48 та камайтирсак, 37 ҳо- сил бўлади. Қандай сон уйланган?

2) Агар 28 сонига ўйланган сонни қўшсак, 54 ҳо- сил бўлади. Қандай сон ўйланган?

3) Бир бола нонуштага 26 тийин сарф қилганидан кс- йин, унда 4 тийин пул қолди. Болада неча тийин бор эди?

4) Ишчи икки кунда 64 та деталь тайбрлаши карак эди, иккинчи куни у 28 та деталь тайёрлади. Ишчи биринчи куни нечта деталь тайёрлаган?

5) Биринчи сентябрь куни синфда 32 ўқувчи бор эди. Ўқув йилининг ўртасида синфга яна бир неча ўқувчи келди, энди бу синфда 36 ўқувчи бўлди. Синф- га йнл ўртасида нечта ўқувчи келган?16

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 17: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

64. Қўшилувчи п нинг йиғинди камаядиган тўртта қийматини топинг ва жадвалга ёзинг:

п

п ' 86 ! 1Қўшилувчи п ҳар қандай сон бўла оладими?65. Камаювчи с нинг айирма ортадиган тўртта қий-

матини топииг ва жадвалга ёэннг:

с

с — 16 |

Камаювчи с ҳар қандай сон бўла оладими?66. Айрилувчи а нинг айирма камаяднган тўртта

қийматини топинг ва жадвалга ёзинг;

а

92 - а

Айрилувчи а ҳар қандай сон бўла оладими?67. Мисолларни ечинг ва уни текширинг:856 634______743 , 385 , 238 ,156

"$ 4 5 426 546 274 675 ~^267

ҚЎШ ИЛУ ВЧИЛАРДАН БИРИНИНГ Ў ЗГА РИ Ш И ГА ЦАРАБЙИҒИНДИНИНГ ЎЗГА РИ Ш И

68 (оғзаки). Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва > ёки < белгисини қўйинг:

8 + 3 . . . 8+ 5 843+112 . . . 843+11627 + 46 . . . 37 + 46 451 +278 . . . 546 + 278

8-95 17

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 18: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

69. 1) Жадвални тўлдиринг: биринчи устундаги би- ринчи қўшилувчи 8, иккинчи қўшилувчи 15. Йигинди- ни толинг:

1 қўшилувчи 8

11 қўшнлувчи 15 |Мигпнди

Кейинги устунларда биринчи қўшилувчи (8] ни ўз- гаришсиз қолдиринг, иккинчи қўшилувчини 3 та, 5 та, 8 та бирлнк орттиринг. Йиғиндиларни топинг ва уларни биринчи йиғинди билан таққосланг. Йиғинди ҳар са- фар неча бирлик ортди?

2) Худди шундай жадвални тўлдиринг, лекин энди иккинчи қўшилувчи (15) ни ўзгаришсиз қолдириб, би- ринчи қўшилувчи (8) ни 12 та, 20 та, 25 та бирлик орттиринг. Ҳар сафар йигинди нечта бирлик ортди?

3) Қандай хулоса чиқариш мумкин?70. 1) Худди шундай жадвал тузинг (69- масалага

қаранг) ва уни ўэингиз шундай тўлдирингки, ол)Гин биринчи қўшилувчи бир неча бирлик камаядиган, ик- кинчи қўшилувчи эса ўзгаришсиз қоладиган бўлсин, сўнгра иккинчи қўшилувчи бир неча бирлик камайиб, биринчи қўшилувчи ўзгаришсиз қоладиган бўлсин. Ҳар сафар йиғинди неча бирлик камаяди?

2) Қандай хулоса чиқариш мумкин?

Агар қўшилувчилардан бирини бир неча бирлик орттариб (ёки камайтираб) иккин- чи қўшилувчини ўзгаришсаз қолдирсак, у қолда йағинда ҳам шунча бирлак ортада (ёкп камаяди).

18

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 19: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

71. Агар:а) биринчи қўшилувчини 17 бирлик орттириб, ик-

кинчи қушилувчини ўзгаришсиз қолдирсак, йигинди қандай уягаради?

б) иккинчи қўшилувчини 42 бирлик орттириб, би- ринчи қўшилувчини ўзгаришсиз қолдирсак-чи?

в) биринчи қўшилувчини 27 бирлик камайтириб, иккинчи қўшилувчини ўзгаришсиз қолдирсак-чи?

г) иккинчи қўшилувчини 50 бирлик камайтириб, бнринчи қўшилувчини ўзгаришсиз қолдирсак-чи?

72. 1) Йиғинди 15 бирлик ортди, чунки қўшилунчи- лардан бири ўэгарди. У қандай ўзгартирилган?

2) Йиғинди 62 бирлик камайиши учун қўшилувчи- лардан бирини қандай ўзгартириш керак?

73. I) Мисолларни ҳар бир устунда натижа ортиб борадиган қилиб жойлаштириб, кўчириб ёзинг.

2) Навбатдаги ҳар бир мисолнинг натижасини ўзи- дан олдинги мисолнинг натижасидан фойдаланиб то- пинг:

270 + 90 160 + 80 340 + 110 570 {- 170120 + 90 140 + 80 340 + 165 570+200360 + 90 120 + 80 340+160 570 + 180430+90 130 + 80 340+175 5704 15074. Қуйидаги чизмага қараб масала тузинг ва ечинп

к Е\V. _ Ч , л # * ______^

■75 (огзаки). 1) Бир яшикда 15 кг, иккинчи яшик-

да 18 кг олма бор. Иккала яшикда неча килограмм олма бор?

19www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 20: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Биринчи яшикка 6 кг олма қўшилди. Шундан кейин иккала яшикда неча килограмм олма бўлди? Натижани олдинги масаланинг жавобидан фойдаланиб топинг.

76. 1) Библиотекага китоб олиш ва спорт залини рсмснт қилиш учун мактабга 250 сум пул берилди. Зални ремонт қилиш учун 120 сўм кетди. Библиоте- кага китоб олиш учун қанча пул қолди?

2) Агар мактабга 250 сум эмас, балки ундан 30 сўм ортиқ пул берилган бўлса, китоб олиш учун қанча пул қолади? (Масалани энг осон йўл билан ечинг.)

77. Васила билан Лолада баравардан пул бор эди. Дафтар олишда Васила ўзи олган дафтарлар учун 8 тийин ортиқ тўлади. Бу қизларнинг қайси бирида пул кам қолди ва қанча кам қолди?

78. 1) Тушириб қолдирилган сонларни ҳар қандай мос сонлар билан тўлдириб ёзинг:

а) 250 + 380 >250+ .. . 305+96 > . . . +96■ 160 + 470< 160+ .. . 150 + 78 < . . . +79

б) 480+ . . . < 480 + 36 .. . +270 >86 + 27073+ . . . > 73 + 140 . . . + 380 < 7 1 + 380

2) Икки соннинг йиғиндиси 340:а) Агар бу сонлардан бирини 36 та орттирсак йи-

ғинди қандай бўлиб қолади? 74 та орттирсак-чи? 120 та орттирсак-чи?

б) Агар қўшилувчилардан бирини 8 та камайтир- сак йигинди қандай бўлиб қолади? 20 та камайтир- сак-чи? 70 та камайтирсак-чи? 64 та камайтирсак-чи?

79. Қуйидаги масалаларнинг шартларини қисқача қилиб ёзинг ва шу масалаларни ечинг:

1) Учта яшикда 38 кг олма бор эди. 1 яшикда 16 «г, II яшикда ҳам шунча олма бор эди. Ш яшикда неча килограмм олма бор эди?20

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 21: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Учта каеални цабул қилиш учун врач 35 минут вақт сарф қилди. Биринчи касални қабул қилишга 15 минут, иккикчи касални қабул қилишга ундан 3 минут кам вақт кетди. Учикчи касални қабул қилиш неча минут дапом этган?

80. Номаълум сонни топинг:1) Л — 236= 185 3) 76 + а = 2432) (л: + 57)-34 = 246 4) 124 + (Л - 15) = 13781. Амалларни бажаринг ҳамда натижани метр ва

сантиметрлар билан ифодаланг:3 м 4 дм -(-8 см 37 см 83 см 3 дм 8 см-\-9 дм 7 см2 м 1 дм 2 см 56 см 72 см 4 дм 2 см-{ 8 дм4 м 2 дм — ‘2 м 64 дм — 35 дм 15 дм 6 см — 9 см8 м 4 дм — 8 см 83 дм — 67 дм 32 дм 4 см — 2 дм

82. Мизмада сиз қандай таниш фигураларни куряп- сиэ? Ҳамма учбурчаклар- £ нинг ва тўртбурчакларнинг номини ёзинг.Ҳар бир уч- бурчакнинг турини аниқ- ланг:

А

83. 763 + 34 832 - 18 548-23 786 + 238 237-1-48 564 — 25 379 — 62 452 - 174 1264-65 472 — 37 412 — 80 395 + 546 544-|-57 637 — 70 340-67 824-367

КАМ АЮ ВЧИ Н И Н Г ЎЗГА РИ Ш И ГА ҚАРАБ АЙИРМ АНИНГ УЗГА РИ Ш И

84 (оғзаки). Ифодаларни таққосланг ва > ёки < ишорасини қўйинг:

6 —2 . . . 7 — 2 564-126 . . . 626— 126237— 3 . . . 247 — 3 832-521 . . . 960-621

21www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 22: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

85. Жадвални тўлдиринг. 1- устун: камаювчи 80, айрилувчи 20. Айирмани топинг.

Камаювчн |Айрилувчн

Айирма

Кейинги устунларда айрилувчи (20) ни ўзгаришсиз қолдиринг, камаювчи (80) ни эса аввал 2 та, 3 та, 3 та орттиринг, сўнгра 10 та, 18 та, 23 та камайтиринг. Айирмаларни топинг ва уларни биринчи айирма билан таққосланг. Ҳар сафар айирма неча бирлик камаяди бки ортади?

Агар айрилувчини ўзгаришсиз қолдириб, камаювчини бир неча бирлик орттирсак, (ёки камайтирсак), у ҳолда айирма шун- ча бирлик ортади (ёки камаяди).

86. 1) Камаювчи 90 та орттирилди, айрилувчи эса ўзгаришсиз қолдирилди. Айирма қандай ўэгарди?

2) Айирмани 30 та камайтириш учун камаювчини қандай ўзгартириш керак? 70 та камайтириш учун-чи?

87. Ҳар бир устундаги иккинчи мисолнинг натижа- сини ўзидан олдинги мисолнинг жавобидан фойдала- ниб ҳисобланг:912 — 586^= 326 725 — 467 = 258 817- 189 = 628908 - 5 8 6 = . . . 735 - 4 6 7 = . . . 8 2 0 - 1 8 9 = ..

88. Куйидаги формулаларга асосланиб масалалар тузинг ва уларми турли усуллар билан ечинг:

1) д: = 86 (86 - 29); 2) д: = 92 + (83 - 47).22

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 23: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

89. Қуйидаги масалаларнинг шартларига кура но- маълум сонни к ҳарфи билан белгилаб учтадан мисол тузинг.

1) Агар номаълум сон 46 дан 17 та ортиқ бўлса;2) агар 53 сони номаълум сондан 24 та ортиқ

бўлса;3) агар номаълум сонни 37 та орттирсак, 72 ҳосил

бўлса, номаълум сонни топинг.90. Тенг томонли учбурчакнинг периметри 3 дм

6 см га тенг. Бу учбурчакнинг бир томонининг узун- лиги қанча?

АЙРИЛУВЧИНИНГ Ў ЗГА РИ Ш И ГА Қ А РА Б АЙИРМАНИНГ ЎЗГА РИ Ш И

91. Қуйидаги ифодаларни таққосланг;25— 5 . . . 25— 8 30— 10. . . 30 — 8142-36 . . . 142-38 *

Камаювчи

Айрилувчи | 1 |

Айирма

Шундай жадвал чизинг ва уни камаювчи ўзгармай- диган, айрилувчи эса олдин бир неча бирлик ортиб, сўнгра камайиб борадиган қилиб тўлдиринг. Айрилув- чи неча бирлик ортади ёки камаяди? Қандай хулоса чиқариш мумкин?

Агар камаювчани ўзгаришсиз қолдараб, айралувчини бир неча бирлик орттирсак, у ҳолда айирма шунча бирлик камаяди; агар-

23www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 24: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

да айрилувчини бир неча бирлик камай- тирсак, у ҳолда айирма шунча бирлик ор- тади.

93. Агар камаювчини ўэгаришсиз қолдириб, айри- лувчини:

1) 10 та, 27 та, 48 та бирлик орттирсак;2) 15 та, 30 та, 40 та бирлик камайтирсак айирма

қандай узгаради?94. 1) Қуйидаги мисолларни олдингисининг натижа-

сидан фойдаланиб ечинг:

421 -285=136 633-456= 177 541-178= 363421- 289 = . . . 6 3 3 - 4 5 4 = ... 543- 178 = . . .

2) Биринчи мисолни ечишда қандай қоидадан фой- даландингиз? Иккинчи мисолни ечншда-чи? Учннчи ми. солни ечишда-чи?

95. Қуйидаги мисолларнн ечинг; ҳар бнр устундаги мисолларни натижаси ортиб бораднган қилиб ёзинг. Натижаларни энг осон усул билан топинг:

820 - 240 365-435 100+ 740 450-70820-180 365 475 95-4740 480-70820-450 365-455 60 + 740 430-70820-190 365 465 140 +740 400-70

98. Номаълум сонни топинг:456 — £ = 321 М 847 = 960748 - (А +37) = 468 (Ь +36) — 152 = 467

97. 1) Болалар боғчасининг ошхонаси сентябрь ойи- да 50 кг қанд олиб, 46 кг ни сарф қилди. Сентябрь ойида берилган қанддан неча килограмм қолди?

2) Октябрь ойи учун ҳам шунча қанд берилди, ле- кин сентябрь ойидагидан 2 кг ортиқ сарф қилинди.24

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 25: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Октябрь ойида берилган қанддан неча килограмм қол- ди? (Масалани енг осон йўл билан ечинг.)

98. Колхознинг икки сут фермасида ҳар куни 850 сут соғилади. Бир ферманинг сут согувчи аёллари 45 л ортиқ сут .соғадиган бўлдилар. Бунинг натижасида кол- хозда ҳаммаси бўлиб қанча сут согиладиган булди?

99. Бир омборда 256 қоп картошка, иккинчи ом- борда эса ундан 40 қоп кам картошка бор эди. Бир кунда ҳар бир омбордан 150 қопдан олиб кетишди. Бу омборларнинг қайси бирида куп картошка қолди ва қанча кўп қолди?

КЎПАЙТИРИШ ВА ЬЎДИШ ^оғзаки)

100.6 5 42 49

101. Қуйида келтирилган сонлардан бўлишга доир мумкин бўлган ҳамма мисолларнн тузинг:

7; 64; 56; 49; 8; 80; 32; 24; 6.102. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва ҳисобла-

масдан булардан қайси бири иккинчисидан катта ва қанча катта эканини айтиб беринг:

812 . . . 8-11 7-64 .. . 7 65103. 1) Қуйидаги мисолларни тушунтириб (берил-

ган намунага қараб) ечинг:28 • 3 = (20 8) • 3 = 20 • 3 -)- 8 • 3 = 84 17-5; 214; 32-4; 45-2.

2) Бу мнсолларнинг ечилиши асосланган қоидани ифодаланг ва уни ҳарфлар ёрдамида ёзинг.

25www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 26: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

104. Йигиндини сонга бўлиш қоидасини ҳарфлар срдамида ёзинг ва ундан фойдаланиб, қуйидаги ми- солларни тушуитириб ечинг;

84 : 7 56 : 4 85 : 5 77 : 7105. 35 кг нок ва 29 кг олмани почта орқали жў-

натиш учун ҳар бирида 8 кг дан қилиб яшикларга жойлаш керак. Шу мевани жўнатиш учун нечта яшик ке[ак бўлади?

106. Бир болада 36 та чет эл маркаси ва 48 та со« вет маркаси бор эди. У маркаларни альбомининг ҳар бетига 12 тадан қилиб ёпиштирди. Бу маркалар аль« бомнинг неча бетини банд қилган? (Бу масалани тур« ли усуллар билан ечинг.)

107. I) Мисолларни ечинг ва ҳар бир устуннинг мисолларини таққосланг. Буларнинг нимаси қизиқ?

13» 6 24-4 18-5 14-778: 6 96: 4 90: 5 98: 778:13 96:24 90:18 98:14

2) Шундай мисоллардан ўзингиз яна тўртта устуй тузннг ва уларни ечинг.

108. Ҳар бир жуфт мисолларни таққосланг ва улар- ни ечинг:

7 8 9-7 6 6 18 * 3 16 - 470-8 90-7 60-6 180-3 160-4

109. Тикувчилик устахонасида 50 м узунликдаги газламани кўйлаклар тикиш учуи 4 м дан қилиб бў-* лакларга бўлишди. Бундай бўлаклардан нечта чиқдй ва бунда қанча қолдиқ қолди?26

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 27: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

110. Бўлишга доир қуйидаги мисолдардан фақат қолдиқ қоладиганларини кўчириб ёэинг ва ечинг:

65 : 5 64 : 3 56 : 4 44 : 11 520 : 381:5 67:4 57:3 67:11 240:792 : 5 84 : 3 82 : 9 93 : 10 720 : 2

.111. 1) Бўлишга доир учта мисол тузинг, ҳар са- фар қолдиқда 4 сони чиқадиган бўлснн.

2) Бўлишга доир бўлувчиси 4 бўлган бир нечта мисол тузинг, уларнинг ҳар бирида бошқа қолдиқ чиқ- син. Шундай мисоллардан нечта тузиш мумкин?

112. Бўш катакларни тўлдириб, жадвални кўчириб Сзинг

Бўлинувчи 86 75 49 56 | 67 83 71

Бўлувчи 3 3 2 5 3 4 6

Бўлинма 28 25

Қолдиқ 2 —

113. Қуйилаги формулалар бўйича масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

* - (120 + 330): 5 дг « (12-ф 11)-3114. Қуйидагиларни ёэинг ва ҳисобланг:1) 76 ва 18 сонларининг йигиндисини 9 га бўлинг.2) 46 ва 18 сонларининг йиғиндисини 8 сонига бў-

лишдан чиққан бўлинмани топинг.3) Камаювчи 840, айрилувчи 300 ва 120 сонлари-

нинг йиғиндиси билан ифодаланган. Айирманн топинг ва уни 6 марта камайтиринг.

4) Биринчи қўшилувчи 170, иккинчиси 280 ға 90 еонларининг айирмаси билан ифодаланган. Йиғиндини топинг ва уни 9 марта камайтиринг.

27

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 28: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Н. КЎП ХОНАЛИ СОНЛАРНИ НОМЕРЛАШ

115. 1) Ушбу сонларни ўцинг: 123, 213, 321 132.2) Бу сонларнннг ёзувида I рақами, 2 рақами,

3 рақами нимани билдиришини айтиб берннг. Сон. нмнг ёзувидагм рақамнинг қиймати нимага боглиқ?

3) I хонанинг бирликлари, II хонанинг бирликлари, III хонанинг бмрликлари нима деб аталади ва улар (ўнгдан чапга санаганда) қандай ўринга ёзилади?

/ ;хона ( бирлар), I I хона (ўнлар) ва II/хона (юзлар) бирлар синфина таш кил қилади. Бу — биринча санф. Юзлар — бу синфнинг юқори хонаси, бирлар — қуйи хо- насидир.

116. 1) Қуйидаги сонларнинг ҳар бирида I, II, III хо- нанинг нечта бирлигн бор: 548, 632, 703, 800?

2) Бу сонларнинг ҳар -бирида ҳаммаси бўлиб нечта ўнлик бор?

117. II хонанинг 4 бирлнгидан;III хонанинг 7 бирлигидан ва II хонанинг 2 бирли-

гидан;III хонанинг 6 бирлигидан;II хонанинг 5 бирлигидаи ва I хонанинг 6 бирлиги-

дан;28

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 29: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

] хонанинг 9 бирлигидан;III хонанинг 8 бирлигидан ва I хонанинг 5 бирлиги-

дан иборат сонларни ёзинг.Ш 1111М1

• 1 1 • • •II Вмлар

ВирларЛ 1 Л П М !

118. Қуйидаги сонлар- нинг ҳар бирини хона қу- шилувчиларининг йигинди' си шаклида ифодаланг. 956,520, 708, 431.

119. Сонларни чўтга солиш мумкин. Пастдан биринчи симга — бирлик- лар, иккинчи симга — ўн- ликлар, учинчи симга — юзликлар солинади.

418, 947, 306, 590, 26, 260 сонларини чутга солинг.120. Қуйидагн мисолларда фақат огзаки ечиш қи-

йин бўлган ҳолларда амалларни ёзма бажаринг:

786-632 387 + 534 540 + 86 (360 + 280): 8560 — 340 456 + 240 720 — 54 (530 — 370) ■ 4864 — 427 817 + 321 360- 90 (820 - 765)-3

121. Ораларидаги масофа 750 км булган икки ша- ҳардан бир-бирига қарши икки поезд йўлга чиқди. Агар улардан бири соатига 50 км, иккинчиси 40 км йўл юрса, бир соатдан кейнн бу поездлар бир-би-ридан қанча масофада буладиг (Чизмасини чизинг ва масалани турли усуллар билан ечинг.)

" 122. Чизмага қараб ма-сала тузинг ва уни ечинг.

^ 123. Сонлар қаторини‘ " давом эттиринг (ҳар бир

қаторда яна тўрттадан сон ёзинг):

мз*»

29www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 30: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) 297, 298, 299, . . . 3) 834, 836, 838, , . .2) 604, 603, 602, . . . 4) 790, 760, 730, . . .

124. 1) Сонлар қаторида қуйидаги сонлардан кейин келадиган сонни айтинг: 389, 500, 699. #

2) Сонлар қаторида 999 сонидан кейин келадиган сонки қандай ҳосил қилиш мумкин? Бу қандай сон? Бу сон олдинги сондан нечта ортиқ?

3) 1000 сонидан кейин келаднган сонни қандай ҳо- сил қилиш мумкин? Бу қандай сон?

125. 1) 1000 га биттадан қушиб боринг ва. бг.р минг бир, бир минг икки, бир минг уч , . . то бир минг ўнгача сананг.

2) Бир минг бир юз сонидан олдин келган сонни айтинг; сонлар қаторида ундан кейин келадиган сонни айтинг.

3) Сонлар қаторида бир минг етти юз тўқсон тўқ- қиз сонидан кейин келадиган сонни айтинг; бир минг тўққиз юз сонидан кейин келадиган сонни айтинг;бир минг тўққиз юз тўқсон сонидан кейин келадиган сонни айтинг.

4) Бир минг тўққиз юз тўқсон тўққиз сонини 1 та орттирсак қандай сон ҳосил бўлади?

126. Минглар ҳам бирликлар каби саналади: 1 минг, 2 минг, 3 минг ва ҳоказо.

Масала. Қутида 1000 та қалам бор. 2 та шундайқутида нечта қалам бор? 3 тасида-чи? 4 тасида-чи?5 тасида-чи? 7 тасида-чи? 8 тасида-чи? 9 тасида-чи?

Ёзинг ва эсда тутинг:10 т а юз 1 манг бўлада.10 т а манг 1 ўн минг бўлада.10 т а ўн минг 1 юз минг дўлада.30

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 31: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Шундай қилиб, мингталаб санаганда у ч та янга хона: бар минглар хонаси, ун минглар хонаси, юз минглар хонаси ҳосал бўлади, бу хоналар иккинчи синфни — минг- лар синфини таш кил қилади.

127. 1) Ммнг ҳосил бўлгунча юзталаб чўтга солинг ва санаб боринг.

2) Юзталикларни пастдан санаганда чўтнинг қайси симига солдингиз? 1 мингни қайси симга солдингиз? 2 мингни-чи?

3) Бир мннгталаб 1 та ўн мингтагача чутга со- линг па санаб боринг, сўнг- ра 1 та ўн мингталаб (бе- ишнчи симда) чутга солинг.Юз мингни қайси симдан соласиз?

4) Расмни кўриб чиқинг ва иккала ҳолда ҳам чут- га бир хил сон солинган эканини исбот қилинг.

Минглар хонасининг бирликлари IV хо- на бирликлари, ўн минглар — V хона бир- ликлари, юз минглар V I хона бирликлари дейилади.

IV , V, V I хоналарнинг бирликлари ик. кинчи синфни — минглар синфини таш кил қплади.

пШЯМ 11п11111М

1Л 111111||• 111111ГП1111111

ШНШНННШШ

■ ш ш-ншшш-жжни-;шшиннжшнинннннннннШИНН1

31

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 32: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

128. 1) Сиифлар ва хоп^лзр жадвалини куриб чи- қинг:

Иккинчи снмф — минглар сннфч

13иринчи синф — бирлар сннфи

VI кона юз минг-

лар

V хона ўн МП11Г-

лар

IV хона минглар

• Ш хона юзлар

П хона ўнлар

I хона бирлар

<

2) а) V' хонанинг I бирлигини ўзнга олган сонни ёзинг.

б) IV хопанинг 3 бирлигини ўзига олган сонннёзинг.

в) VI хоианииг 2 бирлигини ўзига олган сонниёзинг.

129. Қуйидаги сонларни ёзинг (бирор хона бирлик-- ларининг йуқлигн ёзувда ноль сони билан белгилани- шини эсда тутинг!): бешюзуттнз; беш юз уч; уч метр йигирма етти сантиметр; беш метр олти сантиметр; икки сум саккиз тийин.

130. Қуйидаги мисолларни ечинг ва ечилишини ик- ки усул билан текширинг:

378 4- 264 723 - 463 847 - 395586 -379 346 + 476 532 + 219

131. Қуйидаги мисолларда номаълум сонни топинг;24-24-^-3 = 72 5-д: + 7-2-=299-л + 9-4 =90 12 6 — А 4 = 24

132. 1) 10 та расм дафтар 60 тийин туради. 20 та шундай дафтар қанча туради?

Бу масаланинг шартини қисқача ёзинг ва уни ечинг.2) Бундан олдинги мзсалага ўхшаш масала туэинг

ва уни ечинг.32

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 33: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

133. Одднй бирлардан тортиб то ғозмйнггача сизга маълум булган ҳамма хоналарни айтинг (сўнгра юз минглардан бошлаб оддий бирларгача хоналарни ай- тинг).

134. а) Мингга то бир минг йигирма чиққунча битталаб қўшиб боринг;

б) мингга то бир минг ўттиз чиққунча бештадан қушиб боринг;

в) милгга то бир минг икки юз чиққунча 40 тадан қўшиб боринг;

г) мингга то икки минг чиққунча 100 тадаи қўшиб боринг;

д) мингга то ўн икки минг чиққунча 1000 тадан қўшиб боринг. .

135. Жадвални кўриб чиқинг ва қуйндаги саволлар- га жавоб беринг:

Иккипчи сипф — мипглар смнфн Бпрннчи спнф — бнрлар синфн

Юз минглар Ўн мннглар Вир мннглар Юзлар Ўиляр Бирлар

4 5 65 0 06 0 5

4 0 0 07 5 0 0 0

6 0 0 0 0 03 9 2 0 0 04 0 8 0 0 0

1) Ҳар бир синфда нечта хона бор? Ҳар бир синф- га қайси хоналар киради?« - 9 5 33

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 34: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Жадвалда ёзилган олдинги учта сонни ў к и н г .

Биринчи сондаги 5 рақами нимани билдиради? Иккин- чи сондаги 5 рақами-чи? Учинчи сондаги 5 рақами-чи?

Бу сонларнинГ Ҳар биридагн 6 рақами нимани бил- диради?

560 сонндаги 0 рақами нимани билдиради? 605 со- нидаги 0 рақами-чи?

3) а) Кейинги соннинг ёзувидаги ноллар нимани билдиради?

б) Бу сонда иккинчи синфнинг нечта бирлиги бор? 4000 сони мана бундай ўқилади: тўрт минг.

4) Жадвалда ёзилган навбатдаги сон нима учун етмиш беш минг деб ўқилишини тушунтириб беринг.

5) Жадвалда еэилган навбатдаги сонларни ўқинг.136. Қуйидаги сонларни ўқинг ва ҳар бир сонлар

жуфтини таққосланг, уларнинг нимаси ўхшаш ва ни- маси билан фарқ қилади:

7 15 108 60 9007 000 15000 108000 60000 900000137. 3 та юз минглик, 2 та ўн минглнк ва 5 минг-

лик олсак қандай сон ҳоснл бўлади? 6 та ўн минглик иа 8 та минглик олсак-чи? 5 та юэ минглик ва 9 та минглик олсак-чи? 8 та мннглик 7 та юзлик ва 5 та ўнлик олсак-чи? 4 та юзлик 5 та ўнлик 6 та бирлик олсак-чи?

138 (оғзаки).300 минг-|-200 минг 200 минг 4-60 минг 12минг* 8 450минг [ 150минг 500минг-|-8 минг 46 минг • 2 600 минг — 400 минг 375 минг— 75 минг 85 минг : 6 860минг — 200 минг 684 минг— 80 минг 100 минг : 20

139. Учта бир хил яшикда 30 мингта қалам бор. 5 та (4 та, 6 та, 9 та) шундай яшикда нечта қалам бўлади?34

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 35: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

140. Консерва фабрикасида 6 кунда 18 минг банка консерва тайёрланди. Агар фабрика бир хил иш уну- ми билан ишласа, 12 кунда нечта банка консерва тайёр- лайди?

141. Қуйидагича ечиладиган масалалар тузинг: х — 360 -[- (360 — 190) х = 84 : 2+ 36:3

142. Ушбу сонларни ўқинг; 3000; 9 000; 12000; 84000; 375 000; 614000; 507 000; 500000.

Бу сонларнинг ҳар бирида иккинчи синфнинг нечта бирлиги бор? Бу сонлардан ҳар бирининг охиридаги учта ноль нимани билдиради? Нима учун 3 рақами 3 мингни билдиради? Нима учун 8 рақами ўн мингни билдиради? Охирги нкки сондаги 5 рақами нимани билдиради? Фақат иккинчи синфнинг бирликларидан иборат булган сонларни қандан ўқиймиз?

143 ;оғзаки).5000 + 3000 15000 + 200009000-6 000 75000-350004 000-4:8 12000-5:66000:3-9 96 000:8-7

144. Синфларнинг ва хоналарнинг жадвалини чи- зинг (135- масалага қаранг) ва унга:

1) V хонанинг 6 бирлиги ва IV хонанинг 7 бирли- гидан иборат сонни ёзинг;

2) VI хонанинг 7 бирлигидан, V. хонанинг 4 бирлн- гидан ва IV хонанинг 3 бирлигидан иборат сонни ёзинг.

Шу сонларни ўқинг.35

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 36: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

145. 1) Синфлар ва хоналар жадвалига IV хонанинг 7 бирлигидан, III хонанинг 8 бирлигидан, II хонанинг 2 бирлигидан, 1 хонанинг 5 бирлигидап мборат сонни сзинг,

2) Бу сонда иккинчи синфнинг нечта бирлиги бор? Унда биринчи синфнинг нечта бирлиги бор? Сон мана бундай ўқилади: 7 минг 825.

146.Кўпхонали сонларна ўқиш учун ун-

да ҳар бир синфнинг нечта бирлиги бор- лигини билиш муҳимдир. Ш у сабабли сок- ни ўқиш учун уна ўнгдан чапга қараб уч- тадан рақам аж ратиб, синфларга бўлиш керак (ҳар бир синфда учтадан хона бор)• Кўпхонали сонларни ёзишда синфларнинг

| оралаклари бир оз аж р ати б ёзилади.147. 1) Ушбу сонни ўцинг: 4 846.2) 23647 сонини ўқиш учун мана бундай мулоҳаэа

юритамиз: бу сонда ҳаммаси бўлиб, иккинчи синфнинг 23 бирлиги — 23 минг бор, биринчи синфнинг бирлик- лари эса 647 та. Мана бундай ўциймиз: 23 минг 647.

3) Ана шундай мулоҳаза юритиб, қуйидаги сонлар- ни ўқинг: 7 832; 75 123; 6931; 246 751; 12 354.

(Шуни эсда тутингки, олдин берилган сонда ҳам- маси бўлиб иккинчи синфнинг нечта бирлиги борлиги- ни кўрсатиш ва синфнимг номини айтиш („минг"), сўнгра биринчи синф бирликларининг умумий сонини кўрсатиш керак.)

148. 1) Юзликлар ўнгдан чапга қараб санаганда не- чанчи ўринга ёзилади? бирликлар-чи? мингликлар-чи? ўнлнклар-чи? ўн мингликлар-чи? юэ мингликлар-чи?

2) Қуйидаги сонларни рақамлар билан ёзинг: олти юз саксон бсш минг бир юз етмиш уч; беш юз икки36

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 37: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

минг уч юз йигирма; қирқ саккиз минг тўрт юз ўн тўққиз; тўққиз минг тўққиз юз тўқсон тўққиз.

149. 1) 1 см неча миллиметр бўлади? I м неча сантиметр бўлади? 1 м неча миллиметр бўлади?

2) Қуйидаги сонларни азвал метрлар билан, сўнгра сантиметрлар билан ифодалапг 803000 мм, 430000 мм\ 75000 мм\ 920000 мм, «2000 мм, 147 000 мм.

Н а м у н а. 3000 мм — 3 м — 300 см.3) Қуйидагн сонларни миллиметрлар билан ифода-

ланг:2 м\ 80 см\ 3 м 20 см\ 4 м 5 см.

150. 1 дм 05 мм узунликда кесма чизинг. Бу кес- ма ҳаммаси бўлиб неча миллиметр бўлади?

Биринчи кесмадан 5 миллиметр узунроқ кесма чи- зинг. Бу кесманинг узунлиги қанча бўлади?

Иккинчи кесманинг узунлигини сантиметрлар билан ифодаланг.

151. 4 метр газлама 3 сўм 60 тийин туради. 6 сўм 30 тийинга неча метр газлама олиш мумкин?

Кўрсатм а. Бу масалани газламанинг жами пулини тийинлар билан ифодалаб, қисқача ёзиб олинг.

152. Қуйидаги қисқача ёзувга қараб масалалар ту- зинг ва уларни ечинг:

1) 1 — 3000*-------- :---------- ,1II — ? ундан 2 марта ортиқ—III — х ---------------------

2) 1-8000-II — ? — -! қисмича4

III — х—153. Қуйидаги мисолларни ечинг ва уларни текши-

ринг:756 - 382 637 4-169 843 - 568 700 - 376

37

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 38: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

154. Куйидаги сонларии хона бирликлари йигиндиси кўринишида тасвирланг: 672; 520; 603; 987; 304.

155 (оғзаки). Олти хонали сонда энг катта хонаси қайси? Тўрт хонали сонда-чи? Беш хонали сонда-чи?

156. V хонанинг 3 та бирлиги қандай сонни таш- кил қилади? III хонанинг 6 та бирлиги-чи? IV хона- нинг 9 та бирлиги-чи? VI хонанинг 1 та бирлиги-чи?

157. 1) Ушбу сонларни ўқинг: 5487; 32812; 422 525; 308407; 24500; 300000; 75120.

2) Бу сонларнинг ҳар бирида нечта минглик бор? Нечта бирлик бор?

158. 1) Ушбу сонларни хона бирликларининг йи- гиндиси шаклида езинг; 375; 406; 580.

2) V хонанинг 7 бирлигидан, IV хонанинг 6 бир- лигидан, III хонанинг 2 бирлигидан ва 1 хонанинг 4 бир- лигидан иборат сонни ёзинг. Бу сонни ўқинг ва уни хона бирликларининг йиғиндиси шаклида Сзинг.

159. Минг чўтнинг қайси симида солинади? Ўн минг-чи? Юз минг-чи?

1) Ушбу сонларни ўқинг ва чўтга солинг; 8152; 17380; 91105; 439815: 116780; 245300; 60000;700000; 608 703.

2) Бу сонларни хона қўшилувчилари йигиндиси шаклида ёзинг.

160. Огзаки ҳисобланг:50000 + 3000 2548 — 2000 21 .« + 32 см '62000+ 500 7350— 300 40 м -\-20 см73840— 840 29 100 — 9000 4 м + 75 см64 520— 20 53000 + 820 8 см + 9 мм

38

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 39: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

161. 40 ва 20 сонларининг йигинднсини 30 та орт- тирииг.

Кўрсатма. 40 ва 20 сонларининг йигиндисини 30 та орттириш учун йигиндини ҳисоблаб, уни 30 та орт- тириш ҳам мумкин:

1) (40+ 20)+ 30 = 60 + 30 = 90.2) (40+20)+ 30 = (40+ 30)+ 20-90.3) (40 + 20)+ 30 = 40+(20 + 30) = 90.Бу ерда қўшишнинг сизга маълум булган қайси

хоссасидан фойдаланилган?162. Ҳар бир топшириқниуч усул билан бажаринг.

мулоҳазани бундан олдинги машқдагидек олиб боринг:1) 280 ва 300 сонларининг йиғиндисини 50 та орт-

тиринг.2) 160 ва 80 сонларининг йигиндисини 70 та орт-

тиринг.3) а ва Ь сонларининг йигиндисини к та орттиринг.163. Томони 1 дм 8 см бўлган тенг томонли уч-

бурчакнинг периметрини ҳисобланг.

164. а) IV хонанинг 5 та бирлигидан; б) V хона- нинг7 та бирлигидан; в) VI хонанинг 2 та бнрлигидан ва III хонанинг 9 та бирлигидан иборат сонни айтинг ва ёзинг.

165. а) Иккинчи синфнинг 356 бирлигидан иборат сонни; б) биринчи синфнинг 300 бирлигидан; в) иккин- чи синфнинг 25 та бирлигидан ва биринчи синфнинг 180 та бирлигидан иборат сонни; г)иккинчи синфнинг 40 та бирлигидан ва биринчи синфнинг 6 та бирлиги- дан иборат сонни айтинг ва ёзинг.

39

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 40: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

166. 1) Қуйидаги сонларнинг ҳар биридан олдин ксдадиган энг яқин сонни ва уларнинг ҳар биридан кейин кслядиган энг яқин сонни айтинг ва ёзинг (бу- тун сонлар қаторида):

100; 1000; 10000; 100000.

300; 800; 30000; 700000.

2) Юқоридаги сонларнинг ҳар бирида нечта белги борлигини санаб куринг ва уларнинг ҳар бирини нима деб аташ мумкинлигини ўйлаб кўринг.

167. Тўрт хонали, беш хонали ва олти хомали со'н- лар қаторида энг олдинги бештасини ва охирги беш- тасини ёзинг,

168. Куйидаги ҳар бир сатрда ёзилган сонлардан энг кичигини ва энг каттасини айтинг ҳамда нима учун бу сонлар энг кичик ва энг катта бўлишини ай- тиб беринг:

1) 1000; 1001; 1010; 9 998; 9999.2) 10000; 20000; 30000; 90000; 99998; 99999.3) 100000; 102000; 200500; 800000; 999999.169. !) 6, 8, 2, 1, 0 рақамлари билан бир нечта беш

хонали сон ёзинг ва уларни ўқинг.2) Улардан энг каттасининг ва энг кичигининг та-

гига чизинг. .170. Оғзаки ҳисобланг:

100000— 10000 199 999-|-1 90000 + 10000Ю0000— 1000 99999+1 90000+ 1000100000— 1 38599+1 90000+ 1171. Учувчи 1 куни 2 000 км, 11 куни — ундан 2 мар-

та ортиқ, III куни эса — 11 кунидагидан 200 км ортиқ масофага учди. Учувчи шу уч кунда неча километр масофага учган?40 .

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 41: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

172. Оёқ кийим фабрикаси бир йилда 60000 жуфт эркаклар оёқ кийими, ундан 40000 жуфт ортиқ аёл- лар оёқ кийими, аёллар оёқ кийимидан 2 марта ортиқ болалар оёқ кийими тайёрлаб чиқарди. Фабрика бир йилда неча жуфт болалар оёқ кийимн тайёрлаб чиқар- ган?

173. 1) Қуйидаги формулалар билан ёзилган қоида- ларни ифодаланг:

( а Ь ) с — а-\-(Ьс)\ (а Ь)-с — а с-\-Ь- с.2) Шу формулалар бўйича сонли мисоллар тузинг

ва уларни турли усуллар билан ечинг.174. 1) Қуйидаги мисолларни тўлдириб ёзинг:

(360 + 80) - 40 = (360+ 40) + . . .(86 [ 25) + 74 = 86+ .(Ь + к) -! а = (Ъ 4 - а) + . . .(30 ; бо)-з = зо-з+ . . .(200 300) 2 = 200-2+ . . .

' (/+ А)-с = /?-с+ . . .

2) Йиғиндини қандай қилиб бир неча бирлик орт- тириш кераклигини ва йигиндини қандай қилиб бир неча марта орттириш кераклигини айтиб беринг.

175. Қуйидагиларни мисоллар куринишида ёзинг ва энг осон йўл билан ечинг:

1) 290 ва 70 сонлари йигиндисини 30 та орттиринг;2) 340 ва 60 сонларинипг йигиндисимн 2 марта

орттиринг;3) 320 ва 90 сонларининг йигиндисини 80 та орт-

тиринг;4) 8 ва 9 сонларинйнг йигиндисини 5 марта орт-

тиринг. . •176. Эни 8 см ва бўйи энидан 3 марта ортиқ бўл-

ган тўгри туртбурчакнииг периметрини турли усуллар билан ҳисобланг.

41www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 42: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

СОННИ 10, 100, 1000 М АРТА О РТТИ РИ Ш ВА КАМ АЙ ГИ РИШ

177. 1 сонини ёзинг. Унинг ўнг томонига битта ноль ёзинг. Сиз 10 сонини ҳосил қилдингиз. 1 ва 10 сонларини таққосланг: биринчн сонда 1 рақами қандай ўринда турибди ва у нимани билдиради? Иккинчи сон- да 1 рақами қандай ўринда турибди? Энди у нимани билдиради. I рақамининг ўнг томонига битта ноль қў- йилганда у неча марта ортди?

2) Муҳокамани худди юқоридагидек юритиб, агар 1 сонининг ўнг томонига иккита ноль, учта ноль, тўрт- та ноль қўйсак шу сон неча марта ортишини аниқланг.

3) Устун шаклида ёзилган қуйидаги сонларни кўриб чиқннг. Ҳар бир устундагн сонларнн таққосланг; ёзув- да нима ўзгарди ва бу ўзгаришлар натижасида сон неча марта ортди:

2 5 70 38 4620 50 700 380 460

200 500 7000 3 800 4 6002 000 5000 70000 38000 46000

20000 500004) Шу сон устунларини пастдан юқорига қараб чи-

қинг ва 20000, 50000, 70000, 38000, 46000 сонлари ўнг томонларидан битта ноль, иккита ноль, учта ноль ўчириб ташланганда қандай ўзгаришни айтиб беринг.

5) Кўриб чиқилган усуллардан фойдаланиб, 57, 8, 146, 90 сонларини 100 марта орттиринг, 340, 500, 9800, 860 сонларини эса ўн марта камайтиринг. Кўпайтириш ва бўлиш ишораларидан фойдаланиб, тегишлн мисол- ларни ёзинг.

178. Қуйидаги мисолларни ечинг:54000:1000- 10 (170 + 430): 1003800: 10-100 (475 + 525): Ю

60 000 : 1 000 • 100 (987 - 87): 10042

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 43: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

179. Уч иачка чой 150 г келади. Ун пачка шундай чой қанча келади? 100 пачка чой-чи?

180. Тўқимачилик фабрикасида 10 кунда 80000 м газлама тўқиб чиқарилди. Бу фабрика 100 кунда (ил- гаригидек иш унуми билан) неча метр газлама тўқиб чиқара олади?

181 (огзаки). Куйидаги бирликларни ўнликларда, юзликларда, мингликларда ифодаланг:

50 = 5 ўн 400 — 4 юз 6000 = 6 минг 420— 5800 — 12000«

1380« 9600= 75000 =182. Йирикроқ ўлчовларга айлантиринг:

15000 м —■ . . . км 18000 г= . . . кг2 500 см — . . . м 20 000 г = . . . кг2000 см = . . . м 10000 г= . . . кг

100 тийин == . . . сўм; 300 тийин — . . . сўм; 1000 тийин= . . . сўм.

183. Майдароқ бирликларда ифодаланг:5 юз 6 ўнни — ўнликларда 9 юз 8 ўнни — ўнликларда 8 минг 5 юзни ■— юзликларда 3 ўн минг 4 мингни — мингликларда5 км 325 м ни — метрларда6 м 85 см ни — сантиметрларда 25 кг ни — граммларда12 сўмни — тийинларда

184. Амалларни бажаринг;420-2-10 240-4 720:10-8 450:3-100310-3-10 180-5 600:10 7 600: 4-100100-6-10 120-6 490: 10:7 700:5-100

43

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 44: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

185. ҚуГшдаги формула бўйича масала тузипг;* = (240+170)+ 80.

Бу масалани турли усуллар билан ечинг.

186 (огзаки). 1) Қуйидаги сонларнинг ҳар бирнда ҳаммаси бўлиб нечта бирлик бор;

40; 100; 300; 320; 860; 548: 976?Бу саволга жавоб бериш учун нима ҳилиш керак?2) Бу сонларнинг ҳар бирида ҳаммаси бўлиб нечта

ўнлик бор? Буни қандай қилиб билиб булади?187. 1) 6541 сонини хона бирликлари йигиндиси

нгаклида ёзинг ва нима учун бу сонда ҳаммаси бўлиб 654 та ўнлик, 65 та юзлик борлигини айтиб беринг.

Н аму на.а) 8765 = 8000 + 700 + 60 + 5

800 ўн 70 ўн 6 ўн — ҳаммаси бўлиб876 та ўн;

б) 8765 = 8000+ 700 + 60 + 580 юз 7 юз — ҳаммаси бўлиб 87 юз.

2) Қуйидаги ёзувни бадиққат кўриб чиқинг ва сон- да ҳаммаси бўлиб нечта бирлик, нечта ўнлик, нечта юз- лик, нечта минглик, нечта ўн минглик борлигини қандай билиш мумкинлигини тушунтиринг;

' 58 743 сонида: 923027 сонида;58743 бирлик 923027 бирлик5 874 ўнлик 92302 ўнлик587 юзлик 9 230 юзлик58 минглик 923 минглик5 та ўн минглик 92 та ўн минглик.

44

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 45: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) Куйидаги сонларни ёзинг ва буларнинг ҳар би- рида ҳаммаси бўлиб нечта ўнлик борлигини тагига чи- зиб кўрсатинг, сўнгра эса уларни яна бир марта ёзинг вл уларнинг ҳар бирида ҳаммаси бўлиб нечта юзлик борлигини кўрсатинг:

856; 9843; 6 127; 26329.188. 1) 3200 сонида ҳаммаси бўлиб нечта юзлик

бор? 3 200 см неча метр булади? (Эсда тутинг: 1 м == 100 см.)

2) 5846 сонида ҳаммаси бўлиб нечта юзлик бор?5846 см сонини метр ва сантиметрлар бнлан ифо-

даланг.5846 тийинни сўмлар ва тийинлар билан ифодаланг

(1 сўм = 100 тийин).189. Қуйидаги сонларни:а) мстр ва сантиметр- б) сўм ва тийинларда

ларда ифодаланг: ифодаланг:6 380 см 725 тийин

54756 см 32 864 тийин32 483 см 5780 тийин82054 см 63078 тийнн

190. 2600 дона лимон ҳар бир саватга юзтадан қи- либ жойланди. Нечта сават керак булган?

191. Магазинга 35 та юэталик тухум келтирилди, Магазинга неча дона тухум келтирилган?

192. Т У — 104 самолёти 12000 м баландликда учди. Бу баландликни километрлар билан ифодаланг.

193. Паррандачилик фермасида бир кунда 2400 до- на тухум олинади. Бир кунда нечта юзталик тухум олинади?

194. Колхоз боғида а туп олма ва Ь туп гилос бор эди. Колхоэчнлар яна с туп олча экишди. Кол-

45www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 46: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

хоз боғида ҳаммасп бўлиб печа туп мевали дарахт бўлдн?

1) Бу масалаии турли усуллар билан ечинг.2) Масалани д = 430, Л = 280, с= 240 шартида ба-

жарннг.195. Номаълум сонни топинг:

3420-^-2 = 3000 х\ 2 + 940 = 964196. Тўғри бурчакли тенг ёнли учбурчак чизинг,

унинғ томонларини ўлчанг ва периметриии ҳисобланг.

СОНЛАРНИ ЯХЛИТЛАШ

197. 1) 20, 40, 80, 100, 200, 160, 980, 1320, 2640, 6 800 ва ҳоказо сонлар яхлит сонлар дейилади.

36, 548, 9 763 ва ҳоказо сонлар яхлитмас сонлар дейилади.

2) Қуйидагн сонлардан ҳамма яхлит сонларни кў- чириб ёзинг: 62; 70; 837; 900; 870; 2545; 30; 700; 540; 2356; 8960; 29 300; 45 780.

3) Санаганда 97 дан олдин ва 97 дан кейин кела- диган энг яҳин яхлит сонларни ёзинг. Бу сонлардан қайси бири сонлар қаторида 97 га яқин туради?

198. Сонлар қаторида 192 га, 87 га, 561 га, 2 348 га, 82 756 га яқин турган яхлит сонни айтинг.

Турмушда кўпинча сонни ўзига яқин яхлит сон билан алмаштиришга тўгри келади. Сонларни бундай алмаштириш сонларни яхлитлаш дейилади. Яхлитлаш- да тақрибий сонлар ҳосил бўлади.

199. Саналадиган буюмларнинг соиини аниқ билиш қинин бўлиб қолганда ёки буюмлар сонини аниқ са- нашга зарурат бўлмаганда яхлитлашдан фойдаланилади.

Масалан, Биринчи май байрамида Москва Қизил майдонидаги намонишда неча киши қатнашганини,46

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 47: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

метро станциясида, автобус остановкасида бир кунда неча киши бўлишини ва ҳоказоларни аниқ айтиш қи- йнн. Бироқ буни тақрибан бўлса ҳам билиш муҳимдир ва бундай ҳисоблашлар бажарилади. Агар уч кунлик текшириш натижасида Москва метросининг „Бауманс- кая“ станциясидан 1 куни 150084 киши, II куни 149637 киши, 111 куни 150186 киши ўтган бўлса( „Бауманская" станциясидан ҳар куни 150000 киши ўтади, дейдилар. Бу ерда сон.пар минггача яхлитланган (уларда юзлик, ўнлик, бирликлар ташланган).

Сонларни юзликкача ёки ўнликкача яхлитлаш, уму- ман, талаб қилинган ихтиёрий хонагача яхлитлаш мум- кии. Агар сон ўнликкача яхлитланса, у ҳолда бу сонда ўнлар хонасидан бошлаб, ҳамма юқори хоналари сақ- лаииши керак, бирликлари эса ташланади (тақрибий сон ноль билан тамомланади); агар юзлар хонасигача «хлитланса, қуйи хоналарининг ҳамма бирликлари таш- ланади (бирликлар ва ўнликлар) ва тақрибий сон икки- та ноль билан тамомланади ва ҳоказо.

Масалан, агар синфингизда 32 ўқувчи бўлса, у ҳол- да ўнликларгача яхлитлаб, синфда 30 га яқин ўқувчи бор дейиш мумкин; агар мактабда 297 та ўқувчи бўл- са, у ҳолда юзгача яхлитлаб, мактабда 300 га яқин ўқувчи бор дейиш мумкин.

200. Мактабингизда тахминан нечта ўқувчи ўқиёт- гаиини, мактабингизнинг залига (ёки клубига) тахминан нечта ўқувчи сиғишини, мактабингизда тахминан нечта нионер борлигини, маҳаллангизда (қишлогингизда ёки шаҳарингизда) тахминан нечта киши яшаётганини би- линг ва ёзинг.

Сонларни яхлитлашда қуйидаги қоидалардан фойда- ланилади: берилган сонга яқин яхлит сон кўрсатилади. Шунинг учун:

47www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 48: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Агар ташланадигаи хоналардан юқори хонасида 5 дан кичик бирлик бўлса, у ҳолда сондаги қолдири- ладиган охирги рақам ўзгаришсиз қолади.

2) Агар ташланадигаи хоналардан юқори хонасидэ 5 дан катта бирлик бўлса, у ҳолда сондаги қолдири- ладиган охирги рақам ўзгаради — қолдириладиган хо- нанинг бирликлари сони 1 та ортади.

3) Агар ташланадиган хоналардан юқори хонасида 5 та бирлик бўлса, берилган сондан олдин келган ёки кейин келадиган иккала яхлит сон берилган сонга бир хил яқинликда булади. Бу ҳолда сақланадиган хона бирлиги сонинн 1 та бирлик орттиришга келишилган.

201. Қуйидаги жадвални кўриб чиқинг, унда сон- ларни яхлитлашга доир мисоллар келтирилган, нима учун бир ҳолда сақланадиган қуйи хонанинг бирлик- лари сони ўэгаради, иккинчи ҳолда ўзгармайди, шуни айтиб беринг:

Берилгап сои 6124 3 827 248 4537

10 гача нхлнтлаш 6 120 3830 250 4 540

100 гача яхлитлаш 6 100 3 800 300 4 500

1000 гача яхлитлаш 6000 4000 — 5 000

202. Қуйидаги сонларни яхлитланг:а) ўнгача: 262; 268; 735; 965; 1418;б) юзгача 315; 392; 1 624; 1682; 24096;в) минггача: 5 364; 5856; 5572; 36015; 36745.203. Қуйидаги формулаларга кура масалалар тузинг

ва уларнинг ҳар бирини турли усуллар билан ечинг:(240 +170) + 80 х — (30 + 40). 12

204. Амалларни бажарннг; қийинроқларини устун 48 I

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 49: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

шаклида ёзиб, осонроқларини бир сатрга ёзиб ҳисоб-ланг;

(932 — 752) : (72 : 12) (952 — 752): (75: 15) (824 - 584): (96 : 12) (877 - 793): (98 : 14)

(286 + 554) : 4-3 (179 + 229): 2-4 (687 — 583) - 5 : 2 (877 — 793) -3:2

205. 1) Куйидаги сонларпинг ҳар бирида ҳаммаси булиб нечта унлик бор:

368; 780; 1841; 6204; 12964; 75 105?2) Шу еонларнинг ҳар бирида ҳаммаси бўлиб неч-

та юзлик бор?3) Шу сонларнинг ҳар бирини минггача, юзгача(

ўнгача яхлитланг.206. 1) Улчаш вақтида кўнинча яхлитлашдан фой-

даланилади. Масалан, агар ўлчанадиган масофа 986 м бўлса, бу ҳолда яхлитлаб, уни тахминан 1 км деб ай. тиш мумкин (1 километргача яхлитланди). Бу ҳолда ҳам яхлитлаш ўша қоидаларга асосан бажарилди (200- масалага қаранг).

2) Қуйидаги жадвални к\ риб чиқинг ва яхлитлаш ҳар бир ҳолда қайси бирликкача бажарилганини на нима учун қолдириладиган хоналардан қуйи хонанинг бирликлари баъзи ҳолларда ўзгармайди, баъзиларида эса ўзгаришини айтиб беринг;

Берилган сон 3 км 576 м 2 м 32 см 8 м 76 см 24 сўм 43 тийип

75 сум 82 ти -

йин

Тақрибий сон 4 км 2 м 9 м 27 сўм 76 сум

4 - 9 5 49

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 50: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

207. 18 км 920 м ни километрларгача; 3 915 г ии килограммларгача; 9 сўм 88 тнминии сўмларгача; 5 сум 16 тийинни сўмларгача; 5 м 8 дм ни метрларгача ях- литланг.

208. Агар амаллар натижасида тахминан қандай сон ҳосил бўлишини „чамалаб" билмоқчи бўлсак, сонларпи яхлитлашдан фойдаланиш қулай бўлади.

Масалан: агар 389 сонига 296 ни қўшиш керак бўл- са, у ҳолда бу сонларни юзгача яхлитлаб, йигинди тахминан 700 га тенг деб дарҳол айтиш мумкин (чун- кн 389 ни яхлитлаганда 400 ни, 296 ни яхлитлаганда 300 ни ҳосил қиламиз). Турмушда кўпинча шундай тахминин ҳисоблашдан фойдаланиш мумкин; ҳатто йниқ ҳисоблашларда ҳам яхлитлаш ва ўз-ўэини текши- рнш учун натижани „чамалаш** усулидан фойдаланиш фоАдвлидмр.

209. 1) Қуйидаги мисолларни яхлитлашдан фойда- ланиб (намунага қараб) ечинг:156 + 39 321 +493 723 — 486 563+352160+ 40 =-200 476 -384 678+123 831 -596

2) Шу кесмаларнинг Л — . . — . - узунликларини ўлчанг ва

уни сантиметрларгача ях- литланг.

210. Қуйидаги масалаларнн яхлитлаш усулидан фой- даланиб ечинг:

1) Ҳар бир 100 кг лавлагидан 16 кг қанд олинади. 506 кг лавлагидан неча килограмм қанд олинади? (506 сонини юзликкача яхлитланг.)

2) Ғишт терувчи 100 дона ғиштни териш учун 18 минут вақт сарф қилади. 497 дона гиштни териш учун у неча минут вақт сарф қилади? Бу масалада қайси сонни яхлитлаш фойдали?50

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 51: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

211. Она 36 та кўзиқорин, угли эса 28 та қўзиқо- рин терди. Бу қўзиқоринлардан 6 таси ёмон экан, уларни ташлашга тўгри келди. Она-бола ҳаммаси бў- либ нечта қўзиқорин теришган? (Бу масалани турли усуллар билан ечинг.)

212. Қуйидаги формулаларга доир масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

х — 100 — (36 -}- 18) х = (240 + 370)- 120213. Томони I дм 2 см бўлган квадрат чизинг ва

унинг периметринн ҳисобланг.

КЎПХО НАЛИ СОНЛАРНИ НО М ЕРЛАШ (давоми)

214. 1) Қуйидаги сонларнинг ҳар бирида ҳар бир хонанинг нечта бирлиги бор: 8546; 3024; 50567; 375 000 876 203?

2) Бу сонларнинг ҳар бирида биринчи ва иккинчи синфнинг нечта бирлиги бор?

215. Ш у вақтга қадар биз биринчи ва иккинчи бинфларнипг юэ мингдан ошмаган сонлари билан иш олиб бордик. Лекин турмушда яна ҳам катта сонлар учрайди; турмушда кўп нарсалар миллионлар, миллиард- лар билан ҳисобланади. Москва, Ленинград, Киев, Тов1 - кент ва бошқа катта шаҳарларнинг аҳолиси миллион- лар билан ҳисобланади. Мамлакатимизда бир йилда тўқиб чиқариладиг. н гаялама миллнард метрлар билаи ифодаланади ва ҳоказолар. Ердан бо1йқа планеталарга ва юлдузларгача бўлган масофалар кўп миллионлар ҳатто кўп миллиард километрларни ташкил қилади.

Бу улкан сонлар: миллионлар вэ миллиардлар нима- лардан иборатлигини, уларнинг қандай ҳосил бўлиши- ни, қандай ёзилишини кўриб чиқамиз.

216. Бир юз минглаб 1000 минггача чўтга солинг ва санаб боринг. 1 000 минг бир миллион булади.

51

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 52: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Миллионлар қайси симга солинади? Бир миллионлаб 10 миллионгача чўтга солинг; сўнгра кейинги(саккизинчи симдан) — ўи миллионлаб 100 миллионгача чўтга солинг; тўққизинчи симга ўтинг ва юз миллионлаб 1 000 милли- онгача чўтга солииг. Мингта миллнон миллиард булади.

Қуйндагиларни еэинг ва эсда тутинг:7 мингта минг I миллион бўладп.1 мингта миллион 1 миллиард бўлади.

Миллионлар, ўн маллионлар ва юз мил- лионлар барликлари учинчи синфни — мил- лионлар синфини таш кил цилади.

217. Жадвални куриб чиқинг ва қуйидаги саволлар- га жавоб беринг:

Учинчи еннф — милли- онлар синфн

Иккнпчи синф—минглар синфн

Бнриичп сннф— сиифи

бирлар

* « * 3Xт о

* > * Ч*■ XX °

С* 5 Мил

ли-

онла

р |

бирл

иги‘

1

Юз

минг

лар р- , « е;

1 1 Мин

глар

бирл

игн

Юзл

ар а<аX£>» Би

рлар

6 0 0 0 0 0 05 3 б 4 8 2 4

6 3 5 0 6 4 5 02 5 0 3 5 8 0 6 7

1) Бу жад-валда қайси синфлар келтирилган? Ҳар бир синфга қайси хоналар киради?

2) Ўнгдан чапга қараб санаганда миллионлар бир- лиги қайси ўринда туради? Ун миллионлар бирлиги- чи? Юз миллионлар бирлиги-чи?

3) Агар ўнгдан чапга санаганда 4 рақами еттинчи ўринда турган бўлса, у нимани билдиради? Саккизин- чи ўринда турган бўлса-чи? Тўққизинчи ўринда тур- ган бўлса-чи?52

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 53: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) Сонларни ўқиш учун олдин уларни синфларга ажратиш, ундан кейин эса бу сонда ҳар бир синфпинг (юқори синфдан бошлаб) ҳаммаси бўлиб нечта бирли- ги борлигини ўқиш ва ҳар сафар синфнинг номини айтиш (охирги —бирлар синфидан ташқари) кераклигини эсда тутиб, жадвалда ёзилган сонларни ўқинг, Маса- лан, 386547285 сонида учинчи синфнинг 386 бир- лиги, яъни 386 миллион, иккинчи синфнинг 547 бир- лиги, яъни 547 минг, биринчи синфнинг 285 бирли- ги — 285 бор.

Сон мана бундай ўқилади: 386 миллион 547 минг 285.5) 6 000000 сонининг ёзувидаги, 250 358 067 сони-

нинг ёзувидаги ноллар нимани билдиради?218. Қуйидаги сонларни ўқинг вз чўтга солинг:1) 1000000; 8000000; 32000000; 564 000000;

500000000; 40000000.2) 325 800000; 486720000; 513482000; 6126 738;

46 704 834.3) 5 026038; 20105 072; 100050030;. 3006004;

700007 700; 90090; 11 001001.4) 426000318; 360000065; 890050400; 900148000.219. Қуйидагиларни ёзинг ва турли усуллар билан

ҳисобланг:1) 90 ва 180 сонларинингйиғиндисини 20 та ортти-

ринг.2) 70 ва 60 сонларининг йиғиндисини 30 та камай-

тиринг.3) 60 ва 20 сонларинннг йиғиндисини 2 марта орт-

тиринг.220. 1) Ағар номаълум сон 70 дан .30 та ортиқ де-

йилган бўлса, номаълум сонни х ҳарфи билан белги- лаб, шу шартларга кўра учта тенглик тузиш мумкин:

х — 30 — 70; х — 70 = 30; х - 70 \ 30.5.1

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 54: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Қуйидаги шартларга кўра учтадан тенглик тузинг:

а) номаълум еон 80 дан 15 та кам;б) номаълум сон 240 дан 30 та кам;в) номаълум соп 450 дан 50 та ортнц.

221. 1) Чизмага қараб масала тузинг ва уни ечинг.

цим 2) Шу масалага тескарибўлган иккита масала ту- зинг ва уларни ечинг.

■222. 1) Агар сонда бирор синфнинг бирликлари

бўлмаса, у ҳолда сонни ўқишда бу синф айтилмайди. Масалан, 5000 126 мана бундай ўқилади: 5 миллион 126 (минглар синфи айтилмайди, чунки бу сонда минг- лар, ўн минглар, юз минглар йўқ).

2) Қуйидаги сонларни ўқинг: 7 846 125; 36 000368; 127359000; 10000204; 42003140; 8 567 002.

223. Дафтарга синфлар ва хоналар жалвалини чи- зинг ҳамда унга 6 миллион 375 минг 125; 18 миллион 906 минг 384; 235 миллион 58 минг 40 сонларини ёзинг.

224. Куйидагиларни рақамлар билан ёзинг:1) Уч юз йигирма беш миллион.2) Олтмиш уч миллион.

. 3) Бе1н юз миллион.Бу сонларда қайси синфларнинг ва қайси хоналар-

нииг бирликлари йўқ?4) Тўрт юз икки миллион етти юз минг.5) Эллик миллион саккиз юэ тўққиэ минг.Бу сомларда қайси синфларнинг бирликлари йўқ?

Буни сиз ёзувда қандай қилиб кўрсатдингиз?54

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 55: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

6) Уч юз қирқ бир миллион тўрт юз ўн беш мииг саккиз юз йигирма олти.

7) Йигирма беш миллион етти юз ўттиз олти.8) Ўттиз миллион қирқ.225. Учта тўққиэ хонали сон топиб ёзинг ва ўқинп

биринчисида ҳамма хоналарнинг бирликлари бўлсин, иккинчисида мннглар синфининг бирликлари бутунлай бўлмасин, учинчисида Ш, VI ва VII хоналарининг бир- ликлари бўлмасин.

226. 1) 999997 сонндан кейин келадиган бешта сон езинг.

2) 1000004 сонидан биттадан камайтириб 6 марта сананг ва ҳосил бўлган сонларни ёзинг.

227. 1) Учинчи синфнинг 156 бирлиги ва иккинчи синфнинг 840 бирлиги бўлган сонни айтинг ва рақам- лар билан езинг.

2) Учинчи синфнинг 5 бирлиги, иккинчи синфнинг 80 бирлиги ва биринчи синфнинг 12 бирлдги бўлган сонни айтинг ва рақамлар билан ёзинг.

228. Номаълум сонни топинг:х-3 240=276 14 • д — 60 = 80

229. Куйидаги жадвалнинг бўш катакларини тўлди- риб, кўчириб ёзинг:

а 10 100 1 1000 100 0

Ь 27 46 346 24 258 846

(а -1 Ь) а

230. Ҳисоблашларни бажаринг:240: 3-|-150-3 925 -(432 +162)280:4 + 160-4 800 - (226 + 495)160 • 5 - 420 : 6 586 - 138 + 354

55www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 56: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

231. 1) Энг катта ва энг кичик тўққиэ хонали сои- ларни ёзинг.

2) Агар ўйланган сонга бир қўшсак, энг кичик ет- ти хонали сон ҳосил булади. Қандай сон ўйланган? Шу сонни езинг.

3) Бола бир сон ўнлади. Агар шу сондан бирни айирсак, у ҳолда энг катта олти хонали сон чиқади. Бола қандай сон ўйлаган?

232. 1638059 сонини: а) ўнлар хонаснгача; б) юз- лар хонасигача; в) минглар хонасигача; г) ўн минглар хонасигача; д) юз минглар хонасигача яхлитланг.

233. Қуйидаги сонларни хона қўшилувчиларининг йигиндиси шаклида тасвирланг: 4835; 10360; 6000704.

234. 1) 62735 сони нечта рақам билан ёзилган? Булар орасида нечта ҳар хил рақам бор?

2) 1000001 сони нечта рақам билан ёзилган? Булар орасида нечта ҳар хил рақам бор?

3) 3 ва 7 рақами ёрдамида бир неча турли етти хо- нали сонлар ёзинг ва уларни ўқинг.

235. Амалларни бажарипг ва ҳосил бўлган йиғинди- ларни ўқинг:])8000-|-600 + 20 + 5 3)600000 + 5000 + 90 + 42) 30 000 + 400 + 6 4) 700 + 200 + 40 '

236. 150 ва 240 сонларининг йиғиндисини 20 та камайтиринг. Мисолнн турли усуллар билан ечинг ва йигиндини бирор сонга қандай қилиб камайтириш мум- кинлигини айтнб беринг. (Сиз биринчи ҳолда нимаии камайтирдингиз? Иккинчи ҳолда-чи? Учинчи ҳолда-чи?)

237. Қуйидаги топшириқларнинг ҳар бирини уч усул билан бажаринг:

1) 260 ва 120 сонларининг йиғиндисини 19 та ка- майтиринг.56 www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 57: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 140 ва 80 сонларининг. йигиндисини 60 та ка- майтиринг.

3) В ва С сонларининг йиғиндисини К та бирлик камайтиринг.

238. Моторли цайицдаги балиқчилар қиргоқдан денгизга қараб 24 км сузиб бордилар, сўнгра улар 7 км орқага қайтдилар. Улар ҳаммаси бўлиб неча ки- лометр жойга сузиб бордилар? Балиқчилар қирғоқдан неча километр узоқда бўладилар? Бу масаланинг чиз- масини чизинг ва иккала саволга жавоб беринг.

239. Қисқача ёэув бўйича масалалар тузинг 6а улар- ни счинг:

1) 1 — 386 кг<--------------11 — ? — ундан 214 кг ортиқ*' I

111— х — ундап 2 марта кам—

2)

1 кг нинг баҳоси Миқдори Жами пули

1 1 сўм 80 тийин 3 кг

11 2 сўм 20 тийин 2 кг

Ҳаммаси X

Шу масалага тескари масала тузинг ва уни ечинг.

13240. 1) 2; 5; 0; 6 рақамлардан фойдаланиб 5 та

тўрт хонали сон ёзинг (бир хил рақам битта соннинг ёзувида такрорланмаслиги керак).

2) Бу сонларнинг ёзувларидаги 2 рақами нимани билдириншни айтиб беринг. Сонларнинг ёзувларидаги рақамларнинг қиймати нимага боғлиқ?

57

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 58: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

241. 1) Қунидаги сонларии 100 марта орттиринг:2; 72; 842; 30.

2) Соннинг ўнг томонига битта ноль езсак, нима учун шу сон 10 марта ортади?

242. 1) Энг катта туққиз хонали сон ёзииг.2) Энг катта тўққиз хонали сондан кейин келади-

ган 5 та сон ёзинг.3) Сиз нечта рақамни биласиз ва улар ёрдамида

нечта сон ёзиш мумкин?

РИ М РАҚАМ ЛАРИ

0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 рақамларидан ташқари баъзан рим рақамлари ҳам ишлатилади: I, II, X ва бош- қалар. Улар соатларнинг циферблатларида учрайди, улар китобларда кўпинча томларнинг, бобларнинг но- мерларини белгилашда ишлатнлади, баъзан бетларнинг номерлари ҳам шу рақамлар билан белгиланади, Число- ларни ёзишда ҳам доимо шу рақамлардан фойдаланамиз.

243. а) Ву соатлар қайеи вақтни кўрсатиб турибди?

б) Бу китобнннг қайси боби очилган?

58

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 59: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

и) Бу асарлар тўпла- ми токчага тўгри жай- лаштирилгамми? Қайси китобларнинг ўринлари- ни алмаштириб кўйиш керак?

244. Рим рацамлари ёрдамида ёзилган числоларни ўцинг; улар цайси ойни кўрсатишларини ёзиаг;31/XII - 1967 Й., 1 I - 1968 й., 25/1У — 1968й.,

8/111- 1968 й.245. 243 ва 244- масалаларда келтирилган ҳамма

ёэувларни диққат билан кўриб чиқинг ва уларда неч- та турли рацамлар фойдаланилганини айтиб беринг. *

Шу учта рақам: I — бир, V — беш, X — ўн ёрдами- да 1 дан 39 гача сонларни ёзиш мумкин, 40 ни ёзиш учун эса янги рақам талаб қилинади. Рнм рақамлари билан ёзилган сонларниўқиш учун фақат қаторга ёзил- ган рақамларга тегишли сонларни қўшиш керак. Маса- лан, 111 ёзуви 3 сонини билдиради, чунки 1 -[-1 -ф-1 =3; VII ёзуви 7 ни билдиради, чунки 5 + 1 4-1=7; XVI ёзуви 16 ни билдиради, чунки 10 —{- 5 — 1 = 16 ва ҳо- к.(30. IV ёзувида бир сони бешга қўшилмайди, балки бешдан айрилади, IX -- 9 сонининг ёзувида ҳам шун- дай килинади; ўндан 1 айрилади'.

246. Қуйидаги сонларни ўқинг;IV; V; VIII; IX; XII; XIV; XVII; XXI; XXIV; XXIX; XXX.

247. Қуйидаги сонларни рим рақамлари билан ёзинп3; 6; 9; 10; 13; 19; 22; 24; 27.

') Римча номерлашлпрда ҳаммаси бўлнб еттита рақам бор: I — ], V — Л, X — 10, /. — 50, С — НЮ, О — Я00, Л1 — 1000. Пулардач ҳям худдн юдори- дигидек фойдаланилади. Л/. — 40, С В — \00, СМ — 000 бэундарн бундан мустаснодир.

59

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 60: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

248. Жадвални кўчириб сзинг, ҳисоблашнинг энг осон усулларидан фойдаланиб, жадвалнинг охирги гра- фасини тўлдиринг:

а Ь | с (а + Ь) — с

570 40 70 4

365 72 42 |420» 140 ] 60

249. Номаълум сонни топинг.360 — л:-24 -264 830 — 69 : х = 827

250. 1) Чизмага қа-раб масала тузинг ва уни

— — — ечинг.2) Шу масалага тескари иккита масала тузинг ва

'уларни ечинг. ‘ •251.356-|-479-247 846 + 87:29 548 + 46-2

583-396 + 452 942 — 91:13 437 — 17-5248 + 633 — 584 321 — 76 :38 843-21-4

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 61: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

III. УЗУНЛИК, ОҒИРЛИК, ЖАМИ ПУЛ ЎЛЧОВЛАРИ

СИСТЕМАСИ

УЗУНЛИК УЛЧОВЛАРИ

252. 1) Энг кичик узунлик ўлчови (миллиметр) дан бошлаб энг каттаси(километр) гача сизга маълум бул- ган барча узунлик ўлчовлари бирликларини айтиб бе- ринг,

2) Куйидаги бзувларни кўриб чиқинг; навбатдаги ҳар бир йирикроқ узунлик ўлчовлари бирлиги ҳақида нима дейиш мумкин, у олдингисидан қандай келиб чи- қади?

10 см\ 10 см — 1 дм\ 10 дм =* 1 м. '

3) Бу ёзувлэрни мана бундай ёзувлар билан тақ- қосланк

10 та бирлик— 1 та ўнлик; 10 та ўнлик = 1 та юз-лик;

10 та юзлик =« 1 та минглик. ‘Кейинги ҳар бир йирикроқ саноқ бирлиги, юқори

хона бирлиги олдингисидан қандай келиб чиқади?4) Агар 1 сд<= 10 мм бўлса, 1 см — 1 та ўнлик мм

дейиш мумкин; агар 1 ди - 10сн бўлиб, 1 см — 10мм бўлса, у ҳолда 1 дм= 1 та юз мм дейиш мумкин;

агар 1 дг = 10 дм, 1 дм^~ 10 см бўлиб, 1 см = *= 10 мм бўлса, у ҳолда 1 м — 1 та минг мм дейиш мумкин.

<Нwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 62: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Танланган ўлчов бирлигига кўра биргина кесманинг узунлигини турли сонлар билан нфодалаш мумкин. Ма- салан, кесманинг узунлиги метр билан ўлчанса 2 сони билан, агар дециметр билан ўлчанса 20 сони билан, агар сантиметр билан ўлчанса 200 сони билан, агар миллиметр билан ўлчанса 2000 сони билан нфодалани-IIIИ МуМКИН.

Йирикроқ ўлчов бирликлари (сантиметр, дециметр, метр) билан ифодаланган сонларни майдароқ ўлчов бир- ликлари билан, масалан, миллимстр билан ифодалаш бки, аксинча, майдароқ бирликлар билан ифодаланган сонларни йирикроқ бирликлар билан ифодалашда оддий бирликлардан ўнликларга ёки юзликларга ёки,аксинча, мингликлардан, юзликлардан, ўнликлардан оддий бир- ликларга ўтгандаги каби ифодаланади.

253. 1) Қуйидаги сонларни майдароқ бирликларда ифодаланг:

а) 5 минг 7 юз 2 ўн 6 бирлик— . . . бирлик5 м 7 дм 2 см 6 мм = . . . мм

б) 8 минг 9 ўн 4 бирлик = . . . бирлик8 м 9 см 4 мм = . . . мм '

в) 10 минг 2 юз 5 бирлик =■ . . . бирлик10 м 2 дм 5 мм = . . . мм .

2) Қуйидаги сонларни йирикроқ бирликларда ифо- даланг:

а) 3845 = . . . минг . . . юз . . . ўн . . . бир.3846 = . . . м . . . дм . . . см . . . мм.

