Slide 1

OGLEDALA I SOIVA Radile : Nevena Nikoli Katarina Todorovi III-1

Mentor : Radovan Vukovi

GEOMETRIJSKA OPTIKAGeometrijska optika izuava metode za konstrukcije likova predmeta u optikim sistemima. U geometrijskoj optici se koristi uproten model svetlosnih talasa. Uzimaju se u obzir samo neke osobine svetlosnih talasa, dok se druge zanemaruju.

SFERNA OGLEDALA

Sferno ogledaloje deo uglaane sfernepovrisarefleksionim slojem. Sva ogledala koja nisu ravna, pa tako i sferna ogledala, mogu bitikonkavna(izdubljena) i konveksna (ispupena). Konkavno sferno ogledalo ima refleksioni sloj na unutranjoj strani sferne povrine, a konveksno sferno ogledalo ima refleksioni sloj na spoljanjoj strani sferne povrine.

Elementi sfernog ogledala su:Centar krivine - centarsfereiji je ogledalo iseakpoluprenikkrivine - poluprenik sfere iji je ogledalo iseakteme ogledala - najvia taka na ogledaluglavna osa - zamiljena linija koja prolazi kroz teme,fokusicentarogledalaiailifokus- taka na optikoj osi kroz koju prolaze odbojni zraciiina daljina- rastojanje izmeu temena i ie ogledala koje je brojno jednako polovini poluprenika krivine

KONSTRUKCIJA LIKOVA

Sa predmeta ili svetlosnog izvora na sferno ogledalo dolaze upadni zraci iz razliitihpravaca. Karakteristini zraci su zraci koji se prostiru uvek na isti nain. Za konstrukciju lika koriste se karakteristini zraci, odnosno zraci iji su pravci posle odbijanja poznati. Razlikujemo etiri razliita karakteristina znaka :

zrak paralelan sa glavnom optikom osom ogledala koji nakon odbijanja prolazi kroz iuzrak koji prolazi kroz centar krivine i vraa se nakon odbijanja istim putemzrak koji prolazi kroz iu i nakon odbijanja je paralelan sa glavnom optikom osomzrak koji pada u teme ogledala i odbija se pod istim uglomZavisno od poloaja predmeta u odnosu naogledalo, lik moe biti realan ili imaginaran, uvean ili umanjen, uspravan ili izvrnut. Za nalaenje lika dovoljno je koristiti samo dva zraka.

- jednaina izobljenog sfernog ogledala

PRELAMANJE SVETLOSTI KROZ PRIZMU

SOIVA Soivo, uveliavajuce staklo ili lece (naziv dobilo po slinosti oblika sa biljkom mahunarkom - soivo) je providno telo omeeno dvema sfernim povrinama, od kojih jedna moe imati neizmeran poluprenik , tj. moe biti ravna. Najece su sainjena od providnog stakla ili plastike.

PODELA SOIVASabirna soiva :

Bikonveksna - soiva koja se sastoje od dve sferne , konveksne ( ispupene ) povrine Plankonveksna - soiva koja se sastoje od jedne sferne , konveksne i jedne ravne povrine Konveks - konkavna - soiva koja se sastoje od dve povrine , jedne konveksne i jedne konkavne

Rasipna soiva :

Rasipna soiva Bikonkavna - soiva koja se sastoje od dve sferne , konkavne ( izdubljene ) povrine Plankonkavna - soiva koja se sastoje od jedne sferne i jedne ravne povrine Konkav - konveksna - soiva koja se sastoje od dve sferne povrine , jedne konkavne i jedne konveksne

KONSTRUKCIJA LIKOVAKarakteristini zraci za sabirno soivo pomocu kojih se odreuje poloaj i veliina lika koja nastaje :

zrak paralelan sa glavnom optikom osom koji nakon prelamanja kroz soivo glavnu optiku osu see u ii zrak koji prolazi kroz optiki centar soiva se prelama tako da je pravac zraka pre i posle prelamanja podudaran zrak koji prolazi kroz iu soiva pre prelamanja , a nakon prelamanja je paralelan sa glavnom optikom osom

LUPA

TA JE TO LUPA?

Lupa (fr.Lupa), uveliavajuce staklo, povecalo, je najjednostavniji optiki instrument kojim moemo uvecati sliku bliskog predmeta. Lupa je optiki instrument kojim se uvecava slika predmeta , onoliko puta , koliko je puta uvecan ugao pod kojim vidimo predmet prostim okom u daljini jasnog vida.

MIKROSKOP

TA JE TO MIKROSKOP?Mikroskop ( grki : mikrona = mali i scopos = ciljanje ) , sprava kojom se posmatraju nevidljivi ili slabo vidljivi bliski objekti . Pomocu elektromagnetnih zraenja razliitih talasnih duina , koristeci fizika svojstva data u njihovoj strukturi , zakonitostima loma i otklona , uvecava slike posmatranih objekata i razdvaja bliske take na njima.

U zavisnosti od vrste elektromagnetskih zraenja ( veliini talasnih duina) koje koristi , razlikuju se :

svetlosni (optiki) , ultravioletni , rendgenski , korpuskularni (elektronski).