б) 5 300= . . . минг . . . юз.5300 м м — . . . м . . . дм.

в) 6 805 = г) 70306 =6805 м м — 70306 мм —

254. Биз миллиметр, сантиметр, дециметр ва метр орасидаги боғланишни текшнрдик. Ундан кейинги йи-

62www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 63: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

рикроқ узунлик ўлчов бирлиги 10 м га, ундан кейин- гиси эса 100 м га тенг бўлиши керак эди, лекин амал- да бу бирликлар қўлланилмай, бирданига йирикроқ ўлчов бирлиги — километр ишлатиладиган бўлди.

255. 1 к л — 1000 м экани эсингизда, шунниг учун агар километр ва метрларни ўэ ичига олган сонни ёз- моқчи бўлсак, бу ҳолда биз минг ва оддий бирликлар- дан иборат сонни ёзгандагидек ёзишимиз керак.

Масалан:1005 2 037 Бу сонларнинг1 км 005 м 2км 037.« ёзувидаги ноллар

қандай қийматга эга эканини айтиб беринг.

256. 1) Қуйидаги сонларнн йирикроқ бирликларда ифодаланг:

минг . . . бир в) 78 321 м == ... км ... м. . км . . . м 60035 м ==» ...км...ммипг ... бир 7800 м = ...км... м.. км . . . м 503006 м = . . . км . м

2) Қуйидаги сонларни майдароқ бирликларда ифо- даланп

72 км ва 276 м 5 м ва 26 см8 км ва 75 м 3 м ва 8 см

10 км ва 350 м 6 м ва 5 см1 км ва 8 м 20 д ва 50 см2 км ва 5 м 7 м ва 8 дм

257. 1) Бир тахта ойнанинг бўйи 1 м 3 см, эни 6 дм, қалинлиги 2 мм. Ойнанинг бўйини ва энини миллиметрларда ифодаланг.

2) Ғишчнинг бўйи 2 дм 5 см, эни 1 дм 2 см, қа- линлиги 6 ем 5 мм. Берилган сонларнинг ҳаммаснни

63

а) 36647- . . 36647 м =

б) 4025 = .. 4025 —

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 64: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

миллнметрларда ифодаланг ва ғиштнинг буйи энидан ва қалинлигидан қанча ортиқлнгини билинг.

258. Амалларни бажаринг:758 + 237 186 + 814 705 — 209906 — 346 800 - 176 508 + 306

259. Қуйидаги формулаларга кура масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

д: = 386+ (386+ 124) х = (356 + 244; — 200

260. 1) Узунлик ўлчовлари жадвалини тузинг ва

2) Қуйидаги саволларга жаноб беринг:1 м неча сантиметр булади? Неча миллиметр бу-

лади? .1 дм неча миллиметр булади?1 м 1 мм дан неча марта катта? I м \ см дан

неча марта катта?1 м 1 см дан қанча катта? I дм 1 м дан қанча

кичнк? 1 км 1 м дан қанча катта? 1 мм 1 см дан қанча кичик?

3) 1 мм сантиметрнинг қандай қисмини ташкил қи- лади? 1 дм 1 метрнинг қандай қисмини ташкил қила- ди? 1 см-чи? 1 мм-чи? 1 м 1 километрнинг қан- дай қисмини ташкил қилади?

261. 1) АВ ва СО кесмаларнинг узунликларини ўл- чанг. *

А ь . ч ■ м в ■ и | II ■

Ш

ёзинг:1 км = 1000 м 1 мг= 10 дм

1 дм = 10 см 1 см — 10 мм

04www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 65: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Бу кесмаларни ўлчаш учун қандай асбобдан фой- даланиш ҳаммасидан қулайроқ булади? Кесманинг уэун- лигини чизгич ёрдамида цандай аникликда ўлчаш мум- кин?

3) Расмларни кўриб чиқинг ва ҳар бир кесманипг узунлиги қанча эканини айтиб беринг.

» в с 0—

Г 1 1 Г К'- 1 ■ ■ ± ' 1 1 I | 0 1 2 3 £ 5" 6 |

• 1 ■; :1 2 3

. . ... ( , ,.1 |ф||4 5 6 7 8 9 ]

4) Бу кесмалардан ҳар бирининг узунлигнни 1 мил- лиметргача аниқликда ифодаланг.

262. 1) Фақат биргина ўлчов циркули ёрдамида бе- рилган икки: ОК ва РМ кесмадан ҳайси бири катта эканини билинг ва ёзинг.

2) Бу кесмаларни ўлчанг ҳамда уларнинг узунлик- ларини сантиметрлар билан ва миллиметрлар билан ифо- даланг.

263. Расмларни кўриб чиқинг ва қандай ҳолларда узунликларни ўлчаш учун куйидаги асбоблардан фой- даланишни тушунтиринг:

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 66: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

] л 264. 1) Тегишли ўл-П -------------- чаш ишларини бажаринг

ва берилган фигуралар- нинг периметрларини ҳи- собланг.

2) Топилган периметрларни дециметрларда, санти- метрларда ва миллиметрларда ифодаланг.

265. Энг осон усул билан ҳисобланг:(865+ 70)- 165 (456 + 144) — 104 ( 28+ 12)6(164 + 250)+ 50 ( 94 + 835) + 165 ( 34+ 56)-8(270 + 340)— 260 (546 + 280))— 326 (200 — 184) 5

В266. 1) Чизгич билан АВ ва СО кесмаларнинг узун-

ликларини ўлчанг ва АВ А I . — .1 I ■ |д кесманинг узунлигинир сантиметрлар билан, СО

кесманинг уаунлигини сантиметр на миллиметрлар билан ифодаланг.

2) Сантиметрли лентадан фойдаланиб, столнинг уаунлигини ўлчанг ва уни олдин сйнтиметрларда, сўнг- ра эса дециметр ва сантиметрларда ифодаланг.

3) Дафтар варағининг бўйини ва энини ўлчанг ҳам- да уни сантиметр ва миллиметрларда ифодаланг.

4) Рулеткадан фойдаланиб синфнинг бўйини ўлчанг ва уни олдин метр ва дециметрларда ифодаланг, сўнг- ра ҳосил бўлган сонни дециметрларни ташлаб яхлит- ланг.

Ўлчаш натижаларини ёэинг ва бир исмли бирлик билан ифодаланган сонларнинг тагига бир чизиқ, икки исмли бирлик билан ифодаланган сонларнинг тагига икки чизиқ чизинг.66

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 67: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

267. Ўлчаш натижасида (узунликларни, огирликни, вақтни ва бошқаларни ўлчаш натижасида) ҳосил бўлган сонлар, санаш натижасида ҳосил бўлган абстракт сон- лардан фарқли ўлароқ исмли сонлар деб аталади. Исм- ли сонлар икки хил бўлади.

Содда исмли сон бир исмли бирликлардан иборат. Масалан: 5 м\ 35 км\ 26 сўм; 5 кг.

Мураккаб исмли сон икки ёки бир неча исмли бирликлардан иборат. Масалан: 8 м 25 см\ Злгл/ 200 л; 4 сўм 50 тийин; 2 кг 300 г.

268. Баъзи ҳолларда содда исмли сонларни мурак- каб исмли сонлар билан алмаштириш фойдалидир.

Қуйидаги содда исмли сонларни мураккаб исмли сонлар билан алмаштиринг. Масалан: 1235 — 12 м35 см. .

3268 см 5048 м 960 см 10806 м1025 мм 8020 м 750 мм 2599 см

269. Амаллар бажаришда кўпинча мураккаб исмли сонларни содда исмли сонлар билан алмаштириш фой- далидир. *

Қуйидаги мураккаб исмли сонларни содда исмли сонлар билан алмаштиринг;9 км 185 м 8 м 06 см 7 дм 5 см 6 см 9 мм

20 км 200 м 11 м 15 см 4 дм 8 см 1 см 1 мм

270. Қуйицаги масалаларни ечишда мураккаб исмли сонларни содда исмли сонлар билан алмаштиринг.

Машҳур спортчи қиз дискни 55 м 68 см га ирғит- ди. У бундай катта муваффақиятга машқ қилиш нати- жасида эришди. Биринчи марта унинг иргитган диски бори-йўғи 28 м 67 см га бориб тушди. Сўнгра нати- жалар аста-секин қуйидагича ортиб борди:38 м 18 см\ 40 м 49 см\ 53 м 61 см\ 55л*68сдл

67

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 68: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ҳар бир навбатдаги отишда диск олдингисидан неча метр ва сантиметр нарига бориб тушганини ҳисобланг.

271. 6 м узунликдаги бир бўлак симдан ҳар бири 90 см дан 5 бўлак сим қиркиб олинди. Қолган симнинг узунлигини ҳисобланг. (Кўрсатма. 6 м ни сантиметр- лар билан ифодаланг, жавобни мураккаб исмли сон кў- ринишида ифодаланг.)

272. Икки сузувчн бир-бирига қарв)и сузиб бормоқ- да. Дастлаб улар орасидаги масофа 1 км га тенг эди. Биринчи сузувчи 360 м, иккинчи суэувчи 400_мсузиб боргандан кейин улар бир-биридан қанча масофада бў- ладилар?

273. Қуйидаги жадвалнинг бўш катакларини тўлди- риб, кўчириб еэинг (ҳнсоблашларни ёзманг):

а 392 587 632 583 219

Ь 164 348 249 453 756

а р Ь 8 6 726 762 864

ОҒИРЛИК ЎЛЧОВЛАРИ

274. Сизга қандай оғирлик ўлчовлари маълум?275. Бир килограмм неча грамм булади?276. Оғирлиги кнлограмм ва граммлар билан ўлча-

надиган бнр неча буюмларни айтиб беринг.277. Оғир буюмларнинг огирлигини ўлчашучунйи-

рикроқ ўлчов бирлнклари— центнер ва тонналардан фойдаланилади.'

Сонлар ёнида „центнер” сўзн қисқача /( ҳарфи би- лан, тонна эса— т (нуқтасиз) ҳарфи бнлан ёзилади. Масалан: 8 4 т .68

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 69: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

278. 1 /<^100 кг 1 т — 1000 кг.Икки қоп картошканинг огирлиги тахминан 1 ц.

1 цоп шакарнинг оғирлиги тахминан 1 ц келади. Соғ- Лом эркак киши 1 ц оғирликдаги буюмни бир қанча жойга олиб бора олади.

279. 20 қоп картошканинг огирлиги тахминан қан- ча келади? 10 қоп шакарнинг оғирлиги-чи?

280. яУч тоннали" юк машинасига неча қоп шакар юклаш мумкин? вБеш тоннали" юк машинасига-чи?

281. Оғирлик ўлчовлари жадвалини кўриб чиқинг ва эсда сақланг:

Тўлиқ номлар ёэилган жадвал Қисқартирилган номлар ёзилган жадяал

1 тонна = 10 центнер — 1 000 ки- лограмм

1 центнер = 100 ки.юг[1амм 1 кн.юграмм = 1 000 грамм

1 т = 10 ц = 1 000 кг

1 ц = 100 кг1 х г= 1 000 г |

1 т 1 ц дан неча марта ортиқ? 1 т I кг дан неча марта ортиқ? 1 ц 1 кг дан неча марта ортиқ?! кг 1 г дан неча марта ортиқ?

282. 1) Қуйндаги сонларни майдароқ бирлнкларда бзинг:

а) 2 минг 5 юз ва 6 бирлик б) 7 минг ва 8 юз 2 т 5 ц ва б кг 7 т ва 8 ц

в) 1 минг 9 бирлик г) 4 минг 2 ўн ва1 кг ва 9 г 8 бирлик

4 т ва 28 кг2) Нима учун баъзи сонларни ёзишда 0 рақамини

ёзиш керак, баъзи сонларни ёзишда эса ёзилмаслнгини айтиб беринг.

283. Огирликни ифодаловчи 3 та содда исмли сон ҳамда 3 та мураккаб исмли сонни айтинг ва ёзинг.

69www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 70: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

284. Амалларни бажаринг:356+287- 546 962 — (326 + 187) 96: 4 10183 + 218 + 357 893 — (432 + 267) 72: 3 100527-347 + 423 900 — (548+ 164) 68 : 34-1000

285. Номаълум сон 640 дан 130 та кам. Номаълум сонни топинг. Номаълум сонни К ҳарфи билан белги- ланг ва бу масалани уч усул билан шундай ёзингки, бир ҳолда номаълум сон айирма, иккинчи ҳолда айри- лувчи, учинчи ҳолда қўшилувчи бўлсин (220- масалага қаранг).

286. Тўғри тўртбурчак чиэинг, унинг бўйи ва эни сантиметр ва миллиметрларда ифодалансин. Шу тўғри тўртбурчакнинг периметрини ҳисобланг ва бу қиймат- ни 1 сантиметргача яхлитланг.

с

287 (оғзаки). а) 2 т неча килограмм бўлади? 5 га-чи? 8 ш-чи? 10 га-чи? 25 га-чи? б) 3 ч-чи? 6 ^-чи? 9 ц-чи? 10 ^-чи?

3000 кг неча тонна бўла- ди? 6000 ^г-чи? 8000 кг-чи?

200 кг неча иентнер бў- лади? 7000 /сг-чи?

2000 г неча килограмм бўлади? 4000 г-чи? 9000 г-чи?

288. Оғирликни ўлчаш учун турли тарозилардан фойдаланилади. Расмларда

70

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 71: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

тасвирланган тарозиларни кўриб чицинг ва бундай та- розиларнинг ҳар бири қаерда ишлатилишини; буларда қандай буюмлар (моллар) тортилишини; тахминан бу- ларда қандай оғирликдаги (...кг дан...к:г гача) буюм- лар тортилиши мумкинлигини айтиб беринг.

289. 1 кг 500 г картошка тортинг. 2 кг бирор озиқ-овқат (гуруч, туз) тортинг.

Бирор буюм, масалан, китоблар солинган портфелни тортиб кўринг.

400 г ҳосил қилиш учун қандай қадоқ тошлар олиш керак. 800 г ҳосил қилиш учун-чи? 1 кг 300 г ҳо- сил қилиш учун-чи?

290. а) Бир халта гуручнинг огирлигини тонинг;б) буш шишанинг оғирлиги 240 г бўлса, ёг солин-

ган шишанинг огирлигини топинг.291. Тарозининг бир палласида 500 г оғирликдаги

қадоқ тош, иккинчи палласида 350 г оғирликдаги бир қогоз халта қанд бор. Тарози паллаларини тенглаш- тириш учун яна неча грамм қанд солиш керак?

292. Тарозининг бир палласида асал солинган бан- ка, иккинчи палласида 1 кг ли қадоқ тош бор. Тарози паллалари тенглашиб турибди. Агар банка 300 г бўлса, банкада қанча асал бор?

293. Огирлиги 125 г келадиган банкага 200 г қай- моқ солиш керак. Шу қаймоқ солинган банкани торт- ганда тароэи қанча огирликни кўрсатиши керак?

71

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 72: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

294. Оғирлиги бир хил бўлган 2 та қопда 1 ц кар- тошка бор. 8 та шундай қопда неча дентнер картошка булади? 10 та шундай қопда-чи?

295. Огирлиги бир хил бўлган 4 та қопдаги шакар- нинг огирлиги 400 кг келади. Шундай 6 та қопдаги шакарнинг оғирлиги қанча? Шундай 10 қоп шакарнинг огирлиги қанча келади?

296. 24 кг мих бор. Агар тарозининг ўэи бўлиб, қадоқ тошлар бўлмаса 12 кг, 6 кг михни қандай қи- либ тортиш керак?

297. Кўриниши бир хил бўлиб, бири қолганларидан бир оз енгил бўлган учта узук бор. Фақат бир марта тортиб, енгилроқ узукни қандай топиш мумкин?

298. Қуйидагиларни ёэинг ва турли усуллар билан ҳисобланг:

1) 380 ва 425 сонларн йигиндисини 25 та камайти- рипг.

2) 264 ва 500 сонлари йигиндисини 36 та ортти- ринг.

3) 53 ва 27 сонлари йиғиндисини 5 марта ортти- ринг.

299. 28 4 100 81 : 27-1 000 50-5:1036-2-100 68:17-1000 70-6: 1040-4-100 56: 4-1000 80-7 : 10

а

300. Қуйидагилардан иборат сонни ёэинп1 т ва 18 кг 5 т ва 26 ц 2 т , 23 ц ва 40 кг2 т ва 6 ц 5 т ва 26 кг 8 т , 5 ц ва 6 кг

23 т ва 14 кг 6 т ва 17 кг 7 т , 50 ц ва 72 кг72

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 73: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

301. Қуйидагнларни килограммлар билан ифода- ланг:

18 т 6 ц 58 кг 12 т 396 кг 5 ц 04 кг35 т 9 ц 60 кг 10 т 720 кг 2 т С09 кг302. Қуйидагиларни граммлар билан ифодаланп

32 кг 6 кг 556 г 28 кг 575 г 1 кг 050 г40 кг 7 кг 900 г 11 кг 095 г 2 кг 080 г

303. Қуйидагилярни йирикроқ ўлчонларда ифода- ланг:

7 836 г 28 940 г 32 728 кг 165 ц6085 г 14070 г 50 600 кг 1218 ц

304. Мураккаб исмли сонларни содда исмлн сонлар билан алмаштиринг:

15 кг 736 г 10 т 450 кг 8 ц 64 кг305. Содда исмли сонларни мураккаб исмли сонлар

билан алмаштиринг325 ц 21200 кг 10460 г 1 450 кг

1082 ц 13090 кг 9755 г 1 450 г306. Битта юк машинасига 24 ц картошка, икКин-

чи юк машинасига ундаи 13 ц ортиц картошка юклан- ди. Иккала машинага ҳаммаси бўлиб неча центнер кар- тошка юкланган? Натижани тонналар ва центнерлар билан ифодаланг.

307. Магазинда уч кунда 1 т ҳанд сотилди. Бирин- чи куни 300 кг, иккинчи куни ундан 2 марта ортиц қанд сотилди. Учинчи куни неча килограмм қанд со- тилган? Икки усул билан ечинг.

308. Учта участкадан 2 т картошка йигиб олинди; биринчи участкадан — 1000 кг, иккинчи участкадан би- ринчига қараганда 2 марта кам картошка йигиб олин-

73www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 74: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ди. Учинчи участкадан қанча картошка йиғиб олинган? Масалани икки усул билан ечинг, ечишнинг ҳар бир усули учун олдин сонли формулалар тузиб олинг.

309. Чизмани кўриб чиқинг на унда тасвирланган ҳар бир учбурчакнинг турини аниқланп

310. Номаълум сонни топинг.' х -\-(480 +160)-870 * - (560 — 90) = 80

ЖАМ И ПУЛ ЎЛ ЧО ВЛ А РИ

311 (оғзаки). 1) 2 сум неча тийин булади? 6 сўм- чи? 10 сум-чи? 15 сўм-чи?

2) 3 сўм 56 тийин неча тийин булади?7 сум 80 ти- йин-чи? 12 сўм 18 тийин-чи?

•3) 300 тийнн неча сўм булади? 500 тийинчи? 700 тийинчи? 1000 тийинчи? 1300 тийинчи?

4) 286 тийин неча сум ва неча тийин булади? 450 тийинчи? 608 тийинчи? 1075 тийинчи? 2684 тийин- чи? 10240 тийинчи? 28652 тийинчи?

312. 1) Тийинлар билан ифодаланг:10 сум 7 сум 58 тийин 80 сум 10 тийин48 сум 32 сум 65 тийин 95 сум 06 тийин2) Сум ва тийинлар билан ифодаланг:

643 тийин 1875 тийин 15345 тийин 300708 тийин972 тийин 2 640 тийин 46 075 тийин 601004 тийин74

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 75: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

313. Нуқталар ўрннга тегишли нсмларни қўйиб кў- чиринг:96 см = 960 . . . 12000 л = 1 2 . . . 5 дм ^ 500... 58 м =5 800 . . . 8 000 мм = 8 . . . 6 км — 6 000 ...

314. Нуқталар ўрнига тегишли исмларни цўйиб кў- чиринг:

900 кг= 9 . . . 28 ш = 2800 . , .1 600 кг= 16 . . . 316 т = 316000 . , ,

16000 г = 16 . . .108000 г= 108 . . .

315. Бир аёлда 5 сўм пул бор эди. У бир килогра- ми 80 тийиндан 3 кг олма ва шу баҳо билан 2 кг по- мидор сотиб олди. Бу аёлда қанча пул қолди? Маса- лани турли усуллар билан ечинг.

316. 1) Жадвалга цараб масала тузинг ва уни ечинг:

✓ 1 м нинг баҳоси Миқдори Жами пулн

Чит X тийин 5 м

Сатин 1 сўм 50 тийин 6 м

Ҳаммаси 13 сум

2) Бу масалага тескари иккита масала тузинг ва уларни ечинг.

317. Тез оғзаки ҳисоблашни машқ қилинг:20• 2• 2• 2• 2• 2 1000: 2: 2: 2: 5: 530*2-2-2-2-2 а 1 200: 2: 2: 2: 2:2540-2-2-2-3 ' 10000:10:10:10:10

75www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 76: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

IV. МАТЕМАТИК ИФОДАЛАР

СОНЛИ ВА ҲА РФ И Й ИФОДАЛАР.ИФОДАНИНГ ҚИЙМАТИ

318. Қуйидагн сўзлар билан айтиладиган ифодалар- ни рақамлар ва амал ишоралари (қўшиш, айириш кў- пайтириш ва бўлиш) ҳамда қавслар ёрдамида ёзинг:

1) Йигирма ва ўн сонларининг йиғиндиси. Шу сон- ларИинг айирмаси, уларникг кўпайтмаси, йигирма сони- ни ўнга бўлишдан чиқадиган бўлинма.

2) Ҳар бири 12 сонига тенг бўлган учта бир хил қўшилувчининг йиғиндиси.

3) Камаювчи 200, айрилувчи эса 58 ва 32 сонлари- нинг йиғиндиси билан ифодаланган.

4) Биринчиси 46, иккинчиси эса 11 ва 4 сонлари- нинг кўпайтмаси билан ифодаланган икки қўшилувчи- нинг йиғиндиси.

5) 12 ва 3 ҳамда 10 ва 5 сонларидан иборат икки кўпайтманинг йиғиндиси. .

6) 7 ва 83 сонларининг йиғиндисини 3 сонига бў- лишдан чиққан бўлинма.

Юқорида ёзилган ифодалар ва уларга ўхшаган ифо- далар сонли ифодалар дейилади.

319. Ҳар бир ифодада курсатилган амалларни бажар- гандан кейин сиз шу ифоданинг қиймати деб аталади- ган сонни ҳосил қиласиз. 318- масалада ёзилган ҳар бир ифоданинг қийматими ҳисобланг.73

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 77: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

320. Мураккаб сонли ифодани тўгри ўқиш учун ҳам- мадан олдин бу ифодада кўрсатилган амаллардан қайси бири энг охирида бажарилишини аниқлаб олиш керак. Масалан,

26-10— 40:5ифодада энг охирида айириш амали бажарилади, демак ифода айирмадан иборат экан.

Шундан кейин камаювчи нимадан иборат (бу урин- да у 26 ва 10 сонларининг кўпайтмаси) ва айрилувчи 1шмадан иборат (бу ўринда у 40 сонини 5 сонига бу-

“ лишдан чиқадиган булинмадан иборат) эканини текши- риб аниқлаш керак бўлади. Шундан кейин еэилган ифо- да мана бундай ўқилзди: 26 ва 10 сонларининг кўпант- маси билан 40 сонини 5 сонига бўлишдан чиқадиган бўлинма орасидаги айирма.

Ана шундай мулоҳаза юритиб, қуйидаги ифодалар- ни ўқинг ва уларнинг қийматини ҳисобланг:(536 + 278)-521 38 10 — 90: 30 23-4 + 300800 — (243 +187) 8-100 + 15-6 90-17-5(700 — 356) + 275 (56 + 44). 9 (72 — 53) • 3

321. Сонли ифолалардан ташқари ҳарфий ифода- лар ҳам бор. Вундай ифодаларда + ,—, •,! ншоралари ва қавслар ёрдамида бирор ҳарф билан белгиланган сонлар ёрдамида бажарилиши керак бўлган амаллар ва бу амалларни бажариш тартиби кўрсатилади. Масалан, а-\-{Ь — с) ёзуви, дастлаб Ь ва с сонларининг айирма- сини топиш, сўнгра унн а сонига қўшиш кераклигини кўрсатади. Бу ҳарфий ифода мана бундай ўқиладж ик- ки қўшилувчининг йиғиндиси, булардан бири а сони- дан, иккинчиси эса Ь ва с сонларинннг айирмасиДан иборат.

Агар ифодага кирадиган ҳар бир ҳарфнинг сон қий- мати маълум бўлса, у ҳолда бу срнларвд ўрнига «Ў-

77.www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 78: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

йнб, бу сонлар бияан ифодада кўрсатилган амалларни бажариб, биз берилган ҳарфий ифоданинг сон қийма- тини топамиз.

Масалан, юқорида келтирилган ҳарфий ифоданинг я= 30, 6= 18 , с = 8 бўлгандаги сон қийматини топиш учун ундаги ҳарфларни тегишли сонлар билан алмаш- тириш ва ҳисоблашларни бажариш керак: 30-}-(18 — — 81 = 40. Бундаги 40-сони а-]-(Ь — с) ҳарфин ифода- нинг а = 30, 6 = 1 8 ва с = 8 бўлгандаги сон қийма- тидир.

322. Қуйидаги ҳарфий ифодаларни ўқинг ва улар- дан ҳар бирининг а = 300, 6 = 500, с = 100 булгандаги сон қийматларини топинг:

(а-}-6)— с а с — 6 (а-}-Ь)\с (Ь — а ):с(Ь — а)-\-с (а-\-Ь)-с а:с-\-Ь (Ь + с) — а323. Қуйидаги топшириқларни ёзинг ва турли усул-

лар билан ҳисобланг:1)' 746 ва 84 сонлари йиғиндисини 14 та орттиринг.2) 543 ва 90 сонлари йиғиндисини 20 та камайти-

ринг.324. 1) Қуйидаги жадвалга қараб масала тузинг ва

уни ечинг:1 яшигииинг

оғирлигиЯшиклар 1 Умумнй

сони | оғирлнги

Олма 12 кг 4 дона |

Помидор 6 кг

Ҳаммаси 9 дона х кг

2) Шу масалаға тескари масала тузинг, уни жадвал кўринишида ёзинг ва ечинг.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 79: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

825. Икки кесманинг айирмасини чиэмада курсатинг: биринчисининг уэунлиги 8 а 5 мм, иккинчисининг узунлиги 5 см 3 мм. Иккинчи кесма биринчи кесма- дан неча миллиметр цисқа?

ИФОДАЛАРНИ ТАҚҚОСЛАШ .ТЕН ГЛ И К. ТЕН ГС И ЗЛ И К

326. 1) 999 ва 1000, 10001 ва 10010, 1900 ва1 900 сонларини таққосланг. Таққослаш натижасини —, > ёки< ишоралари ёрдамида ёзинг.

2) Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва нуқталар ўрнига = , > ёки < ишораларини қўйинг:

8 + 6 ... 2 0 - 6 24 + (36 + 36) . . . (24 + 3 6 )+ 182 2 - 3 . . . 2 2 - 4 3 8 - (1 2 + 7) . . . (3 8 - 1 2 )+ 748 + 1 0 . . . 4 8 + 12 6 4 - (2 3 г 9 ) . . . 6 4 - 2 3 - 9

327. Икки сон ёки ифода = ишораси билан бирлаш- тирилган ҳолларда улардан тенглик туэиш мумкин. Ик- ки сон ёки икки ифодани = ишораси билан бирлаштириб бўлмаса, уларни > ёки < ишораси билан бирлаштириб биз тенгсизликни ҳосил қиламиз

328. 1) Қуйидаги жуфт-жуфт ифодалардан тенглик- лар тузиш мумкин бўлганларини танлаб олинг ва бу тенгликларни бир устунга ёзинг, қолган жуфтлардан тенгсизликлар тузинг ва уларни иккинчи устунга ёзинг:а) (344 + 286)- 63 в) (74+ 26)-6 д) (а + £) + с

(344- 63) + 286 74 . 6 + 26-7 (л + с) + £б) (28+ 75)-3 г) 356 + 261 е) (х+к)-р

28-3 + 75 261+356 х-р-\-к

2) Тенгликларда чап ва ўнг қисмлар бир-биридан фарқ қилинади. Масалан, 7 + 5=10 + 2 тенгликда чап

7?

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 80: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

қисми 7 + 5, ўнг қисми 10 + 2. Сиз ёзган тенгликлар- нинг чап қисмини ва ўнг қисмини ўқинг.

3) Тенгсизликларда ам чап ва ўнг қисмлар бир- биридан фарқ қилинади; уларни таққослаб, масалан, мана бундай дейилади: 6 + 8 >6 + 5 тенгсизликда чап қисми ўнг қнсмидан 3 та ортиқ, ўнг қисми эса чап қисмидан 3 та кам.

Сиз ёзған тенгсизликларда ҳар бирининг чап ва ўнг қисмини таққосланг.

в 329. А ВС Э тўртбурчакнингтомонлариии ўлчанг; унинг пе- риметрини ҳисоблаш учун ифо- да тузинг ва унинг қийматини топинг.

330. Периметри: а) 1 дм 6 см\ б) 8 см 4 мм,в) 12 си 8 мм бўлган квадрат чизинг.

331. Магазин октябрь ойида 185 радиоприёмник, ноябрь ойида октябрдагидан 57 та ортиқ радиоприём- ник, декабрь ойида эса октябрь билан ноябрда ҳамма- си бўлиб қанча сотган бўлса, шунча радиоприёмник сотди. Магазин декабрь ойида нечта радиоприёмник сотган?

Масаланинг ечиш формуласини тузишдан олдин ноябрда нечта ва декабрда нечта радиоприёмник сотил- ганини айрим ифодалар кўринишида ёзиб олинг,

332. 1) Ёзувни тамомланг ҳамда ҳосил бўлган тснг- ликларни ва тенгсизликларни ўқинг:

(386 184) - 324 = 386 — 324 . . .576 - 398 - 123 > 576 — (398 + . . .)36 -2+ 4-6 <36-2 — 4 . . .851— 456-247 = 851 — (4 5 6 + . . .)

2) Ёзувпнгизнинг тўгрилнгнни ҳисоблаш билан тек- ншринг.80

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 81: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ЭНГ СОДДА ТЕНГЛАМАЛАР

333. Қуйидаги иккита тенгликни солиштиринг: ик- кйнчи тенглик биринчи тенгликдан нимаси билан фарц қилади?

1) 24 + 6 = 30 2)ус+6 = 30

Номаълум сонни ўэ ичига олган тенглик тенглама дейилади.

Тенгламаларда ҳам чап ва ўнг қисми бир-биридан фарқ қилинади. Келтирилган тенгламада номаълум сон х чап қисмида бўлиб, биринчи қўшилувчидир. Бу тенг- лама бундай ўқилади: қандай сонга 6 қўшсак, 30 ҳо- сил бўлади?

Ҳар қандай тенгламада бирор савол бўлади. Бу са- волга жавоб бериш тенгламани ечиш демакдир.

334. 1) Қуйидаги тенгламаларда қандай саволлар бор:

18 + л: = 60; л:— 42 = 54; 75 — л: = 28; л:-16 = 80?

2) Бу тенгламаларнинг ҳар бирида нима нОмаълум аканини ўйлаб кўринг ва уларни ечинг.

335. Қуйидаги саволларни тенглама кўринишида ёзинг ва номаълум соннинг тегишли қийматларини топинг:

1) Қандай сонга 120 қўшсак 180 чиқади?2) Қандай сонга 400 ни қўшсак 560 чиқади?3) Қандай сондан 28 ни олсак 72 чиқади?4) 80 дан қандай сонни олсак 47 чиқади?336. Қуйидаги тенгламаларни ечинг;

128 = 354 (186 + к) — 536 = 294 с-18= 90376 + Й-4-800 840 — (420+/») = 206 л:-10 =100М Р 81

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 82: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

337. Куйидаги масалаларнинг шартларига кўра тенг- ламалар тузинг ва уларни ечинг:

1) Аквзриумда бир нечта балиқ бор эди. Болалар 12 та балиқни олгандан кейин, аквариумда 25 та ба- лиқ қолди. Аквариумда нечта балиқ бор эди?

2) Мактаб ёнига дарахтлар экилган. Кузда яна ҳар бир қаторда 14 тупдан икки қатор кўчат ўтқазилган- дан кейин мактаб ёнидаги дарахтлар сони 55 туп бўл- ди. Кузги кўчат ўтқазишга қадар неча туп дарахт бор эди?

3) Магазинда эрталаб 68 дона телевизор бор эди. Кун бўйи бир неча телевизор сотилди; шундан кейин магазинда 36 дона телевизор қолди. Магазинда кун бўйи нечта телевизор сотилган?

338. Қуйидаги тенгламаларни ечинг ва жавобларини текширинг:

а 364 = 906 (Юдс) — 419 = 581 40 х - ~ Ш752 -}- с = 895 400 — (800 — х) = 207 * :2 = 3 8 0

339. 1) Шу чизмага қараб учта тенглама тузинг ва уларни ечинг:

/\56

2) Квадратнинг периметри 80 мм. Бу фигуранинг томони қанчага тенг? Номаълум сонни ҳарф билан бел- гиланг, тенглама туэинг ва уни ечинг.82

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 83: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

340. Қуйидаги жадвалнинг бўш катакларини тўлди- риб кўчиринг (ҳисоблашларнн ёзманг).

ь 375 862 547 492 983

к 287 563 382 342

Ь — к 348 124 75 507 983

341. Қуйидаги сонли формулага кура масала тузинг ва уни турли усуллар билан ечинг х = 384 -ф- (384ф-126).

МАШҚ ҚИЛИШ УЧУН ҚЎШИМЧА МАТЕРИАЛ

342. Қуйидаги сонларни таққтсланг ва улар орасига > ёки < ишорасини қўйинг.

649 ва 946; 6438 ва 6408; 17201 ва 17 120; 90003 ва 89303; 80050 ва 800005.

343. Қуйидагиларни уз ичига олган сонларни ёзинг ва ўқинг:

а) II синфнинг 316 бирлиги ва I синфнинг 108 бир- лиги;

б) 111 синфнинг 48 бирлиги ва 11 синфнинг 75 бир- лиги;

в) 111 синфнинг 730 бирлиги ва I синфнинг 40 бир- лиги.

344. Қуйидаги сонларни ўқинг ва буларнинг ҳар бирида қайси хоналарнинг ва қайси синфларнинг бир- ликлари борлигини кўрсатинг:

3648; 41006; 302 524; 16020014; 30000503.345. Сонларни жуфт-жуфти билан солиштириб кў-

ринг. Уларда нималари ўхшаш ва нималари турлича:а) 1 ва 9; б) 10 ва 99; в) 100 ва 999; г) 1000 ва

9999; д) 10000 ва 99999; е) 100000 ва 999999.83

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 84: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

346. Қуйидаги сонларии хона қўшилувчнлари йиғин- диси кўринишида ифодаланг:

3675; 80 026: 107 318; 37840; 60504; 400160!510800; 1340020.

347. Хона қўшилувчилари йиғиндиси кўринишида ифодалангап сонларни чўтга солинг ва езинг;

600 + 20 + 5 =10000 + 7 000 + 100+ 10 =*300000 + 60000 + 90 + 4 =3000 + 200 + 7 =5000000 + 300000 + 200 + 6 «=4 000 3- 7 =

348. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва нуқталар ўрнига > , < ёки = ншорасини қўйинг:

26759+2400 . . . 400 + 2000 + 59 + 26 700 30847 + 5603. . .30000 + 800 + 40 + 7 + 5000 + 60+3 41360 + 21842 ... 41000 + 300 + 60 + 21000 + 800 + + 40 + 2

349. 1) Қуйндаги сонларга 1 тадан қўшиб сананг ва езинг: 9997 дан 10004 гача; 99998 дан 100005 гача» 347 998 дан 348003 гача.

2) Қуйидагн сонларни 1 тадан камайтириб санвнг ва ёэинг: 1003 дан 998 гача; 10002 дан 9996 гача| 100000 дан 99996 гача.

350. 1) 100000 дан 5 та кам бўлган сонни ёзинп 10000 дан 8 та кам бўлган сонни Сэинг.

2) 19997 дан 6 бирлик катта бўлган сонни ёзинг.351. 1) Қуйидаги сонларни ўқинг ва чўтга солинп

7984; 10250; 64040;'156825; 900300; 1 710504; 900614.Н4 '

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 85: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Чўтга солинг: 24 ўнлик; 32 юзлик; 75 минглик; 16 ўн минглик.

3) Қуйидаги чўтга солинган сонларни ўқинг:1 2 3 4

. . > м » Ж ..* " Ж п п п т Т999ННН

" ц д ш *- ч н Л п и

11Н Ц 11 ” ■ 1НННН1 т г “НН19Н

4 ц 11ЛТПл9 Н Н гп •н ш 11911

-------------- Н Ш Ж 4411411 Н*|1?9НН

. •••»••••••Н9И9НН

ЛН Гц 444191и9Н11 Н1НтГ-------------+Н

-|—---------Н9Ш1ИТ11II 11111 НННН-------------- 14 -------------- иМ Н П Н

-Н н Т п л »11111»»* •■

■ 111111191! III ■ 11|1|пН п ------- 1119911*111 - тгН г ггН1Н-Н-------------- *

1

352. 2, 0, 7 рақамларидан фойдаланиб: а) учта бир бир хонали сон; б) тўртта икки хонали сон; в) битта етти хонали сон ёзинг.

353. 2000010 сони нечта рақам билан ёзилган? Бу- лар орасида нечта ҳар хил рақам бор?

354. Ойга юмшоқ қўнган „Луна- 9“ станциясининг оғирлигн 1583 кг. Бу сонни ўн килограммгача; юз ки- лограммгача яхлитланг.

355. Қуйидаги сонларни таққосланг ва нуқталар ўр- нига = , > ёки < ишорасини қўйинг:а) 3 км 650 м . . . 3 км б) 8 м 5 дм . . . 8 м 510 см

675 м 85 ц . .8 лг2 158 г . . . 7 кг 985 г 13 км 7т Ъ ц . . . 7 т 500 кг356. Қуйидагиларни:

а) тийинларда б) сантиметрларда в) ифодаланг:

15 сўм 84 тийин 20 сўм 05 тийин 10 сум 70 тийин

ифодаланг:12 м .45 см 16 м 50 см 1 0 м 08 см

9 т. 13010 м

килограммлардаифодаланг:

8 и, 92 кг 8 т 092 кг 14 т 090 кг

83www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 86: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

357. Тонналарда ва килограммларда нфодаланп 10026 кг\ 102 700 кг \ 300080 кг\

километр ва метрларда ифодаланг: 75 000 м \ 20 400Х| 600098 м\

килограмм ва граммларда ифодаланг: 9600 г\ 12080г| 172 050 г.

358. Мисолларни ечинг:1) 5 сум 36 тийин-|-И сўм 60 тийин

8 ц 24 кг-1-2 ц 76 кг6 м 48 см -{- 3 м 48 см

2) 10 км 456 м — 2 км 300 м6 кг 500 г — 1 кг 258 г7 т 640 кг — 3 т 240 кг *

3) 250 г • 4 8 м 20 см-Ъ 6 сум 25 тийнн-4200 кг-5 2 ц 25 кг \ * 3 сум 15 тийин б

4) 6 ц 96 л:г : 3 '15 км 450 м : 514 сўм 91 тийин : 7 24 т 360 л:г : 4-312 м 84 см : 6 20 кг 600 г : 10 6

359. Сотиб олинган буюм 2 сўм 60 тийин туради. 3 сўм берилса, қанча пул қайтиб олинади? 5 сўм бе- рилса-чи? 10 сум берилса-чи? 25 сум берилса-чи? 50 сум берилса-чи?

360. Бир харидор битта кўйлак олиб, кассага Юсўм тўлади ва 86 тийин қайтиб олди. Кўйлак неча пул ту- ради? .

361. Икки спортчи 1 км га югуришда мусобақа- лав!ди. Булардан бири 850 м ни босиб ўтганда, иккин- чиси фақат 825 м га югуриб борди. Буларнинг ҳар бири финиш (охирги пуйст) га етиб келиши учун неча метрдан югуриши керак?86

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 87: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

О ғ з а к и ҳ и с о б л а ш л а р н и м а ш қ қ и л и ш у ч у нм н с о л л а р

362. 1) 56 + 28 40+ 58 24 + 69 49 - 4417 + 63 56 + 30 36 + 48 38 + 5669 + 25 73+ 27 16 | 79 19 + 7947 + 36 67 + 19 18 4 15 71 -1-29

2) 36 + 20 + 20 + 20 10+ 12 -|- 14+1615 + 30 + 30 + 30 16+ 14 + 48 | 2217 + 40 + 30 + 30 25 +20 + 30+19

3) 254+ 8 280 + 70 320 + 470 470 + 280327+ 60 650 + 60 540+260 560+160485 + 300 720 + 90 310 + 590 450 450

.4) 75+50 74 + 68 98+ 6 86 + 1485+30 56 + 59 99+ 9 86+1675 + 90 82 + 76 90 + 16 86+28

5) 204 + 202 202+206 112+118 128 + 32405+303 410 + 407 116+120 956 + 44702+106 530+ 105 215 + 215 435 + 35601+207 301+310 325 + 325 108 + 76

363. 1) 62-30 80-35 99-68 74-1978-46 92-42 98-56 62- 2881 -24 74-50 69— 16 55-39

• 54 - 38 70-34 28-21 63-252) 316-10 352 - 300 426 - 420 460 - 40

225— 20 745-500 817 — 810 670 — 60 846 — 40 914-400 254-250 590-50

3) 180- 120 408 - 202 235- 105260— 230 604 — 301 511— 201680 - 640 709 - 504 927 - 307

87

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 88: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) 100 — 6 100 — 10 100- 65 800 — 150300- 5 400- 40 200- 75 600 — 230900- 9 700- 90 400 — 36 400 — 180600 — 8 500- 50 500 — 49 700 — 410

5) 311- 6 180- 90 620- 80 320 — 160512- 8 150- 70 540- 50 480- 240252 — 4 220- 80 730 — 60 240- 190495- 7 910- 20 410- 30 540- 360

364. 1) 80 -5 150-3 207-2 6 2070-7 190-4 409-2 9-5040-8 250-4 305-2 8-4030-9 250-2 109-5 3 3050-7 330-3 107-6 5-20

2) 16-4 28-3 25-4 125 4216 4 128-3 25-8 125-8

18-5 24-4 25 6 125-6118-5 224-9 25-5 125-5

3) 85-2 75-2 96-5 6-2096-2 75-4 38-7 6-2536-3 75-8 88-5 4-5564-3 75-5 27-6 3-68

4) 112-2 124-3 122-4 111-415 2 232-3 125-4 111-218-2 318-3 218-4 311-444-2 333-3 222-4 211-

365. 1) 120:2 240:6 160:4 180:3

350:5450:9810:9630:7

480:2 690:3 770:7 880:4

300 :2 500:4 600:5 700:5

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 89: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 320: 2 780: 6 222 : 2 202:2450 :3 760: 4 444 : 4 220: 2560 :4 960 :6 666 :3 303:3680: 4 960: 8 999: 3 330: 3

3) 410 :2 418 : 2 909 : 9 650 :2820: 4 315 :3 603 :3 470: 2630 :6 525: 5 408: 4 930: 3840:8 324 :3 806 :2 860: 4

4) 27 :3 68: 4 672 :6 720 :4327 :3 868:4 896 :8 7 2 0 :6

45 :3 60: 4 565: 5 720: 9645 :3 460:4 784 : 7 720:2

366. Мисолларни (устун шаклида) ёэма равишда ечинг:

476-1-238 564 + 387 508 + 393 353 + 607358 + 269 276 + 469 637+ 168 718+196

367. Мисолларни ечииг, булардаи фақат огзаки ечиш қийии булганларини устун шаклида ёзиб ечинг:

558 + 247 360 + 540 189 + 111 485 + 256736 + 285 204 + 306 354+ 146 176 + 369357 + 466 678 + 200 307+693 517 + 287

368. Қуйидаги сонларнинг йигиндисини тонинг:1) 327 275 388 437 538 196+ 408 + 358 + 277 + 168 + 185 + 506

176 186 306 279 277 298

2) 186 285 348 407 530 328+ 417

194, 196

Т 354,205

"4 8 5, 168

274, 187

т 196 ', 264 Т 179

275 279 294 197 104 15689

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 90: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

369. Айиришии бажаринг:862 — 658 564 — 187 • 637 — 208 906 - 358715-426 926 - 8 3 6 742-356 900 — 254

370. Қуйидаги мисолларни ечинг, оғзаки ечиш қийин булганларини устун шаклида ёзиб ечинг:

617-458 816-655 4 8 0 - 150 700 - 3 5 7346— 175 904 — 586 56 2-2 00 607 — 409836 — 436 904-502 853— 87 928 — 739

371. Амалларни бажаринг:836— (278 + 365) 4 1 8 + (1 7 6 + 346) 844 - 2 5 8 - 2 7 9 458 — (954 — 572) 372 + (654 - 352) 2 6 7 + 3 4 8 + 175

н372. Икки инкубаторнинг ҳар бирига 40000 дона-

дан тухум қуйилган. Буларнинг фақат қисмидан жу-жа очиб чиқмади. Нечта жўжа очиб чиққан?

373. Паррандачилик фабрикаси магазинга ҳар бири- да 350 дона тухум булган 10 яшик ва ҳар бирида 400 дона тухум бўлган 2 яшик юборди. Магазинга ҳам- маси бўлиб нечта тухум юборилган?

374. Самолёт соатига 800 км дан 3 соат ва соати- га 700 км дан 2 соат ҳавода учди. Самолёт шу вақт ичида ҳаммаси бўлиб қанча масофага учган?

375. Мактаб полизининг уч эгатидан 2 и, картошка йиғиб олинди: биринчи эгатдан 76 кг, иккинчи эгатдан биринчи эгатга қараганда 2 марта кам картошка олин- ди Учинчи эгатдан неча килограмм картошка йиғиб олинган?90

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 91: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

376. Бир харидор 1 метри 80 тийиндан 5 м ва 1 метри 90 тининдан 3 м газлама сотиб олди. У касса- га 10 сўм берса неча пул қайтиб олади?

377. Поезднинг составида 16 та пассажир вагони бор. 6 вагонда 50 тадан йўловчи, қолган вагонларда эса 45 тадан йўловчи бор, Поездда ҳаммаси бўлиб неч- та йўловчи бор?

378. Колхоэнинг боғида 1 200 туп мева дарахти бор. Ҳамма дарахтларнинг ярми — олма, учдан бир қисми — нок, қолганлари — олча. Боғда неча туп олча бор?

379. Колхозда уч кунда 1000 ц галла янчиб олин- ди; биринчи ва иккинчи куни,400 ц дан ғалла янчил- ди. Учинчи куни неча центнер ғалла янчилган?

380. Икки бола югуришдан мусобақалашишди; бир бола 3 минутда 150 м, иккинчи бола шу вақт ичида 168 м масофага югуриб борди. Иккинчи бола биринчи боладаи бир минутда неча метр ортиқ масофага югур- ган?

381. Бир тўп газламадан 15 та чойшаб тикилди. Ҳар бир чойшабга 4 м газлама кетди. Агар ҳар бир чой- шабга 1 м кам газлама кетса, шундай 4 тўп газлама- дан нечта чойшаб чиқади?

382. Агар товуқларга кунига 3 кг дан дон бернлса, ғамланган дон 20 кунга етади. Агар товуқларга кунига 4 кг дан дон берилса, ғамланган дон неча кунга етади?

383. Пальто, костюм ва ботинка учун 100 сўм тў- ланди. Агар пальто билан костюм 86 сўм, костюм би- лан ботинка 50 сўм бўлса, ҳар бир кийим айрим қан- чадан туради?

384. 2 м мовут ва 3 м жун газлама учун 90 сўм тўланди. 1 м жун газлама 24 сўм туради. 1 м мовут қанча туради?

91

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 92: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

385. Конверт устнга иккнта штамп босилган: 28/Х1 ва 3'ХН. Хат неча кун йўлда бўлган?

386. Оёқ кийим фабрикаси ҳар минутда 5 жуфт оёқ кийим ишлаб чик;аради. Фабрика 3 соатда неча жуфт оёқ кийим ишлаб чиқаради?

387. Йил бошида болалар кутубхонасида 120китоб- хон бор эди; биринчи ярим йилнинг охирида китобхон- лар сони икки марта ортди, йил охирига келиб эса яна 68 кишига ортди.

Масалага савол қўйинг ва ечинг.388. Икки синфда 83 ўқувчи бор эди. Бир синфдан

3 ўқувчи бошқа мактабга ўтиб кетгандан кейин иккала синфдаги ўқувчилар сони баравар бўлиб қолди. Уч ўқувчи кетгандан кейин ҳар бир синфда нечтадан ўқув- чи бўлиб қолди? Дастлаб ҳар бир синфда нечтадан ўқувчи бўлган?

389. Колхознинг икки бригадасида 72 колхозчи бор эди. Бир бригададаги колхозчилар сони 6 та ошган- дан кейин иккала бригададаги колхозчилар сони тенг бўлиб қолди. Ҳар бир бригадада нечтадан колхозчи бўлиб қолди?

Дастлаб ҳар бир бригадада нечтадан колхозчи бор9ДИ?

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 93: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

V. КЎП ХОНАЛИ СОНЛАРНИ ҚЎШИШ ВААЙИРИШ

390. Амзлларни изоҳлаб бажаринг:546 327 758 608 830

+ 408 Т 594 ~ 326 ~~ 275 ~ 587391. Мингдан катта сонларни ёзма равишда қўшиш

ва айириш ҳам худди уч хонали сонларни 'кўшиш ва; айиришдагидек бажарилади: сонлар бир-бирининг ости- га, бирлар хонаси бирлар хонасининг остига, ўнлар хо- наси ўнлар хонасининг остига ва ҳокаэо жойлашадиган дилиб ёзилади; амаллар бирлар хонасининг бирликлари- д 1н бошлаб бажарилади.

Қуйидаги амалларни изоҳлаб бажаринг:4752 48726 6857 24260

Т 3 246 Т 32074 2 435 ~ 12 475392. Амалларни бажарипг:

237 452 + 56 397 4 768 — 1 53664073+126 058 9045-602047 632+ 71394 9580- 136579830+ 976 4 734— 2 582

393. Номаълум сонни топинг;а + 4 835 = 7 283 с — 3486 = 52872

80 451 — л *= 9146 12407 + х = 61 54893

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 94: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

394. Элеваторга биринчи куни 8976 /( буғдой, ик- кинчи куни биринчи кундагидан 1350 ц ортиқ, учинчи куни эса иккинчи кундагидан 768 ц кам буғдой кел- тирилди. Учинчи куни элеваторга неча центнер буғдой келтирилган? -

395. Колхозда уч ой мобайнида ҳар ой 250 ц дан силос сарф қилинди. Агар ҳар ойда 240 дан сарф қилинадиган бўлса, қолган силос яна 4 ойга етади. Кол- хозда ҳаммаси бўлиб неча центнер силос тайёрланган?

396. Қуйидаги ечилишларига кўра масалалар тузинг:1) х = 3876 + (3876 + 354)2) * = 5187 + (5187 — 495)

397. Номаълум қўшилувчини топинг:л: + 4 781 = 8594 5 832 к = 12476

Номаълум қўшилувчи қандай топилади?398. 1) Қуйидаги мисолларни ечинг:

3279-|-584 3863 — 3279 3863-5842) Биринчи мисолдан иккинчи ва учинчи мисол қан-

дай ҳосил қилинганини айтиб беринг.Икки қўшилувчининг йиғиндисидан қўшилувчилар-

дан бирини айирганда ҳар сафар нима ҳосил бўлади? Айириш амали билан ҳар сафар нимани топамиз?

Икки қўшилувчининг йиғиндиси ва улар- дан бирига кўра иккинчи қўшилувчини то- пиш амали айириш дейилади.

Айириш — қўшишга тескари амал.

94 ;

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 95: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

399. Агар — с бўлса, с — а нимага тенг? с — Ь чи? Буни а = 654 ва £ = 2 827 бўлган ҳол учун тек- ширинг.

400. Натижани энг осон усул билан топинг, бу ерда йиғиндидан қўшилувчилардан бири айирилишига аҳа- мият беринг:

(2457 + 3526) — 2457 (£+ с) —к(824 +4983) — 4983 ( Ь - п ) - п

401. Жадвални бўш катакларини тўлдириб кўчи- ринг:

а 734 50Я 447 206 | 5 637 965 872 392

Ь 345 792 64 869 719048 49 058

а + Ь

а — Ь

402. 1) Қуйидаги масалаларни ечинг ва уларнинг ечилишини таққосланг:

а) Уй қурилиши учун биринчи куни 15 800 дона, иккинчи куни эса 20 680 дона гишт келтирилди Икки кун ичида неча дона ғишт олиб келинди>

б) Бир участкадан 1 560 ц картошка, иккинчи участ- кадан эса ундан 658 ц ортиқ картошка йигиб олинди. Иккинчи участкадан қанча картошка йигиб олинган?

в) Москвадан Калинингача 180 км, бу Москвадан Ленинградгача бўлган масофадан 470 км кам. Москва- дан Ленинградгача бўлган масофа қанча?

г) Омборда сабзавот сақланади. Омбордан 10120 кг сабэавот олиб кетилгандан кейин, у ерда 9 640 кг саб-

95www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 96: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

завот қолди. Дастлаб омборда қанча сабзавот бор эди? (Натижасини тонна ва килограммларда ифодаланг.)

2) Ўзингиз х = а-\-Ь формула бўйича ечиладиган турли кўринишдаги содда масалалар тузинг.

Е403. 1) Намунага қараб ёзувни тамомланг:а) 10 та бир 1 та унни, 10 та ўн — 1 та юзни таш-

кил қилади . . . (юз минггача давом эттиринг);б) 1 миллнон 10 та юз мингдан иборат; 1 юз минг

. . . (оддий бирликкача давом эттиринг).2) Оғзаки ечинг: 100 — 1; 1000 — 1; 10000— 1;

100000 - 5 ; 200000-4.404. Қуйидаги мисолларнинг ечимини кўриб чиқинг

вз камаювчининг ноллари устида тўққиз ва унларқан- дай ҳосил булганнни айтиб беринг:

100 300 10052 “ 45 “ 127

98 255 878

Юзлар ва минглар хонасидаги рақам устидаги нуқ- та нимани билдиради?

405. Айиришни тўла иэоҳлаб бажаринг (мисолларни ечишда сонлар устига тўққиз ва ўнликларни ёзманг);

1000-486 10000— 9 654 100006- 469085 000 — 794 70 000 — 19 060 400 900 — 208 900406. 1) Қуйидаги масалаларнинг ечилишини таққос-

ланг:а) Ўқувчи икки кунда китобдан 67 бет ўқиди. Агар

у иккинчм куни кнтобдан 35 бет ўқиган бўлса, бирин- чи куни неча бет ўқиган?96

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 97: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

б) Қопда 60 кг ун бор эди. 18 кг ун ишлатилди. Неча килограмм ун қолган?

в) Бир стакан шакар 200 г келади, бир стакан буғ- дой уни эса шакардан 40 г енгил. Бир стакан буғдой уни неча грамм бўлади?

г) Оддий пассажир самолёти соатига 450 км, реак- тив самолёти эса соатига 900 км учади. Реактив само- лйти оддий пассажир самолётидан бир соатда неча ки- лометр ортиқ учади? Оддий самолвт реактивсамолёти- дан бир соатда неча километр кам учади?

д) Тўғри тўртбурчакнинг бўйи — 120 мм, бу эса унинг энидан 40 мм ортиқ. Тўғри тўртбурчакнинг эни қанча?

е) Кутубхонанинг шкафида 240 дона китоб бор эди. Китобларнинг бир қисми китобхонларга берилгандан кейин шкафда 160 дона китоб қолди. Китобхонларга нечта китоб берилган?

2) Бу масалаларнинг ҳар бири нима учун айириш билан ечилишини айтиб беринг.

407. х = а — Ь формула билан ечиладиган бир қан- ча содда масала тузинг.

408. Ифодалар тузинг ва улардан ҳар бирининг қий- матини турли усуллар билан топинг:

1) 5856 ва 42967 сонларининг йигиидисини 3054 та орттиринг.

2) 9487 ва 14513 сонларининг йигиндисини 6 125 та камайтиринг.

409. 3000 > х > 2 134.Бу тенгсизликдаги номаълум сон 2865; 2866; 2867

қийматларини қабул қила оладими, шуни текширинг.410. Бир бола альбом учун 6 тийин, қалам учун с

тийин, китоб учун эса альбом билан қалам учун бир- галикда қанча тўлаган бўлса шунча тўлади. Сотиб олинган ҳамма нарса учун қанча тўланган?7-93 97

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 98: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Альбом учун қанча, қалам учун қанча, китоб учун қанча тўланган? Ҳарфларга сон қийматлар беринг ва йигиндини ҳисобланг. *

411. 10000— 4750 102095— 9640735000-12638 420026-394080

1000 000— 824956 6000000-2 999700

9

412. 1) Поеэд ҳар соат давомида бир хил масофа- ни ўтиб, 3 соат йўлда бўлди ва ҳаммаси бўлиб 180 км йўл юрди. Поезд ҳар соатда неча километр йўл юрган?

2) ТУ-114 самолёти ҳар минутда бир хил йўл бо- сиб, 10 минутда 150 км учиб ўтди. У 1 минутда неча километр учиб ўтган?

Ҳаракатланаётган жисмнинг (гоезд, самолёт, катер, велосипедчи, пиёда ва ҳоказо- ларнинг) вақт бирлиги инида (1 соатда, 1 ми- нутда, 1 секундда ва ҳоказоларда) ўтган ма- софаси тезлик дейилади.

412 (1)- масалада суз борган поезд соатига 60 км тезлик билан йўл босди, 412 (2)-масаладаги самолёт эса минутига 15 км тезлик билан учди дейиш мумкин.

413. 1) Агар пиёда ҳар соатда бир хил масофани ўтиб, 3 соатда 12 км йўл босган бўлса, у қандай тез- лик билан юрган бўлади?

2) Велосипедчи соатига 8 км тезлик билан йўл бос- ди. Агар у ҳамма вақт бир хил тезлик билан йўл бос- са, 3 соатда қанча йўл боса олади?38

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 99: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

414. Автомобиль икки соатда 160 км йўл босди. Нима учун шу маълумотга қараб, у ҳар соатда иеча километр йўл босганини билиб бўлмайди?

Масаланинг шартини, қўйилган саволга аниқ жавоб бериш мумкин бўладиган қилиб тўлдиринг.

415. Автобус, енгил автомобиль бки юк машинаси ҳайдовчисининг, электровоз машинистининг, учувчининг олдида ҳамма вақт машинанинг қандай тезлик билан кетаётганини кўрсатувчи махсус асбоб бор. Бу асбоб спидометр дейилади. Спидометр стрелкаси ҳаракат тез- лигининг ҳар бир ўзгаришини кўрсатиб, ўз вазиятини тез-тез ўзгартириб туради.

Масалан, автобус остановкадан секин-аста юриб ке- тади, лекин кейинчалик унинг ҳаракат тезлиги ортади — спидометр стрелкаси соатига 10, 20, 30, 40 километрни кўрсатиб, шкала бўйича силжиб боради, ниҳоят автобус йўлнинг текис ва бўш участкасига чиқиб олиб, бир хил тезлик билан соатига 70 км дан юра бошлайди, спидо- метр стрелкаси шу вақт ичида 70 ни кўрсатиб туради.

Мана, олдинда қишлоқ кўринади, шофер тормоэ қилади, автобус тезлиги камайиб боради, стрелка яна 60, сўнгра 40, 30 ни кўрсатади. Ниҳоят, тўхташ олди- дан 20, 10, 0 ни кўрсатиб, автобус тўхтайди. Автобус 2 соат учида 100 км йўл босди. Автобус қандайтезлик билан юрди, деган саволга нима деб жавоб бериш керак?

Бир пассажир бу саволга мана'бундай жавоб берди: „Биз жуда тез, соатига 70 км тезлик билан юрдик“, лекин бошқаси унинг сўзини тузатиб: „100 км масо- фани биз 2 соатда ўтдик. Демак, автобусимиз 1 соат- да 50 км йўл босган. Автобусимизнинг тезлиги соати- га 50 км бўлади“. Буларнинг қайси бири ҳақ?

Ўтилган ҳамма йўлни сарф қилинган вақтга бўлиб, биз ҳаракатнинг ўртача тезлигини топамиз.

94www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 100: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Агар жисм йўлнинг турли цисмида турли теэлии билан юрган бўлса, у ҳолда унинг ҳаракатининг энг катта тезлиги ҳақида гапиришимиз мумкин.

Автобус ҳаракатининг ўртача тезлигинн ва йўлнинг турли участкасида унинг энг катта тезлиги қанча бўл- ганини айтиб беринг.

Нундан кейинги барча масалаларда ҳамма вақт ўр- тача тезлик кўада тутилишинн зсда тутинг. Агар энг катта тезлик ҳақида сўз борса, у доим алоҳида кур- еатиб ўтилади.

6416. ПиРда соатига 5 км теэлик билан юрнб, 3 соат

йў.лда бўлди. Пиёда шу вақт ичнда қанча йўл юрган?1) Масалани қисқача қилиб жадвалга ёаинг:

Тезлик Вақт Масофа

2) Масалани ечинг.3) Агар тезлиги ва ҳаракат вақти маълум бўлса,

масофани қандай топиш мумкин?4) Ўэингиэ учта масала тузинг, уларда маълум тез-

лик ва вақтга кўра масофани топиш керак бўлсин. Шу масалаларни ечинг.

417. Учта қўшилувчи учун йиғиндининг ўрин ал- маштирнш хоссасини текширинг:

а | Ь с о. -\-Ь -}- с а+с Ь-\-а-\-с Ь-\- с—[-• а с-Ра+6 с \ Ь \ а

41528

71935

91216

100www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 101: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Тўртта қушилувчи учун йиғиндипинг урин алмаш- тириш хоссасини шу хилда текширннг.

418. Ииғиндининг ўрии алмаштириш хоссасидан фойдаланиб, қуйидаги мисолларни огзаки ечинг:80+ .93-)-20 140+ 85 + 60 750 + 38+150+1260+78+40 80 + 520 + 38 426 + 89+ 11+74

419. Ҳисобланг:1) 500 300 — 45 825 + 56839; 2) 701000-82 354.420. Биринчи участкадан 3000 ц, иккинчи участка-

дан биринчи участкага қараганда 1 278 ц кам, учинчи участкадан иккинчи участкага қараганда 815 ц ортиқ буғдой ҳосили олинди. Учинчи участкадан неча цент- нер буғдой ҳосили олинган?

421. Биринчи сон а га, иккинчи сон Ъ га тенг,учин- чи сон зса олдинги икки сон айирмасидан с та ортиқ. Учинчи сон қанчага те‘нг?

Масалани а = 840, Ь =» 470, с = 320 бўлган ҳол учуп ечинг.

422. Қуёнларни боқиш учун йш табиатшунослар 1280 кг илдизмева ва 1 155 кг картошка тўплашди. Қишнинг ярмигача улар 790 кг илдизмева, ундан 175/« кам картошка сарф қилишли. Қайси озуқадан гсўп қол- ди ва қанча кўп қолди?

423. Қуйидаги мисолларнинг ечилишини кўриб чи- қинг, уларни таққосланп мураккаб исмли сонларни қў- шиш билан абстракт сонларни қўшиш ўртасида қандай ўхшашлик бор?

»0 «

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 102: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

] ) ! 4265 2) , 42 л*6 5 сл1 3) , 42сўм65тийинг 2683 -|~26л*83сл< ^ 26 сўм 83 тийин

6948 69 м 48 см 69 с^м 48 тинин

424. Юкорндаги мисолда берилган намунага қараб,қуйидаги мисолларни изоҳлаб ечинг:

1) 12647 2) , 12 т 647 кг 3) П к м Ь М м5384 1 Ъ т 384 кг Ъ км ЗМ м

425. Қўшиш амалларини бажаринг:1) 5 м 38 см-\- 9 м 75 см

48 м 60 см ' 36 м 90 см6 км 586 м -] - 4 км 607 м

11 км 680 м -)- 956 м2) 8 ц 72 кг-\- 4 ц 98 кг

9 т 544 АГ2 6 т 089 лгг 6 ц 58 кг-\- 4 ц 64 кг

15л:г 756г -^20кг 439 г

426. Жадвални кўчириб олинг ва уни тўлдиринг:

1- қўшилунчи 18 сўм 56 тиАин 268 сўм 09 тийин

2- қўшилунчи 12 сўм 75 тийин 304 сўм 36 тнйин

Йиғипди

427. 1) Икки бригада катта йўлнинг икки бошидан бир-бирига қарши асфальт ётқизиб бормоқда. Бир бри- гада 5 км 060 м, иккинчи бригада ундан 2 км 280 м ортиқ йўлга асфальт ётқизиб бўлгандан кейин, улар орасида 965 м йўл қолди. Катта йўлнинг уэунлигини лисобланг. Чизмасини чизинг ва масалани ечинг.102

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 103: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Тўғри тўртбурчак шаклидаги рамканииг эниЗсл* 5 мм, рамканинг эни бўйидан 2 см 8 мм қисқа, Шу рамкани қоплаш учун қандай узунликдаги қогоз тасма олиш керак? Чизмасини чизинг.

428. Поезд 3 соатда 150 км йўл юрди. Поезд қан* дай тезлик билан юрган?

1) Масалани 416- масалага ўхшатиб қисқача жад- вэлга ёзинг ва уни ечинг. .

2) Масофа ва ҳаракат вақти маълум бўлса, ҳаракат теэлиги қандай топилади?

3) Ўзингиз масалалар тузинг, уларда масофа ва ҳа- ракат вақти маълум бўлиб, тезликни топиш керак бўл- син. Шу масалаларни ечинг.

429. Чизғич ва цир- кулдан фойдаланиб, АВва С£) кесмалар йигин- С ^дисига тенг б\лган кесма чизинг.

Ҳосил бўлган кесманинг узунлигини ҳисобланг.

ш

430. Қуйидаги айиришга доир мисолларнинг ечили- шини таққосланг ҳамда абстракт сонли мисоллар ечи- ми билан исмли сонли мисоллар ечими \ртасида қан- дай ўхшашлик ва қандай фарқ борлигини айтиб беринг.

1) 13086 \3км 086 м8265 8 км 265 м4821 4 км 821 м

2) 17000 17/72 — 2/72 687 кг = \Ат 313 кг~ 2687 17000 кг

14313 2687 кг14313 кг

103www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 104: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

431. Айириш амалипи изоҳлаб ечинп]) 18 м 5Осм— 14 м 80 см

9 ц 16 кг — 5 ц 28 кг 8 т 648 кг — 2 т 964 кг

30 км 900 м - - 12 км 960 м м2) 26 м Ьдм — 19 и 8 дм

43 т 2 ц — 34 т 9 ц18 т 315/гг— 9 т 827 кг 57 км 040 м — 38 км 405 м

3) 10 сум 40 тийин — 5 сум 75 тийип.25 сум 80 тийин— 16 сум 96 тийин.

432. Қуйидаги ифодаларни ҳисобламасдан туриб, улар орасига > ёки < ишорасини цўйинг:8 км 035 7 к м * М ) м . . . 8 350 „и-|- 7л:.и690л15 т 420 кг — 9 т 870 кг . . . 15 т 420 лгг — 10 /и'870 кг

433. Ўқувчилар ёз бўйи 36 кг 800 г доривор ўсим- ликлар йигишди; улардан 12 кг 250 г итбурун, ундан 3 кг 130 г кам наъматак, қолганлари эса ялпиз. Ўқув- чилар неча килограмм ялпиз теришган?

Масала ечилишининг сонли формуласини тузинг. Формула тузишдан илгари ҳамма исмли сонларни бир хил ўлчов бирлиги (бу ерда граммлар) бнлан ифода қилиш кераклигини эсда тутинг.

434. Болалар1 а совга тайёрлаш учун конфет, печений ва олма сотиб олинди. Конфет 12 сум 08 тийин тура- ди; печений ундан 3 сум ,38 тийин арзон. Агар сотиб олинган ҳамма нарса 28 сўм 75 тийин турса, олма учун қанча тўланган?

435. Пассажир автобусда 90 км йўл юрди. Автобус- нинг тезлиги соатига 45 км. Пассажир автобусда қан- ча вақт юрган?104

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 105: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Маснлани ҳисқача қилиб жадцалга ёзинг ва уни ечинг.

2) Агар масофа ва теэлик маълум бўлса, ҳаракат вақтини қандай топиш мумкин?

3) Шунга ўхшаш масалалар тузинг ва уларни ечин1\

в436. Ҳар бир масаланинг шартига кўра учта тенг-

лама тузинг ва уларни ечинг:1) Номаълум сон 7835 дан 976 та кам. Номаълум

сонни толинг.2) Бочкадан 85 л бензин олингандан кейин, унда

яна 115 л бензин қолли. Бочкада неча литр бензин бор эди?

437. Ҳисобланг:1) 45 сўм 72 тийин— 19 сўм 95 тийин

16 кг 375 г + 48 кг 859 г20 т — 9 т 8 ц 35 сўм- 17 сўм 45 тийин

2) (18/и 370к г — 8 т 490кг) — 4 т 510 кг(46 сўм 35 тийин — 28 сўм 86 тийин)— 19сўм

86 тийин(65 км 520 л* 4-42 км 890 м ) — 12 км 420 м

438. Қуйидаги жадвалга қараб учта масала тузинг ва уларни ечинг:

Теэлик Вацт Масофа

Соатига 60 км 2 соат а кмСоатига 60 км Ь соат 120 кмСоатигя с км 2 соат 120 км

105www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 106: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Масалаларни таққосланг. Бундай масалалар нима деб аталади?

439. Номаълум сонни топинп(45 273 — х )— I 803 =30000 (220 + х) • 3 = 99049758-[-(* — 35723) = 60000 (х ~ 230): 4 = 96

440. Чизмада тасвирланган учбурчаклардан ҳар би- рининг номини ёзинг ва турини аниқланг, унинг пери- метрини ҳисобланг,

Жадвални (намунага қараб) тўлдиринг:

Учбурчакнннг номи Учбурчакнинг тури Учбурчакмниг пери- метри

ЛВС Ўткир бурчакли тенг томонли

3-3 — 9 (см)

441. 1) Қуйидаги ёзувларда учта соннинг йиғинди- сини ҳисоблашнинг энг осон усулларини кўрсатинг.Бу усулларни кўриб чиқинг ва бу ерда қандай қоидадан фойдаланилганини айтиб беринг:

. 280 + 120 + 547 = (280 + 120) + 547 = 400 + 547 = 947 386+170-} 30 = 3 8 6 + (1 7 0 + 30) = 386 + 200= 586 160 -+- 4 2 6 + 3 4 0 = (160 + 340) + 426 = 500 + 426 = 926

2) Учта қўшилувчининг йигиндисини топишга доир шунга ўхшаш мисоллардан учтасини ўзингиз тузинг ва уларни энг осон усул билан ечинг.106

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 107: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) Кўшилувчиларни ёзилиш тартибида чўтда қўшиб, ўзингизнинг қилган ишингизни текширинг.

442. Тўртта қўшилувчини қўшиш ҳолида ҳар қат- дай иккита қўшилувчини уларнинг йиғиндиси билан алмаштириш мумкин ёки мумкин эмаслигини текши- ринг:

а Ь с а а-\-(Ъ-\-с)-\-й а Ь (с + а) (аЧ с }+ -4- (Ь \-й)

5 6 3 240 7 10 830 60 70 40

443. 1) Ҳар бир жуфт мисоллар нима билан фарқ қилишини текшириб кўринг, уларни ечинг ва ҳосил қи- линган жавобларни таққосланг:а) 23+ 16+ 4 +80+377 б) 73+ 4 + 27+86

(16+ 4 + 80)+ (23+ 377) (73+ 27)+ (4+ 86)2) Сонларни қўшишда уларнинг ҳар қандай иккита

ёки бир нечтасини уларнинг йиғиндиси билан алмаш- тириш ва уларга қолган қўшилувчиларни (ҳар биринн айрим ёки уларни йигинди билан алмаштириб) қўшиш мумкинлигини ўзингиз мисолларда текшириб кўринг.

3) Бу хоссадан фойдаланиб, қуйидаги мисолларни энг осон усул билан ечинг (оғэаки);45 + 36 + 25 + 30 + 70 48 + 530 + 70 + 52

257 + 18+ 12+ 3+40 33 + 34 + 35 + 36 + 37444. Икки станциядан бир-бирига қараб бир вақтда

икки поезд йўлга чиқди. Поездлардан бири соатига 60 км дан, иккинчиси соатига 70 к-иданюрди. Поезд- лар 2 соатдан кейин учрашишди. Станциялар орасида. ги масофа қанча? (Бу масаланинг чизмасини чизинг.)

107

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 108: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

445. Ҳар бир фигу- рада нечта квадрат бор- лигини икки усул билан сананг:

т

446. I) Ушбу масаланинг ечилишини ёзинг: „Поезд соатига 60 км тезлик билан 4 соат йўл юрди. Поезд шу вақт ичида қандай масофани босиб ўтган?"

Агар тезлик билан вақт маълум бўлса, масофа қан- дай топилади?

Масофанн 5 ҳарфи билан, тезликни V ҳарфи билан, вақтни ( ҳарфи билан белгилаш қабул қилинган. Ма- софа, тезлик ва вақт орасидаги боғланитни қуйидаги формула шаклида ёзиш мумкин:

5 =* V • (.Бу формула мана бундай ўқилади: масофа тсзлик-

нинг вақтга кўпайтирилганига тенг. Ёки: масофа тезлик билан вақтнинг кўпайтмасига тенг.

Бу формулани ёзннг ва ўқинг.2) Тескари масаланинг ечилишини ёзинг: пПоезд

4 соатда 240 км йўл юрди. Поезднинг тезлиги қанча- га тенг?“

Агар масофа ва вақт маълум бўлса, тезлик қандай топилади?

Масофа па вақт маълум бўлганда тезлик нимага тенглнгини айтиб беринг. Бу жумлани ҳарфлардан фой- даланиб, формула шаклида ёзамиз:

V = л : I.108

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 109: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бу формулани ўқинг ва ёзинг. У нимани нфода- лайди?

3) Қуйидаги тескари масаланннг ечимини ёзинг:„Поезд соатига 60 км тезлик билан 240 км масо-

фани босиб ўтди. Поезднипг ҳаракат вақтини топинг“,Бу масалада нима маълум ва пима изланувчи бўла-

ди? Агар масофа билан тезлик маълум бўлса, вақт қам* дай топилади?

Масофа билан тезлик берилган бўлса, вақт нимага тенг бўлади? Буни ҳарфлардан фойдаланиб, формула билан еэамиз:

/ =- 5 : V.

Бу формулани ўқинг ва бзинг. У нимани ифода- лайди?

447. Қуйидаги формулалар билан ечиладиган учта масала тузинг:

1) 5 = 1'-/2) V — 5 : /3) / = 5 : V

448. Қуйидаги масалаларни ечишдан олдин ечиш формуласини тузинг, сўнгра эса ҳарфларнинг берилган сон қийматлари бўйича жавобини топинг:

1) Поезд соатига V км йўл юрадн. Поеэд / соатда қанчй масофани босиб ўтади? Соатига «> = 48 км ва /= 6 соат бўлганда ҳисобланг.

2) Поезд / соатда д км йўл юрди. Поезднинг теэ- лиги қанча? 5-^400 км, / = 8 соат бўлган ҳол учун ҳисобланг.

3) Поезд соатига V км тезлик билан я км йўл юр- ди. Поезд неча соат йўл юрган?$ = 500 км, соатига ^=50 км бўлган ҳол учун жавобипи топинг.

109

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 110: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4^9. Қўшишни айяриш билан, айиришни эса қўшиш билан текшириб, қуйилаги мисолларни ечинг:

138419 + 83176 573060-15612372 458+158 542 640010- 35872

П

450. Қуйидаги масалаларни ечинг ва уларнинг схе- масини тузинг:

1) Учта қутичада 225 та перо бор, шундан бирин- чи қутичада 80 та, иккинчи қутичада 70 та перо бор. Учинчи қутичада нечта перо бор?

2) Учта қутичада 225 та перо бор, шундан бирин- чи қутича билан иккинчи қутичада биргаликда 150 та перо бор. Учинчи қутичада нечта перо бор?

Масаланинг ҳар бирида нимани билиш керак ва ни- ма маълум?

Учта қўшилувчининг йигиндиси ва улардан иккита- сининг йиғиндиси бўйича учинчи қўшилувчи қандай топилади?

451. Масалаларга саволлар қўйинг ва уларни ечинг:1) Учта соннинг йиғиндиси 120; агар биринчи сон

билан иккинчи сонни қўшсак, 89 ҳосил бўлади.2) Учта қўшилувчининг йиғиндцси 154; шунннг би-

лан бирга биринчи ва учинчи қўшилувчининг йиғинди- си 118 га тенг.

452. Куйидаги сонларни чўтга солинг: 6; 86; 32;805; 910; 1282; 26075; 99999; 187243; 800000;1 240 002; 8 052 090; 320081.

453. Қўшиш амалини чўтда бажаринг:6 + 3 40 + 50 100+100 36 + 20 260 + 4002+ 7 20+60 300 + 500 72+ 7 510+ 801(0

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 111: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

6 + 4 }0 + 90 200 + 800 54+257 + 3 30 + 70 600 + 400 43 + 27

454. Айириш амалини чўтда бажаринг:8 - 6 800-500 87-59 76-25

10— 4 900— 600 98— 6 37— 1290 — 70 1000 — 200 57— 40 98 — 95

100-30 1000-700 69 - 5 86-46

70 + 530 360+ 40

725 - 500 890— 70 356 - 200 483- 60

455. Маълум масофа ва ҳаракат вақтига кўра тез- ликни топишга доир масала тузинг. Масалани ечинг.

Иккита тескари масала тузинг ва уларни ечинг.456. Маълум масофа ва теэликка кўра ҳаракат вақ-

тини топишга доир масала туэинг. Уни ечинг.Иккита тескари масала тузинг ва уларни ечинг.457. Амалларни бажаринг:

9 км 035 л + 16 км 985 м 75 т 450 кг — 19 т 780 кг 365 сўм 86 тийин + 57 сўм 08 тийин 28 кг 408 г + 17 кг 592 г

ш

458. Сиз неча Сшга кирганингизни ёзинг. Сиз неча Сшга кирасиз. Сизнинг ёшингиз қандай сонлар орасида вканини айтинг.

459. Квримнинг 1?шини а билан белгилаймия. Агар Карим 9 яшару 4 ойлик бўлса, у 9 йилдан ортиқ ва 10 йилдан кам яшаган бўлади: а > 9. лекин а < 10.

Буни қўш тенгсизлик билан мана бундай ёяиш мум- кин:

9 < а < 10.

I I Iwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 112: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

460. Ота 5 ойи кам 33 ётда. Отанинг ёши: 32 й. 7 ой қандай бутун йиллар орасида бўлишини қўш тенг- сизлик кўринишида ёзинг.

461. Тарозининг бир палласига тарвуз қўйилди;агар тарозининг иккинчи палласига 3 кг қадоқ тош (тарози тоши) қўйилса, тарвуэ оғирлик қилади, агар 4 кг қа- доқ тош қўйилса, қадоқ тош оғирлик қилади. Тарвуз- нинг оғирлиги ҳақида нима дейиш мумкин? Тарвузнинг оғирлигини бирор ҳарф билан белгилаб, ечимни қўш тенгсизлик билан ёзинг.

462. Қуйидаги тенгсизликларни ўқинг ва ҳарфлар қа- бул қилиши мумкин бўлган сон қийматларини танлаб, ўрнига қўйинг:

а < 6 65 < с < 70 498 < (I < 505

463. Қуйидаги схемаларга қараб, масала тузинг ва уни ечинг:

600 ц

206 ц

'^^1090** 4- — ~ -

464, Номаълум сонни топинг:х-\~( 18976 + 39705)- 100010 х + 386073 + 49856 + 5978 = 501010 66 805 + 97 506 + 84 889 + * — 401 002

- 1 в Циркулдан фой-даланиб, АВ кесмадан СО кесмани айиринг.

Бу кесмаларнинг айирмасини ҳисобланг.112

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 113: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

в466. Қуйидаги масалаларнинг ечилишини тепгсизлик

кўриниижда бзинп1) Отам онамдан катта, бунимдан эса кичик. Бувим

62 ёшда, онам эса 30 ёшда. Отамнинг бши ҳақида ни- ма дейиш мумкин?

2) Жамиланинг бўйи Тоҳиранинг бўйидан паст, Тоҳиранинг бўйи эса Собирнинг бўйидан паст. Жами- ланинг бўйи 1 м 30 см, Собирнинг бўйи 1 м 38 см. Тоҳиранинг бўйи ҳақида нима дейиш мумкин?

467. Куйидаги тенгсизликларнинг ҳар бирида х қан- дай қийматлар олиши мумкиж

3-}-дс < 8. 298 \ х <. 304, 9997 + л < 10005?468. Жадвални тўлдиринг-.

а 53 50 45 43 38~|~ 35 332 5 1

15 + (87 + а)1

1) а ҳарфига қаидай қийматлар бериш мумкин?2) а нинг қандай қийматларида

15 + (87 + а) < 147тенгсизлик тўгри бўлади?

Масаланинг жавобнни тенгсизлик кўринишида ёзинг.469. Учувчи уч кунда 5960 км учди; бундан даст-

лабки икки кунда 3800 км учди. Агар иккинчи куни унинг 2000 км учгани маълум бўлса, учувчи бириичи куни неча километр ва учинчи куни неча километр масофага учган?8-95 1(3

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 114: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Масалага доир чиэма чизинг.470. Учта участкадан 2307 ц ғалла ҳосили олинди.

Иккинчи участкадан 695 ц, иккинчи ва учинчи участ- кадан биргаликда 1433ц ғалла олингани маълум. Бирин-

чи участкадан қанча ва учинчи участкадан қанча ғалла ҳосили олинган?

471. АВС учбурчак- нинг периметри унииг

г энг кичик томонидан не- ча миллиметр катта эканини энг осои усул билан ҳисоблаиг.

и472. Қуйидаги устун шаклида Рэилгэн мисолларни

кўриб чиқннг. Ҳар бнр устуидаги мисолларни таққос- ланг: биринчи қўшилувчи неча бирлик орттирилган €ки неча бирлик камайтирилган? Иккинчи қўшилувчи-чи?

Ҳар қанси устундан биринчи мисолни ечинг. Бирин- чи мисолнинг натижасидан фойдаланиб, иккинчи ва учинчи мисолнинг натижасини топинг.

1) 2365 + 1 827 2) 1 246+ 4 506(2 865 + 740) + 1 827 1 246 + (4 506 + 2 920)(2 365 - 925) + 1 827 1 246 + (4 506 - 1 508)

473. Иккн саватда 120 та олма бор эди. Буларнинг бирига 28 та олма қўшилгандан кейин иккала саватдаги олмалар сони тенг бўлиб қолди. Дастлаб ҳар бир са- ватда қанча олма бор эди?

Нима учун бу масалани ечишда 120 ни 28 та орт- тириш керак булиб қолди?114

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 115: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

474. Икки бочкада 78 челак сув бор эди. Бирбоч-' кадан 12 челак олингандан кейин, иккала бочкадаги сув тенг бўлиб қолди. Дастлаб ҳар бир бочкада неча че- лак сув бор эди?

Бу масалани ечишда нима учун 78 ни 12 та камай- тириш керак бўлди?

475 (оғзаки). Жадвалнинг бўш катакларига қандай сонлар езиш керак?

а | 160 600 670 900

Ь 140 170 230

а Ь 250 440 750

а — Ь | 350 130 480 510

476. Омборда сабзавот запаси бор эди. Омбордан магазинларга 12 т 480 кг сабзавот олиб кетилгандан кейин, у ерда олиб кетилгандан 3 т 640 кг ортиқ саб- завот қолди. Дастлаб омборда қанча сабзавот бор эди?

477. Поезд соатига 70 км тезлик билан йўл юрди. Биринчи тўхташ жойигача у 3 соат йўл юрган эди, бирннчи тўхташ жойидан кккинчи тўхташ жойигача у яна 2 соат йўл юрди. Поезд йўлнинг бешидан иккин- чи тўхташ жойигача неча километр йўл юрган?

Чизмасини чизинг ва масалани икки усул билан ечинг.

478. Синиқ чизиқни ўлчанг ва узунлигини ҳи- собланг.

115

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 116: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

й

479. К у й и д а г и икки устунга ёзилган мисолларни тақцосланг: камаювчи қанча орттирилган ски камайти- рилган? Айрилувчи-чи?

Ҳар бир устундаги биринчи мисолни счинг. Иккин- чи ва учинчи мисолни ечишда бирннчи мисолнинг жа- вобидан фойдаланннг.

1) 3427 — 1936 2) 12500— 4 736(3 427 + 498) — 1 936 12 500 — (4 786 + 750)(3427- 591)— 1936 12500 — (4786-916)

480. Колхоз богдорчилнкдан 13870 сум даромад олди. Бу даромад далачиликдан олинган даромаддан 65940 сум кам. Колхознинг далачиликдан ва богдорчи- ликдан Олган умумнй даромади қанчага тснг?

481. Пионерлар походга жўнашди. Дастлаб улар поездда соатига 60 км тезлик билан 3 соат, сўнгра пи- ёда соатига 4 км тезлик билан 3 соат юришди. Пионер- лар ҳаммаси бўлиб неча километр йўл юришган?

Чизмасини чизинг ва масалани икки усул билан счинг.

482. Чизмага қараб масала туэинг ва уни ечинг;

СоатйгЪ 15 км. Асоат Содтига 15 и* . Зсойф ^

ХкИ ---- ^ -------- шЛ.

483. Номаълум сонни топинг:(х : 4)+190 = 270 ( А — 420):3= 60(410— *) 3 = 84 900-(л . 8)= 1140

116

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 117: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

484. Амалларни бажаринг ва уни текширинг:5 386956-1-2894585 2 400010— 1957 4053010000— 856 452 8390087— 90300095

485. Жадвалнинг бўш катакларини тўлдиринг:

&

486. 1) Бир сонга 18 ни қўшиш керак эди, лекин 20 қўшилди. Нечта бирлик ортиқча қўшилди? Бунда изланган йигинди неча бирлик ортди? Йиғиндида тўг- ри (ишончли) сон чиқиши учун энди нима қилиш ке- рак?

2) Сондан 97 ни айириш керак эди, лекин 100 айи- рилди. Қанча ортиқча бирлик айирилди? Изланган айир- ма неча бирлик каманди? Тўғри натижа чиқсин учун ■нди нима қилиш керак?

487. Яхлит сонларга яқин сонларни қўшиш ва айи- ришда яхлитлаш усулидан фойдаланилади.

а) 62 га 19 ни қўшиш керак бўлсин. 19 ни20гача яхлитлаймил ва 62-(-20 =82 йигиндини топамиз. Бу йиғинди изланган йигиндидан, яхлитлашда 19 ни 20 га- ча яхлитлаб, унга қанча бирлик қўшган бўлсак, шунча бирлик, яъни 1 та ортнқ. Демак изланган йиғинди

82— 1 =81 га тенг.117

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 118: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ечилишини ияоҳлаб мана бундай ёзиш мумкиш 62 —{- 19 = 62 —1~ 20 — 1 = 82 — 1 = 81 .

б) 96 дан 38 ни айириш керак бўлсин, 38 нн 40 га- ч* яхлитлаймиз ва айирмани топамиз: 96 — 40 = 56, Биз 2 та бирлик ортиқча айирдик, Тўғри айирмани ҳосил қилиш учун энди натижани нима қилиш керак?

Ечилишини изоҳлаб мана бундай ёэиш мумкин:96-38 = 96-40 + 2 = 56 + 2 = 58.

488. Яхлитлаш усулидан фойдаланиб мисолларни ечинг:

81— 29 59 + 34 35+17 84 — 5746 + 18 73-47 62-19 36 + 2852-27 24+68 49 + 33 63-49

489. Оғзаки ҳисобланг.99 + 76 140-88 260-79 107-88

120-99 230 + 97 300-17 167 + 75123-58 210 -49 580 + 37 115 -6 9

490. Қишлоқда 198 та уй бор эди. Бир йил ичида бир неча уй қурилгандан кейин уйлар сони 246 га ет- ди. Бир йил ичида қанча уй қурилган?

491. Қуйидаги саволларнинг ечилишини тенгсизлик кўрннишида ёзинг:

1) Ойниса 25 тийинлик китобни сотиб ололмади, чунки унинг нули етмас эди. Ойнисада қанча пул бў- лиши мумкин?

2) Девор ёнидан сим тортиш учун монтёр икки бў- лак сим олиб келди. 6 м сим узунлик қилди, 4 м сим эса калталнк қилди. Деворнинг узунлиги қанча?118

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 119: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) Агар Вали тўгарак машғулотига соат 3 да кел- са, у эрта келган бўлади, агар соат 4 да келса, у кеч келган бўлади. Тўгарак машғулоти қачон бошланади?

492. Чўтда ҳисоблашда доимо яхлитлаш усулидап фойдаланилади. Масалан, 8 га 7 ни ҳўшиш ксрак бўл- син. Чўтга 8 сонини соламиз (пастдан биринчп симда 8 та соққа ажратилади), 1 ўнлик қўшамиз (пккинчи симдан битта соққа солинади) ва ошиқча 3 бирлнкни айирамиз (биринчи симдан 3 соққанн ташлаймиз), бу соққаларни етти ўрнига ўнталик соққани қўшганимиз- да солганмиз. Қуйидаги ифода ҳосил бўлади:

8-]-7 = 8-| 10 — 3= 15493. Қўшиш амалини чўтда бажаринг ва ҳнсоблаш

усулини тушунтириб беринг:7 + 9 60 + 80 400 + 700 8000 + 50006 + 8 90 + 70 800 + 500 7000 + 9000494. Қ\ шиш амалини чўтда бажаринг:

56 + 7 68 + 25 8 + 97 240 + 38064 + 8 37+ 6 68 + 75 670+750

495. Чўтда исмли сонларни қ\ шиш абстракт сонлар- ни қўшиш қоидаси бўйича бажарилади.

Қўшиш амалини бажаринг:1) 62 тийин + 24 тийин 86 тийин -(- 58 тийин

75 тийин + 25 тийин 95 тийин+69 тийнн84 сўм + 48 сўм 76 сум + 65 сўм

11.0www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 120: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 18 сўм 37 тнйин4-15 сум 43 тийин26 сўм 53 тийин 4- 40 сўм 28 тийин

185 сўм 96 тийин 16 сўм 76 гийин496. Масалаларни чўтда ҳисоблаб ечинг;1) Бир синфнинг ўқувчилари 158 кг эски қоғоз тўп-

лашди, бошқа синфнинг ўқувчилари эса ундан 6С кг ортиқ тўплашди. Иккала синфнинг ўқувчилари нечй ки- лограмм эски қогоз тўплашган?

2) Пионер дружинаси Кавказ ўрмонларидан 1 380 кг Рнвойи олма, 1225 кг еввойи нок, 615 кг Снғоқ, 730 кг итбурун, 900 кг қизил ва 1080 кг олча териб колхоз- га қуригиш учун топширди. Йигилган меванинг уму- мий оғирлиги қанчага тенг?

3) Қуйидаги счёт бўйича қанча тўлаш керяк?. Ижара ҳақи — Зсўм Ахлатни олиб кетиш

62 тийин Иситиш — 1 сўм

38 тнйин Сув ва канализация

— 24 тийин

в

— 37 тийин Электр учун

— 85 тийин Газ — 55 тийнн

497. Ушбу шакллар- 0 нинг периметрларини

таққосланг;

498. Яхлитлаш усулидан чўтда айиришда камаювчи- да бирор хонанинг бирликлари сони зйрилувчиникидан кам бўлганда ҳам фойдаланилади.

Масалан, 15 дан 7 ни айириш керак бўлсин. 15 ни чўтга соламиз, 1 та ўнликнн айирамиз ва уч бирликни120

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 121: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

цўшамнз. (Нима учун 3 бирликни қўшиш керак?) 1 5 - 7 - 15-10 + 3 - 8

499. Айириш амалини чўтла бажаринг; ҳисоблашлар усулини айтиб беринг на натижани оғэаки ҳисоблаш билан текширинг:14— 8 40 — 6 320 — 50 600-50 1200 — 80023— 6 7 0 -5 540-90 400-90 5100 — 300

500. Айириш амалини чўтда бажаринг:а) 32 — 15 90 -65 450-72 5880— 2540

93 — 48 70— 12 720 — 45 7 140 — 5680б) 85 тийин — 32 тийин 1 сум — 50 тийин

92 тийин — 45 тийин 1 сум — 65 тийин3 сўм — 74 тийин

10 сум — 98 тийин 63 сум 54 тийин — 37 сўм 28 тийин 74 сўм 62 тийин — 43 сум 09 тийин

501. Куйидаги счёт буйича қанча тўлаш керак? Агар кассага 20 сўм тўланса, қанча қайтим олиш керак? Жами пулнни огзаки ҳисобланг, қўшии! ва айиришни эса чўтда бажаринг:

Молминг номи МиклорнБлҳосн | Жамн пули

сўм тнйим сум тийин

Қайчи...................... 8 ■ _ 70Мичоқ . . . . 3 — 30Болга . . . . 2 — 50Чизғич . . . . 20 — 8Компас . . . . 10 — 30

Ҳаммаси. . . .

121

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 122: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

502. Қуйидаги масалаларнн тенглама ёрдамида ечинг:1) Магазинда бир нечта костюм бор эди. Тикувчи-

лик фабрикаси магаэинга 185 та эркаклар костюми ва 240 та аёллар костюми юборгандан сўнг, магаяинда ҳаммаси бўлиб 560 та костюм бўлди. Дастлаб магазин- да нечта костюм бор эди?

2) Колхоз боғида олма дарахтлари бор эди. Кузда яна ҳар қаторда 15 тупдан 10 қатор олма кўчати экил- ди. Шундан кейин боғда 165 туп олма бўлди. Дастлаб богда неча туп олма дарахти бор эди?

3) Мотоциклчи тайинланган жойгача бир марта тўх- таб, 370 км юрди. Тўхташ жойигача у 3 соат йўлда бўлди ва соатига 70 км тезлик билан юрди, тўхтаган- дан кейин эса у қолган йўлни 2 соатда ўтди. Мото- циклчи тўхтагандан кейин қандай тезлик билан юрган?

(Масалани қисқача қилиб жадвал кўринишида ёзинг.)

■Чизиқсиз қоғозга тўғри тўртбурчак ясаш

503. Тўғри чизиқ чизинг. Унда бир-биридан 6 см масофада иккита А ва О нуқта белгиланғ. Чизмачилик

учбурчаги ёрдамида А ва ОI I ^«| нуқталардан иккита нур ўт-казинг, бу нурлар сиз чизган тўғри чизиқ билан тўғри бурчаклар ҳосил қилсин. А нуқтадан чиққан нурда В нуқтани шундай қўйингки,

0 АВ — \ см бўлсин. Иккинчи ■■ нурда С нуқтани ОС — 4 см

бўладиган қилиб олинг. В ва С нуқталарни бирлаш- тиринг. А ВС В тўғри тўртбурчак ҳосил бўлди.122

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 123: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ҳосил бўлган шакл— тўгри тўртбурчак эканини текширинг.

504. Чиэғич ва чизмачилик учбурчагидан фойдала- ниб, шундай тўғри тўртбурчак чизингки, унинг бўйи 5 см, эни 3 см бўлсин.

505. 1) 503- масалада кўрсатилган усул билан квадрат чизинг, унинг то- * мони 4 см 7 мм га тенг бўлсин.

2) Бошқа усул билан квадрат чиэиш мумкинми?

506. Қуйидаги масала- ларни оғзаки ечинг ва на- тижани чўтда ҳисоблаб текширинг:

]) Ёш табиатшунослар 0 ўз участкаларида 1 т саб- ззвот, яъни 450 кг карам,120 кг сабзн, қолганлари лавлаги ҳосили олишди. Ёш табиатшунослар неча кило- грамм лавлаги ҳосили олишган?

2) Икки пионер отряди ва октябрятлар колхозга картошка йигишда ёрдам беришди. Ҳар бир отряд 2000 кг дан, октябрятлар эса ундан 1100 кг кам кар- тошка йиғишди. Пионерлар билан октябрятлар ҳам.маси бўлиб қанча картошка йиғишган?

3) Витринага қўйиладиган бир тахта ойнанинг бўйи 1250 мм, эни эса бўйидан 25 см кам. Ойнанинг эни қанча?

507. Ифодаларни таққосланг, улар ўртасига керакли белгиларни қўнинг ва қилган ишингизни ҳисоблашлар билан текширинг:46682-(23483+ 22990) ... 46682-23483 — 22 990

130027 -(37 485- 14 835) ... 130027-37 485- 14 835123

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 124: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

МАШҚ ҚИЛИШ УЧУН ҚЎШИМЧА МАТЕРИАЛ

О ғзаки ҳисоблашлар учун508.1) 36+19 58+19

49 + 28 99 + 732) 360 + 80 60 + 70

2404 90 90 + 503) 800 360 + 200 + 200

620 Н 300+180 + 700 275 + 225 + 480 4 420

509.85— 29 100 — 69 74-58 62-19

199 + 65 199+135398 4-86 248 + 199

420 1-300 120 4- 180740 + 200 480 + 360

240 + 590 + 410+160 180 + 350 + 350 + 120 320 4+50 4-2804-250

300— 120 468 + 32— 140 96 — 28 600-280 436 4-64— 15082-39 700 — 390 418 + 62-240

510.1)600 — 80 160-80 340 — 60 200-110200-48 110 — 50 720-30 400-220580-50 120-80 540-80 600-330

2) 260- 180 450-270 650 — 450

511. 100-8 200-4 300-3 500-2

1000- 60 1000— 75

10000 — 25030-8 70-850-5 90-760-7 80-8409 70-6

240+ 80-200 + 880 900 — 360 + 300 — 240 360 + 640-500 + 425

240-4 360-2180-5 120-5320-3 150-4130-7 180-6

1) 320: 4 120:8 240:2 600: 4450:5 180:9 630:3 700:5560: 7 150:3 880: 4 900:6720:8 630 :7 770:7 900:5

2) 400 : 5 450:3 540 :2 120-7: 10300:5 850:5 750: 2 125-2: 10350:7 980:7 720:4 250-3: 10450 :9 960:8 720 :6 105-4: 10

124

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 125: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

513. 1) 208-4 106-6 300-5 90-6 330-3405-2 108-8 600-7 40-9 450-2

420:3 680: 4

2) 406 : 2 812 : 4 300 :6 720:609 : 3 515 : 5 400 : 8 560 :

514. 240 150 720 204+ 260 . 4 : 6 : 2-320 : 5 • 5 + 48. 2 + 880 - 5 0 - 10: 10 — 56 + 300 • 5

36 196 76. 10 + 14 + 84: 9 : 3 : 4+ 90 . 7 ■ 7-3 6 : 10 — 81

515. 75 750 460 540: 25 : 10 : 10 : 9• 27 : 15 + 97 + 105+ 19 • 30 • 2 • 2

397 86 910•99 +14 -- 60

•• 2 : 4 : 5

+ 91 . 10 • 4516. Яхлитлаш усулидан фойдаланиб, амалларни ба-

жаринг:1) 43 — 19 145 — 99 46 | 19 198-}- 76

67 - 39 230 - 98 34 + 39 299 + 8581— 58 423 — 99 59 + 29 175 + 499

2) 432- 197 115+ 78 427- 188 814- 85245 + 359 426 — 209 542+ 69 340- 79603-495 714- 196 335- 87 426+197

125www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 126: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

517. Қуйидаги мисолларни энг осон усул биланечинг:

1) 18 + 23 + 77 62 + 38+57 26 + 47 -+53 15+90 + 35

46 + 54 + 86 + 14 58 + 32 + 53 + 27 63 + 74 + 27 + 26 18 + 62 + 82 + 38

48 + 42 + 35 —]- 3511 ; 89 + 58 ]- 22 39 -1- 45 + 55 + 1112 + 61 + 89 + 48

2) (45+ 94)-35 87 -4-(29 +13) 8 2 - (6 5 -2 8 )78-(18 + 30) (94 + 35) + 45 161-(38 + 44)(9 0 - 4 5 )- 15 148+ (56 — 18) (95 + 37)-26

518. 1) 3 км 500 м неча метр бўлади? 12 кмАЪО .«-чп? 10 км 200 л£-чи? 6 м неча сантиметр бўлади? 6 м 28 см-ци? 4 м 6 дм-чи? 8 дм 5 см-чи?

5000 м неча километр бўлади? 15000 л*-чи? 27000 м-чи?

2) 4 т неча килограмм бўлади? 7 т 250 кг-чи? 8 ^-чи? 5 ц 60 Агг-чи?

10 кг неча грамм бўлади? 14 кг 300 г-чи? 20 кг-чн?

9000 лг — неча тонна бўлади? 16000 л:г-чи? 25 000 л-г-чи?

519. Қуйидаги сонларни таққосланг ва улар ораси- га > , < ёки— ишорасини қўйинг:

9 км 720 м 12 т 350 кг 4 520 см 8 420 ц

972 м , 12350 кг

45 м 20 см 84 т 2 ц

730 дм . 150000 г 156 м . 274 т .

73 м . 15 лтг 1560 см 27 400 ц

126

* « •

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 127: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

520. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва улар ора- сига > , < еки -=■ ишорасини қўйинг:37- 9 + 3 7 ... 37 . 10 457+ 395 . . . 395 +45748- 6 + 48 ■ 3 . .. 48-18 900 - 586 . . . 900 — 59657-24 + 24 . . . 57-25 714 — 245 . . . 734 — 245

521. Қуйндаги йигиндиларни таққосланг ва ҳисоб- ламасдан туриб, улардан қайси бири катта эканини ай- тинг:

1) 133 + 67 + 56 + 44 + 38 ёки56 + 38 + 67 + 4 4 + 133;

2) 121 + 89+ 11 + 19 + 27 ёки 121 + 100-]-27 +19.522. Қуйидаги ифодаларда тенгсизлик ишораси тўгри

£ки нотўгри қўйилганини текшириб кўринг:806 — 315 > 800 - 315 1 400 - 685 > 1400 - 534498 - 186 < 500 - 186 936 - 260 > 936 - 460

523. Қуйидаги айирмалардан қайси бири катта ва қанча катта:184— 75 £ки 284 — 75? 600-138 ёки 600-238? 580-116 еки 280-116? 1 485 -700 Ски 1 485-650?

524. Нуқталар ўрнига = , > бки <ишорасинн қў- йинг:

2008— 1 590 . . . 2008- 1 950 1 582 — 536 . . . 1 382 - 536

946 - 285 .. . 694 - 2851 050 - 704 . . . I 050 - 470

525. Амалларни осон ва тез бажариладиган усул би- лан, еэма ҳнсоблашларни оғзаки ҳисоблашлар билан қўшиб бажаринг:

1) 634+ (1850 + 566)(1 158 + 575)+ 825 •

127

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 128: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 2 463- И 1-5 + 7 4-130 + 115(2 375 + 487) + 537 + 225 +213

3) 771 + 2 476 + 1 329 + 324 + 658 415+ 1 730+ 2 585+ (4 368+ 370)(1 489 + 567) + 1511 + 433 + 2300

4) 1 631 — 388-231 ( 872-365)-472 2585 - 766 - 296 - 473 (1 356 - 214) - 142

Ёзма ҳисоблаш лар у чун

526. 4 458896 , 750409+ 87 540167 508 + 54 657 + 4578 +386 94530 978 + 937 + 809 755 + 6 594 +

+ 39608+846 27 648 + 4958+ 19657 +589 + 7485 +

' +40790706 865 + 908 709 + 75 846 + 9 977 + 8 806

527. 100000- 94306 501 112 -395 714 300100- 80070 910710-315968

11000 - 9 658 211 111 — 84059 10006— 91061200300— 1 126 203

50837 + ( 40305 -25 728) 82 075 + ( 70020-36 485)

810 236 - (156 039 + 284 085) 910 004 - (535 080 + 189 467)

528. 5783+ 604 547 107 452- 93607 724 308+ 84985 540421 — 67207

I 390501 -872774+ 9357 1356008+ 5 409-24389 820307 - 63245 + 372156 530 048 + 876 054 — 954 527

128www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 129: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

529. Айириш амалини бажаринг, уни икки усул — қу- шиш ва айириш билан текишринг:ЮООО— 4 062 364 825 -260087 820 000 — 76 598

401 520 - 295082 604020 - 584635 100 000 - 89 291530. > , = , < ишоралари туғри қўйилганми?1) 9 145-7583= 1 544+ 12342) 2944+ 289 >2056+ 4813) 6149+ 743 < 7843 — 1 6394) 6116— 916 = 1476 + 3724531. Жадвалга ёзилган мисолларни ечннг ва даф-

тарга фақат натижаларини ёзинг:

а 734 508 * 547 206 719048 49058

Ь 345792 64 869 5 637 % 5 872 392

а-\ Ь

а Ь с 1 й а Л Ь \ с - й

38 456 6098

19 579 208 736

196 750 9 574

27032 5 786

9 658 187 069 26 738

480 351

46 709 17 455 76 884 15487

1

к 3 706 720010

с 4 793 35 663 51 481

к + ( 5109 82 407 142 356

к — с 6357 236045

Й-95 129

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 130: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

]) 5 т 970 /сг+17 т .865 кг12 км 390 л + 48 км 470 м8 кг 475 г + 9 кг 855 г

16 км 720 м — 7 км 850 м25 т 386 кг —<6 т 459 кг 6 кг 050 г ~ 3 кг 684 г

2) 6 т 086 кг + 3 т 097 кг — 4 т 536 кг19 км 185 м — 13 км 784 лг + 10 км 968 м12 кг 080 г — 2 кг 195 г+11 кг 410 г12 сўм— 5 сўм 76 тийин + 13 сўм 78 тийин

3) 8 м 76 с.м + 6 м 17 сл« + 50 см +10 м 24 см-\-+ 5 м 83 см

3 км 720 м + 8 км 280 м + 2 км 540 м + 1 км460 м-{-А км

24 сум 08 тийин + 12 сум 35 тийин + 8 сум 65 тийин + -г 5 сум 92 тийин.

532. Миеолларни ечинг:

533. Ҳисоблашларни чўтда бажаринг:1) 25348 178256 26185 15478

18933 54381 73766 7356+ 76156 + 17453 + 154809 + 49034

35493 8309 287354 1507092) 72048-35 129 5385+ 12764— 15781

26153— 17 127 482007 - 175 995 + 46 7383) 27 сум 48 тийин 35 сум 84 тийин

+ 15 сум 94 тийин +72 сўм 67 тийин9 сум 32 тийин 18 сум 46 тийин16 сум 24 тийин

+ 38 сум 48 тийин 96 сўм 76 тийин

130

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 131: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) 12 сўм 36 тийин7 сўм 52 тийин

_ 94 сўм 32 тийин 67 сўм 57 тийик

84 сўм 21 тийин 29 сўм 38 тийин

534. Қуйидаги мисолларда нуқталар ўрнига қандайрақамлар қўйиш керак:

, 4.7. . 2.07.' 76.3 + 35. .6

.2.854.

1.568 60076 1.36

4.. 57 .60..

80057535. Номаълум сонни топинг:1) х 250 = 800 а + 80 + 60-320

380+ х = 760 150+420+ л = 900х + 16 . 10 = 320 90 • 3 + к = 450

2) л :+ 1785 = 6 485 + 5615 а — 1809- 3278— 17269 715+ 2873+с = 22000 (16795+ 13274) - а = 6 123

3) л:— 6-9 = 32 (174+126) — й = (176+ 126) : 2 с — 70 : 5 =* 12 8 200-Ю -Л-695

4) (2 470—х) + 839 =2 185 (580 — * ): 4-1006 548 + ( а - 639) = 8 316 4 0 :а - 7 0 - 9 0

5) 3412— (л:+ 763)=1724 (л + 70)- 4 = 320(2580 + х )-1246 = 2603 900 — Л : 5 = 800

536. Қуйидаги тенгсизликларда к ҳарфига қандай қийматлар бериш мумкин:

1) 18— А < 12 к — 18 > 15 0 + £< 62) к — 36 > 10 52 — к < 25 к - 0 > 53) 8 < А < 12 198 < А < 205 А - 3 > 0

131www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 132: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

537. Куйидаги ифодаларнинг қийматларини топинг:1) 8 476 + я бунда а = 19735

6 + 3 0 8 9 бунда 6-= 7 604с — 8 506 бунда с — 100000

200 100 — к бунда к — 25 0382) а+ (6 — с) бунда л = 480, 6=120, г= 90

(а — 6 )+ с бунда а = 740, 6= 190, с = 150а — (6 — с) бунда я = 590, 6= 190, с — 96

538. Қуйидаги ифодаларни ёзинг ва уларнинг қий- матипи уч усул бнлан топинг:

1) 430 ва 70 сонларининг йиғиндисини 30 та орт- тиринг.

2) 400 ва 80 сонларининг айирмасини 50 та орттм- ринг.

3) 260 ва 90 сонларининг йигиндисини 70 та камай- тирннг.

4) 540 ва 120 сонларининг айирмасини бОтакамай- тиринг.

5) Эиг кичик олти хонали сон билан энг катта беш хонали соннинг йиғинднсини 999 та камайтиринг.

6) Энг катта олти хонали сон билан энг катта беш хонали соининг айирмасини 2 та камайтиринг.

539. Қуйидаги ифодаларни олдинги топшириқда ифода қилиигандек ўқинг ва уларнинг қийматини анг қулай усул бнлан ҳисобланг:

(470-180)+ 210 (590 + 130) — 390(260+470)- 170 (615— 78) — 115(410 — 250) — 150 (820 — 370) + 170

540. Қуйидаги масалаларни турли усуллар билан ечинг:

1) Колхоз богида а туп олма ва 6 туп ўрик бор. Кузда колхозчилар яна с туп мевали дарахт экишди.132

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 133: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Колхоэ богила ҳаммаси бўлиб неча туп мепали дарахт бўлди? (Масалани а = 430, 280 на с =- 240 бўлганҳол учун ечинг.)

2) Магазинда а метр газлама бор эди. Бир ҳафта давомида Ь метр газлама сотилди. ҳафтанинг охирида эса яна с метр гаэлама келтирилди. Ҳафта охирида ма- газиндаги газлама неча метрга етди? (Масалани а-- «=540, Ь= 370, с=350 бўлган ҳол учун ечииг.)

3) Гаражда а литр бензин бор эди. Биринчи куниЬ литр бенэин сарф қилинди, иккинчи куни эса бнрин-чи кунидан қолганидан с литр кам бензин сарф қилин- £И. Иккинчи куни неча литр бенэин сарф қилинди? (Масалани а 920, Ь *-= 330, с = 50 бўлган ҳол учуи ечинг.)

541. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва нуқталар ўрнига > , < ёки =■ ишорасини қўйинг:

(470+ 80)-24 . . . 470- (80 — 24)(560— 91) — 76 . . . (560 — 76) — 91(730- 95)-75 . . . 730 + (95 — 75)(520- 160) + 80 . . . 520— (160 -80)

542. к камаювчининг шундай бешта қийматини топиб қўйингки, (к — 36)-|-18 йигииди 2 та ортсин. Ечилишини ёзинг:

к

(к — 36) + 18 |к ҳарфига қандай энг кичик қиймат бернш мумкин? 543. Жадвалнинг бўш катакларини тўлдиринг:

п 83 61 57 52 | 48 41 35 31

24+ (л -31) 1

133www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 134: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

п нинг қандай қийматларида 24 + (я-3 1 )< 5 4 тенгсизлик ўринли бўлади?24 — 31) йиғинди 24 сонидан кичик бўла ола-

дими?544. Жадвални тўлдиринг:

а 0 8 14 18 20 28

80 — (52 + а)

Нима учун айирма камаяди? а ҳарфига қандай қийматлар бериш мумкин?Нима учун а ҳарфига 28 дан катта қийматлар бериб

бўлмайди?545. Ь ҳарфининг (63 + Ь) — 40 айирмани 7 та бир-

лик камайтирадиган олтита қийматини топинг:

Ь

(63 + Ь) - 40

546. Жадвални тулдиринг:

к

(7 0 - * )— 18 47 42 37 32 27 22

Нима учун айирма камаяди? к ҳарфига қандай энг катта қиймат бериш мумкин? Қандай энг кичик қий- мат бериш мумкин? Буларни

. . . < к < . . .

тенгсизлик кўринишнда ёзинг. ш

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 135: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Масалалар547. Парашютчи қиз 14200 м баландликдаги само-

лётдан сакради ва 600 м баландликда парашютни очди. Парашютчи қиэ парашютни очмасдан неча метр туш- ган?

Тик тўғри чиэиқ чизинг ва унда: самолётдан сакраш нуқтасини, парашютнинг очилиш нуқтасини ва ерга ту- шиш нуқтасини белгиланг.

548. Коммунистик меҳнат . бригадаси ҳар куни 16800 м гаэлама ишлаб чиқаради. Бу нормадан 4016л ортиқ, Бригада норма бўйича қанча газлама ишлаб чи- қариши керак?

549. Лена дарёсининг узунлиги 4 264 км. Лена дарб- си Днепр дарёсидан 1979 км узун. Днепр дарёси Волга дарёсидан 1 403 км қисқа. Днепр дарёсининг на Волга дарёсининг узунлигини топинг. Масалага доир чизма чизинг.

550. Станцияда бир вагондан кумир туширилмоқда. 235 ц кўмир туширилгандан кейин вагонда туширил- ганидан 68 ц кам кўмир қолди. Кўмир туширишга қа- дар вагонда неча центнер кўмир бор эди?

551. 1) Бир саватда 126 та олма, иккинчи саватда 140 та олма бор. Иккала саватда нечта олма бор?

2) Биринчи саватга яна 30 та олма солинди. Ол- динги масаланинг жавобидан фойдаланиб, иккала сават- да нечта олма бўлганини топинг.

552. Узунликлари бир хил бўлган икки бўлак сим бор. Бир бўлакдан 75 см, иккинчисидан 96 см сим қир- қиб олинди. Қайси бўлакда узун сим қолди?

553. 1) Китоб 136 бетлик. Бир қиз 80 бетини ўқи- ди. У китобнинг яна неча бетини ўқиши керак?

2) Агар бу қиз 20 бет ортиқ ўқиганда, неча бет қолар эди? 20 бет кам ўқиганда-чи?

135

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 136: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Олдинги масаланинг жавобига асосланиб, жавоб бе- ринг.

554. Раъно Лоладан 15 минут илгари сайр қилишга чиқди ва 18 мннут кейин қайтиб келди. Ким ортиқроқ сайр қилган? Неча минут ортиқ?

555. Икки яшикда 24 кг олма бор. Бнр яшикдан 4 кг олма олиб иккинчи яшикка қўйилди. Иккала яшик- да қанча олма бўлди?

556. Бир қопда 72 кг ун, иккинчи қопда биринчи қопдагидан 14 кг ортнқ ун бор эди. Иккала қоп- дан баравардан ун олинди. Қайси қопда ун кам қолди?

557. Мактабни жиҳозлаш учун бир мактабга 300 сўм, иккинчи мактабга ундан 50 сўм кам берйлди. Ҳар бир мактаб мсбель учун 180 сўмдан сарфлади, қолган пул- га кутубхона учун китоблар олиндн. Китоб олиш учун қайси мактабнинг кўп пули қолди?

558. Новвойхона уч кунда 3775 кг ун ишлатдн: би- ринчи куни 1215 кг\ иккинчи куни 1275 кг ун ишла- тилди. Новвойхона учинчи куни неча килограмм ун ишлатган?

559. Кассада 2 700 сўм пул бор ади. Кассир олдин 486 сўм бердн, сўнгра 596 сўм, сўнгра яна 895 сўм пул берди. Кассада қанча пул қолди?

560. Поеэд тайннланган жойгача уч сутка йўл юрди. Биринчи суткада у 908 км, иккннчи суткада ундан 59 к и ортиқ йўл юрди, шундан кейин унинг тайинлан- ган жойгача юрадиган 896 км йўли қолди. Поеад уч суткада ҳаммаси бўлиб неча километр йўл юрган?

561. Ўқувчилар ўз полизларидан 176 кг сабзи, ун- дан 468 кг ортиқ карам, сабзи билан карам биргалик- да қанча бўлса, шундан 750 кг ортиқ картошка ҳоси- ли олишди. Ўқувчилар ўз полиэларидан қанча картошка ҳосили олишган?136

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 137: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

562. Мактаб йилнинг бошида устахона учун икки марта картон олди: бириичи марта 1046 тахта, иккин- чи марта 954 тахта картон олди. Ярим йилликнинг охирига келиб олинган ҳамма картоннинг ярми қолди. Ярим йил ичида қанча картон сарф қилинган?

563. Совхоз сабзавотчиликдан 25 000 сум фойда олди. Бу фойда совхознинг чорвачиликдан олган фой-дасининг қисмини ташкил қилади. Совхоз чорвачи- лик билан сабзавотчиликдан биргаликда қанча фойда олган?

564. Қурилишга ғишт олиб келинди. 12 500 дона ҒИ1ЛТ ишлатилгандан кейин ишлатилганидан 3 480 та ор- тиц ғишт қолди. Қурилишга қанча гишт олиб келин- ган? ^

565. Ўқувчилар 89 кг 750 г доривор ўсимлик тўп- лаб тайёрлов пунктига тонширди. Бу доривор ўсим- ликни қуритгандан кейин фақат 10 кг 500 г бўлиб қолди. Доривор ўсимлик қуритилгандан кейии қанча огирлигини йўқотган?

566. Магазинда 10000 та бир чизиқли на 8200 до- на катак дафтар бор эди. Ҳамма дафтарнинг бир қие- ми сотилгандан кейин магазинда 6 450 та бир чизиқли ва 5800 та катак дафтар қолди. Қайси дафтардан кам сотилган ва қанча кам сотилган?

567. Бир участкадан 9 578 агй, иккинчи участкадан биринчи участкага қараганда 1320 кг кам картошка ҳосили олинди. Ҳар қайси участкадан картошканинг бир қисми олиб кетилгандан кейин, биринчи участкада 2300 кг, иккинчи участкада 2 100 кг картошка қолди. Қайси участкадан кўп картошка олиб кетилган ва қан- ча куп олиб кетилган?

568. Бир харидорнинг 30 сўм 15 тийин пули бор ади. Универадагда у 12 сўм 75 тийин, гастрономда ун-

137www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 138: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

дан 3 сўм 90 тийин кам сарф қилди. Харидорнинг қан- ча пули қолди? (Масалани турли усуллар билан ечинг.)

569. Ракета Ердан кўтарилиб олам фазосига (кос- мосга) чиқиши учун секундига 11 км 200 м тезлик билан учиши керак. Ойнинг тортиш кучини енгиш учун эса тезликни секундига фақат 2 км 400 м га етказиш кифоя. Ойнинг тортиш кучини енгувчи тезлик Ернинг тортиш кучини енгувчи тезликдан қанча кам?

570. Мактабда бир неча жуфт коньки бор эди. Ота- лиқдаги ташкилот яна шунча жуфт коньки олиб бер- ганларидан ва ўқувчиларнинг ўзлари 15 жуфт сотиб олганларидан кейин ҳамма конькилар 67 жуфт бўлди. Дастлаб мактабда неча жуфт коньки бор эди?

571. Боғда 586 туп олма дарахти бор эди. Олма да- рахти олча дарахтидан 138 туп кам. Богда ҳаммаси бўлиб неча туб мевали дарахт бор?

572. Колхоз 8 400 ц лавлаги ҳосили олди; бу ўтган йилги ҳосилдан 900 ц ортиқ ва келаси йилга планлаш. тирилганидан 70 ц кам. Ўтган йили неча центнер ҳо- сил олинган? Келаси йилга қаича ҳосил олиш планлаш- тирилган?

573. Ўқувчилар мактаб боғига 350 туп кўчат ўтқа- зишлари керак эди. Биринчи ҳафтада улар 180 туп кўчат ўтқазишмоқчи бўлишди, лекин 30 туп кам кўчат экишди. Улар яна неча туп кўчат ўтқазишлари керак? (Турли усуллар билан ечинг.)

574. Темир йўл станциясида 8320 т кўмир бор эди. Яна икки состав кўмир келтирилди: бирида 840 т, ик- кинчисида 980 т кўмир бор. Станциядаги ҳамма кўмнр қанча бўлди? (Турли усуллар билан ечинг.)

575. Совхоэда эрталаб 2 100 л сут соғилди; 1 800 л сут ёғ заводига юборилди, тушда яна 1960 л сут со-138

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 139: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ғилди. Совхоада неча литр сут бўлди? (Турли усуллар билан ечинг.)

576. Колхоз икки жойда асалари боқади. Бир жой- дан а кг асал, иккинчи жойдан эса Ь кг асал олиш мўлжалланган. Биринчи жойдан мўлжалдаги асал олин- ди, иккинчи жойдан эса мўлжалдагидан с кг ортиқ асал олинди. Колхоз иккала жойдан неча килограмм асал ол- ган

1) Масалани турли усуллар билан ечинг.2) Масалани а = 1 250, Ь — 970, с — 80 бўлган ҳол

учун ечинг.577. Қуйидаги сонли формулалар бўйича масалалар

тузинг:1) д; = 190 + (250 + 320) 4) * = 490 - (260 - 70)2) *== 640 — (150 + 370) 5) л: = (90— 15)+ 123 )> = 430 + (320- 70) 6) л: = (24 — 16)- 5Бу масалаларни бошқача қандай ечиш мумкин?578. Қуйидаги қисқача ёзувга'кўра масалалар тузинг

ва уларни ечинг:Баҳосн Миқдорн

1Жамм пули

Бир хил 5 кг 8 кг

50 тийин X тийин

2) 12 м8 сўм х сўм2 сўм 12 м

0 1 *

Соатига 15 км 3 соат х кмСоатига 15 км 2 соат

4) Соатига 60 км 3 соат х кмСоатига 70 км 3 соат

139

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 140: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

0 579. КО Е учбурчакнингэнг кичик томони энг кат- та томонидан неча милли- метр кичик эканини ҳи-

соблаб топинг.580. 1) Тўғри тўртбурчакнинг периметри 22 см\

унинг эни 4 см. Тўғри тўртбурчакнинг бўйи қанчага тенг?

2) Иккита тескари масала тузинг ва уларни 'ечинг.581. Чизғич ва гўниядан фойдаланиб, чизиқсиз оқ

қогозга тўғри тўртбурчак чизинг, унинг периметри 17 см га, бўйи 5 см 5 мм га тенг бўлсин.

582. Тўғри тўртбурчакнинг бўйи 80 мм\ бу унинг энидан 20 мм ортиқ. Шу тўғри тўртбурчакнинг пери- метрини ҳисобланг.

583. Томони 6 см бўлган кнадрат ва бўйи 10 см, эни 2 см бўлган тўғри тўртбурчак чизинг. Уларнинг периметрларини таққосланг.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 141: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

VI. КЎПХОНАЛИ СОНЛАРНИ КЎПАЙТИРИШ ВА БЎЛИШ

КЎПАЙТУВЧИЛАРДАН БИРИНИНГ ЎЗГАРИШИГА ҚАРАБКЎПАЙТМ АНИНГ ЎЗГА РИ Ш И

584. Қуйидаги расмни кўриб чиқинг. Олдин кўлаюв- чиларни, сўнгра кўпайтмаларни таққосланг: иккинчи кў- паювчи биринчи кўпаювчидан неча марта катта? Ик-

5 -2 10 '2кинчи кўпайтма биринчи кўпайтмадаи неча марта катта? Биринчи кўпаювчи иккинчи кўпаювчидан неча марта кичик? Биринчи кўпайтма ик- кинчи кўпайтмадан неча марта кичик? Кўпайтувчиўзгарадими?

585. Қуйидаги расмни кў- риб чиқинг. Бундан олдинги масаладагидек олдин кўпайтув- чиларни, сўнгра кўпайтмаларни таққосланг.

586. Натижаларни ҳисобланг:18 2 710 4-3 15618-4 7-2 16-3 5-6

Мисолларнинг ҳар қайси жуфтида олдин кўпайтув- чиларни, сўнгра кўпайтмаларни таққосланг: кўпайтувчи- лардан бири неча марта катта еки кичик? кўпайтма

4-6

.141

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 142: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

неча марта катта ёки кичик? Бунда иккинчи кўпайтув чи ўзгарадими?

587.

а 10

Ь 8

а-Ь -

Кўпайтмани топинг ва жадвални тўлдиришни қуйи- дагича давом эттиринг:

1) Кўпайтувчи (8) ни ўзгаришсиз қолдиринг, купа- ювчи (10) ни эса олдин 2 марта, 3 марта, 6 марта орт- тиринг, сўнгра 2 марта, 5 марта, 10 марта камайтиринг. Кўпайтмаларни топинг. Кўпайтма қандай ўзгаради?

2) Кўпаювчи (10) ни ўзгаришсиз қолдиринг, кўпай- тувчи (8) ни эса олдин 3 марта, 5 марта, 7 марта орт- тиринг, сўнгра 2 марта, 4 марта, 8 марта камайтиринг. Кўпайтмаларни топинг. Кўпайтма қандай ўэгаради?

Агар кўпайтувчилардан барини бир неча м ар та орттариб ёки камайтириб, иккин- чисани ўзгаришсиз қолдирсак, кўпайтма шунча м арта ортади ёки камаяди.

588. Икки соннинг кўпайтмаси 120 га тенг. Агар купайтувчилардан бирини 2 марта орттирсак, янги кў- пайтма нимага тенг бўлади? 5 марта орттирсак-чи? 3 марта камайтирсак-чи? 6 марта камайтирсак-чи?

589. Икки соннинг йиғиндиси 180. Агар қўшилув- чилардан бирини 5 та орттирсак, янги йиғинди нечага тенг бўлади? 30 та орттирсак-чи? 4 та камайтирсак-чи? 12 та камайтирсак-чи?142

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 143: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

590. Қуйидаги мисолларнннг ҳар бир жуфтини тац- цосланг ва уларни энг осон усул билан ечинг:

1) 12 8 28-[-32 15 6 64 + 18< 12 - 2) - 8 (28+ 7 )+ 32 15-(6-3) 64+ (18 + 5)

2) 20-8 43 + 56 40-6 15 + 63(20 : 4) ■ 8 (43 — 8) + 56 40 (6 :3 ) 15 +(63 — 7)

591. Ҳар бир чизмага доир масала тузинг ва уни ечинг.

X* Пьт*)

36 еўн16*

I — П—

592. 1) Кўпайтмани энг осон усул билан тониб, жадвални тулдиринг:

2) Мисолларнинг ҳар бир жуфтини тақцосланг. Улар- дан бирини ечинг ва ҳосил бўлган натижадан фойда- ланиб, иккинчи мисолни ечинг:

65-6 82 5 35-2 25-465 2 164 5 35 8 25 16

143www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 144: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

593. Қуйидаги мисоллардан ҳар бирининг натижа- сини олдингисининг натижасидан фойдаланиб топинг:

25- 6= 150 5 14 = 70 15- 6 = 9025-24 = 45-14= 45- 6 =25-36= 9-14= 45-12 =25-18= 54-14= 15-12 =

594. Кўпайтма 10 марта ортиши учун купайтувчи- лардан бирими қандай узгартириш керак? 40 марта ортиши учун-чи? 5 марта камайиши учун-чи? 12 марта камайиши учун-чи?

595. Ҳар хнл усуллар билан ечинг:1) 12 ва 5 сонларининг кўпайтмасини 2 марта орт-

тиринг.2) 40 ва 8 сонларинмнг кўпайтмасини 4 марта ка-

майтирннг.596. Ьир метри 4 сўмлик газламанинг 0 метрига

қанча тўлаш керак?Масалани қисқача қилиб жадвалга ёзинг:

Баҳоси(кўпаювчи)

Миқдори(кўпайтувчи)

Жами пули (кўпайтма)

1) Агар шу газламадан 2 марта ортиқ олинса қанча тўланади? 3 марта кам олинса-чи?

2) Агар газламанинг баҳоси 3 марта ортиқ бўлса, шунча миқдордаги гаэламага қанча тўланади? 2 марта кам бўлса-чи?

597. Мактабни ремонт қилиш учун ҳар бирида8л:г дан 10 яшик мих олиб келинди.

1) Ҳамма михнинг оғирлиги қанча?2) Агар шундай яшнклардаги михдан 3 марта ор-

144

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 145: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

тиқ олиб келинса, шу михнинг оғирлиги қанча бўлади? 2 марта кам олиб келинса-чи?

3) Агар аввалгичалик миқдордаги яшикларда мих олиб келинган бўлиб, ҳар бир яшикнинг оғирлиги ав- валгисидан 3 марта оғир бўлса, ҳамма михнинг оғирли- ги қанча бўлади? 2 марта енгил бўлса-чи? (Масалаларни бундан илгариги масалага ўхшатиб, қисқача жадвалга ёзинг.)

598. Пароход дарб оқими бўйича соатига 30 км тезлик бил2 н юриб, икки пристань орасидаги масофани 4 соатда ўтди. Қайтишда у шу йўлни 5 соатда ўтди. Пароход сувнинг оқимига қарши қандай тезлик билан юрди?

Бу масалани ечиш учун тенглама тузинг: номаълум сон учун пароходнинг оқимга қарши тезлигини олинг, сўнгра пароходнинг оқим бўйича юрган масофасини ва оқимга қарши юрган масофасини ифодаланг ва уларни тенглаштиринг.

599. Номаълум сонни топинг:12(50 — х )~ 96 6- п — 70 170к\ 16-1-38 = 44 59 ф- 72 : а =* 62

БИР ХО НАЛИ СОНГА КЎПАЙТИРИШ

600. Мумкин бўлган жойда қўшишни кўпайтириш билан алмаштиринг:

1)42 + 424-42 + 42 2) 126+126 + 1262)14+17 + 12 + 21 4 ) * + £ + А + £ + £ .

Қайси ҳолларда қўшишни кўпайтириш билан алмаш- тириш мумкин?

601. Кўпайтиришни қўшиш билан алмаштиринг;18-3 а-2 а - 5

Ю-93 ,1*5

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 146: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

18 ни 3 га кўпайтириш — 18 ни 3 марта қўшилувчи қилиб олиш деган сўядир:

18-3— 18+18+18 а сонини Ь сонига кўпайтириш — а сони-

ни қўшалувчи қалиб Ь м арта олиш деган сўздир.

Қўшилувчи қалиб олинган сон кўпаювчи деб аталади. Бир хил қўшилувчилардан нечта олинганини кўрсатувчи сон кўпай- тувча деб аталади.

Кўпаювча ва кўпайтувчи кўпайтувчилар дейилади. '

602. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва улар ўр- тэсига >, < ёки = ишорасини қўйинг:

18 ■ 5 . . . 18 4-18+12+ 18+ 18 12+12+12+11 . . . 12-4 45-6 . . . 45 + 45 + 45+45 + 45 с —)— с — с с + с — с — с . . . с ■ 8

Ҳосил бўлган тенгсизликларга тенглик ишорасини қўйиш мумкин бўлиши учун ҳар бирининг чап қисми- ни қандай ўзгартириш керак?

603. Натижаларни ҳисобланг:1- 7 71 0- 3 80 011-45 19-1 0-27 42 0 101 ■ а Ь' 1 0- А Ъ-0 0-0

Агар кўпайтувчилардан бири бирга тенг бўлса, кў- пайтма нимага тенг бўлади? Нолга тенг бўлса-чи?

'604. Ҳар бир устуннинг мисолларини таққосланг ва уларни энг осон усул билан ечинг:

16-4 23-8 12-5 10- 1232•4 23 4 6-5 10- 248 4 23-2 2-5 10- 8

146

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 147: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

605. 8 бош сигирдан бир кунда ўр.та ҳисобда 12 л дан сут соғиб олинди.

1) Ҳаммаси бўлиб неча литр сут соғиб олинди?2) Агар сигирлар 3 марта кўп бўлиб, ҳар бир си-

гирдан олдингидек сут соғилса, ҳаммаси бўлиб неча литр сут соғилади? 4 марта кам булса-чи?

3) Агар ҳар бир сигирдан икки марта ортиқ сут соғиладиган бўлса, ўша сигирлардан қанча сут соғилар эди? Икки марта кам соғиладиган булса-чи? (Масала- ни 596- масалага ухшатиб жадвалга ёзинг.)

606. Туристлар соатига 5 км тезлик билан йўл юриб, 8 соат йўлда бўлдилар.

1) Туристлар қанча йўл босдилар?2) Агар туристлар шу тезлик билан юриб, йўл юр-

ган вақти 2 марта ортиқ бўлса, улар қанча йўл юради- лар? 4 марта кам бўлса-чи?

3) Агар туристлар тезлиги пиёда тезлигидан 4 мар- та ортиқ бўлган катерда юрадиган бўлишса, улар 8 соатда қанча масофани ўтишади? (596- масаладагидек жадвалдан фойдаланинг.)

сз

607. Ёзувни тугалланп(100 4- 80+ 6) • 4-100-4+ . . .(2000 + 300 + 50 + 7)-6 =2000-6+ . . .(60 000 + 7 000 + 100 + 30 + 9) • 5 — 60 000 • 5 + . ..608. Учта, тўртта ва бешта қўшилувчининг йиғин-

дисини сонга қандай қилиб кўпайтириш кераклигини ҳарфлар ёрдамида ёзннг.

147

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 148: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

609. Мисолларни изоҳлаб ечинг:92-3 34 5 340-2 132-327-4 76-4 280-5 341-2

610. Мисолларни биринчи сатрдаги мисолга ўхша- тиб ечинг:

4 ўн-6 = 24 ўн — 2 юз па 4 ўн7 103-3 = 21 юз = 2 минг ва 1 юз6 минг-69 ўн минг•5 =5 юз минг-9 =8 миллион-7 =

611. 3246 ни 3 га кўпайтириш керак бўлсин. Кўпа- ювчипи хона бирликларннннг йигиндиси шаклида тас- вирлаймиз ва нигиндини 3 сонига кўпайтирамиз:(3000 4-200+40+ 6;-3 = 3000-3-(-200-3 + 40-3-Н

+ 6-3 = 9 000 + 600 + 120+18 = 9738Бошқа тартибда кўпайтириш мумкин:

6-3 + 40-3 + 200-3 + 3000-3=18 + 120 ++ 600 — 9000 = 9738

Бу ёэувни анча ҳисҳа ёзув билан алмаштириш мум- кин:

3246 Х 3

9 ШИзоҳ. Кўпайтувчини кўнаювчининг бирликлар хо-

насининг тагига ёзамиз, чап томонига эса X ишораси- ни қўямиз, у ҳам нуқта сингари кўпайтириш амалини билдиради. 6 бирликни 3 га кўпайтирамиз, 18 бирлик ҳосил бўлади, у 1 ўнлик ва 8 та бирликдан иборат. Бирлар хонасининг остига 8 бирликни ёзамиз, бир ўн- ликни дилда сақлаймиз; 4 ўнликни 3 га кўпайтирамиз,148

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 149: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

12 ўн ҳосил бўлади ва унга дилдаги бир ўнни қўшиш керак. Ҳаммаси бўлиб 13 ўн чиқади. Бу — 1 юз ва 3 ўн. Ўнлар хонасининг тагига 3 ёзамиз.

Изоҳни давом эттнринг.612. Кўпайтириш амалларини иэоҳлаб бажаринг:1) 312-8 2315-4 23486-2 862562-4

215-6 1683-2 31697-3 187295-7

2) 284-2 2924-6 18 751 6 534867-9512-4 7 428-7 19347-8 697 584-8

613. Самолёт тайинланган жойгача 5000 км масо- фани учиб ўтиши керак эди. Дастлабки 4 соатда у соатига 658 км теэлик билан учди, кейинги 3 соатда соатига 595 км тезлик билан учди. Тайинланган жойга у яна неча километр учиши керак?

614. Циркуль ва чиэғич^рдамида АВ кесмадан уч а ■ ■ - - < амарта узун кесма чизинп

615. Кўпайтмаларни ҳисобланг:4876-6 24923-9 486129-53918-7 76395-8 998798-48724-5 38417-6 817356-3

616. Жадвалдан фойдаланиб, учта кўпайтувчи учун кўпайтманинг ўрин алмаштириш хоссасини текширинг:

а Ь с а-Ь-с а-с-Ь Ь а с Ьс-а с-а Ь с-Ь-а

5 2 34 10 56 5 2 1

149

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 150: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бу хоссани тўртта кўпайтувчи учун ўзингиз тек- ширинг.

617. Кўпайтманинг урин алмаштириш хоссасидан фойдаланиб, қуйидаги мисолларни ечинг:

9 2 - 7-5 2 - 2 - 5 - 5-5 10- 5 - 5 - 2-26 - 4■8 - 5 5 - 5 - 2 - 2-2 4 - 3 - 25- 7-2

618. Қисқа ёзуви бўйича учта масала туэинг ва ма- салаларни ечинг.

Тартибиомери

Бир соатда ишлаб чиқарнлгани Иш вақти

1Ҳамма ишлаб чиқа-

рилгани

1 Бир хил 3 соат 5 соат

6 та ёстиқ жилди л: та ёстиқ жилди

2 2 та ёстиқ жилди 4 та чойшаб Бир хнл 10 та ёстиқ жилди

х та чойшаб

3 2 та ёстиқ жилди 4 та чойшаб

10 соат х соат Бир хил

Бу масалаларнинг нимаси ўхшаш ва нимаси билан фарқ қилншини аниқланг.

и619. Натижани оғзаки ҳисобланг:0-12 130.0 + 36 458- 1— 356-0 0-7

59-0 520- 69-0 985 04 - 472-0 0-4620. Қуйидаги ифодаларнинг қийматини топинг: 408-7 5006-7 40016 5 900048-7306-9 60088-4 10089-6 304006-8706-8 9003-6 80509-7 720035-6

150

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 151: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

621. Ноллари бўлган олти хонали сонни бир хонали кўпайтувчига кўпайтиришга доир учта мисол тузинг ва уларни ечинг.

622. Қуйидаги масалаларни ечинг. Масалаларни ва уларнинг ечилишларини таққосланг:

1) I метри 80 тийиндан 6 м чит сотиб олинди. Қанча пул тўланган?

2) Октябрятлар арча учун 36 та ўйинчоқ ясашди, пионерлар эса унлан 2 марта ортиқ ўйинчоқ ясашди. Пионерлар нечта ўйинчоқ ясашган?

3) Москвадан Минсккача темир йўл билети 11сум туради, бу эса Москвадан Тбилисигача бўлган билет баҳосидан икки марта кам. Москвадан Тбилисигача би- лет қанча туради?

4) Дурадгор тахтани тўрт бўлакка бўлди, ҳар бир бўлакнинг узунлиги 90 см. Бутун тахтанинг узунлиги қанчага тенг?

623. х = а-Ь формулага кўра ҳар хил содда маса- лалар тузинг.

624. Тикувчилик фабрикаси дастлабки 6 кунда ҳар куни 485 тадан кўйлак тикиб чиқарди, кейинги 9 кун- да эса ҳар куни 508 тадан кўйлак тикиЗ чиқарди. Фаб- рика шу кунлар ичида ҳаммаси бўлиб нечта кўйлак ти- киб чиқарган?

625. Янги боғда комсомол бригадалари 2 кун 258 тупдан, 3 кун 306 тупдан кўчат ўтқазишди. Шундан кейин ўтқазилиши керак бул- й ган 125 туп кўчат қолди. Ком. сомол бригадалари ҳаммаси бўлиб неча туп кўчат ўтқазиш- лари керак эди?

626. Тенг томонли АВС уч- бурчакнинг томонини ўлчанг ва унинг периметрини ҳисобланг:

151

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 152: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Е

627. Қуйидаги намунага қараб мисолларни ечинп 900 -6 — 9 юз • 6 <= 54 юз = 5 400800 6 -150 А-—

8000 9 =12000 5 =7 200 6 =

7200-6

* 672 юз

432 юз = 43 200Изоҳ. 72 юзни 6 га кўпайтириб, 432 юз ҳосил қи-

ламиз. Юзликларни бирликлар билан ифодалаймиз, бу- нинг учун ҳосил бўлган кўпайтманинг ўнг томонига иккита ноль қўямиэ; 43200 ҳосил қиламия. Ёзувнинг мана бундай шаклидан фойдаланиш қабул қилинган:

V, 7200 Л 6

43200628. Қуйидаги кўпайтириш амалларини изоҳлаб ба-

жаринг:760-9 6 700-6 408000-7 960000-9580-7 28900 5 512000-8 700400-6860-5 80300-4 607 200-6 807 000-3

629. 75004 ва 8; 90067 ва 4 сонлари кўпайтмаси- нинг йигиндисини топинг.

630. 708000 ва 6; 200587 ва 4 сонлари кўпайтма- сининг айирмасини топинг.152

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 153: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ч

631. 1) Колхоэ элеваторга 170 ц арпа олиб келди, бу келтирилган буғдойдан 5 марта кам, жавдардан эса 138 ц кам. Колхоз элеваторга ҳаммаси бўлиб неча цент- нер ғалла олиб келган?

2) Тескари масала тузинг, унда колхоз элеваторга жавдардан неча центнер кам арпа олиб келинганини билиш керак бўлсин ва уни ечинг.

632. 1) Пойабзал фабрикаси бир ой ичида 10000 жуфт эркаклар, аёллар ва болалар оёқ кийими ишлаб чиқарди. Эркаклар оёқ кийими 2600 жуфт, бу эса аёл- лар оёқ кийимидан 2 марта кам. Фабрика неча жуфт болалар оёқ кийими ишлаб чиқарган?

2) Тескари масала тузинг, унда фабриканинг бир ойда ишлаб чнқарган оёқ кнйими миқдори изланаётган сон бўлсин ва уни ечинг.

633. 1) АВС тенг ёнли учбурчакнинг периметри 106 мм. Унинг АС томо- нининг узунлиги 50 мм.Учбурчак ҳар бир ён то- монининг узунлиги қап- чага тенг? Уни ўлчаб текширинг.

2) Иккита тескари масала тузинг ва уни ечинг.

634. Куйидагилардан тенглик тузиш мумкии бўла- диган сонлар жуфтини кўчириб ёзинг, мана бу намуна- га қаранг: 8 м = 800 см.8 м 14 т 140000 кг 80 ц6 ц 800 см 2000 мм 8 т2 кг 5 сўм 70 тийин 600 кг 570 тийин2 м 19*,к 600 л 2000 г 19600 м

. 153

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 154: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

/

635. Исмли сонларни кўпайтириш абстракт сонлар- ни кўпайтириш қоидаларига асосан бажарилади:

8 кг 364 г-6 — 50 кг 184 гV 8364 2 у 8 Агг 364 г ____ 6 _ ёки: Х 6

50 184 г 50 кг 184 г

636. Кўпайтиришни икки усул билан бажаринп1) кўпаювчини майдароқ ўлчов бирликларида ифода-

ланг ва уни кўпайтувчига кўпайтиринг;2) ҳар бир исмли сонни кўпайтувчига кўпайтиринг.

4 кг 286 г-З 5 а:м 250 м-4 8 ц 78 кг-65 т 435а-2-2 2 км 125 м 8 6 м 85 см-7

27 сўм 09 тийин-8 19 сўм 25 тийин-6

637. Қуйидаги масалаларни ечишда исмли сонларни бир хил, майдароқ ўлчов бирликлари (тийинлар, санти- метрлар) билан ифодалаб, формула туэинг.

1) Болалар боғчаси учун ҳар бири 18 сўм 25 ти- йиндан 3 та велосипед ва 1 сўм 75 тийиндан 6 та қу- рилиш материаллари тўплами сотиб олинди. Ҳамма со- тиб олмнган нарса учун қанча тўланган?

2) Бир тўп газлама 30 м. Бундан ҳар бири 3 м 15 см дан 8 та болалар чойшабн тикилди. Қанча газлама қол- ган?

638. 1) Ҳар бири олдингисидан икки марта узун бўлган учта кесма чизинг. Биринчи кесманинг узунли- ги 2 см 6 мм.

2) Учта кесма чизинп биринчиси иккинчисидан 3 марта узун, иккинчиси учинчисидан 2 марта узун,учин- чисининг узунлиги 1 см 8 мм бўлсин.154

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 155: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

639. Расмда тасвирлан- ган шаклларни ясаш учун нечта квадрат керак бул- ди?

640. Расмда тасвирлан- ган шаклларни ясаш учун нечта тенг квадрат керак булган?

с / -&

V I

641. Расмда тасвир- ланган шаклларнинг буш жойларини қоплаш учун нечта квадрат плитка ке- рак бўлади?

я642. Машинага ҳар бири 4 килограммдан 968 та

ғишт юкланди. Бутун юкнинг огирлигини ҳисобланг.Кўпайтувчиларнинг ўринларини алмаштиришдан фой-

даланиб, мана бундай ҳисоблаймиз;968

43872

X

643. Кўпайтувчиларнинг ўринларини алмаштиришдап фойдаланиб, купайтиришни бажаринг:

4-9687 6-57360 7-6001009-1084 8-40058 5-906000

.155

> www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 156: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

644. Қуйидаги мисолларнинг ҳар бир жуфтида би- ринчисини бзма ечинг, иккинчиснни бнринчисининг жавобидан фойдаланиб оғзаки ечинг:1) 4-875 2) 5-1941 3) 7-698

875-4+500 1948-5- 1000 698-7-7-698645. Тикувчилик фабрикасида 1 240 та кўйлак ти-

килди, бунда ҳар бир кўйлакка 4 м дан гаэлама кетди ва ҳар бири 3 м дан 968 та кўйлак тикилди. Ҳамма кўйлакларга неча метр газлама кетган?

646. Колхозда ҳар бир меҳнат кунига 3 кг ғалла, 4 кг каргошка иа 10 кг сабзавог берилди. 960 меҳнат куни ишлаган оила ҳар бир озиқ-овқатдан қанчадан олган?

647. Паррандачилик совхоэида 5 645 товуқ, 3870 ўр- дак ва 3400 ғоз бор. Бир ойда 1 товуққа — 3 кг, 1 ўр- дакка — 5 кг ва 1 ғозга 4 кг дон керак. Совхознинг ҳамма паррандаси учун бир ойга қанча дон керак бў- лади?

648. Қуйидагн сч£т бўйича ҳар бир озиқ-овқатнинг жами пулини оғзаки, умумий пулини эса чўтда йки йз- ма ҳисобланг:

Молнинг номн; Мнқдири1 кг нинг бядосн

Жами пулисўи тиПин

Конфет 4 кг 1 60 ?Пишлоқ 3 кг 2 80 ?еғ 2 кг 3 60 ?

Ҳаммаси

649. Жун тўр кўйлакка 450 г жун ип кетадн. 2, 3# 4, 6, 8, 10 та шундай тур кўйлакка қанча жун кетади?.156

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 157: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ечилишини жадвалга ёзинг:

а 2 | 3 4 6 8 Ш

450-я

Ш АКЛН И Н Г Ю ЗИ

650. Томони 1 см булган квадрат квадрат сантиметр дсйилади. Сонлар ёнига „квадрат сантиметр" сўэн қис- қача мана бундай ёаилади: 5 кв. см, 8 кв. см.

Дафтарга 1 кв. см чизинг. 1 кв. см да нечта катак бор? Битта катак квадрат сантиметрнинг қандай қис- мини ташкил қилади? иккита катак-чи? учта катак-чи?

661. Расмдаги ҳар бир шакл 6 кв. см дан. Ҳар бир шаклнинг периметрини (чегарасининг уэунлигини) то- пинг:

г

(нв.с* ? 2

3

652. Расмда тао вирлашан шамда нсч- та квадрат сантнметр бор?

Ш

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 158: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

653. Бўйи 5 см ва эни 1 см бўлган тўғри тўртбур- чак чизинг. Уни квадрат сантиметрларга бўлинг. Нечта

квадрат сантиметр ҳосил бўлди? Бу тўгри тўртбурчак* нинг юэи 5 кв. см

шт

т ь'Ш ж Ш ш .

1м в. сн 5мв. снга тенг, дейишади.

654 Расмда тас- вирланган шаклнинг юэини квадрат сан- тиметрларда топинг.

655. Қуйидаги ифодаларнинг қий- матини топинг:

100000 — 6048-7 168709 + 34800-98 т 075 км- 69 км 704 м- 4 I

,/см

8

я

!см Лапе гка656. Шакллар-

нинг юэини квад- рат сантиметрларда аниқлаш учун па- леткадан фойдала- нилади. Палетка шаффоф пластинка- дан иборат бўлиб, унинг устига ингич- ка чизиқлар билан квадрат сантиметрли тўр чизилади. Агар

158

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 159: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

бу пластинкани (палеткани) шакл устига қўйсак, шу шаклни қопловчи квадрат сантиметрлар сонини тақ- рибан топиш, яъни шаклнинг юзини квадрат сан- тиметрларда топиш мумкин. Бир тахта чиэмачилик калькаси (шаффоф қоғоз) дан палетка тайёрлаш мум- кин. Кальканинг тагига катак дафтарнинг варагини қў- йиб, қалам ёки перо билан калькага квадрат тўр чизиш мумкин.

657. Расмда палетка шаклнинг устига қўйилган. Шу шаклнинг юзини топамиз. Бунинг учун шакл контури ичида тўла жойлашган квадрат сантиметрлар сонини санаймиз. Улар 12 та. Сўнгра шакл контури ўтган квад- ратчалар сонини санаймиз. Улар 16 та; булар тўлиқ бўлмаган квадрат сантиметрлардир; буларнинг баъзн- лари квадрат сантиметрнинг ярмидан катта, баъзилари кичик. Улар нечта тўла квадрат сантнметр бўлишини билиш учун 16 ни тенг иккига бўламиэ, 8 ҳосил бўла- ди. Энди бутун шаклнинг юэини ҳисоблаймиз. Натижа- ни жадвалга ёзамиз:

Тўла квадрат сантиметрлар сони 12Тулиқсиз квадратлар 16Тўлиқсиз квадратлар юзи 8 кв.смШаклнинг юзи 12 | 8 — 20 (кв см)

159

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 160: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

658. Томонлари 5 см 5 мм ва 3 см бўлган тўғри тўртбурчак ясанг. Унинг устига палеткани қўйинг ва бу тўғри Гўртбурчакда нечта квадрат сантиметр бор- лнгини санаб билинг. Тўғри тўртбурчакда тўла жой- лашадиган квадрат сантиметрлар сонини қандай қилиб тез санаш мумкин? Тўлиқсиз квадратлар банд қилган Ю8ни қандай санаш мумкин? Жадвал туэинг.

659. Радиуси 2 см бўлган доира чизинг ва унинг юзини палетка ёрдамида ўлчанг.

660. Ихтиёрий бешбурчак ясанг. Унинг устига па- леткани қўйинг ва унда бўлган квадрат сантиметрлар сон?1 ни санаб чиқинг. Жадвал тузинг.

661. Олма баргининг юзи қанчага тенг? Расмдаги шаклнинг юзн-чи?

662. Квадрат сантиметрлардан тузилган шаклларнияг юзини топинг. Квадрат сантиметрлар сонини қандвй қилиб осон санаб бўлади?

Ҳар бир шаклнннг юзини қисоблаш учун формуяа тузинг.

* I

160

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 161: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

663. Ифодаларни таққ >:ланг аа нуқталар ўрнига >, < Ски = ишорасини қўйинг:

198-6 .. . 198.(6-8)206■ (72 : 8) . . . 206-9 175-4 . . . 175.(81 : 27)

664. Расмда тўғри тўртбурчаклар тасвирланган, улардан ҳар бирининг юаи 8 кв. см га тенг. Ҳар бир тўғри тўртбурчак томонларининг узунлигини топинг.

двд.см

8 к8. см665. Ҳар қайси тўғри тўртбурчакнинг томонлари

узунликларини топинг. Ҳар бир тўғри тўртбурчак юзи-

11-95 161www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 162: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

пи ҳисоблаш учун форм}'ла тузинг. Берилган масштаб- да юзларини ҳисобланг.

666. Ҳар бир тўғри тўртбурчакнинг томонлари уэун- лигини топинг. Уларнинг юзини ҳисобланг.

ш! ч б С *

1 , 1

Тўғри тўртбурчакнинг юзини қандай топиб бў- лади?

Тўғри тўртбурчакнинг юзини квадрат сантиметрларда ҳисоблаш учун:

а) тўғри тўртбурчакнинг бўйини санти- м етр билан ўлчаш,

б) унинг энини сантиметр билан ўлчаш,в) ҳосил 6ўлган сонларни бир-бирига кў-

пайтириш керак.

667. Бўйи 9 см, эни 6 см бўлган тўгри тўртбур- чакнинг юзини топинг.362

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 163: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ЬЎЛИНУВЧИНИНГ ЎЗГАРИШ ИГА ЦАРАББЎЛИНМАНИНГ ЎЗГАРИШИ

’ 668. Қуйидаги амалларнинг натижаларини топинг:32 : 4 96 : 8 36 : 9 56 : 764:4 24 : 8 72:9 14:7

Мисолларнинг ҳар бир жуфтида, олдин бўлннувчи- лзрми, сўнгра бўлинмаларни таққосланг: бир бўлинувчи иккинчи бўлинувчидан неча марта катта еки нечЪ мар- та кичик? Бир бўлинма иккинчи бўлинмадан неча мар- та катта ёки неча марта кичик? Бунда бўлувчи ўзга- радими?

669. Узунлиги 12 см ва 6 см бўлган кесмалар чи- зинг. Уларнинг ҳар бирини 3 та тенг бўлакка бўлинг.

Биринчи кесма иккинчи кесмадан неча марта катта? Биринчи кесма бўлагининг узунлиги иккинчи кесма бў- лагининг узунлигидан неча марта катта?

к 21

Ь 4 -*

л- >>1 |

Бўлинмани топинг ва жадвални тўлдиришни давом вттиринг:

1) Бўлувчи (4) ни ўзгаришсиз қолдириб, бўлинувчи (24) ни олдин 2 марта, сўнгра 3 марта, 4 марта орт- тиринг. Бўлинмаларни топинг. Бўлинма қандай ўзга- ради?

2) Бўлувчини ўзгаришсиз қолдириб, бўлинувчи (24) ни олдин 2 марта, сўнгра 3 марта, 6 марта камайти- ринг. Бўлинмаларни топинг. Бўлпнма қандай ўзгаради?

163

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 164: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Агар бўлувчани ўзгаришсиз цолдириб, бўланувчини бир неча м арта орттирсак ёки камайтирсак, у ҳолда бўлинма шунча марта ортади ёки камаяди.

671. Бир сонни иккинчи сонга бўлншдан чиққан бўлинма 70 га тенг. Агар бўлувчини ўзгаришсиз қол- дириб, бўлинувчини 2 марта орттиреак, янги бўлинма нимага тенг бўлади? 7 марта орттирсак-чи? 5 марта камайтирсак-чи? 14 марта камайтирсак-чи?

672. Икки соннинг айирмаси 70 га тенг. Агар ай- рилувчини ўзгаришсиз қолдириб, камаювчини 2 та орт- тирсак, янги айирма нимага тенг бўлади? 7 та орттир* сак-чи? 5 та камайтирсак-чи? 14 та камайтирсак-чи?

673. Биринчи мисолнинг натижасидан фойдаланиб, иккинчи мисолнинг натижасини ҳисобланг;1) 240: 6 720:9 320:8 420:7

(240 : 2) : 6 (720 : 4): 9 (320-3): 8 (420 : 4): 72) а : 6= 120 к : с =*75 Ь :с = 200 а :А = 90

( а : 4 ) : Ь = (к-2 ) :с= (Ь : Ъ ) : с = (а-8):А=-674. 18 км ва 9 км 350 м сонларининг айирмасини

7 марта орттиринг.675. 7 382 ва 6 542 сонларининг айирмасини 4 марта

камайтиринг.676. Қуйидаги қисқа ёзувга қараб масала туаинг ва

уни ечинг:

Теэлмк | Вацт Масофа

Соатига 12 км Соатнга 15 км

5 соат 1 4 соат ]

X км

Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.164

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 165: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

; БЎЛУВЧИНИНГ ЎЗГАРИШИГА ҚАРАББЎЛИНМЛНИНГ ЎЗГАРИШИ

677. Натижаларни ҳисобланг:48: 16 72:3 56:4 96: 648: 8 72: 9 56:2 96 : 24

Мисолларнинг ҳар бир жуфтида олдин бўлувчилар- ни, сўнгра эса бўлинмаларни 670-топшириққа ўхша- тиб таққосланг.

678. Уаунлиги 12 см дан бўлган иккита кесма чи- зинг. Биринчи кесмани иккита тенг бўлакка, иккинчи кесмани 6 та тенг бўлакка бўлинг. Қайси ҳолда ҳар бир бўлакнинг узунлиги ортиқ? Неча марта ортиқ?

679. Узунлиги 18 см дан бўлган икки кесма чизинг. Биринчи кесмани 6 см ли бўлакларга, иккинчи кесма- ни 3 см ли бўлакларга бўлинг Қайси ҳолда бўлаклар сони кўп бўлади? Неча марта кўп бўлади?

а 48 | |Ь

а : Ь

Бўлинмани топинг ва жадвални тўлдиришни давом эттиринг:

1) Бўлинувчи (48) ни ўзгаришсиз қолдиринг, (6) ни эса олдин 2 марта, сўнгра 4 марта, 8 марта орттиринг. Бўлинмаларни топинг. Бўлинма қандай ўзгаради?

2) Бўлинувчи (48) ни ўзгаришсиз қолдиринг, бўлув- чи (6) ни эса 2 марта, 3 марта, 6 марта камайтиринг. Бўлинмаларни топинг. Бўлинма қандай ўзгаради?

165www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 166: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Агар бўлинувчина ўзгаришсиз қолдириб, бўлувчини бир неча м арта орттирсак, у ҳолда бўлинма шунча м арта камаяди; агар бўлувчини бир неча м арта камайтирсак, бўлинма шунча м арта ортади.

681. Бир сонни иккинчи сонга булишдан чицқан бўлинма 40 га тенг. Агар бўлинувчини ўзгаришсиз қол- дириб, бўлувчини 4 марта орттирсак янги бўлинма қанчага тенг бўлади? 8 марта орттирсак-чи? 2 марта камайтирсак-чи? 10 марта камайтирсак-чи?

682. Икки соннинг айирмаси 80 га тенг. Агар ка- маювчини ўзгаришсиз қолдириб, айрилувчини 4 та орт- тирсак янги айирма қанчага тенг бўлади? 18 та орт- тирсак-чи? 6 та камайтирсак-чи? 15 та камайтирсак-чи?

683. Турли усуллар билан ечинг:1) 36 ва 12 сонларининг бўлинмасини 3 марта орт-

тиринг.2) 72 ва 18 сонларининг бўлинмасини 2 марта ка-

майтиринг.3) 84 ва 14 сонларининг айирмасини 7 та камайтн-

ринг.4) 91 ва 26 сонларининг айирмасини 13 та ортти-

ринг.684. Бўлинмани ҳисобламасдан, биринчи бўлинма-

нинг иккинчи бўлинмадан неча марта катта ёки кичик эканини айтинг:

450:50 240: 2 160:20 100:25450 : 5 240 : 12 80 : 20 300 : 25

685. Магазин 10 та бир хил гилам сотди вз шу сотилган гиламлар учун 720 сўм пул тушди.

1) Гиламлар қандай баҳо билан сотилган?166

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 167: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Агар шу гиламлар учун икки марта ортиқ пул тушганда гиламлар қандай баҳо билан сотилган булар эди? Уч марта ортиқ пул тушганда-чи?

3) Агар гиламлар учун аввалгидек пул тушган бў- либ, гиламлар икки марта ортиқ сотилган булса, гилам- лар қандай баҳо билан сотилган булар эди? Икки мар- та кам сотилган булса-чи? (Масалани 680-масалага ўх- шатиб қисқача жадвалга ёэинг.)

686. Қуйидагича ечиладиган масала тузинг:х = 95 : 5 -)- 45 : 9

Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.

БИР ХОНАЛИ СОНГА БЎЛИШ

687. Қуйидаги намунага қараб, мисоллар тузинг вз уларни ечннг:

24' 3 = 72 175 28 4 42-672 : 24— 372: 3 — 24

Бўлиш амали билан ҳар бир ҳолда нима топилди?

Берилган кўпайтма ва кўпайтувчилар- дан бири воситаси билан иккинчи кўпай- тувчи топиладиган арифметик амал 6ў- лиш амали деб аталади.

Бўлиш — кўпайтиришга тескари амал- дир.

688. Ҳисоблашларни бажармасдан, қуйидаги амал- ларнинг натижасини топинг:

(450-3): 450 (270-52): 52 (310-19): 310107

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 168: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

689. Ҳисоблашларни бажармасдан, номаълум сонни топинг:(15 -лг) : 15 = 7 (Л - 46): 46 = 21 (56 л ) : 56-= 8

690. Жаднални тўлдиринг:

а 58 46 84 1 | 0

Ь 58 1 35 1 12 28

а : Ь 46 | 1 0

Агар бўлинувчи бўлувчига тенг бўлса, бўлинма қан- чага тенг бўлади? Агар бўлувчи бирга тенг бўлса-чи? Агар булинувчи нолга тенг булса-чи?

. Номаълум бўлинувчи қандай топилади? Номаълум бўлувчи-чи?

691. Номаълум сонни топинг:(лс• 9): 24 = 3 300 : (х - 6) = 100 (91 : х ) 13=1

692. Биринчи мисолнинг натижасидан фойдаланиб, иккинчи мисолнинг натижасини ҳисобланг:

1) 420: 6 320: 8 540: 6 360: 6420: (6-2) 320: (8: 4) 540: (6-5) 360 : (6 : 3)

2) с : к = 50 Ь: п — 30 а : с = 16 к : Ь = 48с:(к-2)= Ь : ( п : 3 ) = а:(с-8)= к : (Ь : 2)=*

693. Булинмани энг осон йўл билан топиб, жадвал* ни тўлдиринг:

с 140 140 280 280 300 600 600 600

к 2 4 4 40 5 5 15- 30

с :к |

1168www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 169: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

694. Юк машинаси 6 соатда 270 км йўл босди.1) Машина қандай ўртача тезлик билан юрган?2) Юк машинаси юрган вақт ичида мотоциклчи ун-

дан икки марта кўп йўл юриши учун цандай тезлик билан юриши керак?

3) Скорий поезд шу йўлга машина юрганидан 2 мар- та кам вақт ичида бориши учун қандай ўртача тезлик билан юриши керак? (Масалани 689- масалага ўхшатиб жадвалга қисқача қилиб ёзинг.)

695. Тикувчи 6 кунда 96 та ёстиқ жилди тикди; ҳар куни у баравардан ёстиқ жилди тикди. У кундалик нор- мани шу хилда бажариб, 64 та ёстиқ жилдини неча кунда тика олади?

Масалани ечиш учун тенглама тузинг: тнкувчининг бир кунда тикадиган ёстиқ жилдлари сонини икки мар- та ифодаланг ва шу сонларни тенглаштиринг.

696. Қуйидагиларнн ҳисобланг:350700-8 5 - 72800 15 км 800 м-8409050-7 6-309600 24 лгг 900 г-7

■697. Ёзувни тугалланг:

(800 + 40 4- 6): 2 — 800 : 2 .(90004-600 + 304-6) :3« 9 0 0 0 :3 ...(а + Ь + с) й — а : Л . . .(а + Ь + с —|— (I + ): А = а : Ь . . .

Йиғиндини қандай қилиб сонга бўлиш мумкин?698. Бўлинувчини хона қўшилувчиларининг йиғин-

диси кўринишида ифодаланг ва йигиндини бўлувчига бўлинг:

262 :2 8484:4 36963:3 428046 :2639:3 7 707:7 82 480:2 603090:3

169

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 170: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

699. Бўлинувчинн „осон‘ қўшилувчиларининг йигин- диси кўринишида тасвирланг ва йигиндини бўлувчига бўлинг.

Н.аму на. 680 : 4 = (400 + 280): 4 = 400 : 4 + 280 := 100 + 70-170.

91:7 620:2 5 100:3 168 :385:5 780:6 8 400: 7 180:5

Бу мисолларнннг ечилишини 698- мисолларнинг ечи- лиши билан таққосланг. Қандай ҳолда бўлинувчи хона бирликлари йиғиндиси кўринишида тасвирланади ва қайси ҳолда бошқача тасвирланади?

Ҳар бир мисолда қандай қўшилувчилар бўлнши қу- лай?

700. Қуйидаги мисолларни изоҳлаб ечинг:87:3 130:2 906:3 6060:648:2 840:4 108:9 4800:395:5 270:2 810:3 1500:2

701. Қуйидаги масалаларни ечинг. Масалаларни ва уларнинг ечимларини таққосланп

1) Поезд бир хил тезлик билан юриб, 5 соатда 250 км йўл босди. Поезд бир соатда неча километр йўл бос- ган?

2) Ойда ҳар бир буюм Ердагига қараганда 6 марта енгил келади. Ерда оғирлиги 72 кг келадиган космо- навт Ойда неча килограмм келади?

3) 100 кг помидорни ҳар бирида 20 кг дан қилиб яшикларга жойлаш керак. Бунинг учун нечтаяшикке- рак бўлади?

4) Поезд 1 соатда 50 км, пиёда эса 5 км йўл юра- ди. Поезднинг тезлиги пибданинг тезлнгидан неча мар-170

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 171: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

та ортиц? Пиеданинг тезлиги поезднинг тезлигидан неча марта кам?

5) Совхоз рекордчи-сигирдан бир ойда 900 кг сут согди. Бу сут оддий сигирнинг ўртача согимидан 3 мар- та куп. Оддий сигирнинг бир онлик ўртача соғими қанчага тенг?

6) Бирор сон ўйланган. Агар уни 5 марта орттир- сак, 80 чиқади. Қандай сон ўйланган?

702. Қуйидаги формулага қараб турлича содда ма- салалар тузинг:

д: —■ а: Ь793. Масалаларни тенгламалар ёрдамида ечинп1) 3 та қалам ва 1 та китоб учун бола 40 тийин

тўлади. Китоб 28 тийин туради. Битта қалам қанча туради?

2) Пионерлар лагерига 3 та автобусда 81 пионер келди. Биринчи автобусда 25 пионер бор эдм. Агар қолган икки автобусдаги пионерлар сони тенг булса, қолган икки автобуснинг ҳар бирида нечта пионер кел- ган?

704. Қуйидаги ҳар бир тўгри тўртбурчакнинг юзи- ни ҳисобланг:

бсм

17!

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 172: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ЁЗМ А БЎЛИ Ш

705. Агар бўлишни оғааки бажариш қийин бўлса, у ёама бажарилади.

376 ни 4 га бўлиш керак бўлсин:3761 436_'94Г

16160 *

Изоҳ. Бўлинувчининг юқори хонаси юзлар хона- сидир; 3 юзни ҳар бир қисмида ҳеч бўлмаганда битта- юз бўладиган қилиб 4 та тенг бўлакка бўлиш мумкин эмас. 3 юзни ўнликларга майдалаймиз ва 7 ўнликни қў- шамиз, 37 ўнлик ҳосил қиламиз (биринчи тўлиқсиз бў- линувчи); 37 ўнни 4 га бўлиб ўнликлар ҳосил қиламиз. Демак, бўлинманинг юқори хонаси — ўнликдир.

Ўнликлар иккинчи ўринда турибди, демак, бўлин- мада иккита рақам бўлади (бу рақамларнинг ўрнини нуқталар билан белгилаш мумкин).

37 ўнлик (биринчи тўлиқсиз бўлинувчи) ни 4 га бўлиб, бўлинмада 9 ўнлик ҳосил қиламиз.

Нечта ўнликни бўлганимизни аниқлаймиз; бунинг учун 9 ўнликни 4 га кўпайтирамиз, 36 ўнлик ҳосил бўлади.

Яна нечта ўнликни бўлишимиз кераклигини аниқ- лаймиз; бунинг учун 37 ўнликдан 36 ўнликни айира- миз, 1 ўнлик ҳосил бўлади.

1 ўнлик қолдиқни ўнлик ҳосил бўладиган қилиб 4 га бўлиш мумкин эмас, демак, 9 рақами тўғри танланган.

1 ўнликни бирликларга майдалаймиз, 10 ҳосил қи- ламиз, бўлинувчидаги 6 бирликни қўшамиз, 16 бирлик (иккинчи тўлиқсиз бўлинувчи) ҳосил бўлади.172

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 173: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

16 бирликни 4 га бўламиз, 4 ҳосил бўлади. Нечта бирликни бўлганимизни анпқлаймиз; бунинг учун 4 ни 4 га кўпайтирамиз, 16 ҳосил бўлади. Ҳамма бирлнклар* ни бўлдик.

Бўлинма — 94.Бўлишни текширамиз: 94-4*= 376.Бу мисолни оғзаки ечишда биз бўлинувчини осон

қушилувчилар йиғиндисн шаклида тасвирлар эдик} 376 = 360 —(— 16 — ва ҳар бир қўшилувчини алоҳида алоҳида 4 га бўлар эдик.

706. Қуйидаги мисолларни изоҳлаб ечинг (бунда ми« соллар остига ёзилган топшириқлардан фойдаланинг).

586 : 2 678 : 3 378 : 6 688 : 8346 : 2 892 : 4 272 : 4 580:5

1) Мисолни ўқиб чиқинг ва ёзинг.2) Биринчи тўлиқсиз бўлинувчини ажратинг,3) Юқори хонани ва бўлинманинг рақамлари сонини

аниқланг.4) Бўлинманинг юқори хонаси рақамини топинг.5) Бу хонанинг нечта бирлиги бўлинганини билинг.6) Бу хонанинг нечта бирлиги бўлинмай қолганини

билинг.7) Бўлинманинг рақамлари тўғри бки нотўғри тан-

ланганини текширинг.8) Агар қолдиқ чиқса, уни ўзидан кейин келадиган

қуйи хонанинг бирликларига майдаланг ва унга бўли- нувчининг ўша хонасининг бирликларини қўшинг.

9) Мисолни охиригача ечгунча бўлишни шундай давом эттиринг.

10) Бўлинмани айтинг ва текширинг.707. Полизни суғориш учун челакларда 480 л сув

келтирилди. Ҳар бир челакка 8 л сув кетади.1) Неча челак сув келтирилган?

173www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 174: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Агар суғориш учун олдингидан 2 марта ортиқ сув керак бўлса, шундай челйкда неча марта сув олиб келиш керак? 3 марта кам сув керак бўлса-чи?

3) Агар бир бидонга челакдагидан 4 марта ортиқ суа кетса, полизни суғориш учун неча бидон сув кетар эди? Агар бидонга 2 марта кам сув кетса-чи? (Маса- лаларни қисқача қилиб жадвалга бзинг.)

708. Бир хонали сонга бўлишни қисқача қилиб Сзиш мумкин: кўпайтириш ва айириш оғзаки бажари- лади, фақат айириш натижасигина ёзилади. Масалан:

3912} 4 31 978320*

Қисқача ёэишдан фондаланиб, бўлиш амалини ба- жаринг:

3672 : 4 15834 : 7 865298 : 7 142386 :65 820:6 41728:8 795 845: 5 261456:8709. Иккинчи мисолнинг натижасини биринчи ми-

солнинг натижасидан фойдаланиб топинг:1) 287+ 395-=682 621 -387 = 234

257 + 395- 621 -397 =2) 25-18 = 450 720:36 = 20

25-36- 720:12 =3) 826 — 588 = 238 800:16 = 50 18-45 = 810

826-592= 800:32= 18 -15 =4) а-Ь— 30 ш-л — 100 а — Ь= 120

(а-4)-А= ш -(я:5 )= а — (Л+10) =174

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 175: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

5 ) Л : л = 1 2 а : Ь ~ 32 а :Ь — 20( Л - 4 ) : л = а : (6-4 )=« я : (й : 4) —

710. вВолга“ автомашинаси 288 км масофани 3 со- атда, вМосквнч“ автомашинаси эса 4 соатда босиб ўтди. Қайси машинанинг бир соатлик тезлиги ортиқ ва неча километр ортиқ?

711. Шофёр соатига 56 км тезлик билан юриб, та- йинланган жойга 6 соатда борди. Шу масофани 4 соат- да босиш учун, у қайтишда қандай тезлик билан юри- ши керак?

712. Қуйидаги расмларнинг сон маълумотларидан фондаланиб, тўғри тўртбурчакларнинг юзини топинг;

! >СН

713.

Баҳоси (а ) | Миқдори (Ь) Жами пули (с)

2 тийин 12 та дафтар

12 та дафтарнинг жами пулини топинг на жадвални тўлдиришни давом эттиринг:

1) Дафтарлар сони (12) ни олдин 2 марта, сўнгра 4 марта, 5 марта орттиринг. Уларнинг жами пулини ўша баҳода аниқланг. Агар миқдорни бир неча марта орт- тириб, баҳони ўэгаришсиз қолдирсак, жами пули қан- дай ўзгаради?

175www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 176: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Дафтарлар сони (12) ни олдиа ^арта, сўнгра 4 марта, 6 марта камайтиринг. Уларниш* жами пулини ўша баҳода топинг. Агар баҳо ўзгаришсиз қолиб, миқ- дор бир неча марта камайса, жами пули қандай ўзга- ради?

3) Жами пули (24) ни 2 марта, 3 марта, 4 марта Ортгиринг. Дафтарлар сонини ўша баҳода аниқланг. Агар баҳо ўзгаришсиз қолиб, уларнинг жами пули бир неча марта орттирилса, дафтарлар сони қандай ўзга- ради?

4) Жами пули (24) ни 2 марта, 4 марта, 6 марта камсйтиринг. Дафтарлар сонини ўша баҳода аниқланг. Агар баҳо ўэгаришсиэ қолиб, жами пули бир неча мар- та камайтирилса, дафтарлар сони қандай ўзгаради?

Бу хулосаларни қисқача мана бундай ифодалаш мумкин.

1) Агар миқдорни бир нена м арта орт- тирсак еки камайтирсак, у ҳолда баҳо ўз- гаришсиз қолганда ж ам и пули шунча мар- т а ортади ёки камаяди.

2) Агар ж ам и пулини бир неча м арта орттирсак ёки камайтирсак, у ҳолда баҳо ўзгаришсиз қолганда миқдор шунча м ар та ортада ёки камаяди.

714. Баҳони а ҳарфи билан, миқдорни Ь ҳарфи би- лан, жами пулини эса с ҳарфи билан белгиланг. Жами пулини баҳо ва миқдор орқали, миқдорни эса жами пули ва баҳо орқали нфодаланг.

Жами пули баҳо билан миқдорнинг кўп ай тм аси эканини, миқдор эса жами пули билан баҳонинг бў- линмаси эканини билган ҳолда, бундан олдинги топ-176

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 177: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

шириқда ифодаланган хулосаларга қандай келиб бў- лади?

715. Магазин бир хил баҳо билан икки туп шойи сотди, лекин биринчи тўпда иккинчи тўпдагидан 2 мар- та кам шойи бор эди. Қайси тўн учун кам пул тушди ва неча марта кам тушди?

716. Икки яшикда бир хил баҳода помидор бор. Биринчи яшикдаги помидор учун иккинчи яшикдаги помидорга қараганда 4 марта ортнқ пул тушди. Бу яшиклардаги помидорларнинг оғирлиги ҳақида нима дейиш мумкин?

717. Қуйидаги масалаларни турли усуллар билан ечинг. Масалаларни ечишда 713- машқдаги хулосалар- дан фойдаланинг.

1) 10 дона тугма 20 тийин туради. 30 та шундай тугма қанча туради?

2) 15 м газлама учун 45 сўм тўланди. 9 сўмга шун- дай газламадан неча метр олиш мумкин?

718. Амалларни бажаринг:7296:4-8 (895 819 + 96 218): 3 . (1000 — 55) : 75832-8:6 ( 20000— 10886): 6 (2000 — 1185): 5

И

719.36000:9 780000:2 350042:764000 : 8 450000 : 5 540 720 : 9

Бўлинмаларга нима учун ноллар қўйилганини айтиб беринг.

12-95 177

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 178: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

720. Қуйидаги мисолларни ечинг. Ҳар бир мисолни ечишдан олдин бўлинмада нечта рақам бўлиши керак- лигнни аниқланг:

8436:4 83216:4 985600:72515:5 35 442 : 6 624 024 :89236:4 56522:6 666072 :9

721. Қисқача ёзуви бўйича масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

Тартий номери Баҳоси | Минаорн Жамн лулм

1 Бир хил 5 дона X донв

30 сум 150 сўм

2 Бир хил 12 м3 м

72 Сўм X сўм

1-масалага нккита тескари масала тузинг ва уларни ечинг.

722. Жадвални тўлдиринг:

а 0 1 2 3 4 5

(16 а)-5

Нима учун биринчи кўпайтма нолга тенг? Нима учун учинчи кўлайтмадан бошлаб, кейинги ҳар бир кўпайтма иккинчи кўпайтмага қараганда 2 марта, 3 мар- та, 4 марта, 5 марта ортади?

а ҳарфининг олиши мумкин бўлган анг катта қий- матни айтиш мумкинми?178

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 179: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

723. Расмда тасвирланган шаклларпинг юзини то- иинг:

9

724. Жадвалнинг бўш жойларини тўлдириб, кучириб ёзинг:

Тартнб номери Ба\осн (а) Миқдори (Ь) Жлми пули (с)

1 2 сўм 3 м2 4 сум 3 м3 5 сўм 3 м4 3 м 24 сўм5 3 м 30 сўм6 3 м 36 сўм

1) Миқдор ўэгармасдан қолиб, баҳонинг бир неча марта ортиши ёки камайишига қараб жами пулнинг қан- дай ўзгаришини; миқдорни ўзгартирмасдан жами пул- нинг бир неча марта ортиши ёки камайишига қараб баҳонинг қандай ўзгаришнни жадвалдан кузатиб боринг. Хулосаларни ифодаланг.

2) Ҳарфлар ёрдамида жами пулни баҳо ва миқдор орқали, баҳони эса жами пул ва миқдор орқали ифо- даланг. Ннма учун миқдор ўзгармаганда баҳонинг бир

.179

т /1 пв\с.ч V

1 п ч• N

/ N ч ч/ N т

Ш [7ч

ч /Ч|

чИ

/7Л

Ч|

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 180: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

неча марта ортиши ёки камайиши билан жами пулнинг шунча марта ортиши ёки камаййшини, жами пулнинг бир неча марта ортиши ёки камайиши билан баҳонинг шунча марта ортиши ёки камайишини айтиб беринг.

3) Бу жадвал ва хулосаларни 713-масалада берилган жадвал ва хулосалар билан таққосланг.

725. Қуйидаги масалаларни оғзаки ечинг:1) Бир отряднииг пионерлари шаҳардан ташқарига

акскурсияга жўнашди. Боришда улар электр поеадга, қайтишда эса теплоходга ту1пдилар. Электр поездга қанча билет олишган бўлса, теплоходга ҳам шунча би- лет олишди, лекин теплоход билетларига электр поезд билетларига қараганда 2 марта ортиқ пул тўланди. Би- летларнинг баҳоси ҳақида нима дейиш мумкин?, 2) Расм тўгарагига бир хил миқдорда альбом вабўёқ сотиб олинди. Битта альбом бир қути бўёқдан 3 марта арзон. Ҳамма альбомнинг ва ҳамма бўёқнинг жа- ми пули ҳақида нима дейиш мумкин?

3) Мактаб-интернат учун қанча чит олинган бўлса, П1унча сатин олинди. Сатиннинг баҳоси чнтнинг баҳо- сидан 4 марта ортиқ. Агар чит учун 36 сўм тўланган бўлса, сатин учун қанча тўланган?

4) Дўконга бир хил оғирликда олма ва мандарин олиб келинди. Ҳамма олма ҳамма мандариндан 2 марта арзон. Агар бир килограмм мандарин 1 сўм 40 тийин- дан сотилгани маълум бўлса, олманингбаҳосини аниқланг.

726. Қуйидаги қисқача ёзув бўйича масала тузинг ва уни турли усуллар билан ечинг:

Баҳоси Мхқдори Жамм пулн

16 СўМ х сўм

Бир хил 48 Сўм 96 сўм

180www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 181: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.7‘27. Магаэинда бир хил миқдорда ботинка ва ка-

лиш сотилди. Бнр жуфт ботинканинг баҳоси 6 сўм, бир жуфт калишнипг баҳоси эса 2 сум. Агар ботинкалар учун 90 сўм тушган бўлса, ҳамма калишлар учун қан- ча пул тушган?

Масалани турли усуллар билан ечинг. Тескари маса- лалар тузинг ва уларни ҳам турли усуллар билан ечинг.

728. Ҳисобланп336372:7 483042:6-8 500000:8576063:9 372 184 : 4-7 154000:4

Е

729. Исмли сонларни булиш қандай бажарилишини куриб чиқинг.

М асала

1. 5 та бир хил фартук тикиш учун 6 м 75 см газ- лама кетди. 1 та фартукка қанча газлама кетади?

2. Спортчи 2 км масо- фани 5 минутда югуриб , ўтди. Спортчи 1 минутда ! неча метр югуриб ўтади?

3. Мактаб буфетида до- наси 5 тийиндан булочка сотилди ва улар учун 6 сум 50 тийин пул тушди. Неча дона булочка сотилган?

Ечилиш и

1. 6 м 75 см : 5 = 1 м 36 см675 : 5 — 135

Ж а воб. 1 та фартуккэ 1 м 35 см газлама ке- тади.

2. 2 км : 5 = 400 м2000 : 5 — 400 м

Ж авоб. 1 минутда 400 м.3. 6 сўм 50 тнйин :

: 5 тийии =* 130 650 75-= 130

Ж авоб . 130 та булочка сотилган.

181

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 182: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

13у масалаларнинг счилишидаги бўлинувчиларни, бў- лувчилзрни, бўлинмаларни таққосланп улар қандай сон- лар билан ифодаланган?

Исмла сонларни асмли сонларга бўлиш- да ҳамма вақт бўланувчи ва бўлувчилар бир хил исмли бирликларда ифодаланади, шундан кеаин бўлиш амали бажарилади; бунда бўлинмада абстракт сон ҳосил бў- лади.

730. Бўлиш амалини бажаринг:1) 9 м 52 см : 8 13 т : 2 2 км : 8

4 м 68 см ! 6 22 км : 5 7 км : 46 сўм 75 тийин : 998 сўм : 8

2) 15 м 6 дм : 4 дм 8 т : 5 ц8 м 64 см : 9 см 2 км : 8 м

44 сўм 22 тийин : 6 6 сўм 86 тийин : 7

731. Икки колхоэ қанд заводига лавлаги олиб кел- ди: биринчисн — 633 т бООяг, иккинчиси ундан 2мартакам. Агар қанд лавлаги огирлигининг- - қисмини таш-кил қилса, олиб келинган лавлагидан завод қанча қанд олган? (Формула тузишда сонларни килограммларда ифодаланг.)

732. Ёш табиатшунослар 1 кг 200 г бодринг уру- ги ва яна шунча ошқовоқ уруғи олишди. Бодринг уруғнни улар ҳар бири 5 г дан қилиб, ошқовоқ уру- ғини эса 10 г дан қилиб қоғоэ халтачаларга солишди.

1) Улар ҳаммаси бўлиб нечта қоғоз халтачага уруғ солишган?182

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 183: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Қайси уруғ солинган қоюз халтачалар сони кўп ва иеча марта кўп?

733. Чанғичи 45 км масофани босиб ўтиши керак- У йўлнинг биринчи ярмини 2 соатда, иккинчи ярмини эса 3 соатда босиб ўтди. Унинг уртача тезлиги йўл- нинг иккинчи нрмида биринчи ярмидагидан неча кило- мстр камайган? (Масалага чизма чизинг.)

734. Баҳо, миқдор ва жами пули каби маълумот- лардан фойдаланиб, ечимларига кўра масалалар тузинг ва ечилишларини тушунтиринг:

1) х = (36 : 12)-4 2) х = 20: (15:3)*== 36: (12 : 4) х - 15 -(20: 5)

735. Жадвални т\лдиринг:Тяртибномерк Баҳоси Миқдори Жамн пули

1 2 сўм 96 Сўм2 3 сўм 96 сўм3 4 сўм 96 сўм4 16 М 96 сўм5 8 м 96 сўм6 4 м 96 сўм

1) Жадвалдан фойдаланиб, агар жами пули ўзгарма- ганда, баҳонинг бир неча марта ортиши ёки камайиши билан миқдорнинГ қандай ўзгаришини аниқланг; жами пули ўзгармаганда миқдорнинг ортиши ёки камайиши билан баҳонинг қандай ўзгаришини аниқланг. Хулоса- ларни ифодаланг.

2) Ҳарфлар ёрдамида миқдорни жами пули ва баҳо орқали ифодаланг.

183

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 184: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Нима учун жами пули бир хил бўлганда баҳонинг бир неча марта ортишп билан миқдор шунча марта камайишинн, баҳонинг бир иеча марта камайиши билан миқцорнинг шунча марта ортишини; нима учун миқ- дорнинг бир неча марта ортиши ёки камайиши билан баҳонинг шунча марта ортиши ёки камайишини айтиб беринг.

3) Бу жадвалнн ва хулосаларни 724- масалада бе- рилган жадвал ва хулосалар билан тақҳосланг.

736. Оғзаки ечинг;Магазинда сотилган ҳамма плашларга қанча пул

тушган бўлса, сотилган пальтолар учун ҳам шунча пул тушди. Ҳар бир пальто плашдан 3 марта қиммат, Со« тилган пальтолар ҳамда плашларнинг миқдори ҳақида нима дейиш мумкин?

737. Бир яшик олма учун қанча тушган бўлса, бир яшик узум учун ҳам шунча пул тушган, лекин бир яшик уэум бир яшик олмадан 2 марта енгил. Олма билан узумнинг баҳоси ҳақида нима дейиш мум- кин?

738. Икки туп газлама учун баравардан пул тўлан- ди, лекин биринчи тўп гаэламанинг баҳоси иккинчи тўп газламанинг баҳосидан 4 марта кам. Агар иккинчи тўпда 36 м газлама бўлса, биринчи тўпда неча метр гаэлама булган?

739. Колхоз бозорда гўшт билан ёғ сотди. Сотил- ган ёғдан қанча пул тушган бўлса, гўшт учун ҳам шунча пул тушган, лекин колхоз ёғдан 2 марта ортиқ гўшт сотган. Агар колхоз ёғнинг бир килограмини 3 сўм 80 тийиндан сотган бўлса, гўштнинг бир кило- грамини қанчадан сотган?

740. Куйидаги қисқача ёзув бўйича масала тузинг ва уни турли усуллар билан ечинг.184

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 185: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бяҳосн Мнқдорн Жами пули1

1X тнйин 2 чути Бир хил 1110 тийин 6 қути 1Тескари масалалар туэинг ва уларни ечинг.741. Бир аёл тарвуз билан қовунга баравардан пул

тўлади. Тарвузнинг 1 килограми 10 тийин, қовуннинг 1 килограми 30 тийин. Агартарвуз 6 кг келган бўлса, қовун неча килограмм келган?

Масалани турли усуллар билан ечинг.Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.742. Баҳо, миқдор ва жами пули каби маълумот-

лардан фойдаланиб, турли ечимлари буйича масала ту. эинг ва ечилишларини тушунтиринг:

х« (8-10 ):5 л + 8-(10:5)

743. Ҳисобланг:17 км 250 м : 6 9 км : 6 82 м 35 см : 9 см32 т 256 кг * 7 32 ц : 5 26 пг 6 ц : 7 ц

ш744. 1) Тўғри тўртбурчакнинг берилган юзи ва бу-

йига кўра унинг энини топинг.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 186: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Расмда тасвирланган тўғри тўртбурчакнинг маъ- лум юзи ва энига кура унинг бўйини топинг.

?8 нв.сп

X см

745. Қуйидаги масалаларни ечинг:1) Тўғри тўртбурчакниинг бўйи — 6 см, эни — 4 см,

Шу тўгри тўртбурчакнинг юэини ҳисобланг.2) Тўғри тўртбурчакнинг юзи — 24 кв. см. Унинг

бўйи — 6 см. Шу тўғри тўртбурчакнинг эни қанчага теиг?

3) Тўғри тўртбурчакнинг юзи—-24 кв. см; унинг эни — 4 см. Шу тўғри тўртбурчакнинг бўйи қанчага тенг?

Шу масалаларнинг шартларини ва ечилишларини солиштиринг. Тўғри тўртбурчакнинг берилган юзи ва бир томонига кўра иккинчи томони қандай топилади?

746. 1) Тўғри тўртбурчакнинг бўйи— 9 см, эни — 7 см. Шу тўгри тўртбурчакнинг юзини ҳисобланг.

2) Иккита тескари масала тузинг.747. Тўғри бурчакли шаклларнинг баъзи ўлчамлари

берилган қуйидаги жадвални кўчиринг ва тўлдиринг:

Бўйи см ҳисобида 25 33 50 35

Эни см ҳнсобида 9 7 10 8 10

Юзи кв. см ҳисобида 84 99 160

186

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 187: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

748. Юзи 36 кв. см га тенг бўлган тугри туртбур- чак ясаш керак. Шундай тўғри тўртбурчакнинг ўлчам- лари қандай бўлиши мумкин? Жадвал тузинг.

749. Ҳисобланг:8 км 124 м : 3 15 км : 6 6 .« 39 с.м : 9 см30 т 247 кя : 7 92 ц : 5 33 т 6 ц : 7 ц

12750.

Тартнбномери Баҳоеи Мицдори Жамн цули

1 10 тийин а тийин Бир хил 80 тийин

16 тийън

2 Бир хил 5 .« 15 м

10 сўм Ь сўм

3 * 9 сум 3 сўм

6 дона х дона Бир хил

Жадвалда учта масала қисқача ёэилган. Масалалар тузинг, уларни турли усуллар билан ечинг, масалалар- ни ва уларнинг ечимларини таққосланг.

751. Қуйидаги масалани турли усуллар билан ечинг.Бир аёл ўз болаларига жун тўр кўйлак тўқиш учун

15 сўмга 3 калава оқ жун ип ва шу баҳо билан 6 ка- лава кўк жун ип олди. Кўк жун ип қанча туради?

Бу масалани тенглама тузиб, номаълум соннп то- пиб ечиш ҳам мумкин. Бунинг учун кўк жун ипнинг жами пулини х билам белгнлаймиз ва бир неча тенг- лама тузамиэ.

1) Баҳони мана бундай ифодалаймиз:15:3 (сум) — оқ жун ипнинг баҳоси, л :6 (сўм)— кўк жун ипнинг баҳоси.

187

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 188: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Оқ ва кук жун ипнинг баҳоси бир хил бўлгани учун, қуйидаги тенгламани тузиш мумкин:

15 : 3 = х : 6.Тенгламани соддалаштирамиз: 5 = * : 6.Номаълум бўлинувчини топамиз:

л; = 5 • 6, х — 30.

Ж авоб. Кук жун ипнинг мсами пули — 30 сум.2) Оқ жун ипнинг жами пулини қуйидагича ифо-

далаймиз:х : 6 (сум) — жун ипнинғ баҳоси,(х : б)-З(сўм) — оқ жун ипнинг жами пули.

Оқ жун иининг жами пули маълум (15 сум) бул- ]'ани учун, қуйидагича тенглама тузиш мумкин:

(х : 6)-3= 15.Номаълум сонни топинг.Масалани яна мана бундай усуллар билан ечиш ҳам

мумкин:3) Оқ жун ипнинг калавалари миқдорини қуйида-

гича ифодалаймизх : 6 (сум) — жун ипнинг баҳоси,15 : (х : 6) (калава) — оқ жун ип калаваларининг

миқдори.Оқ жун ипнинг калавалари миқдори маълум (3 ка-

лава); шунинг учун мана бундай тенглама тузиш мум- кин:

15 : (л:: 6) =■ 3.Номаълум сонни топинг.4) Кўк жун ипнинг калавалари миқдорини ўзингиз

ифодаланг ва бу ифодани кўк жун ипнинг калавалари-188

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 189: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

нинг маълум сони (6) га тенглаштиринг. Номаълум сонни топинг.

5) Олдин калавалар миқдорини, сўигра калавалар- нинг жами пулини таққослаймиз:

6 :3 — кўк жун ипга оқ жун ипга қараганда шун- ча марта ортнқ туланган.

Баҳолар тенг булгани учун, мана бундай тенглама тузамиз:

6 : 3 = х : 15.

Номаълум сонни топинг.752. Оғзаки ҳисобланг:

35042:7 720018:9 270009:348064:8 540024:6 560042:7

753. Ёзма ҳисобланг:64 м 53 см I 9 см 15 км 345 л :9-6 9 кг 376 г : 8 г 25 т 800 кг: 3 8

18 ц : 5 • 9 12 сўм : 8-7

а754. Колхоэ боаорда бир кунда қанча бодринг сот-

ган бўлса, шунча ломидор сотган. Колхоз бир пент- нер бодрингнн 60 сумдан сотиб, 480 сум пул тўплади. Помидорнинг бир центнерини 120 сумдан сотди. Кол- хоз помидордан қанча пул т\плаган?

Бу масалани ечиш учун помидорнинг жами пулини номаълум сон деб олиб, турли тенгламалар тузинг. Ҳар бир тенгламадаги номаълум сонни топинг.

189www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 190: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Курсатм а . 1)-0лдин бодринг миадорини, сўнгра помидорнинг миқдорини ифодаланг ва ҳосил бўлган ифодаларни тенглаштиринг.

2) Бодрингнинг баҳосини ифодаланг ва ҳосил бул- ган ифодани маълум сон (60) га тенглаштирииг.

3) Бодрингнинг жами пулини ифодаланг ва ҳосил бўлган ифодани маълум сон (480) га тенглаштиринг.

4) Помидорнинг баҳосини ифодаланг ва ҳосил бўл- ган ифолани маълум сон (120) га тенглаштирннг.

5) Олдин помидор билан бодрингнинг баҳосини, сўпгра уларнинг жами пулини таққосланг ва тенглама тузинг(751- машқнинг хулосаларидан фойдаланинг).

755. Куйидаги ифодаларни ёзинг ва уларнинг қий- матини топинг:

1) 18 т 400 кг ва 5 сонларининг бўлинмасини 7 марта орттиринг ва ҳосил бўлган натижани 12 т 800 кг камайтиринг.

2) 180000 сонини 260 км 550 м ва 9 м сонлари- нинг бўлинмаси қадар камайтиринг.

756. Расмдаги маълумотлардан фойдаланиб, шакл- ларнинг юзини ҳисобланг:

2сн

1 См

190

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 191: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

в

757. 15 м сатин учун қанча тўланган бўлса, 3 м духоба учун ҳам шунча пул тўланган. Агар духоба- нинг бир метрига 10 сўм тўланган бўлса, сатиннинг бир метрига қанча тўланган?

Бу масалани ечиш учун сатиннинг баҳосини номаъ- лум учун қабул қилиб, турли тенгламалар тузинг. Ҳар бир тенгламада номаълум сонни топинг.

Кўрсатм а. 1) Жами пулларни ифодаланг ва улар- ни тенглаштиринг.

2) Духобанинг миқдорини ифодаланг ва ҳосил бўл- ган ифодани маълум сон (3) га тенглаштиринг.

3) Сатиннинг миқдорини ифодаланг ва ҳосил бўл- ган ифодани маълум сон (15) га тенглаштиринг.

4) Духобанинг баҳосини ифодаланг ва ҳосил бўл- ган ифодани маълум сон (10) га тенглаштиринг.

5) Олдин сатин билан духобанинг миқдорини, сўнг- ра духоба билан сатиннинг баҳосини солиштиринг ва тенглама туяинг (751- машқнинг хулосаларидан фой- даланинг).

758. Қуйидаги масаладарни турли усуллар билан ечинг:

1) 5 400 ва 4 сонларининг бўлинмасини 2 марта камайтиринг.

2) 7 560 ва 6 сонларининг бўлинмасини 3 марта орттиринг.

759. Икки ишчи машина ёрдамида бир кунда 1 680 кг доривор ўсимлик терншди. Бу шу вақт ичида 10 ки- 1ЛИНННГ қўлда терганидан 6 марта ортиқ. Машинада ишлаган бир ишчига қўлда ишлаган ишчидан неча ки- лограмм ортиқ доривор ўсимлик тўғри келади?

191

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 192: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

760. Мисолларни ечинг:1 965 ■ 3 -}- 7 280 -6 — 16 495 29728- 1207-94-8074 9640: 10 — 6400: 100 — 471 1628 4-768 : 8 — 707 :7

МАШЦ ҚИЛИШ УЧУН ҚУШ ИМ ЧА М АТЕРИАЛ

761. Огяаки ҳисобланг:18-6 6- 18 120-4 7-11055-8 8-25 280-3 9 11168-4 9-22 150-6 8•10596-3 5-96 140-8 4■2201200 : 2 : 2 : 2 : 2 : 25 6-2-2-2-1 5 0 0 :3 :2 :2 :5 :2 5 8-2-2-2-2'2-21 700 : 2 : 2 : 5 : 5 : 17 3-3 3-3-3 3

3) 156:3 168:8 140:14 2364 - 48 - 6 - 36 4- 164• 7 : 2 4- 640 : 8- 250 • 5 — 10 - 9: 3 -115 : 3 — 250

4) 7 м 25 см-% 3 т 150 «гг • 64 ц 50 кг •6 . 5 кг 400 г•5

15 м 75 см-4 7 км 250 м- 88 сўм 15 тийин-9 4 т 250 л:г-8

4 соат 30 минут-22 соат 15 минут-43 сутка 12 соат-25 сутка 06 соат-3

5) 2 м : 5 5 ц : 2 кг 8 сум 10 тнйин : 93 Атг : 6 4 м : 5 дм 5 км 400 м : 65 т : 4 3 км : 10 м 4 ц 20 кг : 7 кг2 соат : 3 8 т : 5 ц 7 м 2 дм : 8 дм

192

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 193: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

6) 1000-250:5 60-8-350:54 901200- 40-6 90-9:3 — 320:8560+ 35-4 370- 180 + 60-5790 + 280:7 800-540:9-7

25-3 + 25-7 57-8-57-7 3-60+ 7-60 24-9- 4-9

7) 86; 180; 250; 460; 500; 700 сонларининг қисми- ни топинг.

96; 150; 330; 375; 450; 750 сонларининг ^-қисми-ни топинг.

88; 160; 320; 400; 560; 808 сонларининг - -қисми- ни топинг.

8) қисми 42 га тенг булган сонни топинг.

қисми 30 га тенг булган сонни топинг.

•д- қисми 120 га тенг булган сонни топинг.762. Қуйидаги ифодаларнн ёзинг ва улардан ҳар

бирининг қийматини уч усул билан топинг:1) 10 па 8 сонларинингкўпайтмасини 2 марта орт-

тиринг.2) 10 ва 6 сонларининг кўпайтмасини 3 марта ка-

майтиринг.3) 24 ва 6 сонларининг бўлинмасини 3 марта орт-

тиринг.4) 72 ва 4 сонларининг бўлиимасини 2 марта ка-

майтиринг.763. Қуйидаги ифодаларни юқоридагн топшириқда

13-95 193www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 194: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ифодалангандек қилиб ўқинг ва уларнинг қийматини энг осон усул билан ҳисобланг:

(15 - 9) - 4 (6 ■ 51): 17 (300 : 12) • 4 (810: 9): 15

(75 - 5) • 2 (24 • 9 ):8 (560: 2): 7 (7 • 14)■ 5

(20 : 5) • 2 (45 • 3) • 2 (720 : 9) ■ 8 (42 • 9): 14

764. Тенгликларнинг қандай ҳосил қилинганини ай- тиб беринг:

(а : Ь) ■ с — (а • с) ! Ь = а : (Ь : с)(а ■ Ь) • с = (а • с) ■ Ь =- а • (Ь • с)(а : £): с -= (а : с) : Ь = й : ( ■ с)

• (я ■ 6): с *■ (а : с) • — а • (Ь : с)765 (оғзаки). Қуйидаги ифодалар орасидаги ишо-

ралар тўғри қўйилганми-йўқми, текшириб кўринг. Қан- дай ишоралар қўйиш керак?

(350: 14) • 2 = 350: (14 • 2)(15- 9) • 5 > (15 • 5) • 9 (170: 35) : 2 = (170- 2): 35 ( 36 • 12): 9 > (36 : 9)-12

766. Қуйидаги масалаларни турли усуллар билан ечинг:

1) 1 метр шойи а сўм туради. Бир тўпда Ь м шо- йи бор. Шундай шойининг с метри қанча туради? (Масалани а — 6, Ь = 24, с = 5 бўлган ҳол учун ечинг.)

2) Фабрика к иш куни давомида ҳар куни см дан газлама ишлаб чиқаради. Агар ҳар тўпда Ь м дан газлама бўлса, фабрика шу вақтда неча тўп газлама ишлаб чиқарган? (Масалани А = 50, с = 900, Ь — 25 бўлган ҳол учун ечинг.)

3) а та от учун бир кунга Ь кг пичан керак бўла- ди. Қўй отдан бир кунда с кг кам пичан ейди. Қўй|194

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 195: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

бир кунда қанча пичан ейди? (Масалани а 8, Ь =64, с = 2 бўлган ҳол учун ечинг.)

4) Бир комбайнчи п кунда к ц ғалла йигди. Агар иккинчи комбайнчи бир кунда биринчи комбайнчи- дан с марта кам ғалла йиғган бўлса, шу вақт ичида у қанча ғалла йиғади?. (Масалани я = 6, к = 2640, с = 2 бўлган ҳол учун ечинг.)

767. Қуйидаги ифодаларнинг ҳар бир жуфтини ўз- аро таққосланг, ҳисобламасдан туриб иккинчи ифода- нинг қиймати биринчи ифоданинг қийматидан қанча бирлик ортиқ ёки кам эканини билинг:

1) 140 + 96 42+190 370+150140 + (96 —30) 42+ (190+20) 370 + (150-60)

2) с + А д + й я/ + яс + (А + я) с) ш + (л + й)

3) 530 — 220 870-380530 - (200 - 98) 870 - (380 + 140)

940 — 560 940 - (560 - 270)

4) а — Ь к — п с — Ьа — Ь(-\-с) к — (п — т ) С-(Ь-\^к)

768. Қуйидаги ифодаларнинг ҳар бир жуфтини ўз- аро таққосланг ва ҳисобламасдан туриб, иккинчи ифо- данинг қиймати биринчи ифоданинг қийматидан қанча ортиқ ёки кам эканини билинг;

1) 27•12 18-20 32-2427.(12: 3) 18 (20-4) 32 (24 :8)

2) а-Ь к'П с-Ьа-(Ьс) к ( п г т ) с(Ь-к)

3) 560:8 360:6 720:12560: (8 : 2) 360 : (6 3) 720: (12: 6)

195www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 196: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) а : Ъ к : п с: ка : ( Ь с ) к : ( п : т ) с:(к-Ь)

769. Ҳар бир сатрдаги ифодаларни таққосланг вануқталар ўрнига >, < ёки—ишорасини қўйинг;

1) 240 + 180 . . . 240+ (180 + 60)802-(350+170) . . . 802-350 580 + 250 . . . 580+ (250 — 160)730 - (560 — 96) . . . 730 — 560

2) 36- 8 .. . 36-( 8-17)21-(45 : 9) . . . 21-45 240: 15 . . . 240: (15-3)720 : (24 : 2) . . . 720 : 24

> ёки < ишора ўрнига = ишорасини қўйиш мум- кип бўлиши учун ифодалардан бирини қандай ўзгар-тириш керак?

770. Ёзма ҳисоблашлар учун:1) 357-8 4827-5 2078-6 28700-9

429-7 72394-7 19007 5 708000-8588-9 586428-4 400806-7 504000-6

2) 5 т 240 кг -3 4 м 75 с.и-8 9 км 450 м - 5

7 т 082 кг-§ 5 км 045 л-8 18 ц 05 кг-8

14 м 35 см-9 1 т 008 кг•7 3 км 089 м- 5

3) 249: 3 368: 4 637 :7

4) 2352:3 1 592 : 4

261 : 3 356 : 4 475:5

4 825 :5 5874 : 6

903:3 505 : 5 804 : 4

5229 5 742

804560350;

79

; 4; 8 790338040

582 : 6 679 :7 784:8 : 3-5 : 4 : 6

136www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 197: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

5) 67809:7 23064:6 12114:6 24056:861376:8 11215 : 5 46949 : 7 48042:663 008:9 35 008:4 68072:8 64072:8

6) 2232 : 8 + 920 -499 1576-7 - 8340:4 30040-6008-5 + 21042:6 10000— 10240: 4 + 796-8 10860-5 : 3 — 18081 :9-7 500 206 - 450 360 : 9 • 2 + 974 21042 : 6-8 + 944 — 29000 (12026-48 104: 4)-10

7) (12 м 96 см-\-8 м 45 см)- 5 (9 км 758 м — 2 км 864 м) : 6 3 кг 158 г-2+16 кг 752 г :89 сўм 52 тийин+6 сум 84 тийин : 4

771. Жадвални тўлдиринг:

ь 100 50 25 5 1 | 0

8 (Ь-5 )

Нима учун кўпайтма камаяди?Ь ҳарфининг 8 -(Ь -5) <200 тенгсизлик ўринли бў-

ладиган қийматларини айтинг. Жавобини Ь . . . тенг- сизлик кўринишида ёзинг.

772. с ҳарфининг (400:с)-2 кўпайтма ортадиган қийматларидан олтитасини топинг ва жадвалга &зинг;

с 1 |

(400 : с ) . 2 -*

197www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 198: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

с ҳарфига қандай энг катта ва энг кичик қиймат бсриш мумкин? Жавобини . . . с . . . қўш тенгсизлик кўринишида ёзинг.

773. Жадвални тўлдиринг:

а 1 2 4 5 10

(200 : а ) : 2 (

Нима учун бўлинма камаяди? а ҳарфига яна қандай қийматлар бериш мумкин?774. Жадвални тўлдиринг;

к1 1 2

3 4 6 8

96 : (24: к)

Нима учун бўлинма ортади? к ҳарфига яна қандай қийматлар бериш мумкин? к ҳарфига қандай энг катта қиймат бериш мумкин?775. Қуйидаги тенгсизликларда а ҳарфиўрнига қан-

дай сон қўйиш керак:]) 798-4+ 342 = 342 + в-42) 575 + 8 = 8-263 + 575776. Номаълум сонни топинг;(х — 420)-5 = 400 90*4 + л*9 = 540120 : (35 — л:) = 10 140 : х + 60 : 5 =■ 4070 + 8-*= 150 80-л:: 3=100-38(л: + 24): 5 = 30 320 : л: - 24 = 96 : 6

777. Куйидаги тенгсизликларнинг ҳар биридаги ҳарфларга қандай қийматлар бериш мумкин:х + 25 < 40 х — 30 < 24 Ь : 4 " 8 40 : а > 836 4- л > 70 90 — А > 36 с • 5 < 35 9 к > 18198

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 199: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

778. Лолада 20 тийин пул бор эди. Агар у бир цути қалам олса, у ҳолда унинг 6 тийиидан кам пули қолади. Бир қути қалам қанча туриши мумкин? (Жа- вобни тенгсиолик кўрмнишида ёзинг.)

779. Валида бир неча тнйин пул бор эди. У даф- тарлар сотиб олиши учун 10 тийин сарф қилганидаи кейин, унда 12 тийинлик китоб олишучун пули етмай қолди. Дафтар олганга қадар Валида қанча пул булган эди? Жавобнни қўш тенгсизлик шаклида ёзинг.

780. Қуйидаги формулаларга кура масалалар тузинг:1) х = 15*8 3) * = (54:9)-5 5) л: = (80- 9-4): 112) х = 42 : 7 4) * = 48 : (36 : 3) 6) *== 63 : 7 - 27 : 9

781. Баҳо, миқдор, жами пули каби маълумотлар- дан фойдаланиб, турли ечимларига кура масалалар ту- зинг ва шу ечимларни изоҳлаб беринг:

1) х = (60 : 6) -2 2) * - 80 : (16 : 2)л: = 60 : (6 : 2) л = 2 (80:16)

782. Қуйидаги қисқача ёзувга қараб масалалар ту- зинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

1)Миқдори Баҳоси Жамн пулн

Бир хил 10 тийин 30 тийин

20 тийни X тийин

2)

Баҳоси Миқдори | Жами пули

15 тийин 4 дона Бир хил5 тийин х дона

Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.199

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 200: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

783. Жадвални тўлдирииг:

к

(7-А): 5 42 35 28 21 14 7

Жадвалдан фойдаланиб баҳо, миқдор ва жами пу* линн билдирувчи сонлар иштирок этган масалалар ту- аинг.

784. 80 сўмга к м гаэлама сотиб олинди. Шундай газламанинг 10 метри неча пул туради?

Ечилишини қуйидаги жадвалга ёэинг (к нинг қий- матлари жадвалда берилган);

к | 4 5 1 8 10 16 20

(80: £)• 10 !

М асалалар785. Тўқувчи 9 та рўмол тўқиди, ҳар бир рўмолга

65 г жун кетди. Шундан кейин унда ишлатганидан уч марта куп жун қолди. Тўқувчида неча грамм жун бор эди?

786. Турист поездда соатига 56 км тезлик билан 6 соат йўл юрди. Шундан кейин у яна ўтганидан 4 марта ортиқ йўл юриши керак. Турист ҳаммаси бў- либ неча километр йўл юриши керак эди?

787. Самолёт Москвадан Владивостоккача соатига 750 км теэлик билан учди. Москвадан Владивостокка- ча 9 160 км. Самолёт осмонга кўтарилиб, 8 соат учган- дан кейин Владивостокдан қанча масофада бўлади?200

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 201: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

788. Тўғри тўртбурчакнинг эни 38 мм. Эни бўйи- дан икки марта кичик. Шу ўлчамлар билан тўғри тўртбурчак чизинг ва унинг периметрини ҳисобланг.

789. Мамлакатимизда Дунёда биринчи бўлиб „Ленин“

атом муз ёрари курилди. Агар унинг бўйининг қис-

ми 16 м 75 см, энининг қисми 5 м 52 см ни таш-кил қилиши маълум бўлса, шу муз ёрарнинг бўйи ва эни қанчага тенг?

790. Боғда 245 туп ўрик ва 186 туп шафтоли бор. Ўрик билан шафтоли биргаликда боғдаги барча да-

рахтларнинг қисмини ташкил қилади. Боғда ҳамма-си бўлиб неча туп мевали дарахт бор?

791. Бир чангичи 8 минутда 1200 м масофани бо- сиб ўтди, иккинчи чанғичи шу йўлни босиб ўтиши учун 2 минут кам вақт керак бўлди. Қайси чангичи- нинг тезлиги катта ва неча метр ортиқ?

792. Болалар уйи учун 90 сўмдан 9 та тикув ма- шинаси ва 2 та холодильник сотиб олинди. Агар со- тиб олинган ҳамма нарсалар учун 1 190 сўм тўланган бўлса, ҳар бир холодильник қанчадан туради?

793. 100 дона товуққа 7 кунда 31 кг 500 г дон бсрилди. Бир товуққа бир кунда қанча дон берилган? 5 та товуққа бир кунда қанча дон берилган? 5 та то- вуққа 3 кунда-чи?

794. 10 та сигирга бир ҳафтада 8 ц 40 кг пичан берилди. 6 та сигирга 3 кунда қанча пичан берилган?

795. Поеэд 8 соатда 416 км йўл босди. Шундан кейин у тезлигини соатига 4 км оширди ва қолган йўлни 6 соатда босиб ўтди. Поезд ҳаммаси бўлиб не- ча километр йўл босган?

201

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 202: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

796. Поезд соатига 50 км тезлик билан юриб, ик- ки шаҳар орасидзги масофани 3 соатда босиб ўтди. Агар велосипедчи соатига 15 км дан юрса, шу йўл- иинг ярмини неча соатда босиб ўтар эди?

797. 1) 9 та сигир ва 80 та қўй учун бир кунга 348 кг пичан берилди. Агар бир кунда бир қўй 3 кг пичан еса, бир сигир бир кунда қанча пичан ейди?

2) Қуйидаги шартларга кўра тескари масалалар ту- зинг ва ечинг:

1) 9 та сигир 12 кг дан Ҳаммаси х кг80 та қўй 3 кг дан

2) 9 та сигир 12 кг данX та қўй 3 кг дан 348 кг

798. Бир шаҳарнинг аҳолиси кейинги беш йилликда 4 марта ортиб, 96200 кишига етди. Беш йилликнинг боишда шу шаҳарда қанча аҳоли бор эди?

799. Оддий самолётнинг теэлиги соатига 480 км, бу эса электропоезднинг тезлигидан 6 марта ортиқ ва реактив самолётнинг тезлигидан 2 марта кам. Элек- тропоезднинг ва реактив самолётнинг тезликларини тогшнг.

800. Тикувчилик фабрикасида 1040 м гаэламадан аёллар кўйлаги ва 1 260 м газламадан эркаклар кўйла- ги тикилди. Ҳар бир аёллар кўйлагига 5 м дан, ҳар бир эркаклар кўйлагига 3 м дан газлама кетди. Қайси кўйлакдан кўп ва нечта кўп тикилган?

801. Ошхона 4 ойда 3 672 кг сабзавот ишлатдш биринчи ойда ҳамма сабзавотнинг учдан бири, иккин- чи ойда биринчи ойдагидан икки марта кам ишлатил* ди, қолган сабзавот учинчи ва тўртинчи ойларда ба« равардан ишлатилди. Ошхона учинчи ва тўртинчи ой- ларда неча килограммдан сабзавот ишлатган?202

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 203: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

802. 1320 кг ундан нон Спилди. Ҳачма ун учдан бирича оби қилди (кўпайди)/ Ҳаммаси бўлиб қанча нон епилган?

803. Нон эаводида 1980 «гундан нон бпилди. Ҳам- ма ун учдан бирича оби қилди. Агар ҳар бир буханка нон 2 кг келса, неча буханка нон Спилган?

804. Ўқувчилар бир участкадан 504 кг картошка, иккинчи участкадан эса биринчидан 3 марта кам кар- тошка йиғиб олишди. Йиғиб олинган ҳамма картошка- нинг ярми иссиқ овқатга ишлатилди. Иссиқ овқатга не- ча килограмм картошка ишлатилган?

805. Эман дарахти 1000 йилгача яшай олади, Қа- рағай эмандан 600 йил кам, қайин эса қарагайдан 4 марта кам яшай олади. Қайин дарахти неча йил яшай олади?

806. А ва Б шаҳарлар орасидаги масофа 360 км га тенг. Б ва В шаҳарлар орасидаги масофа А дан ф гача бўлган масофанинг бешдан бир қисмини, В ва Г шаҳарлар орасидаги масофа эса учдан бирини таш- кил қилади. Б дан Г гача бўлган масофани топинг.

6 В0 .. } г

807. А дан Б гача 13 мм. Б дан В гача ундан 3 марта ортмқ. А дан В гача бўлган масофа қанча бўлса, В дан Г гача ҳам шунча. А Г кесма қанчага тенг?

203

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 204: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

808. Куйидаги масалаларнинг ечилишини жадвалга ёзинг:

1) Битта кўйлакка 2 м 80 см газлама кетади? 2 та шундай кўйлакка неча метр газлама кетади? 5 та кўй- лакка-чи? 8 та кўйлакка-чи?

2) Битта фартукка 1 м 30 см газлама кетади. 2 та шундай фартукка қанча газлама кетади? 4 тасига-чи? 10 тасига-чи?

3) 1 м сатин 1 сўм 50 тийин туради. 3 м сатинга қанча тўлаш керак? 6 метрга-чи? 5 метрга-чи? 10 метр- га-чи?

4) 1 кг сариёғ 3 су.м 60 тийин туради. 2 кг сариёғ қанча туради? 4 л:г-чи? 7 лгг-чи? 10 кг-чи?

809. Дўконга ҳар бирида а кг дан 15 яшик олма келтирилди. Бу олмани баравардан қилиб 3 саватга солишди. Ҳар бир саватга неча килограммдан олма солинган?

Масалапинг ечимини а нинг бсрилган қийматлари- да жадвалга ёзинг:

а 6 7 8 | 9 10

(а 15): 3 ] 11

810. Қуйидаги масалаларни тенгламалар ёрдамида ечИнг:

1) Бирор сон ўйланган. Агар уни 3 марта орттир- сак, 120 ҳосил бўлади. Қандай сон ўйланган?

2) Поезд соатига 60 км тезлик билан 420 км ма- софани босиб ўтди. Поезд йўлда неча соат бўлган?

3) Омборда 340 ц картошка бор эди. Омбордан ҳар бирига баравардан юклаб, 9 машинада картошка олиб кетилганидан кеймн омборда 160 ц картошка қол- дм. Ҳар бир машинада қаичадан картошка олиб кетмлган?204

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 205: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) Бирор сон ўйланган. Агар бу сонга 26 сони- ни қўшиб, ҳосил бўлган йигиндини уч марта орт- тирсак, 240 сони ҳосил бўлади. Қандай сон ўй- ланган?

5) Бирор сон ўйланган. Агар уни 4 марта камайти- риб, ҳосил бўлган сондан 180 ни айирсак, 720 ҳоснл бўлади. Қандай сон ўйланган? -

6) 10 та чой қошиққа қанча тўланган бўлса, 6 та ош қошиққа шунча пул тўланган. Бир чой қошиқ 30 тийин туради. Битта ош қошиқ қанча туради?

811. Бир хил читга бир харидор иккинчи харидор» дан 3 марта ортиқ пул тўлади. Бу харидорлардан қай- си бири кўп ва неча марта кўп чит олган?

812. Магаэинда тушга қадар тушдан кейингига қа- раганда 4 марта ортиқ сут сотилди. Тушгача ва туш- дан кейингн сотилган сутдан тушган пул ҳақида нима дейиш мумкин?

813. Акаси 15 дона бир хил дафтар олиб, 30 тийин тўлади, синглиси эса шундай дафтардан акасига қара» ганда 3 марта кам олди. Синглиси қанча нул тўлаган?

Масалани турли усуллар билан ечинг. Қайси усул осон?

814. Қуйидаги масалаларнн турли усуллар билан ечинг. Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.

1) Мактаб-интернат тарбияланувчилари учун бир хил миқдорда телпак ва шарфлар олинди. Ҳамма шарф- лар учун 40 сўм, ҳамма телпаклар учун эса 80 сўм тўланди. Агар битта шарф 2 сўм турса, битта телпан қанча туради?

2) Колхоэ сотган картошка билан сабзига баравар- дан пул тушди. Колхоэ 32 ц картошка ва 16 ц сабэи сотди. Агар картошканинг биркилограми 10 тийиндан бўлса, сабзининг ба^ооини тоцинг,

203www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 206: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

10 ГА, 100 ГА, 1000 ГА КЎПАЙТИРИШ ВА БЎЛИШ815. Ҳар қандай сонни 10 га, 100 га, 1000 га па

ҳоказоларга қандай қилиб тез кўпайтириш мумкинлиги ҳақидаги қоидани эсга туширинг.

816. Қуйидаги кўпайтмаларни эсда сақланг10 • 10 = 100

100 - 10000 1000 • 1000 = 1 000000

817. Оғзаки ечинг:1) 10- 10- 10-10 10-10 3) 100- 100-1002) 5-10-10-10-10-10 4) 8-10-100-1 000818. Ўрин алмаштириш хоссасидан фойдаланиб, қу-

йидаги кўпайтиришларни бажаринг:10-76 100-60 100-815 1000-46

819. Қуйндаги сонларнинг кўпайтмасини топинг:76 ва 10 90 ва 100 8 ва 1000

800 ва 10 706 ва 100 20 ва 10002040 ва 10 4000 ва 100 815 ва 1000

820. Юзни юзга кўпайтириб, ҳосил бўлган кўпайт- мани яна юзга кўпайтирсак, қанча чиқади?

821. 40; 100; 670; 3200; 15 620 сонларида ҳаммаси бўлиб қанча ўнлик бор?

600; 1000; 4200; 6000; 10000 сонларида ҳаммаси бўлиб нечта юзлик бор?

822. 320 ни 10 га бўлсак қанча чиқади? 850 ни 10 га бўлсак-чи? 356000 ни 100 га бўлсак-чи?

823. Оғэаки ечинг:100000: 10: 10: 10: 10: 10 600000: 10: 10: 10: 100 1000000: 1000: 100: 10 4000000: 1000: 10: 100

206 1www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 207: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

824. 1) 730; 1000; 980; 2000; 34000 сонларининг ўндан бирини топинг;

2) 3600; 1000; 10600; 50100 сонларининг юздан бирини топинг.

825. 170; 3000; 40060 сонларини 10 марта камай- тиринг.

7 400; 10000; 43000; 500800 сонларини 100 марта камайтиринг.

826. Агар 754 сонига ўнг томондан битта ноль қўйсак, бу сон қандай ўзгаради? Иккита ноль қўйсак- чи? Учта ноль қўйсак-чи?

Агар 100000 сонининг ўнг томонидан битта ноли- ни ўчирсак, бу сон қандай ўзгаради? Иккита нолини ўчирсак-чи? Учта нолини ўчирсак-чи? Тўртта нолини ўчирсак-чи?

827. Ҳисобланг;4 000000-702-1000:10 245 967 + 54-1 0005630-100+457 000: 10 87 • 1 000-930000 : 100828. Қуйидаги мисолларнй энг қулай усул билан

ҳисобланг:42-100 + 54-100 348-10-48-10

456 + 456-99 702-1001 — 702

829. с нинг 90 : (с : 2) бўлннма камаядиган олтита қийматини топинг. Ечилишини жадвалга ёзинг.

с

90: (с : 2) |с га қандай энг катта ва энг кичик қийматлар бе-

риш мумкин? Жавобни . . . < с < . . . тенгсизлнк шак- лида ёзинг. •

207, чwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 208: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

830. Бир тўп читдан 32 та болалар кўйлаги ёки 16 та катталар кўйлаги тикиш мумкин. Ҳар бир бола- лар кўйлагига 2 м дан чит кетади. Ҳар бир катталар кўйлагига қанча чит кетади?

Чизмасини чизинг ва тенглама тузиб масалани ечинг.831. Нон заводи ҳарбирида 485 и, дан 10 вагон жав-

дар уни ва ҳар бирида 500 ц дан 10 вагон буғдой уни олди. Буғдой уни жавдар унидан неча центнер ортиқ?

832. „Москвич" автомобили 100 км йўлга 9 л бен- зин сарф қилади. Бу машина 400 км йўлга неча литр бензин сарф қилади? 1 200 км йулга-чи?

833. 86 ни 10 га бўлиш керак бўлсин. Бўлинувчи- да 10 га қолдиқсиз бўлинадиган энг катта сонни аж- ратамиз, бу сон 80 бўлади; уни 10 га бўламиз, 8 ҳо- сил бўлади, 6 бирлик эса қолдиқ бўлади.

Ё з и л и ш и. 86 : 10 = 8 (6 қолдиқ).834. Қуйидаги мисолларни изоҳлаб ечинг:148:10 356:10 1425 : 10 24876:10

835. 935 ни 100 га бўлиш керак бўлсин. 100 га қолдиқсиз бўлинадиган энг катта сонни ажратамиз; бу сон 900 бўлади. Уни 100 га бўламиз, 9 ҳосил бўлади, 35 бирлик эса қолдиқ бўлади.

Ёзилиш и. 935:100 — 9 (35 қолдиқ).836. Худди шундай мулоҳаза қилиб, бўлишни ба-

жаринг:4 768:100 26943:1000 36840:10008060:100 40807:1000 215046:1000

Ҳар қайси бўминувчининг бўлинмада ёзиладиган ра- қамлари тагига бир чизиқ, қолдиқда қоладиган рақам- лари тагига иккн чизиқ чнзннг. Бунда сиз қандай қи- зиқ нарсани кўрдингиз?208

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 209: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

837. Бўлинмаларни ҳисоблаб топинг:625:10 45008: 100 350046:9

24310:100 84617:10 123041:5410208 : 1000 29016 : 1 000 569009 : 7

838. Номаълум сонни топинг:18 ■ .V = 15 • 6 24-Л-+ 8-4 = 10435 : й = 54 : 6 35-Ь — 10-5= 90

Охирги тенгламага кура масала тузинг.839. Бир хил вақт ичида мотоциклчи 180 км, ве-

лосипедчи эса 45 км йўл юрди. Велосипедчининг тез- лиги соатига 15 км. Мотоциклчининг тезлигини топинг.

Чизма чизинг ва тенглама тузиб, масалани ечинг (мотоциклчи билан велосипедчипинг ҳаракат вақтини ифодаланг ва ифодаларни тенглаштиринг).

840. 1) Машиналарга 100 қоп кепак ва 10 қоп ун ортилди. Кепакнинг оғирлиги 4 200 кг, ун эса 5 марта енгил. Бир цоп ун бир қоп кепакдан неча кнлограмм оғир келади?

Қуйидаги формулани ёзинг:х = (а : Ь) : с — а : в

ҳарфлар ўрнига шундай сонлар қўйингки, бу сонлар масаланинг шартига мос келсин ва ҳисоблашларни ба- жаринг.

Шу масалани „Бир қоп уннинг оғирлиги бир қоп кепакнинг оғирлигидан неча марта ортиқ?“ деган са- вол қўйиб ечинг.

СОННИ КЎПАЙТМАГА КЎПАЙТИРИШ841. Натижаларни ҳисобланг ва ҳар бир устундаги

ифодаларнинг қийматларини таққосланг:18-(2-5) 15 - (3 4) 25 (2-3)18-2-5 15-3-4 25-2-318-5-2 15-4-3 25-3-2

14—95 209

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 210: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Сонни кўпайтмага қандай кўпайтириш мумкин?842. Қуйидаги жадвалдан фойдаланиб, ушбу қоида-

ни текширинг:Сонни кўпайтмага кўпайтириш учун

: кўпайтмани топиб, сўнгра сонни топилганнатиж ага кўпайтириш мумкин ёки сонни

} кўпайтувчилардан бирига кўпайтириб,I ҳосил бўлган натижани иккинчи кўпай-! тувчига кўпайтараш ҳам мумкин.

и*Ь с а (Ъ-с) (а-Ь )с (а-с) Ь

( ю 4 2

\ 18 1

2 5

1 16!

5 4-

1 20 1

3 2 |

843. Бу қоидани кўпайтмада учта кўпайтувчи бўлган ҳол учун текширинг. Бу қоидани ҳарфлар €р- дамида езинг.

844. Натижани учта усул билан топинг:8 - (5■ 3) 5-(4-9) 12-(6-2)

845. Ҳар бир ифоданинг қийматини энг қулай усул билан топннг:

18(5-7) 29(2-5) 35-(2-7)25 (9-4) 15 (3-6) 16-(9-5)

846. Агар кўпайтувчилардан бирини кўпайтма кў- ринишида ифодалаш мумкин бўлса, сонни кўпайтмага кўпантириш қоидасидан ҳисоблашларда фойдаланилади.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 211: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Масалан:12-30 = 12 (3 -10)= 12-3 -10 = 36-10 = 360 1512= 15(4-3)= 15-4-3 = 60-3= 180

Бу ерда кўпайтувчи осон кўпайтувчилар шаклида ифодаланди.

Қуйидаги мисолларнн ҳам худди шундай ечинг:23-30 25-12 32-40 645054-20 35-18 ’ 45-20 14-1512-40 45-14 15-30 75-20

847. Қуйидаги масалаларни турлн усуллар билап ечинг:

1) Магазинга ҳар сафар 8 яшикдан 3 марта олма олиб келинди. Ҳар бир яшикда 15 кг дан олма бор эди. Магазинга ҳаммаси бўлиб неча килограмм олма олиб келинган?

2) Битта сигирдан ҳар куни ўрта ҳисобда 14 кг сут соғиладн. 10 та шундай сигирдан 7 кунда қанча сут согиш мумкин?

3) Битта автомашинада бир қатнашда 25 ц юк олиб келиш мумкин. 10 та шундай машинада 4 марта қат- нашда қанча юк олиб келиш мумкин?

I»848. Қуйидаги жадвалнинг бўш катакларини тўлди

риб, кўчиринг:Тартнбиоиерн Теэлик Вакт Масофа

1 Соатнга 5 км 2 соат2 Соатига 5 км 4 соат3 Соатига 5 км 6 соат4 Соатига 5 км 60 км5 Соатига 5 км 90 км ’€ Соатнга 5 км 120 км

211www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 212: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Жадвалда қандай мицдорлар ифодаланган? Кан- дай миқдор ўзгармайди? Қандай миқдорлар ўзгаради?

2) Агар ҳаракат вактини бир неча марта орттириб ёки камайтириб, тезликни ўзгаришсиз қолдирсак, ма- софа неча марта ортишини ёки камайишини жад- валдан фойдаланиб топинг. Хулосаларни ифодаланг.

3) Агар масофани бир неча марта орттириб ёки камайтириб, тезликни ўзгаришсиз қолдирсак, ҳаракат вақти неча марта ортишини ёки камайишини ўша жад- валдан топинг. Хулосаларни ифодаланг.

4) Ҳарфлар ёрдамида масофани тезлик ва ҳаракат вақти орқали, вақтни эса масофа ва тезлик орқали ифодаланг. Шу хулосаларни бошқача қандай ҳосил қилиш мумкинлигини айтиб беринг.

849. Қуйидаги масалаларни огзаки ечинг ва ечили- шини тушунтириб беринг.

1) Икки велосипедчи бир хил тезлик билан юрди. Улардан бири иккинчисидан 3 марта ортиқ масофани босиб ўтди. Велосипедчиларнинг ҳаракат вақти тўғри- сида нима дейиш мумкин?

2) Куйидаги расмда икки пионер отрядининг ҳара- кати кўрсатилган. Бу отрядлар „Калинин" номли кол- хоздан „Партсъезд" колхозига қараб бир хил тезлик билан йўлга чиқишди. Биринчи отряд иккинчи отряд- га қараганда 2 марта кам вақт сарф қилди. Отрядлар босиб ўтган масофа ҳақида нима дейиш мумкин?

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 213: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) Икки самолёт бир хил тезлик билан учишди. Биринчи самолёт 2 соат йулда бўлди. Агар иккинчи самолёт биринчи самолётдан 3 марта ортиқ масофага учган бўлса, иккинчи самолёт неча соат йўлда бўлган?

4) Расмни кўрйб чиқинг. Агар иккала югурувчи бир хил тезлик билан югурганлиги маълум бўлса, бу югурувчилардан цайси бири учрашгунча кам вақт сарф қилган ва неча марта кам вақт сарф қилган?

850. Ушбу тенгликларни кўриб чиқинг:а ■ (Ь ■ с) = а Ь ■ с ~ а ■ с ■ Ь.

Улар қандай қоидани ифодадейди? Шу қоидадан фойдаланиб, қуйидаги мисолларни энг қулай усул би- лан ечинг:

45 (7-2) 24 (2-10) 51-(3-100)62(5-3) 35‘(100-4) 18(7-5)

851. Қуйидагиларни ҳисобланг:557-1000 — 20952 4350-100 : 10006010007 — 124800 : 100 8206• 100 : 1 000500102 - 2 100 135 : 5 3 075-8 :3

$3

852. ҚуГшдаги масалаларнн турли усуллар билан ечинг: .

1) Велосипедчилар бир хил тезлик бнлан юришиб, икки кунлик походда бўлдилар. Улар биринчп кун 48 км йўлни 4 соатда, иккинчи куни қолган йўлпи 8 соатда

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 214: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

босиб ўтдилар. Велосипсдчилар иккинчи куни қанча масофани босиб ўтишди?

2) Чангичиларнинг икки командаси бир-бирига қар- ши бир хил тезлик билан юришди. Биринчи команда учрашгунча 36 км масофани 4 соатда, иккинчи ко- манда эса учрашгунча 18 км масофани босиб ўтди. Иккинчи команда қанча вақт йўлда бўлган?

853. Қуйидаги цисқача ёзувларга қараб масалалар тузииг ва уларни турли усуллар билан ечинг;

Теэлнк Вакт Масофн Теэлнк Вақт Масофа

Бир хил 30 минут 10 минут

300 км х км

Бир ХИЛ 5 соат х соат

200 КМ 800 к м

854. Қуйидаги мисолларнинг ечилишини тугалланг; 15-40=15-( 4-10)- . . . 12-17 = 12-(10+ 7)=-15 14= 15-(10-|-4)= . . . 12-70=12-( 7* 10)-

855. 1) 15 ни 4 га кўпайтириб, сунгра досил бўл- ган кўпайтма 2 га кўпайтирилди. Натижада 15 қандай сонга купайтирилган?

2) 15 ни олдин 4 га кўпайтириб, сунгра 2 га кў« пайтирилди ва ҳосил бўлган кўпайтмалар қўшилди. Натижада 15 қандай сонга кўпайтирилган?

3) Берилган сонни 12 га кўпайтириш керак эди, лекии у 4 га кўпайтирилди. Берилган сон 12 га кўпай- тирилган бўлиши учун ҳосил бўлган купайтмани қан- дай сонга кўпайтириш керак?

856. Турли усуллар билан ҳисобланг:24-15 25-12 18-20 50-12

857. Мисолларни ечинг:735-100 + 8675 000:1000 307-100:10001000000- 4 856-1 000:100 4 509-10:1007000000 - 2028 100 : 8 6 008-7 :4

214

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 215: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

858. Чизмани кўриб чи- 8 қинг ва бу шаклда нечта тўгри тўртбурчак ва нечта учбурчак борлигини кўр- сатинг. К й кесма қайси шаклларга киради?

ЯХЛИТ СО Н ЛАРГА КЎПАЙТИРИШ ВА БЎЛИШ

859. Яхлит сонни ҳамма вақт бирор сон билан 10 нинг ёки 100 нинг, еки 1 000 ва ҳоказоларнинг кў- пайтмаси шаклида тасвирлаш мумкин. Масалан:

40 = 4*10 700 = 7*100 3200 32-100Қуйидаги сонларии шундай кўпайтмалар шаклида

тасвирланп80 400 6000 340 4300 7200050 900 2000 850 1500 124000

Қуйидаги мисолларда кўпайтувчини шундай кўпайт- ма шаклида тасвирланг ва кўпайтиришни сонни кў- пайтмага кўпайтириш қоидасига асосан бажаринг.

Масалан: 24*300 = 24*(3* 100) = 24*3* 100 = 7200 38-20 12*400 18 500 45-2000

860. Агар кўпаювчи кўпхонали сон бўлиб, кўпай- тувчи яхлит сон бўлса, у ҳолда устун шаклида ёзиб кўпайтириш ўнғай:‘ 1) у 624

* ___ 3018720

Олднн 624 ни 3 га кўпайтириб, ҳосил бўлган на- тижани 10 га кўпайтирамиз, бунинг учун эса унинг ўнг ёнига ноль бзиб қўямиз.

2) ^ 357 * §00285600

215

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 216: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Олдин 357 ни 8 га кўпайтирамиз ва ҳосил бўлган кўпайтмани 100 га кўпайтирамиз, бунинг учун эса унинг ўнг ёнига иккита ноль ёзиб қўямиз.

861. Кўпайтиришни устун шаклида езинг ва изоҳ- лаб бажаринп

548-70 46-300 2804-8000306-90 175-900 1095-7000879-60 307-800 3007-6000

862. 1) 245 ни 30 га қандай кўпайтириш керак?2) Ҳар қандай сонни 500 га қандай кўпайтириш

керак?3) 415 сони 6 га кўпайтирилди ва ҳосил бўлган

кўпайтманинг ўнг томонига икки ноль ёэилди. 415 со- ни неча марта ортди?

863. !) Қишлоқни кўкаламзорлаштириш учун кўчат- лар сотиб олинди: 300 туп терак ва 200 туп қайрағоч. Терак кўчати 36 тийин, қайрағоч кўчати эса ундан икки марта қиммат туради. Ҳамма кўчатлар учун қан- ча пул тўланган? Масаланинг ечилиш формуласини ту- эннг.

2) Қуйидаги формулани ёзинг: х = а-Ь^^а с)-^.Ъу формулани ўзингиз тузган формула билан тақ-

қосланг. Бу формула ўзингиз тузган масаланинг ечи- лиш формуласига мос келнши учун ҳарфлар ўрнига қандай сонлар қўйиш керак?

3) Худди шундай формула билан ечиладиган маса- ла тузинг.

864. Заводда ҳар куни 175 ц торф ва ундан 5 мар- та кам кўмир ёқилади. Завод 300 кунга қанча торф ва қанча кўмир ғамлаши керак? (Натижани тонналарда ва центнерларда ифодаланг.)2:16

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 217: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

т866. Куйидагиларни иэоҳлаб ечинп

700-3 2 500-2 347 000-8 503700-9866. Кўпаювчи билан кўпайтувчи ноллар Оилан ту-

галланса, кўпайтириш мана бундай бажарилади:]) 800-60 = 8 юз-6 -10 = 480 юз = 480002) 1 600-500 = 16 юз-5 -100 = 8000 юэ==800000Қуйидаги мисолларни ана ьчундай изоҳлаб ечинп

70-50 120-800 4000-80 300-900867. Натижани оғзаки топиш қийин бўлса, устун

шаклида ёзиб ечилади. Куйидаги мисолларнинг ечили- шини қараб чиқинг ва натижалар қандай ҳосил қилин- ганини айтинг:

8400 1370 V, 48200л 70 л 500 л 700

588000 685000 33740000Ҳар бир ҳолда кўпаювчинннг охирида, кўпайтувчи-

нинг охирида, кўпайтманинг охирида нечта ноль бор- лигини кузатинг.

Яхлит сонлар қандай кўпайтнрилади?Қандай қоида чиқара олар эдингиз?868. Кўпайтиришни устун шаклида ёзинг ва бажа-

ринг:2600- 80 4250- 70 1 970-60001720-400 1860-300 54200-900

869. Кўпайтиришни бажаринг, дафтарга фақат жа- вобларини ёзинг (кўпайтмада нечта рақам бўлиши ке- раклигини олдиндан чамалаб кўринг):

300-50 150-400 60-800 25000- 30600-40 140-500 700- 60 18000 400

217

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 218: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

870. Яхлит сонларни кўпайтиришга доир тўртта мисол тузинг ва ечинг.

871. Қуйидаги ифодаларни таққосланг ва улар ўр- тасига тегишли белги қўйинг:

480- 5-100 . .. 480-500270-40 ...2 7 0 - 4 4 270-10310-12 . . . 310- 10+310- 2720-16 ...720-10-6

872. Бир вагонга 30 қоп ун ва 200 қоп гуруч юк- ланди. Бир қоп ун 80 кг келади, бир қоп гуруч эса бир қоп ундан 20 кг енгил. Ҳамма юк неча килограмм келади?

873. Қуйидаги ечилишларига кўра тезлик, вақт, ма- софа каби миқдорлардан фойдаланиб масалалар тузинг.

1) л:— 180 : 3-2 2) л: = 120 : (60 : 2)Бу масалаларни бошқа усул билан ечинг. *

СОННИ КЎПАЙТМ АГА БЎЛИШ

674. Қуйидаги чизмаларни ва уларнинг тагидаги ёзувларинн қараб чиқинг. Бу ерда 12 см уэунликдаги кесмани бўлиш ёрдамида 12 сонини 3 ва 2 сонлари- нинг кўпайтмасига уч усул билан қандай бўлиш мум- кинлиги кўрсатилган.1 !■■■■ I ■ I

12 12:6-2

2 )- N ■■■м----- —«Ў2*(3 '2)*г2 :3-г-г

3 )-- " I |. I I -«12:(3 г ) в12 2 3 2

218

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 219: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

' 12 сонини 3 ва 2 сонинин!- кўпайтмасигэ, яъни 6 га бўлиш мумкин. •

12 сонини олдин биринчи кўпайтувчи (3) га бўлиш, сўнгра натижани лккинчи кўпайтувчи (2) га бўлиш мумкин.

12 сонини олдин иккинчи кўпайтувчи (2) га бўлиб, сунгра чиққан натижани биринчи кўпайтувчи (3) га бўлиш мумкин.

Учта кесманинг ҳар бири нечта тенг бўлакка бў- линган? Тенг бўлакларнинг ҳар бири қанчага тенг? 12 ни 3 ва 2 сонларининг кўпайтмасига қандай қилиб бўлиш мумкин?

875. Қоғоэдан учта тасма қийинг, ҳар бирининг узунлиги 32 см бўлсин. Бу тасмаларни 2 ва 4 сонла- рининг кўпайтмасига тенг сонга қуйидаги уч усул би- лан бўлинг:

1) 32: (2-4) = 32: 82) 32 : (2 ■ 4) = 32 : 2 : 43) 32 : (2 • 4) = 32 : 4 : 2

Учта тасманинг ҳар бири нечта тенг бўлакка бў- линди? Тенг бўлаклардан ҳар бирининг узунлиги қан- чага тенг? 32 сонини 4 ва 2 сонларининг кўпайтмаси- га қандай қилиб бўлиш мумкии?

876. Қуйидаги жадвал ёрдамида ушбу қоидани тек- ширииг;

Сонни кўпайтмага бўлиш учун кў- пайтмани ҳисоблаб, сонни ҳосил қилин- ган натиж ага бўлиш мумкин ёки сонни кўпайтувчилардан бирига бўлиб, чиққан натижани иккинчи кўпайтувчига бўлиш ҳам мумкин.

219www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 220: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

а Ь | с а : (Ь : с) | ( а : Ь ) : с (а : с ) : Ь

48 3 2 |80 4 5 1120 5 2 |90 6 3

877. Натижани уч усул билан ҳисобланг:72 : (4-3) 81 : (3 9) 96 : (8 3)

878. Натимсани энг осон усул билан ҳисобланг:90 : ( 5-2) 640 : ( 8-16) 630 : ( 7- 5)84 : ( 2-6) 720 : ( 9- 5) 560: (35- 8)

150: (15-3) 360 : (15- 6) 540 : ( 9 12)

879. Натижани ҳисобланг:1000000- 1 590-400' 59 100-80:1000678097+ 370-500 2360-900: 100425-700— 240- 30 4780- 60:1000

880. Колхозчи велосипедда шаҳарга 4 соатда соати- га \Ъкм тезлик билан борди, цайтншда эса шу йўл би- лан соатига 12 км тезлик билан юрди. Колхозчи қай- тншда неча соат йўл юрган?

Тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.881. Тугри туртбурчакнинг томонлари 40 см ва

20 см га тенг, унинг юзини ҳисобланг. Иккита теска- ри масала тузинг за уларни ечинг.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 221: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Оч

882. Жадвални кўчиринг на уни тўлдиринг:

Теэлик | Вақт Масофд

Соатига 4 км 2 соат

Соатига 5 км 2 соат

Соатига 10 км 2 соат

2 соат 24 км

2 соат 30 км

2 соат 120 км

Жадвалдан қуйидагиларни аниқланг:1) Агар ҳаракат вақтини ўзгаришсиз қолдириб, тез-

ликни бир неча марта орттирсак ёки камайтирсак, ма- софа неча марта ортади ёки камаяди?

2) Агар вақтни ўзгаришсиз қолдириб, масофани бир неча марта орттирсак ёки камайтирсак тезлик не- ча марта ортиши Ски камайиши керак?

3) Ҳарфлар ёрдамида масофани тезлик ва вақт ор- қали, тезликни эса масофа ва ҳаракат вақти орқали ифодаланг. Шу хулосалариииг уэини бошқача қандай ифодалаш мумкин?

883. Куйидаги масалаларни изоҳлаб, огзаки ечинг:1) Икки қишлоқдан бир вақтда бир-бирига қараб

велосинедчи билан мотоциклчи йўлга чиқди. Велоси- педчи учрашгунча мотоциклчидан уч марта кам йўл

221www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 222: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

юрд». Вслосипедчи билан мотоциклчининг тезликлари ҳақида нима дейиш мумкин?

2) Пионерлар темир йўл станциясигача 6 км пиёда юришди, сунгра яна шунча вақт ичида поездда км йўл юришди. Пионерларнинг пиёда юргандаги ва поезд- да юргандаги тезликлари ҳақида нима дейиш мумкин?

3) Туристлар олдин қайиқларда соатига 5 км ўр- тача тезлик билан, сўнгра соатига 50 км теэлик билан юрадиган теплоходда саёҳат қилишди. Агар қайиқда ва теплоходда юрган вақт бир хил бўлса, туристларнинг қайиқда юрган ва теплоходда юрган масофалари ҳақи- да нима дейиш мумкин?

4) Юк поезди билан скорий поезд учрашгандан кейин ўэ йўлларини давом эттиришди ва бир вақтда тўхташди. Юк поездининг тезлиги скорий поезднинг тезлигидан 2 марта кам. Агар учрашгандан кейин тўх- тагунча скорий поезд 240 км йўл юрган бўлса, юк поезди шу вақт ичида қанча масофани босиб ўтган?

884. 1) а : (Ь с) ^ а : Ь : с — а : с : Ь.Бу ерда қандай қоида ёзилган?2) Нуқталар ўрнига >, < ёки = ишорасини қўйинг;

560 : (7-4) . . . 560: 7 :4 120: 10:2 . . . 120: 12 240: (3-5) . . . 240:3-5 32 (10-2) . . . 32-10 + 32-2

885. Агар бўлувчини кўпайтма шаклида ифодалаш мумкин бўлса, сонни кўпайтмага бўлиш қоидасидан ҳи- соблашларда фойдаланиш мумкин. Масалан:

420 : 14 = 420 : (7-2) = 420 : 7 : 2 = 60 : 2 = 30 570: 30 = 570: (10-3) = 570: 10:3 = 57:3 = 19

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 223: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Қуйидаги мисолларни ҳам худди шундай ечинп 600 : 20 300 : 15 740 : 20 360 : 45780 : 30 600 : 24 600 : 30 700 : 28910:70 280: 35 950:50 630 : 42

886. Қуйидаги ифодаларнинг қийматларини топинг:34000: 100-90 472-400 — 3170000:100

570 • 600 : 1000 8359-30 — 450 - 7030 180-6:9 24506-8 -320 802-6

в887. Куйидаги масалаларни турли усуллар билан

ечинг:1) Прис.тандан қарама-қарши томонга қараб қайиқ

билан катер сузиб кетди. Қайиқ соатига 6 км тезлик билан ҳаракат қилди. Қайиқ пристандан 24 км уэоқ- лашганда катер шу вақт ичида 120 км йўл босди. Катер қандай тезлик билан суэган?

2) Икки шаҳардан бир вақтда бир-бирига қараб мотоциклчи билан юк машинаси йўлга чиқди. Мото- циклчи соатига 90 км тезликбилан юриб, учрашгунча 180 км йўл босди. Агар юк машинаси соатига 45.км тезлик билан юрган бўлса, учрашгунча қанча масофа- ни босиб ўтган?

888. Қуйидаги чизмаларга қараб масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг.

Содтига 15нм Соатто нм

'\М5*« / 7 ^- — " ж кт

Ҳаракат бақги биржип

2 Соатига X, нм к Соатига 12км- *

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 224: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

889. Ёзувни тугалланг:а - ( Ь с ) — . . . а(Ь~\-с)= . . .а : ( Ь - с ) ~ . . . (а -\-Ь): с .

Бу ерда қандай қоидалар ёзилган?890. Ифодаларни ёзинг ва уларнинг қийматини энг

осон усул билан топинг:1) 480 сонини 3 ва 10 сонларининг кўпайтмасига бу-

лишдан чиққан бўлинма.2) 15 сони билан 4 ва 100 сонлари кўпантмасининг

кўпайтмаси.3) 400 ва 150 сонлари йиғиндисини 10 га бўлиш-

дан чиққан бўлинма.4) 52 сони билан 10 ва 4 сонлари йиғиндисининг

кўпайтмаси.891. Номаълум сонни топинг:л-100-}- 5 • 100- 1500 3 800 : ЮО + а - 14-30

210- 20 — к : 10- 400 6-80-40 — 4100892. Бўлиш амалларини бажаринг:

7 245: 5 4635:9 27932:4Сиз бўлииувчида ажратган осон қўшилувчиларни

ай^иб беринг.

9

893. Қуйидаги мисолларнинг ечилишини изоҳланг:360 : 40 - 360 : (4 • 10) — 360 : 10 : 4 — 36 : 4 — 9

7200 : 900 — 7 200 : (9-100) = 7200 : 100 : 9 = 72 : 9 — 8Бу ерда бўлувчи қандай ифодаланган?Бўлпшда қайси қоидадан фойдаланилган?36 : 4 ва 72 : 9 бўлннмалар қандай топнлган?

224www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 225: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Уларни 360:40 ва 7 200:900 бўлинмалар билан таққосланг.

Қуйидаги мисолларни ечинг:630 : 70 1 200 : 200 27 000 : 3 000320 : 40 4 800 : 800 81 000 : 9 000

894. Бўлишни огзаки бажаринг; фақат натижалари- ни ёзинг:

560: 70 45000:5000 640 : 804200:600 5 400: 900 18000:3000

895. Қолдиқли бўлишда ҳам бўлинма худди шун- дай усул билан топилади. 148 ни 20 га бўлиш керак бўлсин.

Бўлинмани топиш учун 148 ни 10 га бўламиз ва ҳосил бўлган натижани 2 га бўламиз. Бўлинманинг рақами 7 бўлади. Энди қолдиқни топамиз. Бунинг учун 20 га бўлинган сонни аниқлаймиз: 20 ни 7 га кўпайтирамиз, 140 ҳосил бўлади; бу кўпайтмани бў- линувчидан айирамиэ:

148 — 140=8, қолдиқ 8 бўлади.Ёзилиш и. 148:20 = 7 (қолдиқ 8).Тек шириш. 20-7= 140; 140 —)-8 = 148.896. Мисолларни изоҳлаб ечинг:

185:30 1 100: 200 8500:4000185:40 5 700 : 2000 721: 300

897. Қисқа ёзувга кўра масала тузинг ва уни турли усуллар билан ечинх. Тескари масалалар туэинг ва уларни ечинг.

Теэлик Масофа Вакт

Соатига 80 км Соатига 20 км

240 км X км

Бир хил

15-95

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 226: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

898. Қуйидаги ифодаларнинг қийматларини топинп 2800:700 821: 90 1600« 400-6082

720: 90 4756:600 56000:7000-3900

899. Бўлиш амалини бажаринг:259 : 30 654 : 70 675 : 80 806 : 90175:20 594:60 308 : 40 460 :50

900. Бўлиш қийинроқ ҳолларда ёэма равишда ба- жарилади. 27 680 ни 80 га бўлиш керак бўлсин.

27680240

80346

368320480480

0

Изоҳ. Бўлувчи — икки хонали сон, демак, биринчи тўлиқсиз бўлинувчида камида 2 та рақам бўлиши ке- рак; лекин 27 минг ҳеч бўлмаганда битта минг чиқа- диган бўлиб, 80 га бўлинмайди, шунинг учун 276 юз- ни 80 га бўламиз; бўлинманинг юқори хонаси — юзлик, демак, бўлинмада уч хонали сон бўлади; 276 ни 80 га бўламиз: олдин 10 га, сўнгра 8 га бўлиб, 3 ни ҳосил қиламиз; юзлар хонаси ўрнига 3 ёзамиз; 80 ни 3 га кўпайтирамиз ва ҳосил бўлган сон (240) ни 276 дан айирамиз; қолдиқда 36 юз ҳосил бўлди. Уларни ўнлик- ларга майдалаймиз ва 360 ўнликка 8 ўнликни қўшамиз: 368 ни 80 га бўламиз... Бўлишни изоҳлаб охиригача давом эттиринг.226

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 227: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2160:40 4 550:70 31 280:803 180: 60 2 720:40 48870:90

901. Амалларни бажаринг.

902. Автомобиль 6 соатда 348 км масофани боснб ўтди. Агар автомобилнинг тезлиги соатига 12 км орт- са, у 490 км масофани неча соатда босиб ўтади?

903. Шахтадан 2 100 т кумирни ҳар бир вагонга 60 т дан юклаб жўнатилди, яна шунча кумирни ҳар бир вагонга 50 т дан юклаб жўнатилди. Қайси вагон- дан куп керак бўлди ва нечта ортиқ вагон керак бўлди?

904. Ишчи 60 та деталь тайёрлашга топшириқ ол- ди. Ҳар бир детални тайёрлаш учун норма бўйича 30 минут вақт белгиланган. Лекин ишчи битта деталь тайСрлаш учун фақат 20 минут вақт сарф қилди. Иш- чи 60 та деталь тайёрлашда тежаган вақтда топшп- риқдагидан нечта ортиқ деталь тайёрлаган?

905. Мисолларни ечинг:

906. Чиэмаларни кўриб чиқинг ва қандай қилиб 2 та тенг квадратдан: а) битта квадрат; б) битта тўг- ри бурчакли учбурчак ҳосил булганини айтиб беринг.

55 140 : 60-30 4 560-400:80 4860-900 : 40 - 6750 : 50-70

о

227

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 228: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

907 (оғзаки). Амалларни бажаринг:1) 864:100 1568:100 30802

26 750:1000 6 543:1000 35072) 1800:200 5 400:900 3500

16000:8000 21000:7 000 49000908. Қуйидаги мисолларнинг ечилишини

солга ўхшатиб изоҳланг:

10001005007000900-ми-

376003600

40094

4200013000 3000 П4

160016000

1200012000

0Ечилишини текширинг (бўлинмани бўлувчига кў-

пайтиринг)..909. Бўлишни бажариб, уни текширинг. Мисолни

ечишдан олдин бўлинмада нечта рақам бўлишини аниқ- лаб олинг:

13400:200 24600:300 175000:7 00032700 : 300 19 800 : 600 945000 : 5000

138000 : 3‘000 76000 :2000

910. Мамлакатимиэ ғарбдан шарққа 11000 км га чўзилган. Агар пиёда ҳар куни 40 км дан юрилса, бу масофани босиб ўтиш учун қанча вақт керак бўлар эди? Поездда соатига 50 км тезлик билан юрилса-чи? Самолётда соатига 500 км тезлик билан училса-чи?

911. Бир самолёт7 200 км масофани соатига 600 км тезлик билан учиб ўтди, иккинчи самолёт шу масофа- ни соатига 300 км тезлик билан учиб ўтди. Қайси са-228

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 229: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

молёт ҳавода кўп вақт булган ва неча марта куп бул- ган?

Масалани ечишдан олдин, ҳисобламасдан туриб, қайси самолёт узоқ вақт учганини ва нима учун узоқ учганини айтиб беринг.

912. Бўлиш амалини бажаринг ва текширинг:79 200 : 800 552 000 : 3 000 9 6 000 : 4 0009 600 : 400 104 000 : 6 000 909 000 : 9 000

913. Жадвалдан фойдаланиб, олтита ифода тузинг ва улардан ҳар бирининг қийматини топинг:

а 200 100 80 50 40 30

24+400 \а

Н а м у н а. 24 -}- 400 : 200 =Нима учун ифодаларнинг қийматлари ўсиб боради? а ҳарфига яна қандай қийматлар бериш мумкин?

914. Икки шаҳардан бир-бирига қарши икки поезд йўлга чиқди. Поеэдлардан бири учрашгунча соатига 48 км тезлик билан Зсоатйўл юрди, иккинчиси 55 км теэлик билан 4 соат йўл юрди. Бу шаҳарлар орасида- ги масофа қанча? Ҳар бир поеэд учрашгунча неча соат йўлда бўлган? Агар биринчи поезд кундуз соат 12 да йўлга чиққан бўлса, иккинчи поезд қачон йўлга чиққан бўлади? Бу ҳолда поездлар бир вақтда йўлга чиққанми?

915. Ораларидаги масофа 1000 км бўлган икки шаҳардан бир вақтда бир-бирига қараб икки поезд

229

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 230: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

йўлга чиьди. Ьир поезднинг тезлиги соатига 45 км, иккинчи поезднинг тезлиги соатига 55 км. Бу поезд- лар 1 соатдан кейин қандай масофада бўлишади? 2 соатдан кейин-чн? 5 соатдан кейин-чи? 10 соатдан кейин-чи? 20 соатдан кейин-чи? (Масаланинг чизмаси- ни чизинг.)

916. 1) Икки киши икки қишлоқдан бир вақтда бир-бирига қарши пиёда йўлга чиқиб, 3 соатдан кейин учрашишди. Биринчи пи€да соатига 4 км, иккинчиси соатига 5 км йўл босди. Шу қишлоқлар орасидаги масофани топинг.

2) Иккита тескари масала тузинг ва уларни ечинг; биринчисида икки қишлоқ орасидаги масофа, биринчи ва иккинчи пиёда кишининг тезлиги маълум бўлиб, пиёдаларнинг неча соатдан кейин учрашганларини би- лиш керак бўлсин; иккинчисида қишлоқлар орасидаги масофа, учрашиш вақти, бир пиёданинг тезлиги маъ- лум бўлиб, иккинчи пиёданинг тезлигини топиш керак бўлсин.

917. Қуйидаги формулалар бўйича ҳаракатга доир учта масала тузинг:

1) * = (12Н-15)-42) ж — 108 : (12-|- 15)3) л: = (108— 12-4): 4

918. Мисолларни ечинг:4 756: 10 368-403847-10 726-500

25800:60 67 500 : 300

3452: 100 18073: 1000

450-9000873-6000

105000 : 7000 105000 : 5000

230

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 231: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

п919. Қуйидаги жадвални кўчиринг ва тўлдиринг.

Тартибиомери Теэлик (V) Ввқт </) | Масофа (£)

1 Соатига 5 км 180 км

2 Соатига 10 км 180 км

3 Соатига 20 км1| 180 км

4 6 соат 180 км

5 4 соат 180 км

6 2 соат 180 км

Жадвалдан фойдаланиб, қуйидагиларни аниқланп1) Агар масофани ўзгаришсиз қолдириб, тезликни

бир неча марта орттиреак ?ки камайтирсак, ҳаракат вақти қандай ўзгаради?

2) Агар масофани ўзгаришсиз қолдириб, ҳаракат вақтини бир неча марта орттирсак ёки камайтирсак, теэлик қандай ўзгаради? Хулосаларни ифодаланг.

3) Ҳарфлар ёрдамида ҳаракат вақтини масофа ва теэлик билан, тезликни эса масофа ва ҳаракат вақти билан ифодаланг. Бу хулосаларни бошқача қандай ҳо- сил қилиш мумкинлигини изоҳлаб беринг.

Бу хулосаларни сиз 848 ва 842- машқлардаги жад- валлардан чиқарган хулосалар билан таққослаб кўринг

920. Қуйидаги масалаларни огзаки ечинг:1) Электропоеэд ва автомашина бир хил масофани

босиб ўтди, лекин электропоезднинг тезлиги машина-231

1 www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 232: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

нинг тезлигидан 2 марта ортиқ. Электропоезд ва ма- шинанинг ҳаракат вақти ҳақида нима дейиш мумкин?

2) Икки самолёт бир хил масофани учиб утди, ле- кин булардан бири учишга 2 соат, иккинчиси 6 соат вақт сарф қилди. Қайси самолётнинг тезлиги кам ва неча марта кам?

921. Қуйидаги масалаларни турли усуллар билан ечин: (олдин чизмасини чизиб олинг):

1) Автобус икки шаҳар орасидаги масофани соати- га 30 км тезлик билан юриб 4 соатда босиб ўтди.Агар мотоциклчи соатига 60 км тезлик билан юрса,бу масофани неча соатда босиб ўтади?

2) Бир группа туристлар походга чиқишди. Бориш- да улар соатига 4 км тезлик билан 18 соат пиёда юришди, қайтишда автобусга тушишди, у бу йўлни 2 соатда босиб ўтди. Автобуснинг тезлигини топинг.

922. Куйидаги мисолларни ечиб, текширинп728- 60 45800: 400 819-2000267 • 500 260100 : 900 738 000 : 3 000

ДИ АГРАМ М АЛАРН И ЧИЗИШ ВА ЎҚИШ

923. Ҳаётда кўпинча турли миқдорларни таққослаш- га тўғри келади. Бунинг учун буларни ўлчайдилар, ўл- чаш натижасида сонлар ҳосил бўлади, сўнгра ҳосил бўлган сонларни таққослайдилар. Лекин агар биз таь- қослаган миқдорларни аён қилиб кўрсатиш керак бўл- са, у ҳолда чизмада сонлар турли шакллар — кесмалар, тўғри тўртбурчаклар, доиралар ва шу кабилар билан тасвирланади. Бундай чизмалар диаграммалар деб ата- лади.

Куйидаги диаграммани ўқиймиз: „Учта боланингбўйини таққоСлаш“.232

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 233: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Чап томондаги диаграммада учта бола тасвирланган. Уларнинг буйлари таққосланади. Диаграммада биз ик- кита чизиқни кўрмоқдамиз — булардан горизонтал чм- зиқнинг тагига болаларнинг исмлари ёзилган, верти- кал чизиқда сантиметрлар кўрсатилган (у болаларнимг бўйини сантиметрларда ифодалайди). Болаларнинг бўй- лари ҳақида ^има дейиш мумкин: булардан кимнинг бўйи баланд, кимнинг бўйи паст?

Вертикал чизиқдаги майда бўлакларни ҳам ҳисобга олиб болаларнинг бўйларини аниқроқ билиш мумкин: бу бўлакнинг ярми — 10 см, чорак қисми — 5 см на ҳоказо.

Ҳар бир боланинг бўйини ёзинг. Бир бола нккин- чисидан неча сантиметр баланд?

Чап томонидаги диаграммада нима тасвирланган бўлса, ўнг томондаги диаграммада ҳам шу нарса фақат расмлар билан эмас, балки тўғри тўртбурчаклар (ус- тунлар) билан тасвирланган. Валининг бўйи қанчага тенг? Олимнинг бўйи-чи? Комилнинг бўйи-чи?

Шу диаграмманинг ўзила ўз бўйингизни тасвирланг.924. Ушбу „Эски қоғозларни йиғиш“ диаграммаси-

ни ўқиймиз. Бу диаграммада турли синф ўқувчилари йиққан эски қоғозларнинг оғирлиги таққосланади. Го- ризонтал чизиқда — III, IV, V синфлар белгиланган. Вертикал чизиқда килограммларда ифодаланган оғирлик белгиланган; ҳар бир бўлак 10 кг ни билдиради. Кес-

233

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 234: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

т малар турли синфлар йиққан эски қоғознинг огирлигини билдиради.

Ш синф ўқувчиларн неча килограмм эски қо- гоз йиққан? IV синф ўқувчилари-чи? V синф ўқувчилари-чи? Қайси синф ҳаммадан кўп эски қоғоз йиққан? Қайси синф ҳаммадан кам йиқ- қан? Қанча кам йиққан?

Биринчи диаграммага ўхшаган диаграммалар устун шаклидаги диа- грамма дейилади, иккин- чи диаграммага ўхшаган

диаграммалар — чизиқли диаграмма дейилади.925. Ушбу „Эски қоғозларни йиғиш“ диаграмма-

сини ўқинг; ҳар бир синф неча килограмм эски қогоэ йиққанини аниқланг.

926. Қуйидаги жадвалга кўра масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

/77 / V VСимфлор

М а с ш т а б : /с п Ю ю

Теалнн Вақт Масофа Тсэлии Еацт Мягофа

Соа гига 24 км Соатига 48 км

6 соат х соат

Бир хил Соатига 90 км Соатига л км

] соат 2 соат

Бир ХИЛ

927. Қуйидаги ифодаларни ўқинг ва уларнинг қий- матларини топинг:

6082+12008: 4 752000-400 + 856-7010000 — 84 102 : 6 2 507 - 80 - 451800 : 90

234

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 235: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ш ш V тСимрлар

Масштаб 5 к м л - 5 н 1

£928. Ушбу Дурли автомашиналарнинг теэликлари“

диаграммасини ўқиймиз. Шу диаграммада тўрт хил ав- томашина — яМосквич“, *Победа“, „Волга“ ва .Чай-

“Г’

I .. ЧаОяа'

I I! *II III

1 I 1.30 60 90 120

Соатига ҳилонатр ҳисоЛидаги твзлим150 /$0

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 236: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ка“ нннг уртача тезликлари тасвирланган. Тезликлар горизонтал полоскалар билан белгиланган. Пастдаги го- ризонтал чизиқ бўлакларга бўлинган: 1 см — 20 к м т билдиради, 1 сантиметрнинг ярмь — 10 км.

Машинанинг, масалан „Москнич“нинг тезлигини то- пиш учун тегишли кесманинг узунлигини ўлчаймиэ: 4 см ва 1 сантиметрнинг ярми ҳосил бўлади. 1 см чи- зиқ 20 км ни билдиргани учун, бу кесманинг узунли- ги ёки „Москвич“нинг тезлиги 20-44" Ю 90 форму- ла' билан ифодаланади. Шундай қилиб, „Москвич“ автомашинасининг теэлиги 90 км га тенг. Бошқа ма- шиналарнинг теэлиги ҳам худди шундай топилади.

Машиналарнинг тезликларини бошқа усул билан ҳам топиш мумкин. Бунинг учун ҳар бир кесманинг охир- ги нуқтасидан тўғри бурчак остида, пастки чизиқ би- лан кесишгунча тўғри чизиқлар ўткаэилади. Кесишиш нуқтаси автомашинанинг изланаётган теэлигини кўрса- тади.

929. „Каналларимизнинг нисбий узунликлари11 диа- граммасини кўриб чиқинг.

236

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 237: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ву диаграммада каналларнинг узунликлари нима билан ифодаланган? Улар қандай чизиқлар кўринишида тасвирланган? Остки чизиқдаги ҳар бир бўлинма ни- мани билдиради? Бу чизиқда 85 км, 130 км, 225 км сонларига мос келадиган нуқталарни қандай топиш мумкин?

Бўлинмалардан фойдаланиб, Волга-Дон, Оқ денгиз- Болтиқ ҳамда Москва номли каналларнинг узунликла- рини тахминан топинг.

Бу диаграммани қандай диаграммалар қаторига ки- ритиш мумкин?

930. Чизиқли диаграмма чизинг, унда тўртта ўқув- чининг бўйини тасвирланг.

931. Устун шаклида диаграмма чизинг, у мактаб- нинг турли синф ўқувчилари йиққан эски қоғоз ёки темир-терсакнинг оғирлигини ифодалайдиган бўлсин.

932. Волга, Днепр, Дон дарёларининг узунликлари- ни тасвирловчи сонларни юзгача яхлитланг. Дарёларнинг узунликларини кесмалар билан белгилаб, 1 см ни 200 км учун қабул қилинг.

933. Яқин орадаги колхоз (совхоз, фабрика, эавод) нинг бирор маҳсулотининг йиллар бўйича ўсишини тасвирловчи устун шаклидаги диаграмма чизинг.

934. Тезлик, ҳаракат вақти, масофа каби миқдорлар билан қуйида берилган ечилишга кўра масалалар тузинп

а) х = (8-12):16: б) * = (600-5): 200.

М АШ Қ ҚИЛИШ УЧУН ҚЎШ ИМ ЧА МАТЕРИАЛ

935. Оғзаки ҳисобланг:1) 107-7 125-4 326-2 180-2

109-5 125-8 182-3 360-2208-4 75-4 356-2 260-3

237

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 238: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 36-10 20-20 30-30 15-2044-10 30-20 40-40 22-3060-10 40-20 50-50 24-40

3) 8-100 24-100 16-200 40-254-100 36-100 25-400 50-166 100 84 100 18-500 80-12

4) 400: 10 200: 100 200 : 20 600 :30800: 10 700: 100 600 : 60 800 : 20340: 10 532 : 100 800:80 900 : 30

5) 160:40 320: 20 800 : 200 1200: 300150:30 720: 80 900 : 300 1 600 : 400240 : 80 560: 70 800:400 2500 : 500

6) 2 лгг 100 г•10 4 сум 18 тнйин 103 м 20 см •10 8 сум 50 тийин •104 ц 25 кг 10 10 сўм 06 тийин 10

5 км 200 м • 104 т 080 кг-103 кг 100 г-10

7) 3 м : 10 6 сум : 10 5 т : 1008 м : 10 9 сум : 10 7 кг : 1005 Ц •10 6 ц : 10 3 т : 300

2 кг : 100 г\ 4 км : 500 м

3 т : 300 кг

Ёзма ҳисоблаш лар учун

936. 1) 246-90 458-70 976-60 189-70

96•400 75-600 54-700 47-900

562-800754-600893-400956-300

1400-700 2500-600 4900-500 9 780-400

238

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 239: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

40000-860 • 40 9805 + 84000 :70

2) Бўлинма ва қолдиқни топинг:358: 10 1 605 : 10 15872:10 36704:10615: 100 730: 100 34518: 100 55480:100

1920 : 200 4 356 : 600 35820 : 600 62400 : 9003) Бўлинмани топинг:

46 800 : 600 28 800 : 400 34 500 : 30023200 : 400 52200 : 600 16800 : 70046400 : 800 32500 : 500 60300 : 900

395000 : 500 176000 : 800 954000:300

937. Амалларни бажаринг:100520-470 50+13 98014110 + 801000 : 900-7 604

938. Номаьлум сонни топинп(*-380).50 = 25000 20 • 20 + 30 • аг-•=» 1 000640 : (25 - х) = 200 : 5 800 : л: — 56 = 240 : 10939.' Ҳар бир тенгсизликдаги ҳарфларга қандай қий-

матлар бериш мумкин?х - 8 < 120 10- Ь <60 й + 75 < 100

• к :4 > 18 300 : с > 30 /и— 16 > 24

На му н а. Биринчи мисолнинг ечилиши. Агар д:-8 = = 120 бўлганда эди, у ҳолда х — 120:8= 15 бўлар эди. Лекин л-8<120, демак, *<15.

940. Бир сон ўйланган. Агар уни 3 марта орттир- сак, 120 дан кичик сон ҳосил бўлади. Қандай сон ўй- ланган?

941. Мактаб буфетига сут олиб келинди. 35 л сарф қилингандан кейин 15 л дан кам сут қолди. Буфетга қанча сут олиб келинган?

239

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 240: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

942. Қуйидаги тенгсизликларга кура масалалар ту- зинг ва уларни ечинг:

а) л -6<96; б) 48 : а > 6.

М асалалар

943. Поезд икки шаҳар орасицаги масофани 50 со- атда босиб ўтиши керак эди. Йўлни қор босиб қолга- ми сабабли у 10 соат мобайнида соатига фақат 32 км дан юрди, шундан кейин унинг босиб ўтиши керак бўлган 1920 км йўли қолди. Белгиланган жойга жад- вал бўйича ўз вақтида келиши учун қолган йўлни соатига қандай теэлик билан юриши керак ҳамда ша- ҳарлар орасидаги масофа қанча?

944. Орасидаги масофа 800 км бўлган икки шаҳар- дан бир вақтда бир-бирига қараб икки поезд йўлга чиқди. Булардан бири соатига 48 км тезлик билан, иккинчиси эсз соатига 52 км теэлик билан юрди. Улар йўлга чиққандан 10 соат ўтгач, бир-биридан қанча масофада бўлишади?

945. Колхоз шаҳарга жўнатиш учун 3240 кг поми-дор тайёрлаб қўйди. Бу помидорнинг қисмини 20 кгдан қилиб яшикларга жойланди, қолганини эса 30 кг дан қилиб бошқа яшикларга жойланди. Шу помидор- ларни жойлаш учун ҳаммаси бўлиб қанча яшик керак бўлган?

946. Ҳар 100 кг лавлагидан 16 кг қанд тушади. 500 кг лавлагидан қанча қанд тушади? 1 т лавлаги- дан-чи? 2 т дан-чи? 5 т дан-чи?

Масаланинг ечимини 913- масаладагига ўхшатиб жадвалга ёэинг.

947. Юк машинаси икки кунда 1 050 км масофани босиб ўтди. Агар машина ҳар 50 км йўлга 16 л дан240

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 241: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

бензин сарф қилса, бутун йўлга қанча бензин сарф қилган?

948. Фермадаги сигир бир суткада ўрта ҳисобда 14 кг сут беради. Шундай соғимда 200 бош сигирдан бир йил (300 сутка) да неча тонна сут соғиш мумкин?

949. Биринчи сон а, иккинчи сон Ь, учинчи сон эса олдинги икки соннинг бўлинмасидан т марта ор- тиқ. Учинчи сонни топинг.

Масалани а — 1000, 6=50, т — 30 бўлган ҳол учун ечинг.

950. Тўғри тўртбурчакнинг бўйи 20 см, бу эса унинг энидан 2 марта ортиқ. Тўғри тўртбурчакнинг периметрини ва юзини ҳисобланг.

951. Квадратнинг томони 0 см. Унинг периметрини ва юэини ҳисобланг.

952. 1) Болаларга янги йил арча байрамида совга қилиш учун мактаб бир килограми 3 сўмдан 9 кг кон- фет ва бир килограми 2 сўмдан 6 кг печений сотиб олди. Бу нарсаларнинг ҳаммасига қанча пул тўлан- ган? Бу масалада қандай миқдорлар берилган? Қайси миқдор изланаётир? Берилган баҳо ва миқдор бўйича жами пули қандай топилади?

Масаланинг ечилиш формуласини тузинг ва керак- ли ҳисоблашларни бажаринг. •

2) Тескари масалалар тузинг. Бу масалага нечта тескари масала тузиш мумкин? Ҳар бир тескари маса- ланинг ечилиш формуласини тузинг.

953. 1) Мактаб буфетига 8 яшик олма ва 7 яшик уэум олиб келинди. Бир яшик олма 10 кгу бир яшик узум эса 9 кг келади. Олиб келинган ҳамма меванинг оғирлиги қанча?

Бу масалада қандай миқдорлар берилган?. Қайси миқдор изланаётир? Битта яшикнинг оғирлиги ва яшик-16-95 241

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 242: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

лариинг 'миқдорига кўра умумий оғирлик қандай топи- лади?

2) Бу масалага тескари масалалар тузинг. Шундай масалалардан нечтасини тузиш мумкин? Ҳар бир маса- ланинг шартини ва унинг ечилиш формуласини қисқа қилиб ёзинг.

954. Бир ишчига 10 соатда 30 та деталь тайёрлаш топширилди. Лекин ишчи, вақтни тежаб бир детални 15 минутда ясаб тугатишга улгурарди. Ишчи тежал- ган вақт ҳисобига топшириқдан нечта ортиқ деталь ясаган?

955. Квадрат чизинг. Уни тўртта тенг бўлакка шун- дай бўлингки:

а) ҳар бир бўлаги квадрат бўлсин;б) ҳар бир бўлаги учбурчак бўлсин;в) ҳар бир бўлаги квадрат бўлмасдан, тўғри тўрт-

бурчак бўлсин.956. Қуйидаги диаграммада тўртта қиз: Лола, Мо-

мо -

120

100

1 8034I 60 -(кI| 40 -ь<0£ 20*<1

242

Лало Моҳиро Ноила РаъноМоШъой» /см~2йСН

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 243: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ҳира, Ноила, Раънонинг бўйи тасвирланган. Чизмачи- лик учбурчаги Срдамида ҳар қайси қизнинг бўйини топинг. Имкони бор жойда бўйини метрлар ва санти- метрларда ифодаланг.

967. Ушбу миқдорлар: баҳо, миқдор, жами пул би- лан қуйидаги формулаларга кўра масалалар туэинп

1) х = а-Ь-\-с-(1\ 2) х а Ь — с й.958. Икки поезд Москва билан Ленинграддан бир-

бирига қарши йўлга чиқди. Биринчи поезднинг тезли- ги соатига 60 км, иккинчисининг тезлиги соатига 75 км. Учрашиш пайтида қайси поезд Ленинградга яқинроқ бўлади?

ИККИ ХОМАЛИ СОНГА КЎПАЙТИРИШ

969 (оғэаки). 1) Кўпайтиришни бажаринг:6-14; 8 15; 5 25; 5 36.

Сон йигиндига қандай кўпайтирилади? Қоидасини ҳарфлар ёрдамида ёзинг.

2) Кўпайтиришни бажаринг.15-30; 18 40; 26 20; 32-50.

Сонни қандай қилиб кўпайтмага кўпайтириш керак? Қоидани ҳарфлар ёрдамида ёзинг.

960. 46 ни 38 га кўиайтириш керак бўлсин;46 • 38 = 46 ■ (30 -)- 8) = 46 • 30 -}- 46 • 8.

Бу ерда натижани оғзаки топиш қийин. Бундай ҳолларда кўпайтириш ёзма равишда бажарилади:

V 46 х 30

<£> ОО

X , 1380368

1380 368 1748243

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 244: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

46 ни 38 га кўпайтиришни қисқача бир устун шакли- да ёзиш мумкин:

368 биринчи тўлиқсиз кўпайтма — 368 бирлик,138 иккинчи тўлиқсиз кўпайтма — 138 ўнлик ёки 1748 1380; 1748 сони 46 ва 38 сонларининг кўпайт-

маси.Изоҳ. Олдин 46 ни 8 га кўпайтириб, биринчи тў-

лиқсиэ кўпайтма 368 ни ҳосил қиламиз. Сўнгра 46 ни 30 га кўпайтирамиз; бунинг учун 46 ни 3 га кўпайти- риш ва ҳосил бўлган соннинг ёнига ноль ёзиш кифоя; лекин бу нолни ёзмаймиз, унинг ўрнини бўш қолдириб, 46 нинг 3 га кўпайтмасини эса ўнлар хонасининг та- гидан ёза бошлаймиз. Иккинчи тўлиқсиз кўпайтма — 138 ўнлик ёки 1380. Тўлиқсиз кўпайтмаларни қўша- миз ва узил-кесил натижа 1748 ни ҳосил қиламиз.

961. Библиотекага 24 сўмдан 16 та стол сотиб олинди. Ҳамма стол қанча туради? Е ч и ш. V 24

’ 16 144 24384 (сўм)

Бу ёзувда қуйидаги саволларга жавоб топинг: 6 та стол неча пул туради? 10 та стол-чи? 16 та стол-чи? Биринчи ва иккинчи тўлиқсиз кўпайтмани ўқинг. Ни- ма учун 24 сони 240 ни билдиради?

962. Ушбу кўпайтиришни изоҳлаб бажаринг.28-34; 52-18; 68-74; 96-77; 55-61.

963. Икки хонали сонни икки хонали сонга кўпай- тиришга доир тўртта мисол тузинг ва уларни ечинг.

964. Прейскурантдан фойдаланиб, қуйидаги масала- ларни ечинг:244

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 245: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Магазинда 68 та эркаклар плаши ва 62 та аёл- лар плаши бор эди. Бу плашлар қанча туради?

2) Магазинда бир кунда 56 та ўғил болалар костю- ми ва 90 та қизлар кўйлаги сотилди. Магазинга кос- тюмлардан кўра кўйлақларга неча сўм ортиқ пул туш- ган?

П рейскурант

Молнинг номн | Баҳоси Молнннг НОМИ Бвҳоси

Эркаклар ллаши Аёллар плаши Эркаклар паль-

тосиАёллар пальтоси

27 сўм 32 сўм 45 сўм

38 сўм

Болалар костюми Қиэлар кўйлаги

18 сўм 14 сўм

965. Прейскурантдан фойдаланиб, қуйидаги форму- лалар билан ечиладиган масалалар тузинг:

х — а Ь + с-(1\ х = а-Ь — с-й.966. Куйидаги сонларнинг кўпайтмасини топинп

68 ва 94; 49 ва 78; 86 ва 33; 88 ва 15.

■967. Қуйидаги масалаларнинг ечимини формула кў-

ринишида ёэинг:1) Агар а сонини 8 га кўпайтириб, сўнгра уни 10 га

кўпайтирсак ва ҳосил қилинган кўпайтмаларни кўшсак, а сонини ҳаммаси бўлиб қанчага кўпайтирган бўламиз?

2) Агар а сонини 8 га кўпайтириб, ҳосил бўлган натижани 10 га кўпайтирсак, а сонини ҳаммаси бўлиб қанчага кўпайтирган бўламиз?

968. Кўпайтиришни бажаринг:874-68; 796-84; 480-96; 906-67.

245

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 246: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

969. Уч хонали сонми икки хонали сонга кўпайти- ришга доир учта мисол тузинг ва уларни ечинг.

970. Кўпаювчи — 62.38, кўпайтувчи — 74. Кўпайтма- ни топинг.

971. Кўпайтирипши бажаринп1) 1452-16 6 345 44 4 127-68 54879-682) 1708-24 2006-38 7 009-46 60070-50972. Тўрт хонали (ноллари бўлган) сонни икки хо-

нали (ноллари бўлмаган) сонга купайтиришга доир ик. кита мисол тузинг ва ечинг.

973. Кўпайтмаларни топинг:'700-30; 698-75; 4290-60; 19876-79.

974. Совхоз 300 гектар ерга баҳори буғдой, ундан 2 марта кўп ерга кузги буғдой экди. Ҳар гектардан 32 ц дан кузги буғдой, ҳар гектардан 24 ц дан ба- ҳори буғдой ҳосилн олинди. Баҳори буғдойга қараган- да қанча ортиқ кузгн буғдой ҳосили олинли?

975. Бир участкага 304 /(, иккинчи участкага эса ундан 29 ц ортиқ буғдой экилди. Ьиринчи участкадан экилганидан 21 марта ортиқ, иккинчи участкадан экил- ганидан 24 марта ортиқ ҳосил олинди. Иккала участ- кадан ҳаммаси бўлиб қанча буғдой ҳосили олинган?

976. Магаэинда 340 м чит бор эди ва яна ҳар би- рида 40 м дан С туп чит олиб келинди. Магазинда ҳаммаси бўлиб неча метр чит бўлди?

Масаланинг ечимини мана бундай жадвалга ёзинг:

с 5 6 7 10 12 15

40-С+ 340

в246

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 247: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

977 (оғзаки). 5 т 250 кг неча кило1 рамм бўлади? 8 ц 6 лг-чи?

14 кг неча грамм бўлади? 9 кг-чи? 25 *г-чи? 10 яг-чи?

12 м 80 см неча сантиметр бўлади? 5.« неча мил- лиметр бўлади? 3 <Ь*-чи?

978. Мисолларнинг қуйидаги ечимларини тушунти- ринг:

8 м 76 см • 48 = 420 м 48 смV. 876 см V 876х 48 л 48

"7008 70083504 3504 •

42048 см = 420 м 48 см 42048

8 м 76 см ни 48 га кўпайтиришдан олдии қандай ўзгартириб олинди?

Кўпайтмада оддий исмли сон ҳосил бўлганда, уни Нандай ўзгартириб олинди?

Мураккаб исмли сонни кўпайтиришнинг абстракт сонларни кўпайтиришдан қандай фарқи ва қандай ўх- шашлиги бор?

979. Қуйидаги мисолларни 978- масалага ўхшатиб ечинп

7 м 85 слс-18 4 ц 90 кг-ЧЬ8 л 9 йл-56 8 ц 56 /сг-602 сўм 08 тийин-70 9 дм 04 л<-90

5 км 685 м ■ 768 т 426 кг• 98

10 кг 095 г ■ 800980. 1) Агар кўпаювчи — 15 сўм 60 тийин, кўпай-

тувчн — 45 бўлса, кўпайтмани топинг.247

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 248: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Кўпаювчи — 8 см 5 мм, кўпайтувчи — 80 бўлса, кўпайтмани топинг.

981. 40 кг сутдан 1 кг 800 г ёғ олинади. 80 кг сутдан қанча ёғ олинади? 120 кг сутдан-чи? 160 кг сутдан-чи? 200 кг сутдан-чи? 400 кг сутдан-чи?

Ечилишини жадвалга ёзинг:

Сут 40 кг 80 кг 120 кг 160 кг 200 кг 400 кг

1 1 800 г

Агар сутдан икки баравар ортиқ олинса ёг неча марта ортиқ бўлади? 5 марта ортиқ олинса-чи? Сут миқдорини бир неча марта орттирит ёки камайи- ши билан ёғнинг миқдори қандай ўзгаради?

982. 40 кг сутдан 1 кг 800 г ёғ олинадн. 85 кг сутдан қанча ёғ олинади? 150 кг сутдан-чи?

Масалани бундан олдинги масаланн ечишдаги усул билан ечиб бўладими? Нима учун ечиш мумкин эмас?

983. Амалларни бажаринг:1) 8 сўм 38 тийин-52 10 кг 510 г-64

6 сўм 08 тийин-75 8 км 095 м Л 61 км 008 м-48 1 т 090 кг -Ъ7

2) (15 м 45 см-\- 18 м 88 см)- 38 (20 кг 750 г — 18 кг 900 г)-94

984. Кўйлакка энли газламадан 2 м 80 см кетади, энсиз газламадан эса 3 м 50 см кетади. Энли газла- мадан 36 та кўйлак тикилди, энсиз газламадан ҳам шунча кўйлак тикилди. Энли газламага қараганда неча метр ортиқ энсиз газлама ишлатилган? Масалами ик- ки усул билан ечинг.248

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 249: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

985. Расмларнинг ҳар бир жуфтидаги шакл- ларни таққосланг: улар- нинг ўхшашлиги нимада ва нималари билан фарқ қилади? Қандай қилиб 2 иккинчи шакллардан би- ринчи жуфтда квадрат, иккинчи жуфтда тўғри тўрт- бурчак келтириб чиқарилади?

Л986. 1) Тезлик, вақт, масофа миқдорлари иштирок

этган учта масала тузинг ва уларни турли усуллар би- лан ечинг.

2) Масалаларни ва уларнинг ечилишини таққосланг.3) Юқоридаги 2) масалага нисбатан тескари учта

масала тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинпТартибноиери Теэлик Вақт Масофа

1 Соатига 16 км Соатига 60 км

Бир хил 45 км х км

2 Соатига 20 км Соатига 5 км

4 соат х соат

Бир хил

3 Бир хил 6 соат 3 соат

180 км X км

987. Ҳар бир жуфтдаги биринчи мнсолнинг натижа- сидан фойдаланиб, иккинчи мисолнинг натижасини ҳи- собланп •

15 10 23-10 45-10 58•10 32-1015• 9 23- 9 45- 9 58- 9 32- 9

/ /

п

249

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 250: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Сонни қандай қшиб 9 га кўпайтирилди?988. Қуйидаги тенгламалар қандай ҳосил қилинга-

нини айтиб беринг:68-9 = 68-10 — 63 210-9 = 2 100 — 21073 9 = 73-10 — 73 340-9 = 3 400— 340

Сонни 9 га кўпайтириш қоидасини ифодаланг.989.54-9 81-9 25-9 39-9 78-9

16 9 46-9 52-9 67 9 91-9990. Натижани ҳисобланг:

378-46 48 сўм 15 тийин-185094-53 2 т 350 кг-293108-24 4 км 750 л<-36

ЮЗНИ ҲИСОБЛАШ (квадрат дециметрларда)

Унча катта бўлмаган юзлар квадрат сантиметрлар- да ўлчанади. Лекин ундан каттароқ юэларни, масалан, бир варақ қогознинг, синф доскасининг, дераэа ойна- сининг ва ҳоказоларнинг юзларини ўлчаш учун кат- тароқ ўлчов бирлиги талаб қилинади.

Бундай ўлчов бирлиги сифатида квадрат дециметр, яъни томони 1 дм га тенг бўлган квадрат ишлатилади.

991. Чиэиқли дециметр чизинг. Квадрат дециметр чизинг.

992. Квадрат дециметрни квадрат сантиметрларга бўлиб чиэинг. 1 квадрат дециметр неча квадрат санти- метр бўлади? Куйидагича ёзинг:

1 кв-дм— 100 кв см.993. Квадрат дециметрларга бўлинган палетка ёрда-

мида бир варақ қоғознинг, парта қопқогининг, синф журнали муқовасининг юзини ўлчанг.250

64 200: 30 57 600: 90 31 920 : 700

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 251: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

994. Тўғри тўртбурчакнинг бўйи — 5 дм, эни — ундан 2 дм кам. Тўғри тўртбурчакнинг юзини квад- рат дециметрларда ҳисобланг.

995. Синфимиздаги досканинг бўйц— . . . дм, эни— . . . дм. Синф доскасининг юзи қанчага тенг?

996. Стол қопқоғининг юзини (квадрат дециметрлар- да) ўлчанг ва ҳисобланг.

997. 1) 2 кв. дм неча квадрат сантиметр бўлади? 5 кв. дм-чк} 10 кв.дм-чи? 12 кв.дм-чи?

2) 300 кв. см неча квадрат деииметр бўлади? 600 кв. см-чи? 800 кв. сл*-чи?2000 кв. см-чи?

3) 360 кв. см неча квадрат дециметр ва квадрат сантиметр бўлади? 975 кв. см-чи? 1 280 кв. см-чи?

998. Тўғри тўртбурчакнинг бўйи — 3 дм, эни —15 см. Тўғри тўртбурчакнинг юзини ҳисобланг (уни квадрат дециметр ва квадрат сантиметрларда ифодаланг).

999. Тўғри тўртбурчакнинг бўйи 4 дм бу унинг энидан 1 дм 5 см катта. Тўғри тўртбурчакнинг юзи нимага тенг? Унинг периметри-чи?

1 000. Тўгри тўртбурчакнинг бўйи а дм, эни Ъ дм. Тўғри тўртбурчакнинг юзи қанчага тенг? Унинг пери- метри-чи? Агар а = 8 дм\ Ъ = 7 дм бўлса, юзининг сон қийматини топинг. Тўғри тўртбурчакнинг перимет- рини а ва Ъ нинг шу қийматларида ҳисобланг:

1001. Оғзаки ҳисобланг:

59 9 120-9 46-200 700:5031-9 270-9 50-300 3000:60

1002. Ёзма ҳисобланг:

689-74 4052-48 5 км 420 м 26356-27 5109-16 8 т 550 кг-Н

261

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 252: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

* а1003. Томони 6 см бўлган квадратнинг юзи қанча-

га тенг? 4 см, 9 см, 7 см бўлган квадратларнинг юз- лари-чи? Ҳар бирининг периметри қанчага тенг?

1004. Квадратнинг томони а дм.а) Бу квадрат юзининг; б) унинг периметрининг

формулаларини ёзинг. Агар а = 9 дм\ а = 7 дм\ а — — 1 дм 2 см\ а = ! дм 6 см бўлса, квадратнинг юзи- ни топинг. Квадратнинг периметрини а нинг ўша қий- матларида ҳисобланг.

1005. Квадрат дециметрларни квадрат сантиметр- ларга майдаланг:

4 кв. дм= . . . кв. см 12 кв. дм— . . . кв. см8 кв. дм= . . . кв. см 16 кв. дм— . . . кв. см

5 кв. дм 75 кв. см= . . . кв. см 7 кв. дм 90 кв. см = . . . кв. см

1006. 1) Тўғри тўртбурчакнинг юзи — 84 кв. дм; унинг эни— 12 дм. Тўғри тўртбурчакнинг бўйини то- пинг.

2) Бу масалага тескари иккита масала туэинг ва уларни ечинг.

1007. Квадрат сантиметрларни квадрат дециметрлар билан алмаштиринг:

500 кв. см.= . . . кв. дм 1 300 кв. см = . . . кв. дм 4 900 кв. см= . . . кв. дм

1245 кв. см= . . . кв. дм . . . кв. см2 780 кв. см= . . . кв. дм . . . кв. см5 862 кв. см = . . . кв. дм . . , кв. см

252

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 253: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1008. Мисолларнинг ҳар бир жуфтида биринчи ми- солнинг натижасидан фойдаланиб иккинчисининг нати- жасини ҳисобланг:

1810 34-10 27-10 46-10 53-101811 34-11 27-11 46-11 - 53-11

Ҳар бир сон қандай қилиб 11 га кўпайтирилган?1009. Ёзувни тугалланг:

96-11 = 96-10... 84-10-|-84=84...51-11=51-10... 39-104-39 = 3 9 . . .

1010. Кўпайтиришни бажаринг:8611 35-11 17-11 97-11 281164-11 2411 68-11 56-11 99-11

Сонни 11 га кўпайтириш қоидасини ифодаланг.1011. Фақат оралиқ натижаларни ёзиб, оғзаки ҳи-

собланг.1) 45-2 -25-5-11-4 4) 25-8-5-711-92) 2 -25-37-5-11 • 4 5) 7-8-9-11-Ю3) 50-9 -2 -2-33-51012. Жадвални тўлдиринг

а 425 425 426 426 427 427 428

Ь 32 33 33 34 34 35 36

а-Ь

ЎРТА АРИФМЕТИК ҚИЙМАТНИ ҲИСОБЛАШГА ДОИРМАСАЛАЛАР

1013. Учта олмани тортганда бири — 70 г, иккин- чиси — 78 г, учинчиси — 92 г келди. Агар олмаларбир хил оғирликда бўлиб, ҳаммаси биргаликда оғирлиги

2аЗ

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 254: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

п 79 за м « бо олдингидек бўлса, ҳарбир олма қанчадан ке-

_ - ■ - лар дди^

Бу масалани ечишучун ҳамма олманинг

огирлигини топамиз ва уни олмалар сони нечта бўлса, шунча бўлакка бўламиэ:

(70 + 78 + 92): 3=80.80 г — битта олманинг ўртача огирлиги. У 70 г лик

олма огирлигидан катта ва 92 г лик олма оғирлигидан кичик.

1014. Саватда 40 та олма бор. А|*ар ўрта ҳисобда битта олма 80 г келса, бу олмаларнннг умумий огир- лиги канча? .

Нима учун ҳар бир олмани тортиб ўтирмасдан, са-ватдаги ҳамма олманинг огирлигини билиш мумкин?

1015. 4 кг олма сотиб олинди. Агар битта олма ўрта ҳисобда 80 г келиши маълум бўлса, шу 4 кг да нечта олма бўлади?

1016. Юк автомашинаси биринчи соатда 45 км, ик- кинчи соатда 64 км, учинчи соатда 50 км, тўртинчи соатда 61 км йўл юрди. Автомашина ҳамма йўлни

НН 6 4 к М 5 0 к м 61 ям

- ~ “ -• - - 5 5 км 5 5 кт 55 **

4 соатда бнр текисда (бир хил теэликда) босиб ўти- ши учун соатига қандай теэлик билан юриши керак?

Бу масаланинг ечилиш формуласини туэинг ва ҳи- соблашларни бажаринг.254

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 255: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Антомобилнинг ўртача тезлиги соатига 55 км. Бу тезлик энг кичик тезлик (50 км) дан катта ва энг катта тезлик (64 км) дан кичик.

1017. Реактив самолёт 5 соатда 4500 км масофани учиб ўтди. Бу самолётнинг ўртача тезлиги қанча?

Бу самолёт беш соатнинг ҳар бирида 900 км дан учиб ўтганини билдирадими?

1018. Поезд бир соатда 49 км, иккинчи соатда 53 км йўл юрди. Поезднинг ўртача тезлиги қанча?

Ҳисобламасдан туриб, масала жавобини қайси сон- лар орасида туриши кераклигини айтинг. Поезднинг ўртача тезлигнни ҳисобланг.

1019. Учта тухум тортиб кўрилди: биттаси 60 г, иккинчиси 64 г, учинчиси 65 г келди. Битта тухум ўрта ҳисобда неча грамм бўлади? Масаланинг ечилиш формуласини тузинг ва ҳисоблашларни бажаринг.

Бир марта тортиб, тухумнинг ўртача оғирлигини топиб бўладими?

1020. Тухумнинг ўртача оғирлигини билган ҳолда ечиладиган масала тузинг.

1021. Жадвалларни тўлдиринг, ҳисоблашларни оғза- ки бажаринп

ь 16 48 12 24 76 196-11

а 37 74 16 32 18 90а -9

1022. Ҳисобланг:

357-84 15840 : 90 6 сўм 84 тийин-52508-26 44730:70 7 т 260 кг- 46471-38 102080:80 9 лгл 480 л/-53

255

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 256: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

в1023. Бир ишчи январда 86 сўм, февралда 80 сўм,

мартда 95 сўм ойлик олди. Ишчи шу вақт ичида ўр- та ҳисобда бир ойда неча сўм пул ишлаган?

87 сонини бошқача 86, 80 ва 95 сонларининг ўр- тача арифметик қиймати дейилади.

Сиз учта соннинг ўрта арифметик қийматини қан- дай ҳисобладингиз?

1024. Чанғичи биринчи соатда 13 км, иккинчи со- атда 10 км , учинчи соатда 9 км, тўртинчи соатда 8 км йўл юрди. Чанғичи ўрта ҳисобда бир соатда не- ча километр йўл юрган?

13, 10, 9, 8 сонларининг ўрта арифметик қиймати қанчага тенг?

Сиз тўртта соннинг ўрта арифметик қийматини қан- дай ҳисобладингиз?

Бир неча соннинг ўр та арифметик қий- матини ҳисоблаш учун шу сонларнинг йи- ғиндисини топиш ва уни қўшилувчилар со- нига бўлиш керак.

1025. Қуйидаги сонларнинг ўрта арифметик қийма- тини топинг:

а) 3769 ва 3791;б) 1026, 994 ва 980;в) 1060, 1001, 986 ва 1015.1026. Қуйидаги формулалар бўйича масалалар ту-

зинпх — (42-ф 45 + 51): 3 х = (а-]~ к) \ А

1027. Ҳавонинг температурасини кузатиб бориб, ўқувчи об-ҳаво календарига мана бундай езди: эрталаб256

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 257: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

9”, кундузи 16°, кечқурун 1Г иссиц. Шу маълумот- ларга асосланиб у бир кунлик температура ўрта ҳисоб билан 12° эканини топди. Ўқувчи шу кун ҳавосининг ўртача темнературасини тўғри топдими? Ўқувчи ҳисоб- лашларни қандай формулага асосланиб бажарган?

1028. Ўз кузатишларингиз бўйича бирор ойдаги ҳавонинг ўртача температурасини топинг.

1029. Нуқталар ўрнига>,<ёки = ишорасини қў-

89-10 + 89 . . . 89-11 47-10-47 . . . 47-963-10+10 . . . 53-11 62-10— 10 . . . 62-9

1030. Номаълум сонни топинг.(370 - х )- 4 = 1 400 4 200 : (х - 5) = 70

1031. Қуйидагиларни ҳисобланг:420-15 : 90 8 т 366 лгг-27725-60:50 9 км 515 ж-1814975:9-7 7 сўм 26 тийин-34

1032. Расмда А К ва С В кесмалар кесишганда қан- дай бурчаклар ҳосил қилган? 1, 2, 3, 4 бурчакларни таққосланг. Қайси бурчак катта — биринчи бурчакмиёки иккинчи бурчакми? Учинчи бурчакми ёки тўртин- чи бурчакми?

иинг:

с

17—95 257

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 258: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ИККИ ХОНАЛИ СОНГА БЎЛИШ

1033. 488 ни 61 га бўлиш керак бўлсин.488 61 488 8~~~0~

Изоҳ. Булувчи — икки хонали сон, демак, бирин- чи тўлиқсиз бўлинувчида камида иккита рақам бўли- ши керак; лекин 48 ўнлик бўлинмада ҳеч бўлмаганда биттадан ўнлик чиқадиган бўлиб 61 га бўлинмайди, шунинг учун 488 бирликни 61 га бўламиз. Бўлинма- нинг рақамларини танлаб олиш учун бўлувчини яқин яхлит сон (60) билан алмаштирамиз ва яхлит ўнлик* ларга бўлгандагидек бўламиэ; 488 ни 10 га бўлиб 48 ҳо- сил қиламиз, энди 48 ни 6 га бўламиэ, 8 ҳосил бўла- ди. 8 рақами охирги натижа эмас, у фақат синалаёт- ган рақам, чунки 488 ни 60 га эмас, балки 61 га бў. лиш керак эди. Шу рақамни текшириш керак; 61 ни 8 «а кўпайтирамиз, 488 ҳосил бўлади, демак, 8 рақами тўғри.

1034. Қуйидаги мисолларни тушунтириб ечинг:128: 32 129 : 43 212:53 230:46147 : 21 168:84 378: 63 504 : 84

1035. Бўлинма ва қолдиқни топинп270 : 52 330 : 63 358 : 44 520 : 64190 : 46 360:32 462:84 675: 9

1036. Бўлинувчи — 752, бўлувчи — 94. Бўлинмани топннг.

1037. Бўлинмани топинп136:4 476:68 14-32 :56 6351-5379:54287:7 532:76 46-18:92 10000-9335:95258

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 259: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1038. 28, 32, 31, 29 сонларининг ўрта. арифметик цийматини топишга доир масала туэинг ва ечинг.

1039. Колхоэ давлатга 364 т буғдой, ундан 76 т кам жавдар ва жавдардан 32 марта кам тариқ сотди. Коллоз давлатга неча тонна тариқ сотған?

в1040. 4 316 52

416 83"

1561560

Куйидаги план бўйича бўлишни бажаринг:1. Бўлинувчи ва бўлинмани ўқинг ва Рзинг.2. Биринчи тўлиқсиэ бўлинувчини айтинг.3. Бўлинманинг рақамлари сонини аниқланг.4. Бўлинманинг рақамлари тўғри танланганми-йўқ-

ми, текшириб кўринг.5. Бўлинмани айтинг.6. Ечилишини текширинг.1041. Юқоридагидек план бўйича қуйидаги мисол-

ларни ечинг:1 428: 42 2 924 : 68 29 736:561 136 576: 642376:33 3456:54 38 232: 72 773075:85

1042. 229 620 ни 43 га бўлгандаги бўлинма 62 664 ни 84 га бўлишда чиққан бўлинмадан қанча катта?

1043. Қуйидаги ҳар бир мисолнинг натижасини, ўэидаи олдинги мисолнинг натижасидан фойдаланиб ечинг.

78-35 56-16 400:25 162:978-36 5516 425-25 153:978-37 54 16 450:25 144 :9

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 260: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1044. 1) Поезд 5 соат йўлда булиб, биринчи соат- да—45 км, иккинчи соатда — 50 км, учинчи соатда — 45 км, тўртинчи соатда — 50 км ва бешинчи соат- да ҳам 50 км йўл юрди. Поезд бутун масофани цан- дай ўртача тезлик билан босиб ўтган?

Бу масалада тезликларни билдирувчи нечта сон бор? Бу тезликлар орасида бир хиллари борми? Поезд 45 км тезлик билан неча соат ва 50 км тезлик билан неча соат юрган? Бу масалани қисқача қандай ифода- лаш мумкин?

2) Сиз тузган масалани қуйидаги масала билан тақ- қосланг: Поезд соатига 45 км тезлик билан 2 соат ва соатига 50 км тезлик билан 3 соат юрган. Поезд ўрта ҳисоб билан бир соатда неча километр йўл юр- ган? Бу масаланинг ечилиш формуласини тузинг. Уни

л; == (45 • 2 50 • 3): (2 3)формула билан таққосланг.

1045. Пароходга 176 т ун, ундан 22 марта кам гуруч, гуручдан 2 т 5 ц кам қанд юкланди. Пароход- га юкланган ҳамма озиқ-овқатнинг умумий оғирлигини топинг.

Масаланинг шартини математик ифодалар ёрдайида қисқа қилиб ёзинг ва унинг ечилиш формуласини ту- зинг.

в1046. Икки хонали сонга бўлишда, кўпинча, бўлин-

манинг синаб кўриладиган рақами тўғри келмай қола- диган ва уни ўзгартириш керак бўлган ҳол юз беради. Масалан, 168 ни 28 га бўлиш керак.

168128

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 261: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бўлинма бир хонали сон бўлади. Бу соннн топиш учун 16 ни 2 га бўламиз. 8 ҳосил бўлади. 8 рақамн тўгри келмаслиги дарров билинади: 20 ни 8 га кўпай- тирсак 160 чиқади, ахир яна 8 ни 8 га кўпайтириши- миз ҳам керак-да. 7 рацамини синаб кўрамиз. Лекин етти ҳам тўғри келмайди. 6 ни оламиз. 6 рақами тўғри келади. Бу ҳолда биз икки марта синаб кўргандан ке- йин бўлинмада тўғри рақамни ҳосил қилдик. Текши- ришдан кейин уни бўлинувчининг тагига ёзиб қўямиз.

1047. Бўлинмаларни ҳисобланг:296:37 282 : 47 216:36 162:27

1048. Бўлинмани ва қолдиқни топинг:186 : 23 272 : 98 385:65 318:36457:58 321: 47 266:47 428 :88

1049. Бўлиш амалини бажаринг:3212:44 4503 : 57 7081:73 23832:361 254:38 2520:35 6 141:69 11 475 : 271 188:18 7 332:94 1634:19 10560:151050. Икки шаҳар орасидаги масофани поезд 15 со-

атда босиб ўтди. Дастлабки 9 соатда у соатига 40 км теэлик билан, қолган вақтда соатига 45 км тезлик би- лан юрди. Поезд бутун масофани қандай ўртача теэ- лик билан босиб ўтган?

1051. 1) Қуйидаги маълумотлар бўйича бир ишчи- нинг бир ойлик ўртача иш ҳақини топишга доир ма- сала тузинг: „Ишчи турли ойларда турлича иш ҳақи олди: 95 сўм, 95 сўм, 99 сўм, 107 сўм, 99 сўм, 99сўм“.

2) Ўзингиз тузган масалани қуйидаги масала билан солиштириб кўринг: „Ишчи 2 ой 95 сўмдан, бир ой 107 сўм ва 3 ой 99 сўмдан иш ҳақи олди. Ишчи- нинг ярим йилдаги ўртача ойлик иш ҳақини ҳисобланг“. Шу масалани ечинг.

261

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 262: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

в1052 (оғзаки).96: 16 60 : 15 42:14 69: 15 98:1670: 14 65:13 46 : 23 75: 14 80 : 241053. Бўлиш амалини бажаринг:490:14 9760: 16 3791:17 98592 : 16689: 13 7980: 19 6688: 19 63576:18

. 1054. Қуйидаги ифодаларнинг қийматларини топинп1) 5 950 :а а=17 бўлганда;2) 1040:6 6=13 бўлганда;3) а : 19 < 2 = 6517 бўлганда.

1055. Бўлишга доир масалалар тузинг ва ечинг, уларда:

1) бўлувчи 18, бўлинма 5214;2) бўлувчи 23, бўлинма 921;3) бўлинувчи 3185, бўлинма 65 бўлсин.1056. с нинг шундай қийматларини топингки, унда

96 : с < 48бўлсин.

1057. Ораларидаги масофа 175 км бўлган икки шаҳардан бир вақтда қарама-қарши томонга қараб ик- ки поезд йўлга чиқди. Булардан бири соатига 56 км

Соатига 60ин ^ СоатшаЗбкмЮ < > 4 - "-у < ;| ;|

____

тезлик билан, иккинчиси соатига 60 км тезлик билаи юрди. Бу поездлар йўлга чиққанларидан6 соат Кейин бир-биридан қандай масофада бўлади?262

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 263: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

105Я. Москва билан Свердловскдан бир-бнрига қар- ши икки поеэд бнр вақтда нўлга чиқди. Биринчи поеэд соатига 48 км , иккинчи поезд соатига 54 км теэлик би.пан юрди. Агар Москвадан Свердловсккача ] 822 км бўлса, поездлар йўлга чиққанидан 12 соат кейин улар орасидаги масофа қанча бўлади?

в1059. Ушбу мисолни ечинг: 4 824 : 24. Бўлинмада

нечта рақам бўлин^и керак? Булинмада нима учун ўн- лар хонасида ноль ҳосил бўлди?

1060. Қуйидаги мисолларни ечгаида булинмада нечта рақам бўлиши керак:

а) 48024 : 24; б) 480024 : 24?Бу мисолларда булинмаларни топинг. Нима учун

биринчи мисолнинг булинмасида юзлар ваўнлар хона- сида иоллар ҳосил бўлди? Нима учун иккинчи мисол- нинг булинмасида минглар, юэлар ва ўнлар хонасида ноллар ҳосил бўлди?

1061. Қуйидаги мисолларни ечишдан олдин, булин- мада иечта рақам бўлиши кераклигинм аниқланг; ечиб бўлгдидан кеймн текширинг:3744: 18 57 288:44 780702:78 78280:38

80730 : 26 162072 : 18 970582 : 97 105300 : 151062.Оғзаки ҳисобланг:

9648:16 5075:25 32080: 163045:15 6 496:32 68068: 68

1063. Нуқталар ўрнига ҳар қандай тўгри ке.чган сон- ии ёэинг:425 17 -425 < 425 . . . 148-16 > 148 . . .540• 42 +540• 8 > 540 . . . 375-10+ 375-3 < 375 . ..

263

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 264: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1064. В шаҳар А ва С шаҳарларнинг ўртасига жой- лашган. Поезд А ва В шаҳарлар орасидаги масофани

г соатига 50 км тезлик билан • 1 8 соатда босиб ўтди. Агарпоезд соатига 40 км тезлик билан юрса, В дан С гача бўлган масофани неча соатда босиб ўтади?

1065. Самолёт А шаҳардан В шаҳарга қараб учди. Самолёт йўлнинг ярмини 5 соатда соатига 480кл/тез- лик билан учиб, ерга иўнди. Қолган масофани самолёт 4 соатда учиб ўтди. Қолган масофани у қандай тезлик билан учган? (Чизма чизинг.)

БI

1066. Қуйидаги қисқача ёзувга кўра масала тузинг ва уни ечинг:

Вақоси Микдори Жамн пули

Бир хилI — 6 стул

II — 4 стул30 сўм х сўм

Стулларнинг жами пулини билдирувчи сонларни қў шинг. 50 сони нимани билдиради?

Янги масали тузинг ва ечинг:2) Бақоси Мнкдорн Жами пули

Бир хил I — 6 стулII — 4 стул

X. \ъ / 50 су“

264

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 265: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1-масаладан фойдаланиб, ҳар бир харидорнинг нсч- та стул сотиб олганини кўрсатувчи сонларни қўшинг.

Янги масала тузинг ва уни ечинг:

Баҳосн Миқдори Жвми пули

Бир ХИЛX. )

) 10 СТУЛ30 сўм 20 сўм

1 ва 3- масалаларнинг 1- масаладан қандай келиб чиқ цанини айтиб беринг.

1067. Қуйидаги қисқача ёзувларига кўра учта маса- ла тузинг, чизмасини чизинг ва уларни ечинг:

Теэлик Вақт Масофа

Бир хил 7 соат 420 км9 соат X км

2) Теэлик Вақт Масофа

Би р хил 7 соат 9 соат

х, 1х | 960 км

3) Тезлик Вақт | Масофа

Бн р ХИЛх\ \1 16 соат

•420 км 540 км

265

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 266: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

6у учта масала нимаси билан ўхшаш ва нимаси би- лан фарқ қилади? 2 ва 3- масаланинг ечиш усуллари билаи 1-масаланинг ечиш усулининг нимаси ўхшаш?

1068. Ҳисобланп547 200:72 :25-36 182 400:24 : 50-6884 560:28-35-10 35 750: 13-65-10

8

1069. Бўлиш амалини бажаринг ва нима учун сиэ булипманинг охирига ноллар қўйгайингизни айтиб бе- ринг.

190400:34 331800:42 12040:431070. Бўлишни оғзаки бажаринг:

11 : 11 22: 11 99 :33 66:221 111 : 11 222 : 11 999 : 33 666 : 221 111:11 2 222 : 11 9999:33 6 666:221071. Бўлинма ва қолдиқни топинг:

12925:76 81041:45 10927 : 2629402:84 116825:73 155816: 41

1072. 207 200 ва 56, 14 050 ва 65 сонлари бўлинма- ларининг айирмасини топрнг.

1073. 872 ва 35, 907 ва 42 сонлари кўпайтмалари- нинг йигиндисини топинг.

1074. Куйидаги масалаларни ечинг. Уларнинг шарт- ларини ва ечимларини таққосланг:

1) Биринчи отряд бир хил оғирликдаги 3 қоп ёнғоқ тсрди, учннчи отряд эса 5 та шундай қопда ёнғоқ тер- ди. Улар ҳаммаси бўлиб 144 кг ёнгоқ теришди. Ҳар бир отряд печа килограмм ёнғоқ терган?266

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 267: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Биринчи отряд П4 кг, иккинчи отряд эса 90 кг бнғоқ терди. Ҳаммаси бўлиб 8 қоп ёнгоқ терилди. Ҳар бир отряд неча қоп ёнғоқ терган?

1075. Орасидаги масофа 280 км бўлган икки прис- тандан бир вақтда бир-бирига қараб иккита моторли қайиқ йўлга чиқди. Қайиқлар 4 соатдан кейин учрашиш- ди. Бир қайиқнинг тезлиги соатига 33 км. Иккинчи қайиқнинг тезлигини топинг.

в1076. Содда исмли сонни абстракт сонға

қилиб бўлинишини текширинг.қандай

Масала. 24 та бола- лар кўйлагига 42 м газла- ма кетди. Битта кўйлакка қанча газлама кетган?

Е ч и ш.42 м : 24 = 1 м 75 см

4200 см | 24180 175смш

оЖ авоб. Битта кўйлак-

ка 1 м 75 см газлама кет- ган.

Масала. 45 м газлама учун 36 сўм тўланди. 1 м газлама қанча туради?

Е ч и ш.36 сўм : 45 = 80 тнйин

3600 тийин 4580 тийин

Ж а воб. 1 м газлама 80 тийин туради.

1077. Мураккаб исмли сонни абстракт сонга қандай бўлинншини текшириб кўринг.

267

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 268: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Масала. 16 жуфтконьки учун мактаб 51 сум 84 тийин тўлади. Бир жуфт коньки қанча туради?

Е ч и ш.51 сўм 84 тийин) 16 3 сум 3 сўм

384 тийин 24 тийин“ 64

0Ж авоб. Бир жуфт

коньки 3 сўм 24 тийин ту- ради.

Масала. Чанғичи 35 минутда 8 км 750 м йўл юрди. Чанғичи 1 минутда ўрта ҳисобда қанча масо- фани босиб ўтган?

Е ч и ш.8 км 750 м : 35 =

250 м8750 ^ | 35

175 2500

Ж авоб. Чанғичи I ми- нутда 250 м босиб ўтган.

1078. Бўлишни тушунтириб бажаринг:1) 72 сўм : 16; 350 м : 28; 15 кг : 60; 36 км : 48.2) 55 т 072 к г : 32; 2 км 325 м : 75;

11 м 700 см : 36; 36 сўм 90 тийин : 18.3) 248 сўм : 32; 152 км : 32; 14 : 35; 18 т : 72.4) 41 кг 745 г : 15; 9 ц 65 кг : 40;

51 сўм 84 тийин : 16.5) 15 сўм : 100; 45 сўм : 300; 64 сўм : 800; 25 м : 100.

1079. Пионерлар лагерида 50 пионернинг овқатла- нишига бир кунда 25 кг нон, 10 кг гўшт, 2 кг ёғ кетади. Битта пионерга қанча нон, қанча гўшт ва қан- ча ёғ ишлатилади?

1080. Библиотекада 3000 китоб бор эди. Ўқув йили- нинг охирига бориб китоблар сони 600 та ортди, янги ўқув йилининг бошида эса яна 400 та китоб олинди. Бир катакни 200 та китоб учун олиб, устун шаклида диаграмма чизинг.268

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 269: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1081. Ушбу масаланинг ечилишини кўриб чиқинп „Совхоз шаҳарга жўнатиш учун 1 т 5 ц олмани ҳар бирига 25 кг дан қилиб яшикларга жойлади. Нечта яшик керак бўлди?“

Е ч и ш. 1 т 5 ц : 25 кг — 60\ т Ъ ц=\Ъ г<- 1500кг

15001 25 Нима учун бўлинувчи (1 т 5 ц) кило-155 60 граммларга майдаланди?

О"

Ж авоб . 60 та яшик керак бўлди.1082. Бўлишни бажаринг;

36 сум : 75 тийин 26 сўм 24 тийин : 32 тийнн72 м : 96 см 48 м 24 см : 36 см18 кг : 400 г 7 ц 68 кг : 48 кг

64 т : 3 т 2 ц 54 см : 3 см 6 мм 12 м : 1 м 50 см

Биринчи устуннинг учта мисолига содда масалалар тузинг.

1083. Ўқувчилар дўстларига совға қилиш учун 1 ки- лограми 1 сўм 25 тийиндан 8 кг ёнғоқ, 1 килограми 27 тийиндан 12 кг олма ва 1 килограми 74 тийиндан бир неча килограмм майиз олишди. Олинган ҳамма мева учун 19 сўм 90 тийин пул тўлашди. Ўқувчилар неча килограмм майиз олишган?

Олинган майизнинг килограммлар сонини х билан белгилаб, тенглама тузинг ва масалани ечинг.

1084. Пишлоқ пишириш заводида 6 кунда 3 т 240 кг пишлоқ тайёрланади. 1 кг сутдан 90 г пишлоқ чи- қади. Бу завод ҳар куни қанча сутни қайта ишлайди?

269

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 270: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1085. Булшпни бажаринг ва биринчи устундаги ми- солларнинг ечилишини текширинг:

57 сум 80 тийин : 48 тийин 16 т 9 ц : 50 кг8 дм 16 мм : 6 см 8 мм 36 м : 7 м 2 дм

173 т 6 ц : 2 т 8 ц 10 км ‘200 м : 600 м2 м 68 мм : 4 см 7 мм 23 т 800 кг : 800 кг

Ҳар бир устуннинг биринчи мисолига содда масала- лар туэинг.

М АШ К ҚИДИШ УЧУН ҚЎШ ИМ ЧА М АТЕРИАЛ

Огэаки ҳисоблашга1086. 1) 14•12 19- 12 1111 15-15 25- 12

16•13 13- 15 1212 16-16 35- 1315•14 17- 11 13-13 17-17 42- 1212■11 18- 12 14-14 18-18 24- 14

2) 27-7 50 12 79-8 34-9 120 1168-5 40-18 99-7 46-9 140•1188 6 30-24 1В9-6 65-9 150- 11

3) 45: 15 60: 14 91 : 13 731:25 67: 1551 : 17 75 : 15 37 : 12 861:34 59: 2372: 18 98 : 16 85 : 17 92!: 27 76: 3274 : 37 57 : 19 90 : 23 47 : 25 93: 28

4) 220 : 11 810: 27 660: 15 121 : 11360 : 18 450: 15 880: 16 144 : 12480 : 24 600: 12 264 : 12 169: 13500 : 25 800: 16 396 : 18 196 : 14

5) 180 : 13 120: 8 .240: 24 102: 6180 : 10 120: 5 288: 24 119:7870 : 87 129:3 320:32 114:6870 : 10 144:8 384 :32 128: 8

270

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 271: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

6) 3700-2 300 ■ 40 42070:7 81081 :815 200-7 500 : 20 48060 :6 48024 : 124000-7 40 -8000 35005 :5 75 500:252300-4 90 - 700 36012 : 4 24072 :24

7) а) 660: 66 540 :54 280: 14 16-1214 ■26 •15 + 3

— 140 + 140 - 120 : 254■: 10 : 20 : 15 : 52

б) 12- 12 15- 15 401 + 199 800 — 320+ 156 + 175 : 12 : 24

: 15 : 20 - 18 - 50- 9 ■ 30 : 30 - 630

— 180 -600 — 28 • 10

а) 15- 6 15(6-3)

б) 120: 8 120 : (8 : 2)

1087. Ифодаларнинг ҳар бир жуфтини таққосланг ва аввал ҳисобламасдан, иккинчи ифоданинг қиймати биринчининг қийматидан неча марта кўп бки кам экан- лигини аниқланг. Сўнгра жавобингизни ҳисоблаб, тек- шириб кўринг.

14- 5 18- 414(54) 18(4 10)192 : 16 126 : 6192 : (16 -2) 126: (6:3)

1088. Биринчи мисолнинг натижасидан фойдаланнб иккинчи мисолнинг натижасини ҳисобланп1 )а :й = 120 Л-я = 900 с:/г = 300 й с = 450

(к:5 )-п— (с-4):А= Ь(с- 2) =а : Ь = 380 с п = 400 Ь : к = 96а : (Ь : 2 )= с (п : 8 )= (Ь-2 ):к~

1089. Тенгликлар қандай ҳосил қилинганлигини ту- шунтиринг:

а (Ь с )^ а - Ь с а : (Ь с) = а : Ь : с

а : (Ь-4) 2) к : с =48

(к : 3): с

271

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 272: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1090. Мисолларни энг осон усул билан ечинг: «40-( 5-3) 700 : (25-7) 15 ■ (3 • 6) 560:(35-8)9-(12-5) 900: (50-2)

15■( 7-4) 640: (8-16)18-( 9-5) 540: (27-4)

1091. Нуқталар ўрнига йинг:380: (19-2) . . . 380:2: 19 450: (15-3) . . . 450: 15-3

Ёзма ҳисоблаш учун

720: (9-16) 16 - ( 5-9)35 (2- 7) 360: (15-6)630: (7-5) 25-(9-4)

>, < ёки = белгисини кў-

12 *(14 ■ 5) 15-( 4-10)

1214- 5 15-4 : 10

1092. 78-56 59-67 46-61

1093. 8988 : 28 9864 :35 9500:76

458-94 6728 86 27 608-96695-87 4 507-97 30060-74728-95 1080-76 50 700-395168:68 12350:19 11951 : 172772:21 22320:36 43290:182392:46 30100:35 14382:47

1094. 1) Энг катта беш хонали сон билан энг катта нкки хонали соннинг кўпайтмаси қанчага тенг?

2) Энг катта олти хонали сонни энг катта икки хо- нали сонга бўлишдан чиқадиган бўлинма қанчага тенг?

3) Энг кичик тўрт хонали сонни энг кичик икки хонали сонга бўлишдан чиқадиган бўлинма қанчага тенг?

1095. „Айланма" мисолларни ечинг:898982:14 64 213 + 333595

4 324-89 384836 + 514146397 808 • 92

1096. 4 сўм 38 тиЙин-19 7 кг 305 г ■ 56 15 сўм 10 тийин-38 6 км 750 л-60

5 м 87 см- 24 4 ц 68 кг-12

272

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 273: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1097. а) 9 м 88 см : 26 9 ^:15 5 т 576 к г : 688 ц 75 кг : 25 4 м : 16 4 кл* 662 : 74

б) 80 сум 50 тийин : 14 1 м 53 см : 4 см 5 мм77 сўм 40 тийин : 36 38 м 70 сл : 8 дм 6

8 т : 500 лгг 4 л:л<: 200 л*

в) 73 м 80 сл*: 36 + 58 м 56 см : 24 8 т 090 лгг-48 — 6 ц 78 кг- 54

1098. 85 < х < 93 тенгсизлигида 9 рақами билан ту- гайдиган номаълум х сонини топинг.

1099. 582 сони ўзига энг яқин қайси сонлар орасида бўлади? Жавобингизни қўш тенгсизлик кўринишида ёэинг.

1100. 125 сони қандай яхлит ўнликлар билан ифода- ланган энг яқин сонлар орасида бўлади? Жавобингизни қўш тенгсизлик кўринишида ёзинг.

1101. 1) Тўртбурчакнинг юзи 275 кв.см. Бу юзни квадрат дециметр ва сантиметрларда ифодаланг.

2) Квадратнинг юзи 400 кв. см. Бу юзни квадрат дециметр билан ифодалаганда қанчага тенг бўлади?

1102. Тўғри тўртбурчакни шундай икки тенг қисм- га бўлингки, унда:

а) бу қисмларнинг ҳар бири учбурчак бўлсин;б) бу қисмларнинг ҳар бири тўғри тўртбурчак бўл-

син.1103. Номаълум сонни топинг:

24 • лс — 36-5 = 276 (164 — х ): 8 = 20560 : ( х — 9) = 56 540:л: + 37 = 57

1104. 100 ни бешта бир ва амал белгисидан фой- даланиб ёзинг.

1105. 3 ни тўртта икки ва амал белгиларидан фой- даланиб ёзинг.18-95 273

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 274: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1106. Мактаб боғига экиш учун 18 туп олма ниҳо- ли, 26 туп олча ниҳоли ва 16 туп нок ниҳоли сотиб олинди. Ҳар бир олма ниҳоли 65 тийин, ҳар бир олча ниҳоли 48 тийиндан. Агар мактаб олинган ҳамма ни- ҳолларга 29 сўм 30 тийин тўлаган бўлса, бир нок ни- ҳоли неча тийин турган?

1107. Колхоз бир участкадап 62 ц буғдой ҳосили олди, иккннчи участкадан биринчига қараганда икки баравар кўп ҳосил олди, учинчи участкадан эса би- ринчи ва иккинчи участкалардан олинган умумий ҳо- силга қараганда 4 марта кам ҳосил олди. Олинган ҳамма буғдой қопларга 75 кг дан қилиб солинди. Ҳам- ма қопларнинг йигирмадан бир қисми тегирмонга жў- натилди. Тегирмонга неча қоп буғдой жўнатилган?

1108. Бир-биридан 148 км масофада бўлган икки темир йўл станциясидан икки поезд бнр вақтда бир- бирига қарама-қарши йўналишда жўнаб кетди. Улардан бири соатига 58 км , иккинчиси эса соатига 64 км тез- лик билан юрди. Бу поездлар йўлга чиққандан 6 соат кейин бир-биридан қандай масофада бўлади? Масалага чизма ясанг.

1109. А станциясидан соатига 70 км тезлик билан юрадиган скорий поезд йўлга чиқди. Орадан 3 соат ўтганаан кейин шу станциядан қарама-қарши йўналиш- да созтига 47 км тезлик билан пассажир поезди жў- нади. Пассажир поезди жўнагандан 5 соат кейин бу поеэдлар бир-биридан қандай масофада бўлади? Маса- лага чизма ясанг.

1110. Мактаб меҳнат дарси учун 40 та қайчи ва 15 та пичоқ сотиб олди. Бир қайчи 70 тийин туради; 2 та қайчи қанча турса, 5 та пичоқ шунча туради. Мактаб қайчи ва пичоқларнинг ҳаммасига қанча пул тўлаган?

1111. 1) Икки пионер отряди қўшни паркдаги274

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 275: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ф

498 та дарахтни кўриқлаш мажбуриятини олишдн. Агар бир отрядда 43 нионер, нккинчи отрядда 40 пионер бу- либ, дарахтлар пионерлар сонига қараб тақсимланса, ҳар қайси отрядга қанча дарахт тўғри келади?

2) Ьу масалага тескари масала туэинг.1112. 1) Ўқувчиларнинг икки бригадаси 96 қоп кар-

тошка ковлашди, бунда бир бригада 2 400 кг, иккинчи бригада 2208 кг картошка ковладн. Ҳар қайси брига- да неча қоп картошка ковлаган?

2) Бу масалага тескари масалалар тузинг ва уларни ечинг.

1113. Ўқувчилар маккажўхори сўтасининг ўртача огирлигини топиш учун бир нечта сўтани тароэида тортишди. Сўталардап бнри 850 г, 3 таси 640 г дан ва 2 таси 460 г дан келди. Битта сўтанинг ўртача огир- лиги қанчага тенг?

1114. Маҳмуд ўз қадамининг узунлигини аниқлаш учун ерда 50 м масофани белгнлаб олди ва бу масо- фани 3 марта қадамлаб чиқди. Биринчи марта у 81 қа- дам, иккинчи марта 79 қадам, учинчн марта 80 қадам чиқарди. 50 м масофа Маҳмуднинг ўртача печа қада- мига тўғри келади? Маҳмуднинг бир қадамининг узун- лиги қанчага тенг?

Ўз қадамингизнинг ўртача узунлигини шу усул би- лан аниқланг.

1115. Формулаларга кўра масалалар туэинг:л = (80-3,+ 75-2): (3 + 2)* = ( Ь а -\- с <?):(а + е)

1116. Мактабдан станциягача бўлган масофани 4 мар- та ўлчаб, қунидаги натижалар ҳосил қилинди: 2648 м, 2656 м, 2662 м, 2678 м. Мактабдан станциягача ўрта- ча масофани тонинг.

275

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 276: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1117. Шофёр икки жойга бориш учун 1 км йўлга 360 г ҳисобидан бензин олди. У 12 км лик биринчи жойга борганда, ҳар 1 км га 350 г дан, 18 км лик ик- кинчи жойга борганда, ҳар 1 км га 330 г дан бензин сарфлади. Унинг иккала йўлга боришига 1 км га ўр- тача қанча бензин сарфланган? Шофёр қанча бензин тежаб қолган?

1118. А пунктидан В пунктигача бўлган масофани велосипедчи соатига ўртача 15 км тезлик билан 4 соат- да босиб ўтди. У қайтишда соатига ўртача 12 км дан босди. Велосипедчи қайтишда неча соат йўл юрган?

Масалани турли усуллар билан ечинг. Изланган сон- ни х ҳарфи билан белгиланг ва бир неча тенгламату- зинг.

1119. Қисқа ёзувларига кўра масалалар тузинг ва уларни ечинг:

1 яшнгининг оғирлнги

Яшнклар сони Ҳаммасининг оғирлиги

Бир хилда 10 яшик 6 яшик % } 192 *«

1 Я И 1 И Г И И И Н Г п ..Яшиклар соииоғирлиги [

Ҳаммасинннг оғирлиги

Бир хилда ^ | 16 яшик120 кг 72 кг

1120. Тенгламалар тузинг ва уларни ечинг:1) Агар номаълум сонга 10 қўшиб, чиққан натижа

12 га кўпайтирилса, 216 ҳосил бўлади. Номаълум сон- ни топинг.276

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 277: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Агар номаълум сонни 24 га кўпайтириб, чиққан кўпайтмадан 120 олинса, 600 ҳосил бўлади. Номаълум сонни топинг.

1121. Чизмада берилган шаклларнинг юзларини ҳи- собланг:

Бунинг учун аввал шаклларни тўғри тўртбурчаклар- га ажратинг ва ке- ракли ўлчашларни ўтказинг. Шакллар- даги ҳамма бурчак- лар тўғри бурчак- лардир.

1122. Чизмада берилган квадрат- ларнинг юзларини толинп

УЧ ХОНАЛИ СОНГА КЎПАЙТИРИШ1123. Кўпайтувчини хона қўшилувчилари йиғиндиси

шаклида тасвирланг ва кўпайтиришни оғзаки бажаринг:2-324 3-213 4-122

Сон йиғиндига қандай кўпайтирилади?Қоидани ҳарфлар ердамида ёзинг.1124. 256 ни 324 га кўпайтириш керак бўлсиндей-

лик. Кўпайтувчи 324 ни хона қўшилувчилари йиғинди-277

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 278: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

си шаклида (300 — 20-|— 4) тасвирлаймиз ва берилган сонни шу йиғинднга кўпайтирамиз:

256 • 324 = 256 • (300 + 20 + 4) —= 256 ■ 300 + 256 ■ 20 4- 256 ■ 4

У 256 X 256 у 256 76800А 300 20 А 4 X 5120

76800 5120 То24~ 102482944

Бу кўпайтиришнн қисқача ёзамиз: тўртала ёзувни битта ёзувга бирлаштирамиз: 256

Х 3241024

+ 512 768 82944

Ту ш у н т и р и ш. Аввал 256 нн 4 га кўпайтирамиз. Биринчи тўлиқсиз кўпайтма 1024 ҳосил бўлади. Кейии 256 ни 20 га кўпайтирамиз. Бунинг учун 256 ни 2 га кўпайтириб, ҳосил бўлган кўпайтманинг ўнг томонига бир ноль қўйиш керак, лекин бу нолни ёзмаймиз, унинг ўрнини бўш қолдирамиз, иккинчи тўлиқсиз кўпайтмани эса ўнлар остидан ёза бошлаймиз. Иккинчи тўлиқсиз кўпайтма 512 та ўн ёки 5120. Энди 256 ни 300 га кў- пайтирамнз. Бунинг учун 256 ни 3 га кўпайтириб, ҳо- сил бўлган кўпайтманинг ўнг томонига икки ноль ёзиш кифоя. Нолларни ёзмаймия, икки ўринни бўш қолдирамиз. Учинчи тўлиқсиз кўпайтмани (768 та юзни) юзлар ос- тидан ёза бошлаймиз. Учала тўлиқсиз кўпайтмани қў- шиб, тўлиқ кўпайтмани — 82944 ни ҳосил қиламиз.

1125. Кўпайтиришни тушунтириб бажаринг:243-427 524-168 634-216

278

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 279: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1126. Магазин ҳар бири 236 сўмдан 127 та телеви- аор сотди. Магазин қанча пуллнк телевиэор сотган?

Ечилиши. . . 236 Л 126~ 1416

472 23629736 (сум)

Бу ечилишни кўриб чиқнб, ундан қуйилаги савол- ларга жавоб топинп 100 та телевизор қанча туради? 20 та телевизор-чи? 6 та телевизор-чи? 126 та телеви- эор-чи?

1127. Кўпайтмаларни ҳисоблаб чиқинп 463-241 673-586 604-978 1609-786634-423 895-764 596-397 6008-378

1128. Вагон қурилиши заводи йилнинг олдинги 6 ойи давомида ойига 395 тадан вагон чиқарди, шундан ке- йин 4 ой давомнда ойига 420 тадан вагон чиқарди. Завод шу вақт давомида ойига ўртача қапчадан вагон чиқарган?

1129. Чизмани дафтарингизга чизинг ва масалалар- ни оғэаки ечинг:

1) Велосипедчи ва ииёда киши бир-бирига қараб йўлга чиқишди. Велосипедчининг гезлиги соатига 15 км, пиёда юрувчннинг тез-лиги соатига 5 /глг. Ве- соатго^н Сооти^з*» лосипедчи билан пи£да 1соатда бир-бирига қан- ____ ___ча яқинлашади? 2 соатда- ■ Iчи? 8 соатда-чи?

279

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 280: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Велосипедчи ва пиёда юрувчи ўша тезликлари билан қарама-қарши томонга қараб ҳаракат қилишди. Улар 1 соатда бир-биридан қамча узоқлашрди? 2 соат- да-чи? <3 соатда-чи? а соатда-чи?

1130 (оғзаки). 1) Баҳодир 5 та дафгар олдн, Му- ро I эса шундай дафтардан 3 та олди. Улардан қайси бири дафтар учун кўп пул тўлаган. Баҳодир нечта даф- тар учун Мурод тўлаганча пул тўлаган?

2) Баҳодир Муродга қараганда 2 та ортиқ дафтар олли ва Мурод тўлаганидан 8 тийин ортиқ тўлади. Битта дафтар қанча туради?

1131 Уч хонали сонни уч хонали сонга кўпайти- ришга доир иккита мгсол тузинг ва ечинг.

1132. Мисолларни ечинг: 4 874-6; 385-49; 450-697; 1086 1378. Бу мисолларнинг ечилишида нималар уму- мий ва нималар фарқ қилади? Иккинчи мисолнинг ечи- лишида нечта тўлиқсиз кўпайтма бор? Учинчи мисол- нинг ечилишида-чи? Тўртинчи мисолнингечилишида-чи? 10314-59682 мисолнинг ечилишида нечта тўлиқсиз кў- пайтма бўлади. Тўлиқсиз кўпайтмалар бир-бирининг остига қандай ёзилади?

1133. Масалаларга чизма ясанг ва уларни оғзаки ечинп

1) Икки велосипедчи бир хил тезлик билан юриш- ли. Биринчиси йўлда 2 соат, иккинчиси 1 соат бўлди. Булардан қайси бири кўп йўл босган? Иккинчи вело- сипедчи босган йўлни биринчи велосипедчи неча соатда босган?

2) Икки велосипедчи бир хил тезлик билан юриш- ди. Биринчи велосипедчи йўлда 2 соат ортиқ бўлди ва иккинчига қараганда 30 км ортиқ йўл босди. Ве- лосипедчилар қандай тезлик билан юрган?

1134 (оғзаки). Бир станциядан бир взқтда икки280

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 281: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

поезд қарама-қарши томонга қараб йўлга чиқди. Бир поезд соатига 50 км тезлик билан, иккинчиси соатига 40 км тезлик би-

п . ^ СоатиЮ ЦОкм . Соатига 50 к*лан юрди. Поездлар иул- -— ^ — -га чиққандан 4 соат ке- ■» ч ' г" 1 1йин, бир-биридан қандай ^масофада бўлади?

1135. А станциядан соатига 65 км тезлик билан юрадиган курьер поезди жўнади. Орадан икки соатўт- гач, бу поезд С станцияга келганда, А станциядан соа- тига 45 км тезлик билан пассажир поеэди қарама-қар- ши томонга қараб жўнади. Пассажир поезди йўлга чиққандан 5 соат кейин поездлар оралиғидаги масофа қанча бўлган?

^ Соотиго 65 кн

2Саотдаи КФОни Соатига 4£кк Сеотига 65кн

С

X км

1136. Ифодаларнинг қийматларини топинг:1) а = 375 бўлса, 684-а; 2) 6 = 4006 бўлса, 6-7251137. Мисолларни ечинг:

476-684 482-165 73760: 40 1008:18336-745 790-389 684000: 300 2765:35

в281

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 282: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1138. Мисолларнинг ечилишини тушунтнринп 456 ■ 308 = 4 56 ■ (ЗСО + 8) 279.604 = 279 • {600 4 4)

^ 456 у 279Л 308 Л 604

3648 11161368 1674140448 168516

Ҳар бир тўлиқсиз кўпайтмани айтинг. Нима учун иккинчи тўлиқсиз кўпайтма биринчи тўлиқсиэ кўнайт- манинг юзлари остидан бошлаб бзилган?

Тўлиқ кўпайтмани айтинг.1139. Тушунтириб (изоҳлаб) ечинп

719-506 948-707 876-6091140. Натижаларни ҳисобланп809-703 724-316 2 436-8004 1 981:28506-908 430-540 1209-4503 2294:36108-601 504-480 9006-3080 3728: 741141 (оғзаки). 483 сони ҳар қайсн ҳолда қандай

сопга кўиайтирилганини айтинг.1) 483-500-|-483-20 4 483-4 3) 483-300+483-702) 483-700+ 483-50 + 483 4) 483-400+483- 9

1142. А пристандан В пристангача бўлган масофа256 нм. В пристандан К пристангача эса 192 км. Ла-

роход бир хил тезликда а 6 я , . . .. I ■ — 1.м . юриб, А пристандан Кпристаигача бўлган йўлни

14 соатда ўтди. Пароход А пристандан В пристанга не-ча соатда ва В иристандан К пристанга неча соатдакелган?282

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 283: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1143. Илгарилари завод кунига 196 тадан автомо- биль чиқарар эди, ҳозир эса завод 8 кунда илгарилари 12 кунда чиқарадиганича автомобиль чиқаради. Агар бир йилда 308 иш куни бор деб ҳисобласак, завод Аилига қанча автомобиль чиқаради?

1144 (оғзаки). Икки магазинга баравар огирликда бир неча қоп шакар келтирилди. Биринчи магазинга иккинчисига қараганда 3 қоп ортиқ, яъни 270 кг ор- тиқ шакар келтирилди. Бир қоп шакарнинг оғирлиги қанча?

а1145. 1) Қисқа ёзувига кўра масала тузинг ва уни

ечинг:

Баҳоси Мицдори Тўлаиган пулн

Бир хилда 1 - 5 м 11 — 9 м

30 сўм х сўм

9 м газмол қанча туради? Жадвалга 54сонини қўйинг ва ҳар бир тўп гаэмолнинг умумий пулини бил- дирадиган сонлар айирмасини топинг.

24 сони нимани билдиради?2) Қисқа ёзувига кўра янги масала тузинг ва уни

ечинг:Баҳоси Миқдори Пули

Бир хилда 1 - 5 л 11 - 9 м х2 — 24 сўм ортиц

283

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 284: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1- масаладан фойдаланиб, ҳар бир тўпдаги газмол миқдорини кўрсатувчи сонлар айирмасини топинг. 4 со- ни нимани билдиради?

3) Қисқа ёзувига кўра янги масала тузинг ва уни ечинп

Баҳоси Миҳдори Тўланган пули

Бир хилда дг, 1 — 30 сўм ж2 — 4 м ортиқ 11 — 54 сўм

2 ва 3- масалалар 1- масаладан қандай қилиб ҳосил қилинганлигини айтинг. Бу масалалар бир-бирларига нималари билан ўхшайди?

1146. Натижаларни энг осон усул билан топиб, жадвалнинг бўш катакларини тўлдиринг.

а 300 301 302 303 304 305

251 а

1147. Натижаларини ҳисоблаб чиқаринг:397 106 481-206 726-5002 175 200:300236 402 574-309 175-3005 251400:700

1148. Завод планга кура кунига 84 тадан тикув ма- шинаси чиқариши керак. Лекин ишчилар меҳнат унум- дорлигини ошириб, планга кўра 10 кунда чиқариши керак бўлган машиналарни бир ҳафтада (6 иш кунида) чиқаришди. Агар бир йилда 307 иш куни бор десак, завод бир йилда қанча тикув машинаси тайёрлаб чиқа- ради?284

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 285: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1149. Қисқа ёзувларига кўра учта масала тузинг ва уларни ечинг:

Бир яшигинииг оғирлигн

Яшиклар сони Ҳаммдсипинг оғир- лиги

Бир хилда I — 15 яшик 1! — 10 яшик

120 кг х кг

Бир яшигниинг оғирлиги

Яшиклар соин Ҳаммасииинг оғир лнгн

Бир хилда I — 15 яшик д:, — 40 кг ортиқII — 10 яшик х2

3) Бир яшнгннинг ағирлиги

Яшиклгр сони Ҳаммасииингоғирлиги

X, —5 яшикБир хилда ортиқ 1— 120 кг

•«2 II - 80 кг

2 ва 3- масалаларнинг ечилишларини таққосланг.1 ва 2- масалаларнинг ечилишларини таққосланг.2 ва 3-масалалар 1-масаладан қандай ҳосил қилин-

ган?1150. Фабрика магазинга ҳар бирининг баҳоси 16

сўму 48 тийиндан 2008 та кўйлак етказиб берди. Фаб- рика магазинга қанча пуллик кўйлак етказиб берган?

Ечилиши. у 1648 тийин Л 2008

13184 322633091 84 тийин=33091 сўму 84тийин.

Иккинчи тўлиқсиз кўпайтмадаги 6 рақами нима учун биринчи тўлиқсиа кўпайтманинг ўнлари остига ва юз-

285

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 286: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

лари остига Сэилмасдан, балки минглари остига ёэилган- лигини тушунтиринг.

Биринчи тўлиқсиэ кўнайтмани ўқинг. Иккинчи тў- лиқсиэ кўпайтмани ўқинг.

1151. Ҳисобланг:18 сўм 35 тийин*724 2 т 450^2-508 27 сўм 06 тийин-325 4 км 375 л-203

1152. Ҳарфларнинг бсрилган қнйматларида ифода- ларнинг қийматларнни топинг:

1) 128 .в + 306-А, а — 400, *=--326,2) 6708 а — 7\9 Ь, а = 508, 6 = 240.1153. Масалани тенглама тузиб ечинг.1 км 850 м уэунликдаги йўлни икки бригада ас-

фальтлади. Улар ишни бир вақтда йўлнинг икки боши- дан бошлаб, бир-бирларига қараб асфальт ётқизиб ке- лишди ва 10 кундан кейин учрашишди. Биринчи бригада кунига 85 м дан асфальт ётқиэди. Иккинчи бригада кунига неча метр йўлга асфальт ётқизган?

н1154. Ҳар бир олдинги мисолнинг натижасидан фой-

даланиб, ксйннги мисолнинг натижасини топинг:46-10 62-10 76-10 90-10 23-1046- 5 62- 5 76- 5 90- 5 23- 5

Сиз 5 га қандай қилиб кўпайтирдингиз?1155. Ёэувларни тугалланг:

24-5-24-10 . . . 44-10 : 2 — 44 . . . 52-5 = 52-10 ... 32-5 = 32-10 . . . 68-10:2 = 44 . . . 86-10:2 = 86...> 1156, Кўпайтиришни огзаки бажаринг:

145 48-5 31 5 39-527-5 92-5 41 5 41 5

286

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 287: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1167. Ўқувчиларнинг бир бригадаси 50 қоп, иккин- чи бригадаси эса 40 қоп картошка ковлади; шунда би- ринчи бригада иккинчига қараганда 192 кг кўп кар- тошка ковлади. Ҳар қайси бригада неча килограмм кар- тошка ковлаган?

1158. Кондитер фабрикаси бир куни 800 кг печений тайёрлади, иккинчи куни эса 900 кг печений тайёрла- ди. Бу печенийлар яшикларга жойлаганда, биринчи куни иккинчи кунга қараганда 10 яшик кам печений тайёрланганлиги маълум бўлди. Фабрика ҳар қайси ку- ни неча яшик печений тайёрлаган?

1159. Расмда бир-биридан маълум бнр масофада ке- таётган икки автомашина тасвирланган. Кейинги маши- на олдингисини қувиб етадими? Нима учун?

Соагиго 75 к» соатиго 60

1160. Расмда олдинда автомашина, кейинда велосн- педчи тасвирланган, Велосипедчи 1 соатда автомашина- дан неча километр орқада қолади?

Соатича 20 пн Соатиго 65 кн

1161. Икки отлиқ шаҳардан бир вақтда чиқиб, ик- каласи ҳам бир йўлдан кетишди. Биринчи отлиқнинг тезлиги соатига 13 км 500 м, иккинчи отлиқнинг тез- лиги соатига 11 км. Иккинчи отлиқ 1 соатда биринчи отлиқдан неча километр орқада қолади? Биринчи от-

287

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 288: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

лиқ 2 соатда иккинчи отлиқдан қанча ўтиб кетади? 3 соатдан кейин улар орасидаги масофа қанча бўлади?

1162. Натижаларни ҳисобланг:5 400 - 305 201 000 - 24 • 509 67 сўм 20 тийин : 702 700-470 600100-80-490 46 сўм 80 тийин : 51

1163. Тўгри бурчак ташкил қилувчи томонлари 3 см ва 4 см бўлган тўғри бурчакли учбурчак чизинг. Тўғ-

ри бурчакли учбурчак- нинг ҳар бир томонига квадрат чизинг. Ҳар бир квадратнинг юзини ҳи- собланг. Иккита кичик квадрат юзларининг йи- ғиндисини топинг ва уни катта квадратнинг юзи билан таққослаб кўринг.

Бу ерда кичрайтириб берилган чизма намуна- сига қараб чиқинг.

1164. Масалаларга чизма ясанг ва уларни ечинг:1) Ит қуённи қувмоқда. Қуёнинг тезлиги секундига

12 м, итнинг тезлиги эса секундига 15 м. Ит 1 секунд- да қуёнга қанча яқинлашади?

2) Ит билан қуён орасидаги масофа 860 метр бўл- ганда, ит қуённи қува бошлади. Неча секунддан кейин ит қуённи қувиб етади?

1165. Ораларидаги масофа 48 км бўлган икки прис- тандан бир вақтда дарё оқимига қараб ўзи юрар бар- жа ва „Ракета“ теплоходи жўнади. Баржанинг тезлиги соатига 20 км, яРакета“нинг тезлиги соатига 60 км. Неча соатдан кейин теплоход баржани қувиб етади?288

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 289: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1166. Чизмага кўра масала тузинг ва уни ечинг. Соогига 15 км Соатига 12 ки

" " -1167. Биринчи мисолнииг натижасидан фойдаланиб,

иккинчи мисолнинг жавобини топинг:12-100 16-100 27-100 31-10012- 50 16- 50 27- 50 31- 50

50 га қандай кўпайтирдингиз?1168. Огзаки ҳисобланг:18-50 28-50 42-50 23- 5 38-532-50 34- 5 54- 5 46-50 28 50

1169. Мисолларни ечинг:3700-504 428-5090 572-4070 45 386:547800-302 767-6010 394-8020 25042 : 32

ЮЗНИ ҲИСОБЛАШ (квадрат метр бнлан)

1170. Турар жойлар, томорқалар ва шу кабилар юзларини ўлчаш учун квадрат метрдан фойдаланилади.

Квадрат метр — томони I метрга тенг бўлган квад- ратдир.

1171. Синф доскасига 1 метрни ва 1 квадрат метр- ни чизинг. Чизиқли метр билан нимаўлчанади ва кна- драт метр билан нима ўлчанади?

1172. Ҳисоблаб чиқинг: а) 1 кв. метрда неча кна- драт дециметр бор? б) 1 кв.м да неча квадрат санти- метр бор?

1173. Жадвални тузинг ва уни ёзиб олинп1 кв. м =■ 100 кв, дм 1 кв. дм= 100 кв. см 1 кв. м =* 10 000 кв. см

19-33 289

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 290: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1174. 1 ) 6 кв. м да неча квадрат дециметр бор? 8 кв. м да-чи? 10 кв. м да-чи? 15 кв. м да-чи? 5 кв.м 75 кв. дм да-чи? ^

2) 3 кв. м да неча квадрат сантиметр бор? 7 кв. мда-чи? 9 кв. м да-чи? 18 кв. м да-чи?

1175. Масалаларни ечинг: 1) Залнинг узунлиги 15 м, эни 9 м. Залнинг юзини ҳисобланг. 2) Залнинг юэи 135 кв. м, уэунлиги 15 м. Залнинг кенглиги қанчага тенг? 3) Залнинг юзи 135 кв. м, унинг кенглиги 9 м. Залнинг узунлиги қанчага тенг?

Иккинчи ва учинчи масалани биринчи масалага нис- батан ҳандай аташ мумкин?

1176. Жадвалга к>фа масалалар тузинг ва уларни ечинг:

Уэунлмгн (а) Кенглиги (Ь) Юзн (5)

12 м 3 М 5 кв. ма м 3 М 36 кб. м

12 м Ь м 36 К8. м

Юзнн ҳисоблаш формуласини ёэинг. 1177.840-406:24 4 024-350 524 702:48

702 • 280 : 90 7 005 ■ 207 845 380 : 731178. Мотоциклчи ўзидан 30 км масофада кетаёт-

ган юк машинаси орқасидан бормоқда. Автомашина- нинг теэлиги соатига 45 км, мотоциклнинг теэлиги эса соатига 50 км. Мотоциклчи неча соатдан кейин авто- машннага етиб олади?

в1179. а) квадрат дециметрларга айлантиринг: 8 кв.м\

14 кв.м\ 26 кв.м\ 40 кв.м\ 6 кв.м\ 35 кв.дм\ 18 кв.м\ 70 кв.дм\290

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 291: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

б) квадрат сантиметрларга айлантиринг: 5 ка. дм\ 10 кв. дм; 13 кв.дм-, 22 кв.дм\ 6 8 кв.см\ 30 кв.дм 80 кв. см\ 7 кв. м\ 3 кв. м\ 10 кв. м\ 5 кв. м\ 4 кв. м\ 2 кв. м 650 кв. см '

1180. а) квадрат метрларга айлантиринг: 2 0 0 кв. дм\ 400 кв. дм\ 800 кв. дм\ 640 кв. дм\ 990 кв. дм\ 1000 кв. дм\ 2000 кв. дм\ 4 600 кв. дм\ 5 800 кв. дм\

б) квадрат дециметрларга айлантиринг: 1 0 0 кв. см\ 300 кв. см\ 600 кв. см\ 720 кв. см\ 805 кв. см\ 1 000 кв. см, 5000 кв. см\ 8200 кв. см.

1181. Синф хонасининг узунлиги 9 м, эни 6 м. Синфда 36 ўқувчи бор. Бир ўқувчига қанча юз тўғри келади? Натижани квадрат метр ва дециметр билан ифодаланг.

1182. Картошка экилган майдоннинг узунлиги 120 м га тенг бўлиб, унинг энидан 30 м узун. Майдоннинг юзи қанчага тенг?

1183. Мисолларни энг қулай усуллар билан ечинг:17-100 24-100 32-100 48-100 64-10017- 25 24- 25 32- 25 48- 25 64- 2525 га қандай кўпайтирилади?1184. Огзаки ҳисобланг:24-25 28-25 36-25 14-25 34-35

1185. Ҳисобланг:395-4070 8561:45 500200-67-304509 3200 6682-37 25 738 + 750-804

Ш *1186. Шаҳарда квадрат шаклда истироҳат боғи бар-

по қилинди. Истироҳатбоғи томонининг узунлиги 100 м. Боғнинг юзи қанча квадрат метрга тенг? Бу боғ айла-

291

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 292: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

насининг узунлиги қанча? 1 см да 2 0 м масштаб олиб, богнинг чизмасини чизинг.

1187. Ҳовли квадрат шаклида бўлиб, унинг томони 25 м. Ҳовлининг юзини ҳисобланг ва ҳамма томонлари уэунлиги йиғиндисини топинг.

1188. Квадратнинг юзи 81 кв.м га тенг. Квадрат- нинг бир томони қанчага тенг? (Жавобни сонларни тан- лаш йули билан топинг.)

1189. Деразанинг бўйи 1 л 9 см, эни 1 м 18 см. Деразанинг юзини ҳисобланг ва уни квадрат дециметр билан ифодаланг.

Агар тўгри тўртбурчакнинг томонлари турлиўлчов бирликлари билан ифодаланган бўлса (масалан, узунли- ги метр билан, кенглиги дециметр билан ўлчанган бўлса), юзни ўлчаш учун берилган сонларни кўпайти- ришдан олдин нима қилиш керак?

1190. Узунлиги 1 км 250 м, кенглиги 24 м лик кўчага асфальт ётқизилди. Ҳар ЮО/гв.л га Зш900л:г да» асфальт кетди. Бу кўчага қанча тонна асфальт кет- ган?

1191. Бир далага экиш учун 45 қои, иккинчи дала- га 69 қоп буғдой келтирилди. Иккинчи далага келти- рилган буғдой биринчига келтирилгандан 1 т 920 кг ортиқ. Иккала далага келтирилган бугдойнинг умумий оғирлигини топинг.

1192. Оғзаки ҳисобланг:42-25 84-50 72-25 70-5032-50 17- 5 14-5 18-2544- 5 28-25 18-50 31- 5

1193. Тешламаларни ечинп1) 186 —{— 10-д:= 1 296-200 3) 5-л — 215 — 678 + 2672) (* + 75)-9 = 927 4) 400 ■ (х — 80) = 96000

• 0 2 9 2www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 293: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

МАШҚ ҚИЛИШ УЧУН ҚЎШНМЧА МАТЕРИАЛ

О ғзаки ҳисоблаш учун

1194. 1) 36 5 17-5 126-5 115-544-5 39-5 148 5 127-574*5 47-5 175-5 163-5

2 ) 12-25 13-25 14 - 2 2 58•2516-25 15-25 27-25 33-2528-25 25-25 32-25 48-25

3) 18-50 22-50 35-50 40• 5015 50 29-50 37■50 54-50

4) 125:5 2 0 : 50 125 : 25 375;: 25145:5 350: 50 150 : 25 425 :: 25265 :5 1250: 50 175 : 25 475:: 25335:5 1850 : 50 2 0 0 : 25 500:: 25

1195. Сонларнинг ўрта арифметигини топинг:а) 28 ва 36 г) 146, 180 ва 155б) 140 ва 180 д) 18, 24, 21 ва 17в) 46, 40 ва 49 е) 34, 36, 38 ва 321196. Сонларнинг касрини топинп1) 48; 64; 100; 128; 160 сонларининг ^ 1 " ) ^Ула'

гини;2) 60; 75; 95; 125; 400 сонларининг бўлагини;

3) 32; 56; 8 8 ; 120; 168; 400 сонларининг £ бўла- гини;■ 4) 90; 170; 540; 1200; 1000 сонларининг ^ бўла-гини.

1197. 1)Квадрат дециметр билан ифодаланг: 6 кв. м, 8 кв. м, 13 кв. м, 17 кв, м.

293

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 294: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Квадрат сантиметр билан ифодаланп 4 кв. дм\ 9 кв. дм\ 14 кв . дм\ 26 кв. дм.

1198. Неча квадрат метр бор: 200 кв. дм да? 400 кв.дм да? 900 кв. дм да? 1 100 кв. дм да? 1 500 кв. дм да?

1199. Бир томони 10 м (11 м, 12 м, 13 м, 14 м, 15 м) бўлган квадратнинг юзини ҳисобланг.

1200. Тўғри тўртбурчак шаклидаги пуштанинг юзи 15 кв. м. Бу юзни квадрат децнметр билан ифодаланг.

1201. Амалларни оғзаки бажариб, жадвалнинг буш катакларини тўлдиринг:

а 44 38 | 53 35 73 69 36 27

Ь 7 8 8 8 9 9 7 8

а-Ь <________

1202. Кўпайтмаларни таккосланг:1) 36-24 ва 39-24;2) 120-46 ва 120-50;3) 25-32 ва 24-33.Ҳар бир жуфтда қайси кўпайтма ортиқ (катта)? Қан-

ча ортиқ ёки кам?Г203. Бўлинмаларни таққосланг:1) 400 : 5 ва 250 : 52 ) ,324 : 18 ва 324 : 123) 240 : 12 ва 240: 8

Ҳар бир жуфтда қайси бўлинма катта? (Ортиқ?) Нима учун? Қанча ортиқ?

1204. Икки усул билан ечинп1)160: 4+140: 4 120-3+180-3

360:15+150:15 720 :8-560 :8294

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 295: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

90-7- 60-7 230- 2 + 270-2

2) ( 24176)-5 (370+130).4 (1200+ 9).5(115+ 85). 3 (400+ 90)-3 (100 —|— 75) * 4

1205. а нинг жадвалда берилган кийматларида (с+ + 6 )-4 кўпайтмани топинг.

а 0 10 * 20 30 50 120 240 500

(а Н-6) 4

1206. Жадвалда к нинг қийматини топинг:

к 0

(к + 50)3 150 180 270 390 450 600 960 1200

1207. Тўққизта рақамни ёзинг: 1 2 3 4 5 6 7 8 9. Бу рақамларнинг тартибини ўзгартмасдан, улар орахи- ра плюс ва минус белгиларидан учтасини шундай қў- йингки, натижада 1 0 0 ҳосил бўлсин.

1208. Тўртта тўрт, амал белгиларн ва қавслар Ср- дамида 3 жавобини ҳосил қилинг.

1209. Қуйидаги тенгламаларда ҳарфлар қандай сон қийматига эга бўлади?

1 ) 36-д = а 2 ) 1 0 -а = 10 3> 1 2 -а = д . 1 2а а = а 4 9 а*= 0 а + а = а-| 6а -]- а ■ а а • 0 = 0 2 • а = а —[- 5

1210. Энг кичик тўрт хонали сон билан энг катта икки хонали сон кўпайтмаси қанчага тенг?

1211. Энг катта уч хонали сонни энг катта бир хонали сонга бўлишдан чиқадиган бўлинма қанчага тенг?

295www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 296: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1 2 1 2 . Ҳисобланг:160.0-120=. 70 + 80-1-0=.70-80- 0 =» 70 + 80 • 0 =

1213. Ҳарфлар ёрдамида кўпайтманинг шундай хос- сасини ёзингки, ундан фойдаланиб, қуйидаги мисоллар- нн ечиш қулай бўлсин:

25 -36-4 25-137- 8 75-16-4125-16-4 125- 24- 9 16-12-5118-8-125 4- 96-250 15-16-4

1214. Жадвалга кўра мисоллар ечинг:

туэинг ва уларни

а 140 120 150 160 180 125 200

Ь 7 6 5 4 2 5 4

а-Ь | а : Ь

1215. Огзаки ечинг: 11 : 11

111:11 1 111 : 11

11 111 : 11 111111 : 11

44 : 22 444 : 22

4 444 : 22 44 444 : 22

444444 : 22

99999

999999999

999999

33 33 33 33

: 331216. Қуйидаги мисолларда х нимани билдиради ва

унинг қийматини қандай топиш мумкин?(х- 32)+ 100= 420 (90 — д:) + 60 = 150(12• л:) + 96 »= 192 ( л : 12)+199 = 211

Ёзма ҳисоблаш учун1217. Мисолларни бундай тартибда ечинп олдин

биринчи мисолни ечинг, сўнгра биринчи сони олдин296

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 297: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ечилган мисолнинг натижаси билан мос келадиган ми- солни олиб ечинг ва шундай давом эттиринп

1218. Йигиндини сонга кўпайтириш қоидаснни ҳарф- лар брдамида ёяинг. Амалларнн икки усул билан ба- жарган ҳолда, бу қоидани ёэма ҳисоблашга қўлланинп

1219. Йигиндини ва айирмани сонга бўлиш қоида- ларини ҳарфлар ёрдаммда ёзинг. Амалларни икки усул билан бажарган ҳолда, бу қоидаларнн ёзма ҳисоблаш- га қўлланииг.

(4 848 — 288): 48 (3 584 )- 768): 64(7 236 - 252): 36 (4 320 1 728): 96

1220. Агар л — 3 809, £ = 470 бўлса, а-Ь кўпайтма қанчага тенг бўлади?

Агар с = 46050, £ = 352 бўлса, с-е кўпайтма қан- чага тенг бўлади?

Агар А = 3819, т = 67 бўлса, к : т бўлннма қан- чага тенг бўлади?

1221. Қайси сон 399 дан катта ва 401 дан кичик? Жавобингизни қўш тенгсизлик кўринишида ёзинг:

1222. Кесмаларни кўз билан чамалаб таққослаб кў- ринг.

а а с

194845 :35 12882: 19

144 742 — 131 860

678-975567-2665 766 ф-129 079

(306+ 294)-507 (40(1+ 16)-20(103+ 387)-680 (10+ 50)-30(657+ 274)-806 (25+ 200)-40

I 597

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 298: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Таққослаш натижаларини тенгсизлик шаклида икки усулда: 1 ) энг катта кесмадан бошлаб ва 2 ) энг ки- чик кесмадан бошлаб ёзинг.

1223. Тенгламалардаги х ни топинг:38- + 42 = 80 (125- 4• л:) + 396 = 396х . 18 + 45-5- 243 30-40 - 60-20 + л: = 1121224. Жадвални кўчириб олиб, унинг бўш катак-

ларнни тўлдиринг:

'Гўғри тўртбур- чакнинг узунлнги

Тўғри тўртбур- чакнинг кенглиги

Тўгри тўртбур- чакиннг юзи

Тўғри тўртбур- чакнннг пернметрн

14 см 6 СМ

15 см 12 СМ

20 см | Ь 200 кв. см

16 м Ь 176 кв. м

а 8 м 128 кв. м

а 12 см | 180 кв. см

1225. 1) а) 360480 нинг у^қисмини топинг; 6)20051

НИНГ қисмини тоиинг.

2) Номаълум бир соннинг қисми 1356 га тенг, Бу сон қанчага тенг?

3) Уйланган соннинг у^қисми 2060 га .тенг. Қан-дай сон уйланган?

1226. О К= 4 см кесмани чизинг. О нуқта айлана- нинг маркази. Шундай айлана чизингки, у О К кесма-298

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 299: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ни кесиб ўтмасин. Бу айлана радиусининг узунлиги тўгрисида нима дейиш мумкин?

1227. АБ — Ъсм кесмани чизинг. Бу кесманннг ўртаси О нуқтани топинг. Бу 0 нуқта айлананинг маркази бўлсин. Айлана кесманинг учларидан, яъни А ва Б нуқталардан ўтиши учун унинг радиуси қанча уяунликда бўлиши керак?

1228. 1 ва 2 - шакллар устига палетка қўйилган, унинг ҳар бир катаги 1 кв. см ни билдиради. Бу шакл- ларнинг юзларини топинг.

*

1------

1

2

ка қўйиб, уларнинг юэларини ҳисобланг.1229. А шаҳридан В шаҳрига қараб соатига 15 км

тезлик билан велосипедчи жўнади. 4 соатдан кейин ўша А шаҳридан яна ўша йўналишда соатига ўртача 45 км тезлик билан^мотоциклчи жўнади. Мотоциклчи неча соатдан кейин вслосипедчига етиб олди?

1230. Шаҳардан колхозга юк машинаси соатига ўр- тача 45 км теэлик билан жўнаб кетди. 2 соатдан ке-

200

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 300: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

йин шу шаҳардан ўша йўналишда соатига 60 км тез- лик билан енгил машина жўнади. Неча соатдан кейин ва шаҳардан қанча масофада енгил машина юк маши- насини қувиб етадн?

Соатига 15 имА ............. ■ . .

4 соатдан кейин

Соатига 4 5 нп Соатиго /5 нм »

1231. Икки шаҳар орасидаги масофа 800 км бў- либ, бу шаҳарлардан бир вақтда икки поезд бир-би- рига қараб йўлга чиқди. Бир поезднинг тезлиги соати- га 48 км, иккинчи поезднинг тезлиги соатига 52 км. Поездлар учрашнб ўтгандан 2 соат кейин бир-биридан қандай масофада бўлади?

1232. Юк машинаси 15 соатда 579 км йўл босиши керак эди. У 9 соат қишлоқ йўлидан соатига 35 км тезлик билан юриб, кейин катта асфальт йўлга чиқди. Машина юкни уз вақтида етказиб бериш учун, тезли- гини соатига неча километр ошириши керак?

1233. Комсомоллар ва пионерлар узунлиги 72 м, кенглиги 48 м ли боғ барпо қилиб, унинг атрофини иҳота қилиб ўрадилар. Иҳотанинг узунлиги қанчага тенг? Боғнинг юзини ҳнсобланг.

1234. Гулзор квадрат шаклида бўлиб, унинг пери- метри 96 м га тенг. Гулзорнинг юзини ҳисобланг.

1235. Квадратнинг бир томони 56 см га тенг. Ква- дратнинг периметрнни ҳисобланг. Унинг юзини ҳисоб- ланг.

1236. Кутубхона учун 24 та ва ошхона учун 36 та бир хил баҳода стуллар сотиб олинди. Ҳамма стул300

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 301: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

учун 270 сўм тўланди. Ошхонага олинган стуллар учун цанча пул, кутубхонага олинган стуллар учун қанча пул тўланган?

1237. Фабрика январда 4 758 т қоғоэ чиқарди, фев- ралда эса ундан 366 т кам қоғоз чиқарди. Январь ва февралда ҳаммаси бўлиб 50 иш кунн бўлса, фабрика бу ойларнинг ҳар бирида неча кун ишлаган?

1238. Магазинга 2 400 жуфт пойабзал келтирилди.Биринчи куни ҳамма келтирилган пойабзалнинг

қисми, иккинчи куни эса қолган пойабзалнингқисми сотилди. Иккинчи куни нечя жуфт пойабзал сотилган?

1239. Боғ квадрат шаклида бўлиб, томонларининг2йиғиндиси 360 м га тенг; боғнинг у қисмини олма

дарахтлари банд қилган. Ҳар бир туп олмага 36 кв. м ер тўғри келади. Боғда неча туп олма бор?

1240. Бир харидор 250 г сариёғ олди, иккинчи ха-

ридор ўша нархда ~^кг сарнеғ олди. Биринчи харидоролган ёғи учун 72 тийин тўлади. Иккинчи харидор қанча тўлаши керак?

1241. Моторли қайиқ пристандан дарёнинг қуйи томонига 18 км сузди, сўнгра юқори томонига 30 кмҳ сўнгра яна қуйи томонига 2 2 км сузди. Энди қайиқ пристандан қанча масофада бўлди? (Бу масалага чизма ясанг.)

1242. Икки бочкада 100 л дан керосин бор. Бирин- чи бочкадан бир неча литр керосин олинди, иккинчи- сидан эса бнринчн бочкада қолганича керосин олннди. Иккала бочкада неча литр керосин қолди?

Бу масаланинг саволига тўла жавоб ёзинг.901

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 302: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Биринчи бочкадан, масалан, 30 л керосин олинган деб, ҳисоблаш йўли билан ўз жавобингизни текшириб кўринг.

1243. Икки вазанинг ҳар бирида 16 тадан олма бор эди. Биринчи вазадан бир қанча олма олингандан ке- йин, унда қанча қолган бўлса, иккинчи вазадан шунча олма олинди. Иккала вазадақанча олма қолди?

1244. Харидор олган нарса- лари учун 19 сўм тўлаши ке- рак. Унда фақат уч сўмликлар бор, кассирда эса фақат беш сўмликлар бор. Харидор шу пуллари билан тўлаши керак бўлган пулни тўлай оладими ва қандай қилиб тўлайди?

1245. СССРда кўмир қазиб чиқариш (миллион тонна ҳисо- бида) диаграммасидан фойдала- ниб, 1965 йили 1950 йилга ва 1940 йилга қараганда неча мил- лион тонна кўп кўмир қазиб чиқарилганлигини ҳисобланг.

т о й . 1 9 5 0 й 4 1965 й .

КАСРЛ АР

1246. Кесма неча тенг бўлакка бўлинган? Кесманинг тўртдан бир бўлагини кўрсатинг. Тўртдан икки (тўртдан уч, тўртдан тўрт) бўлагини кўрсатинг. Кесманинг тўртдан тўрт бўлагини бошқача нима деб айтиш мумкин?

зот

I ' I

5 7 8

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 303: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1247. Ҳар бир доира неча тенг бўлакка бўлинган- лигини санаб чиқинг. Ҳар бир доирада унинг нечта саккиздан бир бўлаги штрихланган? ""

ёзоЯти -ў зв

_58

Чизиқ остидаги сон доиранинг неча тенг булакка бўлинганлигини, чизиқ устидаги сон эса доиранинг тенг булакларидан (улушларидан) нечтаси олинганлигини кўрсатади.

1248. Касрларни ўқинг ва улар қандай ҳосил қи- линганлигини ту^нунтиринг.

1249. Тўғри тўртбурчакнинг қандай бўлаги штрих- ланганлигини ёзинг.

1250. Кесмани тенг 10 бўлакка бўлинг ва бу кес-манинг

1251.

гини] кўрсатинг.

303

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 304: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1252. Иитернат-мактабга 40 та пальто ва шунча қизлар кўйлаги олинди. Бир пальто 51 сўм, қизлар кўйлаги эса ундан 3 баравар арзон туради. Пальто ва куйлакларнинг ҳаммаси учун қанча пул тўланган? (Тур- ли усуллар билан ечинг.)

1253. Жадпални чизинг ва тўлдиринг.

к 410 411 412 413 | 414

374 А — 45 278

Айирма қандай ўзгаради?

1254. Расмда кўрсатилгандек қилиб, 4 та тўғри тўрт-бурчак чизинг.

______________________ Биринчи тўгри тўрт-бурчакни бутунлигичақолдиринг, иккинчисинитенг 2 бўлакка, учинчи-сини тенг 4 бўлакка,туртинчисини тенг8 бў-лакка бўлинг. Бутун тўғ-ри тўртбурчакни кўрса-тинг, тўғри тўртбурчак-

1 / 1 1 \ . я ни

12

4

1 1 1 1 1 1 1 I8 8 Ъ "8 нинг ни ( т ни,

кўрсатинг.Бутун тўгри тўртбурчакда нечта ярим бор? Нечта

тўртдан бир бўлак, нечта саккиздан бнр бўлак бор?Яримда нечта тўртдан бир бўлак бор? Яримда неч-

та саккиздан бир бўлак бор?304

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 305: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Тўртдан бирда нечта саккиздан бир бўлак бор? / 1255. Тушириб колдирилган бўлаклар сонлариниқўйиб, тенгликларни кўчириб ёзинг:

1 • I _• 1 _• 1 _• 3 _Г " Т ' 2 “ 8 ’ 4 ™ 8 ' 4 " 8 ’ 4' “ 8 5±4 ” Т : 8 = 4 ; 8 ™ 4 ’ 8 Т* 8 ™ 4 ’

1 ^ 2 "; 1 = -у; 1 =

1256. Нуқталар ўрнига > , < ёки = белгисини қў- йиб ёзинг:

5 7. 1 4.Т * *• 8’ 2“ * * 8'5 3. 7Т * ” 7 ’ 8Г* ' * ’

1267 (оғзаки). 1 ) \^км да неча метр бор? -у км

да-чи? ^км да-чи?

2 ) -г соатда неча минут бор? соатда-чи?

3) кунда неча соат бор? кунда-чи? кун- да-чи?

1258. Тенгламаларни ечинг:

1) 54-{х — 97 )- 1512 2) 14652 : л: + 257 = 664

1259, Сабзавот омборидан машиналарга баравардан ортиб, магазинларга 135 т ва ошхоналарга 95 т кар- тошка жўнатилди; бунда магазинларга ошхоналарга қараганда 16 машина кўп жўнатилди. Магазинларга ва ошхоналарга ҳаммаси бўлиб неча машина картошка жўнатилган?»0—96 305

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 306: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

12Я0. Шундай расмлар чизинг.

1

12 2

1 1 1 1 1 1 15 ъ 1 ғ I 5 г)

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1Го Ю 10 10 | 1'0 10 1 10 10 10 10

Расмлардан фойдаланиб, топшириқларни бажаринп

1 _ _1_3 3

1 1 1 1 1 16 6 6 6 6 б

1 1 1 1 1 1 19 9 9 0- 9 $ § 9 9

1) Тушнриб қолдирнлган улушлар сонини қўйинп

_ — _ — _10' 5 “ 10: 10 5 '

15_810

10’

_1_2

з

2_5_1_3

10 2

5 ’ 3 _ 6 ’ 3 — 92) Тушириб қолдирилган > , < ёки ■= белгисини

қўйинг:3 4 5 3_ 1 5 I 3 1 1б 1 • • 5 ; 10 * * • 5 : 1 ‘ * • £ ’ 10 ’ • * 5 : 2 * ‘ ' 10’

З I 3. 4 1 2 4 6 99 * • ' 3 ’ 6 • • ■ ^ : ТГ ■ • ‘ ГГ’ 7Г • • ’ 9 ■ ? “ • ■ • 9 •

1261. -д- соатда неча минут бор? соатда-чи? соатда-чи?366;

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 307: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1262. Ўқувчи 7 бет китоб ўқиди, бу китобнинг ҳамма бетининг ^ бўдагини ташкил қилади. Китобнеча бетли экан? •

1263. Ака-уканинг тенг миқдорда ёнғоқлари борэди. Бири ёнгоқларининг ў бўлагнни еди, иккннчиси

ёнғоқларининг - -бўлагинн еди. Уларнинг қайси бири-да кўп енгоқ қолди?

Болаларда 30 тадан ёнғоқ бор деб фараз қилиб, ечилишини текшириб кўринг.

1264. Ифоданинг қийматини ҳисобланг.1) а : 6 — с, а — 11396, Ь = 28, с = 407 бўлганда,2) а-к-\-Ь к, а = 409, к = 83, 6 = 191 бўлганда.1265. 10 см узунликда кесма чизинг. Бу кесманинг

ў- қисмида неча сантиметр бўлади?

Ю ' 5 • ? >С")

- 1 - .

X ' " X ✓ >^ • = — ■ ^

Олдин бу кесманинг ^-бўлагида неча сантиметр

2 ■ 3 - 6 (см)

:мборлигини тоаамнз.

3Сўнгра кесманинг бўлагида неча сантиметр бор-

лигини топамиз.Қисқача бундай ёзамиз: 10; 5-3 = 6 (см).

307

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 308: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1266. 1 2 см узунликда кесма чизинг. Бу кесманинг бўлаги "неча сантнметр бўлади?1267. Парта устига 20 та чўп қўйинг, бу чўплар-

нинг ^ бўлагини олинг. Сиз нечта чўп олдингиз?1268. Дафтар 24 бетли. Қизча дафтар бетларининг

дқисмини ёзиб тугатди. Дафтарда нечта ёэилмаган бет

қолди?2 51269. 18 нинг з’ бўлагини топинг. 60 нинг

(35 нинг у ] бўлагини топинг.5

1270. Ҳар қандай соннинг бўлаги қандай топи- лади?

1271. Қуйидаги касрлардан бир-бирига тенг жуфт- ларини танланг ва уларни тенглик белгисини қўйиб,езинп

1 1 1 1 1 6 1 2 1. 22 ; 5 * 5 ; 4 ' 8 ’ ТС’ 4 ’ 1?5; 8 ’ 1Г

1272. Жадвалдан фойдаланиб, қуйидагилар жуфт ёки тоқ сон бўлишини аниқланг;

1 ) иккита жуфт соннинг кўпайтмаси;2 ) иккита тоқ соннинг кўпайтмаси;3) жуфт сон билан тоқ соннинг кўпайтмаси.1273. Ҳисобланп784-305:35 (40210 - 39 408): 63050100 - 26011 :37 23099 + 104780 : 26

308я

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 309: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1274. Колхозда 3 ойда молларга 3 330 ц силос бе- рилди. Биринчи ойда шу снлосининг ў- цисми, иккин-

чи ойда эса биринчи ойда берилган силоснинг қис-мнча берилди. Шу уч ойнинг ҳар бирида молларга қанча силос берилган?

1275. Автомашинада юрган туристлар 3 кунда 1 230 км йўл босишди. Улар биринчи куни бутун йўлиинг2 . 4д- қисмини, иккинчи куни қолган иулнинг ў қисмиииўтишди. Туристлар учинчи куни неча километр йўл босган?

1276. Колхозга 2400 л бензин келтирилди. Бирин- чи куни ҳамма бензиннинг қисми, иккинчи куни

2 ...эса ў- қисми ишлатилди. Шу икки кунда неча литрбензин ишлатилган?

1277. Ота ўғлига 24 сўмга костюм олиб. бор пули-нинг -д- қисмини сарфлади. Отада олдин қанча пул бўлган?

1278. у кв. м да неча квадрат сантиметр бор?7 " 4-ў кв. м да-чи? кв. м да-чи?

41279. -ў кв. м да неча квадрат дециметр бор?

3 ў- кв. м да-чи?1280. Ҳар қайси қатордаги касрларни ортиб бориш

тартибида жойлаштиринг/3 •

О Р 2 ’ 4 ' 4 ’ 8 ’ Ғ 1Г’

о* I 4 1 1 1 2 З - 1 410’ В ' 2 ’ 5 ’ 10’ ЁГ ’ 10’ 5 5 ’ У

309

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 310: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

УЧ ХОНАЛИ СОИГА БЎЛИШ

1281. Оғзаки ҳисобланг:1) 600 : 200; 900 : 300; 800 : 400; 600 : 300; 800 : 200.2) 3 600 : 400; 3 500 : 500; 5 600 : 700; 7 200 : 800.

Бўлинманинг рақамини қандай топдингиз? Нима учун, масалан, 800 га бўлишда олдин 1 0 0 га бўлиб, кейин 8 га бўлдингиэ?

Берилган сонни 100 га бўлиб, кейин чиққаггбўлин- мани 6 га бўлсак, берилган сон нечага бўлинган бу- лади?

1282. Бўлинмани ва қолдиқни топинг:816 : 200 4 258 : 600 3 682 : 400 4 905 : 700975:300 2 715:300 4 570:900 6408:800

Бўлинманинг рақамини қандай топдингиз? Бўлишда бўлинманинг рақами ҳосил қилинган сонларни айтинг.

1283. 636 ни 212 га бўлиш талаб қилинган бўлсин:636| 212 636 3

0

Туш унтириш . Бўлинувчи ва бўлувчи уч хонали сонлар: бўлинма бир хонали сон бўлади. Бўлинма ра- қамини топиш учун, бўлувчини ўзига яқин яхлит сон (2 0 0 ) билан алмаштирамиз ва яхлит юэларга бўлгандек бўламиз. 636 ни 100 га бўламиз, 6 чиқади, энди 6 ни 2 га бўламиз, 3 ҳосил қиламиз. 3 рақами синаб кўрил- ган рақам, уни текшириб кўришимиз керак, чунки 636 ни 2 0 0 га эмас, балки 2 1 2 га бўлиш талаб қилинган эди. 212 ни 3 га купайтирамиэ, 636 ҳосил бўлади. Демак, 3 рақами туғри экан.316

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 311: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1284- Мисолларни тушуитириб ечинг:651:217; 784:112; 954 : 318; 876 : 219; 424:106.

1285. Бўлинмани ва қолдиқни топинг:538:256 814:218 648:213 814:316764:347 945 : 325 648 : 232 814:396Қайси мисолларда бўлинманинг синов рақамнни бит-

та камайтиришга туғри келди.1286. 4- км да неча метр бор? км да-чи?^ км

да-чи? уд км да-чи?

ў т да неча килограмм бор? т да-чи? т да-чи?

]р т да-чи?1287. Магазин 64 кг олма сотди. Бу олмадан --

8қисмининг килограмини 42 тийиндан, қолган олманинг килограми 37 тийнндан сотилди. Магазин қанча пул- лик олма сотган?

1288. Реактив самолёт 3 соатда 2550 км масофани учиб ўтди, оддий пассажир самолёти эса 5 соатда 2 125 км масофани учиб ўтди. Реактив самолётнинг тезлиги оддий пассажир самолёт тезлигидан неча баравар катта?

1289. Биринчи чизмадан 14 та туртбурчак ва 12 тас

зпwww.ziyouz.com kutubxonasi

Page 312: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

учбурчак топинг ва кўрсатинг. Тўртбурчаклар ораси- дан тўғри тўртбурчакни, учбурчаклар орасидан эса тўгри бурчакли ва тенг ёнли учбурчакларни топинг.

Иккинчи чизмада нечта квадрат бор? Нечта туғри тўртбурчак бор? Нечта учбурчак бор?

1290. Ьўлишни бажарннг:845:200 3200:800 896:224 628:314736 : 300 3246 : 800 896 : 225 504 : 125

1291. Қуйидаги мисолларнинг ечилишини қараб чи- қипг ва улардан ҳар биридаги булиш усулини тушун- тиринп нима учун биринчн мисолда тўрт хонали сонни уч хомали сонга бўлганда бир хонали бўлинма чиқади, 'иккинчи мисолда эса икки хонали бўлинма чиқади? Бўлннманинг рақамлари қандай топилган? Бўлиш нати- |жаларипи текшириб кўринг.

1) 3762 | 627 2) 7552 | 2363762 6 708 32

0 472472

0

/1292. Бўлишни бажаринп5742:638 4256 : 532 7595:217 2002 : 1436768:846 5264 : 752 9858: 318 9800 :372

1293. х нинг сон қийматини топинг:1) 124 • *- 1 245-4707 2) 1 200 + д> 375 - 198651294. Иккита мисол тузинг ва ечинг: биринчи ми-

солда бўлинувчи 2961, бўлипма 423; иккинчи мисолда бўлувчи 115, бўлинма 36 бўлсин.312

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 313: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1295. Нуқталар ўрнига > , < ёки = белгисини қў- йинп3 3 1км . . . 750 см ёр ц . . . 600 кг 500 кг . . . 2 т

м . . . 75 см т . . . 375 « 2 800 лг . . . у ^

1296. Бир устахонада 1920 та китоб, иккинчисида 1935 та китоб муқоваланди. Биринчи устахонада ку- нига 640 тадан китоб, иккинчисида 215 тадан китоб муқоваланди. Қайси устахонада иш тез ва неча марта теэ бажарилган?

1297. Икки шаҳар орасидаги масофа 2240 км. Бу 1 3масофанинг қисминн самолёт соатига 840 км тезлик

билан учиб ўтди. Самолёт маеофанинг шу қисмини неча соатда учиб ўтган?

1298. Циркуль ва чизгичдан фойдаланиб, тенг то- моили учбурчак ва олтибурчак чиэинг.

в1299. Оғэаки ҳисобланг:1)67:9; 58:7; 41:6; 99:5; 28:3; 73:9.2) 36 -8 ; 24 : 6 ; 50 -4; 67 . 3; 28 • 5; 84 ■ 7.

1300. 1283-машқда берилган қоидалардан фойдала- ниб, қуйидаги мисолларни ечинп

1 ) 9890: 215 3) 468 720:7442) 17940 :345 4) 692504 : 212

-1301. 1) 215 га (345 га, 744 га) бўлганда қандай қолдиқлар чиқиши мумкин?

313

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 314: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Сонми 135 га бўлганда 138 (134, 135) қолдиқ чиқиши мумкинми?

1302; Мисолларнинг тўғри ечилганлигини икки усул билан текширинг:

1) 16848:156= 108 2) 15 544: 232-67Бўлишни кўпайтириш билан текшириш нимага асос-

ланган. Бўлишни булиш билан текшириш-чи?1303. Мисолларни ечинг ва текширинп

35 970 : 378 259 080 : 635 263344 : 436

1304. Масалаларни ечинг ва ечилишларини таққос- ланг.

1) Ораларидаги масофа 357 км булган икки прис- тандан бир вақтда иккита тез юрар катер жўнади. Улар бир-бирига қараб келишди. Улардан бирининг ўртача тезлиги соатига 61 км, иккинчисининг ўртача тезлиги соатига 58 км. Катерлар неча соатдан кейин учрашади? Учрашгунча ҳар қайси катер қанча йўл бо- сади?

2) Икки ишчининг ишлаган кунлари баравар 6 ў- либ, 5160 та деталь тайёрлашди. Улардан бири куни- га 212 тадан, иккинчиси 218 тадан деталь ясади. Ҳар бир ишчи неча кун ишлаган? Шу вақт ичида ҳар бири нечта деталь ясаган?

3) Ушбу х-а:(Ь~\-с) формула бўйича олдинги масалага ўхшаш масала тузинг.

1305. ТомонлЪри 8 см 5 мм ва 5 см 8 мм бўл- ган тўғри тўртбурчак чиэинг. Унинг периметрини ва юзини ҳисобланг.

1306. Номаълум сонни топинг:1 ) 124- х — 1 245= 4 7072) 1 200 + х- 875 = 19875

314www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 315: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1307. 1044 ни 116 га бўлнш талаб қилинган бўл- син:

1044 11161044_ 0 *

Бўлинмада нечта рақам бўлиши керак? Бўлинмада 10 сони чиқиши мумкинми? 9 рақамини текшириб куринг. 9 рақами тўгри бўлиб чиқди. Бу мисолда бў- линма рақамини топиш учун неча марта синашга тўгри келди?

1308. 1184 ни 148 га бўлинг. Бўлинмада нечта ра- қам бўлиши керак? Бўлинма рақамини синаб кўриш йўли билан топинг. Синашни 9 рақамидан бошланг. Бу рақамни текшириб кўринг. 9 рақами тўгрн келмас экан. 8 рақамини текшириб кўринг. Бу мисолда бў- линмани топиш учун неча марта синаб кўришга тўгри келди? -Қайси рақамлар текшириб кўрилди?

1309. Мисолларни шу йўл билан ечинг:1092 : 156; 1017 : 113; 1 143: 127; 1 155 : 165; 1 288: 161.

1310. Ифодаларни езинг ва уларнинг қийматларини ҳисобланг:

1 ) 10100 билан 1088 ни 136 га бўлишдан чиққан бўлинманинг айирмаси.

2) 450 ва 28 сонлари кўпайтмасини 70 га бўлиш- дан чиққан бўлинма.

1311. Ифодалардаги ҳарфларнинг сон қийматларнниТ 0 1 1 И Н Г

16 : а = 16 Ь : 12 - 1а : 1 = а е : с = 1

1312. Интернат-мактабга 528 сўмга бир хил миқ. дорда ботинка ва калишлар сотиб олинди. Бир жуфт ботинка 7 сўм, бир жуфт калиш эса 1 сўм 80 тинин

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 316: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

туради. Ҳамма ботинка қанча пул ва ҳамма калиш қан- ча турган?

1313. Чизмага кура масала тузинг ва уни ечинг:Агар велосипедчи ва

СоотшаЗнм л Соотига /5 нт пиёдд киши бир вақтда

йўлга чиққан бўлса, ве- лосипедчи неча соатдан

кейин пиёдага етиб олади?

т1314. Булишни бажаринг:

11595:145 11232: 156 18056: 29614378: 182 12210:185 14356:194

1315. Купайтириш натижаларини икки усул билан, яъни бўлиш ва кўпайтириш йўли билан текширинп

409 ■ 506 =»= 206 954 780 • 490 =- 382 200

Текширишнинг ҳар бир усули нимага асосланган?1316. Тенгламаларни ечинг:

х-368 + 9 756 = 2558 672 ■*— 19923 =588909(х : 58)• 644 = 258532 9629 + 75313 : л:= 10000

1317. Масалани тенглама ёрдамида ечинг:1) Станциядаги запас йўлда бир қаторда 36 та то-

вар вагони ва 24 та пассажир вагони турибди. Ҳар бир пассажир вагонининг узунлиги 1 1 м 5 дм. Агар бутун составнинг узунлиги 546 м бўлса, ҳар бир товар ва- гонининг узунлиги қанчага тенг?

2) Ушбу 48 ■ 3 —|— 54 • л" = 414 тенглама бўйича маса- ла тузинг.

1318. Бинони иситиш учун 4 машинада кўмир та- шилди. Ҳар бир машина ҳар гал а кг дан ортиб, 15316

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 317: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

мартадан қатнади. Бу кўмир ҳар куни баравардан 150 кун еқилди. Ҳар куни қанчадан кўмир еқилган?

Масаланинг ечилишини жадвалга ёзннг:

а 1500 1800 2400|2700 300(1

(а 15-4):150

1319. Қуиидаги тенгсизликларда х ўрнига қандай сонларни қўйиш мумкин?

1) 240 хх <60; 2) х : 15 > 8 ; 3) 180 - л < 120.1320. Мисолларни ечинг; ҳар бир амални икки иўл

билан текширинг:1) 738-468; 2) 124 672:256; 3) 10104-9206.1321. Энг қулай усул билан оғзаки ҳнсобланг:1) ( 27+ 63): 9 (497 + 513): 100 68-3+68-7

(180+ 120): 30 (284 + 516): 200 54-8 + 46-82) 408-2 1028-3 12200-4 460:9 + 440:9

306-4 2048-2 10015-6 208 : 8 + 800:8Бу мисолларни ечишда бўлиш ва кўпайтиришнинг

қандай хоссаларидан фойдаландингиз? Бу хоссаларии ҳарфлардан фойдаланиб ёзинг.

ш '

1322. Мисолларни ечинг.56224 : 112; 643926 :214; 125125 : 125; 2312310:231.

1323. Қуйидаги мисолларда бўлиш натижаларининг тўгри ёки нотўғрилигини ҳисобламасдан айтинг.

1) 51054: 127 = 422) 405945: 135 = 3073) 17 096:468 = 3612

“ 317www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 318: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1324. 1) Вали ва Маҳмуд бир сонни турлича кў- пайтувчиларга: Вали 248 ға, Маҳмуд эса 301 га купай- тирди. Вали 53 320 кўпайтмани ҳосил қилди. Маҳмуд қандай кўпайтма ҳосил қилиши керак?

2) Бу иккала бола бир бўлинувчини турли бўлуо- чиларга: Вали 108 га, Маҳмуд 144 га бўлди. Маҳмуд 84 бўлинмани ҳосил қилди. Вали қандай бўлинма ҳосил қилиши керак?

1325. Масалани тўлдиринг ва ечинг.Икки самолёт бир хил тезлик билан учди. Бир са-

молёт ҳавода 4 соат, иккинчи самолёт 6 соат бўлди. Биринчи самолёт иккинчига қараганда . . . км . . . уч- ди. Ҳар бир самолёт қанча масофани учиб ўтган?

1326. Сонлар танлаб қўйиб, масалани ечингБола . . . қалам, қизча эса . . . шундай қалам олди.

Бола ўзи олган қаламлари учун қизчага қараганда . . . ортиқ пул тўлади. Иккаласи қанча пул тўлаган?

1327. Ҳарфларнинг берилган қийматларида ифода- ларнинг қийматини топинг:

(а + 6):476, а = 36 469, 6=91659;(а — 6 ) : 324, 333281, 6 = 8957.

1328. Диаграммада уч боланинг бўйи кўрса- тилган. Комилнинг бўйи 110 см, Собир ва Олии- нинг бўйларини топинг. Пўлатнинг бўйи 105 с м, буни диаграммада тас- вирланг.

I___________ II "

Намил Сойир Олим- ПдпаТ'нцн» нинг нинг нин{оўйи оўйи бййи бўии

318

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 319: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

VII. БИРИНЧИ ВА ИККИНЧИ БОСҚИЧ АМАЛЛАРИНИНГ БИРГА КЕЛИШИ

1329. Амалларни бажаринп

1) 110-60 + 70 240 + 80-2002) 75:5-10 40-8:32

800+150- 150+145 160-2:8-5: 100

Биринчи сатрда қандай амаллар ёзилган ва улар қайси босқичга тегишли? Бу амаллар қандай тартибда бажарилади?

Иккинчи сатрда қандай амаллар ёзилган? Улар қай- си босқичга тегишли ва қандай тартибда бажарилади?

1330. Оғзаки ечинг, фақат жавобларини ёзинг:

1) 3-7 + 80-4 270-3— 120-6 100-60:22) 60-6-6-100:4 160:8 + 25-3 80 + 40-3

560: 7 + 60 60 + 560 : 7

Агар ифодада ҳам биринчи, ҳам нккинчи бос*қич амаллари булса, улар қандай тартибда бажари- лади?

318

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 320: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1331. Амаллар тартиби қоидасига риоя қилиб, ми- солларни ечинг:

1) 256-324+ 108- 125 741 600 : 360 + 760800 : 150405 • 146 — 272-180 340800 : 282 — 385 560 : 756

2) 257000 — 408*360 + 34656089000 + 500-38-91580 58725 + 38280:264 160 000-206-709

3) 5847-17.20-8000-16: 100 10000 — 282-750 : 47+ 19896

1332. Қуйидаги масалаларни ечинп олдин уларнинг ечилиш формулаларини тузинг, амаллар тартибининг белгиланган қоидасига асосланиб, ҳисобланг:

1) Ўқувчилар 290 туп гул ўтқазишлари керак эди. Биринчи куни ҳар қаторга 30 тупдан 9 қатор гул ўт- қазишди. Улар яна неча туп гул ўтқазишлари керак?

2) Бир отрядда 34 пионер, иккинчи отрядда 42 пио- нер бор. Биринчи отряддаги ҳар бир пионер 6 кг дан, иккинчи отряддаги ҳар бир пионер 5 кг дан олча тер- ди. Қайси отряд кўп олча терган ва неча килограмм кўп терган?

3) Мактабда 720 ўқувчи бор: ўқувчиларнинг

қисми пионер лагерида биринчи сменада, қисми иккинчи сменада дам олди. Қайси сменада дам олган ўқувчилар кўп бўлган ва қанча кўп бўлган?

и

1333. Ҳар бир жуфт мисолларни таққосланг ва улар- ни ечинг:

1) 120 +40-2 2) 200-60-3 3) 90 + 60 :5(120 + 40).2 (200 — 60)-3 (90 + 60): 5

320

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 321: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) 96: 4 + 8 5) 640 : 8-5 : (10 + 30)96 : (4+ 8 ) 640 : 8 -5 : 10 + 30

Нима учун бир хил сонлар ва бир хил амал белги- лари бўлса ҳам, турли натижалар ҳосил бўлади?

1334. Агар ҳар икки босқич амалларини уз ичига олган мисолни ечишда олдин қўшиш ёки айиришни, кейин эса кўпайтириш ёки бўлишни бажариш керак бўлса, бундай ҳолларда қандай белгидан фойдалани- лади? Саволга тўла жавоб беринг.

1335. Қуйидаги масалаларни ечинг ва ечиш форму- лаларини тузишда керакли жойга қавслар қўйинг:

1) Омборда 1350 ц картошка бўлиб, унинг устига яна 650 ц картошка келтирилди. Бу картошканинг ҳам- масини ўнта дўконга тенг бўлиб берилди. Ҳар бир дў- кон неча центнер картошка олган?

2) Колхозда бир кунда 1 968 л сут соғиб олинди, бу сутдан 432 литрини колхоз ўзига керакли ўрингасарф қилди, қолган сутни эса 48 та бир хил бидонда сут заводига жўнатди. Ҳар бир бидонга неча литрдан сут қуйилган?

Биринчи масалада йиғинди ва иккинчи масалада айирма қавслар ичига олинмаганда бу амаллар қандай тартибда бажарилар эди? Агар қавслар қўйилмаганда масалаларнинг жавоблари қандай ўзгарар эди?

1336. Амалларни бажаринг:7068+ 93840 : 46 — 106-18 ( 20200- 9895): 9-102 8014- 132-54 ч 44892 : 36 (456-307+ 18240): 76

1337. Қуйидаги ифодаларни ёзиб олинг; керакли ўринларга қавслар қўйинг, амалларни бажаринг:

1) 1803 ва 3448 сонлари йиғиндисини 3 марта орт- тириш.21-95 321

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 322: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 21004 ва 907 сонлари айирмасини 7 марта ка- майтириш.

3) 308 ва 509 сонлари кўпайтмасини 840 : 30 бўлин- масига булиш.

4) 40940 ва 23 сонлари бўлинмасини 1090 ва 10 сонлари кўпайтмасига орттириш.

1338. Оғзаки ҳисобланг:160 + 80-3 500- 180 : 2 540 : 60 + 450 :5420 + 60-7 640-320 : 4 80 - 9 - 90-41339. Ифодаларни ёзинг ва уларнинг қийматларини

ҳисобланг:1) 20000 ва 13030 сонларининг айирмасини 34 мар-

та камайтириш.2) 19266 ни 205 ва 302 сонлари йиғиндисига бў-

лиш.3) 4031 дан 154 ва 11 сонлари бўлинмасини айи-

риш.4) 4031 га 154 ва 11 сонлари бўлинмасини қўшиш.Формула тузганингизда, ортиқча қавслар қўйманг!1340. Куйидаги мисолларнинг ҳар бирини олдин

қавслар билан ечинг. Кейин уни қавслар қўймасдан кў- чириб ёзинг ва ечинг, жавобларини таққослаб кўринг. Қайси мисолларда қавслар қўйилмаса ҳам бўлади?

1341. Ифодаларни қавсларсиз шундай ёзингки, на- тижалари ўзгармасин:65 — (40 +12) (45 + 25)-3 а-(/>+с) (а+•*)-«

(84 + 24)- 16 60-(5+ 4) (й + й )- А с-(а + А)1342. Куйидаги масалаларнинг ечилишини керакли

ўринларга қавслар қўйиб, сонли формула билан ёзинп322

1 ) (50-4) + (60-3)2) 800-(70-5)3) 200 -(120 : 3) + 50

4) (300-50)-65) (320+180)-46 ) (31+23+12) :3

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 323: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Бнр ишчи 7 соатда 84 та деталь тайёрлади, ик- кинчи ишчи эса 5 соатда 120 та деталь тайёрлади. Ик- кинчи ишчи биринчига қараганда соатига неча марта куп деталь тайёрлаган?

2) Учта ғишт терувчи 8 соатда 7 200 та гишт тер- ди. Бир ишчи соатига нечта ғишт терган?

3) 2 0 та қўйдан бир йилда 1 0 0 кг жун қирқиб олин- ди. 1 т жун олиш учун шундай қўйлардан нечта ке- рак бўлади?

4) Кутубхона китобхонларга биринчи ойда 600 та, иккинчи ойда 850 та, учинчи ойда 1000 та ва тўртин- чи ойда 1 050 та китоб берди. Кутубхона ойига ўрта- ча қанчадан китоб берган?

5) Поеэд соатига 52 км дан 4 соат ва соатига 49 км дан 2 соат юрди. Поезд қандай ўртача тезлик билан юрган?

1343. Жадвални кўчириб ёзинг ва уни тўлдиринп

а 0 5 1 1 8 3 4

Ь 0 0 0 1 1 3 3

а + Ь

а Ь

а — Ь

323

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 324: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1344. Амалларни оғзаки бажаринг, фақат оралиқ ва охирги натижаларини ёзинг:

1 248 - 1 + 1 248 • 8 1 ■ 7 6 0 8 040-1 + 03 156-0 — 0-3 156 9400 + 0 +0-7000

1345. Амалларми ёзма бажаринг:65 254: 76 - 75 369 : 97 + 766 506 : 951 500100 - 356-101 + 78052:26-48 (1 300-40964 : 209)-(520+ 10000 : 125)(576 +126 828 : 542) ■ (47 600 - 406 • 117)

1346. А ва В пунктларидан бир вақтда бир-бирига қараб икки автомобиль жўнади. А пунктидан жўнаган автомобилнинг тезлиги соатига 50 км, иккинчи авто- мобилнинг тезлиги соатига 60 км. Автомобиллар бир соатдан кейин бир-биридан 190 км масофада бўлди. Иккинчи автомобиль А пунктига етиб бориши учун неча соат керак бўлади? Масалага чизма чизинг ва ечинг.

1347. Туристлар 588 км масофани поездда ва енгил машинада босиб ўтишди. Улар поездда соатига 48 км тезлик билан 7 соат юришди. Қолган масофани тезли- ги поезд тезлигига қараганда соатига 15 км ортиқ бўлган енгил машинада ўтишди. Туристлар енгил ма- нжнада неча соат юришган?

1348. Бир нуқтадан нечта тўғри чизиқ ўтказиш мум- кин? Икки нуқтадан-чи?

1349. Туғри чизиқни тенг иккига бўлиш мумкинми? Кесмани-чи?

1350. Туғри туртбурчак бурчакларининг ва томон- ларининг қандай хоссалари бор? Квадрат бурчаклари- нинг ва томонларининг-чи?

1351. Физкультура майдончаси тўрт участкага бў- линган: 1 -участка теннис ўйини учун, 2 -си волейбол324

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 325: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ўйини учун, 3- си крокет ўйини учун, 4- си гимнастика машқлари учун. Ҳар кайси участканинг юзини ҳисоб- ланг. Тўртала участка юзларининг йиғиндисини топинг.

Бутун физкультура * майдончасининг юзини “ чизмада берилган ўлчов- лар бўйича ҳисобланг ва тўртала участка юзларининг йиғиндисига тенг келиш- келмаслигини текшириб куринг.

1352. Энг қулай усулдан фойдаланиб, оғзаки ҳи- собланг:

16-20 ■ 5 — 3600 : 6 25-13-4 + 4900:718-25.4 — 6400:8 48-50+1600:4- 140012.2-500 + 7200:6 1800 + 6000:5-1100

1353. Фақат оралиқ ва охирги натижаларни ёэган ҳолда, ифодаларнинг қийматларини топинг:

1325: 1325+1325: 1 — 1 1 4150.1 — 1-4150+1 : 1+25-25 (5186+ 1-11) + (5186- 1-0)914-0-65-1 +(745 — 45)-0

1354. Ёэма ҳисобланг:460 - 308 + 447 480 : 132 — 398 748 : 564 73 689 : 87 — 96064 : 158 +310726 — 95 437 (428340 : 605+ 142914): (3000-58-49) (199325— 119-805): (158+17072: 176) '

1355. Ёғ эаводига бир колхоздан 4 800 л сут кел-* 3 тирилди, иккинчи колхоздан эса бу миқдорнинг 4

қисмича сут келтирилди. Агар ҳар 20 л сутдан 900 г3 2’>

12 м 16 м

1 П ш Xч

ш50 м

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 326: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ёғ олинса, келтирилган сутнинг ҳаммасидан қанча ёг олинган?

1356. Совхозда 108 сигирнинг ҳзр биридан бир йил- да 5100 л дан сут соғиб олинди. Ҳамма сутнинг

қисмидан ёғ олинди. Агар ҳар 20 л сутдан 900 г ёголинса, шу миқдор сутдан қанча ёғ олинган?

1357. Самолбт Москвадан Свердловсккача булган масофани 3 соатда учиб ўтди. У биринчи соатда 610 км масофани ўтди, бу Москвадан Свердловсккача бул-ган масофанинг ў қисмини ташкил қилди, иккинчи

соатда у биринчи соатда учиб ўтганининг қисмичамасофани ўтди. Самолёт учинчи соатда неча километр учган?

1358. Гўния ва чизғич ёрдамида чизиқсиз қоғоз- га: а) узунлиги 8 см, кенглиги 5 см ли тўғри тўрт- бурчак, б) бир томони 4 см ли квадрат чизинг.

ЮЗНИ ҲИСОБЛАШ (ар ва гектар бидан)

Катта ер майдонларн, яъни катта полизлар, боғлар, далалар, ўтлоқлар, ўрмонлар ва кўлларнинг юзларини ўлчаш учун йирик ўлчов бирликларидан: ар (ёки сотих) ва гектардан фойдаланилади.

1 ар да 100 к&. м бор. Бу шундай ёзилади:1 а — 1 0 0 кв. м.Агар томони 10 м ли квадрат ясалса, унинг юзи

1 ар га тенг бўлади, чунки 1 0 -1 0 = 1 0 0 (кв. м).1359. 1 ) Мактаб биносида ва мактаб атрофида қан-

дай жойлар тахминан 1 а га тенг келадн? Синфингиэ хонасининг юзини ар билан таққослаб кўринг.

2 ) Юзи 1 а га ёки 100 кв. м га тенг бўлган тўғри тўртбурчакнинг узунлиги ва кенглиги қандай бўлиши326

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 327: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

мумкин? Жадвалча туэинг. Шундай тўғри тўртбурчак- лардан бирини 1 см да 5 м масштабда дафтарингиэга чизинг.

1360. 2 а да (5 а да, 8 а да, 10 а да, 12ада, 15 а да, 11 а 80 нв. м да, 16 а 75 нв. м да, 19 а 15 нв. м да) неча квадрат метр бор?

1361. 1) 200 нв. м (500 кв. м, 800 нв. м, 1000 кв. м, 1800 кв. .«) неча ар бўлади?

2) 125 нв. м (350 кв. м, 806 кв. м, 1080 кв. м, 1435 кв. м, 5000 кв. м, 8246 кв. м) неча ар ва неча квадрат метр бўлади?

1362. Узунлиги 20 м, кенглиги 15 м ли тажриба майдончасига ёш табиатшунослар янги нав буғдой экишди. Улар ҳар бир ар дан 32 кг 500 г дан ҳосил олишди. Ёш табиатшунослар канча буғдой ҳосили олишган?

1363. Пионер лагерида дам олаётган болалар кол- хоэга ёрдамга чиқиб, уэунлиги 75 м, кенглиги 16 м жойдаги кўк экинларни ўтоқ қилншди. Пионерлар неча ар ердаги экинни ўтоқ қилишган?

1364. Ўқувчилар узунлиги 30 м, кенглиги 20 м ли тажриба майдончасига картошка экишди, уни яхши пар- вариш қилиш натижасида одатдагига қараганда икки баравар кўп ҳосил олишди. Агар 1 а ердан одатда 150 кг картошка олинадиган бўлса, тажриба майдонча- сидан қанча картошка олинган?

1365. Масалаларнинг ечилишини ҳарфлардан фой- даланиб ёзинг:

1 ) Икки соннинг кўпайтмаси 350. Агар кўпаювчи 2 га бўлинса, янги кўпайтма қанчага тенг бўлади?

2) Икки соннинг бўлинмаси 640. Агар бўлувчи 2 га бўлинса, янги бўлинма қанчага тенг бўлади?

1366. Тенгламаларни ечинг:1 ) 5 4 3 -^ : 27 = 519 2) (х - 876): 306 = 42

327

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 328: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

13

1367. 100 ар юз ўлчовининг янги бирлигини, яъни гектарни ташкил қилади. „Гектар“ сўзи сонлар ёнида қисқача бундай ёзилади: га. Бир гектарда неча квадрат метр бор?

Эсда тутинг: 1 га — 100 а1 га = 1 0 0 0 0 кв. м.

1368. Агар томони 100 м ли квадрат ясалса, бун- дай квадратнинг юзи 1 га бўлади. Бундай квадрат- ни 1 см да 1 0 м масштабда чизинг,

1369. Мактаб атрофидаги қандай майдонлар тахми- нан 1 гектарга тенг?

1370. 1) 2 га да ( 6 га да, 10 га да, 14 га да, 26 га да) неча ар бор?

2) 3 га да (5 га да, 13 га да, 20 га да) неча ква- драт метр бор?

1371. 10000 кв. м неча гектар бўлади? 20 000 кв. м-чи? 50000 кв. м-чи? 140 000 кв. м-чи?

1372. Нуқталар ўрнига тушиб қолган сонларни қў- йинг:

180000 кв. м = . . . га 15 га = .. . кв. м340000 кв. М — . . . а 36 а = . . . кв. м610000 кв. м - . . . га 18 га= . . . а820000 кв. м = а 38 га = .. . кв. м

1373. 25000 кв. м неча гектар ва неча квадрат метр бўлади? 48000 кв. м-чи? 125000 кв. лг-чи? 376000 кв. м-чи? 705600 кв. м-чи? 935380 кв. м-чи?

1374. Тўғри тўртбурчак шаклидаги даланинг уэун- лиги 180 м, кенглиги 120 м. Даланинг юзини ҳисоб- ланг (натижани гектар ва ар билан ифодаланг).328

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 329: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1375. Узунлиги 960 м, кенглиги 750 м бўлган да- лага буғдой экилди. Ҳар 1 гектарга 2 ц 25 кг дан уруғ сепилди. Бу далага қанча буғдой экилган?

1376. Оғзаки ҳисобланг:111 : 111 6 6 6 :333 424 848 : 424

1 111:111 6 666:333 218109:10911 111 : 111 66666:333 510051: 17

111 111 : 111 6 6 6 666:333 810 054: 27

1377. Ифодаларни ўқинг ва уларнинг қийматларнни энг осон усул билан топинг:

1 ) а = 376, к = 999 бўлганда, а-\-а-к\2) а = 524, Ь = 357, с = 476 бўлганда, а-Ь \ с-Ь1378. Юэ ўлчовлари жадвалини тузинг ва эсда

тутинг:1 кв. м = 100 кв. дм 1 а — Ю0 кв. мI кв. м = 1 0 0 0 0 кв. см 1 га = 1 0 0 а1 кв. дм = 1 0 0 кв. см \ га = 1 0 0 0 0 кв. м

\1379. Сонларни таққослаб, нуқталар ўрнига > , <

ёки = белгисини қўйинг:6 а . . . 6000 кв. м 4800 кв. м . . . 48 а8 га . . . 80 000 кв. м 9 200 а . . . 92 га36 а . , . 3 га 6 а 2000 кв. см . . . 2 кв. м

1380. Қоғоздан тайёрланган бир квадрат метрни ква- драт дециметрларга қийилди ва улар бир қаторга зичлаб тизилди. Қанча узунликда тасма ҳосил бўлди? Қанақа шакл ҳосил бўлди? Бу тўғри тўртбурчакнинг юзи нимага тенг? Унинг периметри қанчага тенг? Унинг юзи ўзгардими? Унинг периметри ўзгардими?

Агар квадрат дециметрларни иккита бир хил қатор- га тизиб, улар ёнма-ён эич қилиб бирлаштирилса, қан-

329

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 330: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

дай шамл ҳосил бўлади? Бу тўғри тўртбурчакнинг юэи нимага тенг? Периметри нимага теиг?

Квадрат сантиметрларга қийилган квадрат дециметр тўғрисида ва квадрат сантиметрларга қийилган квадрат метр тўгрисида ҳам юқоридагига ўхшаш масалалар ту- зинг.

1381. Қуйидаги ўзаро тескари учта масалани ечинг.а) Тўғри тўртбурчак шаклидаги даланинг узунлиги

750 м, кенглиги 150 м. Бу дала неча гектар?б) Даланинг юэи 12 га\ унинг узунлиги 750 м. Да-

ланинг кенглиги қанчага тенг?в) Даланинг кенглиги 150 м. Агар даланинг юэи 12

га бўлса, унинг узунлиги қанчага тенг?Бу дала чегараларининг узунлигини ҳисобланг ва

минутига 75 м дан юрилса, бу чегарани неча минутда айланиб чиқиш мумкинлигини билинг.

1382. Бригада пахта майдонининг уэунлиги 1 км 500 м, кенглиги 480 м. Майдоннинг юзини ҳисобланг ва уни гектар билан ифодаланг.

1383. Мисолларнн ечинг ва натижаларини текширинг:1) 720103 — 76095 2) 740-309 3) 92160:128

1384. Чизмадан бир хил ном билан аталадиган шакл-

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 331: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

в1385. Жадвални тўлдиринп

Туғри тўртбурчакнинг Тўғрн тўртбурчакнинг Тўғри тўртбурчакнингузунлнги кенглигн периметри

18 см 4 см18 см 8 см

18 см 3 см36 см 3 см

2 см 32 см8 см 32 см

Жадвални қараб чиқинг; тўғри тўртбурчакнинг бир томони орта бориб, иккинчи томони ўэгармаганда, унинг периметри ортадими?Тўғри тўртбурчакнинг бир томо- нини ўзгартмаган ҳолда, иккинчи томонини бир неча марта узайтирсак ёки қисқартирсак, унинг периметри ҳам шунча марта узаядими ёки қисқарадими?

Агар тўғри тўртбурчакнинг бир томонини узайтган- да ёки қисқартганда унинг периметри ўзгармаса, тўғри тўртбурчакнинг иккинчи томони қандай ўзгаради? Агар иккинчи томон бир неча марта узайса, биринчи томон шунча марта қисқарадими?

1386. Нуқталар ўрнига > , < ёки = белгиларидан тўғри келадиганини қўйинг:

3 2ка. м . .. 750 кв. см а . . . 400 кв. м

га . . . 1250 кв. м ^ кв. м . . . 250 кв. м

1387. Узунлиги 500 м ва кенглиги 360 м ли ер майдонига карам, сабзи ва лавлаги экилган. Шундан

33(

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 332: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

карам 6 га ерни Оанд қилган, бу сабзи экилган ердан 2 га ортиқ. Лавлаги қанча ерни банд килган?

1388. Узунлиги 40 м, юзи эса 6 а бўлган тажриба участкаси уч қатор сим билан ўралган. Бунга неча метр сим кетган?

ю

1389. Жадвални тўлдиринг:‘Гўрри тўргбурчакпинг

уаунлигп(4 )

«

Тўғрн тўртбурчакнинг кенглигн

' (*)

Тўғри тўртбурчакникг юзи (5)

12 см 2 см12 см 3 см12 см 4 см12 см 60 кв. см12 см 72 кв. см12 см 120 кв. см

1) Катакли қогоздан ўлчамлари жадвалда кўрсатил- гандек тўгри тўртбурчаклар қийиб олинг.

2) Жадвалдан тўғри тўртбурчакнинг узунлигнни ўэ- гартирмасдан, кенглиги бир неча марта орттирилса, ёки қисқартирилса, унинг юзи қандай ўзгаришини куэатинг. Ўзингиз қоғоздан қийиб олган тўғри тўртбурчаклар- нинг кенглнкларини бир-бирининг устига қўйиб таққос- лаш билан, сўнгра эса уларнинг юзларини таққослаш билан бунга ишонч ҳосил қилинг.

3) Агар тўғри тўртбурчакнинг узунлигини ўзгар- тирмасдан, унинг юзи бир неча марта орттирилса ёки камайтирилса, бу тўғри тўртбурчакнинг кенглиги қан- дай ўзгаришини жадвалдан кузатинг, кейин эса буни тўғри тўртбурчакларни бир-бирининг устига қўйиб тақ- қослаш йўли билан аниқланг.332

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 333: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) Тўғри тўртбурчакнинг юзини ҳарфлар ердамида унинг узунлиги ва кенглиги орқали ифодаланг, кейин эса тўғри тўртбурчакнинг юэи ва узунлиги орқали унинг кенглигини ифодаланг ва бу хулосани бошқача йўл билан қандай ҳосил қилиш мумкинлигини тушун- тиринг.

1390. Масалаларни оғзаки ечинг ва ечилишини ту- шунтиринг:

1) Хонанинг кенглиги 4 м, коридорнинг кенглиги 2 м. Агар хона ва коридорнинг узунликлари бир хил бўлса, уларнинг юзлари тўғрисида ни.ма дейиш мум- кин?

2) Тўғри тўртбурчак шаклидаги икки тахта картон- нинг узунликлари бир хил. Бир тахта картоннинг юзи 24 кв. дм, иккинчисининг юзи 72 кв. дм. Бу картон ларнинг кенглиги тўғрисида нима дейиш мумкин? Ҳар бир тахта картоннинг узунлиги ва кенглиги қандай сонлар билан ифодаланиши мумкинлигини айтинг.

1391. Ҳар бир масалага чизма ясанг ва турли усул- лар билан ечинг:

1) Тўғри тўртбурчак шаклидаги аал ва айвоннинг узунликлари бир хил. Залнинг юзи 300 кв. м, айвон- нинг юзи эса 150 кв. м. Залнинг кенглиги 10 м экан- лиги маълум бўлса, айвоннинг кенглигини топинг.

2 ) Ёш табиатшунослар тўртбурчак шаклида бир хил уэунликдаги 2 участкага гул экишган. Биринчи участ- канинг кенглиги 10 м, юзи эса 4 а. Иккинчи участка- нинг кенглиги 30 м. Иккинчи участканинг юзи қанчага тенг?

1392. Нуқталар ўрнига > , < ёки = белгисини қў- йинг:

52 а 35 кв. м . . . 5235 кв. м 9 км 75 м . . . 9750 м

333www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 334: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3 га 80 а . . . 3800 кв. м 15 кв. м 6 кв. дм . . . 156 кв. м 37 м 8 дм .. . 3 780 см 5 га 452 кв. м . . . 64 520 кв. м

1393. Қуйидаги графикни қараб чиқинг. Унда само- лётларнинг тезлиги йиллар бўйича қандай ошиб бор- ганлиги кўрсатйлган. 1906 йили самолётнинг тезлиги соатига тахминан 50 км бўлган эди, 1962 йили эса унинг тезлиги соатига 300 км га етди. Шу йиллар ичи- да самолётнинг тезлиги неча баравар ошган?

2960 2590

| 2220

2^/650

^ ** 1110 1| 7*0

I' 370 ь о

1900О 19100 1920О 1930О 1940а 19500 19600 19700

ь.

л■Ғ X X

1X

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 335: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

VIII. ВАҚТ ЎЛЧОВЛАРИ

1394. Вақт ўлчовининг асосий бирликлари йил ва кун (сутка) дир. Йил Ернинг Қубш атрофида тахми- нан тўла бир марта айланиб чиқадиган вақтидан ибо- ратдир.

Кун (сутка) шундай вақтки, бу вақт ичида Ер ўэ ўқи атрофида тўла бир марта айланиб чиқади.

Бир йилдан ортиқ ва кам бўлган вақт ўлчовлари қам қўлланади.

Масалан, 100 йил вақт ўлчовининг йирик бирлиги- ни, яъни аср ёки юз йилни ташкил қилади.

Бир йилда 365 ёки 366 кун бўлади. 365 кунлик йил оддий йил деб, 366 кунлик йил кабиса йили деб ата- лади. Ҳар уч оддий йилдан кейин тўртинчиси — каби- са йили келади.

Йил 1 2 ойга бўлинади.Кун (сутка) 24 соатга, соат 60 минутга, минут

60 секундга бўлинади.1395. Бу вақт бирликларининг ҳаммаси қуйидаги

жадвални ташкил қилади:Аср 100 йилга тенг.Йил 1 2 ойга тенг.Оддий йилда 365 кун, кабиса йилда 366 кун

бор.335

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 336: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ьир ойда 30 кун ёки 31 кун бўлади (февралда 28 ёки 29 кун бўлади).

Бир кун 24 соатга тенг.Бир соат 60 минутга тенг.Бир минут 60 секундга тенг.1396. Аср (юз йил) билан узоқ вақт оралиқлари

ўлчанади. Секунд билан жуда қисқа, тез ўтиб кетади- ган вақт оралиқлари ўлчанади.

Бир секундда 1— 2 қадам босиш, 1 м йўлни ўтиш мумкин. 10 секундда 1 дан 15 гача санаш мумкин.1 минутда, яъни 60 секундда 1 дан 60 гача санаш* мумкин.

1397. Икки минутда неча секунд бор? Ўн минут- да-чи? Бир соатда неча секунд бор?

120 секунд неча минут бўлади? 180 секунд-чи? 360 секунд-чи? 600 секунд-чи?

1398. Бир йилда бўладиган ҳамма ойларнинг ном- ларини тартиб билан айтиб чиқинг ва ҳар бир ойда неча кун борлигини кўрсатинг.

Бир йилда нечта 30 кунлик ой бор? Шу ойларнинг номларини айтинг.

Бир йилда нечта 31 кунлик ой бор? Шу ойларнинг номларини айтинг.

1399. 1) Март, апрель ва май баҳор ойлари ҳисоб- ланади. Баҳор ойларида неча кун бор?

2) Агар декабрь, январь, февраль қиш ойлари ҳи- собланса, қиш неча кун давом атади?

3) Мактабда ёзги каникуллар июнь, июль, август ойлари бўлади. Ёзги каникуллар неча кун давом этади?

1400. Қуйидаги текстни кўчириб ёзинг ва нуқталар ўрнига керакли сонларни қўйинг:

1) Мен . . . йилда туғилганман.2) Мен . . . ёшдаман.

336

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 337: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) Биз . . . асрда яшамоқдамиз.4) Ҳозир . . . йил давом этмоқда.

а1401. Ифодаларни ёзинг ва уларнинг қийматларини

топинг:1) 372600 ни 92 га ва 26 358 ни 46 га бўлишдан

чиққан бўлинмаларнинг айирмаси.2) 709 билан 370, 695 билан 87 сонлари кўпайтма-

ларининг йиғиндиси.1402. Қисқа ёзувга кура масала тузинг ва уни тур-

ли усуллар билан ечинг.

Уэунлиги Кенглиги Юэч

Бир хилда 20 м 18 а60 м х а |

1403. Вақтни ҳисоб- лаш учун турли хил ка- лендарлардан фойдала- нилади. Йиртиб олина- диган календардан олин- ган варақчани қараб чиқиб, ундан нималарни билиб олиш мумкинли- гини айтинг.

1404. 1) 1971 йилнинг январь — июль ойларига тузилган табель-кален- дарни қараб чиқинг. Иккинчи ярим йилга шундай календарь ту- зишни давом эттиринг.

1017 емм <в1,ими*,|*1инГI V» I I одлцл йиллигн 1Ь'0 /© Чикиш 5 . 03

1втиш 20, 04 к»и ули-ииги 15. 01

А В Г У С Т ПАЙШАКБА

22-95 337

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 338: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Табель-календардан фойдаланиб, қуйидаги са- полларга жавоб беринг:

1971

Янпарь 1 Фенраль | Март

Душанба 411 18 25 1 8 15 22 1 8 15 22 29Сешанба 5 12 19 26 2 9 16 23 2 9 16 23 30Чоршанба 6 13 20 27 3 10 17 24 3 10 17 24 31Пайшанба 7 14 21 28 4 11 18 25 4 11 18 25Жума 1 8 15 22 29 5 12 19 26 5 12 19 26Шанба 2 9 16 23 30 6 13 20 27 6 13 20 27Якшанбв 3 10 17 24 31 7 14 21 28 7 14 21 28

Апрель Май Июкь

Душанба 5 12 19 26 3 10 17 24 31 7 14 2, 28Сешанба 6 13 20 27 411 18 25 1 8 15 2Д 29Чоршанба 7 14 21 28 5 12 19 26 2 9 16 2о 30Пайшанба 1 8 15 22 29 6 13 20 27 3 10 17 22Жума 2 9 16 23 30 7 14 21 28 4 11 18 2ёШанба 3 10 17 24 1 8 15 22 29 5 12 19 2Якшанба 411 18 25 2 9 16 23 30 6 13 20 2^

а) Йил ҳафтанинг қайси кунидан бошланган?б) Бу йил 1 ва 2 май, 8 март қайси кунларга

тўғри келади?в) Онангизнинг, отангизнинг туғилган кунлари,

ўзингизнинг туғилган кунингиз қайси кунларга тўғри келади?

г) Ҳозирги ойнинг ҳамма якшанба кунлари қайси числоларга тўғри келади?

д) Агар бирон ойнинг 1- числоси душанба кунига тўғри келса, навбатдаги душанба кунлари шу ойнинг яна қайси числоларига тўғри келади?

е) 10 январь чоршанба куни бўлган эди. 13 январь ҳафтанинг қайси куни бўлган? 15 январ-чи? 18 ян- вар-чи? 19 январ-чи?338

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 339: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ж) Календарга қараб, 15 апрелдан 20 майгача, 1 фев- ралдан 10 апрелгача неча кун бўлишини ҳисоблаб чи- қинг.

1405. 1) Ўэингиэнинг кундалик режимингиэни— ни- маларни ва қайвақтда бажаришингизни ёзиб чиқинг:

Эрталаб соат . . . да тураман.Мактабга соат . . . да жўнайман.Мактабдан соат . . . да қайтаман.Тоэа ҳавода . . . соат сайр қиламан ва ўйнайман. Дарсларимни тайёрлайман: . . .Онамга уй ишларида ёрдамлашаман . . .Китоб ўқийман . . .2) Сизнинг мактабда ўқишга қанча вақтингиз

кетади? Дарсларингизни тайёрлашга қанча вақт сарф- лайсиэ? Китоб ўқишга-чи? Сайр қилиш ва ўйинга-чи? Онангиэга уй ишларига қарашишга-чи?

1406. Синфингиз учун қўнгироқ чалиниш жадвали- ни тузинг.

1407. Тўғри тўртбурчак шаклидаги колхоз боғининг уэунлиги 250 м, кенглиги 140 м. Бутун боғ юзининг4 1-^қисми олмаэор, қолган ернинг у қисми токзор.Токзор қанча ерни банд қилган?

1408. Шундай жадвал берилган:

а

150- 180 :а

а ҳарфининг бешта шундай қийматини танлангик, айирма ортиб борсин. а ҳарфига қандай энг катта ва энг кичик қийматлар бернш мумкии?

и339

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 340: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1409. Жадвални тўлдиринг:

Тўгри тўртбурчакнинг узунлиги (а)

Тўғри тўртбурчакнинг кенглиги (Ь)

Тўғри тўртбурчакиинг юзи (5)

4 см 3 СМ5 см 3 СМ6 см 3 см

3 см 24 Кв. СМ3 см 30 Кв. СМ3 см 36 кв. см

Жадвалдан тўғри тўртбурчакнинг кенглиги бир хил бўлганда, унинг узунлиги ўзгариши билан боғлиқ ҳол- да юэининг ўэгаришини, кейин эса унинг юзи ўзгари- ши билан боғлиқ ҳолда узунлигининг ўзгаришини ку- затинг. Бундан сиз қандай хулосалар чиқара оласиз? Коғоздан қийиб олинган тўғри тўртбурчакларни бир-

■*■ бирининг устига қўйиш йўли билан уларнинг узунлик- ларини таққослаш, кейин эса юзларини таққослаш йў- лн билан хулосаларингиэни текшириб кўринг.

Бу хулосаларни жадвалсиз қандай чиқариш мумкин?1410 (оғзаки). 1) Иккита хонанинг узунлиги бир

хнл, лекин бирининг кенглиги иккинчисидан 2 баравар қисқа. Бу хоналарнинг юзлари туғрисида нима дейиш мумкин?

2) Мактаб коридори ва айвонининг узунликлари бир хил, лекин коридорнинг юзи айвоннинг юзидан 3 баравар катта. Коридор ва айвоннинг узунликлари тўғрисида нима дейиш мумкин? Агар коридорнинг узунлиги 48 м эканлиги маълум бўлса, ўлчамасдан ту- рнб, айвоннинг узунлигини топиш мумкинми? Бунинг учун нима қилиш керак?

1411. Масалаларга чиэма ясанг ва уларни турли усуллар билан ечинг:340

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 341: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

]) Ўқувчи диаграмма чизиш учун бир хил кенгликда икки варақ миллиметрли қоғоз келтирди. Бир қоғоз- нинг юзи 160 кв. см, иккинчисининг юзи 80 кв. см- Агар биринчи варақ қоғознинг уэунлиги 20 см бўлса иккинчи варақнинг узунлиги қанча?

2) Колхозда янги сорт сабзавотлар етиштириш учун тўғри тўртбурчак шаклида икки участка ажратилди, уларнинг эни бир хил. Биринчи участканинг узунлиги 20 м, унинг юзи 4 а, иккинчи участканинг узунлиги 60 м. Иккинчи участканинг юзи қанча?

1412. Ифодаларнинг қийматларини энг осон усул билан ҳисобланг:

1) а : Ь | с : Ъ\ а * 3360, Ь = 42, с = 840 бўлганда,

1413. Вақтнинг йирик ўлчовларини кичикроқ ўлчов- ларига алмаштириш намуналарини қараб чиқинг:

О ғ э а к и.

5 кун—120 соат 4 соат 28 минут = 268 минут4 йил = 48 ой 2 йил 6 ой = 30 ой

Ё з м а.16 кун = 384 соат 18 кун 22 соат = 454 соат

, 144 • 24

, 19224

384 432

432 + 22 = 454311

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 342: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Шу намуналарга кўра:1) Ойларга алмаштиринг: 6 йилни; 14 йилни;

10 йилу 8 ойни; 18 йилу 4 ойни.2) Соатларга алмаштиринп 4 кунни; 10 кунни; 7 кун

19 соатни; 23 кун 16 соатни.3) Минутларга айлантиринг: 10 соатни; 15 соатнн;

8 соат 45 минутни.4) Секундларга алмаштиринг: 9 минутни; 38 минут-

ни; 40 минут 50 секундни; 56 минуту 35 секундни.1414. Кичик ўлчовларни йирикроқ ўлчовларга қан-

дай айлантириш намуналарини қараб чиқинг:О ғ за к и. 72 соат = 3 кун; 240 минут = 4 соат; 180 се-

кунд = 3 минут.Т у шу н т и р и ш. 24 соат бир кун бўлади; 72 да 24

неча марта бўлса, 72 соат шунча кун бўлади. 72 : 24 = = 3 (кун).

Ё з м а.а) 552 соат = 23 кун

552 | 24 72 230

б) 876 секунд = 14 минут 36 секунд876 | 60276 14

' : . 240“Зб” .

Қандай амаллар ёрдамида ўлчовлар йирикланади?Ойларни йилларга айлантиришда, ойлар қандай сон-

га бўлинади? Соатларни кунларга айлантиришда- чи? Минутларни соатларга айлантиришда- чи? Секундларни минутларга айлантиришда- чи?342

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 343: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1415. Оғзаки ёки £эма ҳисоблашдан фойдаланиб, йирикроқ ўлчовлар билан ифодаланг:240 соат 900 минут 960 секунд 4 345 минут384 соат 2880 минут 4 200 секунд 9860 секунд

1416. Қисқа ёзувга кўра масала тузинг ва уни тур- ли усуллар билан ечинг.

Уэунлмги Кенглиги Юэи

80 м 240 м

Бир хилда 40 а х а

1417. Тўғри тўртбурчак шаклидаги пайкални бир марэа чиэиги билан шундай икки тўгри тўрт бурчакли участкага бўлиш керакки, бирининг юзи иккинчисига қараганда икки баравар катта бўлсин.

Буни қандай қилиш мумкинлигини чизмада кўрсатинг

1418. Ҳисобланг ва эсда тутинг:1) Бир соатда неча секунд бор?2) Бир кунда неча минут бор?1419. 144 соат неча кун бўлади? 3600 секунд неча

соат бўлади?1420. Автомат-машина 20 секундда 135 та конфет-

ни қоғозга ўрайди. Бундай автомат 1 минутда нечта конфетни қоғозга ўрайди? 1 соатда- чи? Бир сменада (7 соатда)- чи?

1421. 1) Қизчанинг бши 9 йилу 8 ойга тўлди. Бу қизча шу йиллар ва ойлар ичида неча соат яшаган? I

7 йилни 365 кундан ва 2 йилни 366 кундан қилиб олинг. -

343

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 344: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Ўэ ёшингизнинг неча йилу неча ойлигини ёзинг ва шу вақт ичида қанча соат яшаганлигингизни ҳисоб- лаб чиқинг.

1422. Ҳисоблаб кўринг- чи, одам 36 миллион минут лшаши мумкинми?

1423. Кичикроқ ўлчовлар билан ифодаланг:1) Соатлар билан: 8 кун; 30 кун; 12 кун 20 соат.2) Минутлар билан: 12 соат; 19 соат; 8 соат 46 ми-

нут; 14 соат 56 минут.3) Секундлар билан: 15 минут; 40 минут; 16 минут

36 секунд; 42 минут 39 секунд.1424. Йирикроқ ўлчовлар билан ифодаланг:

1) 48 ой 2) 420 минут 3) 723 соат 4) 10800 секунд96 соат 600 минут 865 соат 15768 секунд

144 соат 250 минут 1206 соат 18 270 секунд1425. 1) 18 км ни метрга айлантиринг;

18 соатни минутга айлантиринг.2) 658 кг ни центнер ва килограммга айлантиринг; 658 минутни соат ва минутларга айлантиринг. Қандай ҳолларда айлантириш осон бўлади?1426. Номаълум сонни топинг:

1) 450010 — *-207 = 430948 2) (5020 + х) : 27 = 360

п1427. Жадвални тўлдиринг:

Тўғри тўртбурчакнингуЗуНЛНГИ (<])

Тўгрп тўртбурчакнинг кенглиги (Ь)

Тўғри тўртбурчакнннг юзн (5)

12 СМ 96 Кв. СМ16 СМ 96 кв. см24 СМ 96 кв. см32 см 96 кв. см48 см 96 кв. см

344

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 345: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бу жадвалдан тўғри тўртбурчакнинг юзи ўзгарма- ганда унинг узунлиги ўзгаришига боғлиқ ҳолда кенг- лигининг ўэгариши ва кенглигининг ўзгаришига боғлиқ' ҳолда узунлигининг ўзгариши тўғрисида қандай хуло- салар чиқариш мумкин?

Бу хулосаларни жадвалдан фойдаланмасдан қандай чиқариш мумкин?

1428 (оғзаки). 1) Икки тахта рангли қоғознинг юз- лари бир хил, лекин қизил қоғознинг узунлиги кўк қо- ғознинг узунлигидан икки баравар ортиқ. Бу қоғозлар- нинг энлари ҳақида нима дейиш мумкин?

2) Иккита тахтанинг юзлари баравар. Бирининг эни 27 см, иккинчисининг эни 9 см. Бу тахталарнинг узун- ликлари тўғрисида нима дейиш мумкин?

1429. Мактаб ёнидаги тажриба участкасида юзлари тенг бўлган тўғри тўртбурчак шаклида икки бўлак ер ажратилди. Биринчи бўлак ернинг узунлиги 30 м, кенг- лиги 28 м. Агар иккинчи бўлак ернинг кенглиги 14 м бўлса, узунлиги қанчага тенг?

Масалани турли усуллар билан ечинг.1430. Қисқа ёзувга кўра масала тузинг ва уни тур-

ли усуллар билан ечинг:

Узунлиги Кенглигн Юзи

8 дм 1 м 6 дм

6 дм х дм Бир хил

1431. Нуқталар ўрнига > , < ёки = белгисини қў- йинг:

- 0 соат . . . 30 секунд удСоат . . . 50 минут3 34 * кун . . . 1080 минут з*кун . . . 9 соат

345

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 346: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ЦУШНШ ВА АЙИРИШ.1432. Вақт ўлчовлари билан ифодаланган мураккаб

исмли сонларни қўшиш қандай бажарилишини қараб чиқинг.

Масала. Учувчи бир кунда 12 соату 45 минут ҳа-вода бўлди, иккинчи куни эса

^2с.45минут Юс.зЗмимут 10 соату 35 минут бўлди.I 2-кун Учувчи шу иккн кунда қанча

вақт ҳавода бўлган?Масаланинг шартини чиамада кўрсатамиз:Амални бажарамиз:

, 12 соат 45 минут 10 соат 35 минут22 соат 80 минут23 соат 20 минут

Чиэмада қандай кесма берилган икки соннинг йи- гиндисинн билдиради?

Кўшилувчилар бир-бирининг остига қандай бзилади?Нима учун охирги йигинди бирданига ҳосил қилин-

мади?Бирданига охирги йигинди чиқиши мумкин бўлар-

миди? Қандай шароитда?1433. Қўшишни тушунтириб бажаринг:3) 3 соат 18 минут-^37 минут

9 соат 24 минут-(-36 минут7 минут 48 секунд4~56 секунд

2) 4 йил 6 ой —(— 8 йил 10 ой8 кун 17 соат-^9 кун 15 соат

13 соат 54 минут^б соат 46 минут1434. Икки бола бир хил масофага чопншда мусо-

бақалашди, бунда бир бола белгиланган масофани 2 ми- нут 54 секундда чопиб ўтиб, иккинчисига қараганда346

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 347: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

18 секунд олдин етиб келди. Бу масофани иккинчи бола қанча вақтда чопиб ўтди?

Белгиланган масофани чопиб ўтиш учун қайси бола ортиқ вақт сарфлаганлигини чизмада кўрсатинг.

Бу масалани и18 секунд ортиқ“ деган сўз билан айтинг.

1435. Бир қўшилувчи 2 соат 48 минут, иккинчи қў- шилувчи биринчисидан 1 соат 12 минут ортиқ. Бу сон- ларнинг йиғиндиси қанчага тенг?

Бу масаланинг ечилиш формуласини тузинг ва унга маэмун ўйланг.

1436. Машинист поездни бир шаҳардан иккинчи шаҳарга ҳайдаб бормоқда. У 4 соату 45 минут йўлда бўлгандан кейин, унга яна йўлда бўлган вақтига қара- ганда 2 соату 35 минут ортиқ йўлда бўлиш қолди. Машинист поездни бир шаҳардан иккинчи шаҳарга қанча вақт ҳайдаб бориши керак экан?

1437. Пионер лагерида дам олаётган болалар кол- хозга уч кун пичан йиғиш ишига ёрдам беришди. Улар биринчи куни 1 соату 10 минут ишлашди, бу иккинчи кунга қараганда 30 минут кам; учинчи куни эса олдин- ги икки кунда ишлаган вақтларидан 20 минут ортиқ иш- лашди. Болалар ҳар куни ўртача қанча вақт ишлаш- ган?

1438. Қисқа ёзувларга кўра масалалар тузинг, улар- ни ечинг ва ечилишларини таққосланг:

1)

2)

Узунлиги Кенглиги Юан

Бир хил 15 м 1 8 а 10 кв. м х м I 2 а 70 кв. м

1 км 800 м X м

280 м 560 м

Бир хил

347

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 348: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1439. Айиришни бажаринг (оғзаки):1 соат — 20 минут 1 кун— 16 соат8 соат — 45 минут 5 кун — 18 соат1 минут— 13 секунд 1 йил — 5 ой9 минут — 36 секунд 10 йил — 11 ой

8 соат — 3 соат 15 минут7 минут — 6 минут 50 секунд9 кун — 3 кун 16 соат 4 йил — 2 йил 10 ой

1440. Куйидаги мисолларни қараб чиқинг ваечили- шини тушунтиринг:

1) 48 минут 56 секунд 2) 15 соат 12 минут16 минут 32 секунд 8 соат 46 минут32 минут 24 секунд 6 соат 26 минут

1441. Мисолларнинг ечилишларини таққосланг:1) 12 м 34 см 2) 12 соат 34 минут

8 м 56 см 8 соат 56 минут3 м 78 см 3 соат 38 минут

1442. Айиришни бажаринг ва текширинг:20 соат 36 минут — 17 соат 28 минут16 соат 12 минут — 11 соат 40 минут19 кун 13 соат — 12 кун 23 соат30 минут 45 секунд — 20 минут 58 секунд

1443. Ишчи биринчи детални 4 минут 10 секундда, учинчи детални эса 2 минут 58 секундда тайёрлади.

Саволни шундай қўйингки, масала айириш билан ечилсин; уни ечинг.

1444. Боланинг ёши 12 йилу 8 ой. У синглисидан 3 ёшу 10 ой катта. Синглисининг ёши нечада?348

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 349: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Кесма чизинг, унда боланинг ва синглисининг ёш- ларини тасвирланг.

1445. Қизчанинг ёши 8 йилу 6 ой. У акасидан 2 йи- лу 7 ойлик кичик. Акасининг ёши нечада?

Масаланинг ечилишини чизмада кўрсатинг.1446. Амалларни бажаринг:

1) 4 соат 38 мин. + 7 соат 46 мин.— 8 соат 45 мин.9 мин. 16 секунд—5 мин. 50 секунд-|-6 мин. 7 секунд.

2) 3 ой 12 кун -|-5 ой 15 кун — 4 ой 28 куи6 кун 12 соат — 2 кун 20 соат + б кун 8 соат.1447. Қуйидаги жадвал бўйича учта масала тузинг

ва уларни ечинг:

Тартибномери

1 га дан олинган ҳосил 1 Ер майдонн Жамн ҳоснл

1 26. ц 5 га а2 26 ц Ь га 130 ц3 к ц 5 га 180 ц

Агар 1 га дан олинган ҳосил ва дон экилган ер майдони маълум бўлса, жами ҳосилни қандай топиш керак? Агар 1 га дан олинган ҳосил ва жами олинган ҳосил маълум бўлса, дон экилган ер майдонини қандай топиш керак?

Агар жами ҳосил ва экин майдони маълум бўлса, 1 га ердан олинган ҳосилни қандай топиш керак?

1448. Ҳисобламасдан, ёзувни тугалланг:

583-70 + 583-8 > 583- . . . .15000 : 500 + 1 000 : 500 < 16000: . . . .396-154- 396• 54>396■ . . . .1 925 : 25 - 925 : 25 < 1 000: . . .

319

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 350: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1449. Ьнр кундаги соатлар саноғи турлича олиб борилади. Куннинг боши ярим кеча қабул қилинади. Ярим кечадан кейин соатлар бундай саналади: соат 1 дам соат 12 гача, яъни тушгача, кейин яна соат 1 дан 12 гача, яъни ярим кечагача. Бунда ҳамма вақт „эрта- лаб соат 6 да“ ёки пкеч соат 6 да“ , „кундуз соат 2да“ ёки „кечаси соат 2 да"деб қўшиб айтиш керак бўла- ди. Соатнинг циферблати ҳам вақтни шундай ҳисоб- лашга мослаб тузилган бўлиб, унда 12, 1, 2, 3 ва ҳо- казо белгилар қўйилган.

„Эрталаб“, пкечқурун“, „кечаси", якундузи“ сўзла- рини қўшишдан қутулиш учун, бир кун давомидаги соатлар ҳисоби 1 дан 24 гача олиб борилади ва „эр- талаб соат 10 да“ деб айтиш ўрнига фақат „соат 10 да“ дейилади, пкеч соат 10 да“ дейиш ўрнига эса „соат 22 да“ дейилади.

Бундай 24 соатлик вақт ҳисоби радиода, темир йўл-ларда, почта ва теле- графда қабул қилинган. Биэ ҳам масалалар ечиш- да бундан фойдаланамиз. Лекин биз аввал вақтни 12 соатлик вақт ҳисоби- ни 24 соатлик вақт ҳи- собига қандай алмаш- тиришни батафсилроқ кўриб чиқамиз.

Соат циферблати ай- ланасини 12 белгиси тур- ган жойдан қийиб, уни

Сзиб тўгрилаймиз, соатнинг ҳамма белгилари сақлан- ган кесма ҳосил қиламиз. Бу кесмада куннинг бошидан куидуэ соат 12 гача бўлган вақт тэсвирланган бўлади.350

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 351: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бу кесмани давом эттирамиз ва унда вақтнинг кундузи 12 дан кечаси 12 гача, яъни соат 24 гача давомини белгилаймиз. Бундай график ҳосил бўлади:

С| Кумнциг башламиши КунмиМ тулаши у0 1 2 3 й 5 б 7 8 9 /0 11 12 1 2 3 А 5 6 7 8 9 Ю 1! 1 2 \

I м -I I I 1-1-1 м I м I : )Сааг24 А Б у М /5 <6 ц № }д 20 2( 22 23 2*

1450. 1) Соат циферблатида стрелкаларни шундай жойлаштирингки, улар: эрталаб соат 8 ни кўрсатсин;соат 18 ни кўрсатсин. Энди графикда соат 8 га; соат18 га мос келадиган нуқталарни кўрсатинг.

2) Куннинг бошидан эрталаб соат 8 гача қанча вақт ўтган? Шу вақт ичида соат стрелкалари қанча сурил- ганини циферблатда кўрсатинг. Энди шу вақт ичида стрелкалар қандай йўлни ўтганини графикда кўрсатинг.

3) Куннинг бошидан соат 20 гача бўлган вақтни графикда қандай тасвирлаш мумкин? Куннинг бошидан 20 соат ўтган бўлса, ҳозир соат неча бўлади? Бу вақт- ни графикда қандай тасвирлаш мумкин? (20 рақамни кўрсатувчи нуқта билан.)

4) Графикда: а) Дарс бошланиш вақтини қандай тас- вирлаш мумкин? б) Ьиз мактабда ўтказадиган вақтни қандай тасвирлаш мумкин?

5) Графикда бу вақт А нуқтасидан Б нуқтасигача бўлган кесма билан кўрсатилган бўлса, неча соат ўт- ган бўлади?

6) Ҳозирги вақт графикда Б нуқтаси билан белги- ланган бўлса, соат неча бўлганини билдиради?

1451. Мана бу масала-ни график ёрдамида еча- _ с- 0- 1?* ^е<мт (___миз:

Поезд Тошкентдан соат 8 да жўнайди ва соат 11 да Янгиер шаҳрига етиб келади. Поезд Тошкентдан Янги- ергача неча соат юради? 351

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 352: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бу масаланинг ечилиш графигига қаранг.Графикда поезднинг жўнаш вақти қандай тасвир-

ланган ва келиш вақти қандай акс эттирилган?Графикда поезднинг йўлда бўлиш вақти қандай тас-

вирланган? Поезд йўлда қанча вақт бўлганлигини гра- фикдан қандай билиш мумкин?

1452. Графикда экскурсиянинг бошланиш ва тамомбўлиш вақти кўрсатил-

— »■ ■ ■ ■ | м. ■ ) ган. Соат 12 ва 14 ниСаатИ Соат /4 »кўрсатадиган нуқталар

орасида неча соат-кесма жойлашган? Шу график асо-сида масала тузинг.

1453. Қуйидаги графикда масаланинг шарти тасвир- ланган. Бу масалага сонмаълумотлари танланг. 1 1

Масала. Заводда биринчи смена ишни соат . . . да бошлаб, соат . . . да тугатади. Биринчи смена иш- чиларининг иш куни неча соат давом этади?

1454. Ифодаларни ёзинг ва уларнинг қийматларини ҳисобланг:

1) 3700 ва 98,764 ва 79 сонлари кўпайтмаларининг айирмаси.

2) 201000 ва 21676 сонлари айирмасини 254 га бўлишдан чиқадиган бўлинма.

А т 1455. Биринчичиз-мада нечта тўртбур- чак бор? Нечта учбур- чак бор? Учбурчаклар орасидан ўткир бур- чакли учбурчакларни, тўғри бурчакли учбур- чакларни, тенг ёнли учбурчакларни топинг.

Д352

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 353: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Иккинчи чизмада нечта тўғри тўртбурчак бор? Ҳар бир тўғри тўртбурчакни харфлар билан белгилаб, улар- ни ёзиб чиқинг.

ш1456. Мактабда дарслар соат 8 да бошланади ва 4

соат давом этади. Мактабда дарслар соат нечада ту- гайди?

Куннинг Ьошяаниши Саат <9 СоатХ !■ ■ - I I < ■ I 1 --Бу масаланинг шарти графикда қандай белгиланга-

нини қараб чиқинг.Мактабда дарсларнинг бошланиш вақти графикда

қандай белгиланган?Куннинг бошланишидан дарслар бошланишигача

қанча вақт ўтган. Бу вақт графикда қандай белгилан- ган?

Мактабда дарслар неча соат давом этган. Бу вақт графикда қандай белгиланган?

Куннинг бошланишидан дарслар тугашигача неча соат ўтади? Буни графикда кўрсатинг.

Бу сонни қандай арифметик амал билан топиш мум- кин.

Куннинг бошланишидан 12 соат ўтган бўлса, нечан- чи соат бошланади? Бу масалада нима берилган? Ни- мани топиш керак?

Бу масалага иккита тескари масала тувинг ва шу графикдан фойдаланиб, уларни ечинг.

1457. Ҳар бир масалага олдин график чиэиб, сўн- гра ечинг.

Бу масалаларнинг ҳар бирига иккитадан тескари масала тузинг ва уларни ечинг:23-95 353

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 354: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Қуёш соат 6- ю 24 минутда чицди, 18- у 50 ми- нутда ботди. Кундузининг қанча давом этганлигини ҳисоблаб чиқинг.

2) Қоровул навбатчилигини соат 23 да бошлади; навбатчилик 7 соат давом этди. Қоровул навбатчиликни қай вақтда тамомлади?

3) Москва — Ленинград поезди 9 соату 45 минут йўлда бўлиб, Ленинградга соат 8 дан 20 минут ўтган- да келди. Бу поезд Москвадан қачон жўнаган?

1458. Колхозда янги очилган 28 гектар ернинг ҳар гектаридан 25 ц дан, 42 гектар иккинчи ернинг ҳар гектаридан 20 ц дан пахта ҳосили олинди. Бу ерлар- нинг ҳар гектаридан ўртача олинган пахта ҳосилини топинг.

1459. Энг осон усул билан огзаки ҳисобланг:18- 5 320 : *5 36-15 49-174-49-324- 9 450:25 75-12 57-18 -57-849-11 850: 50 75-24 375 : 5+125 :5

1460. Шундай жадвал берилган:

а

(а — 30)-4

а ҳарфига шундай бешта қиймат танлангки, кўпайт- ма камайиб борадиган бўлсин. а ҳарфига қандай энг кичик қиймат бериш мумкин? а ҳарфининг энг катта қиймати борми?

н1461. Ойнинг кунларини тўғри чизиқдаги кесмалар

билан тасвирланг ва шу график ёрдамида қуйидаги са- волларга жавоб беринг:354

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 355: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1) Ойнинг бошидан шу ойнинг 5- числосигача неча тула кун ўтган? 15- числосигача-чи? 22-числосигача-чи?

2) Ойнинг бошидан расо 8 кун ўтгандан кейин Кайси число кирган бўлади? 14 кун утгандан кейин-чи? 25 кун утгандан кейин-чи? 28 кун утгандан кейин-чи?

1462. Масалаларни график ёрдамида ечинг:1) Ўқувчилар экскурсияга 2 июнда кетишди ва 15

июнда цайтиб келишди. Экскурсия неча кун давом этган?

2) Кузги каникуллар 5- ноябрда бошланди ва 5 кун давом этди. Кузги каникулдан кейин дарслар қачон бошланган?

3) Ўқувчи кутубхонадан китоб олди ва уни 6 кун- дан кейин — 15 апрелда топширди. Ўқувчи китобни кутубхонадан қачон олган?

в1463. Йилнинг ойларини тартиб билан расмда кўр-

сатилганидек қилиб, тўғри чизиқ кесмаларида тасвир- ланг.

/ 2 3 4 5 6 7 в 9 Ю и 12► «■ ' I II I I ■■ I I I I

Я ф м о м и и а с о и д

Графикдан фойдаланиб, саволларга жавоб беринг:1) Йил бошидан 1- июлгача тўла неча ой ўтган?

1 сентябргача-чи ( I-октябргача, 1-декабргача, 1-май- гача, 1-мартгача-чи)?

2) Йилнинг бошидан 3 ой ўтган бўлса, қайси ой кирган бўлади? 7 ой (10 ой, 6 ой, 8 ой, 11 ой) ўтган бўлса-чи?

355

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 356: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1464. Тушириб қолдирилган сонлар ва номларни қў- пиб ёзинг:

Августдан 1 декабргача . . . ой ўтди.Иил бошидан 5 ой ўтди, . . . . ойи кирди.Февралнинг бошидан июлнинг охиригача тўла. . . .

ой ўтди.1465. График ёрдамида қуйидаги масалаларни ечинп1) Пионерлар лагери 1-июлда очилди, 2 ойу 28 кун-

дан кейин ёпилди. Пионерлар лагери қачон ёпилган?2) Сув омборидан колхоз ва совхоз далаларига ба-

ҳорда 10 апрелда сув олина бошлади ва куэда 20 ноя- брда сув олиш тўхтатилди. Сув омборидан сув олин- ган кундан сув олиш тўхтатилганига қадар қанча вақт ўтган?

3) Ёзги каникуллар 1-июндан бошланди ва 3 ой да- вом этди. Ёзги каникуллар қачон тамом бўлган?

1466. Тенгламаларни ечинг:1) (х +937): 279= 14; 2) 2870 + х : 118 = 2900.1467. Тўғри тўртбурчакда шундай бир кесма ўтка-

зингки: а) иккита учбурчак ҳосил бўлсин; б) битта уч- бурчак ва битта тўртбурчак ҳосил бўлсин; в) битта учбурчак ва битта бешбурчак ҳосил бўлсин; г) иккита тўртбурчак ҳосил бўлсин.

1468. Асрларни (юз йилларни) расмда кўрсатилган- дек қилиб тўғри чизиқдаги кесмалар билан тасвирланг.

Яип х.исо$шшк4 оошламиши1 аср 2а. За 4а- 5а.... 16 а. 17а. 1Ва. 19 а 20 а.

Графикдан фойдаланиб, саволларга жавоб беринг:1) Йил ҳисоби бошидан 18-асргача неча тўла аср

ўтган? 20-асргача-чи? 10 асргача-чн?356

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 357: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Йил ҳисоби бошидан 1905 йилгача қанча тўла йил ўтган? 1824 (1871, 1966, 1380) йилгача-чи?

3) 1703 йил қайси асрга киради? 1870 (1147, 1240) йил-чи?

1469. 15- аср қайси йилларни ўз ичига олади? 2- аср- чи? 10- аср-чи? 19- аср- чи? 20- аср-чи?

1470. Йил ҳисоби бошидан тўла 999 йил ўтган бўл- са, қайси йил кирган бўлади? 1480 йил ўтган бўлса-чи? 1602 (1799, 1811, 1967, 1969) йил ўтган бўлса-чи?

1471. Биз қайси асрда яшамоқдамиз? 20- аср қа- чон бошланган ва қачон тамом бўлади?

1472. Биринчи пароход сувга (Нева дарёсига) 1815 йилда туширилган. Бу воқеа қайси асрда бўлган?

1473. Совет кешиси Алексей Леонов 1965 йилда биринчи бўлиб космик кемасидан чиқиб, кўэ илғамас бўшлиққа (фазога) кирди. Бу буюк воқеа қайси асрда юэ берди?

1474. Улуғ Октябрь социалистик революцияси қай- си асрда бўлди? Бу революция бошидан ҳозирга қадар неча йил ўтди?

1475. 21-аср неча йилдан кейин бошланади?1476. 5 аср неча йил бўлади? 10 (16, 20) аср-чи?1477. Бизнинг шаҳримиз (қишлоғимиз) . .. йилда

қурила бошлаган. Шаҳримиз (қишлоғимиз) қурилгани- га неча йил бўлган?

1478. Москва 1147 йили қурила бошланган. Моск- ва ўзининг 800 йиллигини қачон байрам қилган?

Бу масалага тескари масала тузинг ва уни ечинг.1479. 1) Лев Николаевич Толстой 1828 йил туғил-

ган, 1910 йилда вафот этган. Толстой қайси асрда ту- гилган? У қайси асрда ўлган? Толстой неча йил умр кўрган?95 357

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 358: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Бу масалага иккита тескари масала тузинг ва ечинг.

3) Алишер Навоий 1441 йили туғилган, 1501 йилда ўлган. Навоий неча йил умр кўрган? Навоий қайси асрларда яшаган?

1480. Жадвални энг қулай усулдан фойдаланиб тўлдиринг:

к 2 3 4 5 6 7 8 | 9 10

250 А — 3871

1481, Натижаларни ҳисобланг:5700-259 475-280 24 796:3173070-146 390-408 492 562:218

1482. Шундай жадвал берилган:1 га дан олинган ҳосил Экин млйдони Жами ҳосил

Сонлар танланг, уларни жадвалга ёзинг ва қуйида- гиларни кузатинг:

1) Умумий ҳосил бир хил бўлганда, экин майдони- ни бир неча баравар орттирилса ёки камайтирилса, 1 га дан олинадиган ҳосил қандай ўзгаради?

2) Экин майдони бир хил бўлганда, жами ҳосил бир неча баравар ошса ёки камайса, 1 га дан олинадиган ҳосил қандай ўзгаради?

3) 1 га дан олинадиган ҳосил бир хил бўлганда, жами ҳосил бир неча баравар ошса ёки камайса, экин майдони қандай ўэгаради?

4) Умумий ҳосил бир хил бўлганда, 1 гектаридан олинадиган ҳосил бир неча баравар ошса ёки камайса, экин майдони қандай ўзгаради?358

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 359: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

5) 1 2 а дан олинадиган ҳосил бир хил бўлганда, экин майдони бир неча баравар ошса ёки камайса, жами ҳосил қандай ўзгаради?

6) Экин майдони бир хил бўлганда, 1 га дан оли- надиган ҳосил бир неча баравар ошса ёки камайса, жами ҳосил қандай ўзгаради?

1483. Масалаларни турли усуллар билан ечинг:1) Совхоэда икки пайкалга лавлаги экилган: бирин-

чи пайкалнинг юзи 4 гаҳ иккинчисининг юэи 12 га. Биринчи пайкалдан 120 т лавлаги олинди. Агар иккала пайкалнинг ҳар 1 гектаридан бир хилда ҳосил олинган бўлса, иккинчи пайкалдан қанча лавлаги олинган?

2) Колхозда юзлари бир хилда бўлган икки далага буғдой экилган. Биринчи даланинг гектаридан 24 ц дан, иккинчи даланинг гектаридан 12 ц дан буғдой олинди. Биринчи даладан ҳаммаси бўлиб 1800 ц буғдой олинди. Иккинчи даладан қанча буғдой олинган?

3) 26 га ли бир участканинг гектаридан 36 ц дан пахта ҳосили олинди. Иккинчи участкадан биринчи участкадан олинганча ҳосил олинди, лекин бу участка- нинг ҳар гектаридан фақат 18 ц дан пахта олинди. Иккинчи участканинг майдони қанчага тенг?

1484. Биринчи совет вимпели Ойга 1959 йили чиқа- рилган эди, иккинчиси эса 1966 йили чиқарилди. Бу муҳим воқеалар орасида неча йил ўтган?

1485. Комбайнчи соат 6- ю 30 минутда иш бошлаб, ишни соат 21 да тугатди. Унинг дам олишига 1 соат-у 50 минут кетди. Комбайнчи қанча вақт ишлаган?

1486. Ифодаларнинг қийматини топинп(д — Ь)'С, бунда:1) л=3618, Ь — 1018, с = 870;2) к : т-\- п : т , бунда к = 19 705, п = 1295, т = 35.

359

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 360: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ЕР УСТИДА ЎЛЧАШЛАР1487. Ер устида кесмаларни ўлчаш рулетка, ўлчов

занжири, дала циркули билан бажарилади,Ўлчов занжири ўрнига 10 м ли чизимча (пишиқ ка-

ноп) олиш мумкин.

Ер устида тўғри чизиқ вехалар ёрдамида тортила- ди. Вехалардан иккитаси учинчисини тўсиб қолади- ган қилиб ерга тик санчи- лади.

1488. Ерда тўғри чи- зиқ тортинг ва шу тўғри чизиқнинг бир бўлагини ўлчанг.

1489. Ер устида тўғри чизиқ тортинг ва унда 40 м узунликда кесма ўлчаб олинг.

1490. Ер устида икки нарса орасидаги масофани кўз билан чамалаб аниқланг, кейин бу масофани ўлчанг.

1491. 10 м ли (сўнгра 20, 30, 50 м ли) масофани кўз360

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 361: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

билан чамалаб кўрсатинг ва қозиқлар билан белгилаб қўйинг. Сўнгра бу масофани рулетка билан ўлчабкўринг-

1492. Ер устида эккер ва 6 — 8 та веха (нишон қо- зиқ) ёрдамида тўғри бур-чак ясанг.

1493. Берилган томон* ларига кўра ер устида тўғри тўртбурчак ясанг.

1494. Мактаб ҳовлиси- нинг узунлиги ва кенгли- гини ўлчанг.

Мактаб ҳовлисини ўраб турган „жонли девор" узунлигини ҳисобланг.

1495. Биронта майдончанинг юзини кўз билан ча- маланг ва кейин ўз чамангизни ҳисоблаш билан тек- шириб кўринг.

1496. Ўз қадамингизнинг узунлигини ўлчанг. Бунинг учун тўғрига қараб 100 қадам босинг ва босиб ўтган

861

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 362: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

масофангизни ўлчанг; чиққан сонни 100 га бўлинг. Ма- салан, сиз 56 м масофани ўтган бўлсангиэ, демак, қа- дамингизнинг узунлиги 56 см экан.

1497. Синфингизнинг, коридорнинг узунлиги ва кенг- лигини, уйингиздан мактабгача бўлган масофани қадам- лаб ўлчанг.

1498. Расмда участкаларнинг планлари тасвирланган.а) Ҳар бир участка чегараларининг узунлигини ҳисоб- ланг. б) Ҳар бир участканинг юэини ҳисобланг.

Мпсштпб- !см~50м

1499. Мактаб-тажриба участкасига картошка, карам,100 м ,

I

К а р т о ш к аЕьи5

бодринь

Сабл

П о в л а г и

40 м 40 м

362

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 363: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

бодринг, сабзи ва лавлаги экилган. Участка планида курсатилган ўлчовларга кўра ҳар цайси сабзавот экил- ган ернинг юзини ҳисоб- лаб чиқинг.

1500. Чизмада кўрса- тилган ўлчовлардан фой- ' даланиб, тўгри бурчакли шаклнинг юзини улчанг. 50 см

МАШҚ ҚИЛИШ УЧУН ҚЎШИМЧА МАТЕРИАЛ

7_9

_1_31'3

„ 1 2 4 51501. Квадратнинг-д, д-, д-, д-,8 1 2 . . „ л у , -д, ў- бўлагини кўрсатинг.

Квадратдан фойдаланиб, каср- ларни таққосланг ва улар ора- сига > ,1 19 У2 19 3'

< ёки — белгисини қўйинп

1502. Кесманннг 1 2

3 2 2* 9 Т ■ ■ • 9

4 2 6• 9 з • • •9

3 9 1073’ • 10

кўрсатинг.4 I

2 ~Кесманинг -5 , -5 , бўлагини кўрсатинг.Кесма ёрдамида касрларни таққосланг ва улар ора-

сига керакли белгини қўйинг:

45

5_1_5

_1_10210

_25

2 _

5

3 2 5 3 610 5 ’ '1 ■ 10 У • 1€4 3 5 4 810 ‘5 ‘ • 1 10 у •‘ • 10■ •

353

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 364: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

I сло *т1V ч 1 2 3 . 4 5 61503. Туғри туртбурчакнинг -5 , убўлагини кўрсатинг.

Тўғри тўртбурчак ёрдамида каср- ларни таққосланг ва улар орасига ке- ракли белгини кўйинг:

13

3

1Ъ26

31Т*2_ 2 3 ‘ ‘ 6

2 3 1 “ -Т1 13 ■ ■ • 6

2У •6_6 *

5

£3

15С4. Касрларни катталашиб бориш тартибида жой- лаштиринг ( 8 та тенг бўлакка бўлинган кесмадан фой- даланинг):

1 1 1 1 1 5 38~’ 4 1 8’ 2' 4 ' 8~' 1Г

1505. Касрларни кичкиналашиб бориш тартибида жойлаштиринг:

1 1 1 1 1 1 ±"9' 3 ' 9 ' 3 ' 9 ’ 9' 9 ‘

1506. Ҳисобланг:3 3 680 нинг 1г- кисми 64 нинг у қисми 420 нинг у қисми7 5 5.80 нинг ■§- қисми 90 нинг қисми 180 нинг у қисми2 572 нинг 3 -қисми 96 нинг -з-қисми

1507. Нуқталар ўрнига >, < ёки — белгисини қў- йиб ёзинп

б 51) -§■ соат . . . 50 минут кун . . . 20 соат

Я64

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 365: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3 2— минут . . . 40 секунд соат . . . 35 минут3 7минут . . . 30 секунд -д кун . . . 21 соат

3 42) у д га . . . 30 а кв. м . . . 800 кв. см7 3^ га . . . 7000 кв. м кв. дм . . . 75 кв. см3 3га . . . 7500 кв: м кв. м . . . 75 кв. см

1508. Ёзувни тугалланг:1 51) кун= . . . соат минут= . . . секунд2 7•*- соат = . . . минут кун = . . . соат

7 кун = . . . соат2-д кун = . . . соат

9 52 ) уд а — . . . кв. м -ў га = . . . кв. м

3 7 Д-4 га = . . . а ^кв. м = . . . кв. ом

7 Кв. М=- . . . К8. СМ4 аКВ. ОМ = . . . К8. СМ

1509. Бир мактаб пионерлари 80 т , иккинчи бир5мактаб пионерлари эса шунинг-д-қисмича темир-тер-

еак йиғишди. Иккала мактаб пионерлари йиққан темир- терсакдан заводда рельслар тайёрланди. Агарҳар10/« темир-терсакдан 70 м рельс чиқса, пионерлар йиққан темир-терсакдан неча метр рельс тайёрланган?

3 6 5

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 366: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1510. Трактор ремонт станциясида биринчи ойда 18 трактор ремонт қилинди, бу ремонт қилиш керак

1бўлган ҳамма тракторнинг қисмини ташкил этади.Қолган тракторлар ҳар ойда баравардан 3 ойда ремонт қилинди. Бу ойларнинг ҳар бирида нечтадан трактор ремонт қилинган?

О ғзаки ҳисоблаш учун

1511.1)27-10 16-700 401-20 51-1227-11 16-701 400-20 50-12

2)82-10 18-100 24-100 16-2582-5 18- 50 24- 25 48-25

3) 420:10 3200:100 1400:100 8 000:25420: 5 3200: 25 1 400: 50 3 000:50

4) 310-42-6:7 270:9-7-360:4:5 820+140-480 : 6-5 18-5-40 + 60-7:30 970-540 : 9-8- 120 50 -9+90-70 + 40-9 : 5

1512. Мисолларни энг осон усул билан ҳисобланп4800: (100-6) 534-17 + 534-83 75 (2-8)1200: (100-4) 826-18-826-8 35-(4-3)

1513. Ифодаларни таққосланг ва улар орасига >, < ёки = белгисини қўйинг:

1) 926 — (335— 96) . . . 926- 335 + 96 1567- 987- 354 . . . 1 567 - (987— 354) 1952- 381 -296 . . . 1 952 — (381 +29«)

а + (£ — с) . . . а-\-Ь — са — (Ь — с) . . . а — Ь — са — Ь — с . . . а — (Ь-\-с)

366

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 367: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) 37 ■ 94 + 37-6 . . . 37-100 17 • 86+12-86 . . . 30-86 95-100— 95 . . . 95-100 79- 37- 37. . . . 79-36(а — 6) + с . . . а + с — Ъ(а — Ь) — с . . . а — (с + А)а-Л + а-с . . . а-Ь с а-(Ь-^с) . . . а-А + а-с

3) 986-14 . . . 986-10 4 (д + £)-с . . . я-с + й-с 67 • (20 + 5). . . 67 • 20 • 5 (а + Ь ) : к . . . а : А+£ : к1 320 : 40 . . . 1 320 : 10 : 4 а : (Ь-с) . . .а : Ь-с1 580 : 10-2 . . . 1 580 : 20 а : (Ь-с) . . . а : Ь \с

1514. Ҳисобламасдан, натижалари бир хил бўлади- ган мисолларни топинг:

1) 35-4 + 35-6 35-11 -35 35-9 + 3528-4 + 28-6 28- 9 + 28 28-12- 2

2) 18-12 9- 2-12 18■ (2-6) 18-(3-4)4-6-14 20-14 + 4-14 24 (10-4) 24-(2-7)

18-10+18-2 10-8-12 6-2-12 18-10-2 20-4-14 24-14 3-8- 14 24-10 + 24-4

Ёзм а ҳ и с о б л а ш уч у.[н

1515. 1) 2382:397 1 824 : 4565 436 : 453

2) 95 345 : 485 105754 :253

4 496 : 562 2212: 316

11 352 : 386189604 : 234 213664 :352

18997 : 739 46 998 : 746

299 700 : 370261960 : 740 149 450 : 490

367

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 368: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) 287-354 806-324 4500-307491-723 781-507 890-5009

6 200-3050 4070-8007

4) 856-256:212 (31970 -50-365) : 32 — 365369 • 428 : 492 (701000 — 565 190): 503 ■ 809

5) 15 м 38 см-\-18 м 36 см15 соат 38 минут-|-18 соат 56 минут 12 сум 45 тийин— 6 сум 50 тийин 12 минут 45 секунд — 6 минут 50 секунд 14 км 040 м — 10 км 070 м 20 кун 16 соат-|-7 кун 13 соат 11 йил 6 ой-[-2 йил 10 ой 8 т 310 к£ —• 3 т 705 кг.

1516. Ҳарфларнинг берилган қийматларида ифода- ларнинг қийматларини ҳисобланг:

1) а — к\т\ а = 100000, Л: = 91 750, т = 367;2) а- Ь ^ а с; а = 4070; £ = 346, с = 214;3) к — т-п\ А = 90 100; т = 89; « = 608.

1517. Тенгламаларни ечинг:526-(л: — 145) = 12524 (1 545-}-*): 83 =70863- х + 482 = 6523 8 550 : (957 —х )= 18.

1518. Жадвални тўлдиринг:

ь

(Ь : 4 ): 2 48 24 20 16 12 8

Ь ҳарфига қандай энг кичик қиймат бериш мум- кин? Ь нинг энг катта қиймати борми?368

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 369: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1519. Жадвални тўлдиринг:

а

5 0 - 100: а 49 48 46 45 40 30

Нима учун айирма камайиб боради? а ҳарфига яна қандай қийматлар бериш мумкин? а ҳарфига бериш мумкин бўлган энг кичик ва энг катта қийматларни айтинг.

1520. Ь ҳарфининг қийматини йиғинди камайиб бо- радиган тартибга қўйиб, жадвални кўчириб ёзинг. Буни йиғиндини ҳисоблаш билан текшириб кўринг. Ъ ҳарфи- га 1, 2, 3, 5 қийматларни бериш мумкинми?

ь 200 8 80 16 40 160

Ь : 4 + 23

1521. к ҳарфига шундай бешта қиймат танлангки (к — 12)-3 кўпайтма ортиб борсин. Ечилишини жад- валга ёзинг. к ҳарфига қандай энг кичик қиймат бериш мумкин?

1522. Жадвални тўлдиринг:

т 4 8 20 40 45 50

(т :4 )- 8

Жадвалдан фойдаланиб, тезлик, ҳаракат вақти ва масофа миқдорлари билан масала туэинг.

1523. Жадвални тўлдиринг:

24—95

а

(15 -Н а) 4 64 68 74 100 120 128

369

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 370: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Жадвалдан фойдаланиб, бир нарсанинг оғирлиги, нарсалар сони, ҳамма нарсанинг оғирлиги билан ма- сала тузинг.

1524. Ифодалар орасига >, < ёки = белгисини қў- йинг:

а-Ь . . . а \ Ъ а-[гЬ . . . а — ЬБелгиларни тўғри қўйганлигингизни жадвалдан фой-

даланиб текширинг:

а 0 | I 1 2 2 3 7

Ь 0 0 1 1 2 2 4

а-Ь

а -Ь Ь

а ~ Ь 1I

1525. Ўтлоқнинг узунлиги 1 км 250 м, кенглиги 800 м. Бу ўтлоқнинг ҳар гектаридан 120 ц дан ўг ўриб олинди. Агар ҳар 24 ц ўтдан 5 ц пичан туша- диган бўлса, шу ўтдан қанча пичан тушган?

1526. Агар ҳар гектар ерга 2 т уруғлик картошка кетса, узунлиги 1 км, кенглиги 600 м бўлган пайкал- га экиш учун қанча картошка керак бўлади?

1527. Жадвални ёзиб олинг ва номаълум сонни то- пинг

Узунлиги Кенглиги Юзи

840 м 750 м х га2 км 120 м х гаX м 800 м 112 га

900 м 'X м 72 га

370

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 371: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1528. Юзи 1 га га тенг бўлган ер майдонининг уэунлиги ва кенглиги қандай бўлиши мумкин?

1529. Жадвални кўчириб олинг ва уни тўлднринг:

Узунлиги 100 м 125 м | 200 м 250 м 400 м | 500 м 11 000 м

Кенглиги •

Юэи 10000 кв. м

10000 кв. м

10000 кв. м

10000 кв. м

10000 кв. м

10000 кв. м

10000 кв. м

Юзи ўзгармай қолиш (10000 кв. м) шартида узун- ликнинг ҳар бир қийматига қандай кенглик мос ке- лади?

Юзи ўзгармаган ҳолда, узунлик ва кенглик қандай ўзгаришини жадвалдан кузатинг.

1530. Участканинг узунлиги 3 марта узайтирилди. Унинг юзи ўзгармаслиги учун, кенглигини нима қилиш керак?

1531. Участканинг кенглиги 2 марта қисқартирилди. Унинг юзи ўзгармасдан қолиши учун узунлигини қан- дай ўзгартириш керак?

1532. Участканинг юзини 4 марта катталаштириш керак. Буни қандай қилса бўлади?

1533. Мактаб биносини қайта қуришда узунлиги 10 м, кенглиги 2 м бўлган коридор 2 баравар узай- тирилди. Коридорнинг юзи неча баравар катталашган?

1534. 1 ке. м дан олинган ҳосил бир хил бўлган ҳолда, бир тажриба участкасидан иккинчисига қара- ганда 3 марта кўп картошка ковлаб олинди. Иккинчи участканинг юзи 180 кв. м. Биринчи участканинг юзи қанчага тенг?

1535. Совхозда икки участкага карам экилган. Бир участканинг юэи 4 га, иккинчисининг юэи 12 га.

371

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 372: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Лгар ҳар гектаридан олинган ҳосил бир хил бўлса, қайси участкадан кам ва неча марта кам ҳосил олин- ган?

1536. Колхоз пахта экилган икки даланинг ҳар гектаридан бир хилда ҳосил олди. Биринчи даланинг юзи иккинчининг юзига қараганда 3 баравар катта. Агар колхоз иккинчи даладан 450 ц пахта олган бўл- са, бнринчи даладан қанча пахта олган?

1537. Колхоз 586 гектар ерга буғдой экиб, гекта- ридан 24 ц дан ҳосил олди. Колхоз йиғиб олган ҳам- ма ҳосилни топинг. Масалани қуйидаги жадвалга қис- қача ёзинг ва ечинг:

1 гектардан олннган ҳосил Экин майдонн Жами ҳосил

Бу масалага тескари иккита масала тузинг ва улар- ни ечинг.

1538. Қисқа ёзувларга кўра масалалар тузинг ва уларни турли усуллар билан ечинг:

1)Масаланомерн Узунлиги Кенглиги Юэи

1 бир хил 356 м X м

28 га 56 га

2 1 км 200 м 400 м бир хил 36 га

х га

3 1 км 800 м 3 км 600 м

600 м X м бир хил

372

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 373: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2)Масаланомери

1 га двн олингвн ҳосил Юзи | Жами ҳосил

1 36 ц 12 ц

16 га х га бир хил

2140 ц

X ц бир хил 4200 ц 2100 ц

3 бир хил 31 га 124 га

620 ц X ц

1539. Ҳар бири 45 гектардан бўлган икки участкадан мош ҳосили йиғиб олинди, бир участканинг гектари- дан 14 ц дан, иккинчи участканинг гектаридан эса биринчига қараганда 2 баравар ортиқ мош олинди. Иккала участкадан қанча мош олинган?

1540. Боғ тўғри тўртбурчак шаклида бўлиб, узун-3

лиги 750 м, кенглиги эса 480 м. Боғнинг — қисмимевазор, қолган қисми токзор. Токзорнинг юзи қанча- га тенг?

1541. Шартларининг қисқа ёзувига кўра масаланн тузинг ва уни ечинг:

1 ( к у н л а р и ) . . . . 40 соат 50 мину:I к у н и ..................................... 12 соат 30 мииутII к у н и 12 соат 30 минутIII к у н и ..................................?Ж авоб. Учувчи учинчи куни ҳавода . . . бўлган.1542. Москвадан Киевга самолёт 1 соат 10 минут

да учиб боради, скорий поезд 15 соат 40 минутда бо- ради. Бу маълумотларга савол топиб цўйинг ва маса- лани айирипь амали билан ечипг.

373

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 374: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1543. Биринчи сунъий йўлдош ўз ҳаракатининг бошида Ер атрофини 96 минут 10 секундда бир ай- ланиб чиқди, иккинчи айланиб чиқишига 103 минут 45 секунд, учинчи айланиб чиқишига 106 минут кетди. Шу маълумотлар бўйича айиришга доир содда маса- лалар тузинг.

1544. Шимолий қутбдаги қутб станцияси иш олиб борган муз бўлаги 6 ойда 1166 км 400 м силжиди. Муз бўлаги бир ойда ўртача қанча масофага силжи- ган? Бир кунда-чи? Бир минутда-чи? Бир секундда-чи?

1545. Автобус эрталаб соат 10 -да А шаҳридан 252 км масофада бўлган Б шаҳрига қараб йўлга чиқ- ди ва юриш жадвалига кўра Б шаҳрнга кундузи со- ат 4 да келиши керак эди. Кундузи соат 2 да автобус А шаҳридан 168 км масофада бўлди. Автобус ўша тез- лик билан юрса, Б шаҳрига жадвалда кўрсатилган вақтда етиб кела оладими? Масалага чизма ясанг ва шу чизма асосида масалани ечинг.

1546. Ишчи топшириқни нормага кўра 30 смена ўрнига 18 сменада бажарди. Агар бир смена 7 соат бўлса, ишчи неча соат вақтни тежаган?

1547. А гар мен . . . соат ухлашим ва эрталаб со- ат . . . да туришим керак бўлса, ухлаш учун қачон ётишим керак?

1548. Мактабда дарслар соат 8-у 30 минутда бошланади. Ўқувчи уйидан мактабга боришига 22 ми- нут кетади ва мактабга дарс бошланишига 10 ми- нут қолганда етиб келади. У уйидан қачон чиқади?

1549. Мактабимизда дарслар соат . . . да бошлана- ди. Мен уйдан мактабга . . . минутда келаман. Мён мактабга биринчи дарсга қўнғироқ чалинишидан . . . минут олдин етиб келишим учун уйдан қачон чиқи- шим керак?374

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 375: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

(

1550. 1) Қизча соат 21 да ухлаш учун ётди, эрта- лаб соат 7-ю 15 милутда уйқудан турди. Қизча қан- ча вақт ухлаган?

2) Шу масалага иккита тескари масала тузинг ва уларни ечинг.

1551. Пионер ташки.потига 1924 йили буюк Ленин номи берилган. Шундан буен неча йил ўтди?

1552. 1) Алексей Максимович Горький 1936 йили 68 ёшда вафот этди. Горький қачон туғилган?

2) Шу масалага иккита тескари масала тузинг ва ечинг.

1553. „Луна-9“ автоматик станцияси 1966 йил 31 январь соат 9-у 45 минутда учирилди, 3 февраль соат 21 дан 45 минут 30 секунд ўтганда Ойга енгил қўндирилди. яЛуна-9“ автоматик станцияси Ердан Ойгача бўлган масофани қанча вақтда учиб ўтган?

1554. Ораларидаги масофа 630 км бўлган иккг, шаҳардан бир вақтда бир-бирига қараб икки поезд чиқди. Бири соатига 50 км тезлик билан, иккинчиси соатига 40 км тезлик билан юрди. 5 соатдан кейин поездлар бир-биридан қандай масофада бўлади?

Қуйидаги формулада ҳарфлар ўрнига қандай сон- лар қўйилса, бу формуланинг ечилиши масаланинг ечи- лишига мос келади:

х = а — (Ь -\- с) • О1555. Бир йўл ёқасига жойлашган икки колхоздан

шаҳарга қараб бир вақтда юк машинаси ва енгил ма-Соатига 70 нм _ Соатига 50 км V

А в ---- — Ғ— ^ -------------- * . ------

^ О соатдвн нейин

шина йўлга чиқди. Енгил машина соатигз 70 км тез- лик билан, юк машинаси эса соатига 50 км тезлик би-

375

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 376: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

лан юрди. Машиналар жўнагандан 3 соат кейиқ енгил машина юк машинасини қувиб етди. Колхозлар ора-

'■сидаги масофани топинг.1556. Колхозчи велосипедда шаҳарга соатига 12 км

тезлик билан жўнаб кетди. 3 соат кейин унинг кети- дан юк машинаси соатига 30 км тезлик билан жўна- ди. Машина жўнагандан неча соат кейин велосипедчига етиб олади?

1557. Оралари 54 км бўлган икки шаҳардан бир вақтда теплоход ва пароход бир томонга қараб жў- пади. Теплоход соатига 30 км тезлик билан сузиб, йўлга чиққандан 6 соат кейин пароходга етиб олди. Пароход қандай ўртача тезлик билан сузган?

1558. Колхозда ҳар гектаридан ўртача бир хилда ҳосил берган икки даладан 1386 ц шсли олинди. Би- ринчи даланинг юзи 25 га, иккинчисининг юзи 38 га. Биринчи даладан иккинчисига қараганда қанча кам шо- ли олинган?

1559. Бири 16 га, иккинчиси 13 га бўлган нкки тажриба участкасининг ҳар гектаридан бир хилда буғ- дой ҳосили олинди. Биринчи участкадан иккинчисига қараганда 84 ц кўп буғдой олинди. Иккала участка- дай қанча буғдой олинган?

1560. Шундай жадвал берилган:

Бнр вагоннннг юк кўтарнш кувяати Вйгонлар сони Ҳамма юкнинг

оғирлиги

Жадвалга сонлар танлаб қўйинг ва агар бу қий- матлардан бирини ўзгаришсиз қолдириб, иккинчисини376

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 377: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

бир неча марта орттирсангиэ ёки камайтирсангпз, учинчи бири қандай ўзгаришини кузатинг.

1561. Томони 4 см 5 мм бўлган квадрат чизинг. Унинг периметрини ва юзини ҳисобланг.

1562. Томонлари 6 см 4 мм ва 2 см 5 мч бул- ган тўғри тўртбурчак чизинг. Унинг периметриии ва юзини топинг.

1563. Тўғри бурчакни ташкил этувчи томонлари 5 см ва 3 см бўлган тўғри бурчакли учбурчак чизинг. Унинг периметрини топинг.

1564. Ўтмас бурчакли учбурчак чизинг. Ўтмас бур- чак учидан учбурчак ичида шундай кесма ўтказингки, тўғри бурчакли иккита учбурчак ҳосил бўлсин.

1565. Ихтиёрий битта бешбурчак чизинг. Шу беш- бурчак учларини туташтирувчи нечта кесма ўтказиш мумкин?

1566. Чизмаларни қараб чиқинг ва улар орасида ўзингизга таниш бўлган шаклларни айтинг.

А В а

1567. Чизмада берилганидек айланалар чизинг. Бн- ринчи айланани тенг 6 бўлакка, иккинчи айланани тенг 3 бўлакка бўлинг. Бўлиниш нуқталарини кесма- лар билан туташтиринг. Айланалар ичида қандай шакл- лар ҳосил бўлди?95 377

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 378: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

С 7 Е Ю Т

1568. 2, <9, шаклларда шундай бир кесма ўтка- зингки, I- шаклдагидек шакллар ҳосил бўлсин.

1569. Жадвалларни тўлдиринг:1)

Квадратпингтомони 5 м | 6 м | 7 м 8 м 9 м 10 м

Юаи

Квадратнинг юзи неча квадрат метр ортиб боради?2)

I----Тўғри тўртбур-

чакнинг узунлиги 16 см 32 см 128 см

Тўғри тўртбур- чакнинг кенглиги | 4 см 256 см

Тўғри тўртбур- чакнинг юзн 256 кв. см 256 кв.

см

Тўғри тўртбур- чакнинг периметри 80 см (36 с*| 514 см

Юзи бир хил бўлганда цандай тўғри тўртбурчак- нинг периметри энг кичик бўлади?378

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 379: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3)Тўгри тўрт- бўрчакииигўЭўИЛИГИ

70 м 66 м | 50 м 36 м

Тўғри тўрт- бурчакнинг

кенглиги6 -И 12 м 30 м

Тўгри турт- бурчакиинг

юэи1720 кв1 м1

1260 кв м

Тўгри тўрт- бурчакмикг мериметри

144 м 144 м 144 м

Периметрлари бир хил булгаида қандай тўгри тўрт- бурчак энг катта юзга эга бўлади?

1570. 1) Ифодаларни қавсларсиз шундай езингки, уларнинг натижалари ўзгармайдиган бўлснн:92-Ъ(34+ 23) (П6 + 28 )- 12 180 - (104+ 18)л + (*+ с ) (в + А )- А а — (А + с)

2) Ифодаларни турли усулларда қавслар билан шун- дай бэингки, уларнинг натижалари ўэгармайдиган бул- син:

27 + 24 + 21 112-32-40 5 + 80 — 70й + А + с а — Ь — с а-\-Ь — с1571. Ҳисобланг:1) 764 — 771840:192 + 209160: 249

200 000 - 408 ■ 309 + 340 • 750 - 84 5272) 16 кг Ъ60 г : (20 кг 560 г — 19 кг 640 г)

(94 сум 56 тийин + 86 сум 25 тийиц:15)-361572. Ўқувчилар 56 кг 800 г макулатура йиғишди.

^ . 3Бу маиулатура қаита ишланганда, огирлигининг қис-ми миқдорида Сэув қогози олинди. Агар бир дафтар- нинг оғирлиги 30 г бўлса, олинган қоғоздан нечта даф»

379

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 380: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

тар чиқади? Агзр бир ўқувчига йилига 16 та дафтар керак бўлади деб ҳисобласак, бу дафтарлар билан қанча ўқувчини таъминлаш мумкин?

1573. Иккита тракторчи ер ҳайдаш вақтида 3904 кг ёнилғи сарфлади. Улардан бири 76 га, иккинчиск 46 га ерни ҳайдади. Агар иккала тракторчи 1 га ерни ҳайдашга баравардан ёнилғи сарфлаган бўлса, улардан ҳар бири қанча ёнилғи сарфлаган?

1574. Бир квадрат чизинг. Бу квадратнинг диаго- налларини ўтказинг. Диагоналлар кесишганида қандай бурчаклар ҳосил бўлди? Текшириб кўринг.

1575. Тўғри тўртбурчак чнзинг. Бутўғри тўртбур- чакда диагоналлар ўтказинг. Тўртбурчакнинг диагонал- лари кесишганида қандай бурчаклар ҳосил бўлди? Тек- шириб кўринг.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 381: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

IX. Ў Қ У В Ч И Л А Р Н И Н Г Б И Л И М И ҲА МД А М А Л А К А Л А Р И Н И Т Е К Ш И Р И Ш У Ч У Н

С А В О Л ВА Т О П Ш И Р И Қ Л А Р(12 дарс)

Номерлаш

1576 (оғзаки ҳисоблаш учун).1) Нима учун биэнинг саноқ системамиз ўнлик са-

ноқ системаси дейилади?2) Ўн хонали сон қайси синфларни ўз ичига ола-

ди? Олти хонали сон-чи? Уч хонали сон-чи?3) Ҳар бир синфда нечта хона бор? Уларнинг но-

мини айтинг.4) V хонанинг 3 та бирлиги қандай сонни билди-

ради? VII хонанинг 6 бирлиги-чи? IV хонанинг 8 бир- лиги-чи?

5) Энг кичик бутун сонни айтинг. Энг катта бутун сонни айтиш мумкинми?

6) Сонларни ёзиш учун нечта рақам бор? Бир ра- қамни икки марта такрорламасдан ўн хонали сон ёзиш мумкинми? Ун икки хонали сон ёзиш-чи?

7) Кўп хонали сонни қандай ўқиш керак? Мана бу сонларни ўқинг: 31 465972; 475 138000; 62000458; 70050060.

8) Маълум бир сонда бирон хона бирликлари неч- та зканлигини, масалан, 14 785 сонида ҳаммаси бўлиб нечта юз борлигини қандай билиш мумкин?

9) Соннинг ўнг ёнига бир ноль (икки ноль, уч ноль) ёзилса, сон қандай ўзгаради, агар ноллар билан тугаган соннинг охиридан бир ноль (икки ноль, уч ноль) ташланса, сон қандай ўзгаради?

331

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 382: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

10) Сонни кўрсатилган хонагача қандай яклнтлаш керак? 7384 ни юэгача яхлнтланг.

11) 50 гача бўлган ҳар қандай сонни ёзиш учуннечта римча рақам етарли бўлади?

1577 (ёэма ҳисоблаш учун):1) 2000 сонидан олдин келадиган сонни ёзинг;

унинг кетидан келадиган сонни ёзинг.2) Учта сон ёзинг: а) III синфнинг 28 та бирлиги-

дан иборат бўлсин; б) II синфнинг 60 та бирлигиданиборат бўлсин; в) III синфнинг 45 та бирлиги ва I синфнинг 976 бирлигидан иборат бўлсин.

3) 4, 2, 8 рақамларидан фойдаланиб, мумкин бўл- ган барча икки хонали сонларни шундай ёзиб чиқинг- ки, сонда бир рақам икки марта такрорланмасин.

4) Қуйидаги сонларни рақамлар билан ёзинг: а) йи- гирма минг уч юз олтмиш беш; б) тўрт миллион бир юз етмиш тўққиз минг; в) ўттиз миллион беш юз ўн икки.

5) а) 16 480 ни хона қўшилувчилари йиғиндиси шаклида ёзинг. '

6) Хона қўшилувчилари йиғиндиси 3000 — 700-(— — 2 0 - 8 ни бир сон қилиб ёзинг.

6) Қуйидаги тенгсизликларда хўрнига қўйиш мум- кин бўлган сонларни ёзинг:

а) 99998 < * < 100002; б) 99 999 < л: < 100003.7) 1856 сонини: а) ўнгача; б) юзгача; в) мингга-

ча яхлитланг.

Узунлик, оғнрлик, вақт ўлчовлари

1578 (оғзаки):1) Узунлик ўлчови бирликларини энғ кичигидан

бошлаб энг каттасигача айтинг.382

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 383: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Йирик ўлчов бирлиги ўзидан олдимги кичик ўлчов бирликларидан қандай ҳосил қилинади?

3) 1 л да неча дециметр бор? Неча сантиметр бор? Неча миллиметр бор?

4) а) 1 км ни қандай кичик ўлчов бирликлари би- лан ифодалаш мумкин?

б) 3000 мм ни қандай йирик ўлчов бирликлари билан^ифодалаш мумкин?

5) Қогозга чизилган кесмани ўлчаш учун қандай асбобдан фойдалапиш эш' қулай бўлади? Чизгич £р- дамида кесманинг узунлигини қандай аниқлик билан ўлчаш мумкин?

6) Қандай ҳолларда ўлчаш учун £ғоч метрдан, ру- леткадан, ўлчов занжиридан, дала циркулидан фойда- ланилади?

7) Огирлик ўлчови бирликларини энг каттасмдан бошлаб энг кичигигача айтиб чиқинг.

8) 1 т да неча центнер бор? Неча килограмм бор? Неча грамм бор? 1 ц да неча килограмм бор? 1 кг да неча грамм бор?

9) а) 1 т ни қандай кичик ўлчов бирликлари би- лан ифодалаш мумкин?

б) 300 ц ни қандай йирикроқ ўлчов бирликлари билан ифодалаш мумкин? 4 500 кг ни-чи, 15000 грамм- ми-чи?

1579 (езма):1) Кичикроқ ўлчов бирлнкларн билан ифодаланг

14 км 12 м8 км 475 м 9 м 70 £м16 т 18 кг4 т 235 кг б нг 075 «

т

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 384: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Йирикроқ ўлчов бирликлари билан ифодаланг: 3000 м 2000 мм 20000 кг 7000 г

15872 м 4780 мм 12346 кг 11830 г1580. 1) Чизғич ёрдамидэ АВ ҳамда СО кесмала-

рини ўлчанг ва ҳар бирининг узунлнгини сантиметр ва миллиметрлар билан ёзинг.

А н I в —чД2) Расмда берилган шаклларда керакли ўлчашларни

бажаринг ва уларнинг периметрларини ҳисобланг.

1581. 1) 175 грамм оғирликдаги банкага 400 г қай- моқ қуйилди. Бу қаймоқни банкаси билан тарозида тортганда, у неча граммни кўрсатади?

2) Тарозининг бир палласига 500 г ли тош, ик- кинчи палласига эса шакар солинган пакет қўйилди. Пакетга 420 г шакар солинган. Тарози паллаларини баравар келтириш учун пакетга яна неча грамм ша- кар солиш керак?

1582. 1) Вақт ўлчовлари бирликлари жадвалини энг каттасидан (асрдан) бошлаб, энг кичигигача (секунд- гача) ёддан ёзинг.

2) Кичикроқ ўлчов бирликлари билан:а) 8 йил, 12 йил саккиз ойни ойлар билан; б) 4 кун,

11 кун 20 соатни соатлар билан; в) 5 соат,12 соат 30 минутни минутлар билан; г) 6 минут, 13 минут 15 секундни секундлар билан ифодаланг,

8

к

384

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 385: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

3) Йирик ўлчов бирликларида ифодаланг:. 1800 секунд 2 700 минут 2 635 соат

3685 секунд 4284 минут 6139 соат

Қўшиш

1583 (оғэаки):1) Икки ёки бир неча қўшилувчининг йиғиндисини

топишда ишлатиладиган арифметик амал нима деб ата- лади?

2) Йиғиндига сонни қандай қўшиш мумкин? Сонга йиғиндини қандай қўшиш керак?

3) Қандай шароитда йиғинди ўзгармайди?4) Йиғиндининг ўрин алмаштириш хоссасини олдии

сонли формула билан, кейин эса ҳарфли формула би- лан ёэинг.

5) Қуйидаги ёзув йиғиндининг қандай хоссасини ифодалайди:

19 + 81 + 174 + 26 = (19 + 81) + (174 + 26)?6) Мисолларни оғзаки ечинг; фақат жавобларини

ёзинг:а) 68-1-77 + 32; 425 + 320+ 680; 172 + 119+28^ 81б) 540+ (460+ 816); (256 + 630)+ 344в) 299 + 132; 423+199; 302+198Ҳар бир мисолни ечишда қўшишнинг қандай хос-

сасидан фойдаландингиз?7) Йиғинди ва иккинчи қўшилувчи берилган бўлса,

номаълум қўшилувчи қандай топилади?8) Агар қўшилувчилардан бири: а) бир ^ечта орт-

тирилса;б) бир нечта камайтирилса, йиғинди қандай ўзга-

ради?25—95 385

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 386: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бир қўшилувчи 12 та орттирилди. Йиғиндн ўэгар- маслиги учун инкинчи қўшилувчини иима қилиш ке- рак'?

9) Қўшиш тўғри бажарилганлигини цандай текши- риш керак? Текширишнинг ҳар бир усули нимага асосланган?

1584. (ёэма):]) 768096 ва 976804 сонларини қўшинг.2) Ҳисобланг:а) 3 798 + 479 + 74 629 + 657 396б) 18 км 948 .«4-14 км 650 мв) 15 соат 48 минут4“ 16 соат 57 минут

3) Расмда берилгаи в учбурчакнинг ҳар бир

томонини ўлчаб чиҳмас- дан, унинг лериметрини топинг.

4) а) 800 ҳосил қи- лиш учун ҳандай сонни 416 та орттириш керак?

б) 1098 ҳосил қилиш учун 240 ни нечта орттирнш керак?

Бу саволларни тенглама шаклнда ёэинг ва уларни ечинг.

5) Қўшишни чўтда бажаринп

а) 764-38; 408+ 594;’ 80726 + 94386) 96 тийин + 74 тийин; 65 сўм + 76 сўм;

4 сўм 87 тийин + 6 сўм 05 тнйин.б) ,1968 ва 2356 сонлари йигиндиеини 806 та

орттириш" иборасини сонли формула билан ёэинг. Бу ифоданинг қийматнни топинг.

7) Тенгламани ечинг: лс+2 765 «= 10000.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 387: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

8) Тенгсизликларда С ҳарфига қандай қийматлар бериш мумкин:

С + 17 <22; 26+С>40; 16 + (85 + С) < 120?9) Қуйидаги мисолларнинг ҳар бир жуфтидан би-

ринчи мисолни ечинг ва унинг натнжасига қараб ик- кинчи мисолдаги йиғиндини топинг:

а) 634 + 568 б) 796 + 457 639 + 568 796 + 452

10) Қўшиш тўғри бажарилганми, икки усул билан текширинп

18 796 — 6 488 = 25 23411) х — а \ Ь формулага кўра турлича содда маса-

лалар тузинг.12) Фабрика посёлкасида учта кутубхона бор. Бир

кутубхонада 24650 та китоб бор, иккинчисида бирии- чидагига қараганда 8060 та ортиқ, учинчисида эса биринчи ва иккинчида бирга қанча бўлса, ундан 1 700 та ортиқ китоб бор. Учала кутубхонада қанча китоб бор?

13) Омборда бир қанча сабзавот сақланар эди. Ун- га яна 1235 ц ва 1280 ц сабзавот келтирилгандан кейин ундаги сабзавот 6025 ц бўлди. Омборда олдин неча центнер сабэавот бўлган? Масалани тенглама ёр- дамида ечинг.

14) Тўғри тўртбурчакнинг узунлиги 136 мм\ бу унинг энидан 48 мм ортиқ. Тўғри тўртбурчакнинг пе- риметрини ҳисобланг.

15) Бир синфда а ўқувчи бор, иккинчи бир синф- да ундан Ь ўқувчи ортиқ. Иккала синфда қанча ўқув- чи бор? Бу масалани ечиш форчуласини ёзинг; ҳарф- лар ўрнига уларнинг мумкин бўлган қийматларини қўйинг ва натижасини топинг.

387

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 388: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ай и р и ш1585 (оғзаки):1) Қандай арифметик амал айириш деб аталади?2) Йиғинди сондан кандай айирилади? Сон йиғинди-

дан қандай айирилади? Айирмадан сон қандай айири- лади?

3) Агар айрилувчи ва айирма берилган бўлса, но- маълум камаювчи қандай топилади?

Камаювчи ва айирма берилган бўлса, номаълум ай- рилувчи қандай топилади?

4) а) Камаювчи бир нечта орттирилса, айирма қан- дай ўзгаради? б) Камаювчи бир нечта камайтирилса, айирма қандай ўзгаради?

Айрилувчи бир нечта орттирилса ёки камайтирил- са, айирма қандай ўзгаради?

5) Айиришнинг тўғри бажарилганлиги қандай тек- ширилади? Текширишнинг ҳар бир усули нимага асос- ланган?

6) Қулайроқ усуллардан фойдаланиб, оғзаки ҳисоб- ланг:

а) 745 -(340 + 205); 376-(126 + 95)б) (478 - 12) - 178; (465 - 118) — 82в) 502 - 65; 265 - 98; 934 — 299Ҳар бир мисолда қандай усулдан фойдаланганингиэ-

ни тушунтиринг.7) Қуйидаги ифодаларнинг қийматларини қандай

усуллар билан топиш мумкин:а — (Ь-\-с); (л + ^ )—с; (а —Ь) — с?

8) х — а — Ь формулага кўра турли хил содда ма- салалар тузинг.

1586 (ёзма);1) 15 824 ва 9875 сонлари айирмасини топинг.

388

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 389: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

2) Ҳисобланг:а) 30 604- 10540; 400 203-96 165; 100000-29384б) 14 т 54 к г— 8 т 936 кг\

58 сўм 69 тийин — 19 сум 75 тийин 50 минут ЗОсекунд — 12 минут 48 секунд

3) Циркуль ва чизғич- в дан фойдаланиб, АВС уч- бурчакнинг энг катта ва энг кичик томонларини топинг ҳамда энг кичик томони энг катта томонидан цанча қисқалигини би- линг.

4) Чўтда ҳисобланг:а) 438 — 126; 84 — 57; 900 — 245; 4063- 1845,б) 8 сўм 56тийин — 2 сум 75 тийин,

82 сўм 15 тийин — 26 сўм 07 тийин.5) Тенгламаларни ечинг:а) х - 485 = 234+196; б) 786 + (458 - х) = 1000.

6) Саволларни тенглама шаклида ёэинг.а) Натижада 396 билан 418 нинг йиғиндисига тенг

сон чиқиши учун қандай сонни 758 та камайтириш керак?

б) 1000 ва 337 сонлари айирмасига тенг сонни ҳо- сил қилиш учун 902 дан қандай сонни айириш керак?

7) Биринчи мисол ечилишининг натижасига қараб, иккинчи мисолнинг жавобини топинг:

а) 598 - 346 б) 844 - 265 в) 1 254 - 582 602 — 346 834 — 265 1 254 - 590

г) 2000-758 2000-738

ЗЯ9

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 390: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

8) 18 — Л > 12; А — 20 < 15; 100 — (36 — А) < 76 тенгсизликларида к ҳарфи қэндай қийматларнн олиши мумкин?

9) „6902 ва 2808 сонлари айирмасини 3064 та ка- майтириш“ ифодасини формула билан ёэикг. Ҳосил қилинган ифоданинг қийматини топинг.

10) Амал тўғри ёки нотўгри бажарилганлигини ик- ки усул билан текшириб кўрннг; агар хато тонсангиз, мисолни тўгри жавоби билан қайтадан ёзинп

7 102 — 3615 = 3586.11) Совхоз элеваторга 12850 ц бугдой ва арпа

жўнатди, бунда 7165 ц бугдой жўнатилган. Ғалланимг қайси биридан кўп ва қанча кўп жўиатнлган?

12) Колхоз боғида. ҳаммаси бўлиб 1 786 туп олма, шафтоли ва ўрик дарахтлари бор. Олма ва шафтоли дарахтлари бирликда 1068 та. Агар шафтоли ва ўрик дарахтларини қўшсак, 1128 бўлади. Колхоз боғида ҳар қайси дарахтдан қанча бор?

13) Ўқувчилар мактаб тажриба участкасида 1200/« картошка ва 1050 кг карам етиштиришди. Ярим йил-дан кейин олинган сабзавотнинг қисмн қолди. Яримйилда қанча сабзавот ишлатилган?

14) Бир қопда а кг, иккинчи қопда ундан Ь кг кам картошка бор. Иккала қопда қанча картошка бор? Масалани ечиш формуласини тузннг, ҳарфлар ўрнига сонлар қўйинг ва натижаснни топинг.

Ҳамма амалларга донр масалалар1587. Мактабда 10 кунда 1 680 кг кумир ёқилдн.

Агар куилиқ норма олдиигича қолса, мактабга бир ой- га (30 кунга) қанча кумнр керак бўлади?

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 391: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Масалани уч усул билан, жумладан, тенглама ту. зиш усули билан ҳам ечинг.

1588. Масалани турли усуллар билан ечинг.Тегирмонда уч кунда 1 348 ц ун тортилди: бирин-

чи куни 456 ц, иккинчи куни 512 ц. Учинчи куни цан- ча ун тортилган?

1589. Икки синфга узунлиги 32 м, кенглиги 20 м бўлган мактаб спорт майдонини тозалаш топширилдн. Бир синфда 42 ўқувчи, иккинчи синфда 38 ўқувчи бор. Агар иш синфлардаги болалар сонига қараб тақ- симланса, ҳар бир синфга неча квадрат метр тўғри келади?

Масаланинг ечилишини текширинг.1590. Самолёт бир куни 10 соат, иккинчи куни

6 соат учди. Самолёт иккинчи куни биринчи кунга қараганда 2 560 км кам учган ва тезлиги иккала кун- да ҳам бир хил бўлса, ҳар қайси куни неча километр масофани учиб ўтган?

1591. Бир сигир кунига ўртача 14 кг дан сут бе- ради. Агар ҳар 100 кг сутдан 3 кг 800 грамм сариСғ олинса, 120 снгирдан бир ойда(30 кунда) соғиб олин- ган сутдан қанча сарибғ олиш мумкин?

1592. Самолёт 9 соат учди. У олдинги 4 соатда соатига 362 км тезлик билан, қолган вақтда эса со- атига 425 км тезлик билан учди. Самолёт бутун ма- софани қандай ўртача тезлик билан учиб ўтган?

1593. Ораларидаги масофа 1200 км бўлган икки шаҳардан бир вақтда бир-бирига қараб икки поезд йўлга чиқди. Поездлардан бири бу масофани 20 соат- да, иккинчиси 30 соатда ўтади. Поездлар неча соатдан кейин учрашади?

1594. Колхозчи қишлоқдан шаҳарга отда жўнав, соатига 10 км тезлик билан кетди. Бир соатдан кейин

* 391

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 392: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ўша қишлоқдан шаҳарга велосипедчи соатига 15 км тезлик билан жўнади. Велосипедчи отлиққа шаҳарга кираверишда етиб олди. Қишлоқдан шаҳаргача неча километр экан?

1595. А пунктидан икки мотоциклчи қарама-қарши томонга жўнашди. Улардан бири соатига 42 км, ик- кннчиси соатига 46 км дан йўл босди. Мотоциклчи- лар йўлга чиққандан 3 соат кейин, бир-биридан қанча масофада бўлишган?

1596. Формулаларга кўра масалалар тузинг. д:= 180 + (240 + 820) х = (а :Ь )- сх — 600 -(160 + 420) х = а : (Ь :с )л = (24:8)-6 х = а (Ь : с )

Кўпайтириш1597 (огзаки):1) а сониии Ь сонига кўпайтириш нима деган сўз

(ёки: бир сонни иккинчи сонга кўпайтириш нима деган сўз)?

2) а) Ушбу 16 — 1 6 1 6 — 16 —1— 16 йиғиндини кў- пантма шаклида қандай ёзиш мумкин?

б) Ушбу (12-4) кўпайтмани йиғинди шаклида ёзинг.в) Кўпайтиришни қўшиш билан алмаштиринг

9-3 — 7*4 =г) Берилган ифодани кўпайтмалар йиғиндиси билан

алмаштиринг:15+15+15 + 8 + 8 + 8 + 8

3) Кўпайтманинг ўрин алмаштириш хоссаси нима- дан иборат?

4) Қуйидаги ёзувлар кўпайтманинг қандай хоссала- рини ифодалайди:

а) 46-12= 12-46;б) (8-7)-5 = (8-5)-7?

392

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 393: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Бу хоссаларни ҳарфлар ёрдамида ёаинг.5) а) Йиғиндини сонга қандай кўпайтириш керак?6) Сонни йиғиндига қандай кўпайтириш керак/6) Қулай усулдан фойдаланиб, оғзаки ҳисобланг:а) 15-9-6; 2-17-25; 15-7-4; 6-12-2-5б) (120-|-80)-5; (56-]- 25)-6; 1020 4в) 75-4; 8-54; 105-15; 32-2037) Қуйидаги ифодаларнинг қийматларини қандай

усуллар билан ҳисоблаш мумкин:(а^Ь )-т\ к ‘ {Ь-\-с)}

8) Кўпайтмани сонга қандай кўпайтириш керак? Сонни кўпайтмага-чи? Берилган кўпайтма ва бир кў- пайтувчига асосланиб, номаълум кўпайтувчи қандай топилади?

9) Кўпайтувчилардан бири бир неча марта кўпай- тирилса ёки камайтирилса, кўпайтма қандай ўзгаради?

10) Қулай усулдан фойдаланиб, оғзаки ҳисобланг: (16• 12) -5; (15-14)-6; 45-12; 15-36

Мисолларни ечишда кўпайтманинг қандай хоссала- ридан фойдаландингиз?

1598 (ёзма):1) 657 ва 438 сонларининг кўпайтмасини топинг.2) Ҳисобланг:а) 5 700-46; 6034-800; 208-306; 3 700-480б) 8 ц 35 кг- 72; 36 сўм 45 тийин 843) Кўпайтириш тўғри ёки нотўғри бажарилганми,

икки усул билан текшириб кўринг: 74-52=3808.4) Тенгламаларни ечинг:

5 -х-\- 125 = 425 476 -д:-4 = 300 30- (х-10) = 900

393

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 394: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

5) Қуйидаги тенгсизликларда а ҳарфига қандай қий- матлар бериш мумкин:

а-8 < 160; 14-л > 70; 6-(л-10) < 300?6) Жадвални тўлдиринг:

Кўпаювчи 80 ■ 120 960 1 15 635

Кўпайтувчи 12 18 40 96

Кўпайтма 720 540 960 600 635 0

7) Биринчи мисолларни ечинг ва уларнинг жавоб- ларидан фойдаланиб, иккинчи мисолларнинг жавобла- рини топинг:

а) 38- 5 б) 64-3 в) 16-8 г) 240-4 38-15 128-3 16-2 80-4

8) Ифодаларни таққосланг ва ҳисобламасдан улар орасига >,< ёки = белгисини қўйинг:

485-230 .. . 324-230 125- 68 . . . 125- 86

9) Ифодаларни ёзинг ва уларнинг қийматларини топинг:

а) 406 ни 568 ва 375 сонлари йиғиндисига кўпай- тириш.

б) 418 ва 310 сонлари кўпайтмасини 2278 та орт- тириш.

10) х = а Ь формулага асосланиб, турлича содда масалалар тузинг.

11) Болалар уйига ўғил болалар учун 36 та костюм ва 28 та пальто олинди. Бир костюм 9 сўму 70 тийин, бир п&льто эса ундан икки баравар қиммат туради. Олинган костюм-пальтоларга қанча тўланган?394

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 395: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

12) Тугри тўртбурчакнинг эни 48 мм\ бу унинг бўйидан уч марта қисқа. Тўгри тўртбурчакнинг пери- метри қанчага тенг?

13) Боғда 186 туп шафтоли, ундан 2 баравар кўп олма бор. Шафтоли ва олмалар биргаликда богда бўл-ган ҳамма дарахтнинг қисмини ташкил этади. Боғдаҳаммаси бўлиб қанча дарахт бор?

14) Периметри берилган квадратнинг нериметридан икки марта узун бўлган квадрат чизннг. Ьу квадратлариинг юз- ларини таққосланг.

Бў л и ш1599 (огзаки):1) Қандай арифметик амал бўлнш деб аталади?2) Йигнндини сонга қандай бўлиш керак?

Сонни кўпайтмага қандай бўлиш керак?3) Агар бўлинувчи ва бўлинма маълум бўлса, но-

маълум бўлувчи қандай топилади?4) Бўлинувчи бир неча марта орттнрилганда Ски ка-

майтирилганда, бўлинма қандай ўзгаради?Бўлувчи бир неча марта орттирилганда ёки камай-

тирилганда, бўлинма қандай ўзгаради.5) Ьўлиш натижасининг тўгрилиги қандай тскши-

рилади?6) Кулай усулдан фоидаланиб, қуйидагиларни ҳисоб-

ланг:а) 96: 4 360: 8 192: 6 1248: 3б) 210: 14 690 : 15 540:36 270: 18в) 360 : 5 2500: 50 1800 : 25 425 : 5г) (80+ 16): 4 (83+17): 4 (160+40): 8

395

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 396: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

7) х — а :Ь формулага асосланиб, ‘гурли шаклда содда масалалар тузинг.

1600 (ёзма):1) 169422 ва 187 сонлари булинмасини топинг.2) иўлишни бажаринг:а) 648036:9; 437 360:56; 315 806:587б) 523: 1 + 0 : 523+1 : 1в) 94 м 08 см : 42; 18 т : 4 т 500 кг

321 сўму 10 тийин : 12 сўму 35 тийин3) Бўлиш тўғри бажарилганми, икки усул билан

текширинг:69 120 : 80 = 864

4) Узунлиги ва кенглиги расмда берилган тўғри ------------------- тўртбурчакнинг узунлиги ва

кенглигидан икки марта ки- чик бўлган тўғри тўртбур- чак чизинг. Шу тўғри тўрт- бурчакларнинг юзларини

■* таққосланг.5) Тенгламаларни ечинг:а) х : 420 = 5 600 в) (630 : х) : 18 = 1406) 9 600 : х = 320 г) 1 125 : (х : 45) — 125б) Жадвални кўчириб олинг ва уни тўлдиринг:

Бўлунчи 840 225 739 918

Бўлинувчи 60 36 918 149

Бўлинма 28 15 739 0

7) Қуйидаги саволларни тенглама шаклида бзинп а) 318 ҳосил қилиш учун қандай сонни 51 марта

камайтириш керак?396

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 397: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

а) 560 : 8 = 70 560: (8-2)

б) 180:3 = 60 (180-2) :3

а : Ь = 48 а :(Ь- 2) т : п = 85 (/й • 3) : п

Ь : с= 75 Ь : (с : 4)

а : £=120 (а : 5): Ь

б) 9 ҳосил қилиш учун 1818 ни қандай сонга бў- лиш керак?

8) Ҳар бир жуфт мисоллардаги биринчи мисолнинг натижасидан фойдаланиб, иккинчи мисолнинг натижа- сини ҳисобланг:

540 : 6 = 90 540 : (6 : 3)960 : 6 = 160 (960 : 4): 6

9) Ифодаларни формула билан ёзинг ва қийматлари- ни топинг:

а) 51712 ни 302 билан 210 нинг йиғиндисига бўлиш.б) 2001 дан 625 ва 23 сонлари бўлинмасини айи-

риш.10) Қуйидаги тенгсизликларда Ь ҳарфи қандай қий-

матлар олиши мумкин:Ь : 7 < 8; 60 : Ь < 12; (120 : Ь) : 2 > 20?

11) Электровоз 5 соатда 400 км, паровоз эса 8 со- атда 320 км йўл босди. Электровознинг тезлиги паро- вознинг тезлигидан неча марта ортиқ?

12) Боғдан 1 т 600 кг олма териб олинди. Бу ол-маларнинг қисми яшикларга ҳар бирига 16 кг данқилиб, қолган олмаларни эса ҳар бирига 20 кг дан қилиб жойланди. Ҳамма олмани жойлаш учун қанча яшик керак бўлган?

13) Заводда 720 деталь тайёрлаш керак. Бир ишчи шунча детални 10 соатда, иккинчи ишчи эса 15 соат- да тайёрлай олади. Агар иккала ишчи бирга ишласа, ҳамма детални неча соатда тайёрлаши мумкин?

14) Бир пайкалдан 57 т 600 кг, иккинчи пайкалдан унга қараганда 2 баравар кам картошка олинди. Ҳам-

397

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 398: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

ма картошканинг қисми 50 кг дан қилиб қопларгасолиниб, 18 машинага баравардан ортилди. Ҳар бйр машинага неча қоп картошка ортилган?

15) Автомашина олдин 160 км йўлни босиб ўтди, кейин шу масофанинг ярмича, ундан кейин чорагича йўлни босиб ўтди. Босиб ўтилган йўл қолган йўлга қараганда 2 баравар кўп. Агар автомашинанинг ўрта- ча тезлиги соатига 60 км бўлса, у бутун йўлни неча соатда босиб ўтади?

Барча амалларга доир масалалар

1601. Комсомоллар ва пионерлар узунлиги 80 м, кенглиги 50 м жойга мевали дарахтлар экиб, атро- фини иҳота қилишди. Иҳотанинг узунлиги қанчв? Богнинг юзи қанча?

1602. Полиз квадрат шаклида булиб, унинг пери- метри 320 м. Полизнинг юзи қанча?

1603. Боғ туғри туртбурчак шаклида бўлиб, унингузунлиги 270 м, кенглиги 120 м. Богнинг қисмиолмазор бўлиб, ҳар бир туполмага 30 кв. м жой тўғ- ри келади. Боғда қанча туп олма бор?

1604. Уч колхоз элеваторга буғдой топширди; би- ринчиси 840 ц топширди, бу учала колхоз топширганбуғдойнинг қисмини ташкил этди, иккинчи колхоз

биринчиси топширганининг қисмича, ундан қолга-нини эса учинчи колхоз топширди. Учинчи колхоз не- ча центнер буғдой топширган?

1605. Бир бедазордан 322 ц, иккинчисидан 326 ц беда ўриб олинди. Бу беда 4 машинанинг ҳар бирнга396

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 399: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1$ ц даи ортиб, кунига 3 мартадан ҳатнаб ташилди.' Ҳамма беда неча кунда ташиб олинган?

1606. Ернинг биринчи йўлдоши Ер атрофини 96 ми- нут 10 секундда бир айланиб чиҳди, иккинчи йўлдоши эса 103 минут 45 секундда айланиб чиқди. Ернинг би- ринчи йўлдошига қараганда иккинчи йўлдоши Ер атро- фини айланиб чиқиши учун қанча кўп вақт кетган?

1607. 1) А. С. Пушкин 1799 йилда туғилиб, 1937 йил- да вафот этди. А. С. Пушкин неча йил яшаган?

2) Ҳар бир масалага иккитадан тескари масала ту- винг ва уларни ечинг.

1608. Олма дарахти гилос дарахтидан паст, гилос дарахти эса теракдан паст. Олма дарахтининг баланд- лиги 3 м, теракнинг баландлиги 15 м. Гилос дарахти- нинг баландлиги тўгрисида нима дейиш мумкин? Гилос дарахтининг баландлигини а ҳарфи билан белгилаб, бу саволнинг ечилишини тенгсизлик шаклида Сзинг.

1609. Синф хонасининг узунлигини ўлчаганда бу узунлик 5 м дан ортиқ ва 6 м дан кам чиқди. Синф хонасининг узунлигини х ҳарфи билан белгиланг ва уни қўш тенгсизлик шаклида ёзинг. Синфнинг узунлиги қан- чага тенг бўли ии мумкин?

1610. Тўғри тўртбурчак шаклидаги участканииг, узунлиги 500 м, кенглиги 300 м. Бу участканинг пла-! нини I см да 100 м масштабда чизинг.

1611 — 1614- масалаларни тенгламалар туэиб ечинг.1611. 18 та умумий дафтарга 30 та қаламга тўлан-

ганча пул тўланди. Битта дафтар 5 тийин туради. Бит- та қалам қанча турган?

1612. Богда бир неча туп олма бор эди. Кузда ҳар бирига 12 тупдан қилиб 10 қатор олма кўчатлари ўт- қаэилгандан кейин, боғдаги олма дарахтлари 135 туп бўл- ди. Боғда илгари неча туп олма булган?

«му|

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 400: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1613. 4 м жун газлама билан 6 м мовут учун 182 сўм тўланди. 1 м жун газлама 23 сўм туради. 1 м мовутнинг баҳоси қанча?

1614. Теплоход А ва В пристанлари оралиғидаги масофани соатига 35 км тезлик билан 5 соатда ўтди. Қайтишда шу пристанлар оралиғидаги масофани 6 со- атда ўтди. Теплоход қайтишда қандай’ тезлик билан юрган?

1615. Формулаларга кўра масалалар тузинг:х = (а Ь 4- с ): 3 х — (а ■ Ь -г- с • Л) : (Ь 4- х = а-Ь-\-с Ъ ёки (а-, с)'Ь х ^ а г ^ Ь ^ с )5 = а-Ь (агз. бирлик)

л = (41+45 + 43) :3 л: = 55.3 + 56-2 х — 48-3-1-52-3 х =» 540 : (50 -|- 58) р = (а-\-Ь)-2

С

с

1616. 1) Бу чизмада ВО кесма еттита шакл учун умумий. Булар қан- дай шакллар? Уларни айтинг ва ёзинг.

2) Бу шаклдан ҳам- ма ўткир, туғри ва ўтмас бурчакларни (гў- ниядан фойдаланиб) то- пинг. Уларни ҳарфлар билан белгилаб ёзинг.

3) Диаметри АВ кесмадан иборат бўлган айлана чизинг.

400

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 401: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

4) Мана бу тўғри бурчакли шаклларнинг юзларини

5) Қуйидаги диаграммани ўқинг. Бунда нима тасвир- ланган? Қайси телевизион минора энг баланд? Қай- сиси энг паст? Ҳар қайси миноранинг баландлигиии топинг. Москва телевизион минораси бошқа минора- ларнинг ҳар биридан қанча баланд? Бу минора антен- насининг узунлигини аниқланг.

$00

Пвриж Яенингдад Уосмво

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 402: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

И Л О В А Л А Р

I. Еаъэн ўнув нуролларннниг йахолари

' Ўнув нуролларининг >ЮМН

Баҳоси (ти- Яин дисоби

да)Ўҳуи куролларииииг

ном и *Ғиҳоси (ти- *ии ҳиссбн

да)

Дафтвр 2 Буёцлар 8Ручка 3 Бир шиша сиёҳИоролар (2 псро) 1 (анторучка учун) 14Қалам 3 Расм дафтари 10Чиэгич 5 Рангли қоғозГўния 4 (бир тахтаси) 2Пиркуль 10

2. Баъэн ознн-овцатларнннг ўр тача баҳолари

I Оэнц овкатлар- иииг номи Мицдори

Паҳоси (сўм

ти Йин)Мйҳсулотиинг

номи МицдориПаҳоен(с$м

тийни)

Қора нои 1 кг - ] 6 | Картошкя 1 кг — 15Оч пон 1 кг — 25 Карам 1 кг - 15Сарисғ 1 кг 3-6 () \ Сабэн 1 кг - 18Пишлоц 1 кг 2— М) '| Давлаги 1 нг - 10Сут 1 кг — 28 | Пнёа 1 кг - 19Швкар 1 кг -8 0 Олма 1 кг , - 50

1 I Лпельснн 1 яг 1-40

402

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 403: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Э. Баъаи бир ўртвча теэликлар

Пиёда киши — соатига 5 км.Йурға от — соатига 13 км.Велосипедда юриш— соатига 15 км.Поезд — соатига 60 км.Электропоезд —■ соатига 120 км.Пассажир самолёти — соатига 450 км.Реактив самолёт — соатига 1000 км.

4. Турли хил автомобилларнинг »нг катта теэликлари

Юк автомобили — соатига 60 км дан 70 км гача.Енгил автомобиллар:„Москвич“ — соатига 95 км.„Победа" — соатига 110 км.„Волга"— соатига 130 км..Чайка“ — соатига 160 км.

\

5. Баъзи бир суюқликлар 1 литрининг ўртача оғирлиги

Тоза сув— 1 кг. Керосин — 795 г.Пахта мойи (ёғи) — 925 г. Бензин — 690 г.Нефть — 760 г.

в. Турли хил автомобиллар учун бнилги сарфлашнинг ўртача нормаси(100 км йўлга)

Юк автомобиллари— 22 л дан Енгил автомобиллар:„Москвич" — 9 л „Победа“ — 13 л

403

45 л гача.

„Волга" — 12 л „Чайка“ — 16 л .Зил-110" — 27 л.

!

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 404: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

7. Турлн хил доили ва бална энинларни экнш нормалари ( I гектарнга)

Кузги буғдой — 220 кг Маккажўхори — 45 — 50 кг Баҳори буғдой — 230 кг Арпа — 240 кгЧигит — 70 кг Сули — 200 кг

Тариқ — 25 кгЗигир — 130 кг Картошка — 30 ц Лавлаги — 16 кг Сабзи — 5 кг

8. Уй паррандалари учун ўртача озуқа нормаларн (1 йнлга)

Паррандалар Дон Кар-тошка

Илдиэмевв-лар

БедаБалик унн, гўшт-суяк

унн, кунжа- Ра

Туйилган чиганоқ, бўр ёки сўнган

оҳак

Товуқ . Ғоз . . Ўрдак .

36 кг 48 кг 62 кг

10 кг 16 кг 10 кг

10 кг 16 кг 10 кг

4 кг 500 г 25 кг 10 кг

4 кг 500 г 5 кг 5 кг

4 кг 500 г 5 кг 5 кг

1

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 405: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

Ж а в о б л а р372. 70000 жўжа.375. 86 кг.376. 3 сўм 30 тийин.377. 750 йўловчи.378. 200 туп олча.381. 80 та чойшаб.383. Ботинка 14 сўм, лальто

50 сўм, костюм 36 сўм.384. 9 сўм.388. Дастлаб I синфда 43 ўцув-

чи, 11 синфда 40 ўқувчи бўлган.

389. Дастлаб 1- бригадада 33 ншчи, 2- бригадада 39 иш- чи бўлган.

422. Картошка 50 кг ортиқ,427. 13 км 365 м.433. 15 кг 430 г.434. 7 сўм 97 тийин.460. 32 ёш < 32 ёшу 7 ой <

<33 ёш.461. 3 кг < а кг < 4 кг.469. Биринчи куни 1380 км,

иккинчи куни 2160 км.470. Биринчн участкадан 874 ц,

учкнчисидан 738 ц.

473. 74 та олма; 46 та олма.474. 33 челак; 45 челак476. 28 т 600 кг.477. 1 усул: 1) 70-3 = 210 (км)\

2) 70-2 = 140 (км)-, 3) 210+ + 140 = 350 (км). II усул: 1) 3 + 2 = 5 (соат); 2) 70-5 = = 350 (км).

491. 1)дс < 25; 2) 4 < л: < 6;3) 3 < л < 4.

502. 1) х + 185+ 240 = 560;л:= 560-(185+240); л=135.

Ж а в о б . Магазинда олдин 135 та костюм бўлган.

540. в) х = (а — Ь) — с\ х = = (920 - 330) - 50; л = 540.

Ж а воб. 540 л.549. Днепр — 2 285 км\ Вол-

га — 3 688 км.560. 2 771 км.561. 1 570 кг.562. 1 000 тахта.563. 100000 сўм.566. Катакли дафтардан 1150

та кам.

405

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 406: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

567. Бирннчи участкэдан 1 120 кг ортиқ олинган.

670. 26 жуфт.671. 1 310 туп.576. 2 300 йгг.582. 280 мм.598. х 5 = 30-4; л-5= 120; л =

= 120:5; х — 24. Ж а в о б . Пароход оқимга қарши со- агига 24 км теэлик билан суэган.

613. 283 км .624. 7 482 куйлак.625. 1 559 туп.631. 1328 ц.632. 2 200 жуфг.645. 7 864 м.647. 49 т 885 кг.695. 64 : х = 96:6; 64 : х =

= 16; X = 64: 16; X = 4. Ж а в о б . 4 купда.

727. 30 сум.731. 158 т 400 кг.732. Бодринг солинган ҳоғоз

халгачалар нкки марга куп.733. 3 км 750 м.741. 2 кг. '839. Соатига 60 км.840. 42 кг оғнр.872. 14 т 400 кг.887. 1) Соатига 30 км\ 2) со-

атига 90 км.902. 7 соатда.903. 50 тонпалик иагонлар 7 та

оргик.904. 30 деталь.943. 48 км\ 2 240 км.944. 200 км.

945. 126 яшик.947. 336 л.954. 10 та дсталъ.974. 12 000 ц куп.975. 14 376 ц.1050. Соатигя 42 км .1057. 871 км .1058. 598 км .1064. 10 соатда.1065. Соатигя 600 км .1074. 1) 54 кг\ 90 лгг; 2) 3 коп,

5 ко,ь1075. Соатига 37 км.1083. 9 кг.1084. 6 т .1106. 32 тийии.1107. 155 коп.1108. 880 км .1109. 800 км.1110. 32 сум 20 тийин.1111. 1 — 258 дарахт, II — 240

дарахт.1112. 1 — 50 цоп, 11 — 40 цоп.1113. 615 г.1114. 62 см 5 мм.1117. 338 г\ 660 г.1128. 405 вагон.1135. 680 км .1142. 8 соат; 6 соат.1143. 90 552 ав-гомобиль.1148. 42 980 та тнкув мяши-

маси.1157. ] брнгада 2 400 кг, II бри-

гада 2 208 кг.1158. I куии 80 яшик, II куни

90 яшик.1165. 12 соатдан кейнм.1190. 1170 т .

466

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 407: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

1191. 9 т 120 кг.1229. 2 соатдан кейин.1230. 6 соатдан кейин.

360 ки масофада.1231. 200 км.1232. 9 км.1233. Иҳотанинг узунлиги

240 м; боғнинг юзи 3456 кв. м.

1234. 576 кв. м.1236. 108 сўм; 162 сўм.1237. Январда 26 кун, феврал-

да 24 кун.1238. 700 жуфт.1239. 150 туп олма.1241. 10 км.1242. 100 л.1244. Тўлай олади, 8 та 3 сўм-

лик бериб, битта 5 сўмлик қайтиб олади.

1259. 92 машина1274. 1480 ц\ 1184 ц\ 666 ц.1275. 410 км.1276. 1 680 л.1296. Биринчи устахона ишни

уч марта теэ бажарган. 1312. Ботинкалар 420 сўм, ка-

лишлар 108 сўм.1317. 7 м 5 дм.1346. 4 соат.1347. 4 соат.1355. 378 кг.1356. 8 т 262 кг.1357. 671 км.1362. 97 кг 500 г.1364. 1 т 800 кг.

1380. 10 м\ тўғри тўртбурчак; 100 кв. дм\ 202 дм.

1387. 8 га.1388. 330 м.1407. 3500 кв. м.1429. 60 м.1436. 12 соату 5 мннутда.1437. 2 соат.1458. 22 ц.1509. 910 м.1510. 30 трактор.1525. 250 т .1540. 9 га.г1544. I ойда 194 км 340 м,

1 кунда 6 км 478 м, 1 соат-да 270 м, 1 минутда 4 м50 см.

1553. 3 кун 12соат 30 секунд.1555. 60 км.1556. 2 соатдан кейик.1557. Соатига 21 км.1558. 286 ц кам.1559. 814 ц.1572. 71 ўқувчи.1573. 2432 кг\ 1472 кг.1589. 336 кв. м\ 309 кв. м.1590. 6400 км\ 3840 км.1591. 1915 кг 200 г.1592. 397 км.1593. 12 соатдан кейин.1594. 30 км.1600. 12) 84яшик; 13) 6 соат-

да; 14) 24 қоп; 15) 7 соатда.1603. 810 туп олма.1604. 1785 ц.1605. 3 кунда.

407.

www.ziyouz.com kutubxonasi

Page 408: МАТЕМАТИКА - n.ziyouz.comn.ziyouz.com/books/darsliklar/matematika/Matematika. 3-sinf (1970, M... · З^. Томонлари 2 дм 8 см, 3 дм 2 см ва 4 дм бўлган

М У Н Д А Р И Ж А

I. II синфда ўтилганлар.чн тах р о р л аш ............................................... 3Номерлаш (3). Кўшиш ва айириш (оғааки) (б). Кўшиш ва айириш (ёзма) (10). Кўшилувчиларлан бирининг ўзгаришига караб йиғиндииннг ўэгариши (17). Камаюнчининг ўзгаришига цараб айирманинг ўзгариши (21). Айрнлувчининг ўзгаришига цараб айирманинг ўзгариши (23). Кўпайтириш ва бўлиш (оғза- ки) (25).

II. Куп хонали сонларни номерлаш....................................... : . . . 28Сонни 10, 100, 1000 марта орттириш ва камайтирнш (42). Санларни яхлит. лаш (46). Кўп хоналн сонларни номерлаш (давомн) (51). Рим рвқамлари (58).

III. Узунлик, оғирлик, жами пул ўлчовлари с и с т е м а с и ............... 61Узунлик ўлчовлари (61). Огирлик ўлчовлари (68). Жамн пул ўлчовлари (74).

IV . Математнк и ф од алар ........................................................................ 76Сонли ва ҳарфий ифодалар. Ифодаиинг қиймати (76). Ифодаларни тацҳослаш, Тенглик. Тенгсизлик (79). Энг содда тенгламалар (81). Машц қилиш учун кушимча материал (83).V. Кўп хонали сонларни қўшнш ва а й и р и ш .................................... 93Машқ цилнш учун қўшимча матернал (124).

V I. Кўп хоналн сонларни нўпайтириш ва б ў л и ш ......................... 141Кўпайтувчилардаи бирининг ўзгвришига қараб кўпайтманииг ўзгариши (141). Бир хонали сонга кўпайтнрнш (145). Шаклнинг юэи (157). Бўлинувчининг ўзвришига қараб бўлинманинг ўзгариши (163). Бўлувчинннг ўзгарншига қа- 'раб бўлинманинг ўзгаришн (165). Бир хоналн сонга бўлиш (167). Ёэма бўлиш (172). Машқ қилиш учун қўшимча материал (192). 10 га, 100 га, 1 000 га кўпайтириш ва бўлиш (206). Сонни кўпайтмага кўпайтириш (209). Яхлит сонларга кўпайтириш на бўлиш (215). Сонни кўпайтмага бўлиш (218). Диаг- раммаларни чиэиш ва ўқиш (232). Машққилиш учун қўшнмча материал (237). Икки хоиалн сонга кўпайтириш (243). Юзни ҳисоблаш (кнадрат дециметр- ларлэ) (250). Урта арифметик қийматни ҳисоблашга доир масалалар (25л). Икки хонали сонга бўлиш (258). Машқ қилнш учун қўшимча матернал (270). Уч хонали соига кўпайтириш (277). Юзни ҳисоблаш (квадрат метр би- лап) (289). Машқ қилиш учуи қўшимча материал (293). Касрлар (302). Учхоиали сонга бўлиш (310).V II. Биринчи ва иккинчи босқич амалларнинг бирга келиши . . 319

Юэни ҳисоблаш (ар вл гектар билан) (325).V III. Вақт ў л ч о вл а р и .................................................................................. 335Кўшиш ва айириш (346). Ер устида ўлчашлар (360). Машқ қилиш учун қў- шнмча мвтернал (36Э)

IX . Ўқувчиларнинг билими ҳамда малакаларини текшириш учун саволлар ва топш нриқлар .......................................................................381

И л о я а л а р ........................................................................................................402

Ж а в о б л а р ..................................................................................... 405

408

www.ziyouz.com kutubxonasi